1.

Узроци индустријске револуције – Индустријска револуција је проистакла из

неколико социјалних и економских услова: прикупљено довољно капитала за
уалагање, појавила се армија слободних радника, створено је слободно и широко
унутрашње тржиште, мануфактурна прозводња је усавршена до највиших могућих
граница. Те услове је највише испунила Британија, те је ту и полет индустријске
револуције почео у њој. Долази до пресласка са мануфактуре на машинску
производњу и индустрију.
2. Прва скупштина нотабла – 22.02.1787.
Друга скупштина нотабла – нов/дец 1788.
Скупштина државних сталежа – 05.05.1789.
Народна скупштина – 17.06.1789.
Уставотворна скупштина – 09.07.1789.
Избори за Конвент – сеп 1792.
3. Декларација независности – 04.07.1776.
Декларација права човека и грађанина – 26.08.1789.
4. Жирондинци – Брисо, Кондорсе, Верњио, Жансоне, Гаде и Инар.
5. Едмунд Берк – био је британски државник, политички теоретичар и филозоф
пореклом из Даблина. Идеолог је конзервативаца и нападао је одлучно Француску
револуцију. Нападао је филозофе нонкомформсте Томаса Прајса и Пристилија који
су тражили парламентарну реформу. Напао их је у свом памфлету Размишљања о
Француској револуцији, којег је објавио 1790. године. Ту је истакао да револуција
разара ткиво доброг друштва и традиционалних институција државе. Осудио је
прого католичке цркве којег је подстакла револуција. Познат је по подршци
опозиву Ворена Хејестингса из Источноиндијске компаније. Критиковао је однос
Британије према колонистима у Америци, али није подржао америчко стицање
независности. Постао је водећа фигура у козервативној фракцији партије виговаца,
насупрот делу виговаца који су са симпатијама гледали на револуцију.
6. Кампоформијски мир – 17.10.1797.
Тилзитски мир – 1807.
Амијенски мир – 1802.
7. Ункјар – Искелесијски мир – 1833. године. Окончана је прва египаткс акриза,
Порта је потпала под зависност Русије, затворени су мореузи за западноевропске
бродове. Поништен је Дарданелским уговором из 1841. године. Мехмед Алија 1831
– 1833. на власти.
8. Рат САД и Мексика – Рат је започет 25. априла 1846. године. Узрок рата је била
тежња САД да прошири границе до Пацифика, као и тежња робовласника са југа за
новим територијама. Мексико је добио независност од Шпаније 1821. Тексас је
прогласио незавиност 1836. године. Ипак, анексија Тексаса од стране САД из 1845.
Мексико је сматрао директном објавом рата. Директан повод за рат је био спор око
западних граница Тексаса. Сад су моћније у опреми и наоружању и обучености
јединица. Истакли су се генерали Тејлор и Скот и капетан Фримонт. Он је заузео
 Калифорнију. Пуковник Карни је заузео Санта Фе и читав Нови Мексико. Након
америчке победе код Чапулетпека, генерал Скот је ушао у главни град Мексика –
Мексико – Сити – септембар 1847. Миром у Гвадалупе Идалгу 1484. САД су
добиле Тексас, Калифорнију, као и Нови Мексико.
9. ,,Отварање'' Кине илити опијумски рат – Британија је повела Први опијумски
рат против Кине са циљем да Кина увози британски опијум. Продајом опијума је
руководила Источноиндисјка компанија. Британци су у Кину извозили преко
хиљаду тона робе годишње и око 2 милиона Кинеза је постало зависно од дрога.
Кинези су забранили трговину опијумом 1839. године. То је довело до 1.
опијумског рата, који је трајао од 1840. до 1842. године. Британци су остварили
неколико победа, кључно са оном на ушћу реке Јангце, након које су заузели
Шангај. Рат је окончан миром у Нанкингу 28. августа 1842. Њиме је Британија
добила Хонг – Конг. Британци су такође добили екстериторијални статус и
царинску аутономију. Велике кинеске луке су постале отворене за све трговце.
Кинеска влада је морала да плати репарације за уништени опијум и за ратне
трошкове.
10. Друга револуција – трајала је од 1848. до 1849. године. Вође су Мацини,
Гарибалди и Манини.
11. Бесарабија – налази се између рекла Дњестра и Прута.
12. Једренски мир – 14.09.1829.
Русија и Османско царство
Аутономија Грчке
13. Први устав – 03.09.1791.
Други устав (јакобински) – јул 1793.
Трећи устав – 22.08.1795.
Четврти устав (устав тројице конзула) – 1799.
14. Колонизација Африке?
1797? 1830?
15. Наполеонов кодекс / Грађански законик – 11.05.1804. Започет је рад на њему
још 1800. Састоји се из три дела. Први део обухвата неповредиву личну слободу,
слобода рада, савести, вероисповести,као и право на срећу. Други део је озаконио
ликвидацију феудалних односа и слободно власништво над земљом. То је био
најпрогресивнији законски акт у Европи. Ширио се како је Наполеон освајао. Он је
преведен на немачки по освалању у немачким земљама и примењиван је и тамо.
Примењиван је у Италји, Белгији, Холандији итд. То је његово најзначајније дело
законодавног рада. Озваничио је многе тековине Револуције.
16. Чартристи – Чартристички покрет је настао као реакција на Изборни закон 1832. и
Закон о сиромашнима. То је био масовни покрет британских радника и занатлија за
изборну реформу. Чартер – народна повеља, у којој су били захтеви које су
чартисти упутили енглеском парламенту. Почео је са формирањем Лондонског
удружења радника 1836. под Робертом Лаветом. Прва петиција – 1837. Усвојена је
Народна повеља 1838. Тражили су ту опште право гласа за мушкарце, тајно
гласање и изборе за парламент сваке године. Радници на митинзима су основали
Национални раднички конвент. Ту после долази до поделе, једину су за револуцију,
а други за легалну борбу. Вође чартриста су похапшене већ 1839. Покрет је
обновљен 1840. а до 1842. постај емасовна организација на челу са Фергусом О'
Конором. Послали су још 2 петиције само што су обе одбијене. Слабе после
одбијања 3. петиције 1848. Чатристи силазе са историјске сцене крајем 50-их
године 19. века.