1.

GRUPA

1. Objasnite neurorarazvojni model shizofrenije

Dominirajuće gledište danas je da je shizofrenija neurorazvojni poremećaj gde strukturne

moždane izmene koje su prouzrokovane ranim prenatalnim ili perinatalnim insultom,
predisponiraju razvoj shizofrenije, ali da te strukturne moždane lezije ne napreduju nakon prvih
simptoma.

2. Kako se u neuropsihologiji objašnjava pojava slušnih verbalnih halucinacija u shizofreniji?

Sa aspekta kognitivne neuropsihologije pojava slušnih verbalnih halucinacija u shizofreniji se

objašnjava kao poremećaj nadgledanja unutrašnjeg govora odnosno sopstvene misli se
doživljavaju kao tuđe.

3. Shizofrenija se ispoljava na tri načina:

1) pozitivnim znacima (halucinacije, sumanute ideje)

2) negativnim znacima (zaravnjene emocije, anhedonija)

3) kognitivnim ispadima (smetnje pažnje, pamćenja, rešavanja problema itd)

4. Tri kategorije teorija o nastanku sumanutosti su:

1) Sumanutosti nastaju kao rezultat fundamentalnog kognitivnog nedostatka koji oštećuje

pacijentovu sposobnost da izvlači valjane zaključke na osnovu dokaza.

2) Sumanutosti nastaju iz normalnih kognitivnih procesa usmerenih na objašnjenje neobičnih

perceptivnih iskustava.

3) Sumanutosti se pojavljuju u očuvanom kognitivnom sistemu zbog toga što je prisutan

devijantni obrazac motivacionih interesovanja.
5. Posledice selektivne pažnje prema informacijama vezanim za pretnju kod sumanutih osoba
su:

1) ako ljudi preterano prate informacije vezane za pretnju, trebalo bi i da naročito lako pamte tu
vrstu informacija

2) procena stope pojavljivanja negativnih događaja bi trebalo da bude visoka jer pojedinci
prosuđuju o stopi prema dostupnosti relevantnih informacija u memoriji

6. Definišite atribucioni stil

Tendencija da se događaj objasni u smislu delovanja same te osobe (internalno), ili sila i uzroka,
osoba ili okruženja, koji su izvan nje (eksternalno).

7. Najčešći registrovani kognitivni deficiti kod manije obuhvataju:

1) produženu pažnju

2) verbalno pamćenje

3) egzekutivne funkcije

8. Kortiko-strijatni model OCD:

Poremećaj aktivnosti strijatuma dovodi do neefikasne selekcije informacija u talamusu što

rezultuje u hiperaktivnosti orbitofrontalnog i anteriornog cingularnog korteksa.

9. Objasnite stres-dijateza model depresije:

objašnjava da produženi ili ponovljeni stres kod odraslih na osnovi već hiperaktivnog sistema
stres odgovora (usled rane traume) dovodi do stalnog povećanja sekrecije neuropeptidnih
neurotransmitera, što je osnova depresivnosti i anksioznosti.

10. Koje funkcije reguliše limbički mozak?

Ovaj sistem reguliše emocionalnost, motivaciju, pamćenje, pažnju i nagone.

11. MRI sugeriše disfunkciju fronto-temporalnog regiona moždanog sistema kod zloupotrebe
supstanci.

12. Šta je karakteristično za „period neurokognitivne evaluacije“?

Neuropsihološki testovi su korišćeni za opisivanje različitih kognitivnih konstrukata. Zbog toga

što je sada poznato gde je oštećenje mozga, neuropsiholozi su pozvani da opišu kognitivne i
biheivioralne efekte oštećenja.

13. Objasnite šta se podrazumeva pod kolaborativnim radnim savezom?

Pacijent koji prolazi kroz Kolaborativnu terapijsku neuropsihološku procenu (CTNA) uključen je
u otvorenu razmenu mišljenja i utisaka, slobodan je da komentariše rezultate i njihovu
primenljivost, doprinoseći tako donošenju adekvatnog i pozdanog zaključka i njegovoj
primenljivosti u dijagnostici i terapijskom radu.

14. Tri komponente CCEC u CTNA su:

1) pacijentove želje

2) bihejvioralne i kognitivne reakcije

3) emocionalni odgovor na teškoću

15. Šta se podrazumeva pod Motivacionim intervjuisanjem?

MI je pacijentom usmeren i nedirektivni oblik savetovanja dizajniran tako da poveća

pacijentovu motivaciju za promenom problematičnog ponašanja.
16. Definišite neuropsihološku rehabilitaciju

Neuropsihološka rehabilitacija je tretman dizajniran tako da pomogne odraslima i deci u

oporavku mentalnih funkcija koje su oštećene usled moždanih ozleda različitog porekla.
Obuhvata raznovrsne strategije ili tehnike koje pomažu bolesniku da redukuje deficite, da
uskladi svoje kognitivno funkcionisanje sa novonastalim ograničenjima i da se oslanja na
preostale sposobnosti.

