Допринос влажних станишта у управљању водама и заштити животне средине СРП Царска бара финални драфт 2 Никола Ачај

Допринос влажних станишта у управљању водама и заштитом животне средине – СРП „ Царска бара
УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Допринос влажних станишта у управљању водама и

заштитом животне средине – СРП „ Царска бара“
ЗАВРШНИ РАД
Никола Ачај
Сремска Каменица, мај 2023
1
УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
Допринос влажних станишта у управљању водама и

заштитом животне средине – СРП „ Царска бара“
ЗАВРШНИ РАД
Ст
удент:
Никола Ачај
- Сремска Каменица, мај 2023 –
2
ДАТУМ ОДБРАНЕ: ___________________________

ОЦЕНА РАДА: _______________________________
ОЦЕНА ОДБРАНЕ: ___________________________
СРЕДЊА ОЦЕНА: ____________________________
МЕНТОР:
__________________________
др Бранислава Матић, доцент
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: КАНДИДАТ
__________________________
____________________
др Гордана Рацић, ванредни професор Никола Ачај
__________________________
др доц Мирјана Бојовић, професор

3
Садржај
1. Сажетак..........................................................................................................................2
2. Увод..............................................................................................................................21
3. Влажнa станишта........................................................................................................23
4. Услуге Екосистема .....................................................................................................76
4.1 Екосистеми ..............................................................................................................................67

4.2 Услуге екосистема.....................................................................................................................8
5. Екосистемске услуге влажних станишта................................................................121
5.1 Биолошка разноврсност........................................................................................................121

5.2 Управљање водама и заштитом животне средине..............................................................153
5.3 Смањење ризика од хидрометеоролошких непогода........................................................1517
6. Специјални резерват природе „Царска бара“.........................................................196
6.1 Географски положај СРП “Царске баре”......176.1 Географски положај СРП “Царске баре”
20
6.2. Геоморфолошке и педолошке карактеристике.................................................................1721
6.3 Климатске и метеоролошке карактеристике......................................................................1822
6.4 Хидролошки и водни режим...............................................................................................2024
6.5 Биодиверзитет......................................................................................................................2227
6.6 Флора СРП“Царска бара“
......................................................................................2429
6.7. Фауна СРП“Царска бара“
......................................................................................2430
7. Управљање СРП „Царска бара“.............................................................................2531
7.1 Зоне заштите........................................................................................................................2632

7.2. План и програм управљања................................................................................................2835
8. Закључци..................................................................................................................3037
9. Литература...............................................................................................................3138
10. Списак слика и табела...........................................................................................3410.
Списак слика и табела................................................................................................42
4
Захвалница
Захвалност на првом месту дугујем свом ментору др Бранислави Б. Матић, доценту на

залагању, разумевању, и стрпљењу које ми је указала прихватајући да ми буде ментор.
Поштовање за све оно што је учинила је неизмерно. Хвала јој на стручним сугестијама
и саветима што стручним, што животним, спремности за заједнички рад, уложеном
труду, издвојеном времену као и несебичној помоћи током целокупне израде овог рада.
Такође, најлепше се захваљујем и члановима Комисије за оцену завршног рада др
Гордани Рацић, ванредном професору и др Мирјани Бојовић, доценту. На крају, волео
бих да изразим неизмерну захвалност својим најближима, мајци Дани и блиским
пријатељима Они су били и остали моја безрезервна подршка и сигурна лука свих ових
година. Хвала им што су ме бодрили чак и онда када избор није био лак, подстицали да
размишљам широко, гледам далеко, делујем правовремено и корачам сталожено и
смирено. Увек уз мене и за мене, они су ти који сваки мој успех чине комплетним.
5
6
Сажетак
Улога влажних станишта у управљању водама и заштити животне је веома важна јер
доприноси не само очувању биодиверзита него и одрживом управљању природним
ресурсима. Последњих деценија, неконтролисано коришћење природних ресурса
проузроковало је нестајање и фрагментацију влажних станишта што за последицу има
негативне последице на очување биолошкие разноврсности. Влажна станишта су
најугроженији екосистеми, површине под њима се смањују, а самим тим и станишта
биодиверзитета. Република Србија за сада има 11 Рамсарских подручја, као и
међународна подручја зависна од воде значајно за слив Дунава, међународно значајна
подручја за птице (ИБА), међународно значајна подручја за биљке (ИПА), као и
подручја под националним статусом заштите прве категорије.
У раду је дат приказ мера управљања у Специјалном резервату природе „Царска бара“
које треба да допринесу оствариванју циљева управљања водама. и заштите животне
средине које омогућавају и очување биодиверзитета.
Поред статуса Рамсарског подручја број 819 од 1996.године, резерват је међународно
подручје зависно од воде значајно за слив Тисе, међународно значајно подручје за
птице (ИБА), међународно значајна подручја за биљке (ИПА), У Специјалном
резервату природе постоје правци развоја добробити рационалног и вишенаменског
коришћења ресурса,у складу са условима заштите унапређивањaе аутохтоних шумских
заједница у складу са природним правцем развоја, примена аутохтоних врста и
њихових заједница, конверзија и ревитализација, уз пуно поштовање услова и мера
заштите, подизање мешовитих аутохтоних станишта, усмерено и планско управљање,
тако да се не ремети мир за опстанак биљног и животињског света. Посебан осврт у
раду је дат на мере управљањaе и екосистемскihе услугaе. које доприносе очувању
биодиверзитета и аутохтоних врста.
Кључне речи: влажна станишта, екосистемске услуге, управљање водама и заштитом

животне средине, СРП “ Царска бара”, биодиверзитет
0
1. Увод
Влажна станишта су екосистеми који су стално или повремено под водом услед чега
преовлађују аноксични процеси, нарочито у земљишту [1] Упркос бројним
добробитима за биодиверзитет и људску заједницу површине под њима су драстично
смањење током прошлог века због исушивања, ради повећања пољопривредних
површина, урбанизације и друго [2] У влажна станишта убрајају се све сталне или
повремене стајаће и текуће воде, шуме у плавним зонама, као и морска приобаља и
делте река, р. Рибњаци и солане су влажна станишта која је створио човек.
Један од највећих изазова је избор и примена одговорног праваца развоја који ће
уважавати и вредновати услуге екосистема. Оне су дуго биле занемарене и искључене
приликом доношења одлука у свим секторима (заштита животне средине, сектор вода,
пољопривреда, и друго). Услед занемаривања вредновања ових услуга дошло је до
деградације екосистема влажних станишта и смањења њихових услуга. Као резултат
тога пропуштене су одређене развојне могућности, а у многим случајевима су , поред
деградације екосистема, настали и значајни економски трошкови..
Стога је од великог значаја омогучућити интеграцију услуга екосистема и да
интегришу у развојно планирање у остваривању циљева управљања водамама и
заштите животне средине. Економска и друштвена цена деградације и нестајања
екосистема, укљлјучујући и деградацију влажних станишта [3] је веома висока, како за
појединце тако и за дрштвене заједнице и друштво у најширем смислу.
Сви горе наведени, али и бројни други разлози довели су до спознаје да се кроз, најпре
регионално планирање, а затим планирање на државном и локалном нивоу приступи
адекватнијој и рационалнијој заштити и управљању природним ресурсима да се
приликом планирања економског развоја региона, држава и глобално и доношења
просторних,планских докумената и других управљачко-планских докумената
разматрају и интегришу услуге екосистема где је то изводљиво.
Спознајом савременог човека да је простор драгоцен ресурс са којим једно друштво
или држава располаже [4] , расле су тенденције ка потреби планске и управљачке
организације очувања и заштите појединих подручја са вредним и непоновљивим
екосистемским вредностима и потенцијалима као што су влажна станишта. Крајњи
резултат овог приступа формализован је и институциоанлизован кроз различите форме
заштите у готово свим државама света.Стога овај рад има за циљ да кроз анализу
садашњег стања, потенцијале и добробити влажних станишта прикаже и одређена
решења, планску организацију, управљачке мере и заштиту ради унапређења
постојећег стањае и дај постојеће мере и препоруке управљача у заштићеним
подручјима природе са циљњем да се пронађеу баланс између потребе за економским
растом и развојем са једне и заштите природних ресурса. Посебан осврт у је дат на
одговарајућа решења на смањењу вечитог јаза на релацији човек - његово природно
окружење са освртом на концептуалне поставке које омогућавају комплементарност
економије и управљања заштитом животне средине у својој укупности различитих
односа, настојања, диференцираних погледа на могућности и потребе коришћења
простора и његових различитих компоненти.
1
2. Влажна станишта
Влажна станишта обухватају све сталне или повремене стајаће и текуће воде, поплавне
шуме, као и обале мора (мочваре, баре, блатишта и друго у којима доминира вегетација
жбунова са нивоом воде на или изнад нивоа тла најмање пола године), а рибњаци и
солане су влажна станишта која је створио човек. Могу бити природна и вештачка и не
укључују акватичне екосистеме површинских вода, (реке и језера,,)” , нити естуаре и
обална влажна стаништае мочваре којае су класифициранае као морске увале и
прелазне воде. [3]. Влажна станишта налазе се и у насељима или њиховој ближој
околини и дају значајан допринос очувању биодиверзита, квалитету воде, здрављу
градског становништва, побољшавању квалитета ваздуха и друго.
Она су од велике важности због својих функција,добробити које пружају, бидиверитета
и природних карактеристика . Представљају једну од највећих вредности биолошке и
пејзажне разноликости и представљају станиште многобројних врста биљака и
животиња Вредност влажних станишта везана је и за обнављање залиха подѕемних
вода, учвршћивање обала, задржавање храњивих материја и седимената, ублажавање
климатских промена и пречишћавање воде. Заштита, обнова и одговорно коришћење
потенцијала влажмочварних станишта кључ је очувања биодиверзитета.
Слика 11. Влажно станиште СРП“ Царска бара“, извор: [5]
Свакако треба напоменути да поред огромног значаја у заштити животне средине и

очувању биодиверзитета оне пружају значајне економске и културне добробити за
људску заједницу. Одржавање постојећих захтева свеобухватни приступ због низа
изазова, недовољна финансијска средства, нерешени правно - имовински односи,
нелегална сеча шуме, промена намене земљишта и друго. Иако најразноврснији
2
екосистеми влажних станишта су због људских активности најугроженији екосистеми

због исушивања, загађивања и прекомерног искоришћавања њихових ресурса и
њихова заштита је од великог значаја за очување биодиверзитета и заштиту животне
средине.
Најстарији мултилатерални споразум у области заштите животне средине је Рамсарска
конвенција [6] (Конвенција о влажним стаништима) која се односи на заштиту
влажних станишта од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица
на основу које влажно станиште представља подручје које је стално или повремено
прекривено водом и представља спој шума, ливада, трске и остале барске вегетације,
тресетишта, рукаваца, ада, река, језера и друго. На територији 170 чланица, уговорних
страна Рамсарске Конвенције, до сада је проглашено 2.341 Рамсарско подручје,
укључујући и 18 прекограничних, у укупној површини од 252.489.973 хектара [7]. Број
Рамсарских подручја у Републици Србији је 11 укупне површине 132.277 хектара [8].
Рамсарска конвенција има за циљ да заустави тај пад и осигура очување и одрживо
коришћење светских влажних станишта, како у сврху очувања биолошке
разноликости, тако и у сврху осигурања довољно природних ресурса за људе који
зависе од њих и живе у њиховој блиѕини (снабдевање водом, огревом, и друго).
Слика 2. Хидролошко наслеђе у систему заштите природе Србиje; извор [9]
Биљке у влажним стаништима користе хранљиве материје и таложе седименте, па

