ISPITIVANJE POVEZANOSTI – REGRESIJA

Regresionom analizom opisujemo odnos dve ili više varijabli, pri čemu se jedna uzima kao zavisna, a
najmanje jedna kao nezavisna varijabla.
Cilj je dobijanje regresione jednačine koja (1) pokazuje u kakvom su odnosu promene zavisne
varijable sa promenama nezavisnih varijabli, i (2) omogućava predikciju, odnosno predviđanje
vrednosti zavisne varijable za date vrednosti nezavisne varijable.

Ako se za dve varijable pretpostavlja linearan odnos regresiona jednačina bi imala oblik
y = a + bx
gde je y zavisna varijabla, a konstanta, b je koeficijent nagiba, a x je nezavisna varijabla.

Za grafički prikaz rezultata regresione analize potrebno je prikazati dijagram rasturanja zajedno sa
linijom regresije.

Primer 1: Za sedam ispitanika data su zasićenja arterijske krvi kiseonikom i koncentracije

hemoglobina u krvi:
Redni SaO2 Hemoglobin
broj (%) (g/L)
1 90 140
2 75 195
3 80 165
4 95 170
5 83 175
6 70 210
7 92 160

a) Ispitati povezanost zasićenja arterijske krvi kiseonikom i koncentracije hemoglobina u krvi,

b) izvesti regresioni model (regresionu jednačinu) kojom je opisan odnos ove dve varijable,
c) predvideti vrednost hemoglobina za datu vrednost zasićenja arterijske krvi kiseonikom od 75%.
U regresionom modelu uzeti zasićenje arterijske krvi kiseonikom kao nezavisnu varijablu (x), a
koncentraciju hemoglobina u krvi kao zavisnu varijablu (y).

Rešenje:
1) Formirati bazu podataka u Excel programu i učitati je u EZR.

2) Dijagram rasturanja može se dobiti klikom na liniji sa komandama:

Graphs and tables→Scatterplot.
Kod regresione analize, u dijagramu rasturanja, nezavisna varijabla se stavlja na x osu a zavisna
varijabla na y osu. U našem primeru SaO2 je naziv nezavisne varijable koju nanosimo na x osu, a
Hemoglobin je naziv zavisne varijable koju nanosimo na y osu.
3) Provera normalnosti raspodele. Proveriti normalnost raspodele obe varijable prema uputstvu
navedenom u prethodnim lekcijama.

4) Podaci su homogeni, CVSaO2=11,1% i CVHemoglobin=13,3%, pa se može primeniti Pearsonov

koeficijent linearne korelacije, što se postiže preko sledeće komande:
Statistical analysis→Continuous variables→Test for Pearson`s correlation

statistička značajnost
koeficijenta korelacije

vrednost Pearsonovog
koeficijenta korelacije

Postoji statistički značajna jaka negativna povezanost zasićenja arterijske krvi kiseonikom i
koncentracije hemoglobina u krvi (r = -0,80; p = 0,032).
5) Regresiona jednačina: koeficijent nagiba (b) i regresiona konstanta (a) u EZR mogu se dobiti
komandom:
Statistical analysis→Continuous variables→Linear regression

U dijalog prozoru koji se otvorio:

 u okviru polja Response variable (pick one) označiti zavisnu varijablu.

 u okviru polja Explanatory variables (pick one or more) označiti nezavisnu varijablu.
 kliknuti na dugme OK.
U prozoru sa rezultatima pojavili su se rezultati primenjene statističke procedure.

regresiona konstanta

koeficijent nagiba

Regresiona jednačina ima oblik: y= 339,4 – 1,98 x

6) Dijagrama rasturanja sa regresionom linijom u EZR se dobija klikom na liniji sa komandama:
Graphs and tables→Scatterplot
U dijalog prozoru koji se pojavio:

 u okviru polja x-variable (pick one) odabrati nezavisnu varijablu koja ide na x osu.
 u okviru polja y-variable (pick one) odabrati zavisnu varijablu koja ide na y osu.
 u delu Options čekirati polje Least-squares line
(c) Ako zasićenje arterijske krvi kiseonikom iznosi 75%,očekivana vrednost hemoglobina je:

y = 339,4 – 1,98 * x = 339,4 – 1,98 * 75 = 190,9 g/L.

Za izračunavanje regresione jednačine može se koristiti i R Konzola, pri čemu treba ukucati
regresionu jednačinu i kliknuti na taster Enter.