Seminarski rad iz Osnova Trzisnog poslovanja Tema: Franchising

Prof: Student:
Heto Redzep

SADRAJ: 1. Uvod, Osnovni pojmovi ------------------------------------------------------------str. 3 2. Opis privredno pravnog posla ------------------------------------------------------str. 3 3. Istorijat Franchising-a ---------------------------------------------------------------str. 4 4. Sta je Franchising? -------------------------------------------------------------------str. 6 5. Zbog cega Franchising, ------------------------------------------------------------ -str. 7 6. Filozofija Franchising-a -------------------------------------------------------------str. 7 7. Sta je Franchising? -------------------------------------------------------------------str. 7 8. Objekat u Pravu -----------------------------------------------------------------------str. 8 9. Ekonomski fenomen -----------------------------------------------------------------str. 9 10. Franchising u proizvodnom lancu --------------------------------------------------str. 10 11. Literatura -------------------------------------------------------------------------------str. 11

FRANCHISING

Franizing predstavlja ugovorni odnos izmeu davaoca i primoca franize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franizatora, koristei sva raspoloiva znanja, procedure i nain poslovanja, koji je pod tim imenom razvijen. Franizator (proizvoa, uvoznik, grosista) ustupa franizeru, preko ugovora o franizi, svoju robu na prodaju, a takoe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (ig), karakteristian identitet (prepoznatljivost) i sve drugo to e franizeru pomoi da se identifikuje, snae i da lake i bre prodaje dobijenu robu. Franizer obino obezbeuje (nudi franizatoru) poslovni prostor i radnu snagu.

Opis privredno-pravnog posla

Franizing predstavlja oblik poslovnog povezivanja radi minimiziranja poslovnog rizika. Korisnik franize, ulazei u mreu postojeoh poslovnih jedinica koje posluju po istom modelu smanjuje rizik koristei sledee prednosti: mogunost brzog ulaska u posao, razraena tehnologija posla, reeno pitanje licence, osvojeno trite, odgovarajua robna ili trgovaka marka, ugled, zajedniki marketing, standardizovani kvalitet. Jedinstveni model izbora i obuke kadrova, pomo u menadmentu, kontrola i razvoj od starne davaoca franize, samostalno odluivanje o profitu - nakon usmeravanja ugovorenog dela ukupnog prihoda na raun davaoca franize kao nadoknadu za korienje poslovnog modela. Davalac(prodavac) franize smanjuje svoj rizik jaanja konkurencije i zauzimanje trita za koje on samsotalno nema snage, prodaje svoju pamet (model organizovanja, know-how) i obezbeuje smanjenje jedininih fiksnih trokova nastalih ulaganjem u vlasnitvo ideje o poslu. Nadalje se korisnost ovog vida poslovnog povezivanja davaocu franize ogleda u eliminaciji trokova poslovanja i odravanja odnosnih poslovnih objekata i jo itav niz drugih pogonosti. Postoje 4 vrste franize u zavisnosti na ta se odnose, i to: 1. robni franizing, za prodaju odreenog asortimana, 2. usluni franizing, za prodaju ili pruanje odreenog vida usluge, 3. proizvodni franizing, gde se ustupa franiza u oblasati proizvodnje odreene robe ili asortimana, 4. poslovni franizing, gde se inplementira kompletni sistem poslovanja u neko preduzee -primaoca od strane davaoca franize.

Franiza se moe odrediti na odreeno vreme (npr. jedna kalendarska godina) ili na odreenu teritoriju a moe i obe istovremeno kao i na odreenu robu ili uslugu ili odreeni proizvodni program. Ovaj oblik poslovnog povezivanje se definie ugovorom o franizingu. Ugovor o franizingu je jedan od novijih ugovora, ak i neimenovanih , autonoman i sloen pravni posao. Ovaj oblik ugovora je nastao krajem 19. i poetkom 20. veka a naruiti zamah dobija nakon drugog svetskog rata, posebno u Francuskoj gde su mnoge franize inplementirane od strane Amerikih preduzea.

ISTORIJAT FRANIZINGA Re franizing potie od francuske rei slobodan, besplatan i iskren. Franizing se moze nai ak i u 1850 godini. Nastala je takoe kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri emu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzeima. Issac Singer koji je usavrio ivau mainu je da bi prodao vie maina uspostavio jedan od najraninijih primera franizinga. Negov primer, iako neprofitabilan i manje-vie neuspean je poznat kao prvi dokumentovan primer fraizinga u Americi. Malo kasnije jedan od veoma uspenih franiza je John S. Pemberton i franizing Coca-Cola. Rani primeri franizinga su telegraf koji je voen razliitim voznim kompanijama, a kontrolisan od strane Western Union-a.

