Republika Srbija

Visoka škola primenjenih strukovnih studija

Vranje

ZAVRŠNI RAD

Tema: Tehnologija održavanja motornih vozila

Predmet : Održavanje motornih vozila

Mentor: Student:
dr Tomislav Marinković, prof. Miloš Milković 197/SI

Vranje, 2017
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Zahvalnica

Zahvaljujem se profesoru Tomislavu Marinković na izvanrednoj podršci tokom

studiranja. Na razumevanju i prilaženju našim problemima sa puno optimizma
što je svima nama puno značilo.

Takođe svoju duboku zahvalnost iskazujem svim profesorima koji su mi

pomogli u periodu studiranja prenoseći svoje bogato znanje i iskustvo.

Zahvalnost na velikoj podršci u svakom smislu dugujem svojim roditeljima bez

čije pomoći ne bih uspeo u svom obrazovanju i u životu uopšteno.

Zahvaljujem se svim kolegama na društvu koje su mi pravili tokom studiranja i

na obostranom pomaganju i podršci.

S poštovanjem: Miloš Milković

2
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Sadržaj
UVOD....................................................................................................................................................4
DANAŠNJE STRATEGIJE ODRŽAVANJA MOTORNIHVOZILA...................................................6
MOTORNA VOZILA, ODRŽAVANJE I DIJAGNOSTIKA................................................................8
ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA.....................................................................................................10
TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA.......................................................................................................11
Tehnička dijagnostika.......................................................................................................................15
Elementi programa održavanja: aspekt tehnologije održavanja – tehničkedijagnostike.......................22
Noveinstalacije.................................................................................................................................27
Koristi od proaktivnogodržavanja....................................................................................................27
Metode tehničkedijagnostike............................................................................................................29
PROJEKTOVANJE SISTEMA ODRŽAVANJA................................................................................29
PRIMENA FUZZY LOGIKE PRI ODRŽAVANJU MOTORNIH VOZILA......................................30
Istorijski razvoj fuzzy logike i principi na kojima se onatemelji.......................................................30
Mogućnost primene fuzzy logike u održavanju motornihvozila.......................................................31
Fuzzylogika......................................................................................................................................32
Fuzzy skupovi i funkcijepripadnosti.................................................................................................32
Lingvističkepromjenljive..................................................................................................................33
Baza i formatpravila.........................................................................................................................33
Mehanizam aproksimativnogrezonovanja........................................................................................34
Analiza ulazno-izlaznogpreslikavanja..............................................................................................35
Primena fuzzy kontrolera na motornimvozilima...............................................................................36
BUDUĆE STRATEGIJE ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA....................................................37
ZAKLJUČAK......................................................................................................................................39
LITERATURA.....................................................................................................................................41

3
 Tehnologija održavanja motornih vozila

UVOD

Sledeće etape predstavljaju razvojni put održavanja motornih vozila: Prva (od prve primene
motornih vozila do 1950), čija je osnovna suština otkloniti otkaz kada se on pojavi;

Druga (od 1950 do 1980), čije su osnovne karakteristike niži troškovi održavanja, veća
trajnost i veća raspoloživost motornih vozila; Treća (od 1980 do danas), čije su osnovne
karakteristike bolji odnos efekat-troškovi, duži vek trajanja, zaštita životne sredine, veća
pouzdanost i raspoloživost. Danas još uvek kod nas dominiraju tzv. klasične strategije
održavanja (korektivno, preventivno i njihove kombinacije). Pri tome preventivno
održavanje, uglavnom se vrši po vremenu (vozilo se zaustavlja – ne vrši transportni rad, vrši
se utvrđivanje njegovog tejničkog stanja i vrše se potrebne i planirane zamene). S obzirom
na tehnike koje se prvenstveno koriste, pri upravljanju održavanjem, mogu se uočiti
nekoliko etapa njihove primene, i to: Prva (otkloniti otkaz kada do njega dođe); Druga
(planiranje, uvođenje sistema za planiranje i kontrolu rada i uvođenje
informatičkihtehnologija);

Treće (vođenje računa o pouzdanosti i pogodnosti za održavanje tokom projektovanja

motornih vozila, razvoj i praćenje stanja opreme za održavanje, izrada studija rizika,
korišćenje ekspertskih sistema i mikrokompjuterske mreže, primena metoda za analizu
vozila sa aspekta pojave neispravnosti - FTA, FMECA, planiranog eksperimenta i uvođenje
fleksibilnih servisnih sistema).

U oblasti održavanja motornih vozila, posebno treba istaći značaj primene teorije
pouzdanosti, od četrdesetih godina prošlog veka, posebno pri određivanju zakonitosti pojave
otkaza, na osnovu podataka iz eksploatacije vozila. Uvođenje koncepta integralne logističke
podrške i pogodnosti održavanja pedesetih godina prošlog veka, u oblasti održavanja
motornih vozila je takođe veoma značajno za razvoj nauke i prakse u oblasti održavanja.

Uvođenje predhodno navedenih naučnih saznanja omogućilo je uvođenje sedamdesetih

godina prošlog veka, strategija održavanja prema pouzdanosti i totalno produktivno
održavanje.

4
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Određivanje ili izbor postupaka održavanja (preventivi, korektivni), koje treba sprovesti
tokom održavanja motornih vozila, da bi se ostvarila njihova maksimalna pouzdanost i
raspoloživost, često se u literaturi, naziva koncepcija održavanja. Umesto termina koncepcija
održavanja, sreću se i sledeći termini: politika održavanja, strategija održavanja, sistem
održavanja.

Danas je u primeni mnoštvo proizvoda čiji se rad temelji na primeni fuzzy logike.
Radi se u oblasti tehnologija formiranja fuzzy baza podataka, prepoznavanja uzoraka,
sistema za odlučivanje, obrade prirodnog jezika, tehnologija izrade fuzzy računara, fuzzy
čipova - fuzzy hardvera, upravljanju procesa i operacija u fabrikama, realizaciji inteligentnih
robota sa mogućnošću razumevanja prirodnog jezika, razumevanja scena, sa mogućnošću
planiranja i upravljanja kretanjem. Radi se u oblasti primene inteligentnih korisničkih
interfejsa, kooperativnom radu ljudi i robota, na adaptivnim fuzzy neuro sistemima koji
mogu da se prilagode promenljivim uslovima okručenja. Danas je sasvim jasna činjenica, da
se fuzzy logika može primeniti u svim oblastima ljudskog delovanja.

Uvođenjem informacionog sistema, radi lakše akvizicije i obrade potrebnih upravljačkih

informacija, pri održavanju motornih vozila, predstavlja veliki pomak u unapređenju
njihovog sistema održavanja. Česta je pojava da objektivni uslovi ne dozvoljavaju
prikupljanje verodostojnih informacija, u dovoljno potrebnoj kolicini za statističku obradu.
Ako se ima u vidu da prikupljanje takvih podataka izaziva odgovarajuće troškove, tako da je
i to često razlog za nemogućnost prikupljanja relevantnih informacija. U slučajevima
nepostojanja kvalitetnih informacija, pribegava se korišćenju informacija koje su
nepotpunene i neprecizne. To je poseban problem, koga je teškorešiti.

Primenom sistema zasnovanih na znanju (Knowledge based system) odnosno tzv. mekog
računarstva (soft-computing) dolazi se do efikasniih metoda kojima se tretiraju problemi
održavanja, sa aspekta nepreciznosti. Jedan od takvih sistema je fuzzy logika. Fuzzy logika
ređe se koristi samostalno.

5
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Uglavnom se njena primena kombinuje sa neuroračunarstvom, genetičkim računarstvom, i

kao proširenje mogućnosti ekspertnih sistema. Primena fuzzy logike omogućila je brojna
unapređenja, u većem broju oblasti ljudskog delovanja. Velike mogućnosti, njene primene,
treba koristiti i u sistemima održavanja tehničkih sistema.
Cilj rada je prikaz suštine klasičnih i savremenih strategija održavanja motornih vozila, uz
detaljniji prikaz primene fuzzy logike pri održavanju motornih vozila.

DANAŠNJE STRATEGIJE ODRŽAVANJA MOTORNIHVOZILA

Na današnjem stupnju razvoja nauke i tehnologije najveću pažnju zaslužuju dve strategije
održavanja i to: održavanje prema pouzdanosti i totalno produktivno održavanje.
Metodologija održavanja prema pouzdanosti zasnovana je na savremenim naučnim
znanjima, prvenstveno iz oblasti pouzdanosti i sistemskih nauka. Suština ove metodologije
je u izučavanju ponašanja vozila prvenstveno sa aspekta pojave neispravnosti tokom
njegovog korišćenja, uz terminski i sadržajno usklađivanje postupaka održavanja. To znači,
da prema ovoj metodologiji, održavanje se sprovodi na osnovu poznavanja karakteristika
pouzdanosti, na osnovu kojih se vrše prognoze budućeg stanja, tj. predviđa pojava otkaza.
Na osnovu karakteristika pouzdanosti vozila donose se odluke o sprovođenju postupaka
preventivnog održavanja (da bi se sprečila ili odložila pojava iznenadnog otkaza), ali i o
postupcima korektivnog održavanja, koje je neophodno primeniti.

Osnovni ciljevi primene metodologije održavanja prema pouzdanosti i bezbednosti vozilasu:

 Obezbeđenje pouzdanosti i bezbednosti vozila koja se odražavaju na nivou

definisanom u toku razvoja i proizvodnje. Pri pojavi otkaza vratiti vozilo na
prvobitni nivo pouzdanosti ibezbednosti;
 Prikupljanje podataka o ponašanju vozila, tokom njegovog korišćenja, na
osnovu
kojihsemogupreduzetiodgovarajućemerezapoboljšanjenjegovogkvaliteta.

Predhodno navedene ciljeve treba ostvariti uz što manje troškove (uzimajući u obzir i
troškove održavanja i troškove posledica pojave otkaza).

6
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Pri primeni metodologije totalno produktivnog održavanja odluke o sprovođenju postupaka

održavanja zasnivaju se pre svega na proceni trenutnog stanja vozila koje se održava.

Primenom ove metodologije nastoji se da se postupci održavanja sprovode onda kada je to

neophodno, a ne samo kada dođe do otkaza što podseća na koncepciju preventivnog
održavanja prema stanju. Za razliku od koncepcije preventivnog održavanja prema stanju,
koja se zasniva na bazi informacija o pouzdanosti, metodologija totalnog produktivnog
održavanja zasniva se na informacijama svih onih koji su, na bilo koji način, u kontaktu sa
vozilom. Za njenu primenu neophodan je domaćinski odnos iskusnih korisnika prema
vozilu. Ne treba shvatiti da primena ove metodologije isključuje korišćenje informacije o
pouzdanosti već njenom primenom se samo insistira na potpunoj odgovornosti svih
subjekata koji su na bilo koji način u kontaktu sa vozilom. Ključno pitanje, pri održavanju
motornih vozila, je prvenstveno izbeći posledice pojave otkaza, a ne sprečiti pojavu otkaza.

