X београдска гимназија „Михајло Пупин”

Београд

СЕМИНАРСКИ РАД
Mузичка култура

Професор:
Милка Пајевић

Ученик:
Душан Бердон

Београд, 2021. године

Семинарски рад Душан Бердон I/8

Садржај

1. Амадеус 2

2. Копирање Бетовена 3

3. Шопен у потрази за љубављу 4

4. Барок и Рококо 6

5. Дан школе 8

1
Семинарски рад Душан Бердон I/8

1. Амадеус
Као плод фантастичне сарадње Сола Зенца, Питера Шејфера и Милоша
Формана током 1984. године, добијена је прича о Wолфгaнгу Амадеусу
Моцарту, виђена очима његовог ривала, композитора Антонија Салиерија.
Ова ретроспектива Салиеријевог живота, у којој је Моцарт имао кључну
улогу, је испричана у наративном смислу.
Филм отпочиње приказом дубоко депресивног Салиерија који покушава да
изврши самоубиство, и при томе изјављује да му је жао што је, пре неких
тридесетак година, убио Моцарта.
Салиери преживљава покушај самоубиства, али бива смештен у менталну
установу, где отвара душу једном младом свештенику, и прича своју
историју љубоморе и просечности. Кроз овај монолог сликовито се описује
Салиериво одрастање у Италији, први сусрет са младим Моцартом, као и
туга која Салиера прати цео живот.
Туга је последица спознаје да живи живот композитора без талента, те да
ствара музику која неће остати запамћена, а при томе у живот му је дошао
Моцарт који исмева његова ограничења.
Иако је филм “Амадеус” испуњен гневом, љубомором и генерално
унутрашњим патњама, публика има прилику да ужива у слави једног
великог и цењеног композитора, фантастичној музици, раскошној
атмосфери у доба када је настајала свевремена музика која верно описује
људске емоције.
“Амадеус” као пројекат је снимљен у прелепим деловима Прага а сам
редитељ Милош Форман је поносан на чињеницу да је врло мало сцена
снимљено на привременим сетовима.
Ликови у филму су импресивно описани, у свој њиховој величини и
комплексности. Јасно је да Салиери професионално поштује стваралаштво
Моцарта, али је дубоко уздрмам и повређен својом просечношћу, услед чега
проговара најтамнији и најлошији део карактера који ствара човека који
мрзи.
“Амадеус” је био номинован за девет престижних награда Оскар, од којих
је освојио осам чиме је доказао да је фантастичан филм обогаћен сјајном
кинематографијом, костимографијом, глумом и музиком, вредан да буде
сврстан у свевремене филмске класике.

2
Семинарски рад Душан Бердон I/8

2. Копирање Бетовена
Један од најчувенијих композитора класичне музике и његово последње
велико дело били су инспирација пољској редитељки Агњешки Холанд да
направи историјску драму „Copying Beethoven”.
Радња филма се дешава у Бечу раних 1820-их година. Лудвиг Ван Бетовен
се мучи да заврши своју девету симфонију, за коју и сам верује да ће бити
његово животно дело. У покушају да помогне болесном и глувом маестру,
његов издавач тражи и налази студенткињу музике која би копирала
оригиналне ноте. Током њихове сарадње, млада Ана Холц иако осећа
велико страхопоштовање у присуству музичког генија какав је Бетовен,
одлучује да искрено подели своја незадовољства са радом уметника.
Маестро и његова асистенткиња кроз стварање музике остварују посебан
однос у коме Ана успева да помогне Бетовену да заврши започети рад и
диригује премијерним извођењем 1824. године.
Бетовен је у музичком свету познат као строга личност, у прилог чему
говори и његов чувени портрет. Ед Харис, глумац који у филму тумачи
улогу Бетовена, описао је једном приликом да му је тај портрет била кључна
водиља при тумачењу лика, описавши то речима: „Морате да одате пошту
тој слици јер је то нешто што сви људи знају, међутим најважније од свега
је да је он људско биће. Без обзира на то што је можда највећи музичар који
је икада постојао на овој планети, он је живео, дисао и ходао по земљи.
Морате да се спустите на земљу, покушате да схватите како је живео и дате
све од себе да обавите што бољи посао”.
С друге стране, лик Ане Холц, коју игра немица Дајен Кругер, потпуно је
измишљен, што је глумици дало пуну креативну слободу коју је Дајен
описала: „Могла сам да се поистоветим са њом, очигледно се ради о жени
из тог времена, али је на неки начин и модерна. Она заиста зна шта жели у
животу и долази у ситуацију која би могла да се упореди једино са младом
женом из нашег времена, која упознаје, рецимо Мика Џегера. Она има
страхопоштовање према њему, али се исто тако труди да научи што више,
као што и он на крају учи нешто од ње”.
Редитељка Агњешка Холанд третира музику као посебан лик у филму, а
измишљени однос Бетовена и Ане користи као средство да се боље разуме
карактер човека који је створио музику. Поента филма је да се научи нешто
о музици Бетовена, али и да се он разуме у свој својој генијалној
комплексности, гледан очима инфериорне али храбре и принципијалне
особе.

