1.

Upravljanje rizicima je proces merenja i procenjivanja rizika, na osnovu čega se razvija strategija za
smanjenje i uklanjanje rizika.

2. Implementacijom standarda za upravljanje rizicima ISO 31000 organizacija moze da ima višestruke
koristi:
1. unapređenje zdravlja i bezbednosti zaposlenih;
2. unapređenje poslovanja i zaštite životne sredine;
3. unapređenje otpornosti organizacije prema trzišnim promenama i problemima;
4. unapređenje upravljanja, izveštavanja i poverenja zainteresovanih strana;
5. povećanje verovatnoće ostvarivanja postavljenih ciljeva;
6. snižavanje gubitaka i efikasnije korisćenje resursa;
7. povećanje svesti i shvatanja potrebe identifikacije i tretiranje rizika u organizaciji;
8. unapređenje sposobnosti identifikovanja šansi i pretnji;
9. povećano usklađivanje sa relevantnim zakonskim normama i međunarodnim standardima;
10. ustanovljavanje pouzdane osnove za donošenje odluka i planiranja.

3. Upravljanje rizikom je multidisciplinarni proces i čine ga:

4. Osnovna podela rizika poslovanja jeste prema mestu:

1. unutrašnji (finansijski, strategijski, rizik upravljanja);
2. spoljašnji (tržišni, politički).
5. Štetni događaji kao jedan od elemenata rizikamogu se podeliti:

6. Broj varijacija k od n elemenata se izračunava po kojoj formuli:

k n!
V n=
( n−k ) !

7. Izvor rizika prema vrsti okruženja u kome se javljaju:

1. Fizičko okruženje (zemljotres, suše, poplave);

2. Socijalno okruženje (ljudsko ponašanje, promene kulturnih vrednosti);
3. Političko okruženje (promena politike u zemlji, smanjenje određenih doprinosa i fondova);
4. Zakonodavno okruženje (zakonski propisi, akti);
5. Privredno okruženje (inflacija, recesija, depresija);
6. Realno okruženje ( razlika između percepcije i stvarnosti).
8. Dati grafičku integraciju uticaja nekih elemenata rizika sa generisanjem gubitaka i štete:

9. Osnovni elementi rizika:

1. šteta;
2. štetni događaj;
3. šansa da se šteta dogodi;
4. neposredni uzrok;
5. raskid/hazard;
6. neizvesnost;
7. opasnost.

9. Šta predstavlja FMEA?

FMEA je procedura za analizu potencijalne greske unutar sistema po kriterijumu ozbiljnosti ili težine i
posledice ili efekata načinjene greške po sistemu. Rezultat je RPN (Risk priority numbers) (prioritetna
vrednost).
10. Šta je prioritetna vrednost RPN?

RPN= S x O x D
S- granična greška;
O- učestalost javljanja greške;
D-otklanjanje greške

1. Formalno, rizik se definiše kao – neizvesnost u odnosu na pojavu gubitka.

2. Kupovina osiguranja je primer strategije odgovora na rizik:

3. Prikazati matricu rizika 5x5 sa 4 nivoa rizika.

4. Kako se određuje nivo rizika?

Nivo rizika (R) se rangira od vrlo visokog do vrlo niskog (od prihvatljivog do neprihvatljivog).
Neprihvatljiv (vrlo visok rizik) podrazumeva prekid radne aktivnosti.

5. Rizik se odnosi na: budućnost.

6. Navesti alate za identifikaciju i analizu rizika:

Ček lista, karta procesa, poseta preduzeću, eksterni podaci, interni podaci, intervju.

7. Promenljiva čija je verovatnoća neizvesna je slučajna promenljiva.

8. Koliko iznosi verovatnoća koja odgovara nemogućem događaju?

P(A)=0
Verovatnoća je jednaka nuli.

