Садржај

Електролитичка дисоцијација..................................2

СУС мотори................................................................6

Рециклажа..................................................................13

1
 ПОГОНИ САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ

I Електролиза, електролити.

Eлектролити су супстанце чији водени раствори проводе

електричну струју. Супротно, неелектролити, односно њихови
раствори не проводе струју.

У хемији, електролит је супстанца која садржи слободне јоне,

који је чине електричним проводником. Електролити се разлажу
на јоне када су растопљени или растворени у растварачу.

Са техничне стране, електролит је назив за све супстанце које су

способне да врше јонски пренос струје. Електролити се у овом
техничком смислу често деле на течне и чврсте.

Примери електролита:
 водени раствори соли
 водени раствори киселина и база
 њихови растопи

2
Не поседују сви електролити исту способност електролитичке
дисоцијације. Као мерила јачине електролита, узимамо
електропроводљивост и степен дисоцијације.

Степен електролитичке дисоцијације је однос броја

дисоцираних молекула и укупног броја молекула, који је био
пре дисоцијације:
N
α=
N0

Вредност степена електролитичке дисоцијација зависи од: врсте

електролита, концентрације и температуре.

У зависности од степена дисоцијације електролити се деле на:

1. јаке електролите – потпуно дисосују на јоне
2. слабе електролите – они само делимично дисосују

Примери јаких електролита: HCl, HI, HBr,H2SO4,HNO3.

Примери слабих електролита: H2S, H2SO3, HNO2, CH3COOH.

3
*Формирање електролита: 1. растварање соли (када се у со
дода растварач (вода), формирају се раствори електролита
[пример: раствор NaCl→Na+ + Cl-]; 2.неке супстанце реагују са
водом, производећи јоне [пример: гас угљен-диоксид се раствара
у води да би се добио раствор који садржи хидронијум јон,
карбонатни и хидрогенкарбонатни јон]; 3.растопљене соли
такође, могу бити електролити [када се натријум хлорид топи,
такав растоп проводи електричну струју] итд.

За жива бића, најважнији електролити (примарни јони) су:

натријум, калијум, магнезијум, хлорид, хидрогенфосфат и
хидрогенкарбонат. Натријум је главни електролит који се налази у
ванћелијској течности, а калијум је главни унутарћелијски
електролит. Оба електролита су укључена у равнотежу течности
и контролу крвног притиска.Да би опстали, сви вишећелијски
живи организми захтевају равнотежу електролита између
унутарћелијске и ванћелијске средине. Посебно је важно
одржавање осмотских градијената електролита. Осмотски
градијенти регулишу хидратацију тела, као и pH крви, и кључни
су за функцију живаца и мишића.

Напитци богати електролитима се користе за рехидрацији

односно надокнађују концентрацију воде у телу након
дехидрације. Дехидрација може бити изазвана вежбањем,
обилним знојењем, прекомерном конзумацијом алкохола,
дијарејом, повраћањем, интоксикацијом или гладовањем.
Доступни су комерцијални производи, који садрже електролите.

4
Раствори електролита садрже јоне, а ти јони у раствору настају
електролитичком дисоцијацијом.

Електролитичка дисоцијација је спонтани процес издвајања

јона из јонских кристалних решетки или из молекула са поларним
ковалентним везама, дејством молекула воде.

Електролитичка дисоцијација је разлагање електролита на

позитивне или негативне јоне, под утицајем молекула растварача.

Поларни молекули воде раскидају јонске везе у кристалној

решетки NaCl, тако у раствор добијамо позитивни јони натријума
и негативни јони

Експеримент – у суд са раствором NaCl убацимо две електроде

(катоду и аноду) и спојимо их са извором једносмерне струје. У
коло можемо везати и сијалицу. Под дејством електричног поља,
позитивни Na+ јони крећу се према катоди , а негативни
хлоридни Cl- јони према аноди. Сијалица, која је везана у струјно
коло, ће засветлити. То је доказ да водени раствор кухињске соли
проводи електричну струју.
5
Мајкл Фарадеј је у 19. веку формулисао два закона електролизе.

Први Фарадејев закон гласи: „Маса издвојене супстанце на

електродама пропорционална је количини наелектрисања које
протекне кроз струјно коло.
m=k ∙ q=k ∙ I ∙ t

Константа пропорционалности k је електрохемијски еквивалент

супстанце, који је одређен другим Фарадејевим законом.
1 M
k= ∙
F z

II Сагоревање, клипне машине,

мотори са унутрашњим
6
 сагоревањем, електромотори.