доприносе пречишћавају воде. Њихова екологија није дефинисана само физиолошким
или биолошким карактеристикама. Интеракцијом са корисницима и заједницама коју
су у окружењу ових екосистема ствара се заједнички утицај на њихову екологију.
Конвенција о влажним стаништимамочварама [10] је дефинисала „еколошки карактер”
влажних станишта као „комбинацију компоненти екосистема, процеса, добробити и
услуга које карактеришу подручје влажних станишта у датом тренутку“ [8].“ Њихова
улога у заштити од природних непогода је важна за друштвене заједнице које се
3
граниче са њима, па је одржавање здравих екосистема значајан фактор у јачању

отпорности и смањењу ризика од катастрофа.
Људске активности мењањем животне средине и екосистема могу да деградирају
екосистеме и да смање њихове капацитете за допринос у смањењу ризика. Ове
активности такође могу довести до изложености новим ризицима које нису никада у
датом екосистему ни постојали.Промене климе доводе до промене интензитета
хидрометеоролошких промењивих (јаке кише, поплаве, суше и друго). Екосистеми,
поготово влажна станишта, су рањиви на климатске промене због узрочно
последичних веза спољашњих и унутрашњих фактора која је комплексна, а самим тим
утиче и на смањење капацитета за ублажавање ризика од природних непогода.
Сви ови фактори повећавају рањивост заједница које су у тим или у близини тих
екосистема. Климатске промене и деградација екосистема негативно утичу на начин
живота заједница које зависе од специфичних услуга екосистема које им он пружа. Са
овим утицајима заједнице постају осетљивије на ризике итике од природних непогода,
као и опоравак од катастрофа које могу да их задесе.
4
Заштита
Смањење
од
Извор Смањење Заштита
утицаја
природни пораста нивоа
угљеника
Природни
извори
CO₂
Побољшање Смањење
ризика х
и штета
обала
воде током
поплава,
апсорпције
угљеника и насталих од плиме и осеке
градивних
CO₂ у влажним
стаништима непогода
временских стварајући
материја непогода приобални
природни
систем
одбране од
непогода
Слика 3 Допринос услуга екосистема адаптацији на климатске: извор [11]– прилагодио

Н. Ачај
Постоје још такође неки приступи који су корисни у прављењу плана и управљању
мовара и влажних екосистема током климатских промена. Неки од њих су ;
5
Адаптација заснована на екоситему – Ecosistem based adaptation ЕBА (Коришћење

услуга екосистема као дела опште стратегије за адаптацију људске заједнице и
ублажавање штетних ефеката климатских промена [11] Основни елементи EBA су:
 Коришћење биодиверзитета и услуга екосистема
 Помагати људима и заједницама
 Прилагодити се климатским променама
 Стварање стратегија прилагођавања климатским променама.
Решења заснована на природи – Nature – based solutions NBS (заштита, одрживо
управљање, и обновом природних или модификованих екоситема истовремено
доприносећи добробити за људскиу биодиверзитет).
Ова решења зависе од екоситемских услуга које пружају само функционални и
очувани екосистеми. Она су пажљиво планирана и дизајнирана да укажу на друштвене
изазове (сигурност водоснабдевања, доступност хране, угрожавање здравља људи,
угроженост биодиверзитета, ризици од елементарних непогода, економски губитци, и
друго ) везано за управљање водама, живптном средином и другим секторима
6
4. УСЛУГЕ ЕКОСИСТЕМА
4.1. Екосистеми
Оно што краси и дефинише сваки екосистем јесте његов биодиверзитет (разноликост).
Степен биодиверзитета у једном екосистему зависи од многих фактора, као што је, на
пример, конкуренција међу организмима за надмоћ и бољи приступ изворима хране и
пића, као и број грабљивица у ланцу исхране, а такође и болести којима могу да
подлегну разне врсте. Једно је неоспорно – сва жива бића у склопу екосистема зависе
једно од другог. Промена броја јединки једне врсте утиче на број јединки друге. [12]
У сваком екосистему разликујемо три типа односа између његових саставних делова:
Акција Реакција Коакција

утицај биотопа на утицај живих бића на уѕајамни утицај
жива бића биотоп између самих живих
бића, исхрана,
компетиција
Слика 4. Типови односа између саставних делова екосистема, извор [13], прилагодио
Н. Ачај
 Акције ( утицај биотопа на жива бића )
 Реакције ( утицај живих бића на биотоп)
 Коакције ( уѕајамни утицај између самих живих бића, исхрана, компетиција)
Површине екосистема могу бити од пар стотина метара квадратних до хиљаде
квадратних километара. Поред тога, важно је напоменути и да су екосистеми са већим
биодиверзитетом знатно стабилнији као целина и имају већу моћ отпора и
7
издржљивости у тренуцима природних непогода или људског немара и похлепе.Могу

се поделити у 4 основне групе, и то:
 Копнени екосистем: Екосистем у којем биотичке и абиотичке компоненте
међусобно делују на Земљи или унутар ње. Знамо да је тло унутар Земље
заједнички екосистем због своје способности да подржи и развије огромну
разноликост. Копнени екосистеми су дефинисани типовима вегетације које
успостављају, а који су заузврат успостављени условима животне средине и
климатским типовима. Вегетација је одговорна за интеракцију са
биодиверзитетом.
 Водени екосистеми: Екосистеми које карактерише углавном интеракција
биотичких и абиотичких компоненти у течној води. Може се рећи да у том
смислу углавном постоје два типа морских екосистема, чији су медији
слановодни екосистеми и слатководни екосистеми. Обично деле на лентичке и
лотичне. лентичке су оне воде у којима је вода спора или стајаћа. Обично су то
језера и баре. С друге стране, лотични су они са бржим протоком воде попут
потока и река.
 Мешовити екосистеми: Екосистеми који комбинују најмање два окружења,
копнени и водени. Иако у већини случајева ови екосистеми укључују и
позадинско ваздушно окружење, организми се морају прилагодити како би
успоставили односе између себе и околине.
 Људски екосистеми: Његова главна карактеристика је размена материје и
енергије, излазак и улазак у екосистем, што суштински зависи од човека. Док су
неки абиотички фактори природно укључени, као што су сунчево зрачење,
ваздух, вода и земљиште, њима у великој мери манипулишу људи. [14]
Категорије екосистема Основне карактеристике
 Екосистем у којем биотичке и
абиотичке компоненте
међусобно делују на Земљи или
унутар ње.
Копнени екосистем:  дефинисани типовима вегетације
које успостављају, а који су
заузврат успостављени условима
животне средине и климатским
типовима.
 : Екосистеми које карактерише
углавном интеракција биотичких
и абиотичких компоненти у
течној води.
 у том смислу постоје два типа
Водени екосистеми: морских екосистема, чији су
медији слановодни екосистеми и
слатководни екосистеми.
 Обично деле на лентичке
(спорији проток воде) и лотичне
( бржи проток воде)
 Екосистеми који комбинују
Мешовити екосистеми: најмање два окружења, копнени
и водени
Људски екосистеми  главна карактеристика је размена
8
материје и енергије, излазак и

улазак у екосистем, што
суштински зависи од човека
Табела 1 Основне групе екосистема, прилагодио Н. Ачај на основу [14]
4.2. Услуге екосистема
Концепт услуга екосистема је ушао у широку примену као резултат

Миленијумске процене екосистема (енг, Millenium Ecosystem Assessment - MEA)
[13], а услуге екосистема су дефинисане као "користи које људи имају од
екосистема". Примери таквих услуга су очување бидиверзитета, регулација
режима вода, природно филтрирање атмосферских вода, ублажавање негативних
последица природних непогода, формирање површинског слоја земљишта и
друго.
У Миленијумској процени екосистема Уједињених нација (The Millennium
Ecosystem Assessment), услуге екосистема се класификују на следећи начин:
 Услуге подршке, услуге које су неопходне за функционисање свих других
услова еко истема, као што су формирање земљишта, фотоснинтеза,
кружење воде и ланца исхране;
 Услуге снабдевања, односно производи који се добијају од других
екосистема као што су храна, влакна, гориво, генетски ресурси, лековито
биље, и питка вода;
 Услуге регулисања као што су регулисање отицаја, ерозије, пречишћавање
воде
 Естетске и културне услуге . [11]
Услуга
Опис Примери
екосистема
Формирање земљишта,
Услуге које су потребне за
Услуге фотосинтеза, кружење воде и
производњу свих осталих
подршке хране
услуга екосистема
Храна, влакна, гориво,
генетски ресурси,
Услуге
Услуге подршке биохемикалије, природни
снадбевања
лекови
Регулисање квалитета ваздуха,

Користи које се добијају од
Услуге климе, ерозије, воде, болести и
регулисања процеса
регулисања штеточина
екосистема
9
Културно обогаћивање, развој

Естетске и Нематеријалне користи које
знања, рекреација и естетска
културне људи добијају од екосистема
искуства
услуге
напомена
Табела 2.Слика.4 Екосистемске услуге: извор [15]– прилагодио Н. Ачај
РегулатоРегулациорне услуге се састоје од процеса екосистема који одржавају
услове животне средине повољне за живот. РегулатоРегулациорне услуге су оне
предности које нуде процеси екосистема који ублажавају природне појаве. То
укључује;
 пречишћавање воде и ваздуха,
 складиштење угљеника
 регулацију климе
 разградњу
 опрашивање, контролу биолошких штеточина и болести
У случају естуарских и обалних екосистема, ове услуге укључују третмани
отпада и контролу болести, регулацију климе и тампон зоне које штите од
природних опасности. Најважнији од њих су кружење материје и осигурање
репродукције организама. Неке регулационе услуге су мање видљивевиталне, али
су и даље корисне за људе, као што је смањење буке и загађења.Регулационе
услуге су често тихи и прилично невидљиви процеси, чији значај постаје
очигледан само када са њима нешто није у реду. : када је негде превише воде или
када је вода прљава; када клима постаје превише топла и непредвидива; када усеви
воћа пропадну јер није било довољно опрашивача.О многим регулационим услугама
знамо прилично мало. Чак и разумевање основних процеса може бити погрешно, а
камоли да бисмо могли пратити њихов обим и развој на задовољавајући начин.
Користи које се добијају од регулационих услуга екосистема су:
 Регулацију воде и њеног квалитета и третман отпадних вода: Екосистеми као
што су влажна подручја филтрирају течни отпад. Захваљујући својој структури
утичу на разлагање отпада кроз биолошку активност микроорганизама, а такође
елиминишу штетне патогене. Рад на смањењу отпадних вода може помоћи да се
смањи притисак на екосистеме. Пољопривредни системи такође могу бити
дизајнирани тако да смањују употребу пољопривредних хемикалија које могу
завршити у водним телима.
 Регулацију квалитета ваздуха: Екосистеми утичу на локалну климу и квалитет
ваздуха. На пример, дрвеће и друге биљке играју важну улогу у регулисању
квалитета ваздуха, уклањањем загађујуц́их материја из атмосфере. Многе
дивље врсте биљака, као и пољопривредне културе имају потенцијал за
чишцћење ваздуха. На пример, линије четинарских стабала на ивици њиве могу
заштитити пољопривредника од пестицида из суседних њива.
 Регулацију климатских промена: Биотички и абиотички водени
екосистема играју виталну улогу у климатским променама. Када су у
питању гасови у атмосфери, они се понашају као сунђери, задржавајући
огромне количине СО₂ и других гасова стаклене баште, Биљке у воденим
10
екосистемима, када користе СО₂ за фотосинтезу, такође помажу у смањењу

