Beleske za seminarski iz Mikroekonomije

UVOD

II

Monopson : takvo tržišno stanje gde je samo jedan kupac na strani potražnje.
Duopson : takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje deluju samo dva
kupca.
Oligopson : takvo tržišno stanje gde na strani potražnje deluju više kupaca.
Razlika između monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli ponude žele
nametnuti cenu višu od ravnotežne dok monopoli potražnje žele ostvariti cenu
nižu od ravnotežne.

2.2 Vrste nesavršene konkurencije

Monopol

Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. Javlja se u
proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta. Javlja se u onim privrednim granama u
kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen.

Monopolistčka konkurencija

Oblik nesavršene konkurencije gdje u sektorskoj ponudi sudjeluje veliki broj poduzeća različite veličine.
Proizvodi su međusobno diferencirani po nekom svom obilježju što takvom poduzeću daje prednost pred
konkurencijom. Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lagan jer nema značajnijih prepreka
Obzirom na navedena obilježja monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj konkurenciji. Primjer
ovakvog tržišta je trgovina na malo.

2.3 Nesavršena konkurencija na strani potražnje

Monopson je takvo tržišno stanje gdje je samo jedan kupac na strani potražnje. Duoposon je tržišno stanje
u kojoj na strani potražnje sudjeluju samo dva kupca dok je oligopson takvo tržišno stanje gdje na strani
potražnje sudjeluje više kupaca. Razlika između monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli
ponude žele nametnuti cijenu višu od ravnotežne dok monopoli potražnje žele ostvariti cijenu nižu od
ravnotežne.
Robert P.

Str. 344 monopolistička konkurencija

-Svojstva monopolističke konkurencije

-Kratkoročna i dugoročna ravnoteža

-Mnopolistička konkurencija i ekonomska efikasnost

Str. 265 monopol

Monopolska moc

Izvori monopolske moci

Društveni trošak monopolske moći

 
država, ali i druga javna preduzea čiji je osnivač jedinica lokalne uprave, kojatako nemaju
slične oso!enosti kao prva i sve ono što karakteriše državna javna preduzea tiče se i ostalih
javnih preduzea !ar sa stanovišta monopolizma."onošenjem 3akona o privrednim društvima,
koji ne pominje javna preduzea,zakonodavac je hteo da putem restrukturiranja i privatizacije
ove privrednesu!jekte transformiše ili prevede u neki od o!lika privrednih društava, ali
su ipak javna preduzea ostala da postoje i posluju prema ranije donetom 3akonu. -dred!eo
javnim preduzeima koje još uvek važe definisane su 3akonom o javnim preduzeima, i to je
materija koja sistemski reguliše ovu o!last, a kako process privatizacije sla!o teče i kako je
neznatan !roj ovih preduzea privatizovan onda jeevidentno da e još dugo ovi o!lici
poslovanja !iti zastupljeni kod nas."a li u gornjem navodjenju pojma monopola ima elemenata
koji opredeljuju ova preduzea kao monopoliste "a, ima, jer sam pojam relevatnog tržišta je
dovoljankriterijum, jer ovo preduzee jedino je za sada koje pruža usluge takve vrste načitavom
području države, ako se radi o onima čiji je osnivač država ili pak na području lokalne uprave
ako je ona osnivač istih. 1ože nam se učiniti da, na primer, u mo!ilnoj telefoniji koja je
privatizovana i imamao dva operatera, da postoji konkurencija i da nema monopola, ali nije tako.
-ni dele jedinstveno tržištena dva dela i opet su monopolisti što se može zaključiti kako po
cenama tako i posličnoj ili identičnoj vrsti usluga, odnosno cena. >ao što vidimo i kroz cene
<kvalitet usluga, ne postoji nikakva razlika tako da se može govoriti o jednommonopolu. >od
nas nije lako svakako formirati slo!odno tržište i eliminisatimonopolizam jer još uvek tranzicija
nije završena, čiji je osnovni zadatak privatizacija koja nije sprovedena do kraja te je o
konkurenciji !espredmetnogovoriti.  kao zajednici železnica predstavlja monopolsko
preduzee < u okviruželezničkog sao!raaja a < drumskog. 3ato što su uglavnom to državna
preduzeakoja do!ijaju su!vencije od države. 3nači kao gore navedeno država može dastvori
monopolsko preduzee. Tako je npr /emačke železnice drži monopol < uželezničkom sao!
raaju < u drumskom, zato što je to profita!ilnije < za preduzee <za državu. našoj zemlji je
isti slučaj ali sa drugačijim efektom nego u zemljama . našoj zemlji što se tiče železničkog
sao!raaja beleznice Sr!ije  su jedini nasrpskim prugama < što se tiče organizovanja sao!
raaja < što se tiče održavanja < prevoza ro!e i putnika. to je u našem slučaju gore, jer
železnički sao!raaj uSr!iji nije napredovao u tehnološkom smislu ni u kvalitetu prevoza pa
je samimtim postao nepopularan za korisnike prevoza. @ < kao takvo preduzee koje je