Горење или сагоревање је хемијска промена, при којој долази до

оксидације састојака горива. Процес се одвија између горива и
оксиданса, у којем се ствара топлота због промене хемијских
састојака. Уз ослобађање топлоте може се појавити и светлост, у
облику жарења или пламена. Горива су најчешће органске
материје (смеша угљоводоника) у гасовитом, течном или чврстом
стању.Многе машине раде по принципу сагоревања горива.

Клипнa машинa представља мотор, који трансформише

топлотну енергију у механички рад. Парна машина је најбољи
представник и спада у групу клипних топлотних мотора са
спољашњим сагоревањем. Код парне машине, пара се производи
у котлу, а затим доводи у цилиндар, где обавља рад деловањем
притиска наизменично на обе стране клипа.

Радни циклус парне машине започиње у горњем мртвом

положају и клип се помиче до доњег мртвог положаја.

Код дворадне машине конструкција цилиндра омогућује

изменично увођење паре, с једне па с друге стране клипа.
7
Парна (клипна) машина је топлотна машина с спољашњим
сагоревањем, која енталпију водене паре претвара у механички
рад. Простије речено, парна машина енергију водене паре која се
производи у котловима, претвара у механички рад. Битно је
напоменути да је запремина водене паре већ на 100 °C око 1 700
пута већа од запремине течне воде.

Економичност машине изражава се коефицијентом корисног

дејства. Коефицијент корисног дејства се означава грчким словом
ета (ƞ).Коефицијент корисног дејства машине представља однос
(количник) корисног рада и уложеног рада. Коефицијент
корисног дејства увек је мањи од 1. Што је ближи јединици
машина је економичнија.Коефицијент корисног дејства може да
се изрази у процентима тако што се добијена вредност
(децимални број) помножи са 100.Креће се од 1% за Њукоменову
атмосферску машину до 50% за модерне парне турбине.
A kor isno
ƞ=
Aulo ženo

Мотори са унутрашњим сагоревањем (СУС) су топлотни

мотори код којег продукти сагоревања, који су вишег енергетског
потенцијала, својим директним дејством врше механићки рад.
8
*Сваки СУС мотор у свом циклусу обавља 4 процеса:

 усисавање
 компресија
 сагоревање
 издувавање

Усисавање је први процес, код кога се смеша ваздуха и горива

усисава у мотор или усисава само ваздух, а гориво се убризгава
под притиском. Задатак процеса је да мотор обезбеди смешу
горива или само ваздух за касније сагоревање.

У процесу компресије се обезбеђујусе стварају услови за

сагоревање. Мотор сабија смешу горива, повећавајући јој
притисак и температуру. Код дизел мотора се при крају убацује
гориво и образује смешу.

Сагоревање је процес где се смеша горива пали и ословађа

огромну количину енергије.

Експанзија или ширење је процес који даје снагу мотору тј.

врши користан механички рад. Ово је најважнији процес.
Сагорели гасови са огромном количином потенцијалне енергије
9
се шире, потискујући клип, ротор или турбину зависно од врсте
мотора.

Кад сагорели процеси своју потенцијалну енергију претворе у

механички рад, постају бескорисни.Процес издувавања је важан
да бескорисне гасове избацује у атмосферу.

ДЕЛОВИ СУС МОТОРА

 темељна плоча – основа целог мотора.

 блок мотора – у њему се налазе цилиндри мотора.
 коленасто вратило – служи да померање клипа претвори у
ротирање на излазној осовини.
 клипњача – спољни елемент између клипа и вратила.
 крстаста глава – поништава деловање бочних сила.
 цилиндарска кошуљица – има улогу да прихвати топлоту
сагоревања и избаци је у околину.
 клип – преноси енергију експанзије.
 вентили – смештени на врху цилиндра; усисни и издувни.
 распришивач горива – убризгава гориво у цилиндар.
 брегасто вратило – брегови помажу отварању вентила.

Подела СУС мотора:

 клипни мотори
o ротациони
o транслаторни
 струјни мотори

Клипни мотори са унутрашњим сагоревањем се користе на

данашњим аутомобилима. Осим на моторним возилима, користе
се и на радним машинама и механизацији уопште, и на
бродовимаа и чамцима, ређе за локомотиве и летелице. Ови
мотори остварују механички рад на рачун потенцијалне енергије
10
продуката сагоревања. Највише се користе тзв. „класични клипни
мотори“, али постоји и Ванкелов мотор. У последње време
присутни су и хибридни, па и електрични погон. Аутомобилски
мотори као гориво користе бензин, дизел гориво или плин. У
класичне СУС моторе спадају 1.ОТО мотори и 2.дизел мотори.

ОТО мотори: након сабијања смеше горива и ваздуха, до паљења

долази варницом на свећици; нема експолозије, сагоревање се
врши по слојевима.