количине СО₂ у атмосфери. Водене површине апсорбују топлоту
атмосфере, која се затим редистрибуира кроз водене струје. Други
атмосферски процеси, као што су рефлексија светлости и испаравање,
помажу у хлађењу и загревању атмосфере изнад.
 Регулацију воде и њеног квалитета и третман отпадних вода: Екосистеми као
што су влажна подручја филтрирају течни отпад. Захваљујући својој структури
утичу на разлагање отпада кроз биолошку активност микроорганизама, а такође
елиминишу штетне патогене. Рад на смањењу отпадних вода може помоћи да се
смањи притисак на екосистеме. Пољопривредни системи такође могу бити
дизајнирани тако да смањују употребу пољопривредних хемикалија које могу
завршити у водним телима.
 Ублажавање ерозивних процеса: Вегетацијски покривач спречава ерозију
земљишта и осигурава његову плодност путем природних биолошких
процеса као што је фиксирање азота. Ерозија земљишта је кључни фактор
у процесу деградације земљишта и дезертификације. Симптоми
деградације земљишта су многобројни и укључују смањење плодности,
развој киселости, алкализацију, погоршање структуре тла, убрзану ерозију,
губитак органске материје и биодиверзитета
 Регулацију квалитета ваздуха: Екосистеми утичу на локалну климу и квалитет
ваздуха. На пример, дрвеће и друге биљке играју важну улогу у регулисању
квалитета ваздуха, уклањањем загађујућих материја из атмосфере. Многе дивље
врсте биљака, као и пољопривредне културе имају потенцијал за чишцћење
ваздуха. На пример, линије четинарских стабала на ивици њиве могу заштитити
пољопривредника од пестицида из суседних њива.
 Регулацију болести и штеточина: Коришћење биоразградивих пестицида, и
одржавање ланаца исхране, јер готово свака штеточина има своје природне
непријатеље. Губитак или пад броја предатора може да има јако штетан
утицај на екосистеме.
 Опрашивање и регулисање природних опасности: Опрашивање биљака од
стране животиња (полинатора или опрашивача) је услуга екосистема коју
углавном пружају инсекти,У пољопривредним екосистемима, опрашивачи
су од кључног значаја за воћарство, хортикултурну и крмну производњу,
као и за производњу семена.Безбедност и разноврсност хране, прехрана
људи и цена хране се снажно ослањају на опрашиваче, а опрашивање као
једна од најважнијих услуга екосистема је под великим притиском од
неодрживих пољопривредних пракси као што су претварање природних
станишта у пољопривредно земљиште, гајење монокултура или претерана
употреба пестицида. [16]
11
Загађење из Несташица Притисци

Конверзија Инвазивне прекомерно
извора загађења воде станишта врсте пецање
Стања
Хидро - морфолошке
Квалитет и количина воде Биолошки елементи
структуре
вода за пиће и
количина Регулационе
Заштита од услуге
локална
одржавање рекреација и
пречишћавање регулација културне услуге
воде рибе полава популације
климе
Добар еколошки Циљеви

Одрживи водени политике
Смањење загађења
од пољопривредних
Заштита
статус извори услуга биодиверзитета
Слика 5 Међусобне везе између притисака, стања и услуга регулацијеекосистема у

слатководним екосистемима извор [17], прилагодио Н. Ачај
На пример (Слика бр. 5), загађење нутријентима из пољопривреде и тачкастих
извора, као што је индустријски или урбани отпад и испуштање непречишћених
отпадних вода утичу на квалитет воде река, језера и подземних вода. Неколико
регулационих услуга екосистема утиче диретно и непосредно на квалитет воде.
12
Иако су различити захтеви корисника вода по питању стандарда квалитета, неопходно

је пречишћавање отпадних вода пре испуштања у реципијентЗаиста, готово сва
употребе воде захтевају испуњавање стандарда квалитета, иначе се вода третира
пречишћавањем пре употребе, са припадајућим трошковима. Посебно се морају
поштовати строги захтеви за квалитетом воде за пиће, у погледу
микробиолошких и хемијских параметара. Квалитет воде такође директно утиче
на рибу, њен раст и повезанн је са квалитетом и количином рибљег фонда фонда,
, рекреативне активности зависе од квалитета воде, нпр. купање је могуће само
ако вода испуњава довољне стандарде квалитета, иначе представља конкретан
ризик по здравље људи. Пример сугерише да добро стање воденог екосистема, у
овом случају мерено квалитетом воде, може пружити више услуга
регулацијекосистема људској заједници.
Постоје неколико типова урегулаторних услуга регулацијеекоситема које се
разликују на основу екосистема и његових услуга које он пружа. Разликовању
ових типова екосистемских регулационих услуга доприноси и моделовање,
евалуација, теоријски принципи за развијање и методологије за посматрање
екосистема и изучавање његових услуга . РегулатоРегулациорне услуге екосистема
се заснивају на методолошком приступу, развоју плана и програма управљања
одржавајући екосистеме и њихове услуге у најбоље могућим квалитативним и
квантитативним начинима, које пружају људској заједници услове за нормалне
животне услове. Лимитације које се јављају због недовољног броја студија и
података доводе до неадекавтне процене њихове вредности за управљњање
животном средином и људску заједницу.. Основни недостаци везано за изучавање
регулационих услуга екосистема се могу груписати на следећи начин:
 мањак студија о сваком индикатору,
 мањак података и стратегија у плановима и програмима управљања,
 изазови у процени њихових вредности,
 неадекватне методе и њихова примена.
Поимање свих екосистемских услуга мултидисциплинарним приступом је од
веома велике користи, поготово у иницијалним фазама управљања и прављења
стратегија одрживог развоја и нормалног функционисања екосистема у
корелацији са човеком, и његовог утицаја на локалном, а и на глобалном нивоу.
Постоји још недостатака као што су немогућност финансијске процене по хектару
по години за човека, јер су неке услуге непроцењиве и недостатак посвећеност
свим типовима екосистема као што су на пример мочваре и влажна станишта.
доводе управо до тога да постоји још много услуга и схватања које требају да се
унапреде [4][4].
13
5. Екосистемске услуге влажних станишта
5.1. Биолошка разноврсност

Конвенција о биолошкој разноликости(CBD – Convention of biological
diversity,1992) је глобални мултилатерални споразум о заштити, одрживом
коришћењу и праведној расподели користи од биолошке разноликости (иначе
познате под називом "биодиверзитет"), а касније 2010 је донет и Стратешки план
за биодиверзитет (Strategic plan for biodiversity) [18]. Дефинише биодиверзитет као
"варијабилност међу живим организмима без обзира на порекло, укључујући,
између осталог, копнене, морске и друге водене екосистеме и еколошке комплексе
којима припадају; укључује разноликост унутар врста, између врста и између
екосистема." [13][13] Биодиверзитет је темељ услуга екосистема и има важну
улогу у стварању користи које људи имају од екосистема због тога што омогућава
кључне функције, структуру и процесе унутар екосистема [19].[29]
Конвенција о биолошкој разноликости (CBD– Convention оf biological divesity) је
међународни правно обавезујући споразум са три основна циља:
1) очување биодиверзитета,
2) одрживо коришћење биодиверзитета и
14
3) поштена и праведна расподела користи које произилазе из кориштења

генетичких ресурса.
Конвенциојом су обухваћени сви фактори биодиверзитета (екосистеми, врсте и
генетички ресурси) и односи се на низ сектора. У октобру 2010. године у Нагоји у
Јапану одржана је 10. Конференција потписница на којој су чланице усвојиле
нови Стратешки план за период 2011-2020 и тзв. Аиши циљеве који су груписани
су 5 стратешких циљева који подстичу "ефективно и хитно деловање да би се
зауставило губљење биодиверзитета и осигурало да су до 2020. године екосистеми
отпорни и настављају да пружају основне услуге, тиме осигуравајући
разноликост живота на планети доприносећи благостању људи и искорењењу
сиромаштва.
ИПБЕС (The Intergovernmental Science-Policy Platform on Biodiversity and
Ecosystem Services) је основан 2012. године као независно међународно тело за
процену стања биодиверзитета и екосистема широм планете и услуга које пружају
друштву. ИПБЕС је створен да делује као посредник између научне заједнице и
доносилаца политика са циљем да изгради капацитете и осигура веће ослањање
на науку при изради политика на локалном, националном и глобалном нивоу.
Ова платформа служи потребама мултилатералних споразума о заштити животне
средине везаних за биодиверзитет и услуге екосистема (као што је CBD) и
допуњава постојеће процесе како би повећала синергијске ефекте и
комплементарност рада различитих институција. ИПБЕС-ов концептуални оквир
представља јако поједностављен модел сложених интеракција између природног
света и људских заједница. [20]
Рамсарска конвенција је конвенција о влажним стаништимамочварама
међународне важности као хабитатима водених птица. Потписана је 2. фебруара
1971. године у иранском граду Рамсару. Представља споразум националних влада
који упоставља међународну сарадњу при заштити влажних стаништмочвара,
њихових функција и биолошке разноврсности. Дан усвајања конвенције
проглашен је Међународним даном заштите влажних стаништмочвара. Рамсарска
конвенција данас укључује 163 држава,заштићено је 2062 влажних
стаништамочвара и мочварних подручја чија укупна површина прекрива
197.258.541 хектара.[7]
Социјалистичкa Федеративнa Републикa Југославијa постаје чланица
потписница Kонвенције 28. јула 1977. УНЕСКО је даље током времена обавестио
Рамсарски биро да је 3. јула 2001. Савезна Република Југославија прихватила
Рамсарску конвенцију као држава наследница СФР Југославије, од 27. априла
1992. Име земље је промењено у Србија и Црна Гора од 4. фебруара 2003. После
референдума од 21. маја 2006, Црна Гора и Србија су промениле своје уставно
уређење. Република Србија је 5. јуна 2006. обавестила Секретаријат да Република
Србија наставља да остварује своја права и да поштује своје обавезе које
проистичу из међународних уговора које су закључиле Србија и Црна Гора.
Конференција уговорних страна The Conference of the Contracting Parties (COP)
се састаје сваке три године и промовише политике и смернице за унапређење
циљева Конвенције.
Стални комитет (The Standing Committee) , састављен од страна уговорница који
представља шест Рамсарских региона света, састаје се сваке године да води
Конвенцију између уговорних страна конвенције.
15
Комисија за научну и техничку ревизију даје смернице о кључним питањима за

