Слобода смрти

Далеко од сваке цивилизације, далеко од галаксија, далеко од сваког универзума,

неприступачно недовољно моћним бићима.У тамној просторији направљеној од
тада веома вредних метала злата,сребра,гвожђа,дијаманата и још многих сада
непознатих материјала. Изграђена је тако названа капија реалности. Нико није
сазнао ко је и како направио ту просторију, нити ће ико икад сазнати. Неки чак и
причају да просторија постоји још од пре настанака тадашњег универзума. Зидови
су попуцали и свуда по њима се види веома јако причвршћено корење биљака.
Метали су временом избледели, постоје симболи уцртани у њих, под је већ
милијардама година похабан и у разним пукотинама од истог корења. Када
погледаш кроз једну од пукотина видећеш ништа више него бескрајно црнило и
таму. Ваздух је веома густ, осећа се чудан мирис, мирис траве после кише помешан
са мирисом пламена који гори и гори... Обасјана је веома тамном плавом
светлошћу која умирује очи и ум некога ко уђе унутра. Са веома чудног али и
мајсторски ислесаног плафона капље вода. Вода чистија него што било ко може да
замисли. Из непознатог разлога је непитка. Нити било ко жели да је проба зато што
немају идеју одакле она долази. На средини такве просторије се види како полако
опада плаво мистично лишће... тако дивно и полако, на крају опуштајући удара у ту
исту воду правећи веома тих звук. Лишће опада са легендарног дрвета живота.
Ретки се усуде да дођу у контак са њим. Они који то ураде бивају одабрани. Како
би дрво рекло: ,,Свет ће се отворити пред њиховим знатижељним срцима.“ Онда
само нестану далеко. Названо је капија стварности зато што та просторија
представља ван реални простор. Место где се граниче до тада познате реалности.
Један од елемената који ствара такву тамно плаву светлост коју је чак и дрво
попримило назива се: Блаув-хоно. Плава ватра која се никад неће угасити, увек ће
горети као и људска срца за слободом. Вечно у тој просторији... Постоје кристали
који су попримили ефекте ,,Блаув-хоноа“ и сада и сами светле тако, уз помоћ тих
кристала се капија живота и реалности отварају, на тај начин се враћа у контакт са
тамном реалношћу. Дрво је старије од свих познатих реалности, верује се да је
расло у том простору милијарде година пре него што је икад откривено, чак и пре
настанка било какве реалности. Само је стајало ту веома стрпљиво чекајући да
један дан буде од користи. Од користи залуталим путницима и знатижељним
срцима. Јер једном када ударе кристалом ,,Блаув-хоноа“ у дрво живота. Свет и
нове реалности се отварају пред њиховим очима... Тренутно је у тој веома
необичној просторији постоји само 7 врата, али да ли је превелика реч ,,само“.
Свака та врата представљају нов универзум, нова бића, нова искуства и чак нов ток
времена. Једна од мистичних врата се отварају, у просторију улази човек одевен у
црн капут и са белом подмајцом која се поприлично истачиње испод свих огрлица
које носи. На једној од огрлица је облик сунца, на једној капљица крви...која је
напуњена нечијом правом крвљу и једна на којој се види чудан веома сјајан
црвени камен. Коса му је црна као неки делови просторије који су направљени од
обсидијана, а његове очи изгледају уморно и бездушно, али иза све силне косе
види се одсјај љубичастих зеница. На његовом врату се налази необично обележје.
Скроз је црне боје, чак црње од његове косе, и изгледа као симбол јин и јанга али
на овом је јин представљен као змај који једе јанга. Вене су му скроз црне, као да
кроз њих никад није ништа текло. Чврсто у својој левој руци дрши кристал ,,Блаув-
хоноа“ и усмерио се ка свемоћном дрвету. Чим се до дрвета примакао од силног
чврстог корења око његовог центра ударио га је кристалом. Дрво је исте секунде
засветлело својим сјаним плавенилом и поновно обасјало целу собу. Корење се
полако повукло са пута непознатог човека док је цела просторија цаклела дивном
светло плавом светлошћу. Уз веома гласно померање отвара се једна од 7
громазних капија у које полако али сигурно улази човек...

Једина бића која су способна да уђу у свемоћну просторију дрвета живота су не

бића одређене расе...него бића која поседују ДЕМ. ДЕМ је скраћеница
од ,,Доминантна елементална марка“. Одабрани добијају ДЕМ при свом рођењу,
углавном се налази на грудима и врату код мушкараца а код жена на струку и
рукама. Представља неки елемент који то биће може да научи да користи боље
него било који други, боље речено нека врста талента за неки елемент. Непознато
је колико другачијих ДЕМ-ова постоји, увек се рађају нови и уникатни са времена
на време па тај број узастопно расте. Свака раса може да се роди са марком, па чак
и најмање развијена бића су способна да је имају. Неможе се рећи да су сва бића
иако рођена са њим могу да га искористе, али ипак ДЕМ има огромну моћ која од
најгорег борца може направити елитног ратника.

