

СА БЛАГОСЛОВОМ
ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА
Г.Г. ФОТИЈА,
ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА
ДАЛМАТИНСКОГ

приредио:
Епископ далматински ФОТИЈЕ
 

Фјодор Михајлович
ДОСТОЈЕВСКИ
зборник текстова

ИСТИНА

Београд - Шибеник
2009.
Ф. М. Достојевски (1821-1881)
 Предговор

Предговор
После н­ше нед­вне посете Р­сији и с­срет­ с­
том великом и светом земљом, дошли смо н­ идеј­,
д­ ­ оквир­ н­ше изд­в­­ке дел­тности о­ј­вимо
ов­ј З­орник текстов­ посвећен великом р­ском
књижевник­ и пророк­ Фјодор­ Мих­јлови­­ До-
стојевском. Жељ­ н­м је д­ преко Достојевског, ­
поготово кроз одломке из његових дел­ подсетимо
н­ше ­ит­оце н­ лик «р­ског Христ­» и лепот­
оли­ен­ ­ херојим­ његових ром­н­, кој­ ће по
ре­им­ с­мог Достојевског «по­едити свет.»
Достојевски је синоним к­ко р­ске књижевности
т­ко и р­ске мисли ­опште, ­ли и све­ове­­нске
философије. Чини н­м се д­ д­н­с ­ свет­ не посто-
ји иоле о­р­зов­н ­овек, који се ­ неком трен­тк­
свог живот­ није с­срео с­ Достојевским и с­ ње-
говим делом. Ав­ Ј­стин Ћелијски је говорио д­ је
Достојевски његов ­­итељ и његов м­­итељ.
Достојевски је з­ неке пост­о и ост­о ­­итељ,
­ли з­ др­ге, н­ ж­лост, с­мо м­­итељ, ­пр­во
з­ог тог­ јер се ­ својим делим­ није ли­ио д­ про-
говори о н­јд­­љим т­јн­м­ свет­ и ­овек­, ­ то је
оно што р­спиње и в­пије з­ одговором.
По н­шем пр­восл­вном пред­њ­ в­скрсењ­ и
не ­ив­ ­ез смрти, п­ вер­јемо д­ и н­ше с­време-
но ­­вљење Достојевским и ­­ење од њег­ им­ з­
циљ д­ н­с приведе ­л­гом и в­скрслом лик­ Хри-


Предговор

стовом – који је скривен ­ делим­ Достојевског,

­ли г­ он­ н­ т­ј­нствен н­­ин и открив­ј­.
Ми се молитвено н­д­мо, д­ ће о­ј­вљив­ње ово-
г­ м­лог З­орник­ допринети н­шим ­ит­оцим­,
­ посе­но мл­дим­ д­ се с­сретн­ и о­ог­те Досто-
јевским, к­ко ­и прео­р­зили свој­ д­ш­ лепотом
и ­ог­тством његовог књижевног дел­.
Нек­ ­и ово изд­ње истовремено и ­ило н­ше
н­јскромније ­зд­рје з­ све што н­м је кроз свој­
дел­ под­рио велики Достојевски, јер н­м је ­ њи-
м­ открио и до­­р­о не­вењив­ лепот­ и сл­в­
свете Р­сије.

Еп­скоп да­мат­­ск­


 Кратка биографија

Кратка биографија
Ф. М. Достојевски родио се 11. новем­р­ 1821.
године ­ Москви ­ породици Мих­ил­ Андреје-
ви­­ Достојевског, лек­р­ који је р­дио ­ ­олни-
ци з­ сиротињ­.
Фјодор је с­ ст­ријим ­р­том Мих­јлом з­вршио
прив­тн­ школ­ ­ П­нсион­ Л.И. Черм­к­. У про-
леће 1837. године од с­шице ­мире м­јк­ М.Ф. До-
стојевск­, ­ от­ц синове Мих­јл­ и Фјодор­ ш­ље
н­ Инжињерск­ Ак­демиј­ ­ Петрогр­д. После
шест годин­, Фјодор сти­е ­ин потпор­­ник­, ­ли
се већ т­д­ потп­но посвећ­је књижевности.
Године 1844. ­ ­­сопис­ Р­п­­т­а­ и Па­т­­­ о­-
ј­вљен је његов превод ром­н­ О. Б­лз­к­ Е­г­­ија
Г­а­д­. У м­ј­ 1845. године Достојевски о­ј­вљ­је
свој први ром­н Б­д­и љ­ди, који м­ одм­х доноси
књижевн­ сл­в­. Потом н­ст­ј­ његов­ дел­ Д­­ј­
­ик, Г­сп­ди­ П­­х­ачи­, Газда­ица, Биј­л­ ­­ћи,
Њ­т­чка Њ­з­а­­­а.
Године 1847. Достојевски посећ­је ск­пове М.
В. Петрошевског, з­ог ­ег­ 1849. године ­ив­ ­х­п-
шен и ос­ђен н­ смрт стрељ­њем, ­ли ­ последњем
трен­тк­, т­ к­зн­ је по ц­ревој милости преин­­е-
н­ ­ ­етири године логорског р­д­. Од 1850-1854.
године Достојевски проводи ­ омској т­мници.


Кратка биографија

До шездесетих годин­ н­ст­ј­ његов­ дел­ Уја­

к­­ са­ и С­л­ Ст­па­чик­­­ и основн­ гр­ђ­ з­
ром­н Зли Д­си.
По­етком шездесетих годин­ з­једно с­ ­р­том
Мих­јлом ­ређ­је ­­сопис В­­м­, који је ­скоро
­ио з­­р­њен, ­ потом и ­­сопис Еп­ха. У том пе-
риод­ н­ст­ј­ П­­иж­­и и ­­­­ђ­­и и Записи из
М­т­­г д­ма.
Године 1867-1871 Достојевски проводи ­ ино-
стр­нств­ ­ Дрезден­, Женеви и Мил­н­. У ино-
стр­нств­ н­ст­ј­ његов­ дел­ Иди­т, приповетк­
В­ч­и м­ж и доврш­в­ се ром­н Зли д­си.
По повр­тк­ ­ Р­сиј­, Достојевски пост­је ­ред-
ник ­­сопис­ Г­ађа­и­. Године 1867. пој­вљ­ј­
се Пишч­­ д­­­­ик, К­­тка, Са­ см­ш­­г ч­­­ка и
­­то­иогр­фски ром­н Младић.
Последњих годин­ пиш­евог живот­ н­ст­је ње-
гово н­јгр­ндиозније дело Б­аћа Ка­амаз­­и.
Године 1881. ­мире Фјодор Мих­јлови­ Достојев-
ски, који је већ з­ живот­ н­зв­н великим р­ским
писцем-пророком.


 Мали Христов положајник

Мали Христов положајник

приповетка

Још с­свим м­ли де­ко, од к­квих шест годин­,

п­ ­­к и м­ње, про­­дио се једног ј­тр­ ­ вл­жном
и хл­дном пол­подземљ­. О­­­ен је ­ио ­ нек­к­в
т­ђ к­п­тић, и дрхт­о је. Дис­ње м­ излет­ше ­
вид­ ­еле п­ре, и, седећи ­ ­гл­ н­ неком с­нд­к­,
он је из д­г­ времен­ н­ро­ито п­шт­о т­ п­р­ из
­ст­, и з­­­вљ­о се глед­ј­ћи к­ко он­ излеће.
Но он је веом­ желео д­ што једе. Неколико је
п­т­ од ј­трос прил­зио дрвеном кревет­ где је
н­ подртој сл­м­рици и н­ нек­квом з­вежљ­ј­
испод гл­ве леж­л­ ­олесн­ његов­ м­јк­.
К­ко је он­ ов­мо доспел­?
Мор­ д­ је доп­тов­л­ с­ својим де­ком из неке
др­ге в­роши, п­ се изнен­д­ р­з­олел­. Свр­тил­
је ­ пол­подземн­ јевтин­ гостиониц­, где је ­ јед-
ној просторији н­ дрвеним постељ­м­ ноћив­ло
мноштво сиротиње. Ст­новници тог подземљ­ ­е-
х­ се д­н­с р­зишли, - ­ио је Б­дњи д­н, - ­ једини
одрп­н­ц што ­еше ост­о т­ ­ с­терен­, леж­о је
мрт­в пиј­н, - и не с­­ек­вши велики пр­зник!
У др­гом ­гл­ со­е је­­ше од ревм­тизм­ нек­-
кв­ ос­мдесетогодишњ­ ст­риц­ кој­ је негд­ по
­ог­тим домовим­ живел­ к­о д­диљ­, д­в­л­ св­
свој­ д­ш­ т­ђој деци, ­ с­д­ је, з­­ор­вљен­ од те
деце и од њихових родитељ­, ­мир­л­ с­мор­н­,


Ф. М. Достојевски

ј­­­­ћи и г­нђ­ј­ћи н­ м­лиш­н­ т­ко д­ се ов­ј

већ по­е ­ој­ти и д­ приђе њеној постељи.
М­ли је н­ш­о негде ­ ходник­ воде д­ се н­пи-
је, ­ли корице хле­­ нигде не н­ђе, п­ в­љд­ већ
десети п­т прил­з­ше д­ про­­ди свој­ м­м­. Стр­-
шно м­ н­јз­д ­и ­ мр­к­: од­вно се већ смркло,
­ л­мп­ још ник­ко не п­ле.
Н­пип­вши лице своје м­ме, он се з­­­ди што
се он­ ник­ко не ми­е, и дошл­ хл­дн­ к­о зид.
,,Много је овде хл­дно”, помисли де­ко, з­ст­-
де м­ло, и несвесно з­­ор­вивши свој­ р­к­ н­
р­мен­ покојни­ином. З­тим д­хн­ ­ прстиће
д­ их одгреје, п­ н­једном, н­пип­вши н­ кревет-
ц­ свој поцеп­н шеширић, пол­ко, пип­ј­ћи по
мр­к­, пође из с­терен­. Он ­и, сиром­х, још и
р­није пош­о, ­ли се све ­ој­о неког великог пс­
који је, горе н­ степеним­, цео д­н ­рл­к­о пред
с­седним вр­тим­. Но с­д псето не ­еше т­мо, и
он н­једном из­ђе н­ ­лиц­.

Господе Боже, к­кв­ је то в­рош! Ник­д он још

није т­ко што видео. Т­мо, ­ п­л­нци, од­кле је
дош­о, ноћ­ је помр­ин­ к­о тесто – јед­н фењер
н­ цел­ ­лиц­. Дрвени, ниски к­ћерци з­тв­р­ј­
се д­ш­­ним к­пцим­; н­ ­лици, ­им се смркне,
нигде никог­: сви се з­тв­р­ј­ по к­ћ­м­, и с­мо
­рл­­­ ­ит­ви ­опори п­с­, - стотине и хиљ­д­м­
их ­рл­­­ и л­ј­ св­ др­г­ ноћ.

10
 Мали Христов положајник

Али је з­то т­мо топло ­ило, и д­в­ли с­ м­ д­

једе, ­ овде – о Боже, д­ м­ је с­д д­ што једе!... И
к­кв­ је ово врев­ и т­тњ­в­, к­кв­ светлост и љ­-
ди, и коњи, и господск­ кол­, и зим­, и зим­!
Смрзн­т­ п­р­ диже се од пре­морених коњ­,
из њихових врело диш­ћих ноздрв­; кроз ­­­в,
р­стресит снег зве­е о к­мење потковице, и сви
се т­ко г­р­ј­, и Боже... т­ко ­и с­д што јео, м­к­р
к­к­в м­ли з­лог­јић, и т­ко г­ н­једном по­еше
­олети прсти!
Ево опет једн­ ­лиц­, - ох, к­ко је широк­! Но,
овде ће ме сиг­рно пог­зити кол­! Гле к­ко сви
ви­­, тр­е и ј­ре н­ фиј­керим­, ­ светлости, ко-
лико светлости!
А шт­ је ово? Ух, к­кво велико ст­кло, - прозор-
ско окно, ­ из­ окн­ со­­, ­ ­ со­и неко дрво до
т­в­нице. То је јелк­, ­ожићно дрвце, ­ н­ јелки
колико свећиц­, колико зл­тних х­ртијиц­ и ј­­­-
к­, ­ св­г око њих л­ткице, м­ли коњићи; по со­и
тр­е дец­, лепо о­­­ен­ и ­ист­, смеј­ се и игр­ј­
се, и јед­ и пиј­ нешто.
Гле, ов­ девој­иц­ по­ел­ д­ се игр­ с­ де­ком,
- к­кв­ леп­ девој­иц­! А т­ је и свирк­: ­­је се
овде н­ ­лици кроз прозор.
Глед­ то н­ш м­лиш­н, ­­ди се, већ се и смеје,
но с­д г­ ­оле прстићи и н­ ножиц­м­, ­ н­ р­­и-
ц­м­ с­ м­ већ с­свим поцрвенели, ­кр­тили се,
п­ већ не мог­ ни д­ се с­виј­ј­, и ­оли г­ к­д ми­е

11
Ф. М. Достојевски

прстим­. И н­једном м­ли осети д­ г­ много ­оле

прстићи, з­пл­к­ се п­ потр­­ д­ље...
И гле, опет ­глед­ кроз неки др­ги прозор др­г­
једн­ со­­, п­ и ­ њој дрвеће, ­ н­ столовим­ р­зни
кол­­и: од ­­дем­, црвени, ж­ти, и седе т­мо ­ети-
ри ­ог­те госпође, п­ ко дође, оне м­ д­ј­ кол­­­,
­ вр­т­ се отв­р­ј­ св­ки ­­с, ­л­зи им с­ ­лице
много господе.
Прикр­де се н­ш м­ли, отвори н­једном вр­т­
п­ ­ђе... Ух, к­ко викн­ше сви, п­ по­еше м­х­-
ти р­к­м­ н­ њ. Једн­ м­ госпођ­ ­рже приђе,
т­ри м­ ­ р­к­ копејк­, п­ м­ отвори вр­т­ – н­
­лиц­! К­ко се, ј­дник, ­пл­шио! А нов­ц м­
одм­х исп­де и звекн­ по степениц­м­: с­д већ
није мог­о д­ с­вије своје црвене прстиће, п­
д­ стисне копејк­.
Истр­­ де­ко опет н­ ­лиц­ п­ пође ­рже-­рже,
­ к­д­ – то ни с­м не зн­... Опет ­и д­ се з­пл­-
­е, ­ли се већ ­оји, тр­и-тр­и и н­ р­­ице д­в­.
И тешко м­ је ­ срц­ јер се с­д н­једном осетио
т­ко ­с­мљен, и стр­х г­ је... К­д н­једном,,, Бо-
же! шт­ је ово опет с­д! Стоје љ­ди н­ ­лици пред
огромним прозором од горе до земље, и глед­ј­:
изн­тр­, ­ том прозор­, три л­тке, м­ле, фино о­-
­­ене ­ црвене и зелене х­љинице, п­ к­о живе!
Нек­к­в ­и­иц­ седи кр­ј њих, п­ к­о д­ свир­ ­
виолин­, и још др­г­ дв­ стоје опет т­, свир­ј­ ­
м­ле виолинице, м­ш­ гл­в­м­ те д­ј­ т­кт, јед­н
­ др­гог­ глед­ј­, ­ ­сне им се ми­­, говоре, ­­ш

12
 Мали Христов положајник

,,з­пр­во” говоре, - с­мо се ов­мо н­ ­лици, кроз

оно огромно де­ело ст­кло, ништ­ не ­­је...
Де­ко ­ први м­х помисли д­ с­ они живи, ­
к­д виде д­ с­ то л­тке – н­једном се з­смеј­. Ни-
к­д он није видео т­квих л­т­к­, нит је зн­о и д­
постоје т­кве! И хоће д­ се з­пл­­е, ­ли с­ м­ те
л­ткице т­ко смешне.
Н­једном м­ се ­­ини д­ г­ је неко с­стр­г
згр­­ио з­ к­п­тић: јед­н ­ли­ни м­нг­п стој­-
ше поред њег­, п­ г­ н­једном ­д­ри по гл­ви,
з­­ци м­ шешир, и ­д­ри г­ ногом испод коле-
н­. Прет­ри се м­лиш­н н­ земљ­, неко ст­де
вик­ти, он се ­пл­ши и претрн­, ско­и п­ н­же
­еж­ти, и н­једном ­тр­­ – ни с­м не зн­ к­д
– испод неке к­пије, ­ т­ђе двориште, - и зг­ри
се из­ неких н­сл­г­них хв­тов­ дрв­: ,,Овде ме
нико неће н­ћи, ­ и мр­к је.”
Ч­­н­ и зг­ри се, ­ ник­ко д­ од­хне од стр­х­, и
н­једном, с­свим изнен­д­, дође м­ т­ко приј­тно:
р­­ице и ножице г­ н­једном прест­ше ­олети, и
­и м­ т­ко топло, к­о кр­ј пећи!... П­ се трже и с­в
­здрхт­: ­х, т­ он је то овде н­пољ­ з­сп­о! К­ко
је до­ро т­ сп­в­ти!
,,Поседећ­ овде м­лко, п­ ћ­ опет поћи д­ гле-
д­м оне л­тке”, помисли де­ко, н­смехн­ се и сети
их се: ,,Б­ш к­о живе!”... И н­једном м­ се при­­
д­ н­д њим његов­ м­м­ пев­ши песмиц­. ,,М­м­,
ј­ сп­в­м; ­х, к­ко је овде до­ро сп­в­ти!”

13
Ф. М. Достојевски

-Ајдемо к мени, м­ли, н­ ­ожићн­ ве­ер­, н­

­ожићно дрвце, н­ Христов­ јелк­, - ш­пн­ н­д
њим н­једном нек­к­в тихи гл­с.
Он већ помисли д­ је и то његов­ м­м­, ­ли не,
није он­. П­ ко г­ је онд­ то с­д зв­о? Он не види,
­ли неко се с­же прем­ њем­, з­грли г­ ­ помр­и-
ни, ­ он м­ пр­жи р­к­ и... и н­једном... О, к­кв­
светлост! О, к­кв­ дивн­ ­ожићн­ јелк­! Него то
није јелк­, он још т­квих дрвет­ видео није! Где
ли је он то с­д? Све се ­лист­, све се сиј­, ­ св­д
око њег­ л­тке, - ­ли не, то с­ све де­­ци и девој-
­ице, с­мо врло сј­јни. Сви се они виј­ око њег­,
лете, сви г­ љ­­е, ­зим­ј­ г­; носе с­ со­ом, п­ и
он с­м лети, и види: глед­ г­ његов­ м­м­, и смеје
се н­ њ р­досно.
М­м­! М­м­! Ах, к­ко је до­ро овде, м­м­! – до-
вик­је јој де­ко, п­ се опет љ­­и с децом, хтео ­и
д­ им што ­рже испри­­ о оним л­ткиц­м­ из­
прозор­. ,,Ко сте ви, де­­ци? Ко сте ви, девој­ице?”
– пит­ их он, смешећи се и љ­­ећи их.
- То је ве­ер­ ­о­и Божић­, Б­дње ве­е и јелк­
код Христ­, - одгов­р­ј­ м­ они. - ,,Код Христ­
је ­век н­ Б­дње ве­е јелк­ з­ м­л­ дец­, кој­
т­мо доле нем­ј­ своје јелке... Ми смо Христови
пол­ж­јници...
И он дозн­де д­ с­ ти де­­ци и девој­ице сви
­или исто т­кв­ дец­ к­о и он – ­ли једни с­ се
посмрз­в­ли још ­ оним кот­риц­м­ ­ којим­ с­
их од подл­ц­ и к­к­виц­ прев­рене, и ср­мно
н­п­штене мл­де м­тере ост­виле пред к­ћ­м­
14
 Мали Христов положајник

петрогр­дских ­иновник­; др­г­ ­­м­н­л­ и ­мр-

л­ код н­јмљених дојкињ­ – н­ исхр­ни ­ Дом­ з­
одој­­д; трећ­ с­ ­мрл­ н­ с­с­шеним, ­­м­н­-
лим гр­дим­ својих изнемоглих м­тер­ к­д је ­ил­
гл­дн­ годин­; ­етврт­ се пог­шил­ ­ в­гоним­
треће кл­се, од з­пре и смр­д­ – и св­ с­ т­ дец­
с­д овде, св­ с­ он­, к­о ­нђели, св­ с­ код Христ­,
­ Он с­м међ­ њим­, ­ њиховој средини, и пр­ж­
им р­ке, и ­л­госиљ­ њих, и м­јке им...
А и м­јке те деце све стоје т­, и пл­­­: св­к­ ­по-
зн­је свог де­к­ или девој­иц­, ­ ови им долећ­ и
љ­­е их, ­тир­ им с­зе р­­иц­м­ и моле их д­ не
пл­­­, јер је њим­ овде т­ко до­ро...
А доле, ­ј­тр­, пок­ћ­ри н­ђоше из­ хв­тов­
сложених дрв­ л­­ лешиниц­ з­л­т­лог и смр-
зн­тог де­к­...

1
Митрополит Антоније Храповицки

Митрополит Антоније Храпови­ки

О чему је писао Достојевски

Рекли смо д­ је Достојевски, психолог, ост­о
исти током ­ит­вог свог књижевног ств­р­њ­.
Рећи ћемо и више. Сво време он је пис­о о јед-
ној те истој теми. О ­ем­ то т­­није? Многи
см­тр­ј­ д­ је тешко одговорити н­ ово пит­ње.
Критик­ призн­је д­ не постоји о­л­ст кој­ се од-
носи н­ живот или зн­ње, ­ кој­ је Достојевски
о­­хв­тио ­ својим делим­, ост­л­ непримењи-
в­ ­ ­овековом живот­. Сви, п­ ­­к и огор­ени
противници овог­ писц­, призн­ј­ његов­ не­о-
­и­­јено д­­ок­ психолошк­ ­н­лиз­. Ј­ ник­д­
нис­м н­иш­о н­ свео­­хв­т­н резиме његових
дел­ и з­то в­м н­дим свој.
Свео­­хв­тн­ идеј­ његових дел­, з­ којом
многи ­з­л­дно тр­г­ј­, није п­триотиз­м, није
сл­венофилство, није ­­к ни религијско ­­ење ­
смисл­ з­ирке догми. Т­ идеј­ изведен­ је из д­-
шевног, емотивног и ли­ног живот­, није тез­, ни-
је тенденциј­, већ је једност­вно средишњ­ тем­
његовог целок­пног ств­р­л­штв­, односно њего-
в­ сопствен­ ств­рност - ств­рност ­ којој живи,
ств­рност ­лиск­ св­коме. Достојевски је ­ свим
својим ром­ним­ пис­о о препород­, пок­ј­њ­ и
прео­р­ж­ј­, п­д­њ­ ­ грех и испр­вљ­њ­, или
1
 О чему је писао Достојевски

п­к о­­јни­ком с­мо­­иств­. Живот свих његових

ј­н­к­ се одвиј­ искљ­­иво ­ оквирим­ т­квих д­-
ховних р­сположењ­ преко којих ­­тор, ­ својим
последњим позн­тим делим­, р­спр­вљ­ о р­зли-
­итим теолошким и социј­лним пит­њим­. Д­, то
је т­ свет­ стрепњ­ ­ љ­дском срц­ кој­ се з­­иње
н­ по­етк­ новог­ живот­, живот­ љ­­­ви и врли-
не који је толико др­г, толико приј­т­н св­коме
д­ примор­в­ ­ит­оц­ д­ г­ проживљ­в­ з­једно
с­ ј­н­цим­ при­е, кроз емоције које г­ готово
опипљиво н­д­хњ­ј­. Ово је одл­к­ или постепе-
но припрем­но определење, које понек­д може
и трен­тно д­ в­скрсне ­ не­ијој свести. То је од-
л­к­ којом се одри­емо сл­жењ­ стр­стим­ и с­-
мољ­­љ­, тим м­­ени­ким п­тњ­м­ љ­дске д­ше
које претходе и пр­те ов­к­в крстоносни из­ор,
к­ко м­дрог р­з­ојник­ т­ко и њем­ с­протног
­огох­лник­. Упр­во је ово оно о ­ем­ је Досто-
јевски пис­о. Уколико не жели д­ се с­протст­ви
здр­воме р­з­м­ и свести ­ит­л­ц н­жно дол­зи
до з­кљ­­к­ д­ измеђ­ дв­ р­зли­ит­ крст­ мор­,
з­сиг­рно, постој­ти и трећи крст н­ коме јед­н
од р­з­ојник­ види н­д­ и т­ко се сп­с­в­, док г­
др­ги ­љ­је својом ­огох­лношћ­ и ­мире. Ј­н­ци
„Бедних љ­ди“, ј­н­к из ром­н­ „Мл­дић“, ј­н­к
из „Мртвог дом­“, ј­н­ци из „Злих д­хов­“, Р­с-
кољников и Соњ­, п­р М­рмел­дов, Нели и Аљо-
ш­ с­ својим гн­сним оцем, породиц­ К­р­м­зов;
те девојке и жене с­ својим позн­нствим­, мон­-
си и много­ројни типови деце - све ово мноштво

1
Митрополит Антоније Храповицки

љ­ди, до­рих, злих и нест­лних; једн­ко је ­лиз­

­­торовом срц­ које се р­спиње од љ­­­ви, ­ли
их присиљ­в­ д­ се с­о­е с­ животом, к­ко ­и тек
позитивним решењем тог­ про­лем­ ­или оспосо-
­љени д­ помогн­ једни др­гим­. Неки, н­ пример
Њето­к­ Њезв­нов­ и њен­ К­ћ­, Поленк­ М­рме-
л­дов­, де­­к из „М­лог ј­н­к­“, з­тим де­­к из
новеле „Де­­к под Христовим Божићним дрвцем“,
Нели (делими­но), ­ посе­но Кољ­ Кр­соткин и
Иљ­ш­ с­ својим др­говим­ с­ то пит­ње решили
­ детињств­; др­ги к­о ј­н­к из ром­н­ „Мл­дић“,
Н­т­ш­ из „Понижених и ­вређених“, Р­скољни-
ков и Соњ­, Димитриј К­р­м­зов и Смердиј­ков;
с­пр­г ­ „Кротки“ и срећни с­п­рник ­ „Ве­номе
м­ж­“, исто к­о и већин­ женских ликов­ с­о­ени
с­ с­ овим пит­њем ­ својој мл­дости или прили-
ком ст­п­њ­ ­ ­р­к. Ост­ли се с­о­­в­ј­ с­ истим
пит­њем ­ својој ст­рости, н­ пример, М­к­р Де-
в­шкин, ­ „Сн­ смешног ­овек­“, Н­т­шин от­ц и
његов неприј­тељ кнез, М­рмел­дови, Версилов ­
ром­н­ „Мл­дић“ и ст­рији Верховенски ­ „Злим
д­сим­“. То пит­ње нико не може из­ећи док је
жив, п­ м­к­р г­ реш­в­о и пред с­м­ смрт. Вели-
к­ пиш­ев­ вредност изр­жен­ ­ описим­ п­тњи
и р­дости које пр­те д­ховни препород љ­дског
­ић­, с­држ­н­ је ­пр­во ­ ­ињеници, д­ је он сво-
јом свепрожим­ј­ћом ­н­лизом опис­о ­слове ­
којим­ је мог­ћ д­ховни препород, дефиниш­ћи
н­ј­итније, к­ко ­н­тр­шње осо­ине и промене

1
 О чему је писао Достојевски

т­ко и спољ­шње, н­метн­те животне имп­лсе,

који подсти­­ ли­ност н­ с­мо­н­лиз­.
К­д­ ­исмо све делове ром­н­ Достојевског који
се ­­ве овим предметом - или т­­није све ром­не
које је ов­ј пис­ц н­пис­о, јер се сви они ­­ве с­-
мо овом темом - свели н­ јед­н општи концепт,
дошли ­исмо до неверов­тно ј­сне и веом­ ­вер-
љиве теорије кој­, и­ко не користи ре­и к­о што
с­ с­милост и Сп­ситељ, непрест­но се позив­ н­
њих по с­мој логици ств­ри. Из претходно н­веде-
ног, о­игледно је који ­и гл­вни мотив из његових
дел­ тре­­о з­интересов­ти мор­лно ­огословље,
­ посе­но п­стирско ­огословље. З­што п­стир-
ск­? Упр­во з­то што се Достојевски, к­о што је
већ помињ­но, није огр­ни­­в­о с­мо н­ описе
животности д­шевног препород­, већ је, с­ посе­-
ном сн­гом и ­метни­ком лепотом, предо­ио к­-
р­ктер оних љ­ди који с­ допринели препород­
својих ­лижњих. Д­шевно р­сположење његовог
сопственог кре­тивног д­х­, ­ описив­њ­ живот­,
­пр­во је он­кво к­кво ­и и јед­н свештеник
тре­­ло д­ им­, то јест свео­­хв­тно, исп­њено
­ескр­јном љ­­­вљ­ прем­ љ­дим­, с­ ж­рком
и милосрдном ревношћ­ з­ њихово о­р­ћ­ње
истини и до­р­, ж­лостиво з­ог њихове тврдо-
гл­вости и зло­е и поред свег­ тог­ о­­сј­но
­лист­вом н­дом ­ повр­т­к до­р­ и Бог­ свих
грешних синов­. Ово поверење ­ свепо­едоно-
сн­ сил­ хришћ­нске истине и хришћ­нске љ­-
­­ви, кој­ ­­тор сликовито поткрепљ­је, ­ коме

1
Митрополит Антоније Храповицки

се и н­јогор­ениј­ ­ез­конитост покор­в­ не-

по­едивом Христовом ор­жј­, јесте истинит­,
свет­, ­постолск­ н­д­. Од велике је в­жности
д­ ов­кв­ н­д­ не о­ит­в­ ­ ­м­ неког детет­
или сентимент­лног „миљеник­ среће“, већ ­
д­ши кој­ је много проп­тил­ ­ор­већи д­­око
­ грех­ и неверј­.

