Скраћенице

Речи се скраћују ради уштеде простора и времена и тако настају скраћенице. Према
постанку и начину скраћивања , обично се сврставају у неколико група:
1. опште домаће заменице
2. мерне и опште међународне скраћенице
3. верзалне скраћенице
4. вербализоване 
при чему се прави разлика између слободног и програмираног скраћивања.

Опште домаће скраћенице

 пишу се малим словима а скраћивање се обележава тачком

 по начину скраћивања могу бити: ПОЧЕТНЕ и САЖЕТЕ које се читају по правилу као
да су исписане целе речи. 

ПОЧЕТНЕ СКРАЋЕНИЦЕ - сведене су на ужи или шири почетак речи:

Oне које садрже само прво слово речи:

г. - година или господин, р. - разред, т. - тачка или тона, л. - лице или лист, с. -
село или страна, о. - острво, в. - вид или век, н.е. - нове ере, о.г. - ове године,
о.м. - овог месеца.

На почетну групу сугласника:

бр. - број, св. - свеска или свети, гл. - главни или глагол (глаголски), стр. -
страна (страница), мн. - множина, ст. - старији или столеће, чл. - члан
(закона), мј. мјесец, и др. - и други (и друго), и сл. - и слично.

На почетну групу до другог самогласника:

ул. - улица, об. - обично, проф. - професор, инж. - инжењер, год. - година,
гимн. - гимназија, лингв. - лингвистика, мед. - медицина, медицнски
професор, једн. – једнина.

На почетну групу до трећег, ретко и до четвртог самогласника:

необ. - необично, геогр. - географија (географски), биол. - биологија
(биолошки), аугм. - аугментатив, дијал. - дијалектологија (дијалекатски), неол.
- неологизам, неуоб. - неуобичајено, физиол. - физиологија (физиолошки),
археол. - археологија.

На део речи до суфикса:

пољ. - пољски, тур. - турски, рус. - руски, грч. - грчки, срп.- српски.