Конвенцију.Секретаријат у Гланду, у Швајцарској, управља свакодневним
активностима Конвенције и објављује документа и „Рамсарску листу”
влажмочварних станишта од међународногзначаја,упутства и информације како
би помогао чланицама да управљају влажним стаништима и обезбеде њихово
рационално и одрживо коришћење . Административно га подржава Међународна
Унија за очување природе (International Union for Conservation of Nature (IUCN).
Свака страна уговорница именује административни орган као свог преставника
за спровођење Конвенције и залагање остварења циљева Конвенције .Земље
чланице се подстичу да успоставе широку основу мрежу Националниџ комитет за
мочваре и влажна станишта.
Уговорне стране могу поставити Рамсарска подручја које подлеже променама
свог еколошког карактера ради може се пружања помоћи као што је Рамсарска
саветодавна мисија(Ramsar Advisory Mission).Приватна предузећа и јавне и
друштвене организације се допстичу и охрабрују да имају допринос у било ком
поогледу мисији Конвенције.
Мисија Конвенције је „очување и мудра употреба свих влажних станишта кроз
локалне и националне акције и међународне сарадње, као доприноса постизању
одрживог
развоја у целом свету“. Темеље на којима се базира Конвенција чине три стуба
који обавезују уговорне стране да се посвете:
 раду на мудром коришћењу свих својих мочвара и влажних станишта кроз
постојеће и развој националних планове, политика и закона, акција
управљања и јавног образовање;
 одреде одговарајућа влажна станишта као предлог за листу међународног
значаја („Рамсарска листа“) и обезбедити њихово ефикасно управљање;
 међународна сарадња на прекограничним влажним стаништима,
заједничким влажмочварним системима, заједничким врстама и развојним
пројектима који могу утицати на наведена станишта и подручја.
Конвенција дефинише рационално коришћење влажних стаништамочвара као
„одржавање њиховог еколошког карактера, оствареног кроз имплементацију
екосистемских приступа, унутар контекста одрживог развоја”. Мудра и
рационална употреба се стога може посматрати као очување и одрживо
коришћење мочвара и влажних станишта и свих услуга које она обезбеђују, за
добробит људи и природе.
Многе земље и донатори подржавају мисију Рамсарске конвенције
обезбеђивањем средстава за пројекте широм света формирањем основног буџет
сваке три године којим ће управљати Секретаријат, а сваки потписница плаћа
проценат који се односи на њен допринос буџету. [21]
Заштићена рамсарска подручја у Србији су:
Специјални резерват природе Ковиљско-петроварадински рит
1. Горње Подунавље
2. Ковиљско–петроварадински рит
3. Лабудово окно
4. Лудошко језеро
5. Обедска бара
6. Пештерско поље
7. Слано Копово
8. Стари Бегеј – Царска бара
9. Власина
16
10. Засавица
11. Ђердап [7]
5.2. Управљање водама и заштитом животне средине
Влажна станишта имају и нарочиту важност у одбрани од поплава јер

равичарска река с очуваним приобалним подручјем током високих водостаја
представља најбољи начин одбране од поплава, ублажавањем набоја високих
поплавних вода. Светски дан влажних станишта обележава се у целом свету да би
скренула пажња на ове важне екосистеме а посебна пажња се посвећује влажним
стаништимамочварама као извору слатке воде и воде за пиће, те се подстичу акције
на њиховом обнављању и заустављању њиховог губитка. Цели се свет суочава са
растућом кризом недостатка слатке воде која представља велику претњу читавом
17
човечанству и нашој планети. Користимо много веће количине слатке воде него
што нам природа може осигурати, а истовремено уништавамо влажна
стаништамочварне екосистеме. Стога се разним кампањама наглашава њихов
допринос мочвара количини и квалитету слатке воде на Земљи јер су вода и
влажна стаништамочваре повезанае у нераздвојном везом која је пресудна за живот,
нашу добробит и здравље наше планете.
Животна средина влажног станишта представља равнотежу међу процесима
повезаним с хидролошким режимом, вегетацијом и карактеристикама тла [22],
слика број 2.
Директан утицај
Споњашњи утицај
Вегетација
18
клима
Земљиште
Морфологија
слива
вегетација
животиње
микроби
Биота
Хидрологија
количина воде
ток
хидропериод
Физичко-хемијско
окружење
Седименти тип
хемија земљишта
квалитет воде
Слика 6. Чиниоци влажних станишта и процеси:извор [11] – прилагодио Н.Ачај

Промене у било којој од ових компоненти могу довести до промена екосистема
влажних станишта. Еколошки процеси повезани са ове три компоненте могу
утицати на природу, интензитет и учесталост природних опасности и непогода
као што су поплаве, суше, појаве интензивнијих плимних таласа или ерозије тла.
Процеси повезани са хидрологијом вегетацијом и карактеристикама тла могу

утицати на интензитет и учесталост природних непогода као што су поплаве,
суше, или ерозије тла [23]
19
Хидролошки режим влажних станишта регулише проток воде и интензитет

поплава. Поред тога вегетација влажних станишта може утицати на режим тока
.Карактеристике тла и морфологија земљишта ће одредити капацитет влажног
станишта да задржи воду. ПрШто је већи ретенциони капацитет земљишта смањују
се ризици од поплава и њихове негативне последице [21] . Слично томе, приобална
влажна станишта у близини делта река и океана са робусним морфолошким и
вегетацијским карактеристикама можгу значајно смањити енергију плиме и
њихов ефекат на ерозију земљишта. Влажна станишта имају интеракцију са
природним непогодама на разне начине. На приомер, функционални екосистеми
могу да акумулирају воду, и смање и ублаже негативне последице од фФактори а
као што су морфологија земљишта, вегетација, топографија, степен влажности
земљишта могу утицати на исход величине поплаве и изазване штете. У крајњем
случају, и сама влажна станишта могу бити изложене поплавама, које у
зависности од учесталости и интензитета могу довести до деградација екосистема
изазивајући ерозију тла, девастацију вегетације, животињског света и њиховог
станишта због нагативног утицаја на еколошке процесе [24]. Људским утицајем
ови ефекти се могу и повећати због промене намене земљишта у пољопривредна
земљишта, урбанизацијом то јест или претварањем у грађевинско земљиште ради
повећања броја стамбених или индустријских објеката у насељеном подручју
урбанизацијом. Влажна станишта као и остали екосистеми имају регенерације
који је услед људскиџм активности значајно смањен.
20
5.3. Смањење ризика од хидрометеоролошких непогода
Заштита од природних непогода је важна екосистемска услуга. Одржавање

здравих екосистема влажних станишта и њихових услуга значајно доприноси у
изградњи отпорности, не само влажних станишта него и људские заједнице
смањењем ризика од приородних непогода, природних опасности и потенцијалне
катастрофе као последице.Капацитет влажних станишта да ублажи опасности је
угрожена антропогеним променама (нпр. загађење, губитак мочварног земљишта
влажног станишта, хидролошке модификације), што је додатно погоршано
климатским променама које доприносе умањеној заштитној функцији влажних
станишта [25].
ЕCO – DRR представља одрживо управљање, конзервацију и рестаурацију
екосистема ради смањења ризика, са циљем поштовања принципа одрживог
развоја. Он представља приступ управљања и смањење ризика чији су главни
принципи засновани на следећим тврдњама;
 Да би у потпуности се имплементирао ЕCO – DRR треба следити два
кључна начина управљања влажним стаништима. Дошло је до појаве
дефинисања „еколошког карактера” мочвара влажних станишта као
„комбинацију компоненти екосистема, процеса, добробити бенефиције и
услуге које карактеришу влажно станиште у датом тренутку“ (Конвенција
о влажним стаништимамочварама 2005а, Резолуција X. Анекс А).“
 Промена интензитета природних непогода (поплаве, суше) може довести до
озбиљних утицаја на екосистеме и повећати ризик од будућих непогода
 Главни задатак DRМ (Disaster Risk Management) није само да смањи ризик
од негативних утицаја природних непогода, већ да смањи ризик од
катастрофа услед природних непогода
 Здрави екосистеми, укључујући и влажна станишта, пружају услуге
екосистема које могу да смање ризик и штетност услед природних непогода
 •Циљ ЕCО – DRR је да допринос смањењу ризика ревитализацијом и
одржавањем стања екосистема да би могли да пруже оптималне услуге
становништву у смањењу ризика од природних непогода и ефикаснијем
прилагођавању климатским променама.
Интегрисано управљање ризицима (Integrated Risk management) је есенцијално и
заснива се на схватању ризика по животну средину комбиновањем мера ЕCО –
DRR са конвенционалним мерама за управљање ризицима од непогода.
 ЕCО – DRR се не може у потпуности остварити самостално без интеграције
са спостојећом инфраструктуром као и без ангажовања и помоћи заједница
на свим потребним нивоима . Екосистеми штите заједнице и самим тим
велике интервенције заједница су јако битне за заштиту рањивих
екосистема у којима се налазе.
Ризцици и опасности од природних непогода (поплаве, циклони и друго могу се
делимично предвидети имајући у виду висок степен непоузданости пројекција
климатских промена у будућности. Влажна станишта су идентификоване као
екосистеми који су веома осетљиви на климатске промене. У складу са
резолуцијом VIII. 3 Конвенције о влажним стаништима „ Климатске промене и
влажна станишта, утицаји, адаптација и митигација“(Resolution VIII.3 of the
Convention on Wetlands - “Climate change and wetlands: impacts, adaptation and
21
mitigation (2002)” указује на потенцијално веома озбиљне последице климатских

промена и позива уговорне стране Конвенције да управљају овим стаништима на
начин на који ће повећати њихову отпорност на природне непогоде и климатске
промене због тога што температура, количина падавина, и екстремне временске
непогоде утичу и на индивидуалне врсте и начине функционисања екосистема
доводећи до промена у режимима и услогама датих екоситема.Као крајњи исход
те промене доводе до смањења екосистемских услуга које пружају влажна
станишта, [26]
Штавише, Рамсарска резолуција X. [8]24 (Ramsar Resolution X.24)
предочила је да мочваре и влажна станита пружају екосистемске услуге које се
односе на ублажавање климатских промена и на прилагођавање (The Convention
on Wetlands 2008,18 – Конвенција о влажним стаништимамочварама). Поред
смањења интензитета одређених утицаја природних непогода, ови екосистеми
могу доприносити и смањењу и складиштењу угљеник- диоксида током дугог
временског периода, поништавајући негативне ефекте који настају сагоревањем
фосилних горива и климатских промена које произилазе из тога. Самим тим
правилно планирање и управљање влажним стаништима водећи рачуна о
њиховим свеобухватним фукнцијама је неопходно како за ублажавање
климатских промена тако и за њихово прилагођавање.Утицаји климатских
прромена на влажна станишта значи да услуге екосистема и способност да
допринесу у смањењу ризика буду значајно смањене. Унапређено планирање и
реализација одговарајућих програма управљања влажним стаништима
доприноси ефикаснијим регулационимекосистемским услугама за чију
реализацију је потребанн глобални консензус и активнсости на свим нивоима.
22
6. СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ЦАРСКА БАРА“