 
su!vencionisano od strane države < tako nepopularno < jedino na našim prugama, postalo je
monopolsko. "a !i eleznice Sr!ije mogle da se ravnopravno uključeu tržišnu utakmicu,
prema našem mišljenju, moraju imati nove vagone ilokomotive, rekonstruisati i modernizovati
pruge, ali i izvršiti finansijskukonsolidaciju kompanije, pre svega, kada je reč o o!avezama
države.eleznice Sr!ije, pošto nemaju konkurenata < tipično su nekonkurentsko preduzee,
sami odre#uju svoju cenu usluga na osnovu mnogih faktora ali svakako !ez uticaja konkurencije.
>ao jedini na našim prugama koji se !ave transportomro!e mogu cenu prevoza da odredjuju
shodno troškovima prevoza, održavanja,transportovanja, utovara, istovara. To je dosta
faktora koji utiču na konačnu cenu prevoza koja možda nije primamljiva korisnicima. <sti slučaj
je < u prevozu putnika, gde se cena opet odredjuje na osnovu troškova koji se javljaju da !i
seusluga izvršila. -čigledno je da u Sr!iji železnički sao!raaj je daleko ne popularniji od
drumskog mesnog, medjumesnog < medjunarodnog prevoza.eleznice Sr!ije predstavljaju
prirodni monopol, prirodni monopol podrazumevamonopol koji nastaje kada jedno preduzee
može uz niže troškove da zadovolji potre!e ceolokupnog tržišta za odre#enim proizvodom ili
uslugom, nego što !i tomogla dva ili više preduzea. Prirodni monopol nastaje kada postoji
tzv.konomija o!ima
 ,
tj. kada se sa poveanjem o!ima proizvodnje smanjuju prosečniukupni troškovi na dugi rok.
 
+eleznice Sr#ije
 jeakcionarsko društvo kome je glavna delatnost o!avljanje prometa ro!a i putnika na prugama,
vuča vozova i održavanje vučnih jedinica,održavanje pruge i tehnički nadzor, uSr!iji
Sr!ija novim zakonom do!ija jednu snažniju "irekciju za železnice koja e osimnadzora !ez!
ednosti imati i više ovlašenja kao regulatorno telo železničkogtržišta. Preduslovi su više nego
idealni ako gledamo samo pravnu regulativu idržavno telo odgovorno za železnicu. <pak,
moramo imati u vidu i eleznicu Sr!ijekoja je na osnovu državnog monopola do sada !ila jedina
odgovorna za železnički prevoz. Pitanje je koliko ona hoe da !ude konstruktivan učesnik
procesali!eralizacije, koji je svakako neiz!ežan na evropskom putu. Cez o!zira na teškostanje, S
ima šanse da se uspešno uključi u igru kao profitno orijentisano društvo

provera pravopisa

provera jasnosti i ispravnosti

doraditi zakljucak

videti ostalo precesljati

Monopolist može utjecati, kontrolirati i mijenjati cijene, međutim niti potražnja za tim
proizvodom nije savršeno neelastična jer će kupci u svakom slučaju postepeno reagirati
promjenom količine proizvoda koji kupuju, odnosno počet će smanjivati u slučaju povećanja
cijena, te ukoliko je to na bilo koji način moguće, početi se usmjeravati prema nekom drugom
proizvodu. On ne može utjecati na cijene drugih proizvođača, jer on zapravo nema svojih
konkurenata, stoga je koeficijent unakrsne elastičnosti potražnje jednak nuli.