9. Napisati formulu za generisanje slučajnih brojeva na intervalu 1, 5, 5, 15.

1+(5-1) x RAND() / 5+(15-5)x RAND ()

10. Koja su dva osnovna parametra normalne raspodele?

1. Srednja vrednost µ i
2. Standardna devijacija  σ.

11. Kakve vrste događaja postoje u analizi stabla događaja?

1. Početni događaj;
2. Međudogađaj;
3. Krajnji događaj.

12. Potražnja za proizvodom XYZ je događaj X. Ako su moguće potražnje (ishodi) x=(100,200,300,400)
komadi, odgovarajuće verovatnoće p=(0,1; 0,2 ; 0,4 ; 0,3) koliko iznosi verovatnoća da će potraživanja za
proizvodom XYZ biti manja ili jednaka od 200 komada?

P= 0,1 + 0,2 = 0,3= 30%

13. Objasni ideju primene (analizu) best-case-worst-case?

U toj analizi se sagledavaju najbolji i najgori scenariji i na osnovu toga se donose odluke.

14. Koji su osnovni uzroci realizacije rizičnih događaja?

.
17. Posledica realizacije rizičnog događaja se mogu odnositi na :

a) Ljude,
b) materijalna dobra,
c) okruženje
d) sve navedeno.

18. Rizik gde je frekvencija gubitka niska, a posledica realizacije rizika visoka predstavlja slučaj gde
upravljanje rizikom treba da podrazumeva primenu sledeće strategije odgovora na rizik: prenos/transfer.

19. Kako se određuje nivo rizika?

Nivo rizika (R) se rangira od vrlo visokog do vrlo niskog (od prihvatljivog do neprihvatljivog).
Neprihvatljiv (vrlo visok rizik) podrazumeva prekid radne aktivnosti.

21. U cilju obezbeđenja neophodne količine sirovina za kontinualnu proizvodnju angažovanje većeg broja
dobavljača predstavlja strategiju odgovora na rizik: smanjenje/prevencija.
22. U slučaju realizacije rizičnog događaja - požar u fabrici, posledice mogu biti uništenej opreme,
zagađivanje životne sredine, narušeno zdravlje zaposlenih, dok preporučene mere kao strategija odgovora na
rizik, mogu biti obuka zaposlenih za rad sa zapaljivim materijama, obuka za korišćenje protivpožarnih
aparata.

23. Objasniti ideju primene What-if analize?

What-if omogućava da kao što samo ime kaže, analizira različite scenarije za svoje funkcije (želite da
analizirate šta bi se desilo kada bi se neki parametar promenio ).

24. Navesti faktore rizika prema RAC kodu.

1. Izloženost E;
2. Frekvencija izloženosti F;
3. Vreme izloženosti T;
4. Ranjivost V;
5. Operativne greške D;
6. Kontrolna pouzdanost CR;
7. Efektivnost prevencije PE.

26. U jednoj kompaniji za potrebe skladištenja koriste se visokoregalni viljuškari. U procesu pretovara na
visini od 7m doslo je do otkaza sistema viljuški. Verovatnoća da će viljuškarista uspeti da povrati
bezbednost u radu je 0,4. U suprotnom, palete sa robom mogu da padnu ispred viljuškara ili na viljuškar. I
tako povrede viljuškaristu. Ukoliko je verovatnoća da palete padnu na viljuskar 0,55, izvršiti analizu stabla
događaja, identifikovati moguće scenarije sa pripadajućim verovatnoćama nastupanja.

AB = 0,4
ACD = 0,6 x 0,45 = 0,27
ACE = 0,6 x 0,55 = 0,33

TEST 2.

3. Koncept rizika ima tri obavezna elementa:

 1. Percepciju - da bi se on zaista mogao dogoditi;
2. Verovatnoću - da će se šteta dogoditi;
3. Posledice - šteta koja bi se mogla dogoditi.

4. Holton, rizik definiše kao izloženost pretpostavci koja uključuje neizvesnost u realnom vremenu.

6. Onog trenutka kada se bilo koji način želi utvrditi mera opasnosti od štetnog događaja u nekom sistemu,
moraju se utvrditi granice tog sistema, ali takođe se mora ograničiti i vreme u kome se mera opasnosti
utvrđuje.

