TEMPERAMENT I

KARAKTER

Osnove psihologije ličnosti

Zadatak

Šta je ličnost?
 LIČNOST

Ličnost je sistem trajnih, unutrašnjih

karakteristika individue koje doprinose
konzistentnosti (doslednosti) njenog
ponašanja
Šta spada u ličnost

Crte ličnosti Mentalno zdravlje

IQ Integritet
Temperament Karakter
Zrelost Identitet
Pojam o sebi Stavovi i sistem vrednosti
 
TEMPERAMENT

Kako se manifestuje nečiji temperament? Na osnovu

čega zaključujete o nečijem temperamentu?

Svoje odgovore upišite u opciji Chat

Zadatak

 Štaznači u običnom govoru kada

kažemo za nekoga da je
temperamentan?
T. u svakodnevnoj upotrebi
 „Ima vatren temperament“ („živa vatra“) – 
burno reaguje na određene spoljašnje stimuluse,
ili: 
 „Tako je flegmatičan“ –  ništa ga ne dotiče
 Najčešće podrazumevamo nečiju prirodu (narav,
ćud) ili urođene odnosno ustaljene obrasce
ponašanja i stupanja u odnose sa drugima
 može da označava sklonost ka određenom
raspoloženju, kao i način odnošenja prema tom
raspoloženju
 Temperament je sklonost ka određenom načinu
reagovanja i određenim raspoloženjima
 T, određuje način reagovanja, brzinu, snagu, učestalost,
trajanje i kvalitet emocionalnih reakcija osobe
 Dolazi do izražaja u bilo čemu što osoba radi, ali se
najbolje vidi emocionalnom reagovanju
 Određuje kojim smo raspoloženjima ili emocijama skloni
 Urođena, biološka osnova na kojoj se izgrađuje karakter
 Određen telesnom konstitucijom i posebno građom i
funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema i
endokrinog sistema
Prva određenja temperamenta
 Prvi pokušaji  predstavljali su produžetke teorija
makrokosmosa: shvatanja da se prirodni elementi od
kojih je sačinjen svet preslikavaju i u čoveku, kao
mikrosvetu
 Jedan od prethodnika učenja o temperamentu bio
je Empedokle (oko 495-435. p.n.e), koji je govorio o
četiri elementa od kojih je sastavljen svet: zemlja,
voda, vazduh i vatra, odnosno o četiri kvaliteta koja
ih opisuju: suvoća, vlaga, hladnoća i toplota.
 Sa leđa prethodnika, prvu teoriju T formulisao je
antički grčki lekar, fizičar i filozof, Hipokrat koji se
smatra ocem medicine
 HIPOKRAT (oko 460-370 g.p.n.e)
 Humoralna teorija temperamenta
post
Hipokratova zakletva

 Polažu je lekari na ulasku u profesionalnu

praksu obavezujući se na ustrajavanje u
etičkom vršenju svoje dužnosti

 Zašto zakletva? Zašto nije izjava, obećanje,

davanje reči...?