СРП „Царска Бара“ обухвата остатке некадашњег плавног подручја уз доњи ток
Бегеја и леву обалу Тисе. Представља мозаик језерско – рибњачких, речних,
барских, мвлажочварних, ливадских, слатинских, степских, шумских и ораничних
екосистема са разноврсним биљним и животињским светом. [6]. Станиште је
многих мендемских, субендемских, реликтних врста панонског простора. [27]
Има облик латиничног слова «С» благо извијеног у правцу југозапад –
североисток. На укупној површини од 1.676 ха, Установљена је и заштитна зона
која обухвата 7.532 ха. Успостављен је тростепени режим заштите. Укључена је на
Рамсарску листу 1996. године.
У СПР „Царска Бара“ присутан је велики број хидролошких цечона: ток Старог
Бегеја;, Царска бара, Баре Тигањица, Перлеска бара, велики број мањих бара,
мртваја и канала. Екосистемски и специјски диверзитет СРП «Царска бара»
представља једну од њених темељних вредности. [28] .
23
6.1. Географски положај СРП “Царске баре”
Специјални резерват природе „Царска бара“ налази се на алувијалној равни

између Тисе и канала Бегеј, на територији општине Зрењанин, југозападно од
насеља Ечка, Стајићево и Лукино село, северно и источно од Белог Блата и
северно од насеља Перлез а са северне и јужне стране опасује Ечанска језера
(слика 7). Апсолутне надморске висине унутар Резервата крећу се од 72 м на
северозападу око Царске баре до 75 м у јужним деловима око Перлеске баре[21].
Слика 7 Географски положај Царске баре извор [29]
Његова граница на североистоку почиње код места где се Стари Бегеј одваја од
пловног дела тока, а затим иде новим насипом који заправо представља
југоисточну границу Резервата према Пловном Бегеју.Након спајања новог и
старог насипа на југозападу граница делом иде мелиоративним каналима до
24
летњег пута Бело Блато - Царска бара одакле према североистоку наставља
старим насипом. У најзападнијим деловима Царске баре граница се одваја од
старог насипа И прати летњи пут који иде према северу праволинијски до
локалног пута Бело Блато - Стајићево. Поменути пут је саграђен на насипу који
углавном представља северну границу заштићеног природног добра. Површина
Специјалног резервата природе Стари Бегеј - Царска бара износи 1.676 ха.[21]
6.2. Геоморфолошке и педолошке карактеристике

Источно од Тисе, у Банату простире се лесна тераса. Мада је геоморфолошки
јединствена она је овде издељена ерозивним радом река Златице, Бегеја и
Тамиша, на четири мање лесне површине.
Слика бр, 8 Геоморфолошка карта Војводине, извор [30]

Сагледавајући геоморфолошке карактеристике лесне терасе лако је уочљиво да
се не ради о идеално заравњеној равници. Истина, њена површина није
вертикално рашчлањена као што је то случај на лесним заравнима, где у
геолошкој грађи највећим делом учествује веома порозан типски сувоземни лес
па су хидрогеолошки услови последица преталоженог и барског леса у њеној
грађи што је омогућило формирање површинске хидрографске мреже.
Меандрирање Тисе је довело до формирања депресија које се данас најчешће
јављају у облику забарених површина (Томић и Сар., 1992). Морфологија
25
алувијалне равни Тисе, присутна је и на подручју Резервата. Дакле, и овде се

микрорељеф одликује наизменичним смењивањем греда и већ поменутих
улегнућа насталих ерозивно-акумулативним радом Тисе.
Према педолошкој карти Војводине [31], подручјеје макроскопски подељено на
свега две педолошке категорије: карбонатни чернозем на вишим деловима лесне
терасе и солоњец – слатина у долини Бегеја. Детањнија истраживања рађена за
локалне урбанистичке планове указују да су површине означене на поменутој
карти као солоњец у стваривероватно варијети ритских црница и смоница. [23]
6.3. Климатске и метеоролошке карактеристике
Клима на подручју општине Зрењанин налази се на прелазу из мало влажног у

суви климатски тип. Као мерило служи однос између количине падавина и
потенцијалне евапотранспирације који за Зрењанин износи 0,81. Поднебље је
степско континентално, средња годишња температура износи 11,2 степена
Целзијуса( Слика 9) , а годишња количина падавина око 622 мм. Распоред
падавина према годишњим добима је прилично уједначен, али су честа и велика
одступања (Слика 10) [32].
26
Слика 9 Просечна годишња температура у Зрењаннину извор [33]
Слика 9 и 10. Просечна месечна количина падавина у Зрењаннину,извор [31]
Слика 10 . Просечна месечна количина падавина у Зрењаннину,извор [33]
Слика 110. Просечна

месечна висина снежног покривача у Зрењаннину,извор [33]
27
У току зиме снег просечно пада 18 дана.(Слика 11) Зрењанин има од 2000. до 2200
сунчаних сати годишње, најмање у децембру ( 42,5) а највише у јулу (314).Општа
карактеристика свих климатских елемената овог подручја одражава се великим
амплитудама у годишњим ходовима и у великим варијацијама вредности током
године.
Метеоролошко – климатске карактеристике овог поднебља описане су у
документу који се назива „Процена угрожености од елементарних непогода и
других несрећа на територији града Зрењанина“. [32]
Најизразитији ветар овог подручја је кошава. Брзина кошаве је веома
променљива. Просечна брзина је 5 – 11 м/с, али понекад њени налети достижу
брзину и од чак 28 м/с. Кошава дува из југоисточног или источног правца и
доноси релативно топле и претежно суве ваздушне масе. Други значајни ветар
овог подручја је благотворени ветар из северозападног правца. Он доноси кишу и
снег и снабдева зависно од метеоролошких услова довољним количинама влаге.
Трећи значајни ветар је северац.
Слика 11 Просечна годишња температура у Зрењаннину извор [31]
28
Слика 12. Просечна годишња влажност ваздуха у Зрењаннину извор [33]
6.4. Хидролошки и водни режим
Бегеј је лева и уједно најзначајнија притока Тисе у Србији. Чине га два крака,
Стари Бегеј и Бегејски канал, односно Пловни Бегеј. Стари Бегеј улази на
територију Србије јужно од Хетина, а Пловни Бегеј североисточно од Српског
Итебеја. Краци паралелно теку према југозападу све до висине Клека где се
спајају, тачније где се Стари Бегеј улива у Пловни Бегеј. На тај начин се образује
јединствени ток (Бегеј или Канал Бегеј) који даље тече кроз Зрењанин, затим
поред Ечке, Стајићева и Перлеза настављајући до самог ушћа у Тису које се
налази око 3 км узводно од Книћанина, односно наспрам Титела на апсолутној
висини од 72,7 м. Од места формирања јединственог тока до изласка из
Зрењанина Бегеј генерално тече према југозападу, затим повија према југоистоку,
а код Стајићева поново према југозападу. Овај смер задржава до Перлеза где
скреће према западу и тако тече до ушћа у Тису.
Слика 13. Ушће Бегеја у Тису, извор [34]

Фреатска издан се на подручју Специјалног резервата природе Стари Бегеј -
Царска бара налази веома плитко, на свега 1 - 2,5 м, због чега су бројне депресије
испуњене водом И претворене у баре, које заправо чине највећи део површинске
хидрографије заштићеног природног добра. Наиме, површинске воде у Резервату
су представљене управо Старим Бегејом и Царском баром, као најзначајнијим
хидролошким објектима, али и барама попут Тигањице, Перлеске баре, Мале
баре и др. Стари Бегеј представља рукавац Бегеја. Место његовог рачвања са
Пловним Бегејом се налази низводно од моста на путу Бело Блато - Стајићево.
Јужно од хотела Сибила рукавац је на једном месту прекинут насипом. Дужина
Старог Бегеја унутар Резервата је 16 км, ширина око 24 м, а дубина 0,8 - 2,3 м.
Поред природног дотока заштићени део рукавца се снабдева водом и путем њеног
вештачког пребацивања из оближњег Ечанског рибњака.
29
Озбиљнији хидротехнички подухвати на данашњем Старом Бегеју започели су

почетком 18. века, захваљујући којима су убрзо исушене пространа влажна
стаништае мочваре кроз које се река пробијала. С обзиром да скраћено корито
Старог Бегеја није имало довољну пропусну моћ за велике воде у пролеће па су
поплаве на сливу биле велики проблем приступило се прокопавању сасвим новог
корита, тзв. Бегејског канала или Пловног Бегеја, знатно повољнијег за пловидбу.
Од тада постоје два Бегеја, односно Стари Бегеј и Пловни Бегеј [35].
Главни радови на укључивању Бегеја у обављени су у периоду од 1946. до 1971.
године, када је река реконструисана дуж читавог тока у Србији. Најкрупнији
захвати су предузети на сектору тока низводно од Клека па до ушћа у Тису.
Наиме, на овој деоници извршено је просецање наглашенијих меандара чиме је
ток знатно исправљен и скраћен за 10 км. Стара траса тока у Перлеском риту је
потпуно напуштена, а ново корито је премештено ка левој ивици рита, док је дуж
десне стране корита изграђен нови, сигурнији одбрамбени насип. На овај начин је
практично измештено и само ушће Бегеја у Тису. Поменутим подухватима
нарочито је повећан проточни профил корита Пловног Бегеја [36].
Главни ток Бегеја се може поделити на два дела. Од Темишвара до ушћа
Старог Бегеја то је готово праволинијску трасу каналског типа са насипима са
обе стране. Низводно од ушћа Старог Бегеја па до ушћа у Тису, Бегеј (Канал
Бегеј) је углавном задржао природно речно корито, делимично скраћено и
измештено.
Регулациони радови и интеграције у Хидро Систем ДТД знатно су утицали на
режим протицаја. Ово је најизраженије током влажних и сушних периода у
години. На основу вишегодишњих водостаја на Бегеју низводно од Клека
(хидролошка станица Зрењанин) [26], одлике квантитативног и квалитативног
режима Бегеја су:
 максимални водостаји се јављају током пролећа, у априлу, а затим у мају и
јуну услед интензивног топљења снега на Карпатима и пролећних киша;
 минималне водостаје су током зиме, у јануару и фебруару, услед ниских
температуре и снежних падавина,
 Током сушног летњег периода протицај Бегеја се смањује на свега 1,5 - 2
м3/s.
 Просечна годишња температура воде Бегеја износи 12,5°C. Зимска
просечна температура је 3 °C, пролећна 11,9°C, летња 21,4°C, а јесења
13,7°C.
 Први лед на Бегеју појављује се средином децембра, а последњи почетком
марта. У просеку се јавља сваких 1,7 година [37].
Вода Бегеја је некада била изузетно чиста, што потврђује податак да ју је
становништво све до краја 19. века и копања артешких бунара користило за пиће
[43]. Током 20. века Бегеј, како у Румунији, тако и у Србији, постаје реципијент
непречишћених индустријских И и отпадних вода из насеља. То доводи до
великог загађења реке и готово потпуног ишчезавања живог света. Услед
загађености на Бегеју су углавном искључене активности спортско-рекреативног
карактера. Због престанка рада бројних индустријских постројења дуж Бегеја
последњих година је дошло до побољшања квалитета речне воде, што би свакако
могло имати велики значај, између осталог и за активирање овог водотока у
туристичке сврхе. У границама истраживаног подручја постоји велики број језера
за узгој рибе. Језера рибњака Ечка се налазе у ниском алувијалном подручју
између Бегеја и Тисе, у атару Лукиног села, око 7 км јужно од Зрењанина.
30
Језерски басени су настали флувијалним ерозивно-акумулативним радом, а