U postojećoj literaturi, iz oblasti održavanja, navode se tzv. “ubrzane” strategije održavanja.

Ovim strategijama se pokušava da otklone nedostaci ostalih strategija. Od ovih strategija,
uglavnom se navode: PMO (Preventive Maintenance Optimization). Primenom ove
strategije potrebno je realizovati sledeće osnovne aktivnosti: Definisanje zadatka
preventivnog održavanja; Analiza svih otkaza; Analiza posledica nastalih otkaza;
Određivanje strategije održavanja. Ciljevi primene ove strategije su: Racionalizacija
preventivnih postupaka održavanja (sprovoditi samo one koje su svrsishodne i
tehnoekonomski opravdane, uz optimizaciju periodičnosti njihovog izvođenja); Uključivanje
opreme koja omogućava održavanje prema stanju; Podela rada na održavanju između
održavaoca ikorisnika.

Pored predhodno navedene strategije, u ovu grupu se navode i sledeće strategije: Statističke
metode zasnovane na standardu MILSTD2173 i metoda Cost Minimisation Algorithm
Program.

7
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Predviđa se da u budućnosti veliku primenu će imati tzv. strategija tačnog održavanja

(Precision Approach), koja se zasniva na otklanjanju uzroka pojave otkaza (ako ne postoji
uzrok pojave otkaza, onda se otkaz neće ni desiti), a tada i ne postoji potreba za
održavanjem. Takva budućnost se predviđa i za strategiju totalno preventivnog održavanja
(da motorna vozila sama nad sobom sprovode adekvatne postupkeodržavanja).

MOTORNA VOZILA, ODRŽAVANJE I DIJAGNOSTIKA

Motorna vozila su tipični primeri kompleksnih mobilnih tehničkih sistema, sa različitim

režimima upotrebe, koja su podložna otkazima, pa se moraju održavati. Stoga, motorna vozila
predstavljaju tipične popravljive, stohastičke sisteme. Svako motorno vozilo mora raspolagati
osnovnim sistemima i agregatima koji ga čine integralnom celinom. Ono se bazira na funkciji
kretanja, posmatranoj sa aspekta aktivne i pasivne bezbednosti, vezane za određenu vrstu
delatnosti. Takođe, pored svojih specifičnosti, motorna vozila imaju zajedničku osnovu koja
se zasniva na praćenju stanja agregata koji im daju funkcijonalnu integralnu celinu.

Svako motorno vozilo ima svoje specifične uslove bazirane na principima u projektovanju
komponenata i sklopova, konstrukciji i dinamici kretanja kao zajedničkim osnovama i
zahtevima u eksploataciji. Sva motorna vozila u užem smislu proučavanja, imaju različite
specifičnosti u eksploataciji i konstrukciji, odnosno definišu se posebnim imenima kao:
automobili, autobusi, traktori, damperi, dozeri, skreperi, grejderi, tenkovi, i druga specijalna
motorna vozila.

Pod sistemom održavanja motornih vozila podrazumeva se skup različitih aktivnosti i

postupaka koji imaju zadatak da obezbede ispravan rad komponenata, odnosno nivo
sigurnosti funkcionisanja i pouzdanosti koji zadovoljava postavljenu funkciju cilja. Proces
održavanja predstavlja skup postupaka i aktivnosti koje se tokom vremena sprovode na
ležajevima u cilju sprečavanja ili otklanjanja pojave otkaza, a karakteriše se određenim
odnosima između pojedinih postupaka održavanja komponenata i vremenu u kojima se
postupci sprovode.

8
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Osnovne komponente održavanja ležajeva na vratilima motornih vozila, koje u najvećem

stepenu određuju primenjenu strategiju komponenata vozila, su koncepcija, organizacija i
tehnologija. Sistem održavanja ležajeva može da se realizuje na više načina, u više varijanata.
Varijanta sistema održavanja, određena je koncepcijom, organizacijom i karakterom
postupaka održavanja, kao i odnosom između pojedinih nivoa na kojima se vrši održavanje
ležajeva na vratilima motronih vozila.

Koncepcija sistema održavanja ležajeva predstavlja njegovo najvažnije obeležje, koje veoma
utiče na opšti kvalitet sistema održavanja, a zavisi od principa na osnovu koga se donose
odluke o sprovođenju postupaka održavanja. Održavanjem ležajeva motornih vozila
obezbeđuje se obeležje koje zavisi od principa na osnovu koga se donose odluke o
sprovođenju postupaka održavanja komponenata, pa u tom smislu postoje osnovne
koncepcijske mogućnosti: preventivno, korektivno i kombinovano održavanje.

U odnosu na radnu sposobnost komponenata motornih vozila (ležajeve na vratilima), tj. u

odnosu na mogućnosti izvršavanja zadataka i postavljene funkcije cilja, motorno vozilo se
može nalaziti u stanju rada i stanju otkaza. Ako je vozilo u stanju rada, to znači da je ispravno
i da može da izvrši postavljeni zadatak na propisani način i u propisanom vremenu. Ako su
komponente sklopova u stanju otkaza, zadatak i funkcija cilja se ne izvršava na propisani
način.
Degradacija gazećeg sloja
Na više mesta po celom obimu gazećeg sloja, prisutni su tragovi ozonske degradacije (starenja) i
otkinutih delova krampona. Ispod jednog nedostajućeg krampona se provide čelične niti. Ovo
oštećenje je prema stanju okolne gume nastalo znatno prenezgode.

9
 Tehnologija održavanja motornih vozila

ORGANIZACIJA ODRŽAVANJA

Organizacija održavanja zahvata složenu problematiku, koja definiše odnose između

pojedinih nivoa, odnosno mesta na kojima se sprovode postupci održavanja (radionica) i
drugih učesnika (subjekata) u procesu održavanja. Ako je sistem održavanja složeniji i
organizacija je složenija.

Organizacija održavanja se deli na:

▪ Linijska struktura – dva ili više serijski vezanih mesta održavanja. Koristi se za
složene tehničke sisteme, koji se proizvode pojedinačno ili u sasvim malim
serijama, a koriste u specifičnim radnim uslovima (energetska postrojenja,
procesna industrija itd.). Najjednostavnija organizacija sistema održavanja.
Najviši nivo u linijskoj strukturi predstavlja onaj segment sistema održavanja u
kome se obavljaju nasloženiji postupci održavanja, gde ovaj nivo ima prava da
obavlja i sve postupke održavanja nižeg stepena – obrnuto ne, odnosno niži nivo
u principu ne treba i ne može da obavlja poslove višeg nivoaodržavanja.

▪ Hijerarhijska struktura – svaki viši nivo opslužuje jedan ili više nižih nivoa.
Koristi se za tehničke sisteme koji se proizvode u većim serijama ili grupama
(motorna vozila, mašine za građevinsku, poljoprivrednu i rudarsku (pomoćnu)
mehanizaciju itd.). Ako postoji veći broj tehničkih sistema koji se održava u
jedinstvenom sistemu održavanja, pored osnovnog održavanja koji se obavlja na
prvom nivou, postoje i određen broj viših nivoa održavanja, sa svojim
nadležnostima, opremom i radnom snagom. Najviši nivo održavanja u ovoj
strukturi često može biti i proizvođač teopreme.

10
 Tehnologija održavanja motornih vozila

▪ Kombinovani način – kombinacija prethodnih osnovnihnačina.

Postoje mogućnosti izbora različitih varijanti, odnosno više strategija i mogućnosti sistema
održavanja. Optimizacijom dolazimo do najboljeg načina. Koji je najbolji zavisi od mnogo
činilaca, koji zavise od slučaja do slučaja (prostorna distribucija, sistem snabdevanja
rezervnim delovima i drugim materijalima, raspoloživa radna snaga, komunikacije itd.).

TEHNOLOGIJA ODRŽAVANJA

Tehnologija održavanje određuje kako se sprovode postupci održavanja, na koji način,

kojim alatom, po kom redosledu, kako se proverava kvalitet izvršenog održavanja i slično.
Ovo se odnosi na svaki nivo održavanja posebno, a i na sve postupke u celini, bez obzira
na njihovu učestanost ivažnost.

Tehnologija održavanja zavisi od:

– konstruktivnih osobina (i drugih) tehničkogsistema,
– uslova u kojima se sprovodiodržavanje,
– ekonomskih faktora (investicije u kapacitete za održavanje, uslovi poslovanja i
položaj na tržištu, produktivnostitd.),
– brzine obavljanja postupaka održavanja, odnosno zahtevane gotovostiitd.

Drugim rečima, tehnologija održavanja može da se reši na različite načine, sa različitim

stepenom opremljenosti radionica i različitim nivoima logističke podrške – sve ovo
neposredno određuje i vrstu i karakter postupaka održavanja.

Sa stanovišta koncepcije komponenata vozila, postoje dva rešenja održavanja, preventivno

i korektivno održavanje. Obe ove osnovne koncepcije mogu da se povežu - to je
kombinovano održavanje. Pod koncepcijom preventivnog održavanja se podrazumeva
održavanje koje omogućava smanjenje verovatnoće pojave slučajnih otkaza, odnosno u
ovoj koncepciji održavanje ima za zadatak da spreči ili odloži pojavu otkaza.
11
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Koncepcija korektivnog održavanja traži da se postupci održavanja sprovode samo ako

dođe do otkaza tj. njima se vrši vraćanje sistema iz stanja u otkazu u stanje u radu.
– Osnovnoodržavanje,
– Nadzor,
– Pregled stanja – bez rasklapanja i sa potpunim ili delimičnimrasklapanjem,
– Popravke i
– Inovacije – poboljšanje tehničkogsistema.

Osnovno održavanje. Elementarne radne operacije koje obično obavlja rukovalac

tehničkog sistema, a ponekad i stručno obučeni radnici (ali i dalje je u pitanju elementarna
radna operacija). U te operacije spadaju: pranje, čišćenje, podmazivanje, zamena
prečistača, filtera, osnovna podešavanja, pritezanja, dolivanja, dopune itd. Kod osnovnog
održavanja, u principu, sistem je u stanju u radu, odnosno, ne prevodi se u stanje u otkazu.

Nadzor. Kontrola rada sistema dok je u stanju u radu. I ove postupke najčešće obavlja
rukovalac tehničkog sistema, odnosno lice iz specijalizovane ekipe koja brine o radu
sistema. Ta kontrola se sprovodi pomoću instrumenata i uređaja koji su ugrađeni u sistem
tako da omogućavaju stalan i neometan uvid u njihovo pokazivanje (u komandnoj kabini,
na komandnoj tabli, itd.). Mogu se koristiti i posebni, prenosivi uređaji koji se postavljaju
na karakterstično mesto samo kada se vrši pregled stanja sistema. Tehnički sistem mora
biti prilagođen ovakvoj vrsti kontrole (senzori, ugrađeni merni instrumenti, pored
obučenosti radnika). Nadzor može imati i dosta dodirnih tačaka sadijagnostikom.

