Васпитање у средњем веку

Средњи век је историјска епоха која се узима да траје од

периода пропасти Западног римског царства, па све до
завршетка периода хуманизма и ренесансе. Оно што је
карактеристично за средњи век јесу феудални односи.
Феудални односи су односи у којима су сељаци зависили
од својих господара, феудалаца, власника земље. Средњи
век је такође период у коме превласт узимају
хришћанство и друге монотеистичке религије, које су
имале огроман утицај на сваки сегмент живота људи и
пре свега функционисања државе. Ова епоха се означава
као “мрачно доба” , јер слобода мишљења и изражавања
не постоји. Дакле, долазимо до закључка да је црква у
овом периоду играла доминантну улогу. Улога цркве је
значајно успорила развој у свакој области, у друштвеном
и економском развоју, као и развој у областима
науке,уметности и културе. Иако је имала значајан утицај
на назадовање у васпитању и образовању, то нипошто не
значи да га није било. Католичка црква је била задужена
за успостављање система школа,а школовање је било
омогућено само дечацима. Било је више врста црквених
школа. Постојале су манастирске, катедралне и
парохијске школе. Школе су биле различито
орагнизоване и имале су различите сврхе . Манастирске и
катедралне школе имале су задатак образовања виших
свештеника, док су у парохијама васпитавали ниже
свештенство. Настава је садржајно била подређена
црквеним циљевима. Трудили су се да наставом васпитају
омладину у верском духу. Талентованији ученици почели
су с временом учити “седам слободних вештина”. Те
вештине делиле су се на такозвани тривијум ( граматика,
реторика, дијалектика) и на квадријум (аритметика,
геометрија, астрономија, музика). Настава се ослањала на
механичко учење напамет. Градиво је било тешко и
готово неразумљиво. Оно што је мени лично било веома
занимљиво јесте филозофија схоластика. Када су почеле
да настају градске школе и када је Аристотелова
филозофија почела да продире у хришћанску Европу,
дошло је до развијања економског и културног живота и
почео се љуљати ауторитет цркве. У ту сврху су се
црквени филозофи ослонили на идеалистичке елементе
Аристотелове филозофије и допунили је хришћанским
идејама и тако изградили посебну црквену филозофију
схоластику. Иако је имала своје добре стране, није задуго
могла да задовољи,због своје религиозне апстрактности и
мисаоног живота који је почео интезивно да се развија.
Битно је поменути и настанак виших школа и
универзитета, чији је настанак био неопходан због већих
потреба за образовањем. У првој половини 12. века такве
више школе биле су познате у Паризу (филозофско-
теолошка школа), у Болоњи (право) и у Салерну
(медицина). И из тих школа су никли најстарији европски
универзитети. На тим универзитетима ,још није
преовладао научни дух слободног истраживања пошто је
утицај цркве био изванредно јак, али су универзитети
били почетак борбе против идејног монополизма цркве.
У периоду средњег века није се придавао значај некој
врсти масовног васпитања и образовања. Томе је највише
допринела политика цркве, мислећи да ће на тај начин
широке народне масе лакше држати у верској
покорности.

Литература :
Општа педагогија - Радован Антонијевић 32-33 стр.
Општа историја школства и педагошких идеја -Леон
Жлебник 33-40 стр.

Пешић Анђела АН 22/14