3
Семинарски рад Душан Бердон I/8

3. Шопен у потрази за љубављу

Шопен у потрази за љубављу (на пољском: Chopin Pragnienie miłości) је
играни филм снимљен на основу стварних догађаја из живота славног
пољског, као и светског, пијанисте и композитора Фредeрика Шопена.
Филм обрађује љубавну аферу између Шопена и феминисткиње Жорж
Сенд.
Режисер Jeржи Анчак (Jerzy Antczak) је у филму користио музичке секвенце
Шопенових дела које је специјално за иовај филм чувени пољски пијаниста
Јанусз Олејницзак.
Пољска нација је јако поносна на Шопена и његово порекло, па је цео филм
у оригиналној верзији снимљен на пољском језику. Да би филм био
разумљив светској публици, након премијере, филм је синхронизован на
енглески језик.
Посебна специфичност овог филма је огроман труд који је у њега уложио
режисер. Јержи Анчак је провео 25 година креирајући сценарио, и додатних
шест година покушавајући да обезбеди буџет за снимање.
Премијера филма је била током фестивала у Хјустону 2003 године, када је
филм добио је многе награде попут Gold Award for best Cinematography.
Радња филма је усмерена на описивање Шопеновог живота. У младости
наш протагониста је живео са својим родитељима и две сестре у Варшави.
Као хоби је свирао клавир и писао композиције за војводу Константина који
је обожавао музику. Данас су та Шопенова дела светски позната и чине део
опште културе сваког човека. Посебан део филма посвећен је
новембарском устанку и великом крвопролићу у Пољској, након којег је
Шопен био подстакнут од стране свога оца да емигрира за Париз. Одлазак
у Париз Фредерик је, као велики пољски патриота, јако тешко прихватио.
Током живота у Паризу, Шопен је стекао славу и постао светски познати
композитор. Ипак, филм се више бави емотивном страном Шопеновог
живота. Током свог боравка у Паризу, Шопен упазнаје страствену
писатељицу Жорж Сенд. Њихова веза је била јако оптерећена њеном
прошлошћу и лошим искуством са насилником са којим је била у вези.

4
Семинарски рад Душан Бердон I/8

Иако се заљубио на први поглед, Шопен дуго времена одбија било какав
однос са Жорж. Неколико месеци касније посредством заједничког
пријатеља Алберта, Шопен ступа у романтичну везу која му мења поимање
света око њега.
Како је време пролазило, Шопенова здравствено стање се нажалост
погоршало и развила се туберкулоза која је у то време била неизлечива.
На његову несрећу, поред болести, живот му се још више закомпликовао
лошим односима са децом његове Жорж. Док га је ћерка обожавала, син га
је са временом све више презирао. Ћерка је нарушила односе са мајком због
ривалитета и обостране љубави према Шопену. Комплексна породична
ситуација и вишегодишњи сукоби које Шопен није могао да поднесе
натерали су га да прекине однос са Жорж и да своје задње дане проведе са
својом сестром коју је позвао из Пољске да се брине о њему.
Филм завршава трагичном и прераном смрћу Фредерика Шопена, чије је
тело сахрањено у Паризу, али симболике ради срце је пренето у Пољску.