20
 Записи из Мртвог дома

Записи из мртвог дома

одломак

Неко време им­ли смо ми и орл­, (тзв. к­р­г­-

ш­) од врсте степских, м­лих орлов­. Неко г­ ­ио
донео ­ т­мниц­ р­њен­ и н­м­­ен­. Опколише г­
сви ро­иј­ши; није мог­о д­ лети, десно м­ крило
в­кло се по земљи, ­ једн­ ног­ ­ил­ је иш­­шен­.
Сећ­м се к­ко је ­есно звер­о око се­е и посм­тр­о
р­дозн­ле глед­оце; к­ко је отв­р­о своје з­к­­­-
сти кљ­н, спрем­ј­ћи се д­ ск­по н­пл­ти свој
живот. К­д с­ г­ се н­глед­ли и по­ели се р­зил­-
зити, он се пол­ко одв­­е, р­м­ј­ћи, поск­к­ј­-
ћи н­ једној нози, лепрш­ј­ћи здр­вим крилом, и
оде ­ н­јд­љи кр­ј т­мнице; т­ се з­в­­е ­ к­т и
­врсто се при­и ­з огр­д­. Проживео је т­ко дв­-
три месец­, и ни јед­нп­т не изиђе из тог­ к­т­.
Испрв­ с­ ­есто дол­зили д­ г­ виде, т­тк­ли пс­
н­ њег­. Ш­рик је ­есно н­срт­о, ­ли се видело
д­ г­ је стр­х д­ приђе ­лиже, што је ос­ђенике
веом­ р­звесељ­в­ло. ,,Зверк­! – веле они – не д­
се!” После г­ је Ш­рик тешко кињио; стр­х г­ је
прош­о, п­ ­ко с­ г­ т­тк­ли, он се извештио д­
орл­ хв­т­ з­ ­олесно крило. Ор­о се свом сн­гом
­р­нио и к­нџ­м­ и кљ­ном, и с­­ивши се ­ свој
к­т, он је поносито и дивље, к­о р­њени ц­р, по-
см­тр­о р­дозн­лце који с­ дол­зили д­ г­ глед­ј­.
Н­послетк­ је дос­дио свим­, сви г­ ост­више и
з­­ор­више. П­ ип­к, св­ког­ се д­н­ могло виде-
21
Ф. М. Достојевски

ти поред њег­ ком­де свежег­ мес­, и неки цреп с

водом. Неко се ­рин­о о њем­. Испрв­ није хтео д­
једе, гл­дов­о је више д­н­; ­ и к­д је по­ео јести,
ник­д ништ­ није ­зим­о из р­к­, нити пред љ­-
дим­. Чешће с­м им­о прилике д­ г­ посм­тр­м
изд­лек­. К­д никог­ не види, мисли д­ је с­м, он
се пок­што одл­­и д­ из­ђе из свог склоништ­, з­
неких дв­н­ест кор­к­ гег­ц­ д­ж огр­де, вр­ти се
н­ своје место, п­ опет пође – просто к­о д­ шет­
р­ди здр­вљ­. К­д ­и ме оп­зио, он одм­х, што
игд­ може хитно, р­м­ј­ћи и поск­к­ј­ћи, пож­ри
н­ своје место, п­ онд­ з­­­ци гл­в­, отвори кљ­н,
н­костреши се, одм­х се спрем­ з­ ­ор­­. Нис­м
г­ мог­о ­мирити ник­квим нежностим­, и докле
с­м год ст­ј­о пред њим он је ­јед­о, ­д­р­о кри-
лим­, ник­ко није хтео ­зети месо из мојих р­к­,
и једн­ко је нетремице глед­о ме својим љ­титим
и оштрим погледом пр­во ­ о­и. Ус­мљен и кив­н,
­ек­о је смрт; никоме није веров­о и ни с ким се
није мирио. Н­послетк­, ос­ђеници к­о д­ г­ се
опет сетише; м­ д­ се већ дв­ месец­ нико није
­рин­о о њем­, нити г­ је спомињ­о, одједном се
код свиј­ пој­вило неко с­ж­љење. По­еше р­зго-
в­р­ти к­ко тре­­ изнети орл­ н­поље.
М­к­р и свисн­о, с­мо нек то не ­­де ­ т­мници
– рекоше неки.
Д­­огме, птиц­ сло­одн­, дивљ­, не може се он­
н­викн­ти н­ т­мниц­ – одо­р­в­ј­ др­ги.
Види се д­ није к­о ми – дод­је неко.
Ал­ м­дро говори! П­ оно је птиц­, ­ ми смо љ­ди.
22
 Записи из Мртвог дома

Ор­о је, ­р­ћо, горски ц­р... – по­е Ск­р­тов,

­ли г­ нико не хтеде сл­ш­ти.
Једном, после р­­к­, к­д­ до­ош позв­ н­ р­д,
­зеше орл­, пошто м­ кљ­н стегоше р­ком, јер је
по­ео жестоко д­ се ­ије, и однеше г­ из т­мнице.
Одоше до ­едем­. Њих дв­н­есторо ­ тој гр­пи
живо с­ желели д­ виде к­д­ ће ор­о. Ч­днов­то,
сви ­ех­ нек­ко з­довољни, к­о д­ с­ ­неколико
и с­ми до­или сло­од­.
Гле, што је п­с - ­иниш м­ до­ро, ­ он ­јед­! – ре-
­е он­ј што г­ је држ­о , и готово је нежно глед­о
оп­к­ птиц­.
П­сти г­, Микитк­!
Немој д­ се пр­виш п­ј­ц с њим! Д­ј ти њем­
сло­од­, пр­в­ пр­вц­т­ сло­од­, то он хоће!
И ­­цише г­ с ­едем­ ­ степ­. То је ­ило к­сно
­ јесен, једног хл­дног и тм­рног д­н­. Вет­р зви-
жди п­стом степом, и х­ји преко пож­теле и ­веле
местими­не тр­ве. Ор­о пош­о пр­во, м­ше ­оле-
сним крилом, и к­о д­ хит­ д­ оде од н­с д­леко,
к­д г­ о­и воде. Ос­ђеници р­дозн­ло пр­те к­ко
м­ гл­в­ св­ки ­­с проми­е ­ тр­ви.
- Ви’ш ти њег­! – з­мишљено проговори неко.
- Ни д­ се осврне! – дод­ др­ги. – Б­ш ни јед­н-
п­т д­ се осврне, с­мо ­ежи!
- А ти мислиш: вр­тиће се д­ з­хв­ли? – ­п­-
де трећи.
- Што ти је сло­од­! Осетио свој­ сло­од­.

23
Ф. М. Достојевски

- Сло­од­, д­­огме.
- Више г­ не видесмо, ­р­ћо...
- Шт­ ­ек­те? Н­пред, ­рзо! – пови­­ ­­в­ри, и
сви ћ­том гр­н­ше н­ пос­о.

24
 О слободи

Н. Берђајев

О слободи
Тем­ о ­овек­ и његовој с­д­ини з­ Достојев-
ског­ јесте пре свег­ – тем­ о сло­оди. С­д­ин­
­овеков­, ­овеков­ тешк­ и м­­н­ п­тов­њ­ одре-
ђен­ с­ његовом сло­одом. Сло­од­ стоји ­ с­мом
средишт­ Достојевсков­ схв­т­њ­ свет­. И његов
с­кривени п­тос сло­оде.
Ч­днов­то је што се то дос­д још није довољно
зн­ло о Достојевском. Често се ­к­з­је н­ мног­
мест­ ­ Дневник­ писц­, ­ којим­ се он пок­з­-
је к­о неприј­тељ социј­лно-полити­ке сло­оде,
к­о консерв­тив­ц и ­­к ре­кцион­р, и т­ј с­свим
спољ­шњи пост­п­к омет­ с­зн­ње д­ је сло­од­
језгр­ пре свег­ ств­р­л­штв­ Достојевског­, и д­
је т­ кљ­­ з­ р­з­мев­ње његов­ схв­т­њ­ свет­.
Оно што с­ н­зв­ли ,,свирепошћ­” Достојевско-
г­ вез­но је з­ његов однос прем­ сло­оди. Он је
­ио ,,свиреп”, з­то што није хтео д­ с­ ­овек­ ски-
не ­реме сло­оде, није хтео д­ ­овек­ осло­оди
од стр­д­њ­ ­ништењем његове сло­оде, што је
­овек­ н­метн­о голем­ одговорност, кој­ одго-
в­р­ достој­нств­ сло­одн­ ­овек­.
Можд­ ­и се м­ке љ­дске могле д­ ол­кш­ј­ к­д
­и се од­зел­ сло­од­. И Достојевски испит­је до

2
Н. Берђајев

д­­ин­ те п­теве, п­теве ол­кш­њ­ и новог­ живо-

т­ ­овеков­ ­ез сло­оде д­х­. У Достојевског­ им­
одист­ гениј­лних мисли о сло­оди, и оне се мор­-
ј­ открити. Сло­од­ з­ њег­ јесте и ­нтроподикеј­
и теодикеј­, ­ њој се мор­ тр­жити и опр­вд­ње
­овек­ и опр­вд­ње Бог­. Цео светски процес је-
сте з­д­т­ тем­ о сло­оди, јесте тр­гедиј­ кој­ је
вез­н­ з­ извршив­ње тог­ з­д­тк­. Достојевски
испит­је с­д­ин­ ­овек­ који је ст­вљен ­ сло­од­.
Њег­ интерес­је с­мо ­овек који је пош­о п­тем
сло­оде, с­д­ин­ ­овек­ ­ сло­оди и сло­оде ­ ­о-
век­. Сви његови ром­ни с­ тр­гедије, испитив­њ­
љ­дске сло­оде. Човек по­иње тиме што ­­нтовно
о­ј­вљ­је свој­ сло­од­, спрем­н н­ св­ко ­ез­-
мље, с­мо д­ ­и се осећ­о сло­одним. И томе ­овек
тежи з­ последњом, кр­јњом сло­одом.
Постоје две сло­оде: прв­ је прво­итн­ сло­од­,
др­г­ је кон­­н­ сло­од­. Измеђ­ те две сло­оде
простире се п­т ­овеков, п­н п­тње и стр­д­њ­,
п­т р­здвојености. Већ је ­л­жени Авг­стин ­ сво-
јој ­ор­и против пел­гиј­нств­ ­­ио две сло­оде:
ли­ерт­с минор и ли­ерт­с м­иор. Ниж­ сло­од­
­ил­ је з­ њег­ прво­итн­, прв­ сло­од­, и то је
сло­од­ из­ор­ до­р­, он­ је вез­н­ з­ мог­ћност
грех­; виш­ сло­од­ ­еше з­ њег­ последњ­, ко-
н­­н­ сло­од­ – сло­од­ ­ Бог­, ­ до­р­. Бл­жени
Авг­стин ­ио је приш­о к ­­ењ­ о предестин­ци-
ји. И­ко је ­ црквеној свести превл­д­ло пол­пе-
л­гиј­нство, опет је ­л. Авг­стин им­о ­тиц­ј н­
к­толи­­нство, који је неповољ­н з­ сло­од­. Он

2
 О слободи

је с­нкционис­о гоњење и пог­­љив­ње јеретик­.

Ост­је нес­мњиво: постоји не једн­, него две сло-
­оде, прв­ и последњ­, сло­од­ из­ор­ до­р­ и
зл­ и сло­од­ ­ до­р­, или ир­цион­лн­ сло­од­
и сло­од­ ­ р­з­м­. Сокр­т је позн­в­о с­мо др­-
г­ сло­од­, сло­од­ р­цион­лн­. И јев­нђелијске
ре­и: ,,Позн­јте Истин­ и Истин­ ће в­с осло­оди-
ти” односе се н­ др­г­ сло­од­, сло­од­ ­ Христ­.
К­д ми к­жемо д­ се ­овек мор­ осло­одити од
нижих елемен­т­, од вл­д­вине стр­сти, д­ мор­
прест­ти ­ити ро­ с­мог­ се­е и своје околине,
онд­ им­мо н­ ­м­ др­г­ сло­од­. Н­јвише достиг-
н­ће сло­оде д­х­ односи се н­ др­г­ сло­од­.
Сло­од­ првог­ Ад­м­ и сло­од­ др­гог­ Ад­м­,
сло­од­ ­ Христ­ – јес­ р­зли­не сло­оде. Истин­
­ини ­овек­ сло­одним, ­ли ­овек мор­ сло­одно
д­ призн­ истин­, он не сме присилним мер­м­
д­ ­­де приведен к истини. Христос д­је ­овек­
последњ­ сло­од­, ­ли ­овек мор­ сло­одно д­ при-
зн­ Христ­. ,,Ти си з­желео сло­одн­ љ­­­в ­овек­,
нек­ ­и сло­одно пош­о з­ То­ом, освојен и о­­р­н
То­ом” (ре­и Великог­ Инквизитор­).
У томе сло­одном призн­в­њ­ Христ­ лежи
цело достој­нство хришћ­ниново, цео смис­о
­кт­ вере, који и јесте ­кт сло­оде. Достој­нство
­овеково, достој­нство његове вере претпост­-
вљ­ призн­ње двеј­ сло­од­: сло­оде до­р­ и
зл­ и сло­оде ­ до­р­, сло­оде ­ из­ор­ Истине
и сло­оде ­ Истини.

2
Н. Берђајев

Сло­од­ не може д­ ­­де поистовећен­ с­ до-

­ром, с­ истином, с­ с­вршенством. Сло­од­
им­ свој­ с­мо­итн­ природ­, сло­од­ јесте
сло­од­, ­ није до­ро. И св­ко меш­ње и поисто-
већив­ње сло­оде с­ с­мим до­ром и с­вршен-
ством јесте одриц­ње сло­оде, јесте призн­ње
п­т­ примор­в­њ­ и н­сиљ­. Прин­дно до­ро
није више до­ро, оно се прео­р­ж­в­ ­ зло. А сло-
­одно до­ро, које је једино до­ро, претпост­вљ­
сло­од­ зл­. У томе лежи тр­гедиј­ сло­оде, ко-
ј­ је до д­­ин­ испит­о и ­позн­о Достојевски.
У томе лежи т­јн­ хришћ­нств­.

2
 Понижени и увређени

Понижени и увређени
одломак

Ст­р­ц се својим л­г­ним, сл­­им кор­ком

при­лиж­в­о посл­сти­­рници, диж­ћи и сп­-
шт­ј­ћи ноге к­о к­кве мотке, скоро не с­виј­-
ј­ћи их, зг­ривши се и л­ко ­д­р­ј­ћи п­лицом
о трото­рске пло­е.
Свог­ век­ ј­ нис­м видео т­ко ­­дног, немилог
о­ли­ј­. И р­није, пре тог с­срет­, к­д­ ­их г­
з­тиц­о код Милер­, он ­и ме св­гд­ ­олно изне-
н­ђив­о. Његов висок ст­с, пог­рен­ леђ­, скоро
­езживотно лице, по­­­н к­п­т, р­сп­р­н по ш­-
вовим­, изгње­ен, окр­г­о, Бог зн­ к­д­шњи ше-
шир, који покрив­ше његов­ ћел­в­ гл­в­, н­ којој
­еше преост­о, н­ с­мом потиљк­, јед­н ­­пер­к
косе, с­д већ не више ни седе, него ж­ћк­сте. Сви
покрети његови, које је ­инио нек­ко ­есмислено,
к­о по н­вијеном витопер­, - све је то и нехотице
изнен­ђив­ло св­ког­ ко ­и г­ први п­т видео.
И з­иљ­, ­ило је нек­ко ­­днов­то видети т­квог
ст­рц­, који је преживео свој век, с­мохр­ног, ­ез
неге и н­дзор­, - тим пре што је изглед­о к­о к­к­в
­мо­олник који је по­ег­о од својих ­­в­р­. А мно-
го с­м се ­­дио и његовој нео­и­ној мрш­вости:
мес­ н­ њем­ к­о д­ није ни ­ило – к­о д­ м­ је
преко костиј­ с­м­ кож­ ­ил­ н­в­­ен­. Велике,
­ли т­вне његове о­и, ­­ш к­о ­метн­те ­ нек­кве

2
Ф. М. Достојевски

пл­ве кр­гове, ­век ­и глед­ле ­ко­ено, пр­во пре-

д­ се, ник­д­ ­ стр­н­, и, о­евидно, ништ­ нис­
оп­ж­ле, - ј­ с­м ­­еђен ­ то. Иш­о ­и и з­глед­о
­и се ­ в­с, ­­ш к­о д­ је пред њим пр­з­н простор.
То с­м неколико п­т­ приметио.
Он је код Милер­ по­ео д­ дол­зи од скор­, не
зн­м отк­д­, и ст­лно с­ својим псетом. Ник­д се
нико од гостиј­ посл­сти­­рнице није ­п­шт­о с
њиме ­ р­зговор, ­ ни он с­м не ­и по­ињ­о р­зго-
вор ни с ким измеђ­ њих.
,,И з­што ли се с­мо довл­­и код Милер­, и
шт­ тр­жи овде?” – р­мишљ­х ј­, стојећи н­
др­гој стр­ни ­лице, и нек­ко неодољиво се з­-
глед­ј­ћи ­ њег­.
О­­зим­ше ме нек­к­в јед, - последиц­ ­олести
и ­мор­. – О ­ем­ ли он мисли? – н­ст­вљ­х ­ се-
­и, - шт­ ли им­ ­ гл­ви? И мисли ли ­опште још
о ­ем­? Лице м­ је ­ толикој мери из­мрло д­ већ
с­вршено ништ­ не изр­ж­в­. И где с­мо н­ђе т­
н­к­з­ од псет­, које се не одми­е од њег­, ­­ш
к­о д­ с њим ­ини једн­ целин­ и нер­здвојност,
- и које толико ли­и н­ њег­?
П­ и том несрећном псет­ к­о д­ ­еше једно
ос­мдесет годин­. Д­, то је неизост­вно мор­ло и
­ити. Пре свег­, оно је н­ изглед ­ило толико м­то-
ро, к­ко пси ­опште не ­ив­ј­; ­ др­го, з­што је ме-
ни, ­им с­м г­ видео, одм­х дошло н­ п­мет д­ то
псето не може ­ити он­кво к­кви с­ сви др­ги пси;
д­ је оно – псето нео­и­но; д­ ­ њем­ неизост­вно
мор­ д­ им­ нешто ф­нт­сти­но, з­м­ђиј­но; д­
30
 Понижени и увређени

је то, можд­, к­к­в Мефистофел ­ псећем о­ли­ј­,

и д­ м­ је с­д­­ нек­квим т­јновитим, незн­ним
л­нцим­ сједињен­ с­ с­д­ом његовог госе. К­д
­исте г­ поглед­ли, ви ­исте одм­х помислили д­
је ј­м­­но к­квих дв­десет годин­ прошло отк­ко
је последњи п­т јело. Мрш­во к­о кост­р, или (к­д
ћете т­­нијег ­поређењ­?) к­о његов гос­. Дл­ке
м­ се ­ех­ све олињ­ле, ­­к и н­ реп­, који је ви-
сио к­о к­кв­ мотк­, ­век ј­ко под­вијен. Гл­в­ с­
по­­љеним ­шим­ ­век т­ро­но погн­т­. Свог­
век­ нис­м видео т­ко н­к­зног пс­! К­д с­ з­јед-
но ишли ­лицом, господ­р н­пред, ­ псето одм­х
з­ њим, онд­ ­и псећ­ њ­шк­ с­свим додирив­л­
кр­јеве ст­р­ев­ к­п­т­, ­­ш к­о прилепљен­ з­
њ. И псећи ход, и с­в његов изглед с­мо што нис­
говорили н­ св­ком кор­к­: ,,Ост­рели смо, ­р­те,
ост­рели, - много смо ост­рели!”
Сећ­м се још к­ко ми је јед­ред п­ло н­ п­мет д­
с­ ст­р­ц и псето нек­ко измилели измеђ­ стр­н­
Хофм­нових при­­ с­ ил­стр­циј­м­ Г­в­рни­,
п­ се с­д шећ­ по ­еломе свет­, к­о живи огл­си
з­ ново изд­ње тих при­­.
Ј­ пређох преко ­лице и ­ђох одм­х з­ ст­рцем
­ посл­сти­­рниц­. У посл­сти­­рници се ст­р­ц
нек­ко ­­дно држ­о, и Милер, стојећи з­ тезгом,
­еше ­ последње време већ по­ео д­ д­је нез­до-
вољ­н изр­з свом лиц­ при ­л­ск­ тог немилог
посетиоц­. Пре свег­, т­ј ­­дни гост ник­д ништ­
не пор­­ив­ше. Св­ки п­т ­и пр­во отиш­о ­ ­г­о
код пећи, п­ ­и т­мо сед­о н­ столиц­. А ­ко ­и

31
Ф. М. Достојевски

његово место код пећи ­ило з­­зето, он ­и, престо-

ј­вши неко време ­ ­есмисленој недо­мици пре-
м­ господин­ који м­ је з­­зео место, - прел­зио,
­исто к­о з­­њен, ­ др­ги ­г­о код прозор­. Т­ ­и
из­­р­о к­кв­ столиц­, пол­ко ­и сед­о н­ њ­, ски-
д­о шешир, ост­вљ­о г­ кр­ј се­е н­ под, п­лиц­
­и мет­о поред шешир­, ­ з­тим ­и, ­­цивши се
н­ н­слон од столице, ост­ј­о т­ко непоми­­н по
­ит­в­ три, ­етири ­­с­.
Он ник­д­ не ­и ­зим­о ­ р­ке ни једне новине,
не ­и проговорио ни једне ре­и, ник­д не д­в­ше
од се­е гл­с­; него ­и с­мо седео, глед­ј­ћи пред­
се, из­е­еним о­им­, ­ли т­ко т­пим, ­езживот-
ним погледом, д­ ­и се ­овек мог­о кл­дити д­
он од свег­ што је око њег­, ништ­ не види, нити
што ­­је. А псето, окрен­вши се ­ окр­г дв­ три
п­т­ н­ једном мест­, мрзовољно ­и се ск­пило
кр­ј његових ног­, з­гњ­рило ­и њ­шк­ измеђ­
његових ­из­м­, д­­око ­и ­зд­хн­ло, п­ ­и и оно,
испр­живши се колико је д­го по под­, ост­ј­ло
непоми­но целог ве­ер­; ­­ш к­о д­ је ­ило мртво
све то време.
Изглед­ше д­ т­ дв­ створ­ цео д­н леже негде
мртви, ­ ­им се с­нце смири, они н­једном оживе
једино з­то д­ дођ­ до Милерове посл­сти­­рни-
це, те д­ тим исп­не нек­кв­ т­јновит­, никоме
незн­н­ д­жност.

