Филогенетска стабла

Филогенетско стабло показује еволуцијске односе између разних врста за које се

претпоставља да имају заједничке претке.
Филогенија неке групе организама може се представити у виду дијаграма
филогенетског стабла. Стабло може да има мањи и већи број грана којима су
представљени односи између еволуционих линија. Дужине грана означавају
процењено време кроз које су се групе организама одвојено развијале, или број
мутација које су се десиле у том времену.
Еволуциона линија је низ потомака једне групе организама који се јављају кроз
време. Тачка у којој се спајају две еволуционе линије или више еволуционих линија
јесте место заједничког претка. Од једног заједничког претка могу независно да
еволуирају и може да настане више нових врста организама – потомачки
организми. Групе различитих организама који имају заједничког претка имају неке
заједничке особине. Што је зејднички предак ближи, различите групе организама
су еволутивно сродније и међусобно сличније.
У почетку су морфологија, анатомија служили за одређивање сродност између
појединих организама. С развојем техника молекулских анализа секвенци ДНК,
одређивање сродности врста постало је много прецизније. Та метода се заснива на
предпоставци да, што је заједнички предак две групе организама старији, њихови
макромолекули (ДНК, РНК и протеини) се више разликују и обрнуто.
Филогенетска стабла нису коначне чињенице, него се мењају и допуњују како се
долази до сазнања о новим врстама или секвенционирањем гена постојећих врста.