5
Семинарски рад Душан Бердон I/8

4. Барок и Рококо

У историји уметности посотје два основна приступа бароку. Једни га

посматрају као логицни продужетак ренесансних традиција, као заврсну
фазу ренесансе.Други су склони да у бароку виде антипод хуманистицким
тежњама – “барокно” је оно неуравнотезено, известацено, бизарно ,
супротно естетским канонима ренесансе.За неке, барок ознацава повратак
примитивним изговорима цовецанства јер се, напустајуци интелектуални
класицизам, окреце виталности и инистинкту као покретацима уметницког
цина.С тим у вези и назив “барок” изводи се из португалске, односно
спанске реци бароццо или барруецо, која ознацава бисер неправилног
обилка и мање вредности.

За музикологију овакав став теско може бити прихватљив.Она се на крају и

уједно врхунцу барокне епохе среце са грандиозним делом Јохана
Себастијана Баха – ствараоца који је симбол музицког саврсенства никад
потом превазиђеног по снази, заокрузености, уравнотезености израза.
Мозда је зато термин барок, као ознака епохе између ренесансе и класике,
која обухвата око сто педесет бурних година у историји умтености,
релативно касно, тек поцетком двадесетих година овог века, прихвацен и у
историји музике. И тада уз ограде и нагласавање динамицности промена у
музици овог периода. Разликовање раног, зрелог и позног барока (такође по
угледу на историју уметности) донекле помазе да се ипак раздвоје поједине,
доста хетерогене појаве музици овог доба.Тако се у раном бароку (до 1630)
уоцава рађање првих зрелих плодова ренесансних тезњи: створена је
опера.Италијански уметници окупљени у фирентинској камерати зелели су
да обнове стару грцку трагеђу. Они су препостављали да су Грци трагедију
изводили једном врстом декламације – “говором кроз музику”, који су
настојали да озиве у свом монодијском стилу, одбацујуци полифонију.

Као и у другим уметностима, интересовање за антику није прозроковало

рестаурацију антицких форми, вец рађање нових. Има зато аутора који ову
етапу у развоју музике посматрају као врхнац ренесансе у њој, а дело
Клаудија Монтевердија, најзнацајнијег оперског ствараоца тог времена,
пореде са резултатима високе ренесансе у умтености – остварењима
Леонарда,Рафаела и Микеланђела. Без обзира на то ције мисљење
прихватамо, опера остаје једна од најзнацајнијих творевина у музици, од тог
дога изазов за ствараоце свих потоњих епоха.

6
Семинарски рад Душан Бердон I/8

У зрелом бароку опера је један од водецих облика, њени саставни делови –

арије и рецитативи, ансамбли и хорови – налазе се у основи других
барокних вокалних-инструменталних форми – ораторијум, кантанте,
мисе.Виртуозитет вокалних деоница барокне опере инспирисе развој
инструменталног виртуозитета и утице на обликовање концертантног
стила.На крају из уводне музике за оперу родце се класицна симфонија.

Дилема историцара које смо предоцили најбоље сведоце да између

ренесансе и барока не треба повлацити остре границе:барок се као стил
развио на потенцијалним откривеним у претходној епохи, али је ренесансни
формама дао нову изразајност и усаврсио их, створио је и нове облике, а у
музици, сто је посебно знацајно, дао исту вазност инструменталним и
вокалним композицијама.У XVII веку многи инструменти су усаврсени или
су добили облик врло слицан данасњем. То се нароцито односи на породицу
виолина. Цувени кремонски градитељ инструмената – Амати и Гварнери –
створили су примерке изузетне лепоте и огромне вредности. У другој
половини XVII и првој половини XVIII века најзнацајнији градитељ био је
Антонио Страдивари, цији инструменти све до данас вазе као најбољи.
Тајна њхове изузетности не лези примарно у облику (он би се јос и мога
копирати), вец у избори и припреми дрвета и нароцито изради лака.
Прављење инструмената је дуготрајан посао и трази много висе од занатске
спретности и знања. То је такође уметност.