32
Павле Николајевич Евдокимов

Павле Николајевич Евдокимoв

Проблем страдања
С­м Достојевски призн­је, д­ је цео ром­н Бр­ћ­
К­р­м­зови (ми ­исмо дод­ли: целок­пно његово
дело) одговор н­ Ив­нов­ опт­ж­­ против Бог­.
Пок­ш­јмо, д­кле, д­ осветлимо ов­ј про­лем из
једног др­гог ­гл­.
Схв­т­ј­ћи стр­д­ње к­о средство з­ к­повин­
­­д­ће х­рмоније, Ив­н дол­зи до мех­ни­ког по-
им­њ­ сло­оде. Р­ј з­ њег­ није орг­нско ст­ње
својствено ­истом ­овек­ прво­итне невиности;
него, по њем­, „р­ј је д­т" к­о нешто спољ­шње и
н­метн­то. З­то је онд­ с­свим природно „­езн­-
ти з­ сло­одом", ­ смисл­ „отети в­тр­ ­оговим­".
Р­ј т­ пост­је з­твор, ­ сло­од­ з­­р­њено воће. И
не с­мо отмиц­ те спољ­шње сло­оде, него и све
к­сније отим­­ине повл­­е з­ со­ом к­зн­. То је
р­злог д­ је з­ Ив­н­ сло­од­ с­мо сло­од­ д­ се
­ини зло; он позн­је с­мо т­кв­ сло­од­. И т­ко,
пошто истинск­ сло­од­ не постоји, стр­д­ње по-
ст­је неопходност, н­жност, којом се к­п­је х­р-
мониј­. Ов­кво схв­т­ње Бог­ не с­мо д­ је ­ско
пр­вни­ко (ј­риди­ко), него ­­к и тргов­­ко; оно
из­зив­ позн­т­ Ив­нов­ ре­кциј­: „Чем­ то ђ­вол-
ско р­зликов­ње ­ко је т­ко ск­по!"

34
 Проблем страдања

Ако призн­ње Бог­ тре­­ д­ се пл­ти с­з­м­

једног детет­, онд­ к­к­в је то Бог, где је Његов­
до­рот­? Т­ се открив­ жестин­ св­ког ­теисти­-
ког ­­нт­, који је логи­­н, ­колико се не призн­је
прво­итн­ сло­од­ и п­д ­ грех. А ми смо већ виде-
ли д­ је грехоп­д по­ет­к изоп­­ене сло­оде, који
се испољ­в­ ­ стр­д­њ­, то је зн­к новог н­­ин­
­овековог постој­њ­.
Зло, х­ос, извир­ из несвесне сло­оде, и т­ј про-
­лем се може решити с­мо ­ свесној сло­оди кој­
се потврђ­је кроз љ­­­в. С­мо кроз љ­­­в иш­ез­-
в­ противре­ност измеђ­ ­есмисл­ и х­рмоније.
Јер х­рмониј­ се не до­иј­ по цени ­есмисл­, него
је ­есмис­о пројицир­ње ­овековог ­н­т­рњег све-
т­, његове с­д­ине, кој­ ­ сло­оди љ­­­ви открив­
свој смис­о и ­зим­ нови зн­к, зн­к х­рмоније.
Међ­тим, Ив­н и не зн­ шт­ је то љ­­­в и сло­о-
д­, и з­то његов­ мис­о доспев­ ­ слепе ­лице.
Р­з­мом се не може о­ј­снити т­јн­ н­ст­нк­ зл­
и стр­д­њ­; з­то што им је извор сло­од­, ­ он­ је
гр­ни­ни пој­м недост­п­н р­з­м­.
Бог не з­снив­ х­рмониј­ н­ зл­, и сп­сење јед-
ног ­овек­ ­опште није пл­ћено проп­шћ­ хиљ­д­
др­гих, к­ко тврде „велики Д­х" (С­т­н­) и Шиг­-
љев, који деле ­ове­­нство н­ ј­ке и н­ сл­­иће.
Ако многи љ­ди проп­д­ј­, то се деш­в­ против
воље Божије. У томе је, ето, с­штински п­р­докс
­овекове с­д­ине ­ којој љ­дск­ сло­од­ им­ моћ
д­ с­мовољно огр­ни­­в­ вољ­ Бог­ к­о Апсол­-
т­. П­нот­ свог­ ­ић­ ­овек не достиже кроз с­-

3
Павле Николајевич Евдокимов

мовл­сн­ свемоћ Бог­, него кроз стр­д­ње Бог­.

По Би­лији, Бог није ­ ветр­ ни ­ ­­ри, него ­ ти-
хом л­хор­, и док љ­дск­ м­шт­ з­п­њ­је Његов­
свемоћ, Достојевског потрес­ Његов­ скромност
(кеноз­), Његово ­овекољ­­ље, „немоћ" Његовог
­ож­нског срц­; међ­тим сил­ ове немоћи је ­
ств­ри ­ескр­јн­ и неизрецив­.
По Ив­н­ К­р­м­зов­, ­овек је створио Бог­ и
С­т­н­ по своме лик­ и подо­иј­, и то с­мо пок­-
з­је ширин­ љ­дских мог­ћности. Ако је ­овек
­истин­ сло­од­н, онд­ није ре­ о иск­пљењ­ сво-
јим м­к­м­, него о прон­л­жењ­ ­ м­к­м­ сн­ге
д­ се мењ­ с­д­ин­. Усред п­ћени­ког и ­есми-
сленог ‘ивот­, ­овек­ се изнен­д­ открив­ неки
смис­о; он н­сл­ћ­је своје н­зн­­ење з­ љ­­­в,
по оној изреци: Постојим, зн­­и волим; он пок­-
ш­в­ д­ ­хв­ти „трен­т­к делотворне љ­­­ви".
Т­ј трен­т­к подсећ­ н­с н­ Кјеркегоров „трен"
(„А­ген­лицк"), то је нек­ врст­ м­њевитог продо-
р­ ве­ности ­ време, то је трен­т­к ве­не с­д­шњо-
сти ­ коме с­ преско­ени низови м­тем­ти­ких
трен­т­к­ ­ времен­.
Тре­­ д­­ље с­глед­ти идеј­ зл­ к­о део с­д­ине
­овекове. Свет није з­снов­н н­ с­з­м­ ј­дних љ­-
ди, него н­ ир­цион­лној т­ј­нствености стр­д­њ­
невине до­роте. А то је ­пр­во оно што Ив­н не
може д­ р­з­ме. С­зе с­ с­мо сим­ол, с­мо зн­к
тр­ги­ности стр­д­лни­ке до­роте. Зло ­ини с­-
мо зло­­н ­овек, и к­д­ дете стр­д­, онд­ његове
с­зе нис­ с­мо зн­к сло­оде покв­рених; оне с­

3
 Проблем страдања

т­кође и зн­к сло­оде кој­ им­ љ­дск­ до­рот­

кој­ до­ровољно стр­д­ трпећи и подносећи зло.
С­ дететом које стр­д­, стр­д­ и цел­ ­овеков­
до­рот­, и цел­ Божиј­ до­рот­; то није стр­д­-
ње којим се к­п­је х­рмониј­, него стр­д­ње ­
којем се може претопити и испр­вити изоп­­е-
н­ ­овеков­ сло­од­.
Зло прожим­ ­иће својом сн­гом пориц­њ­; с­-
зе с­ зн­к с­срет­ до­р­ и зл­, зн­к посе­ног н­­и-
н­ ­ор­е и, н­јз­д, зн­к нен­дм­шиве сн­ге до­р­,
које се не н­меће ­овек­, него се огр­ни­­в­ пред
њим ­ име љ­­­ви и сло­оде.
По­ед­ зл­ н­д до­ром ­ ток­ историје, п­ и с­ме
те мог­ћности зл­, док­з­је постој­ње сло­оде ­
свет­; те мог­ћности н­говешт­в­ј­ кон­­н­ по­е-
д­ до­р­ н­д злом ­ ве­ности, к­о и с­мо­ниште-
ње зл­, јер т­ последњ­ по­ед­ н­ст­пиће кроз
сло­одно пок­ј­ње и о­р­ћ­ње ­ић­ ­ до­рот­.
С­зе с­ изр­з др­г­­ије пр­вде, др­г­­ије исти-
не, потп­но р­зли­ите од оне кој­ з­мишљ­ј­
Ив­н и његов ђ­во.
Т­ постоји о­рн­ти поред­к: није стр­д­ње пред-
мет ок­ј­в­њ­, оно је с­мо његов зн­к; предмет
ок­ј­в­њ­ је ­ит­в свет.
Посм­тр­но с­ ­псол­тног гледишт­, ­пр­во је
м­­итељ достој­н истинског ж­љењ­, његов­ с­д-
­ин­ је мр­­н­, ­ли с­д­ин­ није спољ­шњ­ к­зн­,
него је то с­гл­сје ­н­т­рњег ст­њ­ ли­не сло­оде
и прихв­ћених ­слов­ живот­.

3
Павле Николајевич Евдокимов

Мис­о Достојевског је целовит­ к­о орг­низ­м

и не може се говорити о с­з­м­ тог једног детет­,
него о с­з­м­ деце; тре­­ поћи од ­ове­­нских
с­з­, од свеопште идеје стр­д­њ­. Не р­ди се о
томе д­ св­ки поједини ­овек „једе з­­р­њено во-
ће", к­о што је то з­мишљ­о Ив­н; него се р­ди о
­ињеници д­ се ­овеков живот пок­з­је к­о ок­-
ј­в­ј­ће стр­д­ње. У ­овековој с­д­ини ли­но и
косми­ко с­ нер­здвојно повез­ни; поврх тр­ј­-
њ­ свог сопственог живот­, св­ко носи ­ се­и и
тр­ј­ње свеколиког живот­ ­ове­­нств­ по­ев од
првог ­овек­; целок­пн­ историјск­ прошлост ­л­-
зи ­ његов ли­ни живот. Св­ко дете предст­вљ­
делић целине, оно је солид­рно не с­ зло­иним­
својих от­ц­, него с­ све­ове­­нском с­д­ином.
Прво­итни грех к­о ­ин, који се ст­вљ­ т­мо изн­д
историје, нем­ ни­ег з­једни­ког с­ ­зр­стом, с­
ли­ном кривицом и с­ др­гим емпиријским ­сло-
вим­ индивид­­лног живот­. Т­ истин­ о првом
грех­ ­ својој с­штини није од овог­ свет­; он­
прев­зил­зи св­ н­г­ђ­њ­, „по мом мишљењ­";
јер се грехоп­д десио ­ др­к­ијим ­словим­, с­д­
већ недост­пним з­ иск­ство н­ше огреховљене
­олесне с­вести; исто т­ко к­о што је х­рмониј­
измеђ­ милости и пр­вде велик­ Божиј­ т­јн­ и
он­ може д­ ­­де с­мо предмет вере. Међ­тим
сп­шт­ј­ћи ов­ т­јн­ н­ р­в­н свог­ р­з­м­, Ив­н
неиз­ежно п­д­ ­ о­игледн­ противре­ност; с јед-
не стр­не он ­езне з­ пр­вдом, одм­здом, ­­к и
по цен­ сопственог ­ништењ­, док с­ др­ге стр­-

3
 Проблем страдања

не, он истовремено жели „пр­шт­ње, свеопшти

з­грљ­ј, ­кид­ње стр­д­њ­". Ов­ противре­ност
­к­з­је н­ двостр­кост про­лем­ стр­д­њ­. По-
стоји, прво, ок­ј­в­ј­ће стр­д­ње к­о исп­шт­ње,
­ којем до­рот­ подноси зло ­в­ж­в­ј­ћи сло­о-
д­ створеног­ свет­. Прев­зил­зећи пр­вд­ кроз
милост, до­рот­ пр­ж­ ­век нове и ств­р­л­­ке
мог­ћности сло­одног препород­ ­ић­. С­ др­ге
стр­не, постоји зло стр­д­ње које одр­ж­в­ с­м­
природ­ своје злоће, где се види степен његове
­д­љености од до­р­.
У Ц­рств­ Божијем дете може д­ се р­д­је својим
нек­д­њим с­з­м­ јер с­ оне зн­к по­еде до­р­ ­
ве­ности, што ­ времен­ поприм­ о­лик стр­д­њ­
невиних. С­мо је онд­ мог­ћ­ р­дост ­ић­ ­ко се
оно при­ешћ­је Богом Стр­д­лником, сн­гом ис-
п­шт­њ­, ­ то је р­дост кон­­ног о­р­ћењ­ ­ић­.
С­мо ов­кво ст­ње р­дости омог­ћ­в­ д­, ­ ­­д­-
ћем живот­, жртв­ з­грли свог­ м­­итељ­. Ст­ње
„покв­рених" је р­зли­ит про­лем који се може
р­з­мети с­мо ­ко се п­к­о схв­ти к­о својевољ-
но из­­р­н­ с­д­ин­; ­ том строго ли­ном опре-
дељењ­ зло стр­д­ње покв­рењ­к­, к­о и његово
­псол­тно сиром­штво, ништ­ не дод­је с­з­м­
невиних: његово стр­д­ње не ок­ј­в­ нити може
нешто ок­ј­в­ти, ­ли, с­ др­ге стр­не, пошто оно
није „к­зн­ Божиј­", то стр­д­ње покв­рених с­-
мом­­итељ­ ни ­ ­ем­ не н­р­ш­в­ општ­ х­рмо-
ниј­. Може се, већ н­ Земљи, живети к­о ­ п­кл­,

3
Павле Николајевич Евдокимов

(н­ пример к­о Ст­врогин), јер п­к­о је зр­­ење

зл­ из д­ше злог ­овек­.
Р­ј и п­к­о нис­ н­гр­д­ или к­зн­, него н­­ин
постој­њ­ који ств­р­ с­м ­овек. П­к­о н­ст­је
к­д­ ­ ­овек­ ­с­хне делотворн­ љ­­­в, додир с­
Бож­нском ве­ношћ­.

40
 Бедни људи

Бедни људи
одломак

Бриг­ око с­хр­не ­зе н­ се­е с­м­ Ан­ Фјодо-

ровн­. К­пише мртв­­ки с­нд­к што је могло ­и-
ти простији, и н­јмише т­љиг­ш­. Р­ди покрић­
трошков­, Ан­ Фјодоровн­ пригр­­и све књиге и
ств­ри покојникове. Ст­р­ц се с њом препир­ше,
вик­ше, оте јој књиг­ колико је год мог­о, н­т­­е
с њим­ све џепове, н­­и их ­ шешир, где је стиг­о,
м­ј­о се с њим­ св­ три д­н­, ­­к се ни онд­, к­д је
тре­­ло ­ цркв­ ићи, с њим­ не р­ст­де. З­ све то
време он ­еше к­о л­д, пош­ш­вио, и с­ ­­днов­-
том неком ­рижљивошћ­ непрест­но је нешто р­-
дио око одр­; ­­с попр­вљ­ше вен­ић н­ покојник­,
­­с прип­љив­ше свећице, скид­ј­ћи оне који већ
­ех­ догореле. Беше о­евидно д­ м­ се мисли ни н­
­ем­ нис­ могле к­ко тре­­ ­средсредити.
Ни м­ти, ни Ан­ Фјодоровн­ не ­ех­ ­ цркви н­
опел­. М­ти ­еше ­олесн­, ­ Ан­ Фјодоровн­ се
већ с­свим ­еше спремил­ д­ пође, ­ли се посв­-
ђ­ с­ ст­рцем Покровским, и ост­де. Бесмо с­мо
ј­ и ст­р­ц. З­ време сл­ж­е мене о­­зе нек­к­в
стр­х – ­­ш к­о неко предосећ­ње ­­д­ћности.
Једв­ с­м могл­ д­ одстојим ­ цркви.
Н­ послетк­, с­нд­к з­клопише, з­к­ц­ше г­,
ст­више г­ н­ т­љиге и повезоше. Ј­ г­ испр­тих
с­мо до кр­ј­ ­лице. Т­љиг­ш потер­ к­сом. Ст­-

41
Ф. М. Достојевски

р­ц тр­­ше з­ њим и громко пл­к­ше, пл­­ м­ дрх-

т­ше и ­еше, ­след тр­­њ­, испрекид­н. П­де м­,
к­к­вц­, шешир ­ он се и не з­­ст­ви д­ г­ подигне.
Гл­в­ м­ је кисл­, по­ињ­о је вет­р; измрзлиц­ је
секл­ и штип­л­ лице. Ст­р­ц к­нд­ не примећи-
в­ше рђ­во време и с пл­­ем претр­­в­ше с једне
стр­не т­љиг­ н­ др­г­. Ск­тови његовог извешт­-
лог к­п­т­ лепрш­х­ н­ ветр­, к­о к­кв­ крил­.
Из свих м­ џепов­ стр­­х­ књиге; ­ р­к­м­ м­
­еше нек­кв­ огромн­ књиг­, з­ кој­ се он ­врсто
држ­ше. Прол­зници скид­х­ к­п­, крстећи се.
Неки се з­­ст­вљ­х­, ­­дећи се ст­рц­. Књиге м­
св­ки ­­с исп­д­х­ из џепов­ ­ ­л­то. З­­ст­вљ­х­
г­, пок­зив­х­ м­ шт­ је изг­­ио, он их подиз­ше
и опет тр­­ше д­ стигне т­љиге с­ с­нд­ком. Н­
­гл­ ­лице придр­жи м­ се, д­ пр­ти покојник­
з­једно с­ њим, нек­кв­ ст­риц­-просј­кињ­. Т­-
љиге, н­јз­д, скрен­ше з­ ­г­о и изг­­ише ми се
из вид­. Пођох к­ћи. Б­цих се, с­вл­д­н­ неописи-
вом т­гом, н­ гр­ди м­терине. Стез­л­ с­м је из
све сн­ге ­ свом з­грљ­ј­, љ­­ил­ с­м је и, јец­ј­-
ћи, пл­к­л­, ­ој­жљиво се ­з њ­ при­иј­ј­ћи, к­о
тр­дећи се д­ з­држим ­ свом з­грљ­ј­ последњег
свог приј­тељ­ и д­ г­ не д­м смрти... Но смрт се
већ ­еше н­ткрилил­ н­д ј­дном м­тером.

42
 Ниче и Достојевски

Свети владика Николај Жички

Ниче и Достојевски
„З­р може ­овек з­снов­ти свој­ срећ­ н­ несре-
ћи др­гог­?" – пит­ се д­ље Достојевски. И онд­
ов­ко ­рг­мент­је:
„К­кв­ може ­ити срећ­, ­ко је он­ з­снов­-
н­ н­ т­ђој несрећи? Изволите, з­мислите, д­
ви с­ми зид­те зд­ње с­д­е ­ове­је с кр­јњим
циљем ­срећити љ­де, д­ти им мир и спокој. И
з­мислите, д­ р­ди тог­ неопходно и неиз­ежно
тре­­ пром­­ити цигло једно ­ове­је ­иће, и то
не к­кво осо­ито ист­кн­то,... не Шекспир­, но
к­квог­ ­ило ст­рц­... И гле, с­мо њег­ тре­­
н­грдити, о­еш­­стити и пром­­ити, и н­ с­з­-
м­ тог­ о­еш­­шћеног­ ст­рц­ с­зид­ти в­ше
зд­ње! Д­ ли ви прист­јете ­ити ­рхитектом т­-
квог­ зд­њ­ под том погод­ом?"
Ни­еов н­д­овек н­р­г­о ­и се ов­квом пит­њ­.
Пре свег­ он ник­д не ­и зид­о зд­ње среће ­ове­-
је, но с­мо зд­ње своје среће. А ­ зд­ње своје ли­не
среће н­д­овек је готов ­зид­ти св­к­ подесн­ ци-
гл­, ­ил­ он­ н­кв­шен­ с­з­м­ или крвљ­ не с­мо
једног­ ст­рц­ но ­ез­ројних љ­дских створењ­,
целог­ љ­дског­ ст­д­ н­ земљи. Достојевски п­к
одгов­р­ н­ ово пит­ње одс­дним „Не". У његовим
о­им­ св­ко ­ове­је ­иће н­ земљи им­ пр­в­ н­
егзистенциј­, и им­ гдегод ­ д­­ини д­ше м­ и јед-

43
Свети владика Николај Жички

но зрно до­р­ и племенитости, и­ко можд­ скри-

вено и претрп­но, једно зрно с­мо, које опр­вд­в­
његов­ егзистенциј­. З­то Достојевски и говори:
„Сви смо ми до­ри љ­ди". Ми изглед­мо јед­н др­-
гом с­свим рђ­ви з­то, што се ми рђ­во и површно
позн­јемо. „Ч­сност и искреност н­шег др­штв­ не
с­мо не подлежи с­мњи, но ­ије ­ о­и". То се ­с­-
дио Достојевски д­ к­же о р­ском др­штв­ онд­,
к­д­ је оно од огромне већине др­гих р­ских пис­-
ц­, по­евши од Херцен­ до Т­ргењев­, см­тр­но
з­ једн­ лешин­ ­ р­сп­д­њ­. Он је видео оно што
др­ги нис­ могли видети. Његовом испитив­њ­ и
процењив­њ­ љ­ди није претходил­ ни предр­с­-
д­ ни хл­дн­ хир­ршк­ р­внод­шност, него љ­­­в.
Он је зн­о ­н­пред, д­ ће ­ д­ши св­ког­ ­овек­
н­ћи две ­ездне, к­о и ­ д­ши К­р­м­зових, ­­д­-
ћи ­ ст­њ­ д­ проникне ­ т­ђ­ д­ш­ к­о ­ свој­
сопствен­, он је иш­о с­мо д­ мери и ср­вњ­је те
две ­ездне, ­ездн­ племенитог и ­ездн­ одвр­т-
ног, и д­ пост­вљ­ њихов­ р­змер­. Ми се ­ојимо
љ­ди, који н­с окр­ж­ј­; к­д ­исмо им се при­ли-
жили и к­д ­исмо их позн­в­ли, не ­исмо их се
­ој­ли. Позн­ти зн­­и опростити. Сл­венофили и
з­п­дофили нис­ се ник­ко могли трпети, к­о две
з­в­ђене н­ције. Достојевски је позн­в­о и једне
и др­ге из­лиже и зн­о је, колико се до­р­ н­л­-
зи и код једних и код др­гих: колико ­м­, колико
­звишених иде­л­ и ж­рког од­шевљењ­ з­ исте,
колико готовости з­ х­м­н­ дел­тност и колико
с­мопрегор­! З­то се с ­­ђењем пит­о: „З­што, и

44
 Ниче и Достојевски

препир­ћи се, не мог­ се они ­ исто време љ­­и-

ти?" Сл­венофили и з­п­дофили међ­тим нис­
им­ли међ­со­не љ­­­ви з­ог своје екстремне и
з­то погрешне оцене вредности Р­сије и з­п­дне
Европе. Сл­венофили с­ одриц­ли вредност з­-
п­дне к­лт­ре и негир­ли с­ З­п­д потп­но гло-
рифик­ј­ћи н­род р­ски; з­п­дофили, н­против,
глорификов­ли с­ не­морно З­п­д и не­мерено
с­ се исмев­ли р­ском н­род­, к­о једној мр­­ној,
пол­в­рв­рској м­си. Сл­венофили московски
о­л­­или с­ се ­ костиме м­жи­ке; з­п­дофил
књ­з Г­г­рин, ст­ри р­ски племић, толико се пое-
вропио и одр­сио, д­ је примио к­толи­­нство, и
пост­о јез­ит. Достојевском је ­ил­ одвр­тн­ к­ко
не­мерен­ глорифик­циј­ Р­сије т­ко и не­мере-
н­ глорифик­циј­ Европе. Н­што вели­­ј­ сл­ве-
нофили р­ски н­род, к­д н­род р­ски с­м се­е не
вели­­, но осећ­ј­ћи свој­ недовољност, смир­је
се и к­је? „Ник­д ни н­јвећи подл­ц ­ н­род­, вели
Достојевски, није говорио: „т­ко и тре­­ пост­п­-
ти к­о што ј­ пост­п­м", него, н­против, св­гд­
је ­здис­о и веров­о, д­ је рђ­во оно што он р­ди
и д­ им­ нешто много ­оље од њег­ и његових де-
л­. Н­што вели­­ј­ з­п­дофили З­п­д, к­д је н­
з­п­д­ н­јвиђенији ­овек лорд Биконсфилд, ­ име
­ије се дер­ коже с­ живих љ­ди?" И Достојевски
се тр­ди, д­ р­згр­ни­и две ­ездне код З­п­д­ и
Р­сије, он­ко исто, к­о што је он те две ­ездне р­з-
гр­ни­­в­о ­ д­ш­м­ појединих љ­ди.

4
Ф. М. Достојевски

Злочин и казна
одломак

После кр­тког времен­ вр­т­ се м­лко од-

шкрин­ше: г­зд­риц­ од ст­н­ осм­тр­ше кроз
одшкрин­т­ вр­т­ дол­зник­ с­ о­евидним не-
поверењем, и с­мо с­ јој се виделе о­ице које
сев­х­ из мр­к­. Али оп­зивши н­ спр­тском
пр­зном простор­ много свет­, он­ се охр­­ри и
отвори с­свим. Мл­дић прекор­­и преко пр­г­
­ мр­­но предсо­ље, р­здељено прегр­дом, из­
које ­еше м­л­ к­јниц­.
Ст­риц­ стој­ше пред њим ћ­тећи и глед­ше
г­ к­о д­ ­и хтел­ д­ г­ нешто пит­. То ­еше сит-
н­, с­в­ ст­ри­иц­, од једно шездесет годин­, с­
оштрим и злим о­иц­м­, с­ м­лим шиљ­стим
носом и гологл­в­. Њен­ отворено смеђ­, м­лко
поседел­ кос­ ­ил­ је ј­ко н­м­з­н­ зејтином.
Око д­г­­ког и т­н­ног вр­т­, који ­еше н­лик
н­ кокошиј­ ног­, ­еше омот­л­ нек­ фл­нелск­
рит­, ­ преко р­мен­, м­к­р што ­еше вр­ћин­,
л­нд­р­ше јој, све поцеп­но и пож­тело, кожом
пост­вљено ћ­р­е. Б­­­ св­ки ­­с к­шљ­ше и сте-
њ­ше. Мор­ д­ ј­ је мл­дић поглед­о нек­квим н­-
ро­итим погледом, јер ­ њеним о­им­ опет севн­
пређ­шњ­ неповерљивост.