17. Pod kompenzacijom se podrazumeva (u sklopu neuropsihološke rehabilitacije)

Ima za cilj da izvrši reorganizaciju funkcije, kako bi se zaobišla određena nesposobnost.

18. Prednosti kompjuterske rehabilitacije

1) strukturisanost programa

2) standardizacija (i mogućnost repliciranja)

3) trenutni feedback

4) audiovizuelna atraktivnost

19. Reedukacija psihomotorike usmerena je na razvoj

ekspresivnih sposobnosti deteta, pre svega onih komunikacionih sposobnosti koje mu

omgućavaju da ovlada sopstvenim telom, ekonomiše sopstvenom energijom, te bolje osmisli
svoje pokrete.

20. Kognitivni deficit kod razvojnog hiperkinetskog sindroma se odnosi na

insuficijentnost bazičnih egzekutivnih funkcija kao što su neki aspekti inhibicije, vremenskog
kodiranja i radne memorije.
21. Definišite demenciju

Stečeno, postojano stanje globalnog opadanja kognitivnih funkcija udruženo sa izmenama

ličnosti dovoljnog stepena da kompromituju profesionalnu aktivnost i socijalne relacije
bolesnika.

22. Po čemu se Pikova bolest razlikuje od AB?

Od AB se razlikuje, pre svega, po dominantnim izmenama ponašanja i relativno pošteđenim

pamćenjem u inicijalnoj fazi bolesti, kao i simptomima kompulsivnog ponašanja.

23. Definišite agitaciju

Epizodično motorno ili verbalno ponašanje koje ometa pružanje nege bolesniku ili je potrebno
fizičko ili hemijsko ograničavanje kako bi se izbegle ozlede osoba u okolini ili stvari.

24. Osnovne emocije su

bes, strah, tuga, iznenađenje, zainteresovanost, sreća i odvratnost.

25. Šta podrazumeva poremećaj konceptualnih funkcija?

Poremećaj konceptualnih funkcija podrazumeva konkretno mišljenje i mentalnu rigidnost.

2. GRUPA

1. Objasnite šta se podrazumeva pod kolaborativnim radnim savezom?

Pacijent koji prolazi kroz Kolaborativnu terapijsku neuropsihološku procenu (CTNA) uključen je
u otvorenu razmenu mišljenja i utisaka, slobodan je da komentariše rezultate i njihovu
primenljivost, doprinoseći tako donošenju adekvatnog i pozdanog zaključka i njegovoj
primenljivosti u dijagnostici i terapijskom radu.
2. U sindromu frontalnog režnja, kognitivni poremećaji obuhvataju

otežano pamćenje redosleda skorašnjih događaja, pojavu perseveracija i opadanje apstraktnog

mišljenja

3. Objasnite stress-dijateza model depresije

objašnjava da produženi ili ponovljeni stres kod odraslih na osnovi već hiperaktivnog sistema
stres odgovora (usled rane traume) dovodi do stalnog povećanja sekrecije neuropeptidnih
neurotransmitera, što je osnova depresivnosti i anksioznosti.

4. U grupi visokog rizika za shizofreniju, prodromalna faza bolesti uključuje slabije postignuće
u:

1) asocijativnom učenju verbalnih parova,

2) spacijalnoj rekogniciji,

3) vizuelnom procesiranju i

4) spacijalnoj radnoj memoriji.

5. Konceptualni temelji MI mogu se sumirati u četiri principa:

1) savetnik izražava empatiju za pacijenta

2) savetnik razvija diskrepancu između pacijentovog ponašanja i važnih ciljeva ili vrednosti

3) savetnik izbegava argumentaciju i bori se sa otporom nasuprot nametanju strategija

promene

4) savetnik podržava pacijentovu samoefikasnost da razreši problem

6. Definišite kritičnost

Kritičnost obuhvata formiranje stava i donošenja odluke na osnovu razmatranja aktuelne

situacije i upoređivanja mogućeg obrasca ponašanja sa socijalnim, kulturološkim i moralnim
kriterijumima.
7. Primarni kognitivni simptom kod manije je

Distraktibilnost (pažnja koju lako „privuku“ nevažni tj. irelevantni spoljni stimulusi)

8. Koje deficite može da uključi zavisničko ponašanje?

Zavisničko ponašanje može da uključuje deficite inhibitorne kontrole, donošenja odluka i

regulacije afekata.

9. Koje je danas dominirajuće gledište o etiologiji shizofrenije?

Dominirajuće gledište danas je da je shizofrenija neurorazvojni poremećaj gde strukturne

moždane izmene koje su prouzrokovane ranim prenatalnim ili perinatalnim insultom,
predisponiraju razvoj shizofrenije, ali da te strukturne moždane lezije ne napreduju nakon prvih
simptoma.