Šema i osnovni podaci sistema za kočenje na predmetnom tegljaču:

Varijanta Opis sistema za kočenje

12
 Tehnologija održavanja motornih vozila
KBROMS K (Kontinental)

FBD175 Prednji točkovi 7x15 ½

AJ Automatsko podešavanje
hoda

BBD200 Zadnji točkovi 8x15 ½

KOMPR155 2-cilindrični kompresor za

vazduh 442 cc

Pregled stanja. Složeniji postupci održavanja. Čine materijalnu osnovu i suštinu

koncepcije održavanja po stanju, između ostalog, i zbog dijagnostičkog karaktera.
Dijagnostikovanje tehničkog sistema može da se obavi na dva načina, u principu:
– bez rasklapanja,
– sa potpunim i delimičnimrasklapanjem.

Dijagnostički pregledi bez rasklapanja zahtevaju primenu odgovarajućih uređaja ili mernih
instrumenata. Ocena stanja se vrši na bazi vrednosti dobijenog karakterističnog parametra,
slučajnog karaktera, koji je izabran ili prihvaćen kao merodavan za posmatrani sistem i
mernu tehniku.

Bitna prednost ove metode je da se stanje ocenjuje integralno, pod uticajem svih bitnih
sastavnih elemenata, odnosno sklopova i podsistema, ustvari, ocenjuje se njihovo
zajedničko dejstvo. Nedostatak je što se uvek može postaviti pitanje tačnosti ovako
dobijenih informacija, odnosno sigurnost odluke koja treba da se donese (šta i kako raditi,
koje postupke održavanja primeniti). Ovaj nedostatak može da anulira višegodišnje
iskustvo eksperta koji se bavi dijagnostikom datog tehničkogsistema.

Dijagnostički pregledi sa rasklapanjem, delimičnim ili potpunim, su u odnosu na prethodnu

metodu relativno sigurniji i daju veću izvesnost odlukama koje se na osnovu ovakvog
pregleda donose. Ovakvim pregledom mogu da se utvrde kritična stanja izazvana
habanjem, korozijom, erozijom, zamorom, a nakon toga da se propišu postupci održavanja
(tehnologija), odnosno eventualno daljeg rada. Ova metoda je sporija i skuplja, utiče na
gotovost sistema i ostvarene troškove. Svako rasklapanje i ponovo sklapanje može doneti i
13
 Tehnologija održavanja motornih vozila
dodatne neizvesnosti zbog kvaliteta sprovedenih postupaka, što može izazvati zastoje i
većegobima.

U principu se smatra da je sistem za vreme dijagnostičkih pregleda bez rasklapanja u stanju

u radu, dok dijagnostički pregledi sa rasklapanjem, delimičnim ili potpunim, prevode
sistem u stanje u otkazu. Moguća su i drugačija rešenja, posebno ako se radi o
detaljnimpregledima na višim nivoima održavanja, kada su dijagnostički pregledi bez
rasklapanja složeni i obimni.

Popravke. Postupci koji se koriste za otklanjanje otkaza i vraćanje sistema u stanje u radu.
Popravke su samo jedan vid održavanja i ne treba ih poistovećivati sa održavanjem u
generalnom smislu (mnogi stavljaju znak jednakosti između popravki i pojma održavanja –
pogrešan pristup). Obavljaju ih posebno kvalifikovani radnici, najčešće u specijalizovanim
radionicama, a ponekad i na mestu rada sistema koji se održava (sa ili bez pokretne
radionice). Popravka se može vršiti na različite načine, zamenom otkazalog elementa,
zamenom celog podsistema ili sklopa, ali i zavarivanjem, zakivanjem, letovanjem itd.

Inovacije. Specifična vrsta postupaka održavanja. Podrazumevaju se različiti postupci

poboljšanja tehničkog sistema. Uočavanjem slabih mesta procenjuje se kako bi sistem
trebalo izmeniti pa da do otkaza više ne dolazi.

U principu, to se postiže primenom boljih materijala, ugradnjom dodatnih (zaštitnih)

elemenata, izmenama konstrukcije, oslonaca itd. Inovacije su delikatne i načelno rizične,
pošto nastojanje za poboljšanjem mogu ponekad odvesti i do suprotnih efekata.

Iz svega se može zaključiti da tehnologija održavanja za svaki poseban slučaj, odnosno za

određenu vrstu tehničkih sistema, može biti rešena na veći broj različitih načina. Svako
rešenje više ili manje utiče na kvalitet sistema održavanja, na pogodnost održavanja,
gotovost i druge izlazne karakteristike, a isto tako i na troškove održavanja i ukupne
troškove ostvarene efektivnosti. Zbog toga izbor tehnologije održavanja predstavlja često
jednu od najznačajnijih faza u projektovanju sistema održavanja.

14
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Tehnička dijagnostika

Važan deo tehnologije održavanja je tehnička dijagnostika. Reč diagnoza vezuje se za

medicinu i označava utvrđivanje od čega bolesnik boluje. Isto to znači i u tehnici.

Jedan od najsloženijih zadataka u procesu korišćenja motornih vozila jeste određivanje

njihovog stanja. Ukupnost stanja (za svaki ležaj na vratilu motornih vozila, odnosno za
svaki parametar stanja posebno) određuje radnu sposobnost ili pravilno funkcionisanje
motornih vozila. Pod pojmom stanje podrazumevaju se pripadajuće prostorne i impulsne
koordinate fizičkog sistema motornih vozila. Dok prostorne koordinate definišu uzajaman
položaj pojedinih sastavnih komponenata motornih vozila, impulsne koordinate im
određuju energetski nivo.

Osnovno je da su koordinate merljive veličine i da se izmerene vrednosti mogu

upoređivati. Dijagnostika je, dakle, u prvom redu trenutno merenje temperature i
pohabanosti ležajeva na vratilima motronih vozila. Pošto se stvarno stanje motornih vozila
stalno menja, a dijagnostika se ne može redukovati samo na jedno određeno stanje, sledi da
se mora organizovati praćenje i registrovanje merljivih promena parametara stanja.
Zapravo, obrada mernih veličina, odnosno ocena i prognoziranje stanja vozila osnovni je
zadatak preventivnog održavanja prema stanju koji se posmatra sa kontrolom parametara
stanja.
Alokacija dijagnostike motornih vozila u koncepciji održavanja prema stanju proizilazi iz
njene dvojake uloge. Sa jedne strane, dijagnostika, kao sastavni deo koncepcije održavanja
prema stanju, zadatak da utvrdi stanje sastavnog elementa sistema sa određenom tačnošću
15
 Tehnologija održavanja motornih vozila
u određenom vremenskom trenutku, bez njegovog rasklapanja, pa u suštini ovakav
postupak ima preventivni karakter. Sa druge strane, ako se prilikom provere stanja utvrdi
da ležaj ne izvršava svoju funkciju na propisani način, tada se od dijagnostike očekuje da
ukaže na stvarne uzroke neispravnosti .

Postoje različiti koncepti dijagnostike stanja motornih vozila, odnosno, u prvom slučaju,
dijagnostika kontinuiranog praćenja stanja ležajeva na vratilu motornih vozila u toku rada i
održavanja koja se karakteriše ugrađenim BITE (Built in Tests Equipment)
komponentama, i u drugom slučaju, motorna vozila su konstrukcijski tako rešena da su
obezbeđena određena test mesta na kojima se, pomoću odgovarajućih instrumenata vrši
provera stanja pohabanosti i temperature ležajeva. Upotreba parametara stanja vozila je
pojam koji označava zahtev za održavanjem parametara stanja u granicama dozvoljenih
odstupanja projektovane funkcije kriterijuma, odnosno težnju ka vraćanju parametara u
granice dozvoljenih odstupanja u smislu minimalno potrebnog vremena i u datim
uslovima. Razvoj senzora i njihova integracija sa mikroprocesorima trasirala je put razvoja
novih tehnologija za dijagnostiku ležajeva, praćenje i proveru parametara stanja, što
predstavlja značajan napredak u postavljanju dijagnostike vozila i bazu za razvoj
koncepcije održavanja prema stanju ležajeva.

Informacioni sistemi, zahvaljući ulaznim podacima i njihovoj obradi, uz odgovarajuće

metode modeliranja i optimizacije procesa održvanja ležajeva, omogućavaju izbor najbolje
koncepcije i modela održavanja motornih vozila. Pri tom je posebno interesantna primena
modela održavanja prema stanju i modela preventivnog održavanja po vremenu za čije je
brzo i tačno rešavanje neophodno korišćenje računara .

16
 Tehnologija održavanja motornih vozila
U oblasti razvoja dijagnostike ležajeva, prisutna su vrlo intenzivna i raznovrsna
istraživanja vezana za problematiku lokaliteta testiranja, metode i tehnike dijagnostike, do
razvoja dijagnostike stanja komponenata motornih vozila podržane računarom, te
ekspertnih sistema i primene umetne inteligencije.

Na taj način rešava se problem obezbeđenja informacija potrebnih za efikasno upravljanje

procesima promene stanja i održavanja i visok stepen automatizovanosti ovih procesa -
posebno u odnosu na donošenje bitnih odluka za planiranje postupaka dijagnostike ležajeva
i upravljanje pouzdanošću motornih vozila. Tako se upravljanje procesima promene stanja
i održavanja motornih vozila svodi na izbor najpovljnijeg modela održavanja, zasnovanom
na nekom od kriterijuma kojim se optimizira intenzitet i obim sprovođenja postupaka
dijagnostike stanja ležajeva shodno željama i mogućnostima korisnika.

Utvrđivanje stanja sistema je jedan od ključnih problema u procesu njenog

održavanja.Potrebno je pratiti promenu stanja pojedinih parametara sklopova i elemenata koji
vremenom dovode do slabljenja, a ako se ništa ne preduzima i do kvara, odnosno prekida
rada. Takođe je urgentno da se u slučaju iznenadnog kvara otkrije šta je uzrok, u čemu je kvar
i kako ga trebaotkloniti. Klasično, ovi problemi rešavaju se na osnovu iskustva i znanja
pojedinih majstora, inženjera koji imaju dara da bez primene savremenih dijagnostičkih
sredstava otkriju "u čemuje stvar". I pored toga što će u daljem tekstu biti reči o primenjenim
sredstvima dijagnostike, ovih eksperata se ne treba odreći. Oni u mnogim slučajevima ostaju
nezamenjivi u rešavanju pojedinih problema, na mestima u sistemu na kojima rade dugi niz
godina.