Prvi primeri modernog franizinga se mogu nai 1919. u prodavnicama hrane kada je biznismen moga koristiti ime, izgled ak i hranu uspenih firmi za godinju dabinu. Franizing je postao popularniji 1930-ih godina. Fraizing je predstavljao metod poslovanja kada velika firma proda licencu za svoje isprobane i uspene metode poslovanja firmi ili osobi voljnoj da plati godinje dabine i ispuni date kriterijume. Sudei prema nedeljnom asopisu Financial times kada bi promet svih franizinga u Americi bio preveden kao nacinalni promet on bih bio sedmi najvei na svetu. Pozitivni aspekti fraizinga su da firma voljna da kupi licencu dobija esto mejunarodno poznato ime koje je zahvaljujui marketingu vieno kao visoko kvalitetno u mislima potroaa. Firma koja prodaje franizing takoe obezbeuje obuku i pomo u planiranju objekta. Najnegativniji aspekati franizinga su gubitak kontrole i velik porezi. esto vlasnik franize ne moe da koristi svoj sopstveni stil poslovanja, on mora da prati taan nain naloen od strane firme koja mu je odobrila franizu. Porezi su vrlo esto predstavljene u smislu celokupnog prometa, a ne profita, tako da ako vlasnik koji ima veliki promet, a istovremeno nije u stanju da kontrolie trokove on moe zavriti u minusu. Danas se mogu nai fraizmi u stotinama hiljada kompanija i taj se broj naravno poveava svake godine. Najuspeniji primeri franizma su McDonalds, Burger King, Hotel Hilton i First Interest Bank Ii Los Angeles (USA). McDONALDS McDonalds posluje u preko 120 zemalja i svakoga dana slui preko 54 miliona muterija. Braa Dick i Mac McDonald su otvorili prvi McDonald 1940 godine i danas McDonalds ima najvie restorana na svetu u poredjenju sa bilo kojim drugim lancem restorana. Dick i Mac su 1948 izumeli model brze hrane. Mcdonalds je vlasnik oko 70% postojeih restorana a 30% su franizmi. Vlasnici McDonaldsovih franiza su obuavani u Hamburger univerzitetu u Oak Brooks, u Ilinoisu (USA). Prvi McDonalds u centralnoj Evropi je otvoren 1988. godine u Beogradu (Srbija). Da bi otvorio McDonalds, vlasnik franize mora platiti 60% trokova gradnje objekta i takoe 45 hiljada amerikih dolara kao poetnu cenu. Da bi bio razmotren za McDonalds fraizam pojedinac mora posedovati minimum 200 hiljada amerikih dolara i potpisati ugovor na 20 godina. Naravno McDonalds se ne moe pomenuti bez pominjana njegovog najveeg rivala Burger Kinga. BURGER KING Burger King koji je osnovan 1954. godine u Majamiju na Floridi (USA). Otvorio je prvi franizing 1961. godine i danas je jedan od najuspesnijih franiza na svetu. Burger King je poznat po svome sloganu Have it you way to u prevodu znai uivaj na svoj nain. Burge King posluje u svih 50 Amerikih drava, Kanadi, i preko 60 zemalja u svetu i voen je preko 90% u vidu samostalnih franiza. Burger King ima 11.223 lokala i 10.144 je franizing odnosno 90.4%, i samo 1.079 je vlasnitvo kompanije. Po podacima koji se mogu naci na web-stranici http://www.burgerking.com da bi neko otvorio Burger Kingov franizing on mora raspolagati sa minimum 1.5 miliona amerikih dolara, platiti 50 hiljada amerikih dolara kao osnovni ulog i posle toga 50 hiljada amerikih dolara godinje. Takodje vlasnik franizinga mora platiti 4.5% porez na profita i 4% za marketing. Takoe da bi otvorio Burger Kingov franizam mora se potpisati ugovor na 20 godina i obezbetiti 15 stalno zaposlenih i 35 zaposlenih na smene. Objekat mora imati 3.600 kvadratnih stopa feet, otprilike 360 kvadratnih metara i mora ispunjavati sledee uslove, odnosni biti : samostalni