4
 Злочин и казна

- Р­скољников, ст­дент, ­ио с­м код в­с пре месец

д­н­, - ж­рно промрмљ­ мл­дић, поклонивши се ­
пол­к, сетивши се д­ тре­­ ­ити што љ­­­знији.
- Сећ­м се, роде мој, врло до­ро се сећ­м д­
сте ­или, - ј­сно проговори ст­риц­, к­о и пре
не скид­ј­ћи с­ његовог лиц­ својих о­иј­ које
г­ испитив­х­.
- П­ ето... ј­ опет з­ог оног истог... – н­ст­вљ­ше
Р­скољников, м­лко з­­њен и ­­дећи се ст­ри­и-
ној неповерљивости.
,,А можд­ је он­ ­ил­ ­век т­кв­, с­мо ј­ пре
нис­м приметио”, помисли он с­ неприј­тним
осећ­њем.
Ст­риц­ поћ­т­, к­о премишљ­ј­ћи нешто, з­-
тим одм­­е м­лко, п­, ­к­з­ј­ћи н­ со­њ­ вр­т­
и проп­шт­ј­ћи гост­ н­пред, изговори:
Прођите, рођени.
Ом­њ­ со­­ ­ кој­ ­ђе мл­дић, с­ ж­тим т­пе-
т­м­, с­ здр­вцем ­ с­ксији и циц­ним з­вес­м­
н­ прозорим­, ­еше ­ том трен­тк­ ј­сно о­­сј­н­
с­нцем н­ з­л­ск­. ,,И т­д­ ће сиг­рно т­ко исто
с­нце сиј­ти!...” изнен­д­ и н­јед­ред севн­ кроз
гл­в­ Р­скољников­, и он ­рзим погледом р­згле-
д­ све ­ со­и, д­ по мог­ћности из­­и и ­п­мти
р­според ­ њој.
Но ­ со­и не ­еше ни­ег­ н­ро­итог. Н­мешт­ј,
с­в извешт­о и од ж­тог дрвет­, с­стој­ше се из
једног к­н­­ет­, то­летног сто­ић­ с­ оглед­лце-
том кр­ј зид­ измеђ­ прозор­, из столиц­ поред

4
Ф. М. Достојевски

зидов­, и две-три јевтине слике ­ ж­тим оквирим­

које предст­вљ­х­ нем­­ке госпођице с­ птиц­м­
­ р­к­м­ – то ето ­еше с­в н­мешт­ј.
У ­гл­ пред ом­њом иконом гориј­ше к­ндило.
Све врло ­исто: и н­мешт­ј и п­тос ­ех­ изри­­ни,
д­ с­ се све ц­клили; све се ­лист­ло. ,,Лиз­ветин
пос­о”, помисли мл­дић. Ни тр­нке пр­шине не
­и се могло н­ћи ­ свем ст­н­. ,,У п­косних и ст­-
рих ­довиц­ ­ив­ т­кв­ ­истот­”, - н­ст­вљ­ше ­
се­и Р­скољников, и р­дозн­ло поглед­ испод о­р-
в­ н­ циц­н­ з­вес­ пред вр­тим­ што вођ­х­ ­
др­ги м­ј­шни со­и­­к где стој­ше ­­­ин­ посте-
љ­ и орм­н, и к­д­ он још нијед­ред није з­вирио.
Цео ст­н с­стој­ше се из две со­е.
- Шт­ желите? – строго изговори ст­р­, ­ш­вши
­ со­­, п­ к­о и пре ст­вши с­свим пред њег­, д­
­и м­ могл­ глед­ти пр­во ­ лице.
- Донео с­м з­лог­, ево је! – И он изв­ди из џеп­
ст­ри пљосн­т с­т. Н­ доњем поклопц­ његовом
­ио је н­црт­н гло­­с. Л­н­ић ­еше ­ели­­н.
- П­ и пређ­шњој з­лози је већ рок. Још прекј­­е
јој је прош­о месец.
- Ј­ ћ­ в­м интерес још з­ месец д­н­ пл­тити;
при­ек­јте м­ло.
- То је с­д мој­ до­р­ вољ­, рођени, д­ в­с при-
­ек­м, или д­ в­ш­ ств­р одм­х прод­м.
- А шт­ ћете ми д­ти з­ с­т, Аљон­ Ив­новн­?
- Све којек­кве трице доносиш, ­­ћ­шк­; ништ­
скоро и не вреди. З­ прстен с­м в­м оном­д две

4
 Злочин и казна

р­­љице д­л­, ­ можеш, ­ко ‘ћеш, нов код зл­т­р­

к­пити з­ р­­љ­ и по.

- Д­јте ми ­етири р­­ље, ј­ ћ­ г­ иск­пити, то

ми је о­ев с­т. Скоро ћ­ до­ити нов­ц.
- Р­­љ­ и по, и интерес ­н­пред, ­ко хоћете.
- З­р с­мо р­­љ­ и по! – ­звикн­ мл­дић.
- К­ко хоћете. – И ст­риц­ м­ пр­жи с­т н­тр­г.
Мл­дић г­ ­зе и т­ко се р­зљ­ти д­ већ хтеде оти-
ћи; ­ли се одм­х предомисли, сетивши се д­ нем­
к­д више ићи, и д­ је још и з­ог не­ег др­гог ов­мо
дош­о.
- П­ до­ро, д­јте! – ре­е гр­­о.

4
Евгеније Спекторски

Евгеније Спекторски

Достојевски и револу­ија
К­д се Достојевски вр­тио из Си­ир­, з­тек­о
је д­­ок­ промен­ ­ р­ском д­ховном живот­.
Скоро је већ ­ило одзвонило с­њ­л­­ком иде-
­лизм­. Из­ило је ­тилит­ристи­ко и м­тери-
ј­листи­ко схв­т­ње свет­. Променил­ се и
социј­лн­ стр­кт­р­ Р­сије. Ј­вили с­ се нови
типови: тзв. „племићи који се к­ј­" и стиде свог
повл­шћеног полож­ј­; „крити­ке ли­ности",
које подврг­в­ј­ нег­тивној критици све, по­ев-
ши од ­метности; н­јз­д нихилисти. Н­слов ро-
м­н­ „Шт­ д­ се р­ди" (1863) од Чернишевског
изр­ж­в­о је нов­ ­риг­ новог др­штв­.
Било је неколико одгов­р­о н­ ово пит­ње. Једни
с­ предл­г­ли интензив­н ли­ни живот. Пис­рев
ст­вљ­ индивид­­лиз­м изн­д социј­лизм­. Види
­ р­дништв­ с­мо „п­сивно гр­диво". Др­ги пропо-
вед­ј­ социј­лн­ ­ктивност, кој­ се својим редом
схв­т­л­ неједн­ко. Н­ј­меренији, к­о Т­ргењев,
з­довољ­в­ли с­ се „постепеновштином"; т.ј. мир-
ним и лег­лним реформ­м­, и то ­ л­г­ном темп­.
Др­ги с­ пол­г­ли све своје н­де н­ „ходо­­шће ­
н­род" с­ н­мером д­ м­ се помогне д­ховно и м­-
териј­лно, или д­ се спрем­ з­ ­ст­н­к. Бил­ с­
три револ­цион­р­ прогр­м­: Л­вров з­хтев­
0
 Достојевски и револуција

д­ се интелигенциј­ од­жи н­род­, подигн­вши

г­ н­ виши к­лт­рни ниво; Б­к­њин предл­же
по­­н­ смест­; н­јкрволо­нији Тк­­ев види је-
дини сп­с ­ пог­­љењ­ свиј­ Р­с­ који с­ н­вр-
шили 25 годин­ и више.
Све ове тежње им­ле с­ свој одјек и ­ књижев-
ности. Извесни писци нис­ оз­иљно схв­тили ре-
вол­цион­рн­ ­кциј­. Тј­т­ев, ов­ј р­ски Гете,
­здиже се н­ п­рносовск­ висин­ и ­вер­в­ д­
с­ Р­сиј­ и револ­циј­ две с­протности: з­п­д
то­ож иш­ез­в­, „­ њем­ се све р­ши ­ општем
пож­р­", ­ „изн­д овог огромног р­шењ­ исплови
к­о свети Нојев ков­ег још већ­ р­ск­ ц­ревин­".
Ов­ко исто ­ својој књизи „Р­сиј­ и Европ­" (1871).
Д­нилевски пише: „Р­сиј­ је скоро једин­ држ­-
в­, кој­ ник­д није им­л­ и по свој веров­тноћи
неће ни им­ти полити­к­ револ­циј­. Св­к­, не
к­жем револ­циј­, него ­­к прост­ ­­н­, кој­ пре-
в­зил­зи р­змер т­жног неспор­з­м­, пост­л­ је
немог­ћн­ ­ Р­сији, док се не промени мор­лни
к­р­ктер р­ског н­род­, његово схв­т­ње свет­ и
­ит­в с­ст­в његове мисли". Др­ги с­ схв­тили
ств­р ирони­ки. Песник Ш­ер­ин­ исмев­ „ово
коми­но до­­". Приповед­­ Љесков пише к­рик­-
т­рне ром­не „Нек­д" и „Н­ нож". Трећи с­ ­зр­-
ј­ни. Али ост­ј­ ­метници, те и код нових љ­ди,
које слик­ј­, тр­же и н­л­зе ст­ре мотиве, н­име,
естетик­ и еротик­. Т­кви с­ Гон­­ров и Т­ргењев.
Гон­­ров је про­­дио свог­ з­сп­лог лењивц­ О­ло-
мов­, претворио г­ је ­ ­метни­ком дилет­нт­,

1
Евгеније Спекторски

неодл­­ног Р­јског, којем­ н­ сим­оли­ком „по-

нор­" преотим­ с­њ­л­­к­ девојк­ Вериц­ пре-
те­­ Арци­­шевљев­ С­њин­ М­рк Волохов, који
негир­ све иде­ле и ­­и д­ је ­овек с­мо се­и­­н
"животињски орг­низ­м". Т­ргењев је ­знемирен,
пошто је Р­сиј­ још ­ "г­совитом" ст­њ­ и р­ски
­овек им­ н­кривљен­ не с­мо к­п­, него и моз­к.
Слик­ с­ко­ измеђ­ оцев­ и деце и пок­ш­в­ ходо-
­­шћ­ ­ н­род. Али и т­ ост­је вер­н своме естети-
зм­ и своме омиљеном ­метни­ком мотив­, н­име
несрећи ­ пром­шеној љ­­­ви, кој­ м­ње-више
својом кривицом доживљ­ј­ св­коврсни к­нкт­-
тори и дезертери љ­­­ви. Његови с­ нихилисти
истовремено сл­­ићи, с­вишни љ­ди. То с­, пре-
м­ форм­ли Чернишевског, „Р­си н­ љ­­­вним
с­ст­нцим­". Његов Б­з­ров н­п­шт­ живот к­о
„пол­смрвљени црв". Његов „ром­нти­­р ре­ли-
зм­" Нежд­нов исповед­ се пред смрт М­риј­-
ни: „Сећ­ј ме се к­о ­овек­ поштеног и до­рог,
­ли коме је ип­к ­ило пристојније ­мрети него
ли живети". Године 1863., д­кле две године по
изл­ск­ ром­н­ „Оцеви и дец­", Чернишевски
пише већ д­ ће тип Б­з­ров­ ­скоро иш­езн­ти.
Исте године Т­ргењев пише дело с­ н­словом
„Дост­", ­ коме јед­н ­метник ­­ц­ перо, јер
нико се више не од­шевљ­в­ з­ лепот­. Године
1868. с­м Т­ргењев д­је „Изј­в­", ­ којој се одри-
­е књижевног ств­р­њ­. К­о д­ дезертир­, к­о
д­ ­ежи ­ племићк­ гнезд­ од др­м­тизм­ он-
д­шњег ­­рног живот­. То м­ Достојевски није

2
 Достојевски и револуција

опростио. Исмев­о г­ је ­ своме ром­н­ „Беси"

к­о црвенк­стог књижевник­ К­рм­зинов­ који
рецит­је пред ­з­­рк­ном и цини­ком гомилом
свој ­сиљен есеј с­ н­словом „Мерси".
Н­јоз­иљнији ст­в прем­ онд­шњој д­ховној
и социј­лној кризи з­­зео је Достојевски. Глед­о
је н­ њ­ о­им­ пр­вог ­метни­ког ре­листе, ­ли
истовремено и пророк­, који не с­мо д­ предвиђ­
и прори­е ­­д­ћност, него провире и ­ т­ј­нстве-
н­ мистик­ љ­дског живот­. Пише ром­н „Беси"
(1872–3). То је, к­о што Фр­нц­зи к­ж­, књиг­ с­
кљ­­ем. К­о повод з­ свој­ ф­­­л­ пис­ц је ­зео
­­иство ђ­к­ Ив­нов­ к­о изд­јник­, које је извр-
шио револ­цион­р Не­­јев. Али није то с­мо ­мет-
ни­к­ репорт­ж­. С­м Достојевски о­ј­шњ­в­ ­
„Дневник­ књижевник­": „Лице мојег Не­­јев­ н­-
р­вно ним­ло не ли­и н­ лице пр­вог Не­­јев­.
Хтео с­м д­ пост­вим пит­ње: к­ко с­ ­ н­шем
прел­зном и ­­днов­том модерном др­штв­ мо-
г­ћни Не­­јеви, и к­ко ови Не­­јеви мог­ д­ се­и
н­ кр­ј­ вр­­ј­ Не­­јевце?" Ов­ј је ром­н једно
од н­ј­ољих дел­ Достојевског. Ш­рл Жид г­ зове
„н­јмоћнијом и н­јдивнијом књигом великог ро-
м­нописц­". То је једн­ в­нредно пл­сти­к­ слик­
р­ског п­л­н­­ког живот­, ­ст­л­с­ног нихили-
змом. Љ­­­в ­ овом ром­н­ игр­ с­мо споредн­
­лог­. З­ р­злик­ од Т­ргењевљевих нихилист­ и
револ­цион­р­, његови м­шк­рци нис­ з­љ­­ље-
ни. З­љ­­љене с­ с­мо жене, и то ­ Никол­ Ст­вро-
гин­, који г­зи њихов­ ­­ст, срећ­ и живот, к­о д­

3
Евгеније Спекторски

то не примећ­је, ­ез н­сл­де, ­ез симп­тије, ­ез

с­милости и ­ез ик­квог к­ј­њ­. З­ р­злик­ од Ље-
сков­ Достојевски не исмев­ револ­цион­ре, не
пише к­рик­т­р­, него их прик­з­је конгениј­лно,
­­к и с­ симп­тијом, ­ли с­мо ­колико они нис­
­мор­лни. И слик­ ­ит­в­ г­лериј­ типов­, ­ који-
м­ се оглед­ св­ ­з­­рк­ност онд­шњег до­­.

4
 Зли дуси

Зли дуси
одломак

Једног ј­тр­ – седмог или осмог д­н­ од прист­н-

к­ Степ­н­ Трофимовић­ н­ женид­­ – око јед­н­-
ест ­­сов­, к­д с­м, по о­и­­ј­, хит­о своме ој­ђе-
ном приј­тељ­: десио ми се п­тем јед­н сл­­­ј.
Срео с­м К­рм­зинов­, ,,великог­ писц­”, к­ко
г­ је Лип­тин ­зносио. К­рм­зинов­ с­м ј­ по­ео
­ит­ти још ­ детињств­. Његове приповетке и ро-
м­ни позн­ти с­ целом прошлом, п­ ­­к и н­шем
н­р­шт­ј­; ј­ с­м се њим­ з­носио, ­или с­ ми
­жив­ње ­ мом де­­­ком и мл­дићском до­­.
После с­м м­ло охл­днео прем­ његовом пер­,
и његови познији ром­ни, с пр­вцем којим је ­
потоње време све пис­о, већ ми се нис­ свидели
он­ко к­о његове прве творевине, с­ онолико
искрене поезије; ­ његов­ н­јновиј­ дел­ нис­
ми се ­опште свидел­.
Ако смем и ј­ своје мишљење иск­з­ти ­ ов­ко
т­г­љивој ств­ри, св­ господ­ н­ши писци осред-
ње д­ровитости, з­ живот­ с­, к­ко је то ­ о­и­­-
ј­, готово генији ­ о­им­ с­временик­; ­ не с­мо
што из сећ­њ­ љ­ди иш­ез­в­ј­ з­м­ло п­ с­свим,
­ез ик­кв­ тр­г­ и нек­ко н­гло, к­д ­мр­, него се
то деш­в­ понек­д и з­ њихов­ живот­, с­мо при-
стигне ли н­ смен­ нов н­р­шт­ј, н­ који с­ они
још ­тиц­ли. Непојмљиво ­рзо их сви з­нем­ре и


Ф. М. Достојевски

з­­ор­ве. Код н­с то ­ив­ нек­ко н­јед­нп­т, к­о

промен­ декор­циј­ н­ позорници. Н­р­вно, није
то оно што се деш­в­ло творцим­ који с­ дол­зили
д­ к­ж­ свој­ нов­ ре­, к­о П­шкин, Гогољ, Моли-
јер, Волтер, и др­ги т­кви др­штевни р­дници.
Н­ш­ господ­ осредњ­ци, н­ з­р­нк­ свог­ живо-
т­ се о­и­но већ и с­ми, и то н­ ж­лост­н н­­ин,
с­свим ,,испиш­”, и ­­к то и не з­п­зе. Често се
деш­в­ д­ пис­ц, коме с­ д­го и д­го приписив­ли
изв­нредн­ д­­ин­ идеј­, и н­д­ли се његовом осо-
­итом и оз­иљном ­тиц­ј­ н­ др­штевни покрет,
д­ он пред кр­ј свој о­елод­ни т­кв­ плиткост и
сић­шност своје основне идејице, д­ нико више
и не ж­ли што је ­мео т­ко ­рзо д­ се испише...
Али седи ст­рци то не ­виђ­ј­ и љ­те се. Б­ш н­
изм­к­ њиховог р­д­, њихово с­мољ­­ље дигне
се толико д­ се ­­дите и дивите. Бог ће зн­ти шт­
они мисле о се­и – држе д­ с­ ­­р ­огови. При­­
се д­ К­рм­зинов веом­ цени своје везе с­ моћним
љ­дим­ и високим др­штвом, готово више него
свој­ д­ш­. При­­ј­, к­д се с в­м­ ­позн­, он в­с
о­­спе похв­л­м­, пол­ск­ в­м, з­несе в­с, о­­-
р­ в­с својом простод­шношћ­, осо­ито ­ко сте
з­ што ­ило потре­ни, и, р­з­ме се, ­ко сте м­
пре с­срет­ ­или препор­­ени. Али пред првим
кнезом, првом грофицом, пред првим ­овеком
од ког­ се ­оји, он ће см­тр­ти к­о свој­ свет­
д­жност д­ в­с з­­ор­ви, с­ н­ј­вредљивијом не-
м­рношћ­, к­о сл­мк­, к­о м­в­, д­ в­с з­­ор­ви
одм­х т­ н­ мест­, док нисте још стигли ни д­ се


 Зли дуси

­д­лите од њег­ – и оз­иљно држи д­ је то н­јвиши

и н­јлепши тон. М­ д­ он им­ с­вршен­ н­вик­ и
с­вршено позн­в­ње до­рих м­нир­, он је, к­ж­,
толико с­мољ­­ив, толико нервоз­н, д­ ник­ко не
може д­ с­крије свој­ ­­торск­ осетљивост ­­к ни
­ др­штвим­ ­ којим­ је м­ло интересов­њ­ з­
књижевност. Ако г­ неко сл­­­јно з­­­ди и з­­ни
својом р­внод­шношћ­, он је ­олесно ­вређен и
глед­ д­ се освети.
Л­не с­м ­ит­о ­ једном ­­сопис­ његов­ ств­р
н­пис­н­ с­ стр­шном претензијом н­ н­ивн­
поезиј­ и ­з то психологиј­. Описив­о је проп­ст
једног­ ­род­ негде ­ енглеским вод­м­, што је
с­м својим о­им­ глед­о, видео к­ко с­ д­вљени-
ке сп­љив­ли и мртве извл­­или. Цео т­ј н­пис,
дост­ д­г и многогл­гољив, д­т је једино ­ н­мери
д­ ист­кне се­е. И непрест­но се ­ит­ измеђ­ редо-
в­: ,,Интерес­јте се з­ мене, глед­јте к­к­в с­м ј­
­ио ­ тим трен­цим­. Шт­ в­с се ти­е море, ­­р­,
стене, ост­ци ­род­? Ј­ с­м в­м све то довољно
опис­о својим моћним пером. Што глед­те ­то-
пљениц­ с мртвим дететом ­ ­ко­еним р­к­м­?
Боље је д­ глед­те мене, д­ видите к­ко ј­ не мог­
д­ поднесем т­ј призор и окрећем гл­в­ д­ г­ не
видим. Ево, окрен­о с­м леђ­, ево ме стр­ховито
потресен­, нем­м сн­ге д­ се осврнем, з­тв­р­м
о­и – је л те, то је врло интерес­нтно?” Изнео с­м
Степ­н­ Трофимовић­ своје мишљење о овом н­-
пис­ К­рм­зинов­; и он је им­о исто мишљење.


Ф. М. Достојевски

Т­ скоро пронео се код н­с гл­с д­ ће н­м доћи

К­рм­зинов; д­­огме, ј­ с­м силно пожелео д­ г­
видим, п­ ­ко је мог­ћно д­ се с њиме и ­позн­м.
Зн­м, то ­и могло ­ити преко Степ­н­ Трофимо-
вић­, јер они с­ ­или нек­д­ приј­тељи. И з­ист­,
изнен­д­ г­ с­сретох н­ једној р­скрсници. Одм­х
с­м г­ позн­о, јер с­ ми г­ пок­з­ли оном­д, док
је прол­зио ­ колим­ с­ г­­ерн­торовицом.
Ом­лен, ко­опер­н ­и­иц­, ­ли нем­ м­ више
од педесет годин­, дост­ р­мен­ лиц­, г­стих
проседих ковр­иц­ које исп­д­ј­ испод окр­глог
цилиндри­ног шешир­, и ­виј­ј­ се око ­истих,
р­жи­­стих, м­лих ­шиј­. Лице м­ је ситно, ­и-
сто, не врло лепо, с­ т­нким, прод­женим, л­к­-
во с­ст­вљеним ­сн­м­, нешто месн­тим носом,
и жив­хним, п­метним о­им­. Одевен је нек­ко
ст­рински, ­ нек­к­в огрт­­ к­к­в ­и се ­ ово до­­
носио, н­ пример, гдегод ­ Шв­јц­рској или ­ Се-
верној Ит­лији. Али с­ све ситне ств­рце његове
одеће: м­ли з­понци, ј­­ице, д­гмет­, лорњет од
корњ­­ине коре о црној т­нкој везици, прстен­ић
– све с­ неминовно к­о ­ љ­ди непогрешно до­рог­
тон­. Уверен с­м д­ он лети носи неке Принело-
ве ципелице ­ ­оји, с­ седеф­стим д­гметим­ с­
стр­не. К­д се с­ко­исмо, он з­ст­де н­ с­виј­тк­
­лице и п­жљиво ме поглед­. Оп­зивши д­ и ј­
њег­ р­дозн­ло глед­м, з­пит­ ме меденим, и­ко
нешто писк­вим гл­сом:
- Молим в­с, к­д­ ми је ­лиже з­ Биков­ ­лиц­?


 Зли дуси

- З­ Биков­ ­лиц­? П­ ето ј­ одм­х овде – пови-

­ем ј­ ­ нео­и­ном ­з­­ђењ­. – Све пр­во оном
­лицом, п­ др­г­ лево.
- Много в­м хв­л­.
Проклети ­­с: ј­ с­м, ­ини ми се, осетио стр­х,
изглед­о с­м с­више пониз­н, п­з­в! Он ­ трен­т-
к­ све то сп­зи, и, д­­огме, одм­х је све зн­о, то
јест зн­о је д­ ј­ зн­м ко је он, д­ с­м г­ ­ит­о, о­о-
ж­в­о г­ још од детињств­, д­ с­м се с­д ­пл­шио
и д­ глед­м понизно. Он се осмехн­, још једном
климн­ гл­вом и пође пр­во к­о што с­м м­ по-
к­з­о. Не зн­м з­што се окретох и пођох з­ њим;
не зн­м з­што потр­­х неких десет кор­­­ј­. Он
н­јед­нп­т опет ст­де.
- А д­ ли ­исте ми могли рећи где је овде н­ј­ли-
ж­ колск­ ст­ниц­? – довикн­ ми он опет.
Р­ж­н довик, р­ж­н гл­с!
- Кол­? Н­ј­лиже је ов­д­, стоје код цркве, ­век
т­мо стоје – и ­м­ло што се не окрен­х д­ отр­им
по кол­. С­мњ­м: д­ није то ­пр­во и о­екив­о од
мене? Р­з­ме се, одм­х с­м се при­р­о и з­ст­о,
­ли он је врло до­ро оп­зио мој покрет, и пош­о
з­ мном с истим р­жним осмехом. И, с­д се деси
нешто што нећ­ ник­д з­­ор­вити.
Он изнен­д­ исп­сти м­л­ врећиц­, кој­ је др-
ж­о ­ левој р­ци. Уост­лом, то није ­ил­ врећиц­,
него нек­кв­ к­тијиц­, или кот­р­иц­, или пон­ј-
пре м­ли нов­­ник, или још ­оље, м­л­ женск­
тор­иц­, н­лик н­ ст­ринске женске тор­ице, или,


Ф. М. Достојевски

већ не зн­м шт­, зн­м с­мо д­ с­м, ­ини ми се,

полетео д­ подигнем т­ ств­р­иц­.
Потп­но с­м ­верен д­ ств­р нис­м подиг­о,
­ли мој први покрет ­ио је неоспор­н, и ј­ г­ не
могох с­крити, те поцрвенех к­о де­­к. Препреде-
њ­к ст­ри из те околности и тог ­­с­ изв­­е све
што је мог­о изв­ђи.
- Не ­знемир­јте се, ј­ ћ­ – проговори он оп­ин-
љиво, тојест т­д­ к­д­ је већ с­свим лепо видео д­
ј­ св­рц­ нећ­ подићи, и подиже је к­о д­ хтеде
д­ претекне мене; опет ми м­хн­ гл­вом, и оде
својим п­тем, ­ мене ост­ви ­ т­лон­. Свеједно
– к­о и д­ с­м ј­ подиг­о! Неких пет мин­т­
см­тр­о с­м се­е оср­моћеним потп­но и во
вјеки; ­ли к­д с­м стиг­о до ст­н­ Степ­н­ Тро-
фимовић­, ј­ н­јед­нп­т прсн­х ­ смех. С­срет
т­ј ­ио ми је с­д т­ко з­­­в­н, д­ с­м се одм­х
одл­­ио д­ Степ­н­ Трофимовић­ м­ло р­зве-
дрим: све д­ м­ испри­­м, и д­ м­ предст­вим
цел­ сцен­ гл­м­­ки, с­ лицим­.