Дизел мотори: сабије се чист ваздух; убризгавањем горива

долази до спонтаног паљења; ови мотори су ефикаснији.

Струјни СУС мотори или електромотори су мотори код којих се

рад остварује на рачун кинетичке енергије продуката сагоревања.
Они експандирају у облику млаза, било за стварање потиска или
обртног момента.

Гасна турбина користи за свој погон гас, млазни мотори користе

керозин, а ракетним је потребно гориво и кисеоник.
11
Према такности, моторе можемо поделити на двотактне моторе
чији је принцип рада веома једноставан, и четворотактне моторе
који су нешто сложенији.

Подела по изведби на: 1.редне моторе – мотори са унутрашњим

сагоревањем, у којима су два или
најчешће четири цилиндара постављени
у један ред.
2.V-моторе – производе се са парним
бројен цилиндара (4-12) који се
постављају под углом од 60°, да би се
уштедило на простору.
3.боксер мотор – цилиндри смештени
један насупрот другом у хоризонталној
равни; обично са парним бројем цилиндра.
4.VR мотори – комбинација редном и В-
мотора; мањих димензија јер цилиндри
стоје под углом од 15°.
Мотори са унутрашњим сагоревањем имају веома широку
примену. Главни су покретачи аутомобила, бродова, авиона,
погони за генераторе струје итд.

12
 III Рециклажа.

Рециклирање је издвајање материјала из отпада и његово

поновно коришћење. Укључује сакупљање, издвајање, прераду и
израду нових производа oд искоришћених ствари или материјала.
Веома је важно најпре одвојити отпад према врстама отпадака.
Многе отпадне материје се могу поново искористити само ако су
одвојено сакупљене.У рециклирање спада све што може поново
да се искористи, а да се не баци.

*Може да се рециклира готово све:

 стакло
 папир
 картон
 алуминијум
 гвожђе
 пластика
 керамика
 гума
 тканина

Такође, прављење компоста од органских остатака је још један

добар пример рециклирања. Компостирање је друга поновна
употреба биоразградивог отпада - попут хране или вртног
отпада. Неке материје, попут стиропора, нису биоразградиве и
13
не могу се рециклирати али се за њих могу пронаћи еколошке
замене.

Рециклажа има економски, еколошки и социјални значај и може

да утиче на подизање еколошке свести код људи, помаже у
спречавању загађења животне средине и штеди природне
ресурсе. Сортиране папир, стакло, пластику и метал треба
бацати у посебне за то предвиђене контејнере.

Рециклирање папира
Новински папир може да се рециклира најмање 7 пута. Од
рециклираног папира се углавном прави картонска амбалажа.

Рециклирање стакла

Велика количина отпада је од стакла, које је велике густине и

тежине. Стакленом отпаду је потребно више од 5000 година да

14
се распадне. Стакло може да се рециклира бесконачно пута, и
да не изгуби својство и квалитет.

Рециклирање металног отпада

Метали су посебно вредне врсте отпада јер спавају у

необновљиве природне ресурсе. Алуминијум, челик, бакар
и други метали...

Рециклирање пластике

15
 Време потребно да се пластика разгради је од 100 до 1000
година. Пластика може веома успешно да се рециклира. Ово
првенствено важи за ПЕТ амбалажу (пластичне флаше).

Е-отпад је категоризован као опасан отпад зато што садржи

елементе као што су олово, жива, кадмијум. Овај отпад
се може рециклирати. Можемо поново употребити чак до
70% ове врсте отпада.

У Србији се рециклира само 10% отпада, док се у земљама у

окружењу рециклира и до 50%. Већина предузећа у Србији се
бави рециклажом метала. Остале секундарне сировине се
углавном извозе у иностранство на даљу прераду.

Рециклажа је најбољи начин да помогнемо свету у коме

живимо, јер тако уклањамо део отпада који негативно утиче на
природу. Повећање популације значи још више отпада. Новим
стилом животс, производимо још више отпада.

Рециклажа има општи значај за целу природу, јер тако

смањујемо загађење проузроковано отпадом.Рециклажом
смањујемо потребу за сировинама, захтева мање енергије и
самим тим чува природне ресурсе.
Литература
16
 Eлектролити
https://www.ucg.ac.me/skladiste/blog_20610/objava_3274
7/fajlovi/elektroliti.pdf
 Електролитичка дисоцијација
https://onlinehemija.wordpress.com/2020/04/24/
elektroliticka-disocijacija
 Сагоревање
https://sr.wikipedia.org/sr/Sagorevanje
 Клипне машине
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F
%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BC
%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0
 СУС мотори
https://www.mas.bg.ac.rs/studije/mas/modul-14
 Рециклажа
https://www.slideshare.net/EGeografija/prezentacija-
reciklaza

17