Jedna savremena naučna disciplina, stvaranje veštačke inteligencije nastoji da se ova

ekspertska znanja pojedinaca automatizuju i stave na raspolaganjestručnjacima koji inače
ovakve sposobnosti ne poseduju. Dakle, i pored napretka savremenih sredstava tehničke
dijagnostike uvek će biti dragocena znanja eksperata, koji mogu bez posebnih sredstava da
pokažu u čemu je problem. Ipak se u ovom slučaju individualne ekspertske dijagnostike,
postavlja pitanje verodostojnosti postavljene dijagnoze. Dijagnoza mora biti postavljena tačno,
što podrazumeva najčešćekombinaciju ocene eksperta i primenu tehničkih
sredstavadijagnostike.

17
 Tehnologija održavanja motornih vozila
Dijagnoza je prva faza u svakom postupku održavanja. Dijagnoza može da se uradi na dva
različita nivoa:

– niži, prvi nivo je utvrđivanje da je sistem u otkazu i šta je u kvaru, što treba
popraviti;
– viši nivo, osim rečenog za prethodni nivo zahteva i utvrđivanje uzroka nastanka
neispravnosti.

Dijagnostika kao pojam, prvi put se javlja u medicinskim naukama i to u vrlo širokom
značenju. Inače, reč dijagnostika potiče od grčke reči diagnosis koja označava prepozna-
vanje, zaključivanje, procenjivanje, ocenjivanje.

Definišući dalje pojam tehničke dijagnostike, može se zaključiti da je to nauka koja se bavi
prepoznavanjem tehničkog stanja datog sistema, sa određenom tačnošću i u određenom
vremenskom intervalu.

Tehničkom dijagnostikom se vrši provera ispravnosti tehničkog stanja sistema, provera radne
sposobnosti tehničkog sistema, provera funkcionalnosti i istraživanje otkaza (mesto, oblik i
uzrok otkaza). Sve kontrole sa dijagnostičkog aspekta se mogu podeliti na kontrole u cilju:
– održavanja radnogstanja,
– utvrđivanja radnog stanjai
– kontrole stanja.

U specifičnim slučajevima, dijagnostičke kontrole mogu biti:

– periodična ispitivanja određenih sistemai
– ispitivanje mikroklime u radnim prostorijama, buke i vibracija idr.

Uzajamno povezani parametri koji određuju tehničko stanje sistema su pouzdanost i

dijagnostika, što je definisano na slici

18
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Ciljevi svakog programa održavanja su sledeći:

– Eliminacija kvarova. Česta je situacija da havarijski kvar izaziva značajna

prateća oštećenja na sistemu, čime se značajno uvećavaju troškovi popravke.
Potpuna eliminacija kvarova trenutno nije moguća u praksi, međutim, ovom
cilju se može približiti sistematičnim pristupom uodržavanju.

– Ostvarivanje mogućnosti predviđanja i tačnog planiranja potreba za održava-

njem. Ovo uključuje minimiziranje inventara rezervnih delova i značajno uma-
njenje prekovremenog rada. U idealnom slučaju, popravke sistema se planiraju
za period planskog zastojapostrojenja.

– Povećanje pogonske spremnosti postrojenja, tako što bi se značajno umanjila

šansa pojave otkaza tokom rada, kao i održavanje operativnog kapaciteta
sistema pomoću smanjenja perioda zastoja kritičnih delova sistema. U idealnom
slučaju, radno stanje svih sistema bi bilo poznato idokumentovano.

Okosnicu tog pristupa čini tehnička dijagnostika sa svojim metodama.

Kako bi se dobila predstava o savremenim programima održavanja baziranim na tehničkoj

dijagnostici, neophodno je detaljnije sagledati istorijska iskustva. Najraniji tip održavanja
je bio rad do otkaza, što je podrazumevalo rad sistema do pojave kvara koji bi je zaustavio.
Ovakav pristup je očigledno skup, s tim da najveći deo troškova nastaje zbog
nepredvidivog stanja sistema. Postupno se došlo do ideje o periodičnom preventivnom

19
 Tehnologija održavanja motornih vozila
održavanju, što je obuhvatalo demontažu i remont u redovnim intervalima. Po ovoj teoriji,
sistem će se manje kvariti u radu, ukoliko se remontuje. Preventivno održavanje je
egzistiralo dug period vremena, ali je postalo izuzetno zastupljeno početkom osamdesetih
godina prošlog veka. Nesmetan rad sistema nije prekidan prema teoriji "popravi je ako nije
pokvarena". Najnovija saznanja u oblasti održavanja su nazvana "pro-aktivna" i
obuhvataju tehniku takozvane "analize osnovnog uzroka otkaza" po kojoj je neophodno
otkriti i otkloniti osnovni uzrok otkazamašine.

Godine 1991. urađena je međunarodna analiza većine tipova industrijskih postrojenja i

otkriveno je da su sve navedene tehnike održavanja u primeni i to u sledećem obimu:
– Više od polovine časova održavanja je potrošeno na reaktivan način, vršeći
hitne popravke u neplanskomperiodu.
– Manje od 10% sati na održavanju je potrošeno na preventivnoodržavanje.
– Manje od 40% aktivnosti na održavanju je planskog karakterai
– Izuzetno malo vremena je potrošeno na aktivne tehnike, između ostalog i
tehnike dijagnostičkihmetoda.

Na osnovu ovih podataka može se videti da postupci održavanja još uvek nisu sistemski
došli do poslednjeg kvartala 20. veka, a kamoli ušli u 21. vek. Razumno je da savremeni
program održavanja obuhvati elemente svih ovih tehnika, a razlog za to je, između ostalog,
i ekonomske prirode.

Tehnička dijagnostika se primenjuje pri određivanju:

1. Radnogstanja,
▪ Mere se radni parametri koje su definisali proizvođači mašine i koji se
moraju održavati u određenim granicama (pritisak, temperatura, protok,
zazor);
2. Stepenaoštećenja,

20
 Tehnologija održavanja motornih vozila
▪ Pomoću određenih postupaka dijagnostike utvrđuje se koliko je oštećenje
prouzrokovano radommašine;
3. Pouzdanosti i efektivnosti,
▪ Utvrđuje se da li je zadovoljena radna sposobnost i sigurnost od otkaza;
ispitujući pouzdanost utvrđuje se i prognoza preostalog korišćenjasistema;
4. Prognoze preostalog korišćenja,i
5. Kvaliteta proizvodnje (eksploatacije) iodržavanja.

Za primenu mera tehničke dijagnostike na raspologanju su načelno dva oblika:

1. Stalna ili permanentna dijagnoza(on-line):

- Dijagnostički uređaji su direktno ugrađeni u samumašinu,
- Na osnovu dobijenih parametara kontrolišu stanje najvažnijih sklopova za
vreme njegovograda,
- Trenutnaanaliza,
- Prekid rada sistema zbog dijagnostikovanja nijepotreban.
2. Periodična dijagnoza(off-line):
- Mere dijagnostike se primenjuju posle određenog vremena rada sistema ili
posle propisanih izvršenihradova,
- Mašina se može isključiti iz procesarada.

Sve dijagnostičke kontrole mogu se podeliti na kontrole radi:

- Utvrđivanja radnogstanja,
- Održavanja radnogstanja,
- Kontrolestanja.

Utvrđivanje radnog stanja – ostvaruje se primenom odgovarajućih instrumenata ali i na

osnovu čulnih opažanja (donosi se ocena stanja). Utvrđivanje radnog stanja podrazumeva

21
 Tehnologija održavanja motornih vozila
prethodno definisane kriterijume dozvoljenog i nedozvoljenog stanja.

Održavanje radnog stanja – podrazumeva se obilazak tehničkog sistema u unapred

predviđenom programu. Sagledavanje stanja bez dublje analize i preduzimanja
jednostavnijih aktivnosti kako bi se verovatnoća otkaza smanjila. Aktivnosti: čišćenje,
dolivanje ulja i maziva, podmazivanje i proveravanje maziva i ulja, čišćenje ili zamena
delova sistema za prečišćavanje itd.

Kontrolni pregledi – periodična ispitivanja određenih tehničkih stanja sistema, mikroklime

u radnim prostorijama, buke i vibracije i dr. Cilj: da li je primenjenim merama i
normativima zaštite na radu obezbeđen bezbedan rad.

Elementi programa održavanja: aspekt

tehnologije održavanja –
tehničkedijagnostike

Održavanje tipa "rad do otkaza"

Održavanje "rad do otkaza" se još naziva i

"krizno održavanje" ili "histerično
održavanje" i tosa dobrim razlogom. Ovaj oblik je bio dominantan oblik održavanja dug
period vremena, a njegovi troškovi su relativno visoki zbog neplanskog zastoja, oštećenja
delova sistema i sistema i prekovremenog rada. Kod ovog tipa, menadžment i služba
održavanja su pod kontrolom stanja sistema, a stvarno stanje kompletnog sistema se samo
naslućuje. Zbog ovoga je praktično nemoguće planirati potrebe održavanja, a najgore je što se
ne može predvideti stanje spremnosti ukupnog sistema. "Rad-do-otkaza" treba da bude samo
mali deo savremenog programa, pošto u nekim situacijama ima svrhe primeniti ovakav
pristup. Primer je postrojenje u kome je angažovan veliki broj sličnih mašina, čija popravka ili
zamena nije skupa. Kada se jedna pokvari, angažuje se druga mašina, a proizvodnja ne
trpimnogo.

Periodično preventivno održavanje

22
 Tehnologija održavanja motornih vozila

U odnosu na "rad do otkaza" učinjen je napredak ka preventivnom održavanju, koji se

ponekad naziva i "istorijsko" održavanje. Kod preventivnog održavanja postupci
održavanja motornih vozila se sprovode pre nego što dođe do pojave otkaza komponenata,
tj. u vremenu u kojem je motorno vozilo u stanju u radu. Preventivno održavanje može da
se realizuje na različite načine, u varijantama koje se razlikuju po mnogim elementima i
detaljima, ali i po suštini procesa odlučivanja. Motorna vozila prilikom preventivnog
održavanja treba da se zasnivaju na metodologiji održavanja prema pouzdanosti, tj. da
budu bazirana na poznavanju svojstava pouzdanosti i zakonima pojave otkaza. Postoje dve
vrste preventivnog održavanja motornih vozila koje imaju najveći praktični značaj. Prvu
čini preventivno održavanje ’’po vremenu’’, koje se zasniva prvenstveno na informacijama
o pouzdanosti, tj. na empirijski utvrđenim raspodelama verovatnoća vremena do pojave
otkaza za posmatrana motorna vozila i njegove komponente.

U tom slučaju postupci preventivnog održavanja se planiraju tako da se obezbedi

zahtevani nivo pouzdanosti posmatranih motornih vozila, i to ili propisivanjem
preventivnih zamena posle određenog perioda rada ili na drugi način.