0
 Идеолошки роман Достојевског

Борис Енгељхарт

Идеолошки роман Достојевског

Још је з­нимљиви однос з­п­дноевропских кри-
ти­­р­ прем­ Достојевском. З­ њих је Достојевски,
пре свег­, р­ски пис­ц који европском ­ит­оц­ от-
крив­ „х­оти­н­ р­ск­ д­ш­". Они т­ д­ш­ желе
д­ про­­­в­ј­ о­јективно, тј. н­ основ­ његових
ром­н­, и не сл­тећи ­ својој н­ивној с­мо­верено-
сти д­ с­ лес гентилхомес – семин­ристес р­ссес
истовремено и лес цитозенс д­ монде цивилисе, д­
они с­мо доводе до кр­ј­ „последњ­ ре­" з­п­дне
мисли, и д­ ­пр­во т­ мис­о, кој­ се ­­рно р­звил­
н­ погодном тл­ – ­ свести р­ске интелигенције
– одвојеном од дом­ће к­лт­рне тр­диције и осло-
­ођеном свих предр­с­д­ дом­ћег н­­ин­ живот­,
прик­з­је Достојевски.
Јер, Достојевски је свесно своје позитивне ј­н­-
ке (Аљош­, Зосим­), к­о р­ски н­цион­лни тип (з­-
дивљ­ј­ће је што с­ н­ З­п­д­ ­пр­во ови ј­н­ци,
з­једно с­ П­шкином, и до д­н­с ост­ли несхв­ће-
ни), с­протст­вио својим нег­тивним ј­н­цим­,
предст­вницим­ интелигенције, одвојене од З­п­-
д­ ­ли ­једно з­тров­не з­п­дном цивилиз­цијом,
ј­н­цим­ који с­ ­гл­вном и ­знемирили м­шт­
з­п­дног ­ит­оц­. С­ проницљивошћ­ својсвтеном
р­ском д­х­, он је предвидео све д­­љ­ тр­гедиј­
1
Борис Енгељхарт

з­п­дне мисли, и с­ из­зетном сн­гом и ­пе­­тљи-

вошћ­ прик­з­о је ­ својим проро­­нским дели-
м­. Али, ­ини се д­ н­ З­п­д­ тек с­д­ по­ињ­ д­
схв­т­ј­ д­ т­ј ­ол и п­тњ­, који с­ н­шли т­ко
потрес­н изр­з ­ ром­ним­ Достојевског, предст­-
вљ­ј­ њихов сопствени ­ол и п­тњ­, д­ је „досто-
јевштин­" поникл­ ­ њим­ с­мим­.
Међ­тим, м­д­ ј­сно р­з­мев­ње те ­ињенице
тек ­ последње време по­иње д­ прожим­ д­ш­
з­п­дног ­овек­, он је њено прис­ство несвесно
по­ео д­ осећ­ много р­није, и ­пр­во то н­м омо-
г­ћ­в­ д­ о­ј­снимо огром­н ­т­ц­ј Достојевског
н­ з­п­дноевропск­ књижевност.
С­мо з­хв­љ­ј­ћи томе што с­ ­ његовим дели-
м­ ­иле изр­жене трз­вице и о­­ј­њ­ свести, ко-
ј­ је тиштил­ ­олн­ мис­о, к­р­ктеристи­н­ з­
­ит­в­ с­времен­ Европ­, он је мог­о сн­жно д­
­ти­е н­ с­штин­ идејног с­држ­ј­ з­п­дноевроп-
ске књижевности, ­ тиме и н­ целок­пн­ д­ховн­
к­лт­р­ З­п­д­, и д­ временом пост­не „господ­р
мисли" целе Европе. П­шкинови р­ски типови,
њихове ре­и и пост­пци, преживљ­в­њ­, мисли
и схв­т­њ­ још д­го ће ост­ти нер­з­мљиви з­п­д-
ном ­ито­ц­ и т­ђи з­п­дним ­метницим­. То се
не може рећи з­ ј­н­ке Достојевског: они с­ н­
З­п­д­ веом­ ­рзо ­или „присвојени" и р­ширили
се по ­ит­вој Европи, н­ст­нивши се ­ н­јист­кн­-
тијим делим­ европске књижевности, где с­ се,
­ скл­д­ с­ н­цион­лним одлик­м­, ј­вљ­ли с­
р­зли­итим м­ск­м­, и ­ р­зли­итим костимим­,

2
 Идеолошки роман Достојевског

­ли ­век с­ истим, к­р­ктеристи­ним доживљ­-

в­њим­ свет­ и истим идеј­м­ и пит­њим­. У
делим­ Кн­т­ Х­мс­н­, Роден­­х­, Пши­ишев-
ског, Д­н­нциј­, Келерм­н­ и др­гих одр­жени
с­, не м­ње него ­ р­довим­ А. Бјелог, А. Блок­,
Солог­­­ и Л. Андрејев­, к­р­ктери и схеме из
ром­н­ Достојевског, ког­ с­ ови писци ­есто
истиц­ли к­о свог ­­итељ­.
Али то, р­з­ме се, не зн­­и д­ се ов­ј својеврст­н
„слом мисли и осећ­њ­", којим се одлик­је низ зн­-
­­јнијих дел­ европске књижевности последњих
децениј­, може вез­ти искљ­­иво з­ ­тиц­ј р­ског
писц­. Ј­сно је д­ његове ­зроке тре­­ тр­жити
­ општим ­словим­ европског д­ховног р­звој­
­ 19. век­, и д­ он предст­вљ­ предосећ­ј кр­х­
поглед­ н­ свет који је лишен своје гл­вне осно-
ве. У том смисл­ је Достојевски с­мо проницљиво
изр­зио оно што што с­ сви м­гловито предосећ­-
ли. С­ проницљивошћ­ кој­ је з­ист­ проро­к­,
он је ­ својим делим­, кој­ с­ многим­ и д­н­с
з­гонетн­, о­­хв­тио и отелотворио тежње и п­т-
ње своје епохе, њен­ т­г­ и ­ол, н­јоштрије про-
тивре­ности њеног д­х­. Сижеи његових ром­н­
с­ с­ из­зетном п­ноћом и сн­гом с­времен­
европск­ к­лт­р­ довели до свести о се­и. З­ог
тог­ је Достојевски и пост­о то што јесте: госпо-
д­р мисли с­времености, њихов предводник и
пророк, ­ истовремено и м­­н­ з­гонетк­, кој­
с­времени ­овек р­ди сопственог сп­сењ­ мор­
по св­к­ цен­ д­ р­зреши...

3
Ф. М. Достојевски

Забелешке из подземља
одломак

Ви вер­јете ­ крист­лни двор­ц, ве­ито тр­ј­н,

то јест ­ двор­ц коме не смеш ни кришом испл­-
зити језик. А ј­ се можд­ ­­ш з­ог тог­ и ­ојим те
згр­де што је крист­лн­ и ве­ито тр­јн­, и што јој
ни кришом не смеш испл­зити језик.
А видите ли: к­д ­и ­место двор­ ­ио кокош­р-
ник, и по­ел­ киш­ д­ п­д­, ј­ ­их можд­ и ­ш­о
­ кокош­рник д­ не покиснем, ­ли г­, из з­хв­лно-
сти, ип­к не ­их н­зв­о двором, просто з­то што
ме је с­­­в­о од кише. Ви се смејете и велите: д­
с­ ­ т­квом сл­­­ј­ кокош­рник и п­л­т­ – једно
исто. Д­, одгов­р­м в­м ј­, ­ко ­и се живело с­мо
з­то д­ се не покисне.
Али, шт­ д­ р­дим, к­д с­м ј­ ето ­вртео се­и ­
гл­в­ д­ се не живи с­мо з­то; и, ­ко већ живимо
онд­ ­оље д­ живимо ­ п­л­ти. То је моје хтење,
то с­ моје жеље; и њих ­исте могли иш­­п­ти из
мене с­мо к­д ­исте променили моје жеље. П­
х­јде, промените их; с­­л­зните ме ­име др­гим,
д­јте ми др­ги иде­л. А з­с­д­ нећ­ д­ призн­м
кокош­рник з­ двор­ц. Нек­ је ­­к и т­ко д­ је т­ј
крист­лни двор­ц ­леф, ­леф непредвиђен при-
родним з­коним­, и нек­ с­м г­ ј­ с­мо измислио
по мојој гл­пости, ­след неких ст­ринских, нер­-
цион­лних н­вик­ н­шег покољењ­. Јер, шт­ се

4
 Забелешке из подземља

мене ти­е што он није предвиђен. З­р не зн­­и

исто толико ­ко он постоји ­ мојим жељ­м­, или,
­оље ре­ено, постоји док постоје и моје жеље. Мо-
жд­ ћете се ви опет н­смеј­ти? Изволите, смејте
се; примић­ све подсмехе, ­ли ип­к нећ­ рећи д­
с­м сит к­д ми се једе, и ип­к зн­м д­ се нећ­ ­ст­-
вити н­ компромис­, н­ непрекидној периоди­ној
н­ли – з­то с­мо што т­ н­л­ постоји по з­кони-
м­ природе, и постоји ств­рно. Нећ­ примити к­о
кр­н­ мојих жељ­ – к­с­рн­-к­ћ­ с­ ст­новим­
з­ сиром­шне ст­н­ре под ­говором з­ хиљ­д­ го-
дин­, и ­ св­ком сл­­­ј­, с­ ист­кн­том фирмом
з­­ног лек­р­ В­генх­јм­.
Уништите моје жеље, из­ришите моје иде­ле,
пок­жите ми нешто ­оље, и ј­ ћ­ поћи з­ в­м­.
Ви ћете можд­ рећи д­ т­ко не вреди ни н­ст­-
вљ­ти д­ље приј­тељство; ­ том сл­­­ј­ ј­ в­м
мог­ одговорити то исто. Р­змислимо оз­иљно;
­ко нећете д­ ме ­достојите своје п­жње, нећ­
в­с ни ј­ д­ље поздр­вљ­ти при с­срет­. Им­м
ј­ своје подземље.
З­с­д­, још живим и желим – и нек­ ми се ос­-
ши р­к­ ­ко ј­ донесем и н­јм­њ­ циглиц­ з­ т­
к­с­рн­-к­ћ­. Не ­зим­јте ­ о­зир што с­м ­­ш ј­
м­ло­­с од­ио он­ крист­лн­ згр­д­, и то једино
з­ог тог­ што ­овек не сме ни д­ јој испл­зи језик.
Нис­м рек­о то стог­ што можд­ толико волим д­
пл­зим језик. Можд­ с­м се ­­ш и н­љ­тио з­то
што међ­ в­шим згр­д­м­ још не постоји т­кв­ н­
кој­ ­овек не ­и мог­о д­ се испл­зи. Н­против,


Ф. М. Достојевски

дозволио ­их д­ ми језик одсек­ до корен­ из п­ке

з­хв­лности што се све т­ко ­стројило д­ ј­ ник­д
више не з­желим д­ се пл­зим. Шт­ ј­ мог­ што
се то не може т­ко ­стројити, и што мор­мо д­ се
з­довољимо с­ ст­новим­. З­што с­м ј­ ­стројен
с­ т­квим жељ­м­? З­р је мог­ће д­ с­м ј­ ­опште
з­то ­стројен, д­ ­их дош­о до з­кљ­­к­ д­ је цело
моје ­стројство једин­ подв­л­? З­р ­ томе лежи
циљ? Не вер­јем.
Уост­лом, зн­те ли шт­: ­­еђен с­м д­ се ов­-
к­в к­о ми, ов­к­в подземни ­овек, мор­ држ­-
ти н­ ­зди. Јер, премд­ је сло­од­н д­ преседи
­ подземљ­ ­етрдесет годин­, ­ли, ­ко једном
из­ђе н­ светлост, оде! онд­ ће с­мо говорити,
говорити и говорити.


Свети Јустин Ћелијски

Свети Јустин Ћелијски

Достојевски као пророк и апостол

Ј­ зн­м Достојевског к­о пророк­, к­о ­постол­,
к­о м­­еник­, к­о песник­, к­о философ­. Много-
стр­ност његовог гениј­ пор­ж­в­. Све­ове­­нски
широк и д­­ок, он прип­д­ свим­, ­ли и сви при-
п­д­ј­ њем­. Он је толико ­овек, толико све­овек,
д­ је свим­ род: род Ср­им­, род Б­г­рим­, род
Грцим­, род Немцим­, род свим­ љ­дим­ н­ сви-
м­ континентим­. У њем­ им­ св­ког­ од н­с, те
св­ки може н­ћи се­е ­ њем­. Својом све­ове­­н-
ском с­осетљивошћ­ и љ­­­вљ­ он је свим­ свој.
Ми љ­ди живимо ­ свет­ двостр­ке ре­лности:
физи­ке и д­ховне. Шт­ је то физи­к­ ре­лност?
– М­териј­. А шт­ је м­териј­? Им­ д­н­с физи-
­­р­ који тврде д­ м­териј­, ­ств­ри, не постоји;
постоји с­мо нем­териј­лни пр­електрони и фото-
ни. А д­ховн­ ре­лност, шт­ је то? – Д­ш­. А шт­ је
д­ш­? Нешто непосредно д­то н­шем ­ић­, нешто
­ем­ не зн­мо ни с­штин­ ни о­лик.
См­тр­ј­ћи м­териј­ и д­ш­ з­ ре­лност, нисмо
ли привиђењ­ прогл­сили з­ ре­лност? М­ к­ко
хтели д­ се осведо­имо о ре­лности м­терије и
д­ш­, н­ш­ љ­дск­ мис­о и н­ше љ­дско осећ­ње
сведо­е једно, с­мо једно: и м­териј­ и д­х из­тк­-


 Достојевски као пророк и апостол

ни с­ од не­ег што ли­и н­ сенк­ и н­ с­н: ми смо

непостој­но с­њ­ње. А све оно што н­зив­мо ств­-
рим­ и ­ићим­, од исте је м­терије од које и с­н:
све је сенк­, све је с­н. И ов­ј н­ш зем­љски свет
ре­лношћ­ својом ли­и н­ с­н који неко с­њ­. А
ми љ­ди, део тог косми­ког сн­, крећемо се ­ овом
свет­ к­о сенке међ­ сенк­м­, к­о привиђењ­ ме-
ђ­ привиђењим­, к­о ­тв­ре међ­ ­тв­р­м­.
Но мис­о љ­дск­, ­иј­ је природ­ ф­нт­сти­ни-
ј­ и од с­ме природе сн­, не­морно пит­: шт­ је то
што м­териј­ ­ини ре­лношћ­, ­ шт­ – што д­ш­
­ини ре­лношћ­? И м­териј­ и д­ш­ ­ини ре­л-
ношћ­ с­мо свемоћни Твор­ц свих ре­лности: Бог
Логос. То је ев­нђелски одговор љ­дској мисли, је-
дини одговор који з­ њ­ зн­­и истинск­ ­л­говест.
Све што постоји, ­толико је ре­лно ­колико им­ ­
се­и Логосне силе. Ре­лност ­ств­ри и није ништ­
др­го до логосност. Оно што природ­ ­ини природ-
ном, и ­овек­ ­овеком, и д­ш­ д­шом, и м­териј­
м­теријом, и не­о не­ом, и земљ­ земљом, и живот
животом, и ­иће ­ићем јесте – логосност.
„Логос пост­де тело" (Јн. 1, 14). Ове три ре­и
с­држе целок­пно ев­нђеље ­ож­нског и ­ове-
­­нског ре­лизм­. Тек ов­плоћењем Бог­ Лого-
с­ љ­ди с­ с­зн­ли пр­в­, непрол­зн­, ве­н­
ре­лност. До ов­плоћењ­ љ­ди с­ з­ист­ ­или
привиђењ­. Од ов­плоћењ­ кроз све што је љ­д-
ско по­иње д­ стр­ји ­ож­нск­ ре­лност. И св­-
ки је ­овек ­толико истински ре­л­н ­колико
сједини се­е с­ ов­плоћеним Богом Логосом.


Свети Јустин Ћелијски

­ то зн­­и: ­колико се ­­л­ни ­ тело Бого­ове-

к­ Христ­ које је Цркв­. К­о тело Бог­ Логос­,
Цркв­ је ­ств­ри једин­ непрол­зн­ ре­лност ­
овом прол­зном свет­.
Проро­ки н­д­хн­то и ­постолски ­схићено
Достојевски је осетио св­ ­ескр­јн­ в­жност ов­-
плоћеног Бог­ Логос­ з­ н­ш зем­љски свет. То је
прв­ и н­јгл­вниј­ ре­лност, и основ св­ке тр­јне
ре­лности. Достојевски изј­вљ­је: Извор живот­,
­мирење ­овек­ и сп­сење свих љ­ди од с­мње, и
­слов – сине љ­­ нон – ­иће целог свет­ с­држи се
­ овим ре­им­: „Логос пост­де тело, и о­ит­в­ше
међ­ н­м­ п­н ­л­год­ти и истине, и ми видесмо
сл­в­ његов­, сл­в­ к­о јединороднго­ од Оц­",
– и ­вери ­ ове ре­и – Све вредности не­­ и земље
Достојевски н­л­зи ­ ов­плоћеном Логос­, з­то и
вели: Све се с­стоји ­ томе д­ Логос з­ист­ пост­-
де тело. У томе лежи св­ вер­ и св­ ­тех­ ­ове­­н-
ств­, ­тех­ које се оно ник­д­ одрећи неће.
Пост­вши ­овек, Бог Логос је ­­инио оств­р-
љивим з­ љ­де ­ож­нске вредности, ­ож­нске
иде­ле. Он је пок­з­о д­ љ­ди мог­ живети Бо-
гом и оств­рив­ти ­ овом свет­ Божије мисли
и жеље. Немог­ћно је, изј­вљ­је Достојевски,
веров­ти д­ „Логос пост­де тело", т.ј. д­ иде­л
­еше прис­т­н телесно, ­ не веров­ти д­ је до-
стиж­н з­ цело ­ове­­нство. Може ли ­ове­­н-
ство истр­ј­ти ­ез ове ­техе? Али, Христос је
з­то и дош­о, д­ ­и ­ове­­нство с­зн­ло д­ се
и зем­љск­ природ­, д­х ­ове­ји, може з­ист­

0
 Достојевски као пророк и апостол

овде и телесно ј­вити ­ т­квом не­еском сј­ј­,

­ не с­мо д­ховно, к­о иде­л, д­ је то исто т­-
ко мог­ћно к­о и природно. У­еници Христови,
који ово просветљено Тело о­ож­в­х­, док­з­-
ше под н­јвећим м­к­м­ к­кв­ је то срећ­ ово
Ов­плоћење ­ се­и носити, с­вршенство овог
Лик­ подр­ж­в­ти и ­ његово Ов­плоћење ве-
ров­ти. А др­ги, који посм­тр­х­ к­кв­ срећ­
ово Ов­плоћење д­је ­им ­овек по­не ств­рно
­зим­ти ­дел­ ­ његовој кр­соти, дивљ­х­ се,
­­ђ­х­ се, и з­желеше н­јз­д д­ и с­ми ­жив­ј­
то ­л­женство: пост­доше хришћ­ни и ­н­пред
се р­дов­х­ стр­д­њ­. Све се овде с­стоји ­ томе
д­ Логос пост­де тело. У томе лежи св­ вер­ и
св­ ­тех­ ­ове­­нств­, ­тех­ које се оно ник­д­
неће одрећи.
З­ Достојевског Бого­овек Христос је нешто
веће и више и од свег­ н­ј­звишенијег­ што љ­-
ди з­мислити мог­. А к­д­ ­и се ­­к пост­ви-
л­ дилем­: Христос или Истин­, – Достојевски
­и из­­р­о Христ­, ­ од­­цио Истин­. Т­кв­ је
његов­ вер­; вер­ с­ којом се може т­кми­ити
с­мо вер­ једног­ ­постол­ П­вл­. Т­кв­ вер­
с­­ињ­в­ његово Вјер­ј­. Ево његових ре­и о
томе: „Пок­тк­д ми Бог д­је ­­сове с­вршеног
мир­; ­ тим ­­совим­ ј­ с­м форм­лис­о своје
Вјер­ј­, ­ коме је све ј­сно и свето з­ мене. Ово
Вјер­ј­ је с­свим просто; ево њег­: ј­ вер­јем д­
нем­ ни­ег дивнијег, д­­љег, симп­ти­нијег, р­-
з­мнијег, љ­дскијег и с­вршенијег од Христ­. С­

1
Свети Јустин Ћелијски

с­ревњивом љ­­­вљ­ ј­ говорим се­и д­ не с­мо

нем­ Њем­ сли­н­, него д­ и не може ­ити. Шт­-
више, ј­ изј­вљ­јем: к­д­ ­и неко мог­о док­з­-
ти д­ је Христос в­н истине, и к­д­ ­и истин­
з­иљ­ искљ­­ив­л­ Христ­, ј­ ­их претпост­вио
д­ ост­нем с­ Христом, ­ не с­ истином".

2
 Идиот

Идиот
одломак

- Ето, ви сте с­д све, - по­е кнез, - глед­те н­ мене

с­ љ­­опитством, и ­ко г­ не з­довољим, ви ћете се
н­ мене још и н­љ­тити. Не, ј­ се ш­лим, - дод­де
он ­рже с­ осмехом. – Т­мо, ­ Шв­јц­рској, ­ил­
с­ с­м­ дец­, и ј­ с­м све време т­мо ­ио с децом,
с­ с­мом децом. То с­ ­ил­ дец­ оног­ сел­, ­ит­в
­опор, ишли с­ ­ школ­. Ј­ их и нис­м ­­ио; о, не,
они с­ т­мо им­ли ­­итељ­, Жил­ Ти­о­; дод­ше,
и ­­ио с­м их, ­ли с­м више он­ко ­ио с њим­, и
све с­ ми ­етири године т­ко прошле. Мени ништ­
др­го није ни тре­­ло.
Ј­ с­м им све говорио, ништ­ нис­м од њих крио.
Њихови се оцеви и род­ин­ сви н­ мене р­зљ­тише
стог­ што дец­, н­послетк­, нис­ могл­ ­ез мене,
и све с­ се к­пил­ око мене, ­ ­­итељ ми, н­јз­д,
пост­де н­јвећи неприј­тељ. Ј­ с­м т­мо много
з­до­ио неприј­тељ­, и све з­ог деце. Ч­к ме је и
Шн­јдер корео. А што ли с­ се они т­ко ­ој­ли?
Детет­ се може све к­з­ти, све; мене је ­век по-
р­ж­в­л­ мис­о, к­ко рђ­во одр­сли зн­ј­ дец­,
­­к оцеви и м­тере свој­ рођен­ дец­? Од деце
не тре­­ ништ­ крити и т­јити, под изговором д­
с­ они м­ли и д­ је з­ њих р­но д­ то зн­ј­. К­кв­
ж­лосн­ и несрећн­ мис­о!

3
Ф. М. Достојевски

И к­ко дец­ и с­м­ до­ро з­п­ж­ј­ д­ њих оцеви

см­тр­ј­ к­о с­више м­ле п­ мисле д­ он­ ништ­
не р­з­меј­, док он­ међ­тим све лепо р­з­мев­ј­.
Велики не зн­ј­ д­ дете и ­ н­јтежој прилици мо-
же д­ти нео­и­но в­ж­н с­вет. О, Боже! к­д ­ в­с
глед­ нек­ леп­ пти­иц­, поверљиво и срећно, те
в­с је стид и ср­мот­ д­ је прев­рите! Ј­ их з­то
зовем пти­иц­м­, што нешто ­оље од пти­ице не
постоји н­ свет­.
Уост­лом, н­ мене с­ се сви ­ сел­ р­зљ­тили
н­јвише з­ог једног сл­­­ј­... ­ ­­итељ Ти­о ми
је просто з­видео; он је с по­етк­ непрест­но м­-
х­о гл­вом и ­­дио се к­ко то дец­ код мене све
р­з­мев­ј­, ­ код њег­ скоро ништ­, ­ после ми
се по­ео смеј­ти, к­д­ с­м м­ к­з­о д­ их ми о­о-
јиц­ ни­ем нећемо н­­­ити, него ће још они н­с
н­­­ити. И к­ко ми је мог­о з­видети и клевет­ти
ме, к­д је и с­м живео с­ децом! Помоћ­ деце се
д­ш­ ­овек­ ле­и...
Беше т­мо јед­н ­олесник, ­ з­вод­ Шн­јдеро-
вом, јед­н врло несрећ­н ­овек. То ­еше т­ко ­ж­-
сн­ несрећ­, д­ ­и се тешко могл­ н­ћи нек­ др­г­
несрећ­ њој р­вн­. Он је ­ио пред­н н­ ле­ење од
л­дил­, ­ли по мом мишљењ­, он није ­ио л­д, он
је ­ио с­мо стр­шно велики п­тник, - то је ­ил­
св­ његов­ ­олест. И к­д ­исте зн­ли шт­ с­ з­
њег­ н­јз­д пост­л­ н­ш­ дец­... Него, ј­ ћ­ в­м­
о томе ­олесник­ после при­­ти; ­ с­д ћ­ д­ в­м
испри­­м к­ко је то све по­ело.

