Ль

ШIPESTAN
О\
\0 о
7 о
о
o.n 7
1
о
N
o.n o.n
7
....... N
z o.n
7

-
и
и
.......

ТРАrЕАИЈА
'1 ОРАШЦ'/

ОД БРАШНА Т11 ОО
И МЕКИЊАЗА
ЉУДСКУ ИСХР

'~ >
~ ЗD COMPUТERS
PROOMШER~SRA(UN'R< НАГРАДНА ИГРА!
о6

1. наrрОАа .. рачунар
1. наrрОАа .. викенА за Авоје на nАанини
3. наrрОАа .. nотрошачка корnа у врuности 04 3.000 АИН.
петак 16. јануар 2009. о вама

ОБЕЛЕЖАВАТЕ ЛИ
АН1<ЕТА ПРАВОСЛАВНУ НОВУ ГОДИНУ?
Живојин Нецковић 59,
Јелена Недељковић 30,
такси возач
фризер

У мом дому Српска Нова

- Српску Нову годину ћу
година се подЈеднако
дочекати са
обележава као слава и
пријатељицама у неком од
остали православни
кафића. Иначе је
празници. То је у мојој
обележавам у кругу
породици традициЈа КОЈУ
породице са децом и
сам пренео и на МОЈе
супругом.
унуке.

~илена~иловановић
26, угоститељски радник Ивана Бошковић 30,
службеник
-Православну Нову
годину славим подЈеднако Сваке године у кругу
као и "обичну". Углавном породице и приЈатеља

је обележавам у кругу обележавам 14. јануар.

породице, мада ове године Том датуму се сви, а
ћу са вереником посетити посебно моја ћерка
један од локалних радуЈемо.

ресторана.

Драган Перкић 38,

радник

- Традиционално, Српску
Нобу годину дочекујем
кући у кругу породице и
. .
приЈатеља, то Је за мене

једина Нова година.

Поштовани,
0
Обавештавамо вас да од наредног броја можете
ОБАВЕШТЕЊЕ О НАГРАДНОЈ ИГРИ
учествовати у наградној игри АР РЕПОРТЕРА . Све Награде су:

што треба да урадите је да попуните купон и l . рачунар

пошаљете на адресу која ће бити назначена у 2 .викенд за двоје на планини

наредном броју. Извлачење ће бити јавно на некој од З .потрошачка корпа у износу од 3000 динара
локалних телевизија.
СРЕЋНО!
Ар-РейорШер: излази сваког другог петка. Издавач: штампа рија "Ђурђевдан"
Аранђеловац, Цара Душана 13. Главни и одговорни уред ник: Ђорђе Вулета.
Редакција : Јелена Пиндовић, Леонид Зувић. ДирекШор марке~uинга: Рада
ИАВОНЕАЕЉНИ /\ИСТ Рабреновић. По.моћникуредника: Јелена Пиндовић. Технички уредник: Ђорђе

~еп · ртер Вулета, Тони Даниловић.ШШамйа: штампарија "Ђурђевдан".

Тел: 034/710-971, 712-233.
E-mail: arreporter@yahoo.com
ISSN 1452-5046, CORВISS.SR-ID 130518284
 петак 16. јануар 2009. ,

"Дјева данас Надсуштога рађа

И земља Неприступноме пећину приноси,
Ангели са пастирима славослове,
Мудраци за звездом путују,
Јер се нас ради родило Дете- превечни Бог!".
(св. Роман Слаткопојац, Кондак Божића)

Време божићних празника у стараље да свет постане Црква, једна људско, а све маље оно што је Божије.
западном - дакле и нашем - свету велика заједница свих у Господу, и тај Заиста, у опасности смо од
обележава велика потрошачка напор Цркве заснован управо на комерцијално - фолклорног празно-
. .
грозница, трка за разноразним Христовом Оваплоћељу (као зачетку ваља и слављеља коЈе потискуЈе
. .
производима КОЈИ се на акцИЈским те заједнице Бога, човека и света) и суштину празника. Држаљем само
попустима нуде у супер - маркетима, Васкрсељу (као вечној потврди те наших обичаја, наша срца погружена
Ј урљава за снижељима и повољно­ заједнице) - актуализуЈе се на у властите немире и буре овога света
стима потрошачког друштва. Све ово Литургији. и даље ће остати далеко од Господа,
у Србији има и једну додатну Много је лепих обичаја далеко од Богомладенца Христа".
карактеристику прикупљаље везаних за Божић, али ако се не оде на Једно од имена којима се
огромне количине хране и пића и, Литургију и на причешће на дан Христос назива у Светом Писму је и
следствено томе, "прослављаље" Божића, све је само обична гозба и Емануил, што значи С нама је Бог.
Божића кроз конзумацију свих тих игра, и са рођељем Христовим не Радујмо се стога доласку Бога међу
добара похраљених у фрижидере и може да има никакве везе, колико год људе и зачетку нашег спасеља у