Drugu vrstu čini preventivno održavanje ’’prema stanju’’, koje se pored informacija o
pouzdanosti zasniva i na stalnom i sistematskom praćenju rada posmatranog motornog
vozila, odnosno na praćenju i osmatranju izabranih i unapred određenih parametara stanja i
pokazatelja koji dovoljno sigurno govore o stanju motornih vozila i njegovih komponenata.
Obe vrste preventivnog održavanja ležajeva na vratilima mogu da se realizuju u nekim,
unapred određenim vremenskim periodima, ili u adaptiranim vremenskim trenucima, u
zavisnosti od konstatovanog stanja motornih vozila. Mogu da se realizuju samo ukoliko su
obezbeđeni visoki nivoi pouzdanosti svih sastavnih komponenata motornih vozila u celini,
što rezultuje značajnim smanjenjem verovatnoće otkaza i potrebe za održavanjem, odnosno
omogućava se rad motornih vozila u znatno dužim vremenskim intervalima bez zastoja
zbog održavanja [64]. Održavanje prema stanju je dijagnostički proces koji omogućuje
određivanje tehničkog stanja svake sastavne komponente motornih vozila, odnosno,
označava mehaničko stanje i omogućuje permanentno planiranje aktivnosti održavanja
(zamene ležajeva ili popravke sastavnih komponenata motronih vozila) zasnovanom na
stvarnom tehničkom stanju, čime se na taj način povećava vreme efektivnog rada motornih
23
 Tehnologija održavanja motornih vozila
vozila i eliminišu nepotrebni zastoji. Takođe, postupak se sprovodi na taj način što se,
najpre, u određenim vremenskom intervalu, nezavisno od stanja oštećenosti komponenata
motornih vozila, vrši dijagnostička kontrola, ili oni ostaju i dalje u procesu eksploatacije.

Postupci održavanja predstavljaju aktivnosti i operacije koje treba sprovesti da bi se sistem

iz stanja u otkazu vratio u stanje u radu, odnosno da bi se sprečila iznenadna pojava otkaza.
Jedan od mogućih načina klasifikovanja, odnosno razvrstavanja postupaka održavanja, koji
ima načelni karakter, prikazan je na slici 3.8. Kao što se vidi, razlikujemo pet grupa
postupaka održavanja.

Ovo znači da se analizira istorija svakog sistema, a periodični remonti se planiraju tako da
se pre obave statistički očekivane pojave problema. Već dugo vremena je poznato da će
većina grupa sličnih sistema (mašina) ispoljiti intenzitet otkaza koji je delimično
predvidljiv, pod uslovom da je ostvaren prosek u dugom vremenskomintervalu.

Preventivno održavanje obuhvata i takve aktivnosti kao što je zamena maziva i filtera,
periodična čišćenja i kontrole itd. Aktivnosti održavanja mogu biti planirane na osnovu
kalendarskog vremena, radnih časova sistema (mašine), broja proizvedenih delova i dr.

Preventivno održavanje je postalo veoma popularno ranih 1980-ih kada su počeli da se

primenjuju mali računari za potrebe planiranja i evidencije poslova održavanja. U studiji
preventivnog održavanja (United American Airlines) otkriveno je da se za velike klase
rotacionih mašina intenzitet otkaza značajno povećava upravo posle periodičnog remonta –
drugim rečima, remont je smanjio pouzdanost mašina. Izgledalo je kao da se mašina vraća
na početak ''krive kade'' posle svakog remonta. Ova studija, kao i kasnija posmatranja,
pokazala su da periodični remonti izazivaju 20 do 25% otkaza kod startovanja. Oko 10%
ovih otkaza pripisano je defektnim novim ležajevima. Očigledno je da preventivno
održavanje nije efikasno kod iskorišćenja resursa većine sistema (mašina). Međutim,
postoje slučajevi kada se može iskoristiti sa dobrim rezultatima. Primeri su mašine koje
ispoljavaju habanje u zavisnosti od vremena upotrebe (npr. drobilice) kao i mašine koje su
izložene koroziji (npr. mašine za manipulaciju agresivnim supstancama).

Prediktivno održavanje

24
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Sledeće unapređenje koncepcije održavanje je bio prelaz na prediktivno održavanje, koje je

zasnovano na utvrđivanju stanja sistema tokom rada. Ova koncepcija se često naziva i
održavanje po stanju, tj. na osnovu utvrđenog stanja. Ovakva tehnika je zasnovana na činjenici
da će većina elemenata sistema ispoljiti nekakav tip "upozorenja" pre sopstvenog otkaza.
Očitavanje ovih simptoma, sa koje nas sistem upozorava, zahteva nekoliko tipova ispitivanja
bez razaranja, kao što su analiza ulja, habanje, analiza čestica, analiza vibracija i merenja
temperature. Primena ovih tehnika u cilju određivanja stanja sistema rezultuje se u značajno
efikasnijemodržavanjuu odnosuna ranijetipoveodržavanja.Prediktivno održavanje omogućava
menadžmentu da kontroliše sistem i program održavanja. U preduzeću koje koristi prediktivno
održavanje, stanje ukupnog sistema je poznato u svakom trenutku, čime seomogućava
značajno preciznije planiranje. Ovaj vid održavanja koristi brojne različite discipline, od kojih
je najznačajnija periodična analiza vibracija.

Već je mnogo puta dokazano da u odnosu na druge tehnike ispitivanja bez razaranja, analiza
vibracija pruža najviše informacija o stanju elemenata sistema (mašine). Neke mašine, koje su
od ključnogznačajaza radcelokupnog postrojenja, mogubiti predmetneprekidnog monitoringa
vibracija, što znači da bi postojalo upozorenje, odnosno oglasio bi se alarm čim se vibracije
povećaju preko unapred određenog nivoa.

Na ovaj način se sprečava brzo širenje kvara i pojava havarijskog otkaza.

Analiza ulja i čestica nastalih habanjem su važne komponente savremenih planskih programa,
posebno kod kritične ili izuzetno skupe opreme.

Termografija je merenje površinske temperature infracrvenom detekcijom i od velike je koristi

kod detektovanja problema u elektro instalaciji (prekidači), kao i kod drugih delova
saotežanimpristupom.

Analiza krive struje motora je veoma korisna tehnika za detekciju napuklih ili polomljenih
šipki rotora, i to tokom rada motora. Takođe, testiranje električnim udarima statora motora se

25
 Tehnologija održavanja motornih vozila
može iskoristiti za detekciju početne faze otkazaizolacije.

Osnovna prednost prediktivnog održavanja opreme na različitim sistemima u gasnoj industriji

je veća pogonska spremnost zbog veće pouzdanosti opreme. Vremenski trend razvoja otkaza
kod sistema se može pažljivo pratiti i na osnovu toga planirati održavanje, a u skladu sa
planskim zastojima. Brojne industrije izveštavaju o povećanju produktivnosti za 2 do 10% na
osnovu primene prediktivnog održavanja. Slični odnosi povećanja pogonske spremnosti se
očekuju sigurno i kod velikih i značajnih sistema u gasnoj industriji. Sledeća korist
prediktivnog održavanja su smanjeni troškovi za rezervne delove i radnu snagu. Popravka
sistema koja je otkazala tokom rada može da bude i do deset puta skuplja nego predviđena,
planska popravka iste. Veliki broj novih sistema (mašina) otkazuje ubrzo posle puštanja u rad
zbog otkaza koji se javljaju u periodu uhodavanja ili zbog nepravilne montaže. Prediktivne
tehnike se mogu iskoristiti u cilju obezbeđivanja pravilne saosnosti i sveukupnog integriteta
instalirane mašine, pri prvom puštanju urad. Mnoga postrojenja uslovljavaju primopredaju nove
instalirane opreme na osnovu potvrde dobijene merenjem vibracija.

Prediktivno održavanje umanjuje verovatnoću pojave havarijskog otkaza mašine, čime se

unapređuje i zaštita na radu. Postoje brojni primeri povreda na radu, sa smrtnim ishodom, zbog
iznenadnih otkazamašina

Proaktivno održavanje

Poslednja inovacija u oblasti prediktivnog održavanja je takozvano proaktivno održavanje,

koje primenjuje razne tehnologije u cilju produženja veka sistema i radi praktične
eliminacije reaktivnog održavanja. Osnovni deo proaktivnog programa je analiza osnovnog
uzroka kvara, odnosno utvrđivanje mehanizama i uzroka pojave kvara na sistemu.
Fundamentalni uzroci pojave otkaza na sistemima se na ovaj način mogu otkloniti, a
mehanizmi otkaza se postepeno mogu inženjerskim pristupom eliminisati sa svake
instalacije. Već dugo vremena je poznato da su debalans i nesaosnost osnovni uzroci
većine otkaza na rotacijskim mašinama. Oba ova uzroka generišu dodatne sile na ležajeve,
skraćujući njihov vek. Značajno je bolji pristup precizno balansirati i poravnati mašinu,
uključujući verifikaciju sa rezultatima analize vibracija, nego neprestano zamenjivati
26
 Tehnologija održavanja motornih vozila
pohabane ležajeve.

- Precizno poravnavanje(saosnost)

U jednom američkom časopisu je objavljen podatak da je precizno poravnavanje produžilo

vek ležaja za faktor 8, kod velike klase rotacionih mašina. Pored ovoga, prijavljena je
ušteda od 7% u okviru ukupnog održavanja i 12% povećanja raspoloživosti mašina.
Kvarovi mašina uzrokovani nesaosnošću su prepolovljeni. Pored navedenog, prednost
preciznog poravnavanja je i ušteda u snazi. Nedavno urađena američka studija je
dokumentovala uštedu snage od 11% na osnovu preciznog poravnavanja, kod jednostavne
grupe mašina (motori i pumpe). Ovo je posledica da su gubici snage u savijanju spojnica,
vibracijama mašine i zagrevanju ležajeva manji. Novčane uštede u ovom slučaju, samo na
osnovu manje potrošnje snage, su duplo veće nego troškovi održavanja ovih mašina.

Noveinstalacije

Poznata je činjenica da veliki broj novih mašina ima defekte i u trenutku montaže. Ovi defekti
mogu nastati od neodgovarajuće montaže, izazvana lošim osloncima – temeljima i lošem
poravnavanju, pa sve do defektnih delova – elemenata, kao što je loš ležaj, savijeno vratilo
itd. Proaktivni program održavanja bi obuhvatio testiranje nove opreme i instalacija, a u cilju
sertifikacije odnosno potvrđivanja performansi u okviru strogih standarda. Isti standardi bi se
odnosili na rekonstruisane i remontovane mašine. Ovakav tip testiranja može voditi
kaformiranju karakteristične specifikacije performansi, koje su u mnogim slučajevim strože
nego specifikacija i toleranacije proizvođača opreme. Ključni element proaktivnog pristupa je
obuka osoblja na održavanju, u cilju primene ovih osnovnih principa.