њихово претварање у рибњаке започело је још давне 1762. године. Рибњак чини
16 већих и око 80 мањих језера укупне површине 2.157,2 ха. Највеће је Бело језеро
формирано у најдубљој депресији. Његова површина је 540 ха, док средња дубина
износи 1,33 m. Остала језера су образована у ниским замочвареним подручјима
ограђеним насипима, од којих су највећа: Јоца (535 ха), Коча (344 ха) и Мика
(340 ха).
Језера ечанског рибњака се снабдевају водом из Тисе уз помоћ црпне станице,
фреатском издани и падавинама. У овом највећем рибњаку Европе највише се
узгаја шаран (70 %), а затим толстолобик и амур [27].
31
6.5. Биодиверзитет
Природне вредности Специјалног резервата природе “Царска бара” високо су

оцењене због постојања око 500 биљних врста, 239 врста птица (од којих се свих
осам европских врста чапљи гнезде на овом простору), 20 врста риба, као и 30
врста сисара ретких за ово подручје (видра, текуница, шумска-мрка волухарица,
дивља мачка и др.), а од посебног значаја су и рибњачка језера која се налазе
између два ентитета заштићеног природног добра.
Верификован статус као Специјални резерват природе је добила 2011. годинее.
Има верификован међународни статус подручја од изузетног значаја за птице
Европе (ИБА – Important Bird Area) и подручја од изузетног значаја за биљне
врсте Европе (ИПА – Important Plant Area). Због тога је подручје Царска бара
одређено као Подручје од посебне важности за заштиту природе (Аreas оf Special
Conservation Interest- Аsci). Као такво обрађено је и имплементирано у ЕМЕРАЛД
мрежу станишта и врста. Затим, подручје Царске баре је Рамсарско подручје,
односно подручје од важности са аспекта конвенције о влажним
стаништимамочварама међународне важности као хабитатима водених птица И
самим тим укључена је на Рамсарску листу 1996. године.
Простор Специјалног резервата природе “Царска бара” је део значајног подручја
за птице Европе (РС 013) које је проглашено 1989. године. Ово подручје обухвата
9300 ха, налази се између 45˚16' Н географске ширине, односно 20˚25' Е
географске дужине. Заведено је у регистру ИБА подручја под називом “Царска
бара”. Обухвата инундациону раван међуречја Тисе и Бегеја у средњем Банату,
југозападно од Зрењанина. Најзначајније птичјe врсте по ИБА критеријумима су
приказане на сликама 14-18ци : Phalacrocorax pygmeus, Anser erythropus, Haliaetus
albicilla, [38].
Слика 14 и 15. Phalacrocorax pygmeus и Anser erythropus, извор [39]
32
Слика 16,17.18 , Haliaetus albicilla, Aquila clanga, Numenius tenuirostris извор [39]
Станишта многобројних врста биљака и животиња укључује следеће локалитете:
Царска бара, Тигањица, Перлеска бара, и рибњаци Ечка. ИБА подручје је 2009.
године проширено на 11.570 хектара и обухвата Мужљански рит, Бело Блато са
атаром и рибњаке (РС011ИБА). Веома је значајно станиште за птице гнездарице,
зимовалице и пролазнице, па се у миграторном и зимском периоду може срести и
до 20000 индивидуа..
Слика 19 Заштићено ИБА подручје Царске баре, извор

Царска бара се истиче по томе што је значајно гнездилиште пловке чегртуше,
гроготвца, дивље гуске, риђоглаве патке, чапље и вранца, на националном нивоу.
Све чешће се на овом подручју може наћи орао белорепан. Као симбол резервата
користи се силуета чапље, управо због бројности популације ове врсте птице.
Овде је присутно свих 8 врста чапље чије је природно станиште Европа.[21]
У групи национално и међународно значајних врста биљака, забележено је 27
врста и подврста. Од тога је у „ Правилнику о проглашењу и заштити строго
заштићених и заштићених дивљих врста“ („Сл. гласник РС“, бр. 5/10) [40] у
категорији строго заштићених наведено 11 врста (Adonis vernalis, Centaurea
sadlerana, Cirsium brachycephalum, Dactylorhiza incarnata, Hippuris vulgaris,
Marsilea quadrifolia, Nuphar lutea, Nymphaea alba, Orchis laxiflora subsp. elegans i
subsp. palustris, Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani, Thelypteris palustris),
односно 32 у категорији заштићених.
33
6.6. Флора СРП „ Царска бара“

На Европској Црвеној Листи (Europaean Red List of Globally Threatened Animals
and Plants), као и на IUCN-oвoj црвеној листи угрожених биљака (International
Union for Conservation of Nature, Red List of Threatened Plants) се налази једна
врста (Centaurea sadlerana). Три врсте (Marsilea quadrifolia, Salvinia natans, Trapa
natans) су наведене у Додатку И Бернске конвенције као строго заштићене (App.I,
strictly protected plant species, 1992 and 1999 rev., Appendix 1/ Annexe 1). Нa IPA
листи (IPA Criterion A, threatened species) налази се 4 таксона (Cirsium
brachycephalum, Limonium gmelinii subsp. hungaricum, Marsilea quadrifolia, Salvinia
natans ). На предлогу IPА листе налази се 23 таксона (18 врста и 5 подврста):
Acorus calamus, Aster tripolium subsp. pannonicus, Camphorosma annua, Centaurea
sadlerana, Cirsium brachycephalum, Dactylorhiza incarnata, Marsilea quadrifolia,
Nuphar lutea, Nymphaea alba, Orchis laxiflora subsp. elegans i subsp. palustris,
Puccinellia distans subsp. limosa, Rorippa kerneri, Salix triandra, Limonium gmelinii
34
subsp. hungaricum, Stratiotes aloides, Trapa natans agg., Utricularia australis, U.

vulgaris. Нa CITES листи (Convention on International Покрајински завод за
заштиту природе, 2010. Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora,
Appendix 2) se nalazi jedna vrsta (Adonis vernalis ). Укупно 20 таксона на нивоу
врсте и подврсте је наведено у „Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и
Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001
године“. Као критично угрожен (CR) означен је Scirpus lacustris subsp.
tabernaemontani (CR-VU (DD)). У оквиру 27 национално и међународно значајних
врста и подврста и 30 обрађених локалитета на највећем броју локалитета
(Прилог 4) су забележени панонски звездан (Aster tripolium subsp. pannonicus),
врањемил (Limonium gmelinii subsp. hungaricum), трава против глиста (Artemisia
santonicum) и слатинска паламида (Cirsium brachycephalum). У врсте утврђене на
само по једном локалитету спадају шиљ гроњасти (Cyperus glomeratus), шиљ
црвено-мрки (C. serotinus), борак (Hippuris vulgaris), разноротка (Marsilea
quadrifolia), барска папрат (Thelypteris palustris), боквица Plantago tenuiflora,
тестерица (Stratiotes aloides), мешинка (Utricularia australis). Жабокречина
(Zannichellia palustris) је утврђена на свега 2 локалитета. Пошто је истраживањем
обухваћен релативно мали број локалитета у оквиру једног или два аспекта, неке
пролећне и ранолетње врсте које су раније забележене за по један или пар
локалитета, као што су гороцвет (Adonis vernalis), велики каћунак (Orchis
laxiflora), Dactylorhiza incarnata, витки кантарион (Hypericum elegans), дремовац
(Leucojum aestivum) овом приликом нису потврђене. Од врста које су биле
очекиване на терену није потврђено присуство Садлеровог различка (Centaurea
sadlerana) и црног глога (Crataegus nigra). Такође, након поновних теренских
провера утврђено је да је појава тестерице на једном локалитету (Stratiotes aloides)
имала привремени карактер. [27]
6.7. Фауна СРП „ Царска бара“

Поред обиља биљног света, ово подручје се може похвалити и изузетним
богатством фауне. Иако недовољно истражен, свет инсеката, односно
ентомофауна, зауима своје место у овом резервату. Треба издвојити ред
вилинских коњица, међу којима се налазе 23 врсте, ред тврдокрилаца где спада
мали јеленак, велики веслар и фамилија трчуљака, ред опнокрилаца, а значајан
је и ред риличара у које се убрајају врсте из фамилије водених стеница. Треба
поменути и различите врсте лептира из фамилије плавци, белци и шаренци.
Ихтиофауна је веома разнолика и њу сачињавају 24 врсте риба из седам
фамилија, а сам резерват природе „Царска бара“ представља врло битан
35
репродукциони и хранидбени простор за ове врсте риба. Овде се налази станиште

говчице, која представља природну реткост у Војводини и индикатор је
квалитета воде. Такође, овде се налазе и смуђ, бели и сиви толстолобик, гргеч,
чиков, шаран, сунчаница, сребрни караш, штука,деверика, амур, лињак, сом,
сомићитд. На Црвеној листи кичмењака Србије се налази 6 врста риба које су
потенцијално угрожене и рањиве. Сто се тиче производње конзумне рибе:
шарана, сома, амура, толстолобика и смуђа, у надлежности је Рибарског
газдинства „Ечка“. Под фауном сисара убраја се око 50 врста међу којима неке
спадају у угрожене врсте Европе (дивља мачка, видра, текуница). Нарочито је
угрожена текуница, због смањења пашњака који су неопходни да би ова врста
опстала. У резервату су такође пристутни бизамски пацов, риђа волухарица,
ласица, твор, дивља свиња, зец, срна итд. У односу на површину резервата,
батрахофауна и херпетофауна су прилично разноврсне. У оквиру овог подручја
налази се 7 врста гмизаваца и 10 врста водоземаца, а у Србији их има укупно 22,
односно 23 врсте. Међу њима треба истаћи као најзначајније: барска корњача,
ливадски гуштер, смук, рибарица, белоушка, зелена и смеђа крастача, ватрена
жабица, гаталинка итд. Као и ихтиофауни, посебна пажња претходних година се
поклањала и орнитофауни. За око 250 врста птица, овај резерват представља
природно станиште. Од тога су 17 врста са међународним значајем, а то су:
водени бик, мали гњурац, гак, жута чапља, црвена чапља, велика бела чапља,
чапљица, патка њорка, кашичар, пчеларица, обична црвенперка, обични галеб,
сиви сврачак итд. [27]
7. УПРАВЉАЊЕ СРП „ЦАРСКА БАРА“

Прва одлука о заштити неког простора на подручју данашњег Специјалног
резервата природе Стари Бегеј - Царска бара донета је 1955. године када је због
својих природних лепота, а на основу Закона о заштити споменика културе и
природних вредности, заштићена Војтина млака. Наредни акт о заштити на овом
подручју уследио је 1986. године када је Скупштина општине Зрењанин донела
одлуку о проглашењу Регионалног парка Стари Бегеј и Строгог природног
36
резервата Царска бара. Коначно, одлуком владе Републике Србије 1994. године
донета је Уредба о заштити Специјалног резервата природе Стари Бегеј - Царска
бара. [23][21]
Ово подручје обухвата 1676 ха, налази се између 45˚15' Н и 20˚26' Е географске
ширине. Захвалјујући специфичним условима станишта, овде су присутна водена,
влажмочварна, шумска и слатинска станишта панонског обележја која су по
међународним критеријумима одређена као приоритетна за заштиту. ЕМЕРАЛД
мрежа представлја наставак примене спровођења Директиве о стаништима у
оквиру НАТУРА 2000 (ЕУ, 2000).
7.1. Зоне заштите СРП „ Царска бара“
37
Слика 20 Мапа и зоне заштите СРП „Стари Бегеј - Царске бара извор [27]
Табела 21 Приказ степена заштите у СРП „ Царска Бара“,прилагодио Н.Ачај на