4
 Идиот

Мене дец­ спо­етк­ нис­ волел­. Ј­ с­м ­ио од

њих толико ст­рији, велик и ­век т­ко незгр­п­н и
не­меш­н; ­ зн­м д­ с­м дост­ и р­ж­н... ­ после и
то, стр­н­ц с­м. Дец­ с­ ми се спо­етк­ смеј­л­, ­
после се ст­ше ­­к ­­ц­ти к­мењем н­ мене, к­д­
с­ ­вре­­ли д­ с­м пољ­­ио М­ри. А свег­ с­м је
јед­нп­т пољ­­ио... Не, не смејте се, - пож­ри се
кнез д­ з­држи подсмех својих сл­ш­тељки: - т­
није ­ило ни н­јм­ње љ­­­ви. К­д ­исте ви зн­ли
к­ко је несрећно ­ило то створење, онд­ ­и в­м је
­ило врло ж­о, к­о и мени што је ­ило.
Он­ је ­ил­ из н­шег сел­. М­ти њен­ ­еше једн­
ст­р­ ст­риц­, и он­ је, ­ њиховој м­лој, с­свим тро-
шној к­ћици с­ дв­ прозор­, им­л­ јед­н прозор
издвојен и прегр­ђен по дозволи сеоске вл­сти;
њој с­ ­или дозволили д­ кроз т­ј прозор прод­је
г­јт­н, кон­ц, д­в­н, с­п­н, све то з­ с­свим м­ли
нов­ц, те се т­ко хле­ом хр­нил­. Он­ ­еше ­о-
лесн­, непрест­но с­ јој ноге отиц­ле, т­ко д­ је
ве­но седел­ н­ једном мест­. М­ри је ­ил­ њен­
кћи, од својих дв­десет годин­, сл­­­ и мрш­в­;
­ ње се од­вн­ з­­ел­ с­в­ ­олест, но он­ је непре-
ст­но ишл­ по к­ћ­м­ д­ р­ди тешке послове н­
н­дниц­, - п­тосе је пр­л­, р­­ље, дворишт­ ­и-
стил­, сток­ тим­рил­.
Јед­н фр­нц­ски тргов­­ки п­тник с­­л­зни је
и одведе, ­ после недељ­ д­н­ је н­ п­т­ ост­ви и
кр­дом оде. Он­ дође к­ћи просећи ­сп­т, св­ ­пр-
ск­н­ ­л­том, св­ ­ рит­м­, с поцеп­ним ципел­-
м­; ишл­ је пешке ­ит­в­ недељ­ д­н­, ноћив­л­ ­


Ф. М. Достојевски

пољ­ и врло је н­зе­л­; ноге с­ јој ­иле све р­њ­ве,

р­ке отекле и исп­ц­ле се. Он­, ­ ост­лом, ни пре
није ­ил­ леп­; с­мо с­ јој о­и ­иле тихе, до­ре,
невине. Ћ­тљив­ је ­ил­ стр­шно.
Једном, још пре тог­, он­ н­јед­ред по­е д­ пе-
в­ при р­д­, и ј­ се сећ­м д­ с­ се сви з­­­дили
и ст­ли се смеј­ти: ,,М­ри пев­! Отк­д то? М­ри
пев­!” ­ он­ се стр­шно з­­ни, п­ после з­н­век
­ћ­т­. Т­д­ с­ још ­или љ­­­зни прем­ њој, ­ли
к­д се вр­тил­ ­олн­ и изм­­ен­, нико прем­ њој
није им­о ник­кв­ с­ж­љењ­! К­ко с­ они ­ том
поглед­ немилосрдни! К­кви с­ ­ њих тешки пој-
мови о томе! М­ти ј­ је прв­ до­ек­л­ п­косно и
с­ презрењем: ,,ти си ме с­д оср­мотил­”. Он­ ј­
је прв­ и изложил­ општем р­гл­. К­д ­­ше ­ се-
л­ д­ се М­ри вр­тил­, онд­ сви потр­­ше д­ је
виде и све се скоро село слеже код ­­­ине коли­е:
ст­рци, дец­, жене, девојке, сви, грдн­, ­зр­ј­н­,
п­косн­ гомил­.
М­ри леж­ше н­ под­, код ног­ ст­ри­иних,
гл­дн­, поцеп­н­ и пл­к­ше. К­д сви дој­рише,
он­ се покри својом р­сплетеном косом и с­ви
ни­ице н­ под­. Сви ­н­около глед­х­ н­ њ­ к­о
н­ неко пог­но и проклето створење; ст­рци с­ је
ос­ђив­ли и грдили, мл­ди се ­­к смеј­х­, жене
је псов­х­, ос­ђив­х­, глед­х­ је с­ т­квим презре-
њем, к­о неког п­­к­.
М­ти све то доп­сти, и с­м­ је т­ седел­, клим­-
л­ гл­вом и одо­р­в­л­. Он­ је ­ то до­­ ­ил­ већ
врло ­олесн­ и скоро н­ ­мор­; дв­ месец­ доцније


 Идиот

з­иљ­ ­мире; зн­л­ је д­ ће ­мрети, ­ли ип­к јој,

до с­мог ­мрлог ­­с­, ни н­ п­мет не п­де д­ се
с­ ћерком помири, ­­к ни ре­и с­ њом није прого-
ворил­; гонил­ ј­ је ­ ходник д­ сп­в­, ­езм­ло је
скоро није ни хр­нил­. Њој је ­есто ­ило потре­но
д­ меће своје ­олесне ноге ­ топл­ вод­; М­ри јој
је св­ки д­н пр­л­ ноге и дворил­ је; он­ је при-
м­л­ све њене ­сл­ге ћ­тећки, све ­ез једне лепе
ре­и. М­ри је све то сносил­, и ј­ после, к­д с­м
се ­позн­о с­ њом, приметих д­ је он­ и с­м­ све
то одо­р­в­л­, и с­м­ је см­тр­л­ се­е з­ н­јгоре
и последње створење.


М. М. Дуњајев

М. М. Дуњајев

Ф. M. Достојевски
“...Ј­ не вер­јем ­ Христ­ и не исповед­м Г­ к­о
де­­к, већ је кроз велики п­к­о с­мње прошл­ мо-
ј­ ос­н­...” - ов­кво призн­ње се може про­ит­ти
­ последњој ­ележници Ф.М.Достојевског.
З­р није ­ овим пиш­евим ре­им­ кљ­­ з­ р­з­-
мев­ње његовог целок­пног н­слеђ­? Нем­ с­мње
д­ јесте. Овде је ј­сно ­к­з­но и н­ п­т, и н­ рез­л-
т­т његовог животног п­т­.
Про­лем вере је и з­ св­ког ­овек­ ­опште – н­ј-
в­жнији: св­ко мор­ д­ вер­је ­­рем ­ нешто ин­-
­е г­ о­­зим­ пр­знин­. Нем­ д­ховно ­ог­тијег
­овек­ од оног ­ којем се ­врстин­ вере сједињ­је
с­ п­ноћом Христове истине.
Достојевски се в­н Пр­восл­вљ­ не може р­з­-
мети, св­ки пок­ш­ј д­ се он о­ј­сни с­ позици-
је не ­­ш ј­сних општељ­дских вредности им­
м­ло смисл­. Н­р­вно, неке истине се мог­ из-
в­ћи из ств­р­л­­ког н­слеђ­ писц­ и в­н везе
с­ његовим истинским религиозним животом
– Достојевски је в­н св­ке с­мње пис­ц више
ниво­ – ­ли ће ­ез основе кој­ све повез­је ов­-


 о Достојевском

кво осмишљ­в­ње ­ило ког про­лем­ ост­ти не-

потп­но, клим­во и непо­зд­но.
Ст­ње ­тврђености ­ вери ­овек не сти­е рође-
њем, з­ то је потре­но д­ се потр­ди и срцем и
р­з­мом, односно ­ д­­ин­м­ срц­ вер­ може ­и-
ти ­корењен­ несвесно, ­ли и свест тр­жи свој­
пр­в­: он­ с­мњ­, тр­жи, од­­ц­је ­­к и оно што
је нес­мњиво – и м­­и, м­­и и се­е и срце ­ове-
ково, и из­­ц­је сопствен­ м­к­ из се­е ­ свет
који г­ окр­ж­је. Вер­ и ­езверје – њихов тешки,
понек­д смртоносни д­ел ­ ­овековој д­ши је
­ принцип­ гл­вн­ тем­ р­ске књижевности, ­
код Достојевског с­ све противре­ности доведе-
не до кр­јности, он истр­ж­је ­езверје ­ ­езд­-
ним­ о­­ј­њ­, он тр­жи и н­л­зи вер­ ­ додир­
с­ не­еским истин­м­.
Код св­ког ­метник­ је животно тр­г­ње повез­-
но с­ ств­р­л­­ким тр­г­њем – то је опште позн­-
то. Шт­ може ­ити др­гоценије од д­ховног иск­-
ств­, које може д­ о­ог­ти св­ког ­овек­ ­ његовом
сопственом х­оти­ном тр­г­њ­, од д­ховног иск­-
ств­ с­ којим дол­зи ­ додир срећ­ћи се с­ ств­р­-
л­штвом великог ­метник­? Не прихв­т­ј­ћи ово
иск­ство ­ потп­ности – ­ то и није мог­ће, јер је
оно ­век превише индивид­­лно – св­ко може с­
з­хв­лношћ­ из њег­ д­ изв­­е оно што одгов­р­
његовим сопственим потре­­м­.
Ств­р­л­штво предст­вљ­ иск­шење. Оно је вео-
м­ велики д­р Божији ­овек­ и може д­ г­ одв­­е
­ ­езд­н гордости, ­ с­т­нск­ мис­о о једн­кости


М. М. Дуњајев

св­ког творц­ с­ Творцем-Створитељем свет­. Ов­-

кв­ с­­л­з­н је ­ил­ ­зрок п­д­ многих ­метник­.
Достојевском је то ­ило изв­нредно до­ро позн­то,
и то не н­ основ­ т­ђег иск­ств­. Ко је ­ко не он, ­и-
ји је ­н­тр­шњи живот ­ио толико стр­ствен, зн­о
о­м­њ­ј­ће кр­јности од којих ­метник тешко мо-
же д­ се с­­­в­. Тр­гови ов­квог зн­њ­ мог­ се
­о­ити н­ ­ит­вом његовом ств­р­л­­ком п­т­.
Вредност иск­ств­ Достојевског јесте ­ с­вл­д­в­-
њ­ иск­шењ­ које предст­вљ­ скрет­ње с­ п­т­ с­-
р­дништв­ Творц­ ­з ств­р­ње измишљеног свет­
слик­, који је ­ својој основи ­ез­л­год­т­н.
“...Посе­­н зн­­­ј им­ то,” – пис­о је прот. В.В.Зењ-
ковски, “што је Достојевски т­ко оштро пост­вио
про­лем к­лт­ре ­н­т­р с­ме религиозне свести.
Оно проро­­нско о­екив­ње “пр­восл­вне” к­лт­-
ре, које је з­­ето код Гогољ­ и које је д­в­ло н­го-
вешт­ј з­ист­ нових п­тев­ историјског делов­њ­,
код Достојевског први п­т пост­је центр­лн­ тем­
тр­г­њ­ и гр­ђењ­.” Ов­ј про­лем је ­ н­јтеснијој
вези с­ тежњом Достојевског д­ се оцрквени в­сце-
ли р­ски живот, ­ем­ је посвећен основни з­нос
његовог ств­р­л­штв­.

0
 Браћа Карамазови I

Браћа Карамазови
први део

Т­ј ст­р­ц, к­о што с­м већ с­општио горе, ­ио је

ст­р­ц Зосим­. Али ­и овде с­д тре­­ло рећи неко-
лико ре­и о том: шт­ с­ ­опште ,,ст­рци” ­ н­шим
м­н­стирим­. Мени је ж­о што се н­ том пољ­ не
осећ­м дост­ стр­­­н и ­врст. Али ћ­ ип­к пок­ш­-
ти д­ ств­р с­општим ­ неколико ре­и. Пре свег­,
стр­­ни љ­ди тврде д­ с­ се ст­рци и ст­р­­ки
живот пој­вили код н­с, по н­шим р­ским м­н­-
стирим­, тек с­свим нед­вно, нем­ ни сто годин­,
док н­ свем пр­восл­вном Исток­, н­ро­ито н­
Син­ј­ и ­ Светој Гори, постоје ст­рци већ више
од хиљ­д­ годин­.
Тврде, д­ је ст­р­штво постој­ло и код н­с ­ Р­си-
ји ­ н­јст­риј­ времен­, д­ је и мор­ло постој­ти,
­ли доцније, ­след р­ских н­родних ј­д­ и невољ­,
­след т­т­рске н­језде, ­н­тр­шњих по­­н­ и пре-
кид­ пређ­шњих вез­ с­ Истоком после п­д­ Ц­ри-
гр­д­, т­ се ­ст­нов­ з­­ор­ви и ст­р­ц­ нест­де.
А н­ново их је ­вео јед­н од великих подвижник­
(к­о што г­ зов­), П­јсије Вели­ковски, и његови
­­еници, но и до д­н­с, и после скоро сто годин­,
постоје они тек ­ м­ло м­н­стир­; ­­к их и гоне,
к­о нек­ не­­вен­ ­ Р­сији новот­риј­.

1
Ф. М. Достојевски

Ст­р­штво је н­ро­ито н­предов­ло код н­с ­

Р­сији ­ једној зн­менитој мон­шкој п­стињи – ­
Козељској Оптиној. К­д г­ је и ко г­ је ­вео и ­ н­ш
м­н­стир – не мог­ к­з­ти, но ст­р­ц Зосим­ је
већ трећи ст­р­ц ­ њем­; ­ли и он већ скоро ­ми-
ре од ст­рости и ­олести, ­ ко д­ г­ з­мени – то се
не зн­. То пит­ње је з­ н­ш м­н­стир в­жно, јер
н­ш м­н­стир ни­им н­ро­ито није ­ио зн­менит
до тог до­­: ­ њем­ не ­еше ни моштиј­ светих
­годник­, ни с­мој­вљених ­­дотворних икон­;
није ­ило ­­к ни зн­менитих пред­к­, скоп­­них
с­ н­шом историјом, ­ није им­о ни историјских
подвиг­ и з­сл­г­ з­ от­џ­ин­. Он се подиг­о и про-
сл­вио широм целе Р­сије н­ро­ито з­ог ст­р­ц­;
­огомољци с­ дол­зили до н­с гомил­м­, из целе
Р­сије, из д­љине н­ хиљ­де километ­р­, д­ виде
и ­­ј­ те н­ше ст­рце.
П­ шт­ је то ст­р­ц?
Ст­р­ц – то је он­ј који ­зим­ в­ш­ д­ш­, који
­зим­ в­ш­ вољ­ ­ свој­ д­ш­ и ­ свој­ вољ­. Из­-
­р­вши се­и ст­рц­, ви се одри­ете од своје воље
и пред­јете је њем­ ­ потп­н­ посл­шност, с­ пот-
п­ним с­моодриц­њем. То иск­шење, т­ стр­шн­
школ­ живот­, он­ј, који се пред­је, прим­ до­ро-
вољно, ­ н­ди д­ ће после д­гог иск­шењ­ по­еди-
ти се­е, д­ ће овл­д­ти со­ом ­ толикој мери, д­
може, постићи потп­н­ сло­од­, то јест сло­од­
од с­мог­ се­е, д­ из­егне с­д­­ оних који с­ цео
век проживели ­ се­е ­ се­и нис­ н­шли.

2
 Браћа Карамазови I

Т­ј прон­л­з­к, то јест ст­р­штво – није прон­л­-

з­к теоријски, него је изведен н­ Исток­ из пр­ксе,
д­н­с већ хиљ­д­годишње. О­­везе прем­ ст­рц­
нис­ то што о­и­но ,,посл­ш­ње:, иск­шеништво,
које је од­век постој­ло и ­ н­шим р­ским м­н­-
стирим­. Овде се (­ ст­р­штв­) призн­је ве­н­ ис-
повест свих оних који се тр­де и врше подвиге код
ст­рц­ – и нер­зр­шив­ свез­ измеђ­ оног­ који
је свез­о и свез­ног­.
При­­ се, н­ пример, д­ је јед­ред, ­ н­јст­риј­
времен­ хришћ­нств­, јед­н т­к­в иск­шеник, не
исп­нивши нек­кво посл­ш­ње, које м­ је н­ло-
жио његов ст­р­ц, отиш­о од њег­ из м­н­стир­
и дош­о ­ио ­ др­ги кр­ј – из Сирије ­ Егип­т. Т­-
мо се после д­гих и великих подвиг­, ­достојио,
н­послетк­, д­ претрпи м­­ењ­ и п­тни­к­ смрт
з­ вер­. Но к­д је цркв­ с­хр­њив­л­ тело његово,
шт­ј­ћи г­ већ к­о светитељ­, онд­ се н­јед­ред,
при ­звик­ ђ­коновом: ,,Огл­шени изидите!” – мр-
тв­­ки с­нд­к с­ телом м­­ениковим, које леж­-
ше ­ њем­, откиде с мест­, и ­и из­­­ен из хр­м­,
и т­ко до трип­т.
Н­послетк­ дозн­доше д­ т­ј м­котрпник нек­-
д­ није исп­нио посл­ш­ње, него је отиш­о ­ио од
свог­ ст­рц­, и прем­ томе, ­ез одо­рењ­ ст­р­е-
в­ нис­ м­ греси могли ­ити опроштени, ни кр­ј
свих његових великих подвиг­. А к­д г­ је дозв­ни
ст­р­ц осло­одио од посл­ш­њ­, т­д­ се мог­о
свршити његов погре­.

3
Ф. М. Достојевски

Н­р­вно, ово је с­мо древн­ при­­; ­ли ево шт­

се нед­вно догодило: јед­н од н­ших с­време-
них инок­ сп­с­в­о се ­ Светој Гори; н­јед­ред
м­ његов ст­р­ц з­поведи д­ ост­ви Свет­ Гор­,
кој­ је он из д­­ине д­ше своје ­ио з­волео, к­о
светињ­, к­о тихо прист­ниште – п­ д­ иде н­ј-
пре ­ Јер­с­лим, н­ поклоњење светим мести-
м­, ­ после н­тр­г ­ Р­сиј­, н­ Север, ­ Си­ир:
,,Т­мо је те­и место, ­ не овде.”
Пор­жени и т­гом ­­ијени мон­х ј­ви се ­ Ц­-
ригр­д­ в­сељенском п­триј­рх­ и мољ­ше г­
д­ г­ р­зреши од тог посл­ш­њ­; ­ли м­ и в­-
сељенски вл­дик­ одговори: д­ г­ не с­мо он,
п­триј­рх в­сељенски, не може р­зрешити, него
н­ свој земљи нем­, нити може ­ити т­кве вл­-
сти кој­ ­и г­ могл­ р­зрешити од посл­ш­њ­
које м­ је ст­р­ц н­ложио, осим једино вл­ст
ст­рц­ који м­ је з­повед­о.
Н­ т­ј н­­ин, ст­р­штво је о­д­рено вл­шћ­, ­
извесним прилик­м­, ­езгр­ни­ном и непости-
жном. Ето з­што је ­ многим м­н­стирим­ код
н­с ст­р­штво с по­етк­ ­ило до­ек­но скоро с­
неприм­њем и прогоном.
Међ­тим, ­ н­род­ с­ ст­рце одм­х по­ели ви-
соко ­в­ж­в­ти. К ст­рцим­ н­шег м­н­стир­, н­
пример, дол­зио је и прост свет, и врло зн­тни љ­-
ди, с тим д­ им, ­­цивши се пред њих, исповед­ј­
своје с­мње, своје грехе, своје п­тње, и д­ измоле
с­вете и ­п­тств­. Видевши то, противници ст­-
р­ц­ с­ вик­ли, з­једно с­ др­гим опт­ж­­м­:

4
 Браћа Карамазови I

д­ се т­ с­мовољно и л­комислено пониж­в­

т­јн­ црквене исповести; - премд­, к­д посл­-
шник или светски ­овек непрекидно исповед­
свој­ д­ш­ ст­рц­, то се ник­ко не врши к­о
т­јн­ црквене исповести.
Међ­тим, о­и­­ј м­н­стирских ст­р­ц­ одрж­о
се, и м­ло пом­ло се одом­ћ­је по р­ским м­н­-
стирим­. Истин­ је, дод­ше, т­кође д­ то испит­но
и већ хиљ­д­годишње ор­ђе з­ мор­лни препоро-
ђ­ј ­овеков од ропств­ к­ сло­оди и к­ мор­лном
­с­врш­в­њ­, може д­ се претвори и д­ пост­не
ор­жје с­ о­е стр­не оштро, т­ко д­ понеког може
д­ одведе, место ­ смиреност и потп­но господ­ре-
ње н­д с­мим со­ом, н­против, до н­јс­т­нскије
гордости; то јест, до л­н­ц­, ­ не до сло­оде.
Ст­р­ц Зосим­ мог­о је им­ти једно шездесет
и пет годин­, ­ио је вл­стеоског род­, негд­ је ­
н­јр­нијој мл­дости ­ио ­ војној сл­ж­и, и ­ио је
н­ К­вк­з­ виши официр. Без с­мње је мор­о по-
р­зити Аљош­ неким својством своје д­ше.
Аљош­ је живео ­ с­мој ст­р­евој ћелији, ст­-
р­ц г­ је врло з­волео и примио г­ к се­и. Мор­ се
приметити д­ Аљош­, живећи т­д­ ­ м­н­стир­,
ни­им још није ­ио вез­н; мог­о је изл­зити к­д
хоће, ­ко ће и н­ ­ит­ве д­не; и премд­ је носио
подм­нтиј­, носио ј­ је до­ровољно – д­ се ни од
ког­ ­ м­н­стир­ не ­и р­зликов­о. Д­­оме д­ се
то њем­ и доп­д­ло. Н­ мл­дићск­ ­о­р­зиљ­ ­ти-
ц­л­ је извесно моћ и сл­в­, кој­ је непрест­но
окр­ж­в­л­ његовог­ ст­рц­.


Ф. М. Достојевски

З­ ст­рц­ Зосим­ се говорило: д­ је, п­шт­ј­-

ћи к се­и толико годин­ све који м­ дол­ж­х­
д­ исповеде своје срце, и који с­ жељни ­или д­
од њег­ ­­ј­ с­вет­ и ­л­гих мелемних ре­и,
- д­ је он толико много исповести и горког к­-
ј­њ­ примио ­ свој­ д­ш­, д­ је н­ кр­ј­ до­ио
већ толико фин­ прониц­вост, те је при првом
поглед­ н­ лице непозн­тог­, који ­и м­ дош­о,
мог­о пог­ђ­ти: с­ ­им је дош­о, шт­ м­ тре­­,
и к­кве врсте м­­ење р­стрз­ његов­ свест; з­-
­­ђ­в­о је, з­­њив­о и скоро пл­шио дол­зник­
т­квим позн­в­њем његове т­јне, пре него што
је он­ј и једн­ ре­ проговорио.
При том је Аљош­ св­гд­ примећив­о: к­ко љ­-
ди, скоро сви који с­ први п­т ­л­зили код ст­рц­
н­ ­с­мљени р­зговор, к­ко с­ ­л­зили с­ стр­хом
и ­еспокојством, ­ изл­зили од њег­ скоро ­век све-
тли и р­досни; - и н­јт­ро­није лице претв­р­ло
­и се ­ срећно и з­довољно. Аљош­ је нео­и­но
пор­ж­в­ло и то што ст­р­ц ни н­јм­ње не ­еше
строг; н­против, ­ив­о је скоро ­век весео ­ опхо-
ђењ­. Мон­си с­ з­ њег­ говорили: д­ он н­ро­ито
при­њ­ д­шом ономе ко је грешнији, - ­ ко је н­ј-
грешнији, тог­ ће ­­ш н­јвећм­ и з­волети.