Koristi od proaktivnogodržavanja

Uspešan proaktivni program održavanja bi postepeno, tokom vremena, projektno-inženjerskim

zahvatima otklonio problem koji ima mašina, a što bi za posledicu imalo značajno produžen

27
 Tehnologija održavanja motornih vozila
vek mašine, skraćen period zastoja i povećan proizvodni kapacitet. Jedna od najboljih osobina
proaktivnog pristupa je da su njegove tehnike nadograđuju na tehnike koje se koriste u
prediktivnom programu, tako da se lako mogu dodati u postojeće programe. Danas je već
očigledna neophodnost za izbalansiranim pristupom održavanju, uključujući odgovarajuće
metode preventivnog, prediktivnog i proaktivnog održavanja, pri čemu ovi elementi nisu
nezavisni, već treba da budu integralni deo jedinstvenog programa održavanja. Definisanje
strategije ili koncepcije održavanja određenog tehničkog sistema predstavlja centralno
mesto problematike održavanja.
Uslovi eksploatacije sistema u gasnoj industriji ukazuju na potrebu da se delatnost
održavanja organizuje kao vrlo snažna služba, koja pre svega mora biti fleksibilna, tj.
spremna da svoje planove i proces rada vrlo brzo menja i prilagođava nastalim
okolnostima i svakodnevnim "iznenađenjima". Ona mora za kratko vreme izvršiti pripreme
i postići maksimalno angažovanje pri obavljanju akcija i aktivnosti održavanja.
Fleksibilnost službe održavanja posebno se ogleda u njenoj sposobnosti da svoje radove
preventivnog održavanja obavlja za vreme tehnoloških zastoja sistema.

Sve ovo govori o potrebi da služba održavanja mora svoj rad da podredi osnovnom cilju,
odnosno ostvarenju maksimalne raspoloživosti, sigurnosti funkcionisanja opreme, uz
nastojanje da se pri tome ostvare što manji troškovi održavanja. Da bi povećali efikasnost
održavanja, postojeće organizacione strukture neminovno moraju izvršiti često i drastične
promene. Ceo sistem održavanja u tom smislu trebalo bi da bude koherentniji, sa jasno
izraženim granicama odgovornosti i jasnim razgraničenjem prema osnovnoj delatnosti
transporta gasa. Opšta organizaciona struktura postaje pre svega mora da ima manje nivoa
rukovođenja, a delom potpuno odvojena i izložena konkurentnostitržišta.

Efikasnost održavanja tj. efikasnost rada mašina i postrojenja izraženo zavisi od strategije
održavanja. Jednom utvrđena strategija održavanja nije večita, već ona treba da se menja i
prilagođava u skladu sa saznanjima, sa rezultatima primene postojeće strategije, sa
promenom cena proizvoda, promenama u okruženju, itd. U svakom slučaju, ciljevi
održavanja se vremenom nisu mnogo izmenili, i obično se ističu sledeći zahtevi: da
planirani zahtevi ne utiču na proizvodni proces; da se obezbedi potrebna raspoloživost
mašina i postrojenja; minimalni radovi na održavanju mašina; minimalni troškovi

28
 Tehnologija održavanja motornih vozila
održavanja i sl.

Dijagnostika stanja i ponašanja složenih sistema iziskuje primenu sofisticirane opreme i

softvera za različite parametre, koje treba zapažati, definisati i objasniti. Za primenu mera
tehničke dijagnostike, načelno se koriste dva oblika:

Metode tehničkedijagnostike

Dijagnostički parametri, u smislu njihovih vrsta, mogu biti kinematički, geometrijski, statički-
dinamički, mehaničke i molekularne osobine pogonske i mazive materije, toplotni, akustički.
Ovi parametri se mogu javiti kao slučajne, neprekidne ili diskretne veličine. Merenjem se
obavezno registruju i smetnje oje su uslovljene ili konstrukcijom sistema ili tačnošću odnosno
mogućnostima korišćenog mernog pribora.

– stalna ili permanentna merenja i dijagnoza (monitoring sistemi)i

– periodična merenja idijagnoza.

Najčešće korišćene dijagnostičke metode koje se koriste, ili bolje rečeno koje treba u sve većoj
meri da se primenjuju u dijagnostikovanju stanja i rada elemenata su:
– nezamenljive vizuelne kontrole (u osnovi subjektivnemetode),
– kontrola vibracija (u vremenskom i frekventnom domenu) ibuke,
– kontrola termičkog stanja (kontaktne, bezkontaktne i indikatorske metode

29
 Tehnologija održavanja motornih vozila
odnosno termovizijsko opažanje – infracrvenatermografija),
– kontrole bez razaranja (magnetska metoda, prodiruće tečnosti, ultrazvuk itd.)i
– kontrole ostalih parametara (broj obrtaja, pritisak, protok, korozija, istrošenostitd.).

Pored ovih metoda, radi kvalitetnije analize dobijenih parametara stanja i rada, koristi se i
modeliranje dijagnostike konstrukcije kao osnova za davanje pouzdane prognoze
reagovanja iste, zajedno u sprezi sa gore navedenim metodama.

PROJEKTOVANJE SISTEMA ODRŽAVANJA

U cilju ostvarivanja što viših kvaliteta održavanja tehničkog sistema, neophodno je što
preciznije i ispravnije unapred projektovati sistem održavanja. Projektovanje sistema
održavanja predstavlja definisanje sistema održavanja u svim bitnim elementima i detaljima,
posebno sa stanovišta koncepcije, organizacije i tehnologije, uključujući i elemente
logističke podrške (kapaciteti, snabdevanje, radna snaga, finansijski potencijali,
informacioni sistem i sistem upravljanja).

PRIMENA FUZZY LOGIKE PRI ODRŽAVANJU MOTORNIH VOZILA

Istorijski razvoj fuzzy logike i principi na kojima se onatemelji

Reči: nejasan, neprecizan, nedefinisan, neodređen, dvosmislen, rasplinut, zamućen, maglovit

mogle bi se zameniti jednom rečju. To je reč fuzzy, koja je engleskog porekla. Profesor
kompjuterskih nauka na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, Lotfi Zadeh, smatra se
osnivačem fuzzy logike. Smatra se da je on te temelje postavio 1965. godine. Prema njemu,
fuzzy logika može imati dva različita značenja: U širem smislu, fuzzy logika je sinonim za
teoriju fuzzy skupova, a koja se odnosi na objekte sa nejasnim granicama čija se pripadnost
meri određenim stepenom; U užem smislu, fuzzy logika je logički sistem koji je proširenje
klasične logike. Suština fuzzy logike se u mnogome razlikuje od suštine tzv. tradicionalne
logike.

Fuzzy logika koristi princip nekompatibilnosti, što znači nastojanje da se sa povećanjem

nepreciznosti iskaza dolazi na njegovu relevantnost. Fazi logika je viševrednosna logika koja
30
 Tehnologija održavanja motornih vozila
dozvoljava srednje vrednosti definisane između tradicionalnih stavova: istinito - neistinito,
da - ne, crno - belo, itd. Fazi logika koristi iskustva stručnjaka u formi lingvističkih ako-
onda pravila, a mehanizam aproksimativnog rezonovanja koristi kao kontrolu za konkretni
slučaj. Ključni aspekt primene fuzzy logike jeste razvoj teorije koja formalizuje
svakodnevno neformalno mišljenje da bi se moglo, kao takvo, koristiti za programiranje
kompjutera.

Da bi pojasnili napred navedeno, objasnićemo ukratko razliku između fazi sistema i

teorije verovatnoće. Oni koji u dovoljnoj meri ne poznaju suštinu i mogućnost primene
fuzzy logike često postavljaju sledeće pitanje: “Može li se kontrolisati neki proces koristeći
metod koji nije jasan ?”. Tamo, gde nije postojala nedoumica oko odgovora na ovo pitanje,
fuzzy logika je doživela buran razvoj u skoro svim oblastima ljudskog života. Danas u
primeni fuzzy logike prednjačiJapan.
Fuzzy tehnologije predstavljaju nastojanje da se nedovoljno precizne informacije
predstavljaju i obrađuju primenom računara. Time se omogućuje prisnija veza između
čoveka i računara. To im je omogućilo da se svrstaju u tzv. humane tehnologije.

Iz Japana, od strane profesora sa Tokijskog Instituta za tehnologije Toširo Terana i profesora

sa Univerziteta za telekomunikacije u Osaki, Kjođi Asaia, potekla je ideja za široko
korišćenje fuzzy logike, kao inženjerskog alata. Danas fuzzy inženjerstvo u Japanu se
razvilo u moćnu naučnu granu. U svim oblastima računarstva, primena fuzzy logike, je
danas prisutna. Zahvaljujući njenoj primeni realizovani su sistemi koji upotrebljavaju fuzzy
tehnologije u sklopu fuzzy baza podataka, fuzzy sistema za kvalitetno modeliranje, fuzzy
analizu podataka, fuzzy identifikacije sistema i uopštavanje podataka, prepoznavanje
oblika, fuzzy analize podataka, fuzzy sistema za
obraduslike,izraduinteligentnihinterfejsaidrugihoblastiračunarstva.

Ako bi smo hteli da u najkraćem obliku kažemo što više o fuzzy logici, možda bismo to
mogli, ako kažemo sledeće: Princip humanosti u inženjerstvu glasi: Neophodnost primene
fazi inženjerstva zavisi od toga koliko razvojni inženjer vodi računa o čoveku pri razvoju
svakog sistema; Princip nekompatibilnosti glasi: Što se više posmatra realan problem,

31
 Tehnologija održavanja motornih vozila
njegovo rešenje postaje sve više fazi; odlike fuzzy pristupa, kao novog pogleda na svet su:
postepenost, nepreciznost, upotreba kvalitativnih opisa i umeća stručnjaka; Fuzzy
tehnologije su humane tehnologije i predstavljaju vezu između čoveka i mašine; Umešnost
se stiče kroz praksu-učenjem i vežbanjem; Upotrebom neuro tehnologija može se vršiti
obučavanje računarskih sistema; Upotrebom fuzzy tehnologija može se opisati znanje
stručnjaka i predstaviti uračunaru.

Mogućnost primene fuzzy logike u održavanju motornihvozila

Prednosti primene fuzzy logike pri održavanju složenih tehničkih sistema, su:

a) Fuzzy logika je konceptualno jednostavna za razumijevanje, jer je njen matematički

koncept fuzzy rezonovanja jednostavan; b) Fuzzy logika je fleksibilna - moguće je vršiti
korekciju analiziranog sistema u bilo kom koraku bez potrebe za vraćanje na početak;
c) Fuzzy logika toleriše neprecizne podatke, jer se temelji na postojanju nepreciznih
podataka; d) Fuzzy logika može modelovati nelinearne funkcije, jer je moguće kreirati fuzzy
sistem koji se može prilagoditi bilo kakvom setu ulazno-izlaznih podataka;
e) Fuzzy logikom može se opisati iskustvo eksperata, jer se oslanja na iskustvo onih koji
odlično poznaju analizirani sistem; f) Fuzzy logika se bazira na prirodnom jeziku, jer je
njena osnova ljudska komunikacija.