основу [27][21]
Степен Укупна Локалитет Дозвољене
заштите површина активности
I зона заштите научна истраживања и

строга заштита праћење природних
којом се омогућава Ботошки рит (60 ха), процеса;
спонтано одвијање Тигањица(120 ха), контролисане посете у
природне 670 (ха) Царска бара – Војтина образовне,
сукцесије и других млака (256 ха), рекреативне и
еколошких Меандри Старог општекултурне сврхе;
процеса, очувањем Бегеја (25 ха), спровођење
станишта, Перлеска бара(209 ха), заштитних,
животних санационих и других
заједница и неопходних мера у
популација случају пожара,
биљака и елементарних
животиња у непогода и удеса,
условима дивљине, појава биљних и
односно са животињских болести
незнатним и пренамножавања
утицајем и штеточина.
присуством човека
38
II зона заштите
Забрањено је
пошумљавање
ливадских
површина;
претварање
мочварно-барских
екосистемавлажниџ
станишта у
сувоземне;
уношење страних
биљних и
животињских
врста;
загађивање воде;
сакупљање и
коришћење
заштићених
биљних и
животињских
врста;
лов и риболов
санитарни и
(осим када је то Мужљански рит –
регулативни лов;
неопходно ради Лујза,(416ха)
коришћење трске и
очувања Тршћаци Ботошког
шевара;
оптималне рита (69хa)
санитарна сеча
бројности 1910 (xа) Шуме уз Стари Бегеј
стабала и окресивање
животиња и (115 ха)
врба;
заштите од Велика греда(196 ха)
услови за
заразних болести); Мала греда (21 ха)
успостављање
употреба Сврачица, површине
оптималног водног
моторних чамаца; (67 ха)
режима
употреба
пестицида;
извођење
инвестиционих
радова, осим
радова за
спровођење
општих мера
заштите
 Трактор бару,
 насип уз Бегеј коришћење трске,
2146(xa) са окружењем, шуме, прућа и других
 Бегеј са шумских производа;
појасом на селективна
његовој левој пољопривредна
обали и производња;
деловима десне хидротехнички
III зона заштите обале, захвати, у циљу
Забрањено је  део Старог побољшања
загађивање и Бегеја од 15. до хидролошких услова;
промена 14. речног реинтродукција
оптималног километра, аутохтоних биљних и
режима вода;  излетиште са животињских врста;
употреба пристаништем, туризам уз
39
 Фидричку –
Мали рит,
 Фаркаждински
пестицида; рит,
извођење свих  мрежу канала
инвестиционих са Сифон
радова који нису у каналом,
функцији  рибњаке за контролисано кретање
спровођења производњу
општих мера млађи и
заштите.  плантаже
еуроамеричке
тополе у
Мужљанском
риту
СРП “ Царска бара” је заштићено подручје међународног, националног, односно

изузетног значаја-Закон о заштити природе («Службени гласник Републике
Србије», број 36/2009, 88/2010 и 91/2010) [40]. На површинама на којима је утврђен
режим заштите I степена спроводи се строга заштита којом се омогућава спонтано
одвијање природне сукцесије и других еколошких процеса, очувањем станишта,
животних заједница и популација биљака и животиња у условима дивљине,
односно са незнатним утицајем и присуством човека.
40
7.2. План и програм управљања СРП “ Царска бара”

У складу са планом и програмом за управљање СРП „ Царска бара“ на
целокупном подручју резервата предвиђене су следеће активности:
 Израда плана заштите од пожара
 Ревитализација противпожарних путева и пасарела
 Постављање видиковаца и осматрачница на Царској и Перлеској бари
 Реконструкција излетишта
 Уништавање инвазивне вегетације
 Израда пројеката укопаних фоточека
 Реконструкција моста преко Старог Бегеја
 Уклањање муља из Старог Бегеја
 Повезивање Старог Бегеја са Царском баром, Перлеском броми
Тигањицом
 Набавка чамца за превоз путника
 Обележавање рибарског подручја
 Обележавање заштићеног подручја
 Успостављање оптималног хидролошког статуса
 Запошљавање још извршилаца на рандом месту стручног сарадника, пре
свега дипломираног биолога, који би преузео један део обавеза на себе и
појачао стручну службу установе
 Запошљавање још извршилаца на рандом месту чувара природе и
рибочувара како би обавезе биле равномерно распоређене и радни задаци
реализовали у целини
 Праћење и обнављање техничко – технолошке опремљености установе
 Интензивније радити на промоцији рада установе и туристичкој понуди
заштићеног подручја
 Учествовање у пројектима прекограничне сарадње са сличним
институцијама, локалним управљачима и образовним установама [21]
41
Слика 21 Царска бара, извор Н. Ачај
Слика 22 Представник фауне СРП „ Царска бара“, извор Н. Ачај
42
8. Закључци
Последњих деценија неконтролисано коришћење природних

ресурса,занемариванје и непрепознавање улоге и добробити од услуга које влажна
станишта пружају проузроковало је нестајање и фрагментацију станишта што за
последицу има негативне последице на управљање водама и заштитом животне
средине као и очување билошке разноврсности. Због неконтролисане
урбанизације и промене намене и коришћења земњишта дошло је до огромног
смањења површима под влажним стаништима широм света па су она услед свега
тога
Приказани подаци и информације истичу неке од најважних услуга екосистема
влажних станишта и добробити за друштвену заједницу и биодиверзитет на
површинама под влажим стаништима. Указано је да очувана влажна станишта
као екосистем пружају услге регулисања, снабдевања, подршке као и естетске и
културне услуге.
Адекватно управљање влажним стаништима доприноси остваривању циљева
управљања водама и заштитом животне средине, смањењу ризика од природних
непогода, очувању бидиверзитета и тако даље.
Последњих деценија, добробити од услуга екосистема добијају на значају, што је
довело интензивирања изучавања и квантификовања ових услуга. Као резултат,
услуге екосистема су препознате у међунардоним конвенцијама и националном
законодавном оквиру већине сектора. И поред тога потребно је обимније
истраживање влажних станишта у Републици Србији, не само оних који су
Рамсарска подручја (11) него и мањих и значајних за локално становништво због
значаја који она имају на друштвену заједницу и бидоверзитет.
На основу приказаних зона заштите, мера које се примењују као и планираних
активности јасно је да је управљање влажним стаништима на адекватан начин
неопходна сарадња и координација различитих сектора (сектор вода, заштита
животне средине, шумарство, просторно планирање, финасије, туризам, и друго),
суштинско усаглашавање њихових планских и стратешких докумената као и
подршка најшире друштвене заједнице.
Планским документима (просторни план, план управљања, план пошумљавања)

обухваћене су мере и активности за заштиту богатог биодиверзитета, заштите и
успостављању нових површина под аутохтоним шумама са аутохтоним врстама,
проблеми са инвазивним врстама.
Циљ овог завршног рада је био да се укаже на значај и допринос екосистемских услуга
влажних станишта и прикажу мере за управљање које доприносе очувању Специјалног
резервата природе „Царска бара“. Само добром координацијом различитх сектора
(шумарство, заштита животне средине, просторно планирање, туризам, урбанизам,
сектор вода, и друго) и усаглашавањем њихових стратегијаи акционних планова
могуће је дугорочно очување биодиверзитета и заштита животне средине од локалног
као нпр на СРП „Царска бара“ па све до глобалног нивоа.
43
9. Литература
[1] Keddy, Wetland ecology: principles and conservation (2nd ed.), New York.: :
Cambridge University Press. ISBN 978-0521519403, 2010.
[2] „Wetlands,“ Wetlands International, [Na mreži]. Available:

https://www.wetlands.org/wetlands/. [Poslednji pristup 29 April 2023].
[3] L. E. M. K. : Isabel Renner, „Die Deutsche Gesellschaft für Internationale

Zusammenarbeit (GIZ) GmbH,“ [Na mreži]. Available:
https://www.giz.de/en/downloads_els/Integ%20ecosys%20serv%20bosn.pdf.
[Poslednji pristup 29 April 2023].
[4] L. Janković, Strategija planiranja održivog razvoja u službi unapređenja

nacionalnog parka, 2015.
[5] г. Зрењанин, „Град зрењанин,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.zrenjanin.rs/sr/posetite-i-upoznajte-zrenjanin/obilazak-okoline/
carska-bara. [Последнји приступ 16 април 2023].
[6] R. C. sites, „Ramsar Convention,“ [Na mreži]. Available:

https://www.ramsar.org/about-the-convention-on-wetlands-0. [Poslednji pristup
29 April 2023].
[7] З. з. з. п. Р. Србије, „Завод за заштиту природе Републике Србије,“ [На

мжрежи]. Available: https://www.zzps.rs/wp/. [Последнји приступ 29 Aприл
2023].
[8] „Ramsar Sites Information Service,“ [На мжрежи]. Available:

https://rsis.ramsar.org/ris-search/?pagetab=1&f
%5B0%5D=regionCountry_en_ss%3AEurope&f
%5B1%5D=regionCountry_en_ss%3ASerbia. [Последнји приступ 28 Април
2023].
[9] С. С., Хидролошко наслеђе у систему заштите природе Србије (магистарски
44
рад), Београд: Географски факултет, Универзитет у Београду, 2009.
[10] E. Commission, „9) European Commission (2013), Mapping and Assessment of

Ecosystems and their Services - Ananalytical framework for ecosystem
assessments under Action 5 of the EU Biodiversity Strategy to 2020. Brussels,
2013,“ u Mapping and Assessment of Ecosystems and their Services - Ananalytical
framework for ecosystem assessments under Action 5 of the EU Biodiversity Strategy
to 2020, Brussels, European Commission, 2013, p. Action 5 of the EU Biodiversity
Strategy to 2020.
[11] S. o. t. C. o. B. D. (SCBD), „ Connecting biodiversity and climate change

mitigation and adaptation,“ у 28) Secretariat of the Convention on Biological
Diversity (SCBD). (2009). Connecting biodiversi Report of the Second Ad Hoc
Technical Expert Group on Biodiversity and Climate Change, Montreal, 2009.
[12] A. Ristić, „Šta znate o ekosistemima,“ 31 07 2019. [Na mreži]. Available:

http://ekoblog.info/sta-znate-o-ekosistemima/?pismo=lat. [Poslednji pristup 28
Април 2023].
[13] M. E. Assessment, „Guide to the Millennium Assessment Reports,“ [На мжрежи].