Милионима година уназад, од мајке Хероне и оца Билатиша рађа се дете, дете које
је било ,,проклето“. Мушко дете, чудне нијансе веома лепих плавих очију рођено
је, имало је ДЕМ, своју марку је имао на врату, када је био дете није се ни видело
шта представља. Након што је одрасло кренуло је да формира свој ДЕМ, изгледао
је као јин и јанг симбол, али је јин представљен као змај док је јанг умањен... Сви су
мислили да је то дете уклето и да га треба убити. Временом је дете добило све
бољу контролу над својим елементом и могао је да себи створи брутално оружје
само од таме. Могао је да напада користећи таму и да прави чудну врсту пламена,
која никад неби престала да гори све док не изврши свој циљ. Пробали су да га
убију на разне начине. Сопствена породица је пробала да га отрује, покушавали су
да га прободу са ножем, муче до смрти, силују до изнемоглости али ништа није
деловало... Он је остајао жив и увек је само напредовала његова снага. На крају су
лидери те земље одлучили да га протерају одатле. Лидер се појавио са војском од
1000 ратника на коњима, од тога је његова цела елитна чета од 50 елитних војника
спремних и способних да освоји нова пространства. Сви они су кренули у исто
време у нади да убију или у најгорем случају уплаше и отерају тог човека. У тако на
први изглед нефер борби је као победник изашао само један једини човек. Након
битке која је трајала 13 дана као победник излази елитни корисник новог
елемента. Јин елемента. Изашао је из рата пун противничке крви, на лицу су ми се
мешале сузе и крв и понављао је: ,,Зашто...зашто сам ово урадио?“ У плачу је
побегао са бојишта у страху од самог себе, никад није желео да повреди било кога,
био је дивно дете али као да се нешто у њему нагло променило у тој борби. Није
веровао да се тако нешто десило и покушао је само да заборави и настави да живи
даље на тим просторима. Страх од самог себе му је растао данима до те мере да је
се исповедао недужним људима на улици, бежао је од деце како их случајно неби
повредио и на крају се изоловао од целог света због тог страха. Због страха од
самог себе одлучио је да само понове све почне и оснује свој нов народ...Ходао је
по дивним зеленим шумама, различитим вечно белим тундрама и мрачним
крајевима места где киша вечно пада. Окупио је 100 људи које је сматрао својим
верницима. Временом је приметио да се на дванаесторо његових људи развија
нови ДЕМ, јин ДЕМ. Они нису могли да користе тај елемент до мере до које је
могао првобитни корисник, али су могли да комбинују свој ДЕМ са тим и користе
бенефите само тога у крволочним борбама. Тих дванаесторо људи је поделио на
две групе од шест људи по томе колико вешто могу да користе јин елемент и
јачини њиховог урођеног ДЕМа. Постојала су два чина: схинеи1 таијо и скарајна2
таијо.
Поређани су од 6 до 1, где 1 представља најјачег а 6 најслабијег, како би стигли
до ,,схинеи“ чина морају да прођу свих 6 чинова ,,скарајна“ и онда по вољи свих
других ,,схинеи“ чланова је могуђе пребацивање у већи чин. Такође је то само
могуће ако порази шестог члана ,,схинеи“ чина.
Тих 100 људи је отишло до мистичног дрвета живота, али нису дошли само како би
лутали по насумичним реалностима, дошли су да направе своју нову
реалност...реалност јин клана. Лидер јина је исковао секиру користећи све
1
,,виши“
2
,,нижи“
ДЕМе ,,схинеи“ и ,,скарајна“ чланова, и користећи сам свој јин елемент. Забио је
тако моћну секиру у то дрво толико да се цела просторија потресла уз веома јаке
звуке, јако и моћно корење се сушило а дрво је изгубило своју светло плаву боју.
Цела просторија је била у тами, вечној тами која је трајала данима... након тог
ништавила се јарком плавом светлошћу огласила нова капија која је направљена,
капија која води до новог универзума...нове реалности... када су ушли то су биле
светло зелене шуме, дивни водопади, високе планине, бистре реке и широке
зелене пољане мира и слободе. Све што се могло чути у тој реалности је
било: ,,Живео први краљ Каншоу“.