Pri primeni fuzzy logike treba koristiti zdrav razum, primeniti je samo onda kada je moguće
dobiti efektno rešenje - ukoliko ne postoji jednostavniji način rešavanja postavljenog
problema.

Fuzzylogika
Klasična logika koristi izraze koji su ili kompletno netačni ili kompletno tačni. Fuzzy logika
predstavlja proširenje klasične logike. Ona ustvari predstavlja viševrednosnu logiku. To
znači da je izraz tačan sa određenim stepenom tačnosti. Primenom fuzzy logike ne koriste
se kompleksne kalkulacije već pravila u obliku: ako < stanje > onda < zaključak >. To su
tzv. ekspertska pravila. Stručnjak izražava svoje znanje u tom obliku. On ima mogućnost da
rečima svakodnevnog govora izrazi svoje znanje o nekomprocesu.

32
 Tehnologija održavanja motornih vozila

Fuzzy skupovi i funkcijepripadnosti

Skup elemenata sa istim svojstvima naziva se klasičan - diskretan skup. To znači da svaki
element diskretnog skupa pripada tom skupu 100%. Svaki element diskretnog skupa
pripada tom skupu sa stepenom od 1, na skali od 0 do 1.
U fuzzy tehnologijama fazi skup je osnovni element za predstavljanje i obradu
nepreciznosti. On predstavlja proširenje i uopštenje klasičnog diskretnog skupa. To je
ustvari skup elemenata sa sličnim svojstvima. Svaki element pripada fazi skupu u izvesnom
stepenu. Preko fuzzy funkcije pripadnosti opisuje se stepen pripadnosti nekom fuzzy skupu.
Sa različitim stepenom pripadnosti element se može nalaziti i u više skupova. U tom slučaju
dolazi do preklapanja intervala poverenja tih skupova. Ulazna funkcija pripadnosti može
imati diskretne ili kontinuirane vrednosti. Na kontinuiranom intervalu poverenja, pomoću
parametara, definiše se funkcija pripadnosti. U obliku vektora, s konačnim brojem
parametara, diskretna funkcija pripadnosti je definisana.
Utomslučajujeneophodnospecificiratiopsegintervalapoverenjainivosvaketačke.
Element fazi skupa je svaki element u intervalu poverenja s određenim stepenom
pripadnosti. Pri formiranju fuzzy skupova postavljaju se dva pitanja: Koliko je fazi skupova
potrebno i dovoljno? Kako izabrati određenu funkciju pripadnosti? Odgovor, na ova pitanja
je: na osnovu iskustva. Određen broj funkcija (krivih) pripadnosti može da koristi
programski paket Matlab: trougaone, trapezoidne, pravolinijske, zvonaste itd.

U mnogim slučajevima koriste se tzv. standardne funkcije pripadnosti. Postoje četiri tipa
standardnih funkcija pripadnosti : Z - tip,  - tip (lambda),  - tip (pi), i S - tip. Ove
funkcijesuuveknormalizovane,takodajenjihovmaksimumuvek1,aminimum0.
Pošto su fuzzy skupovi proširenje klasičnih skupova, važe operacije unije, preseka ili
komplementa i to kao modifikatori funkcije pripadnosti. Oni se definišu preko operatora.

33
 Tehnologija održavanja motornih vozila
Unija se definiše preko operatora maksimuma, a presek preko operatora minimuma.

Lingvističkepromjenljive
U fuzzy logici lingvistički objekti su reči, a ne brojevi. Lingvistički izrazi predstavljaju vezu
između brojevnog predstavljanja informacija u računaru i čovekovog načina razmišljanja.
Na primer, ako promjenljiva kvalitet održavanja može da ima vrijednosti : dobar, loš, nije
loš, veoma dobar, manje-više dobar, onda je kvalitet održavanja lingvistička promjenljiva. U
tom slučaju : dobar, loš, nije loš, veoma dobar, manje-više dobar nazivaju se vrednostima
lingvističke promjenljive ili lingvističkim vrednostima. Takođe, manje-više, veoma i slični
izrazi nazivaju se lingvističkimmodifikatorima.

Baza i formatpravila
Skup pravila, u kojim se rečima opisuje rešenje nekog problema naziva baza pravila ili
ekspertska pravila. Radi lakšeg razumijevanja pravila se pišu u pogodnom redosledu.
Skup pravila može biti predstavljen, ne samo u obliku ako-onda, već i u kompaktnijoj
prezentaciji, u tzv. relacionoj formi ili još kompaktnije, u tabelarnoj lingvističkoj formi.
Ako su ulazne fuzzy promjenljive prvi ulaz i drugi ulaz, onda se ovaj format naziva
lingvistički fuzzy plan. Koristi se i grafički format koji pokazuje krive funkcija pripadnosti
(slika 1).

Mehanizam aproksimativnogrezonovanja

Mehanizam zaključivanja je mehanizam aproksimativnog rezonovanja. To je proces od tri

faze : agregacija, aktivacija i akumulacija.
Prvi korak u rešavanju nekog problema u fuzzy sistemima je fazifikacija. T je proces koji
konvertuje svaki brojčani ulazni podatak u stepen pripadnosti, pregledajući jednu ili
nekoliko funkcija pripadnosti. Postoji stepen pripadnosti za svaku lingvističku promenljivu
koja se primjenjuje na određenu ulaznu veličinu.

Pri agregaciji vrši se proces pridruživanja određene vrednosti funkcije pripadnosti

izmjerenoj brojčanoj vrednosti, odn. utvrđuje se sa kojim stepenom poverenja (nivoom

34
 Tehnologija održavanja motornih vozila
istinitosti) neka
ulazna brojčana vrednost pripada datom fuzzy skupu. Agregacija je ekvivalentna fazifikaciji
u slučaju kada postoji samo jedan ulaz. Na svakom skupu se vidi sa koliko istinitosti važi
svako pravilo.

Aktivacija je zaključak koji se izvodi u onda delu pravila. To je ustvari dedukcija konkluzije.
Kao aktivacioni operator koristi se min ili algebarski produkt, i to kod najčešće korišćene
metode direktnog zaključivanja- Mamdanijeve metode. Kod te vrste zaključivanja u obzir se
uzimaju samo istinite premise. Primenom ove metode fuzzy skupovi su i u ulazu i u izlazu.
Takagi-Sugeno-Kang metoda se ne razlikuje bitno od ostalih metoda direktnog
zaključivanja, ali postoji velika razlika u strukturi fuzzy pravila. Razlika je u tome što se u
zaključku umesto fazi skupa nalazi linearna funkcija između ulaza i izlaza. Često korišćeni
slučaj je kada su linearni koeficijenti jednaki nuli i tada se radi o funkciji pripadnosti
poznatoj kaosinglton.

Akumulacija se sastoji u aktiviranju konkluzije, koje se akumuliraju sabiranjem. Kao

akumulacioni operator se koristi maks ili algebarska suma. Pri aproksimativnom
rezonovanju(npr.min-max),potrebnojeuveknaglasitikojajemetodakorišćena.

Pri defazifikaciji rezultujući fuzzy skup se konvertuje u broj. Najčešće se koriste sledeće
metode defazifikacije:
a) Centar gravitacije (COG - Centre of gravity ili COA - centriod of area)
Izlazna brojčana vrednost u je apscisa centra gravitacije fuzzyskupa:
b) Centar gravitacije za singlton (COGS - Centre of gravity method forsingletons)
Ovaj metod ima relativno dobru računsku kompleksnost, a u je diferencijabilno u odnosu na
singlton si što je jako korisno u neurofuzzy sistemima.
c) Polovljenje prostora (BOA - Bisector ofarea)
d) Srednja vrednost maksimuma (MOM - Mean ofmaxima)
Traženje tačke koja ima maksimalnu pripadnost je osnova tzv. intuitivnog pristupa. Ako se

35
 Tehnologija održavanja motornih vozila
pojavi nekoliko maksimuma, onda se traži srednja vrednost maksimuma. Ovaj

metod zanemaruje oblik fuzzy skupa, ali mu je računska kompleksnost dobra. Često se koristi
u problemima prepoznavanja oblika i klasifikacije.
e) Najveći maksimum na levoj strani (LM - Leftmost maximum) i najveći maksimum
na desnoj strani (RM - Rightmostmaximum)
Sledeća mogućnost je izbor najvećeg maksimuma na lijevoj strani ili na desnoj strani. U
slučaju upravljanja pokretima robota, mora se izabrati između levog i desnog da bi se
izbegle smetnje ispred njega. Defazifikator mora izabrati jedan ili drugi, ne nešto između.
Ova metoda je indiferentna prema obliku fuzzy skupa, ali joj je računska kompleksnostmala.
Fazi rezonovanje ne zahteva sofisticirane tehnike defazifikacije. Ono zahteva veliku
fleksibilnost prilikom oblikovanja pravila, što nije slučaj kod primene u automatskom
upravljanju odnosno u fazi kontroli.

Analiza ulazno-izlaznogpreslikavanja

Ova analiza se pravi da bi se video uticaj izbora funkcija pripadnosti i njihov raspored, na
oblik izlaza, odnosno skupa mogućih rešenja.
Dvodimenzionalnu tabelu prouzrokuju dva ulaza i jedan izlaz. Ona se može nacrtati kao
površ pogodna za vizuelno ispitivanje. Odnos između jednog ulaza i jednog izlaza se može
nacrtati kao graf funkcije. Grafovi pomažu pri odabiru funkcija pripadnosti i formiranju
pravila.
Oblik površine se može kontrolisati, do izvesnog stepena, funkcijama pripadnosti.

Primena fuzzy kontrolera na motornimvozilima

Fazi kontroler je centralni deo sklopa za upravljanje motornim vozilom. Fazi kontroler se

36
 Tehnologija održavanja motornih vozila
može realizovati pomoću programa koji se izvršava na personalnom računaru i povezan je sa
procesom na uobičajeni način, kao u slučaju klasičnog upravljanja. U tom slučaju, fazi
kontroler se koristi za inteligentno upravljanje, tako što se znanje stručnjaka-operatera
koristi u upravljačkom procesu. Kada je potrebno, fazi kontroler se može ugraditi u vidu
mikroprocesora u manjeuređaje.
Mogućnosti primene fazi logike su velike. Navedimo neke od primera primene fazi
kontrolera na motornim vozilima u Japanu i Koreji, zemljama koje prednjače u praktičnim
primenama fazi tehnologija:
Fazi kočnice (Nissan) : upravlja kočnicama u opasnim situacijama na osnovu brzine i
ubrzanja vozila, i na osnovu brzine i ubrzanjatočkova.
Motor automobila (NOK, Nissan): upravlja ubrizgavanjem goriva i paljenjem u zavisnosti
od stanja ventila za dovod goriva, protoka (količine) kiseonika, temperature vode za
hlađenje, broja obrtaja u minuti, zapremine goriva, ugla radilice, vibracija motora i pritiska
u usisnoj grani.
Prenosni sistem u automobilu (Honda, Nisan, Subaru): bira stepen prenosa zavisno od
opterećenja motora, načina vožnje i uslova na putu.
Upravljanje kretanjem vozila (Isuzu, Nissan, Mitsubishi): podešava stanje ventila za dovod
goriva na osnovu brzine i ubrzanja vozila.