10. Osobe sa bulimijom i anoreksijom ispoljavaju karakteristike koje su u skladu sa odlikama

OCD koji može da se ispolji na sledeće načine:

1) preokupacija detaljima, spiskovima, redom;

2) perfekcionizam koji utiče na kompletiranje zadatka;

3) preterana posvećenost zadatku, isključujući slobodno vreme i prijatelje i

4) nefleksibilan, rigidan i uporan mentalni set.

11. Prednosti kompjuterske rehabilitacije:

1) strukturisanost programa

2) standardizacija (i mogućnost repliciranja)

3) trenutni feedback

4) audiovizuelna atraktivnost
12. Definišite atribucioni stil

Tendencija da se događaj objasni u smislu delovanja same te osobe (internalno), ili sila i uzroka,
osoba ili okruženja, koji su izvan nje (eksternalno).

13. Kako se objašnjava pojava slušnih verbalnih halucinacija u shizofreniji sa aspekta

kognitivne neuropsihologije?

Sa aspekta kognitivne neuropsihologije pojava slušnih verbalnih halucinacija u shizofreniji se

objašnjava kao poremećaj nadgledanja unutrašnjeg govora odnosno sopstvene misli se
doživljavaju kao tuđe.

14. Kod predisponiranih osoba, niži nivo noradrenalina bi dovodio do deficita

aruzala, pažnje, koncentracije i pamćenja

a niži nivo serotonina do

loše kontrole impulsa, sniženja apetita i do iritabilnosti.

15. Neuropsihološki deficit kod razvojnog hiperkinetičkog sindroma se odnosi na

insuficijentnost bazičnih egzekutivnih funkcija kao što su neki aspekti inhibicije, vremenskog
kodiranja i radne memorije.

16. Objasnite hipotezu napora

Izvođenje zadataka koji zahtevaju razrađenu obradu je disproporcionalno oštećeno kod

depresivnih subjekata, u poređenju sa izvođenjem na automatskim zadacima.

17. Zadaci neuropsihološke rehabilitacije kod povreda mozga:

1) smanjenje opšte kognitivne konfuzije. Prvo se bolesnici upoznaju sa oblastima u kojima

ispoljavaju teškoće. Sledeći korak je sistematska konceptualizacija njihovog mišljenja, pamćenja,
rasuđivanja i promena ličnosti. Istovremeno se radi na popravljanju pažnje i postepeno
povećava brzina obrade informacija.

2) povećanje bolesnikovog uvida u sopstvene očuvane sposobnosti kao i u deficite

3) bolesnik se uči da uspešno učestvuje u socijalnim interakcijama prihvatajući sopstvene

deficite i primenjujući ono što je tokom kognitivnog treninga naučio.

18. Posledice selektivne pažnje prema informacijama vezanim za pretnju kod sumanutih
osoba

1) ako ljudi preterano prate informacije vezane za pretnju, trebalo bi i da naročito lako pamte tu
vrstu informacija

2) procena stope pojavljivanja negativnih događaja bi trebalo da bude visoka jer pojedinci
prosuđuju o stopi prema dostupnosti relevantnih informacija u memoriji

19. Shizofrenija se ispoljava na tri načina:

1) pozitivnim znacima (halucinacije, sumanute ideje)

2) negativnim znacima (zaravnjene emocije, anhedonija)

3) kognitivnim ispadima (smetnje pažnje, pamćenja, rešavanja problema itd)

20. Šta se procenjuje u spontanom govoru?

U spontanom govoru se procenjuje fluentnost, odnosno broj reči u jedinici vremena.

21. U kakvom doživljaju učestvuje insula?

Insula učestvuje u doživljaju ukusa i odvratnosti.

22. Psihološku procenu i feedback u CTNA moraju karakterisati:

1) saradnja između ispitivača i ispitanika

2) otvorenost i feksibilnost u međusobnoj razmeni informacija

3) uvažavanje pacijentovog mišljenja o prirodi testovnih rezultata

23. Najčešće pogođene kognitivne oblasti kod moždanog udara su:

pažnja, pamćenje, egzekutivne funkcije i praksija.

24. Šta je karakteristično za “period neurokognitivne evaluacije”?

Neuropsihološki testovi su korišćeni za opisivanje različitih kognitivnih konstrukata. Zbog toga

što je sada poznato gde je oštećenje mozga, neuropsiholozi su pozvani da opišu kognitivne i
biheivioralne efekte oštećenja.

25. Autotopagnozija je

Autotopagozija je poremećaj telesne šeme kada osoba ne može da prepozna delove tela ni na
verbalnu komandu niti imitacijom.