 Treba li u pedagogiji i/ili andragogiji da se

polaže slična zakletva?
Hipokratova humoralna teorija T
 Postoje četiri vrste telesnih tečnosti (krv, limfa-
flegma, žuta i crna žuč), a njihova mešavina
određuje zdravstveno stanje pojedinca i
emocionalne predispozicije za T
 Od međusobnih odnosa tečnosti (humora) zavise
osobenosti psihe i ponašanja čoveka i na osnovu
njihovih naziva označena su i četiri temperamenta kod
čoveka: sangvinik, kolerik, melanholik i flegmatik
 krv = sangvis
 žuta žuč = hole
 crna žuč = melajna hole
 limfa = flegma
 Koleričan T. obeležen je žutom žuči, a vezuje se za element vatre:
impulsivan, agresivan, autoritativne osobe, koje vole da vladaju,
brzo se ljute, otvoreno i snažno ispoljavaju ljutnju koja duže traje,
njihova osećanja su snažna i duboka, optimisti su
 Sangviničan T. obeležen je krvlju, a vezuje se za element vazduha:
druželjubive osobe koje vole ljude, veoma energične i optimistične,
unose život u grupu ljudi u kojoj se nalaze, ali im disciplina nije jača
strana, lako se naljute, ali brzo i odljute i sklone su preterivanjima
 Melanholičan T. određen je crnom žuči, a njegov element je
zemlja: nisu preterano druželjubivi, potišten, sklon osećanjima tuge
i zabrinutosti, reaguje retko, ali snažno, imaju duboka i negativna
osećanja
 Flegmatičan T. obeležen je limfom ili flegmom, a njegov element
je voda: imaju znatno pozitivnija osećanja od melanholika, miran,
staložen, pažljiv, retko se uzbuđuje, hladnokrvni, njihov sistem
reagovanja na spoljašnje nadražaje je usporen i slab, oni su spori,
mirni i uravnoteženi
Humoralna teorija temperamenata
 „Krazis“, grč. „smesa“, „slaganje“- srazmerno
pomešani sokovi/tečnosti
 Poremećena ravnoteža humora dovodi do psihičkih
poremećaja i organskih bolesti
 Ukoliko su tečnosti u savršenoj srazmeri čovek je
zdrav, a ako preovlada jedna od njih, ravnoteža je
narušena i nastupa stanje neprijatnosti ili bolesti.
Leči se suprotstavljenom tečnošću
  Hipokrat: raspoloženja oblikuju karakteristične
izraze lica, tako da izraz lica može biti jedan od
pokazatelja temperamenta
 Termin temperament uveo rimski lekar Klaudije
GALEN (131-20 g.n.e): grčko „krazis“ preveo na
latinski kao temperament od lat. reči
temperamentum = „odgovarajući odnos delova“
Morgan i King:
 Većina psihologa koriste termin T da označe skup karakteristika
ličnosti koje se odnose na njen emocionalni aspekt:
 Lakoću emocionalnog uzbuđivanja
 Karakteristične oblike emocionalnog reagovanja
 Tipična emocionalna stanja jedne osobe

U najvećem broju istraživanja potvrđene sledeće

karakteristike T:
aktivnost – energetski potencijal organizma

emocionalnost – intenzitet reakcije na ono što se događa

socijabilnost – lakoća uspostavljanja kontakta sa okolinom

U početku dodali i impulsivnost – sklonost ka reagovanju na prvi

podsticaj pod uticajem spoljašnjih uslova i emocija, kasnije
izostavljen zbog nedovoljne genetske uslovljenosti
Genetičar R.PLOMIN i psiholog A.BAS:
karakteristike T koje ga razlikuju od drugih
psihičkih procesa (kriterijumi koji određuju T):
1. Genetski uslovljen
2. Pojavljuje se već u ranom detinjstvu
3. Ne menja se tokom života
4. Imaju ga i životinje
5. Sve osobine T su adaptivne (usmerene
na uspešno privikavanje na svet koji
okružuje čoveka)
T je genetski uslovljen
 Prilično nezavisan od procesa učenja u toku
života, sistema vrednosti i stavova, koji ga
mogu tek donekle izmeniti i prilagoditi
društveno nametnutim normama

 T pokazuje značajnu stabilnost tokom čitavog

života, počev od detinjstva pa nadalje. U
pitanju je baza, srž, suština koja predstavlja
konstantu i određuje nečiju ličnost, baza ispod
društveno ustanovljenih obrazaca ponašanja
Pojavljuje se već u ranom detinjstvu
 Od rođenja vidljive razlike u:
 moždanoj aktivnosti
 razdražljivosti i
 socijalnoj aktivnosti
 Te karakteristike izazivaju reakciju okoline na njih
 Povećana aktivnost bez razdražljivosti (živa deca,
odobravanje sredine) i povećana aktivnost
praćena razdražljivošću ili impulsivnošću
(agresivno, destruktivno ponašanje – otpor
sredine)
 Istraživanja veze T i podobnosti deteta za
vaspitavanje
Vrednost Hipokratove teorije
 Prepoznaje i priznaje hemiju tela

 Današnja endokrinologija ubedljivo dokazala

da psihološka stanja, ponašanja i reakcije
čoveka zavise od sadržaja hormona u
čovekovom organizmu (samo su hormonalne
supstance brojnije i složenije nego četiri
humora)

 Plastičnost, elastičnost teorije, lako se uklapa

sa razne druge teorijske koncepte
Primer: Ajzenkova teorija

 Hans AJZENK (1916-1997):