Pored navedenih primera primene fazi upravljanja postoji još veliki broj fazi upravljanih
sistema koji se koriste na motornom vozilu. Takođe, pored velike primene na motornim
vozilima, fazi kontroleri su našli veliku primenu i u medicini (dijagnoza bolesti), saobraćaju
(upravljanje raskrsnicama), kućnim uređajima i td.

BUDUĆE STRATEGIJE ODRŽAVANJA MOTORNIH VOZILA

Radi postizanja maksimalne efektivnosti korišćenja motornih vozila, u budućnosti,

najverovatnije, biće više pažnje posvećeno njihovom održavanju, kako kroz unapređenje
sistema održavanja, tako i kroz povećano angažovanje svih onih koji učestvuju u njihovom
37
 Tehnologija održavanja motornih vozila
razvoju, proizvodnji i eksploataciji.
Predhodno pomenute aktivnosti mogle bi da se izraze na sledeći način: Povezivanje između
proizvođača i korisnika opreme za održavanje sa proizvođačima motornih vozila; Primena
adekvatnih metodologija pri određivanju strategije održavanja motornih vozila, koja će dati
najbolje rezultate u datim uslovima; Primena adekvatne opreme pri održavanju motornih
vozila; Porast primene informacionih tehnologija u otkrivanju, dijagnostici i predviđanju
otkaza (primenom sistema za podršku odlučivanju, ekspertskih sistema, veštačke
inteligencije,…); Povećanje nivoa znanja svih učesnika u održavanju motornih vozila;
Primena strategije održavanja motornih vozila bez otkaza, prvenstveno zahvaljujući
otklanjanju uzročnika moguće pojaveotkaza.

Danas se govori o uspešnom sistemu održavanja vozila ako su evidentni sledeći pokazatelji:
Planski poslovi, u održavanju, su mnogo većeg obima (preko 90%), u odnosu na
neplanirane poslove održavanja; Postojeći kapaciteti za održavanje (oprema i kadrovi) su
pravilno angažovani (iskorišćenje kapaciteta preko 70%); Postoji optimalna količina i
asortiman rezervnih delova i materijala u magacinima; Preventivno održavanje sprovodi se
kada je jeftinije od korektivnog i bez izuzimanja vozila iz eksploatacije; Planirane aktivnosti
održavanja motornih vozila izvršavaju se na vreme; Postoji ažurna i tačna baza podataka
potrebna pri realizaciji odgovarajuće strategije održavanja; Korišćenje i održavanje opreme
je adekvatno; Postoji adekvatan stručni kadar koji učestvuje u realizaciji održavanja
motornih vozila, uz neprekidno unapređenje znanja; Postoji maksimalna bezbednost ljudstva
koje radi u realizaciji zadataka održavanja.

Bez korišćenja integralne logističke podrške, a naročito informacionih sistema za

upravljanje održavanjem - CMMS (Computrised Maintenance Mangement System), ne
može se govoriti o mogućnosti primene savremenih strategija održavanja motornih vozila.
Korišćenje informacionih sistema za upravljanje održavanjem omogućuje do podataka
neophodnih za primenu savremenih strategija održavanja. Ti podaci su od velike koristi pri
realizaciji sledećih aktivnosti: Organizovanju poslova u održavanju (vrste poslova, planovi,
zastoji, troškovi, radna snaga, oprema, materijal, rezervni delovi, dokumentacija);
Raspoređivanju radne snage (prema zadacima, znanjima,…); Realizaciji obuke, učenje i
davanje instrukcija postojećim kadrovima koji rade na održavanju motornih vozila;

38
 Tehnologija održavanja motornih vozila
Generisanju radnih naloga za realizaciju zadataka preventivnog održavanja, prvenstveno na
osnovu praćenja svih zahteva za održavanjem i raspoloživim resursima; Klasifikaciji
zadataka održavanja prema prioritetima, lokaciji,…); Analizi troškova prihoda i rashoda;
Odabiru najpovoljnije ponude rezervnih delova i materijala koji se koriste pri održavanju
motornih vozila (zahvaljujući prvenstveno postojanju baze podataka o proizvođačima,
kvalitetu i cenama rezervnih delova i materijala); Praćenju i analizi otkaza opreme koja se
koristi pri održavanju; Realizaciji statističkih analiza i obradi podataka radi dobijanja onih
informacija koje omogućuju adekvatno upravljanje održavanjem; Povećanju bezbednosti
kadrova i opreme tokom održavanja motornih vozila; Praćenju realizacije preuzetih obaveza
odgovarajućim ugovorima o održavanju i realizaciji transportnog rada.

Na osnovu podataka koji se dobijaju, prvenstveno primenom informacionih sistema za

upravljanje održavanjem, može se vršiti analiza adekvatnosti primene odgovarajuće
strategije održavanja motornih vozila (ocena i definisanje postojećih problema pri njenoj
primeni).

ZAKLJUČAK

Najčešće su u primeni dve vrste preventivnog održavanja. Prvu čini preventivno održavanje
čija osnova su informacije o pouzdanosti (na empirijski utvrđenim raspodelama verovatnoća
vremena rada do pojave otkaza). Primenom ove vrste preventivnog održavanja postupci
održavanja se planiraju tako da se obezbedi zahtevani nivo pouzdanosti, najčešće
sprovođenjem preventivnih zamena posle određenog perioda rada. Druga vrsta preventivnog
održavanja zasniva se na povezivanju informacija o pouzdanosti i informacija dobijenih na
osnovu stalnog i sistematskog praćenja vozila (praćenju izabranih parametara i pokazatelja,
koji sa dovoljno sigurnosti govore o njegovom stanju).

39
 Tehnologija održavanja motornih vozila
Strategija totalno produktivnog održavanja zasniva se na tvrdnji da samo održavanjem nije
moguće održati projektovani nivo pouzdanosti tokom eksploatacije, već je za to potrebno i
aktivno učešće korisnika i svih onih koji su u vezi sa vozilom koje seodržava.
Osnova primena tzv. ubrzanih strategija održavanja je: ne sprovoditi ni jednu aktivnost
preventivnog održavanja ukoliko ona nije ekonomski opravdana.
Danas se teži kombinovanoj primeni postojećih strategija održavanja. Razlog za to leži u
raznovrsnosti vozila koja se održavaju. Drugi razlog je postojanje nedostataka postojećih
strategija održavanja.

Primenom sistema zasnovanih na znanju (Knowledge based system) odnosno tzv. mekog
računarstva (soft-computing) dolazi se do efikasnijih metoda kojima se tretiraju problemi
održavanja tehničkih sistema, sa aspekta nepreciznosti. Jedan od takvih sistema je fuzzy
logika. Fuzzy logika retko se koristi samostalno. Uglavnom se njena primena kombinuje sa
neuroračunarstvom, genetičkim računarstvom, i kao proširenje mogućnosti ekspertnih
sistema.

Primena fuzzy logike omogućila je brojna unapređenja, u većem broju oblasti ljudskog
delovanja. Velike mogućnosti, njene primene, treba koristiti i u sistemima održavanja
tehničkih sistema.

Geometrijski model upravljanja procesom preventivnog održavanja fuzzy logikom, čija je

suština prikazana u ovom radu, treba da omogući: Utvrđivanje vrednosti parametara u
uslovima neizvesnosti rada tehničkog sistema; Utvrđivanje uticaja pojedinih parametara na
proces preventivnog održavanja tehničkog sistema; Utvrđivanje najuticajnijeg parametra,
kao i redosled aktivnosti koje treba preduzeti, kao i utvrđivanje trenutaka kada treba
pristupiti sprovođenju postupaka preventivnog održavanja po stanju. Proceduru formiranja
geometrijskog modela treba da utvrdi rukovodilac održavanja, koji je i nadležan da donosi
odluke o sprovođenju postupaka preventivnih održavanja tehničkihsistema.

Primena fazzy logike, pri održavanju tehničkih sistema je opravdana činjenicom složenosti
modela održavanja, pogotovo ako se uzme u obzir opisivanje samog problema održavanja
40
 Tehnologija održavanja motornih vozila
koji pored stanja u radu i stanja u otkazu ima i međustanje. Njenom primenom, pri
održavanju, bliži smo cilju postizanja maksimalne gotovosti, efektivnosti i
minimalnihtroškova.

Radi postizanja maksimalne efektivnosti korišćenja motornih vozila, u budućnosti,

najverovatnije, biće više pažnje posvećeno njihovom održavanju, kako kroz unapređenje
sistema održavanja, tako i kroz povećano angažovanje svih onih koji učestvuju u njihovom
razvoju, proizvodnji i eksploataciji.

Bez korišćenja integralne logističke podrške, a naročito informacionih sistema za

upravljanje održavanjem, ne može se govoriti o mogućnosti primene savremenih strategija
održavanja vozila.

41
 Tehnologija održavanja motornih vozila

LITERATURA

 Krstić B.: Eksploatacija motornih vozila i motora, Mašinski fakultet, Kragujevac,

1997.
 Krstić B.: Analysis of the vital parts of the engine vehicles on the base of the data
from exploatation, VII International scientific conference Simulation research in
automotive engineering, Lublin, Polska, 1999.
 Babuška R.: Fuzzy and neural control, Delft University of Tehnology, Delft, the
Netherlands, 2001.
 Bert Breuer, Karlheinz H.Bill: Brake Technology Handbook, first english edition,
SAE, 2006.
 Miroslav Busarčević i dr: Osnovi Kriminalističkih veštačenja-priručnik; MUP,
Beograd 2001.
 Thomas R.Giapponi: Tire forensic Investigation- Analyzing tire failure, SAE, 2008.
 Walter Reithmaier, Thomas Salzinger: Motor vehicle tyres and related aspects, The
EU commision enterprise directorate general- TUV Automotive Gmbh, 2003
 Drago Talijan: ABS i bezbednost saobraćaja, Grafomark, Laktaši, 2009.
 Zakon o bezbednosti saobraćaja, 2009.
 Pravilnik o tehničkim pregledima, 2011.

42