Човек као предмет етике

Човек је живо биће које у систематизацији живог света припада царству животиња. Он је
део живог света и као такав предмет је проучавања биологије, али и предмет је
проучавања многих медицинских наука (анатомија, физиологија итд.) па значи медицине
уопште. Међутим, те науке не проучавају само функционисање живе материје (тело
човека), већ и природну околину којој човек припада. Резултати њихових истраживања су
драгоцени за превентиву и лечење како човека тако и животиња.
Психологија проучава људску психу (душу), а она представља јединство сазнајних
(когнитивних), вољних и емотивних аспеката људског живота. Јединство тих делова психе
представља непоновљиву индивидуалност, оно што се назива личност човека. А личност
човека подразумева интегритет тела и душе.
Интегритет човека треба да буде неприкосновена вредност – од настанка живота па до
његовог краја.
Значи, у човеку постоји биолошко, психолошко и социјално јединство.
Личност је скуп особина човека које се формирају узајамним деловањем организма и
социјалне средине. Човек увек функционише као целина.
Особине су црте личности које представљају карактеристичан начин понашања човека
(појединца).
У црте личности спадају:
- Црте темперамента
- Црте карактера
- Начин прилагођавања (адаптације)
- Навике
- Посебне способности и интересовања
- Мотиви и потребе
- Ставови
- Предрасуде
Темперамент је начин емоционалног реаговања. Хипократова подела темперамената
изгледа овако:
 - Колерични темперамент (честе, јаке и нагле реакције)
- Сангвинични т. (брзе, слабе и кратке реакције)
- Флегматични т. (слабе, споре и ретке реакције)
- Меланхолични т. (ретке, споре и јаке реакције)
Карактер се односи на вољне и моралне карактеристике. Реч је о способности управљања
вољом (доследност, упорност, енергичност...), односно етичким принципима.
Интересовање за људску душу постојало је још код античких мислилаца. Питагорејци су
сматрали да је душа бесмртна и веровали су у метемпсихозу (сеоба душе), а Демокрит је
сматрао да је душа човекова састављена од најфинијих атома... Веза између душе и тела
не може се до краја објаснити на начин природних наука – експериментално.
Док душа (anima), обитава у појединцу, дух (spiritus) је универзалан. Оно што повезује
појединце у епохи у којој живе, духовне је природе.
Као духовно биће човек је слободан и као такав предмет је етике.Човек је духовно биће
које само себе обавезује на моралне поступке. Он је једино живо биће које има знање о
томе шта је добро, а шта зло. У том смислу и етика има за предмет проучавања човека
који је сам себи задатак и циљ. И онда када човек одступа од свог генерички одређеног
циља и тада је предмет етике, јер слобода је та на основу које човек једино може бити
човек, па према томе и сносити одговорност за оно што чини или не чини.