7. Kada je rizik jednak nuli? Kada je moguć samo jedan ishod.

8. Sledeći prikaz upotpuni pojmovima koji nedostaju:

9. Rizik i neizvesnost predstavljaju dva bliska pojma sa jednom suštinskom razlikom:

Rizik: Neizvesnost:
‒ objektivne prirode; ‒ subjektivne ili objektivne prirode;
‒ merljiv; ‒ nemerljiv;
‒ može se odrediti njegova verovatnoća i ‒ psihološki odraz neznanja o budućnosti.
intezitet.
T neželjeni, ritični ili štetni
10. Jedna od definicija ukazuje: događaj;
Rizik je mogućnost da dođe do negativnog R(T)- rizik od događaja T;
odstupanja od očekivanog (planiranog). P(T)-verovatnoća da će se dogoditi
događaj T;
11. Matematički oblik proračuna rizika je: L(T)-veličina štete koju bi izazvao
R(T)= P(T) x L(T); događaj T.
gde je:
13. Dva pojma vrlo bliska riziku, su neizvesnost koja je direktno proporcionalna i izvesnost koja je obrnuto
proporcionalna riziku.

Case stady
U proizvodnom pogonu za proizvodnju cisterni dimenzija 1800mm x 7000mm, danca za zatvaranje tela
cisterne proizvode se tehnologijom dubokog izvlačenja na povišenoj temperaturi od 1200°C. T
elo cisterne proizvodi se tehnologijom hladnog savijanja na valjcima koji se spajaju elektrolučnim
zavarivanjem. Težina jedne cisterne je 3000 kg dok je težina danca 650 kg.

Zagrevanje pripremka za danca obavlja se u peći na tečno gorivo, gde se nakon dostignute temperature
pripremak prebacuje mostnom dizalicom do hidraulične prese i alata za duboko izvlačenje, pri radnom hodu
izvlakača 550mm. Nakon izvlačenja otvara se alat, uklanjaju svi pomoćni alati i pribori i uklanja se dance sa
temperaturom od 580°C. Mesto za odlaganje danca nalazi se na 30m od hidraulične prese. U cilju
eliminisanja efekta lepljenja pri dubokom izvlačenju, tiskača i pripremka, na povišenim temperaturama
ubacuje se drvena pljevina.

Pitanje: Koji elementi rizika mogu da se dodaju da bi tekst bio korektan?

Ukoliko je pri transportu zagrejanog danca došlo do pada istog sa transportnog mehanizma i pritom došlo do
povređivanja noge jednog od pomoćnih radnika onda to predstavlja štetu, dok je nakon tog slučaja
ekspertizom utvrđeno da je uže za podizanje tereta bilo oštećeno i time smanjena njegova nosivost što
predstavlja hazard, dok je stalno povišena temperature opasnost.

Izvršiti procenu rizika FMEA metodom i popuni sledeću tabelu sa obrazloženjima u napomeni.

Potencijalni Potencijalni Predložene

Potencijalni P
Komponenta Funkcija način S uzrok mere za D RP
uticaj otkaza (O)
otkaza otkaza detekciju
Peć na tečno Zagrevanje Prevelika Pregrevanje 7 Kvar peći 3 Redovan 8 168
gorivo toplota servis
Hidraulična Oblikovanje Pucanje Zastarelost 7 Neadekvatno 2 Redovan 7 98
presa materijala alata prese, habanje održavanje servis
Mostna dizalica Transport Pucanje Pad tereta 9 Loše 3 Redovan 10 270
sajle održavanje servis
Alat za duboko Izvlačenje Pucanje Pad materije 9 Loše 3 Redovan 10 270
izvlačenje alata koja se izvlači održavanje servis
14. Prevedi tekst: FMEA is an analytical methodology used to ensure that potential problems have been
considered and addressed throughout the product and process development process its most visible result is
the documentation of the collective knowledge of cross-functional teams.
Part of the evaluation and analysis is the assessment of risk. The important point is that a discussion is
conducted regarding the desing (product or process), review of the functions and any changes in application,
and the resulting risk of potential failure.
Each FMEA should ensure that attention is given to every component within the product or assembly.
Critical and safety related components or processes should be given a higher priority.
One of the most important factors for the successful implementation of an FMEA program is timeliness. It is
meant to be a “before-the-event” action, not an “after-the-fact” exercise. Toachieve the greatest value, the
FMEA must be done before the implementation of a product or process in which the failure mode potential
exists.