1. neuroticizam (emocionalan
nestabilnost) –emocionalna
stabilnost = određuje snagu i
oštrinu naših reakcija na stimuluse
2. ekstraverzija-introverzija
 Ajzenk i Hipokrat

екстраверзија

КОЛЕРИК САНГВИНИК

емоционална
неуротицизам
стабилност

МЕЛАНХОЛИК ФЛЕГМАТИК

интраверзија
T ne može biti dobar ili loš
 Ne možemo na osnovu njega vrednovati ljude
 Na osnovu bilo kog T se mogu nadgraditi bilo
koje osobine ličnosti
 Npr. sangvinici: Mocart, Puškin
 Flegmatici: Čerčil, Kant
 Kolerik: Pikaso
 Melanholik: Čajkovski, Ljermontov

 Poznavanje T je važno, u pedagogiji, pri izboru

zanimanja, u radu s ljudima i dr.
 Besmisleno je prepravljati svoj T, treba ga
poznavati, razumeti i pametno koristiti, biti
njegov gospodar a ne potčinjeni
Građa tela određuje temperament
 Dugo trajalo verovanje da građa tela određuje T (oba
uslovljena nasleđem). Primeri:
1. FIZIOGNOMIKA: crte lica, kretanje i držanje tela
objašnjavaju duševne i mentalne karakteristike ljudi
(18. v. Johan Kaspar Lavater )
 2. FRENOLOGIJA: nauka која proučava oblik i proporcije
lobanje i ukazuje na mentalne karakteristike i osobine.
Osnivač Fran Jozef Gal: svaka od urođenih mentalnih
karakteristika počiva u određenoj oblasti mozga. Neki
frenolozi su površinu lobanje delili na zone koje su
nazvali po karakteristikama. Veoma popularna teorija do
pred kraj 19. veka, ali posle potpuno odbačena.
Frenologija
 Osnova ovog učenja je zamisao da su različiti delovi mozga
zaduženi za različite mentalne, emocionalne i kognitivne
sposobnosti, što nije daleko od učenja moderne anatomije
 Frenologija se uglavnom bavi ličnošću i karakterom. Ovo
učenje je bilo prilično popularno u to vreme, tako da je u 19.
veku čak osnovano Frenološko društvo u Edinburgu

 Frenologija razvrstava temperamente u tzv. 

 mišićni (preovladavanje mišićnog sklopa kod pojedinca), 
 vitalni, koji ukazuje na preovladavanje prehrambenog – digestivnog
sistema i  
 mentalni temperament (preovladava jačina nervnog sistema)
Zadatak

American Phrenological
Journal – „Know tyself“
Odakle je uzeto ovo Spoznaj
samog sebe?
„Spoznaj samoga sebe!”
Čuveni starogrčki natpis koji je stajao na ulazu proročišta u 
Delfima. Dva najpoznatija svetilišta bila su Zevsovo svetilište u
Olimpiji i Apolonovo u Delfima.
Apolonov hram zauzima centralno mesto u Delfima.Uspon
Apolonovog proročišta počinje u VIII i VII v.p.n.e. kada Delfi
postaju religijsko središte grčkog sveta. Prema legendi Bog Zevs
je jednom poslao dva orla koja su letela nebom jedan drugom u
susret i mesto gde su se sreli smatralo se centrom sveta, a ptice
su se srele iznad Delfa, koji su smešteni na padinama Parnasosa.
Proročica Pitija, „Spoznaj samoga sebe“ i „Ničega previše!”.
Aristotel: „Poznavanje sebe je početak svake mudrosti.“
Ko si ti, zapravo? Da li znaš? „Možeš li da se setiš ko si bio,pre
nego što ti je svet rekao ko treba da budeš.” Čarls Bukovski
Npr. https://www.aquatravel.rs/prorociste-u-delfima/
Delfi, amfiteatar i panorama
Parnasosa (2500m)

https://youtu.be/DfLnH-HtlR0
Delfi - U Delfima je sagrađen i prvi tolos, okrugli
hram namenjen mističnom ritualu, vajar Arhemos izradio je
za ovo svetilište figuru krilate Nike, boginje pobede
Temperament i građa tela: Krečmer – Šeldon
 KREČMER:
 proučavao mentalna oboljenja
 poremećaji emocija i raspoloženja (manično-
depresivna stanja) češće kod ljudi kratkog i
debelog telesnog sklopa (piknički tip)
 poremećaji misaonog života (krajnja
introverzija, šizofrenija) kod vitkog tela
(astenični tip)