У бароку су усаврсени и дувацки инструменти – флаута, обоа, фагот. У

XVIII веку појавио се енглески рог – меког назалног тона, то је био
саврсенији земник обое од каца. У Бахово време корисцене су високе трубе
– кларине, виртуозни инстумент који је потом у оркестру друге половине
XVIII века замењен кларинетима.Велики утицај на развој инструменталне
музике имало је даље усаврсавање инструмената са дрикама.У зрелом
бароку долази до дифренцијације музике за оргуље и за цембало. Поцетком
XVIII века појављу се се први примерци клавира са цекицем. Његово
усаврсавање потрајаце наредних стотинак година.

Развој интрументаријума омогуцио је самосталнији зивот инструметнталне

музике, а такође изградњу великих вокалних-инструменталних форми са
солистима, ансамблимаи хоровима које прати оркестар. Поред овога, битна
одлика зрелог барока је конацно настајање тоналне хармоније: дурско-
молска основна музике замењује средовековни и ренесанси систем
староцрквених модуса. Стварање тоналитета са јасно разграниценим
функцијама напетости и разресења (поларизованим у односу доминанте и
тонике) до Баховог времена било је заврсено. То не знаци да модуси висе
нису били корисцени, али висе нису имали утицаја на опсту слику
хармонског стила.
7
Семинарски рад Душан Бердон I/8

5. Дан Школе-Десета Београдска гимназија „Михајло Пупин“

Почетком још једне јако чудне године која ће бити такође обележена
виросом корона, наша X београдска гимназија је успела поред свих изазова
да успешно прослави свој 88 рођендан. Наравно за то је требало уложити
велики труд, пуно рада, стрпљења и организације. И успело је, прослава је
протекла савршено, са свим превентивним мерама, а опет свечарски, чак
пропраћено у реалном времену и на Интернету. Све то указује да је
колектив наше школе марљив и складан.
Наравно, а и традиционално, хорска секција професорке Милке обележила
је почетак програма чувеном латинском песмом “Гуадемус Игитур”. Затим
је уследила уводна реч новопостављене директорке др Сузане Субић која је
најавила програм овогодишње прославе, који је прилагођен пандемијској
ситуацији.
У току програма сазнали смо да су многи данашњи српски великани попут
чувеног играча и тренера наше кошаркашке репрезентације Саше
Ђорђевића и многе познате српске глумице попут Бранке Катић, Весне
Тривалић похађали нашу гимназију.
Потом је уследио део програма који ме је највише учинио поносним као
ученика X београдске гимназије, додела награда и похвала најуспешнијих
ђака. Ученици који су чланови клуба књижевних стваралаца као и други
ученици који су ишли на такмичења из физике и спортова ове године су
направили огроман успех на свим нивоима укључујући и државни.
У даљем току програма имали смо прилику да чујемо савете и незаборавна
искуства старих ученика десете гимназије попут новинара Бранка
Веселиновића и Милоша Раденковића, као и глумице Нине Несковић.
Спознаја да познати људи у Србији не завршавају друге школе већ и моју
гимназију ме је обрадовала, до мере да сам и себе замислио како некој деци
за пар година ја држим беседу.
У знак захвалности за труд и рад током многих година, директорка Сузана
је уручила захвалнице професорима који су ове године пензионисани, попут
Љубе Бјелице, Маховић Надежде, Славице Вишњић и других професора
који су образовање старијих генерација пре нас учинили занимљивијим.

8
Семинарски рад Душан Бердон I/8

У духу патриотизма завршетак програма обележила је химна „Боже

Правде” хорске секције професорке Милке. Идеја о музичким наступима на
почетку и крају програма је мене лично одушевила, а сам програм
улепшала. Ове године сам био посматрач али следеће године нећу. Имам
пуно идеја како већ успешну церемонију учиним незаборавном и обогатим
садржајем и једва чекам да моје дође.