Available: https://www.millenniumassessment.org/en/index.html. [Последнји
приступ 07 Март 2023].
[14] „Екосистем,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.meteorologiaenred.com/bs/%C5%A1ta-je-ekosistem.html.
[Последнји приступ 02 мај 2023].
[15] M. Assesement, „Ecosystems and Human Well-being: A Framework for

Assessment,“ [На мжрежи]. Available:
https://www.millenniumassessment.org/documents/document.300.aspx.pdf.
[Последнји приступ 13 april 2023].
[16] О. п. з. о. Балкан, „Одржива пољопривреда за одрживи Балкан,“ [На

мжрежи]. Available: http://www.sasb-eu.org/sr/priroda/usluge-prirode.
[Последнји приступ 07 Март 2023].
[17] G. Research gate, „Research gate,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.researchgate.net/figure/a-Links-between-pressures-condition-and-
ecosystem-services-in-freshwater-ecosystems_fig11_335473025. [Последнји
приступ 18 april 2023].
[18] C. o. B. diversity, „Covention on Biological diversity,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.cbd.int/. [Последнји приступ 15 март 2023].
[19] C. C. o. b. diversity, „Конвенција о биодиверзитету,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.cbd.int/. [Последнји приступ 29 април 2023].
[20] T. I. S.-P. P. o. B. a. E. Services, „The Intergovernmental Science-Policy Platform

on Biodiversity and Ecosystem Services,“ [Na mreži]. Available:
https://www.ipbes.net/global-assessment. [Poslednji pristup 15 Mart 2023].
45
[21] R. Convention, „Introducing the Convention on Wetlands,“ 2014. [Na mreži].

Available:
https://www.ramsar.org/sites/default/files/documents/library/introducing_ramsar_
web_eng.pdf. [Poslednji pristup 01 Maj 2023].
[22] E. Commission, „European Commission,“ [Na mreži]. Available:

https://environment.ec.europa.eu/topics/nature-and-biodiversity/nature-
restoration-law_en. [Poslednji pristup 01 Mart 2023].
[23] Ј. Вујица, Водопривредна основа – привредно техничка студија, Нови Сад:

Штампарија Председништва Народне Скупштине АП Војводинe, 1946.
[24] „Wetlands and disaster risk reduction,“ : A Guide for wetland managers, br.
December, 2022.
[25] M. M. T. W. D. M. R. d. A. A. a. M. C. Hettiarachchi, „12) Hettiarachchi, M.,

Morrison T.H., Wickramasinghe, The Environmental History and Ecological
Transformation,“ Urban wetlands landscape and urban planning, pp. 55-68, 2014.
[26] T. C. o. W. R. X. C. c. a. wetlands, „Resolution X.24: Climate change and

wetlands,10th meeting of the Conference parties,“ Changwon, Republic of Korea,
2008.
[27] Р. п. Зрењанин, „Резервати природе,“ [На мжрежи]. Available:

https://rezervatiprirode.com/srp-carska-bara/. [Последнји приступ 05 март
2023].
[28] П. з. з. з. п. Војводине, „Покрајински завод за заштиту природе Војводине,“

[На мжрежи]. Available: https://pzzp.rs/. [Последнји приступ 23 Март 2023].
[29] П. травел, „Пера травел,“ 19 јун 2011. [На мжрежи]. Available:

http://peratravel.blogspot.com/2011/06/carska-bara.html. [Последнји приступ 13
април 2023].
[30] В. Стојановић, Примена концепта одрживог развоја у специјалним

резерватима природе Војводине, Докторска дисертација (у рукопису),, Нови
Сад: ПМФ - Департман за географију, туризам и хотелијерство, 2004.
[31] Б. Н. К. Т. Ђ. М. Н. С. Л. Д. П. Живковић, Земљиште Војводине, Нови Сад:

Институт за пољопривредна истраживања, 1972.
[32] Г. Зрењанин, „Град Зрењанин,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.zrenjanin.rs/sr/o-gradu/geografski-polozaj/klimatske-karakteristike.
[Последнји приступ 16 Март 2023].
[33] Аладин, „Аладин,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.aladin.info/sr/srbija/zrenjanin-klima. [Последнји приступ 15 март
2023].
46
[34] Р. и. магазин, „Равница интернет магазин,“ 01 јануар 2021. [На мжрежи].

Available: https://www.ravnica.info/na-ostrvcu-u-begeju-na-uscu-u-tisu-neobican-
prizor/. [Последнји приступ 13 Април 2023].
[35] М. Д., Хидросистем Дунав - Тиса - Дунав, Нови Сад: Водопривредно

предузеће, 1972.
[36] Љ. Д. Д. Гавриловић, Реке Србије, Београд: Завод за уџбенике и наставна

средства, 2002.
[37] Ж. М. С. Богдановић, Воде Баната, Монографија,, Нови Сад: ПМФ

Департман за географију, туризам и хотелијерство, 2005.
[38] B. international, „Birdlife International Data zone,“ [На мжрежи]. Available:

http://datazone.birdlife.org/site/ibacriteria. [Последнји приступ 24 mart 2023].
[39] L. Svensson, D. Zetterström / K. &. G. P. J. Mullarney, Collins bird guide,

London: Harper & Collins, 1999.
[40] «. г. Р. Србије», «Службени гласник Републике Србије», број 36/2009, 88/2010

и 91/2010, Службени гласник Републике Србије.
[41] C. C. о. b. divesity, „Конвенција о биодиверзитету,“ [На мжрежи]. Available:

https://www.cbd.int/. [Последнји приступ 28 04 2023].
47
10. СПИСАК СЛИКА И ТАБЕЛА
Слика. 1 Влажно станиште СРП“ Царска барастрана 3
Слика 2 Хидролошко наслеђе у систему заштите природе Србиjeстрана 4
Слика 3 Екосистемске услуге влажних станишта у адаптацији климатских

промена: страна 5
Табела 1 Основне групе екосистема, прилагодио Н. Ачај 14
Табела 2 Регулационе услуге екосистема прилагодио Н.Ачај на основу Слика.4

Екосистемске услуге: извор [15]– прилагодио Н. Ачај 7. страна
Слика. 45 Међусобне везе између притисака, стања и услуга екосистема у

слатководним екосистемима извор [17], прилагодио Н. Ачај 9. страна
Слика бр 56.Чиниоци влажних станишта и процеси:извор [11] – прилагодио

Н.Ачај 13. страна
Слика бр. 67 Географски положај Царске баре извор [29] 16. страна
Слика бр, 78 Геоморфолошка карта Војводине, извор [30] 17. страна
Слика бр 89 и 910. Просечна годишња температуре и пПросечна месечна количина

падавина и висина снежног покривача у Зрењаннину,извор [31] 18. страна
Слика бр 101 и 112. Просечна висина снежног покривача и Просечна годишња

температуре и влажност ваздуха у Зрењаннину извор [33] 18. страна
48
Слика бр. 123. Ушће Бегеја у Тису, извор [34] 19. страна
Слика бр 134 и 145. Phalacrocorax pygmeus и Anser erythropus, извор [39] 21.
страна
Слика бр 156,167.178 , Haliaetus albicilla, Aquila clanga, Numenius tenuirostris извор

[39]
21. страна
Слика бр. 189 Заштићено ИБА подручје Царске баре, извор 22. страна
Слика бр. 20 Мапа и зоне заштите СРП „Стари Бегеј - Царске бара извор [27]
24. страна
Табела 31 Приказ степена заштите у СРП „ Царска Бара“,прилагодио Н.Ачај на

основу [21] 25. страна
Слика 1921 СРП „ Царска бара“, извор Н. Ачај 28. страна
Слика 202 Представник фауне СРП „ Царска бара“, извор Н. Ачај 28.
страна
49

Допринос влажних станишта у управљању водама и заштити животне средине СРП Царска бара финални драфт 2 Никола Ачај

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Допринос влажних станишта у управљању водама и заштити животне средине СРП Царска бара финални драфт 2 Никола Ачај

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Допринос влажних станишта у управљању водама и заштитом животне средине – СРП „ Царска бара

УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

Допринос влажних станишта у управљању водама и

Сремска Каменица, мај 2023

УНИВЕРЗИТЕТ ЕДУКОНС У СРЕМСКОЈ КАМЕНИЦИ

Допринос влажних станишта у управљању водама и

- Сремска Каменица, мај 2023 –

ДАТУМ ОДБРАНЕ: ___________________________

ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ: КАНДИДАТ

4. Услуге Екосистема .....................................................................................................76

4.1 Екосистеми ..............................................................................................................................67

5.1 Биолошка разноврсност........................................................................................................121

7.1 Зоне заштите........................................................................................................................2632

Захвалност на првом месту дугујем свом ментору др Бранислави Б. Матић, доценту на

Кључне речи: влажна станишта, екосистемске услуге, управљање водама и заштитом

Слика 11. Влажно станиште СРП“ Царска бара“, извор: [5]

Свакако треба напоменути да поред огромног значаја у заштити животне средине и

екосистеми влажних станишта су због људских активности најугроженији екосистеми

Слика 2. Хидролошко наслеђе у систему заштите природе Србиje; извор [9]

Биљке у влажним стаништима користе хранљиве материје и таложе седименте, па

граниче са њима, па је одржавање здравих екосистема значајан фактор у јачању

Слика 3 Допринос услуга екосистема адаптацији на климатске: извор [11]– прилагодио

Адаптација заснована на екоситему – Ecosistem based adaptation ЕBА (Коришћење

Акција Реакција Коакција

издржљивости у тренуцима природних непогода или људског немара и похлепе.Могу

материје и енергије, излазак и

4.2. Услуге екосистема

Концепт услуга екосистема је ушао у широку примену као резултат

Регулисање квалитета ваздуха,

Културно обогаћивање, развој

екосистемима, када користе СО₂ за фотосинтезу, такође помажу у смањењу

Загађење из Несташица Притисци

Добар еколошки Циљеви

Слика 5 Међусобне везе између притисака, стања и услуга регулацијеекосистема у

Иако су различити захтеви корисника вода по питању стандарда квалитета, неопходно

5. Екосистемске услуге влажних станишта

5.1. Биолошка разноврсност

3) поштена и праведна расподела користи које произилазе из кориштења

Комисија за научну и техничку ревизију даје смернице о кључним питањима за

5.2. Управљање водама и заштитом животне средине

Влажна станишта имају и нарочиту важност у одбрани од поплава јер

Слика 6. Чиниоци влажних станишта и процеси:извор [11] – прилагодио Н.Ачај

Процеси повезани са хидрологијом вегетацијом и карактеристикама тла могу

Хидролошки режим влажних станишта регулише проток воде и интензитет

5.3. Смањење ризика од хидрометеоролошких непогода

Заштита од природних непогода је важна екосистемска услуга. Одржавање

mitigation (2002)” указује на потенцијално веома озбиљне последице климатских

6. СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ЦАРСКА БАРА“

6.1. Географски положај СРП “Царске баре”

Специјални резерват природе „Царска бара“ налази се на алувијалној равни

Слика 7 Географски положај Царске баре извор [29]

6.2. Геоморфолошке и педолошке карактеристике

Слика бр, 8 Геоморфолошка карта Војводине, извор [30]

алувијалне равни Тисе, присутна је и на подручју Резервата. Дакле, и овде се

6.3. Климатске и метеоролошке карактеристике

Клима на подручју општине Зрењанин налази се на прелазу из мало влажног у

Слика 9 Просечна годишња температура у Зрењаннину извор [33]

Слика 9 и 10. Просечна месечна количина падавина у Зрењаннину,извор [31]

Слика 10 . Просечна месечна количина падавина у Зрењаннину,извор [33]

Слика 110. Просечна

Слика 11 Просечна годишња температура у Зрењаннину извор [31]

Слика 12. Просечна годишња влажност ваздуха у Зрењаннину извор [33]

6.4. Хидролошки и водни режим

Слика 13. Ушће Бегеја у Тису, извор [34]