objekat, u izlogu robne kue, ili unutar velike robne kue. Za one koji se odlue da otvore Burger King franizu omoguena je pomo u izboru prostora, trening koji traje 300 sati u uionici i 400 sati u restoranu, i takoe meunarodni korporacijski tim od 928 zaposlenih. Burger King planira da se proiri u sve drave sveta koje ispunjavaju gore pomenute kriterijume. Sudei prema statistici Businessweek online, Burger King je za zavrni period (30. septembar 2006. godine) ostvario neto profit u iznosu od 40 miliona amerikih dolara, tj. skok od 86% , i porast u vrednosti deonica od 30 amerikih centa. Burger Kingov promet je dostigao 546 miliona dolara ove godine to je skok od 7% u odnosu na 2005 godinu. Sudei po ovim podacima Burger Kingov potez franizinga se i dan danas isplauje. Ovo su bili primeri najpopularnijih i poznatijih ugostiteljskih objekata koji deluju po principu franizinga, a sledei primer franizinga se odnosi na hotelijerstvo ili specifinije Hilton hotel. HILTON HOTEL Moderni koncept gostoprimstva je poet pre 85 godina zahvaljujui Conrad-u Hilton-u koji je 1919. godine otvori prvi Hilton hotel i time zapoeo tradiciju odline usluge. Prvi Hiltonov franizing je otvoren 1967. godine i sada je preko 70% Hiltona voeno u smislu franizinga. Hilton trenutno ima 236 hotela, a 169 ili 71.6% su fransizmi. Hilton ima hotele u 39 Amerikih drava, Kanadi i dve strane zemlje. Iako deluje da je Hilton malo manje rasprostranjen to je zato jer su kriterijumi daleko stroiji nego u slucaju McDonaldsa i Burger Kinga. Sudei prema web stranici http://www.hiltonfranchise.com da bih otvorio Hilton franizing, more posedovati preko 60 miliona amerikih dolara i osnovni ulog je izmedju 3357 miliona amerikih dolara. Godinje dabine iznose osnovnu porez od 5%, dodatnu porez od 5% i porez za marketing od 4% totalnog prometa. Takoe proseni Hilton franizing mora imat 150 stalnih zaposlenih. Da bi otvorio Hilton franizing mora se posedovati 135.000 kvadratnih stopa feet ili oko 13.500 kvadratnih metara u vidu samostojeeg objekta. Ugovor za franizing se potpisuje za rok od 22 godine i moe se produiti u rokovima od po 10 godina. Hilton obezbedjuje tim od 2.332 zaposlenih u centralnoj filijali za pitanja obuke i legalna pitanja. Obuka traje etiri dana u Dalasu u Teksasu (USA), tri dana u Beverli Hilsu, u Kaliforniji (USA) i dodatnih 3 dana u glavnoj filijali. Trenutno Hilton planira da nastavi da se proiruje u Severnoj Americi i Junoj Americi sa naglaskom na Meksiko. Sudei prema poslednjim izvetajima sa web stranice http://www.thestreet.com Hilton je do sada objavio promet u iznosu od 2,2 milijarde amerikih dolara. Profit je skoio 87% i to zahvaljujui porastu u prometu franiziranih hotela od 671 milion amerikih dolara u poredjenju sa 31 milion amerikih dolara 2005. godine. FIRST INTEREST BANK IN LOS ANGELES Jedan od najneobinijih vidova fraizma je First Interest Bank in Los Angeles (USA), jer se ideja franizinga transferisala i pored navedenih kompanija kao sto su Hotel Hilton, McDonalds, Coca-Cola, itd. i na bankarstvo ali naravno u limitiranom vidu. First Interest Bank In Los Angeles (USA) je dala franizu za 28 banaka (koje imaju iznada 90 bankarskih sredita u 8 federalnih jedinica, koja ima aktivu preko 4 milijarde amerikih dolara). Banke koje su bile ukljuene u franizu mogle su da koriste ime First Interest Bank i reklamu, razne poslovne savete od davaoca fanize i obuke menadera. Pravo i pristup bankomatima su takoe dobile od First Interest Bank-e i razno razne druge pogodnosti. I naravno sve ove banke su zadrale svoju postojeu vlasniku strukturu. Zato je bitno napomenuti ovu banku, jer kao to je na poetku navedeno da je franizing nastao kao metoda poslovne aktivnosti banke, pri emu ona prodaje svoje poslovne metode kao i svoje ime nezavisnim i malim preduzeima i kompanijama.