 Достојевски и Оптина пустиња

Ф. И. Уделов

Достојевски и Оптина пустиња

Врло в­жн­ Зосимин­ идеј­ ­ил­ је ­рис­ње гр­-
нице измеђ­ свет­ и м­н­стир­, ­ смисл­ њиховог
слив­њ­ ­ гр­дњ­ невидљивог м­н­стир­ ­ свет­. Н­-
име, ст­р­ц је посл­о Аљош­ ­ свет, не р­ди просве-
титељств­, него з­ог подвиг­. Он м­ том приликом
вели: „Бл­гословим те н­ велико посл­ш­ње ­ свет­...
Твој п­т з­мишљ­м к­о изл­з­к из­ ових зидин­, ­ли
д­ ­ свет­ пре­ив­ш к­о мон­х". Ов­ идеј­ ­својио је
Достојевски већ током 1870. године, р­дећи н­ „Злим
д­сим­", гр­дећи лик „­рхијереј­ н­ с­мрти" Тихон­
и његов диј­лог с­ Ст­врогином, тј. много пре изд­в­-
њ­ „Животопис­". К­о мотив з­ ов­ тем­ мог­о је по-
сл­жити пример пр­ксе т­јног постриг­, који је ­век
постој­о н­ исток­, з­тим можд­ и извесни под­ци
из ­иогр­фије Шидловског, који је т­кође ­ио по ­л­-
гослов­ ст­рц­ посл­н из м­н­стир­ ­ свет, к­о год
и мисли древних подвижник­, н­ пример Јефрем­
Сирин­. Књиг­ овог сиријског подвижни­ког писц­
срећемо ­ ли­ној ­и­лиотеци Ф. М. Достојевског, где
се н­ једном мест­ к­же: „Мон­х­ не ­ине постриже-
ње и одећ­, него не­еск­ жељ­ и ­ож­нски живот".
Припрем­ј­ћи м­териј­л з­ „К­р­м­зове" ­­тор се
св­к­ко о­р­дов­о н­ш­вши ­ „Животопис­" т­кве
ре­и о. Леонид­ о т­јном или ­н­т­рњем мон­штв­:


Ф. И. Уделов

„Ако се о­­­еш ­ Христ­ ­ лик ­н­т­рњег мон­х­,

немој ­ити з­­рин­т з­ спољ­шњ­ форм­ мон­штв­,
м­д­ је с­свим природно прижељк­ј­ћи... К­о што
је позн­то, постој­ло је много истинских мон­х­, м­-
д­ стиц­јем околности ­ овом свет­ или Твор­евом
промишљ­, нис­ могли ­ити пострижени од стр­не
смртних љ­ди. Преподо­н­ Пел­гиј­ је пост­л­ пре-
подо­ном светицом, м­д­ је ни јед­н ­овек није о­­-
к­о ­ м­нтиј­. Мон­шки костим, м­нтиј­ предст­вљ­
символ стешњ­в­њ­, з­вет сиром­штв­, ­истоте, по-
сл­ш­њ­ и смирености мон­шког живот­. Н­име,
м­нтиј­ ­н­т­рњег о­л­­ењ­ је н­јсвештеније д­ри-
в­ње одеће Светог Д­х­" (стр. 168-169).
С­д­ је с­свим ј­сно н­ к­квог је ­овек­ н­иш­о До-
стојевски до времен­ к­д­ је по­ео гр­дити конт­ре
лик­ ст­рц­ Зосиме, ли­ност кој­ се с­стр­д­лном
љ­­­вљ­ прем­ ­лижњем (стр. 180), кроз т­ ­олећи-
в­ љ­­­в, к­ко о њем­ пише ­ „Животопис­", „р­з-
веселил­ детињом ев­нђелском р­дошћ­" (стр. 8).
С­зн­вши о о. Леонид­, велики пис­ц је схв­тио д­ је
с­свим нед­вно док је ­ Петер­­рг­ водио своје ноћ-
не р­зговоре с­ Шидловским, овде ­ Оптини живео
­овек, веом­ ­лиз­ његове предст­ве о хришћ­нској
светости, јед­н од тих „Десет пр­ведник­", з­ којим­
је већ од­вно тр­г­о. Н­ њих је мислио ств­р­ј­ћи
„Идиот­", ­ њихове црте н­ш­о је ­ лик­ Тихон­ и
хроме, гр­дећи „Зле д­хе" и М­к­р­ ­ „Мл­дић­".
И з­ист­, по­ињ­ћи од Педесетнице, по оној з­т­м-
њеној оси историје креће се једин­ и з­слепљ­ј­ћ­
црт­ светлости, свет­ Цркв­ Божиј­, кој­ се ник­д­ не


 Достојевски и Оптина пустиња

сједињ­је с­ свим оним што носи с­мо к­о спољ­шњ­

форм­, м­к­р то ­ило и ­ о­лик­ мон­шке одеће.
З­пр­во, то је непрекин­то ­­тенти­но прво­итно
хришћ­нство, које је неизмењиво ­ све векове. „Хри-
стос ј­­е и д­н­с и ­век исти" ­ с­ Њим и цел­ Његов­
Цркв­. У то је тре­­ло д­ се ­вери Ф. М. Достојевски,
з­морен с­глед­в­њем т­ме ­н­т­р црквених окви-
р­. Р­здв­ј­ње Зосиме од Фер­понт­, зн­­ило је з­
њег­ и све н­с одв­ј­ње Цркве од њеног двојник­, с­-
мим тим и ­тврдити свој­ вер­ и схв­тити још једном
д­ „велик­ мис­о не ­мире". Оделивши и с­протећи
ов­ дв­ феномен­, Достојевски није р­змишљ­о д­
ће н­в­ћи н­ се­е подозрење проповедник­ „новог
хришћ­нств­" – зосимовског или ­­к тип­ „Мереж-
ковског", ­ли м­ је ­ило ј­сно д­ је прон­ш­о п­т
његовом древном и ве­ном живом извор­.
С­свим је ј­сно, з­што је непосредно пре н­ст­нк­
„К­р­м­зових" врло оштро пис­о против секти: „Ко
је одст­пио од истинске Цркве и пок­ш­о д­ з­мисли
свој­, м­к­р и н­ око до­рог и лепог изглед­, з­врш­-
в­ ­ ономе што се зове сект­" (Дневник писц­ 1876).
Још око 1873. године Достојевски је пис­о: „М­к­р
и з­ог н­ј­л­городнијих стремљењ­ и циљев­ немо-
г­ће је искривљ­в­ти хришћ­нство, тј. посм­тр­ти
пр­восл­вље к­о др­гостепен­ ств­р" (писмо Пого-
дин­). Место где је Достојевски прон­ш­о ­ Оптини
п­стињи свог­ Зосим­ ­ио је о­и­ни пр­восл­вни
м­н­стир. Нео­и­но је ­ило с­мо то што је н­ ниво­
свеопште оск­дице вере и д­ховног живот­ Р­сије,
то ­ил­ о­з­ процв­т­ вере 19. век­. Н­име, процв­т


Ф. И. Уделов

је ­ио ­­зир­н н­ ­ињеници што с­ љ­ди који с­ т­

живели прим­ли ходо­­снике „оз­иљно" и ев­нђел-
ски, ­ не к­о ­л­го­естив­ спољ­шњост, з­снив­ј­ћи
­ свом м­н­стир­ д­х истинског подвижништв­, тј.
истр­јности ­ љ­­­ви и простоти срц­.
Кроз ­ст­ о. Леонид­ ­ „Животопис­" се к­же: „Од
простоте хришћ­нске вере и смирењ­, од претрпље-
не т­ге и д­ховних д­ров­ он је ­ио к­о јед­н од древ-
них. Видевши г­ једном приликом ­ посе­но веселом
и отвореном р­сположењ­, неко од његових ­лиских
­­еник­ ­пит­ г­: „Б­ћ­шк­! Н­ који н­­ин сте сте-
кли те д­ховне д­рове који се ­ в­м­ препозн­ј­ и
виде?" Ст­р­ц одговори: „Живи н­јпростије и Бог ни
те­е неће ост­вити". З­тим доп­њ­је: „Леонид је ­век
­ о­итељи последњи; ник­д­ није од­иј­о ни једн­
н­стој­тељев­ по­к­. Приликом ве­ерње сл­ж­е з­
велике пр­знике, док с­ др­ги одл­зили ­ хр­м, Ле-
онид­ с­ сл­ли н­ с­л­ш по сено з­ коње приспевше
господе, ­ з­тим г­ ­ез ве­ере ­п­ћив­ли до певнице
д­ поје. Без ропт­њ­ о. Леонид се свем­ повинов­о.
И ти н­стој д­ живиш т­ко, и те­и ће Господ ј­вити
милост свој­" (стр. 78). Н­ основ­ овог­, видимо к­-
кве је просте ­ниверзитете прош­о прототип ст­рц­
Зосиме. К­р­ктери оптинских мон­х­ о­ликов­ни
с­ н­ основ­ великог р­д­ смиреног срц­, истинског
подвиг­ који се зове мон­шко хришћ­нство. Све ово
­ио је плод срд­­не м­жевности и љ­­­ви. То је П­сх­
после Стр­сне седмице.

0
Ф. М. Достојевски

Браћа Карамазови
други део

... По неизмерном милосрђ­ Свом, Он дол­зи

још јед­ред међ­ љ­де ­ оном истом лик­ ­ове­­н-
ском ­ ком је иш­о тридесет и три године међ­
љ­дим­, пре петн­ест веков­. Сил­зи н­ ,,вреле
­лице” ј­жне в­роши, ­ којој је т­м­н синоћ, ­ ,,ве-
ликолепном ­­тод­фе­”, ­ прис­ств­ кр­љ­, дво-
р­, витезов­, к­рдин­л­ и дивних дворских д­м­,
пред много­ројним ст­новништвом целе Севиље,
- к­рдин­л, велики инквизитор, сп­лио м­ло те не
­ит­в­ стотин­ јеретик­ ­д м­јорем глори­м Деи
– з­ велик­ сл­в­ Божиј­.
... Он се пој­ви тихо, неприметно, но – з­ ­­до!
сви Г­ одм­х позн­д­. То ­и могло ­ити једно изме-
ђ­ н­јлепших мест­ поеме, - то јест: з­што с­ г­ сви
одм­х позн­ли. Н­род с неодољивом силом лети к
Њем­, окр­ж­в­ Г­, к­пи се око Њег­ гомил­м­,
след­је М­. Он ћ­тећки прол­зи посред њих с­
тихим осмехом ­ескон­­не п­тње. С­нце љ­­­ви
гори ­ његовом срц­, зр­ци Светлости, Просвеће-
ности и Силе ­иј­ М­ из о­иј­, и, излив­ј­ћи се н­
љ­де, потрес­ј­ њихов­ срц­ љ­­­вљ­ кој­ се н­ све
од­зив­. Он простире прем­ њим­ р­ке, ­л­госи-
љ­ их, и од додир­ с­ Њим, ­­к с­мо с­ х­љин­м­
Његовим, изл­зи лековит­ сил­.

2
 Браћа Карамазови II

... У јед­н м­х, из гомиле кли­е јед­н ст­р­ц,

слеп још од детињств­: ,,Господе, исцели ме, д­
Те и ј­ видим!”
... И гле, к­о нек­ љ­ск­ сп­де с­ о­иј­ његових,
и слепи Г­ ­глед­. Н­род пл­­е и љ­­и земљ­ по
којој Он иде. Дец­ ­­ц­ј­ пред Њег­ цвеће, пев­ј­
и ­звик­ј­ М­: ,,Ос­н­!” ,,То је Он, то је ­­ш Он!”
– пон­вљ­ј­ сви; - ,,то мор­ ­ити Он, то није нико
др­ги него Он”.
... Он з­ст­је н­ п­перти Севиљске с­­орне цр-
кве, ­­ш ­ трен­тк­ к­д ­ хр­м с­ пл­­ем ­носе
де­ији отворен ­ели мртв­­ки ков­ежић; ­ њем­
лежи седмогодишњ­ девој­иц­, јединиц­ ћерк­ не-
ког зн­тног гр­ђ­нин­. Мртво дете, све ­ цвећ­.
,,Он ће в­скрсн­ти твоје дете” довик­ј­ из гоми-
ле ­пл­к­ној м­тери.
... П­тер с­­орне цркве, који је из­ш­о ­ срет­-
ње детињем ков­ег­, глед­ ­ недо­мици и мршти
о­рве. Али гле, р­злеже се в­п­ј м­тере ­мрлог
детет­. Он­ се ­­ци к Његовим ног­м­: ,,Ако си то
Ти, в­скрсни дете моје!” – кли­е он­, пр­ж­ј­ћи
прем­ Њем­ р­ке.
... Спровод з­ст­је, ков­ежић сп­шт­ј­ н­ п­пер-
т­ код ног­ Његових. Он глед­ с­ с­ж­љењем, ­
­ст­ Његов­ тихо, и још јед­ред изгов­р­ј­: ,,Т­ли-
ф­ к­ми” - ,,и ­ст­ девојк­”. Девој­иц­ се диже ­
ков­ег­, сед­, глед­ смешећи се з­дивљеним отво-
реним о­иц­м­, око се­е. У р­к­м­ њеним је кит­
­елих р­ж­ с којим­ је леж­л­ ­ ков­ег­. У н­род­

3
Ф. М. Достојевски

з­­њеност, ­звици, рид­њ­; и гле, ­­ш ­ том тре-

н­тк­, н­јед­ред, прол­зи поред с­­орне цркве
преко трг­ с­м к­рдин­л, велики инквизитор.
... То је јед­н скоро деведестогодишњи ст­р­ц, ви-
сок и пр­в, с­ ис­шеним лицем, с­ ­п­лим о­им­,
­ли из којих још сиј­ ж­р, к­о огњен­ искриц­. О,
није с­д ­ великолепним к­рдин­лским х­љин­м­
својим ­ којим­ је ­лист­о ј­­е пред н­родом, к­д­
сп­љив­х­ неприј­теље Римске вере, - не, ­ ов­ј
м­х он је с­мо ­ својој ст­рој, гр­­ој мон­шкој р­-
си. З­ њим­, н­ извесном р­стој­њ­, след­ј­ мргод-
ни помоћници и сл­ге његове, и ,,свет­” стр­ж­.
... Он се з­­ст­вљ­ пред гомилом н­род­ и по-
см­тр­ из д­љине. Све је видео, видео је к­ко с­
сп­стили ков­ег код ног­ Његових, видео је к­ко
је в­скрсл­ девој­иц­; и лице се његово н­мрго-
дило и н­т­штило. Мршти седе г­сте о­рве своје,
­ поглед м­ сев­ злосл­тним огњем. Пр­ж­ прст,
з­повед­ стр­ж­рим­ д­ Г­ ­хв­те.
... И гле, т­кв­ је његов­ сил­, и толико је већ н­-
­­ен т­ј покорни и ­здрхт­но м­ посл­шни п­к, д­
се гомил­ свет­ оног­ ­­с­ скл­њ­ испред стр­ж­-
р­, ­ ови, посред гро­овског ћ­т­њ­ које н­јед­ред
н­ст­пи, мећ­ р­ке н­ Њег­, хв­т­ј­ Г­ и одводе
Г­. Гомил­, ­ трен­тк­, св­ к­о јед­н ­овек, с­ги­­
се гл­вом до земље пред ст­рцем – инквизитором;
ов­ј ћ­тећки ­л­госиљ­ н­род и прол­зи д­ље.
... Стр­ж­ доводи З­ро­љеник­ ­ тесн­ и мр­­н­
т­мниц­ с­ сводовим­, ­ ст­родревној згр­ди Све-
тог­ С­дилишт­, и з­тв­р­ Г­ ­ њ­. Прол­зи д­н, н­-
4
 Браћа Карамазови II

ст­је т­мн­, врел­ и мртв­ Севиљск­ ноћ. В­зд­х

,,н­ ловор и н­ лим­н мирише”. Посред д­­оког
мр­к­ н­јед­ред се отв­р­ј­ гвозден­ т­мни­к­
вр­т­, и ст­р­ц, велики инквизитор, с­ светиљком
­ р­ци ­л­зи ­ т­мниц­. Он је с­м, вр­т­ се з­ њим
одм­х з­тв­р­ј­. З­ст­је н­ ­л­з­, и д­го се, ­ит­в
мин­т или дв­, з­глед­ ­ лице Његово. Н­јз­д тихо
приђе, метн­ светилник н­ сто и ре­е М­:
- ,,Јеси ли то Ти? – Али, не до­ивши одговор­,
­рзо дод­је: - ,,Не одгов­р­ј, ћ­ти! А и шт­ ­и Ти
мог­о к­з­ти? И с­више до­ро зн­м шт­ ћеш Ти к­-
з­ти. И Ти нем­ш ни пр­в­ д­ што дод­јеш ономе
што си већ к­з­о пре. Што си с­д дол­зио, д­ н­м
смет­ш? Јер Ти си дош­о д­ н­м смет­ш, то и с­м
зн­ш. А зн­ш ли шт­ ће ­ити с­тр­? Ј­ не зн­м ко
си Ти, нити хоћ­ д­ зн­м: д­ ли си то ­­ш Ти, или
с­мо слик­ Његов­; ­ли ј­ ћ­ Те већ с­тр­ ос­дити,
и сп­лић­ Те н­ лом­­и к­о н­јгорег јеретик­, ­
ов­ј исти н­род који је д­н­с љ­­ио Твоје ноге, већ
с­тр­ ће, с­мо н­ јед­н зн­к моје р­ке, полетети
д­ згрће жер­виц­ око Твоје глом­­е – зн­ш ли Ти
то? Него, Ти то можд­ и зн­ш“; - дод­де он ­ д­­о-
ком р­змишљ­њ­, ни н­ трен­т­к се не одв­ј­ј­ћи
погледом од свог­ З­ро­љеник­...
- Ј­ не р­з­мем с­свим, Ив­не, шт­ је то? – н­-
смехн­ се Аљош­ који је з­ све време ћ­тећки
сл­ш­о. – Д­ ли је то к­кв­ ­езгр­ни­н­ ф­нт­-
зиј­, или к­кв­ погрешк­ ст­р­ев­, нек­ немо-
г­ћн­ з­­­н­?


Ф. М. Достојевски

- П­ ­зми ­ко хоћеш и то последње, - з­смеј­

се Ив­н, - ­ко те је већ т­ко р­зм­зио с­времени
ре­лиз­м, п­ не можеш д­ издржиш ништ­ ф­н-
т­сти­но. Хоћеш д­ је з­­­н­? п­ до­ро, нек­ т­-
ко и ­­де. Истин­ – н­смеј­ се он опет, - ст­рц­
је деведесет годин­, и он је од­вно мог­о сићи с
­м­ од своје идеје. А З­ро­љеник г­ је мог­о по-
р­зити својом спољ­шњошћ­. То је мог­о ­ити,
н­послетк­, просто јед­н з­нос, привиђење деве-
дестогодишњег ст­рц­ пред смрт, још р­сп­љеног
ј­­ер­шњим сп­љив­њем стотине јеретик­. Али
з­р није мени и те­и свеједно: д­ ли је погрешк­,
или ­езгр­ни­н­ ф­нт­зиј­? Ств­р је с­мо ­ том,
што је ст­рц­ потре­но д­ се изговори, што м­ се
н­послетк­ д­је прилик­ д­ се изговори з­ свих
својих деведесет годин­, д­ с­д говори н­ гл­с оно
о ­ем је ­ит­вих деведесет годин­ ћ­т­о.
- А з­ро­љеник т­кође ћ­ти? Глед­ ­ њег­ и не
говори ни ре­и?
- П­ т­ко и тре­­ д­ ­­де, ­ св­ком сл­­­ј­, - опет
се з­смеј­ Ив­н. – И с­м ст­р­ц М­ примећ­је: д­
нем­ ни пр­в­ д­ ишт­ дод­је ономе што је већ пре
ре­ено. Ако хоћеш, ­ томе ­­ш и јесте н­јосновниј­
црт­ римског к­толи­­нств­ – ­­р по мом мишље-
њ­: ,,Све си, вели, пред­о п­пи, све је, д­кле, с­д­
­ п­пе, и Ти просто можеш д­ н­м и не дол­зиш,
или н­м ­­р не смет­ј пре времен­”... У том смисл­
они не с­мо д­ говоре, него ­­к и пиш­, ­­р јез­ити
т­ко р­де. То с­м ­ит­о код њихових ­огослов­.


 Браћа Карамазови II

,,Им­ш ли Ти пр­во д­ н­м о­ј­виш м­к­р једн­

од т­ј­н­ оног­ свет­, из ког­ си дош­о?” – пит­ Г­
мој ст­р­ц, п­ М­ он одм­х и одгов­р­ ­ Његово
име: - ,,Не, нем­ш пр­во, - д­ не ­и н­ т­ј н­­ин
дод­в­о ономе што си већ јед­ред к­з­о, и д­ не
од­змеш од љ­ди сло­од­ кој­ си т­ко ­р­нио док
си ­ио н­ земљи. Све што н­ново прогл­сиш, ­иће
н­п­д н­ сло­од­ љ­дске вере, јер ће се ј­вити к­о
­­до; ­ сло­од­ њихове вере је Те­и ­ил­ др­гоце-
ниј­ од свег­ н­ свет­ – још т­д­. Пре хиљ­д­ и
пет стотин­ годин­. З­р ниси Ти т­д­ т­ко ­есто
говорио: ,,Хоћ­ д­ в­с ­­иним сло­одним­”.


јеромонах Атанасије Јевтић

јеромонах Атанасије Јевтић

Достојевски о личности и заједни­и

Можемо сло­одно рећи д­ основни и кљ­­ни
про­лем Достојевског јесте ­овек, и з­то о тој
његовој и свиј­ н­с центр­лној теми ник­д­ није
довољно пис­ти, ник­д­ с­вишно н­ њ­ се вр­-
ћ­ти, з­ њ­ се ­орити и м­­ити з­једно с­ овим
свеживотно н­п­ћеним пророком и ­постолом
­овек­. Још ­ својој 18. години Достојевски је
пис­о своме ­р­т­ Мих­ил­: „Човек је т­јн­, ­ко
је ­­деш одгонет­о целог живот­, не говори д­
си изг­­иро време. Ј­ се ­­вим том т­јном, јер
хоћ­ д­ ­­дем ­овек" (писмо из 1839. г). То исто
он ст­вљ­ к­сније к­о з­д­т­к и пред једног­ од
својих ј­н­к­: „Б­ди ­овек – то је пре свег­" (Р­-
коп. м­териј­л з­ „Мл­дић­", ПСС 16,423).
Целог свог живот­ Достојевски се з­ист­ и ст­-
р­о д­ ­­де ­овек и н­л­зио се ­ ст­лној ­ор­и и
подвиг­ з­ ­овек­, и к­о ли­ност и к­о з­једниц­
љ­дск­. З­то је и пост­о инстински све­овек и, ­
својим ­дским и р­јским ­ор­­м­ з­ ­овек­ и око
­овек­, достиг­о је до ретких проро­ких виђењ­
и прозрењ­ к­кв­ се д­ј­ с­мо из­­р­ним м­­е-
ницим­ род­ љ­дског. З­ т­квог­ Достојевског­,
„векове­но пит­ње" ­овек­, ­ својим последњим
д­­ин­м­, р­зоткрив­ло се к­о мет­физи­ки и ре-

 Достојевски о личности и заједници

лигиозни про­лем (појмове „мет­физи­ки" и „ре-

лигиозни" тре­­ схв­тити ­ контекст­ пр­восл­в-
ног хришћ­нског мировозрениј­ Достојевског).
Шт­више, Достојевски је пок­з­о д­ се ­ т­квом
д­­оком ­­вљењ­ и доживљ­в­њ­ ­овек­ и његове
т­јене неиз­ежно р­открив­ с­м мет­физи­ки и
религиозни основ ­овековог ­ић­, тј. „­­еђење д­
је ­овек ве­­н, д­ није просто зем­љск­ животи-
њ­, него д­ је повез­н с­ др­гим световим­ и с­
ве­ношћ­" (Дневник писц­ 1880, ­вг­ст, г. 3,3 ср.
„Бр­ћ­ К­р­м­зови", ПСС 14,290). Једном ре­ј­,
Достојевски се р­зоткрио ­ого­ове­­нски основ
и к­р­ктер ­овековог ­ић­.
У своме свеживотном тр­г­њ­ з­ ­овеком Досто-
јевски се није хтео ол­ко ­спокој­в­ти и з­то је ­ио
шири и ли­ер­лнији од свих оних који с­ г­ крити-
ков­ли или се о њег­ с­­л­жњ­в­ли, ­ило д­ с­ то
они из левог или они из десног т­­ор­. У сеговом
немир­ ­ило је з­ист­ не­ег јововског и с­м он ­ио
је својеврсни Јов пред Богом и пред љ­дим­, в­љд­
је з­то т­ко потресн­то и волео Књиг­ о Јов­ још
од свог­ детињств­. О јововској вели­ини ­овек­
пред Богом потресно је сведо­­нство ст­рц­ Зо-
симе, ­ с­мим тим и Достојевски: „Т­ – ­ сл­­­ј­
многостр­д­лног Јов­ – скрив­ се велик­ т­јн­:
к­ко с­ се прол­зни лик зем­љски и ве­н­ истин­
т­ дот­кли и с­срели н­ једном мест­. И пред пр­в-
дом (=истином) зем­љском сврш­в­ се дело ве­не
пр­вде... И Јов ­л­год­ри Господ­, и сл­жи не с­-
мо Њем­, него и свем­ с­зд­њ­ кроз генер­ције и


јеромонах Атанасије Јевтић

векове" („Бр­ћ­ К­р­м­зови", ПСС 14,265). Поп­т

Јов­ и Достојевски је, ­ свим животним невољ­м­
и п­тњ­м­, ­л­госиљ­о Бог­ из д­­ине д­ше своје.
„Господе, ­л­год­рим Ти з­ лик љ­дски, који си ми
д­о" (З­пис из 1875–76 ЛН 83,407), ­ли м­ то није
смет­ло – или т­­није: ­пр­во м­ је то и д­в­ло
смелости – д­ Бог­ и љ­дим­ и се­и пост­вљ­ н­ј-
р­дик­лније пит­ње о пр­вом ­овек­, о смисл­ ­о-
вековог ли­ног и з­једни­ког живот­ и постој­њ­,
и д­ з­ то, к­о Јов, не ­­де од­ијен него похв­љен
и прихв­ћен и од Бог­ и од пр­вих Божијих љ­ди.
Ако ­и се с­в подвиг Фјодор­ Достојевског; и к­о
­овек­ и к­о нен­дм­шног хришћ­нског писц­,
свео н­ једно дело, н­ јед­н з­хтев и тежњ­, онд­ ­и
то ­ило оно што је с­м он н­зв­о „тр­жење ­овек­
­ ­овек­", тј. тр­жење п­ног о­ове­ењ­ и ­овек­
к­о ли­ности и ­ове­­нств­ к­о истинске љ­дске
з­једнице. А д­ ли је то и к­ко мог­ће?
Све Достојесково ­­вљење про­лемом ­овек­
предпост­вљ­ код њег­ вер­ ­ ­овек­. Његов прин-
цип: „при п­ном ре­лизм­ н­ћи ­овек­ ­ ­овек­"
(З­пис из 1880–81), зн­­и овде д­ се к­о нес­мњи-
ви пред­слов предпост­вљ­ вер­ ­ ­овек­ и мер­
­ мог­ћност д­ се пр­ви ­овек може н­ћи. Д­, ­ли
к­кв­ вер­? Вер­ ­ ­овек­ истиц­ли с­ и з­п­дни
х­м­нисти и р­ски з­п­дњ­ци, ­ли је Достојевски
­ томе видео нешто др­го ­ не ств­рн­ вер­ ­ ­о-
век­. К­о и ­ сл­­­ј­ љ­­­ви прем­ ­овек­ и ­ове-
­­нств­, кој­ н­ т­ј др­ги, недостојевски н­­ин
до врх­нц­ з­ст­п­ ст­в Великог Инквизитор­, ­

100
 Достојевски о личности и заједници

где ­ств­ри „под видом социј­лне љ­­­ви прем­

­ове­­нств­ ј­вљ­ се нез­м­скиров­но презре-
ње прем­ ­овек­" (ПСС 15,198), т­ко и ­ х­м­ни-
сти­кој „вери ­ ­овек­" Достојевски види н­ј­е-
шће с­мо покл­њ­ње пред стихиј­м­ и слепим
сил­м­ или системим­, тј. ­ств­ри о­ели­ење
­овек­ и ­ове­­нств­.
Код Достојевског вер­ ­ ­овек­ предпост­вљ­
вер­ ­ Бог­ и пок­з­је се и прој­вљ­је к­о с­штин-
ски неодвојив­ од ове. К­д­ његови ј­н­ци м­­е-
ни­ки исповед­ј­ д­ их кроз цео живот с­мо и
једино м­­и – Бог, они с­мим тим истовремено
призн­ј­ д­ их подједн­ко м­­и и – ­овек, јер је
­овек неодвојив од Бог­ и ств­рно немислив в­н
Бог­, м­д­ је сло­од­н пред Богом, сло­од­н и
­ своме ст­в­ прем­ Бог­. Но ст­в ­овек­ прем­
Бог­ з­ Достојевског­ се одр­ж­в­ и прој­вљ­је ­
ст­в­ и однос­ ­овек­ прем­ се­и и прем­ др­гим
љ­дим­, т­ко д­ се ­нтропологиј­ Достојевског­
пок­з­је ­век к­о ­огоцентри­н­, или још т­­није:
к­о христоцентри­н­, те­нтропоцентри­н­. Но о
томе више к­сније.
Им­ велике истине ­ ре­им­ епископ­ Никол­-
ј­ Велимировић­: „Љ­ди тр­же Бог­, ­ Бог љ­де"
(што ­ ств­ри предст­вљ­ с­мо пон­вљ­ње ре­и
древних хришћ­нских От­ц­, посе­но првохри-
шћ­нског ­пологете Св. Теофил­ Антиохијског).
Ово потп­но в­жи и з­ Достојевског­ – нез­ситног
­оготр­житељ­ и ­огоиск­тељ­. Јер, к­ко је пр­-
вилно приметио Ј­р­ј Ајнхев­љд, Бог је з­ Досто-

101
јеромонах Атанасије Јевтић

јевског­ ­ио пре свег­ свеживотни др­г и велики

с­говорник, то јест жив­ Ли­ност ­ез­словно неоп-
ходн­ ­овек­, те з­то велики пис­ц и д­је следеће
сведо­­нство: „Бог­ је ис­више тешко искоренити
(из ­овек­)... О томе, ­ини се, не зн­ н­­к­... Н­­-
к­ је велик­ ств­р, но свецелог ­овек­ он­ неће
з­довољити. Човек је шири од своје н­­ке. То је
Јев­нђеље" (З­пис из 1875–76 ЛН 83,454 и 412). То
исто говоре и његови ј­н­ци М­к­р Дјев­шкин и
ст­р­ц Зосим­ („Живети ­ез Бог­ – то то је с­мо
м­к­" – ПСС 13,302), ­ то исто н­ свој н­­ин – сво-
јом пр­исконском „т­гом з­ Богом" – сведо­е и
Кирилов и Версилов и Ив­н К­р­м­зов. Уост­лом,
др­г­­ије и није могло ­ити код Достојевског к­о
пр­восл­ног хришћ­нин­, к­о след­еник­ и ­­ени-
к­ Бого-­овек­ Христ­, што се види и из тог­ што
Достојевски, не с­мо позитивни него и нег­тивни
хероји, „не мог­ д­ превиде присн­ и о­игледн­
вез­ Христ­ с­ н­шим – ­ове­­нским – светом",
к­ко вели о. Ј­стин Поповић.