1. Koji su osnovni uzroci realizacije rizičnih događaja?

- Ljudska nepažnja i greška;
- Otkaz tehničkih sistema;
- Priroda (poplave, zemljotres..)

3.Prikazati konceptualni bow-tie model rizika

4. Posledice realizacije rizičnog događaja se mogu odnositi na:

a) Ljude,
b) okruženje,
c) materijalna dobra,
d) sve navedeno.

5.Rizik gde je frekvencija gubitka visoka, a posledica realizacije rizika vioka predstavlja slučaj gde
upravljanje rizikom treba da podrazumeva primenu sledeće strategije odgovora na rizik:
a) smanjenje/prevencija
b) prenos/transfer
c) prihvatanje
d) izbegavanje

6. Kako se određuje nivo rizika?

Nivo rizika (R) se rangira od vrlo visokog do vrlo niskog (od prihvatljivog do neprihvatljivog).
Neprihvatljiv (vrlo visok rizik) podrazumeva prekid radne aktivnosti.

8. U cilju obezbeđenja neophodne količine sirovina za kontinualnu proizvodnju angažovanje većeg broja
dobavljača predstavlja strategiju odgovora na rizik:
a) izbegavanje
b) prihvatanje
c) prenos/tranfer
d) smanjenje/prevencija.

9. U slučaju realizacije rizičnog događaja - požar u fabrici, posledice mogu biti uništenje opreme,
zagađivanje životne sredine, narušeno zdravlje zaposlenih, dok preporučene mere kao strategija odgovora na
rizik, mogu biti obuka zaposlenih za rad sa zapaljivim materijama, obuka za korišćenje protivpožarnih
aparata.

10. Objasniti ideju primene What-if analize.

What-if analiza omogućava analiziranje različitih scenarija za svoje funkcije. Npr. ako želimo da
analiziramo šta bi se dogodilo ako bi se neki parameter promenio.

11. Navesti faktore rizika prema RAC kodu.

1. Izloženost E; 6. Kontrolna pouzdanost CR;

2. Frekvencija izloženosti F; 7. Efektivnost prevencije PE.
3.Vreme izloženosti T;
4. Ranjivost V;
5. Operativne greške D;

12. Koristeći podatke iz sledeće tabele odrediti koliko iznosi najveći rashod u prodaji proizvoda prema
analizi best case-worst case.

Broj prodatih proizvoda 50±20

Prodajna cena 100
Troškovi proizvodnje 1000±300
Varijabilni troškovi po proizvodu 20±5

1300 + 25 * 70 = 3050

13. Kreirati ishikawa dijagram za sledeći opisan događaj (hazard). Prevaranje natovarenog kamiona pri
odvozu zemlje sa mesta na kome se vrše zemljani radovi.
 14. Na narednoj slici je prikaz profil rizika poslovanja kompanije. Koliko iznosi verovatnoća da će
poslovanje kompanije obezbediti profit između 50 I 145 EUR?

Iznosi 0,33, jer na slici se vidi da je verovatnoća poslovanja kompanije sa profitom od 50 EUR 0,67, a
verovatnoća poslovanja kompanije sa profitom između 101 i 145 je 1, pošto mi želimo da kompanije ima
profit između 50 i 145 EUR mi ćemo od 1 oduzeti 0,67 i dobiti da je verovatnoća ovakvog poslovanja 0,33.
P=1 - 0,67=0,33

15.