TA JE FRANIZING? USPEH JE MOGUE KLONIRATI Poslovni koncept preuzimanja formule uspeha poznatog i trino pozicioniranog preduzea; -Metod vertikalnog marketinga roba i usluga zasnovan na iznajmljivanju image-a renomiranog preduzea; -Najvea komercijalna revolucija koja se iri kao prah od baruta -Jedan od uzroka globalizacije svetskog trita; -Obligaciono-pravni ugovor sa trajnim dejstvom, koji omoguava prenos prava industrijske i intelektualne svojine, kao i know-how sa davaoca na korisnika franizinga, ime se istovremeno omoguava i preuzimanje dela klijentele, tj. potroaa koje je u poslovanju pridobio davalac franizinga; -Sistem vertikalnih odnosa kooperacije na osnovu dugotrajnog ugovora izmedju samostalnih subjekata ; ZBOG EGA FRANIZING? KLONIRANJE METODA POSLOVANJA USPENOG PREDUZEA -Ekonomski ratio franizinga predstavlja zadravanje pravne samostalnosti uz ekonomsku integraciju. -Samostalno poslovanje uz minimum rizika; -Preuzimanje tudjeg poslovnog identiteta ; -Kititi se tudjim perjem; -Omoguava samostalnom privredniku, preduzetniku, malom ili srednjem preduzeu ili privrednim drutvima da preuzimajui franizu od velikog, renomiranog preduzea koristi njegove metode poslovanja, poslovno ime, proizvode i trgovinske i uslune marke, znanje i iskustvo davaoca franizinga. Korisnik franizinga samostalno obavlja franiziranu delatnost, pri emu zadrava poslovnu samostalnost ali posluje pod imenom poznatog i trino pozicioniranog privrednog subjekta. FILOZOFIJA FRANIZINGA -Mimikrija (stvaranje privida pred potroaima da se radi o jednom poslovnom subjektu, umesto realnosti da se radi o mnotvu franiziranih jedinica); -Simbioza lideri i kooperanti ; -Paradoks ekonomsko jedinstvo kroz pravni pluralizam - ekonomska zavisnost uz pravnu samostalnost korisnika franizinga; -Nesklad izmedju pravne i ekonomske realnosti - otvara prostor za mnogobrojne zloupotrebe

od strane davaoca kao ekonomski nadmonijeg partnera ;

TA JE FRANIZA? -Franiza je objekat u pravu i predstavlja inovaciju novog autonomnog prava medjunarodne trgovine. -Fenomen tzv. novih autonomnih ugovora (franizing, lizing, faktoring, forfeting, kontratrgovina, know-how i dr.) koji nastaju u poslovnoj praksi ;

OBJEKAT U PRAVU -Ono povodom ega se zasniva pravni odnos. Pravni odnosi se zasnivaju izmedju subjekata prava povodom objekta prava. Uslovi (kumulativno): -mora imati v r e d n o s t -vrednost se mora novano izraziti -mogunost razmene na tritu -pravni poredak priznaje status objekta u pravu Vrste objekata 1.Stvari 2.Prava (imovinska prava) 3.Ljudske radnje (inidbe) 4.Proizvodi ljudskog duha ( intelektualna svojina - objekti autorskih prava : dela umetnosti, knjievnosti, nauke) ; 5.Proizvodi ljudskog uma (prava industrijske svojine - imovinska pronalazaka prava, pravo iga, modela, uzorka, pronalasci(patenti) ; 6.Lina dobra - lina prava (pravo na ugled, ast, pravo glasa, kretanja I dr.) i lina imovinska prava(pravo na izdravanje, plodouivanje i dr) ali samo kada su povredjena ; FRANIZA -Izuzetno kompleksan objekat prava. -Franiza je set vrednosti . -Skup prava industrijske i intelektualne svojine, metoda i principa poslovanja, tehnikih znanja i vetine (know-how) poslovno ime, ig, patenti, uzorci, modeli, trgovinska i robna marka koje je kroz praksu razvio davalac franizinga i pod kojim on posluje (goodwill). -Paket franizinga koji se uz naknadu ustupa a odnosi se na licencu odredjenih prava industrijske svojine (patenti, modeli, mustre, znakovi, know-how) kao i na nepatentirane objekte koje davalac koristi u poslovanju. -Brand predstavlja vie od proizvoda. Preuzimanjem seta prava intelektualne svojine (licenca