 Krečmer nije imao pouzdan način za merenje

telesnog sklopa i prevideo je godine starosti kao
činilac
 VILIJAM ŠELDON:
 Sklopovi:
1. Endomorfni – „okruglasti“, slabe kosti,
slabi mišići
2. Mezomorni – atletski, krupne kosti i
mišići i „četvrtasti“
3. Ektomorfni – astenički, dugački, mršavi
ekstremiteti, male telesne šupljine, slabo
razvijeni mišići, „linearan“ sklop
 Smislio shemu da odredi u kojim se
proporcijama svaki od tri telesna tipa nalazi u
nekom licu
 Mereći različite dužine, prečnike i odnose, daju
se bodovi od 1-7 za svaki od tri telesna sklopa
 Endomorfni: ljubav prema hrani, tolerancija,
konfor, socijabilni, smisao za humor, opušteni,
potreba za ljubavlju
 Mezomorfni: skloni avanturizmu, želja za moći i
dominacijom, ravnodušnost prema onome šta
drugi misle i osećaju, asertivnost, naklonjenost
fizičkim aktivnostima, kompetitivnost, sklonost
riziku i kockanju
 Ektomorfni: samosvest, sklonost privatnosti,
introverzija, inhibicija, anksioznost u socijalnim
okolnostima, umetničke sklonosti, sklonost
misaonom radu
Zadatak

TEMPERAMENT I KARAKTER
DA LI JE TO ISTO?
 KARAKTER
 Grč. otisak, odlika, osobenost, obeležje, urezivanje
 Termini karakter i ličnost se često
upotrebljavaju kao sinonimi (Evropa/SAD)
 Razlog: persona je označavala masku (vidljivo
ponašanje, izgled - biheviorizam), a karakter
urezivanje (duboku utvrđenu i osnovnu
strukturu)
 Karakter – posebno značenje: moralna dimenzija
 U novije vreme uglavnom se koristi „ličnost“
 Gordon Olport: karakter možemo da definišemo
kao „vrednovanu ličnost; a ličnost, ... kao
nevrednovani karakter“
 K. je individualni, postojani sistem
uobičajenih karakteristika ponašanja čoveka
 TEOFRAST (oko 370-oko 285 g.p.n.e)
„Karakteri”
 Teofrastovi opisi toliko jasni i tačni da mogu da
se primene i danas na naše savremenike
 Abraham Robah:

„Zahvaljujući autorima iz antičkog vremena i

njihovim prototipovima, s određenom
dozom sigurnosti može se tvrditi da je
priroda ljudi razdvojenih vekovima i
okeanima, ostala ista, drugačije rečeno,
ljude karakterišu iste individualne razlike.
Bilo da su to drevni Grci ili Amerikanci XX
veka.“
 Struktura K uključuje mnoštvo različitih
osobina ili tipičnih pojava - crta karaktera
 Karakter predstavlja jedinstvo crta koje se
mogu objediniti u nekoliko osnovnih grupa:
crte koje izražavaju odnos čoveka
prema drugim ljudima
crte koje izražavaju odnos prema
stvarima
crte koje izražavaju odnos čoveka
prema samom sebi
crte koje izražavaju odnos čoveka
prema radu
 Karakter se formira oko 12 godine
 Čine ga:
 urođene osobine nervnog sistema
 porodično vaspitanje
 primer roditelja i
 lično iskustvo

 Mnogo toga u vezi sa karakterom ne

zavisi od volje čoveka, ali, čovek može da
upozna svoj karakter i da se nosi sa njim,
da ga kontroliše (Marko Miljanov, def
čojstva i junaštva)
Domaći zadatak 1

 Pronađite u određenom književnom delu

(poezija, proza, narodna književnost)
dobar opis temperamenta ili karaktera,
prepišite ga (uz citiranje izvora iz koga je
uzet) i objasnite o čemu govori citat i
zašto ste izabrali baš taj opis.

 Rok za predaju DZ1 je nedelja,

26.febrauara 2023. do 13 sati i
postavite na Mudl