оставе српских породица уочи се ми упиљали да народним Христу Исусу, не опијајући се и

Божића, и као круна свега - обичајима удахнемо "хришћански" преједајући се - већ улазећи у
практиковаље различитих предаља и смисао: ако се зауставимо на љима и заједницу са Оваплоћеним, не
"предаља", изражених кроз одређени не постанемо причасници Тела саможивим хипериндивидуализмом

сплет "божићних" обичаја, Христовог (чланови Цркве) кроз - већ прихватаљем Другога и другога,
имитативну магију, бајалице, "ваља учешће у Литургији, да ли онда треба не бригом само за себе и за своје
се не ваља се" бапску науку итд. да се сматрамо хришћанима или смо пориве - већ одрицаљем од себе и
Колико, међутим, ова ближи паганима? својих идола (као што нас и учи
потрошачка маниЈ а савременог Суштина божићног славља симболика налагаља бадљака), не
човека, тако вулгарно наглашена налази се у томе да се Бог тј. Син гатајући и бајући и враћајући се на
током новогодишље - божићних Божији из љубави родио као Човек сенке и бајке које су прохујале и
празника, и ова магИЈско- теургичка Исус Христос, да би све људе и сву прошле већ прихватаљем онога што
посвећеност "обичајима" тако творевину увео у заједницу са Богом, нам дође, Онога што нас спасава од
особена за наше просторе, има везе и тако читав свет обновио, обожио и смрти.

са тим што се Христос родио као овековечио у Цркви . Син Божији је Стога би сви хришћани
Човек, што се Син Божији јавио на сишао у свет и постао човек да би се требало да Божић прославе литургиј­
земљи као Дете; колико сви ти свет и ми сјединили са Њим и ски: причешћујући се. Јер се у мир
српски "обичаји" и посебно пракса обожили се, а то се остварује једино у Божији, који превазилази сваки ум
. .
коЈа извире из љих - имаЈу везе са Литургији и у нашем учешћу у Гозби (Филипљ. 4, 7), не улази пијукаљем,
вером Цркве у Оваплоћеље долазећег Царства, а не у потро­ бацаљем ораха по ћошковима и
Христово? шачком хедонизму, редовима у џараљем ватре уз "благосиљаље"
У Цркви се већ два миленију­ самопослугама, ићу, пићу, музици и варница, већ само и једино кроз
ма наглашава: Бог је постао човек, да бајалицама. Литургију. Мир Божији Христос се
би човека учинио богом . Божија Ако се зовемо хришћанским роди!
бескрајност се Христовим рођељем именом, да прославимо онда, и ми -
од Марије Дјеве јавила као људска овај највећи догађај у историји С Петровић
бескрајност. Бог је постао човек, а целокупног створеног света, - КОЈИ Је
човек се продужио - у вечност: човек време поделио на оно пре Христа и
је у овом сједиљељу са Богом, са оно после Христа, - рођеље Сина
Сином Божијим, доживео обесмр­ Божијег као човека Исуса Христа,
ћеље. Хришћанство се стога и Спаса нашег, по речима св. Григорија
заснива на Христовом Оваплоћељ у и Богослова "богодолично" а не
Васкрсељу, као на темељима спасеља "панигирично", што ће рећи, пре
који човека ослобађају од смрти. свега богослужбено, литургијски, а
Хришћанство ову своју веру не само уз јело и пиће и музику.
пројављује као Цркву, тј. као спрегу Како је речено и у прошло­
заједнице и богослужеља, као годишљој Божићној Посланици
богослужбену (литургијску) заједни­ нашег Патријарха Павла "из године
цу. И одувек су у хришћанству сви у годину око празника Рођеља
празници прослављани литургИЈСКИ. Господа нашег Исуса Христа све се . ' piiCIOC CC.p0,11t!
У бићу Цркве је брига за светом, више и више истиче оно што Је наше