iga, poslovno ime, trgovinska i usluna marka dr.) korisnik franizinga preuzima i klijentelu (potroae) kao i oseaj pripadnosti i lojalnosti koji potroai imaju u odnosu na preuzetu franizu. -Franiza je je predmet ugovora (goodwill) a franizing je pravo iskoriavanja poslovnog identiteta. ta je ugovor o franizingu (the franchising agreement)? -Franizing je trajni ugovorni odnos u kome jedna ugovorna strana, davalac franizinga se obavezuje da uz naknadu (fee,royalty) prenosi drugoj ugovornoj strani korisniku franizinga pravo na proizvodnju robe i/ili usluga na odredjenoj teritoriji, kao i deo svog poslovnog uspeha a time i steene klijente, a na osnovu ukljuivanja korisnika u poslovni sistem davaoca franizinga kroz ustupanje trgovinske marke, iga, poslovnog imena, know-how, itd. kao i nadzora nad poslovanjem korisnika franizinga, ime se ostvaruje privid identiteta korisnika i davaoca franizinga pred treim licima, a uz samostalno istupanje korisnika franizinga u svoje ime i za svoj raun. -ta je know-how? Skup nepatentiranih informacija koje su proizale iz iskustva i testiranja davaoca franizinga, koje su tajne, sutinske i odredjene. MNOTVO ASPEKATA 1.Privredni fenomen 2.Ekonomski fenomen 3.Pravni institut 4.Kulturni fenomen 5.Socioloka pojava Gotovo svaka delatnost moe biti predmet franize (proizvodna ili usluna). Ovaj metod koriste ak i gangsterske bande osnivajui jedinice na teritorijama tako to kopiraju nain organizacije i funkcionisanja postojeih uspenih gangova ; EKONOMSKI FENOMEN -Vertikalni marketing -Oblik distribucije robe i usluga u kome matino preduzee (davalac franizinga) daje korisniku franizinga privilegiju (franizu) da posluje na propisani nain za odredjeno vreme na specifinom mestu. -Tip privilegije moe biti razliit (odredjuje varijetet franizinga): -Iskljuivo pravo na prodaju proizvoda davaoca franizinga -Pravo na preuzimanje metoda poslovanja, know-how, prepoznatljivi simboli , trgovinska marka, ig, naIn uredjenja prodavnica, arhitektura dr. -Franizing moe da ukljuuje sva ova prava

PRAVNI INSTRUMENT AUTONOMNOG MEDJUNARODNOG TRGOVINSKOG PRAVA -Trgovinski ugovor nastao kombinovanjem brojnih klasinih i novih ugovornih formi ugovora o licenci, prodaji, ekskluzivnoj distribuciji, zastupanju, nalogu, komisionu (agenturi),

leasing-u. Slinost sa statusnim formama tzv. grupacije preduzea. Franizing je po formi ugovor a po efektima oblik integracije preduzea. -Najblii je ugovoru o zakupu predmet zakupa je sloen franiza. -Sloen ugovorni odnos dotie brojne oblasti prava: Obligaciono pravo , Privredno ugovorno pravo , Pravo intelektualne i industrijske svojine , Stvarno pravo , Pravo konkurencije ,Pravo trgovakih drutava (kompanijsko pravo), Pravo zatite potroaa , Radno pravo , Finansijsko i poresko pravo ; FRANIZING U PROIZVODNOM LANCU Brojni aspekti privrednog ivota hotelijerstvo, ugostiteljstvo, automobilska industrija, trgovina, petrohemija, bankarstvo, pota ; 1.Franizing ugovor izmedju proizvodjaa i trgovca na malo jedan od prvih pojavnih oblika najpre u automobilskoj industriji, 30-ih god. SAD, takodje franizirane benzinske pumpe (General Motors, Texaco..). 2.Proizvodja i trgovac na veliko praksa nastala veoma rano tako to su proizvodjai bezalkoholnih pia davali povlastice preuzimanja koncentrata pia (sirupa) veletrgovcima, na osnovu tzv. bottling contract (ugovor o flairanju) proizvodili pie na bazi koncentrata i vrili distribuciju finalnog proizvoda (Coca Cola, Pepsi Cola, Schweppes i dr.).

PREDNOSTI I NEDOSTATCI POSLOVANJA U FRANCHISE SISTEMU Poslovanje u franiznom sustavu poduzetniku nudi odreene prednosti kao to su: potrebno je manje inicijalnog kapitala za poetak; manji je rizik neuspjeha; koritenje uspjenog i poznatog poslovnog imena i reputacije; standardni proizvod i kvaliteta koja se prodaje kroz potvreni sustav poslovanja; te nedostatke: nemanje potpune slobode; neophodno usuglaavanje s ugovorom i standardima; financijske obaveze prema davatelju franize.Za davatelja franize slijedee su prednosti poslovanja: potreban mali kapital za brzi rast; potencijalno visoka stopa rasta; minimiziranje poslovnih i financisjkih rizika; odnosno sljedei su nedostaci poslovanja: tekoa kontroliranja standarda; tekoa kod diktiranja politike poslovanja; mogunost razvijanja nepovjerenja meu stranama.

10

LITERATURA Udzbenik Visoka Skola za Usluzni Biznis Sokolac Istocno Sarajevo Internet , www.wikipedia.org; http://en.wikipedia.org/wiki/Franchise

11