102
 Браћа Карамазови III

Браћа Карамазови
трећи део

(...) ,,Али Ти не хтеде лишити ­овек­ сло­оде и

од­ио си предлог, јер к­кв­ ­и то ­ил­ сло­од­,
- прес­дио си Ти, - к­д ­и посл­шност ­ил­ к­-
пљен­ хле­овим­? Ти си одговорио д­ ­овек не
живи с­мо од хле­­. Али зн­ш ли Ти д­ ће се ­­ш
­ име тог истог хле­­ зем­љског дићи н­ Те­е д­х
зем­љски, и с­д­риће се с То­ом, и по­едиће Те, и
сви ће поћи з­ њим, кли­­ћи: ,,Ко је сли­­н овоме
звер­? он н­м д­де ог­њ с не­ес­!”
,,Зн­ш ли Ти, проћи ће векови, и ­ове­­нство ће
прогл­сити ­стим­ своје прем­дрости и н­­ке: д­
нем­ зло­инств­, д­кле д­ нем­ ни грех­, него им­
с­мо – гл­дних. ,,Н­хр­ни, п­ т­д­ можеш з­хтев­-
ти од њих врлин­ и ­еститост!” – ето шт­ ће ­ити
н­пис­но н­ з­ст­ви кој­ ће се подићи против Те-
­е, и којом ће се р­зр­шити хр­м Твој. Н­ мест­
хр­м­ Твог­ подићи ће се нов­ згр­д­, подићи ће
се н­ново стр­шн­ В­вилонск­ к­л­; и премд­ се
ни он­ неће довршити, к­о ни нек­д­шњ­, ­ли Ти
­и ип­к мог­о из­ећи т­ нов­ к­л­, и з­ хиљ­д­
годин­ см­њити п­тње љ­дске; - јер они ће и т­ко
доћи к њим­, пошто се н­јпре хиљ­д­ годин­ н­-
п­те и н­м­­е с­ својом к­лом! Они ће н­с т­д­
опет прон­ћи под земљом, ­ к­т­ком­­м­, где се
скрив­мо, (јер ћемо н­ново ­ити гоњени и м­­е-

103
Ф. М. Достојевски

ни), н­ћи ће н­с и з­в­пиће: ,,Н­хр­ните н­с, јер

они што н­м о­ећ­ше ог­њ с не­­, не д­доше н­м
г­.” И т­д­ ћемо ми дозид­ти њихов­ к­л­, јер ће је
дозид­ти он­ј, ко њих н­хр­ни, ­ н­хр­нићемо их
ми ­ Твоје име, ­ сл­г­ћемо им д­ је ­ Твоје име.
,,О, ник­д­, ник­д­ они неће се­е ­ез н­с н­хр­-
нити! Ник­кв­ им н­­к­ неће д­ти хле­­, догод
­­д­ ост­ј­ли сло­одни; него ће се свршити тим
што ће донети свој­ сло­од­ пред н­ше ноге, п­
ће н­м к­з­ти: ,,Н­хр­ните н­с, п­ м­к­р н­с и
з­ро­или!” Р­з­меће н­јз­д и с­ми, д­ се не д­
ни з­мислити: д­ сло­оде и хле­­ ­­де довољно
з­ све ­ исто време, јер ник­д­, ник­д­ они неће
­ити к­дри пр­ви­но међ­ со­ом поделити оно
што им­ј­! А ­вериће се и о том: д­ не мог­ ник­д
ни сло­одни ­ити, з­то што с­ сл­­­­ки, поро­ни,
ништ­вни и ­­нџије.
,,Ти си им о­ећ­о хле­ не­ески, ­ли, пон­вљ­м
опет, може ли се не­ески хле­, ­ о­им­ сл­­ог,
ве­но поро­ног и ве­но не­л­городног љ­дског
племен­, ­поредити с­ зем­љским хле­ом? И ­ко
з­ То­ом, ­ име хле­­ не­еског, и пођ­ хиљ­де и
десетине хиљ­д­, шт­ ће ­ити с­ милионим­ и
с­ десетин­м­ хиљ­д­ милион­ ­ић­, кој­ неће
­ити к­др­ д­ презр­ и од­­це зем­љски хле­ з­
љ­­­в не­еског? Или с­ в­љд­ Те­и миле с­мо оне
десетине хиљ­д­ великих и силних, ­ ост­ли, к­о
пес­к морски много­ројни милиони сл­­их, ­ли
љ­­ећих Те­е – тре­­ с­мо д­ посл­же к­о м­те-
риј­л з­ оне велике и ј­ке? Не, н­м­ с­ мили и

104
 Браћа Карамазови III

сл­­и. Они с­ поро­ни и ­­нтовници, ­ли, н­ кр­ј­

кр­јев­, они ће ­­ш и пост­ти посл­шни.
Они ће се ­­дити н­м­ и см­тр­ће н­с з­ ­ого-
ве з­то што смо им се ст­вили н­ ­ело, и што смо
прист­ли д­ издржимо сло­од­ од које с­ се они
­пл­шили, п­ д­ н­д њим­ господ­римо, - т­ко
ће им н­послетк­ ­ити стр­шно што с­ сло­од-
ни! А ми ћемо им рећи д­ смо посл­шни Те­и,
и д­ господ­римо ­ Твоје име. Ми ћемо их о­-
м­н­ти опет, јер Те­е већ нећемо п­стити код
н­с. У тој ће се о­м­ни и с­стој­ти н­ш­ п­тњ­,
јер ћемо мор­ти л­г­ти.
,,Ето шт­ је зн­­ило оно прво пит­ње ­ п­сти-
њи, и ето шт­ си Ти од­­цио ­ име сло­оде кој­ си
ст­вио изн­д свег­. А међ­тим, ­ том пит­њ­ се
с­држ­в­ше велик­ т­јн­ овог­ свет­. Д­ си при-
ст­о и примио ,,хле­ове”, Ти ­и тим одговорио и
з­довољио свеопштем и векове­итом д­шевном
терет­ и м­ци ­овековој – к­ко св­ког појединог
­ић­, т­ко и в­сцелог ­ове­­нств­ ск­п­: терет­
з­ог неизвесности: ,,коме д­ се поклони?” јер нем­
непрекидније и м­­није ­риге з­ ­овек­ него, к­д
ост­не сло­од­н, д­ што пре прон­ђе оног­ коме
ће се поклонити.”

10
Николај Зернов

Николај Зернов

Символика имена у романима Достојевског

Пет гл­вних ром­н­-мистериј­ Достојевског, мо-
г­ се ­поредити с­ пет ­инов­ једне гр­ндиозне
др­ме ­ којој се к­о херој ј­вљ­ „све­овек" – Ад­м.
Он стоји пред лицем свог­ Створитељ­-Бог­, спори
се с­ Њим и з­питк­је Г­. „З­ог ­ег­ си Ти створио
мене, пит­ Ад­м, з­ог ­ег­ си ме пос­ло д­ живим
овде н­ земљи, ­ „земљи т­ђој", где пост­јем не-
моћн­ жртв­ својих стр­сти; з­што мор­м д­ стр­-
д­м, ­ол­јем и гинем под тежином мојих грехов­
и з­ог ­ег­ си н­ мене ст­вио неподносиво ­реме
сло­оде?" Ов­ј Ад­м је р­з­ијен н­ мноштво п­р-
­ић­. Он је изг­­ио свој­ целовитост. Св­ки херој
Достојевског испољ­в­ с­мо једн­ црт­ „све­ове-
к­" – тр­ди се д­ прон­ђе р­зрешење једне од з­го-
нетки којим је ­овеков живот н­ земљи исп­њен.
Имен­ гл­вних ј­н­к­ р­зоткрив­ј­ т­јн­ њихових
ли­ности, пом­ж­ н­м ­ схв­т­њ­ тих м­­них пи-
т­њ­ н­ које херој жели д­ до­ије одговор.
У „Злим д­сим­" и ­ „Бр­ћи К­р­м­зовим­"
– тим­ двем­ н­јвећим мистериј­м­ које је До-
стојевски створио, имен­ им­ј­ осо­ито зн­­ење.
Центр­лн­ ли­ност ­ „Злим д­сим­" јесте Никол­ј
Ст­врогин. Име Никол­ј – зн­­и по­едил­ц н­ро-
д­; Ст­врогин – ­овек који се ­знео н­ крст. Ст­-
10
 Символика имена у романима Достојевског

врогин, ­овек-­ог, с­протст­вљ­ се­е Бог­-­овек­

Ис­с­ Христ­. Ст­врогин је с­м од­­р­о р­спеће
д­ ­и испит­о свој­ сил­ и се­и с­моме пок­з­о д­
је господ­р своје с­д­ине. К­о и Сп­ситељ свет­ он
је ­здигн­т н­д ост­лим ­ове­­нством и др­ге љ­-
де привл­­и се­и. Сви ост­ли хероји „Злих д­хов­"
врте се око њег­. И он ли­но је изнен­ђен и з­те­ен
­ својој језивој ­ко­ености – под м­ском „сп­сите-
љ­" он се г­ши ­ п­стоши свог­ с­мозв­нств­. Ње-
гово р­спеће се окон­­в­ смрћ­, ­ не в­скрсењем,
пошто испољ­в­ње његове с­мовоље предст­вљ­
дрско из­зив­ње Створитељ­.
Гл­вни Ст­врогинов ­­еник јесте Пет­р Вер-
ховенски. К­о ­постол Пет­р он о­зн­њ­је вер­
свог­ ­­итељ­, орг­низ­је „нов­ цркв­" кој­ с­-
­ињ­в­ј­ се­и­њ­ци, з­говорници револ­ције.
Но, ­ко је ­постол Пет­р „к­мен", онд­ је Пет­р
Верховенски ­в­нт­рист­, в­р­лиц­ и невер-
ник, који исмев­ све оне који пођоше з­ њим.
Он је спрем­н д­ жртв­је живот р­ди идеје, ­ли
не свој, него живот др­гих.
Др­ги ­­еник, Кирилов, не ли­и н­ Верховен-
ског. Он д­­око презире л­крдије ­рзоплетог
Петр­. Кирилов носи име „господи" – кириос.
Он је Ст­врогин­ предзн­­ио д­ ­ко Бог­ нем­,
онд­ ­овек тре­­ д­ з­­зме место Творц­ в­се-
љене. Д­ ­и док­з­о своје господство, он свој
живот и окон­­в­ с­мо­­иством, што к­сније
­ини и с­м Ст­врогин.

10
Николај Зернов

Ш­тов је још јед­н од Ст­врогинових ­­еник­.

Он је великод­ш­н, п­н до­рих и племенитих н­-
стројењ­, ­ли истовремено је и к­о трск­ кој­ ве-
т­р љ­љ­ и ломи; коле­­ се и није к­д­р д­ з­држи
ст­­илност, те је з­ог тог­ ос­ђен н­ проп­ст.
У „Бр­ћи К­р­м­зовим­" посе­но је в­жно њи-
хово – презиме. „К­р­" – црни, н­ језик­ н­род­
н­сељених н­ исток­ Р­сије. К­р­м­зови с­ црни
љ­ди. Они с­ изр­сли н­ х­м­сној црнини и посе-
д­ј­ стихијск­ сил­ плодородне земље. От­ц Фјо-
дор – „Божији д­р". Д­ровит и по природи ­ог­т
­овек, који р­ск­л­шно р­сип­ и скрн­ви своје
д­рове. Али није их кон­­но изг­­ио. М­д­ је он и
р­звр­тник и до­ровољни отп­дник, ип­к ­ њем­
није иш­езл­ извесн­ т­н­ност и осећ­јност срц­.
Свој­ сил­ до­р­ он спозн­је ­ свом н­јмл­ђем си-
н­. Од своје прве жене Адел­иде Ив­новне, ф­нт­-
сте, искв­рене својим в­спит­њем ­ з­п­дњ­­ком
м­нир­, родио м­ се син Димитриј, који носи име
­огиње земље Деметре. То је ­овек осећ­њ­, пл­-
ховит, ­ коме је до­ро и зло измеш­но до те мере
д­ он с­м није к­д­р ­ њим­ д­ се сн­ђе. С­свим
с­ др­г­­иј­ његов­ пол­­р­ћ­, рођен­ од др­ге
жене – Софије Ив­новне. Ст­рији од њих носи име
Јов­н­ Богослов­. Он је мислил­ц, м­­и се својим
с­мњ­м­ и оз­р­је се својим провиђењим­. Њем­
с­ откривене т­јне проп­лог свет­, ­ли гордост
­м­ м­ не дозвољ­в­ д­ ­ђе ­ Цркв­ и он пост­је
свесни ­ого­ор­ц. Трећи Аљош­, по ре­им­ с­мог
Достојевског, јесте „­овекољ­­­ц". Име је до­ио

10
 Символика имена у романима Достојевског

­ ­­ст омиљеног и љ­­љеног р­ског светитељ­

Алексеј­ – ­овек­ Божијег. С­мо име Алексеј зн­-
­и помоћник, и Аљош­ з­ист­ постој­но призив­ј­
­ помоћ сви они који с­ њим живе. Четврти син
Смердј­ков, родио се од Јелис­вете Смердј­ш­е,
предст­вљ­ Ив­нов­ к­рик­т­р­. Он је ­теист­ и
филозоф, ­ све идеје које изглед­ј­ одв­жне к­д­
их износи Ив­н, пост­ј­ в­лг­рне и прост­­ке к­-
д­ по­не д­ их изл­же л­кеј Смердј­ков. У њем­
се црн­, плодородн­, земљ­ К­р­м­зових, превр­-
тил­ ­ лепљиво и смрдљиво ­л­то, које ­л­год­т
Светог­ Д­х­ више не освећ­је.
Ад­м код Достојевског не стоји пред својим Ство-
ритељем с­м. З­једно с­ њим је и његов­ ве­н­ с­-
п­тниц­ Ев­. Код Достојевског жене нем­ј­ свој­
с­д­­, не споре се с­ Богом, ­ли је з­то ­ њиховим
р­к­м­ с­д­ин­ м­жев­, те ­проп­шт­в­ј­ или
сп­с­в­ј­ оне који их од­­ер­ з­ своје др­г­рице
и животне с­п­тнице. И Ев­ је, к­о и Ад­м, изг­-
­ил­ своје јединство с­ Богом, изо­ли­ил­ се, ­ли
пе­­т њезине првостворене кр­соте још ­век је
кр­си. Н­ро­ито место ­ ром­ним­ Достојевског
прип­д­ жен­м­ с­ именом Софиј­ – Прем­дрост
Божиј­, и К­т­рин­ – „св­гд­ ­ист­".
Соњ­ М­рмел­дов­, Софиј­ Андрејевн­ м­ти
Подростк­, Софиј­ Ив­новн­ м­ти Ив­н­ и Аљо-
ше, Софиј­ М­твејевн­ Улитин­–књигонош­, кој­
је делил­ последње д­не с­ Степ­ном Трофимови-
­ем Верховенским све с­ оне з­једно невине жртве
љ­дске жестине и похоте.

10
Николај Зернов

Оне смерно носе крст, клец­ј­ под њим, ­ли не

п­д­ј­ под његовом тежином. Оне с­ спремне д­
з­­ор­ве н­ се­е, д­ опросте својим м­­итељим­.
Но, оне нис­ р­внод­шне по пит­њ­ однос­ до­р­
и зл­, не мире се с­ грехом, него н­дј­­­в­ј­ зло
својом љ­­­вљ­. Оне ­меј­ изворно, ств­р­л­­ки,
д­ воле и ­ томе је непрес­шни извор сил­ које их
препор­ђ­ј­. Оне вер­ј­ ­ кон­­н­ по­ед­ до­р­ и
то их сп­с­в­ од о­­ј­ и мржње прем­ својим м­­и-
тељим­. Софије одр­ж­в­ј­ Бож­нствен­ светлост
и сведо­е о прис­ств­, ­ овом п­лом свет­, неке
више ре­лности – живог, свевидећег и ­ове­­нств­
с­стр­д­в­ј­ћег Бог­.
К­т­рине с­ т­кође жртве, привез­не з­ м­­е-
ни­к­ кол­, ­ли ­ њиховом сл­­­ј­ стр­д­њ­ их
не иск­пљ­ј­, него ­ништ­в­ј­. Оне не мог­ з­­ор­-
вити н­ се­е, нити мог­ ­ д­ се не пост­ве н­ прво
место. Оне с­ з­љ­­љене ­ свој­ великод­шност и
од­шевљене својом жртвеношћ­ и ­истотом. Оне
не опт­ж­ј­ те з­ог тог­ пост­ј­ позорницом сво-
јих ф­нт­зиј­. К­т­рин­ Ив­новн­ М­рмел­дов­
н­ први поглед изглед­ к­о нез­штићен­ жртв­
свог­ р­ск­л­шног и пиј­ног м­ж­, ­ли ­ ств­р-
ности, он­ г­ је пот­кн­л­ н­ т­к­в живот, јер он­
воли с­мо се­е и свој­ стр­д­њ­.
У тешк­, з­сићен­ стр­стим­, ­тмосфер­ к­р­-
м­зовске ф­милије, ­л­зе две жене. К­т­рин­ Ив­-
новн­, ­ез о­зир­ н­ своје о­игледно ­­лгородство
и жртвене мотиве, доноси несрећ­ и ­проп­шт­-
в­ Димитриј­ својим егоизмом. Гр­шењк­-Агр­-

110
 Символика имена у романима Достојевског

фен­, ­огињ­ љ­­­ви, из­зив­ х­ос. От­ц н­ све

з­­ор­вљ­ ­ н­ст­п­ сл­достр­шћ­, Димитриј
с­горев­ огњем еротске љ­­­ви, ­ли Аљош­ јој
прил­зи с­ ­р­тским осећ­њим­. У Гр­шењки
по­еђ­је љ­­­в којом се и с­м­ о­ишћ­в­ и пред
Димитријем открив­ п­т препород­. Ов­квог
препород­ се не ­достој­в­ лепотиц­ Ан­ст­си-
ј­ Филиповн­. Њено име подсећ­ н­ ­­до В­скр-
сењ­, ­ли се ­ последњем момент­ вер­ ­ њој
мењ­, он­ се сроз­ и све окон­­в­ смрћ­.
К­о з­се­н­ стоји Д­рј­ Ш­тов­. Њезино име зн­-
­и „силин­, по­еђ­ј­ћ­". Он­ се з­ист­ не пл­ши
ник­кве жртве, спремн­ је д­ љ­­љеном ­овек­
пр­жи све од се­е. Ип­к није ­спел­ д­ сп­се Ст­-
врогин­. Можд­ њег­ нико и није мог­о сп­сти;
н­јверов­тније је Достојевски веров­о к­о с­ же-
не н­ј­ољи проводник Бож­нствене ­л­год­ти, по-
што с­ по природи сл­­е и н­з­штићене, ­ли з­то
преп­не не своје него више силе.
Ов­кв­ ­­еђењ­ је Достојевски н­јј­сније ис-
к­з­о ­ при­и о Ст­врогиновој жени. С­мо је
једн­ хром­ ј­родив­ – Ле­ј­ткин­ – ­достојен­
д­ носи име М­риј­. Он­ је прозорљив­ и прв­
је с­глед­л­ ­иће свог­ м­ж­, р­зо­ли­ивши
његово с­мозв­нство. Он­ је вез­н­ с­ м­јком зе-
мљом, с­ ве­ном женственошћ­ и с­ Пре­истом
Богородицом. Свој­, п­к, ли­н­ и врло смел­
прозорљивост, Достојевски је овл­потио ­ ли-
к­ ј­родиве М­рије Тимофејевне, ­ деви-жени,
кој­ о­ек­је свог­ не­еског женик­.

111
Николај Зернов

Осим имен­ кој­ носе мис­он­ ­декв­тност с­

к­р­ктером херој­, Достојевски је ­есто при­е-
г­в­о именим­ с­ ј­рко изр­женом зв­ ­ном
­социј­цијом његових ли­ности. Т­кво је име
Свидриг­јлов­, ­зето из историје Литве. Оно од-
р­ж­в­ непозн­т­, п­н­ ­н­тр­шњих превр­т­,
ли­ност овог мр­­ног мистик­, једног од н­ј-
оригин­лнијих пиш­евих творевин­. Т­кв­ с­
још имен­ Шиг­љев, Фердиш­енко, Љ­мшин,
Лип­тин, Ле­езј­тников и др­ги.

112
 О руском народу

Достојевски о руском народу

Р­ски н­род живи с­свим ­ пр­восл­вљ­ и ње-
говим идеј­м­; сем пр­восл­вљ­, нем­ ­ њем­
ни­ег­ и ништ­ – ­ и не тре­­ м­ ништ­, јер је
пр­восл­вље све; пр­восл­вље је цркв­, цркв­
је кр­н­ свег­, и то з­ ве­ност. Ви мислите, ј­
ћ­ с­д по­ети д­ то о­ј­шњ­в­м? – Нипошто!
К­сније, и не­морно з­с­д­ ћ­ с­мо пост­вити
једн­ форм­л­, и дод­ћ­ јој још једн­ др­г­: ко
не р­з­ме пр­восл­вље – т­ј неће ник­д, и ник­д
р­з­мети р­ски н­род. И не с­мо то: т­ј не може
ни волети р­ски н­род; он ће волети ­ н­ј­ољем
сл­­­ј­ неки им­гин­рни н­род, к­квим ­и он
желео д­ види р­ски н­род. С др­ге стр­не опет,
н­род неће т­квог ­овек­ призн­ти з­ свог­: не
волиш ли оно што ј­ волим, не вер­јеш ­ оно ­
шт­ ј­ вер­јем, не пошт­јеш моје светиње, ниси
мој ­р­т. О, н­род г­ неће з­ог тог­ гонити, ни-
ти ће г­ н­п­сти, ни опљ­­к­ти, ни из­­тин­ти,
неће м­ ­­к ни једн­ р­жн­ ре­ рећи. Н­род је
ис­више велик з­ т­кво што. Он може много
д­ поднесе, ­ ­ верским ств­рим­ је трпељив.
Н­род ће оног који ­и др­г­­ије хтео д­ глед­,
мирно с­сл­ш­ти, (­ко је т­ј п­мет­н и зн­ д­
говори) ­­к ће м­ з­хв­лити н­ с­ветим­, и з­
н­­к­ кој­ м­ се доноси, ­­к ће понеки с­вет и
посл­ш­ти, јер је р­ски н­род великод­ш­н, и
зн­ д­ р­з­ир­ ств­ри – ­ли неће оног призн­ти

113
Ф. М. Достојевски

з­ се­и р­вног, р­к­ свој­ м­ неће пр­жити, ­

срце још м­ње. Н­ш­ интелигенциј­, ­ финској
мо­в­ри, глед­ мимо н­род, и љ­ти се још к­д
јој се к­же д­ н­род не позн­је.

114
 Садржај
П­­дг­­­­ ............................................................................5
К­атка би­г­афија ............................................................7
Мали Х­ист­­ п­л­жај­ик ..............................................9
О ч­м­ ј­ писа­ Д­ст­ј­­ски ........................................... 16
Записи из м­т­­г д­ма ................................................... 21
О сл­б­ди...........................................................................25
П­­иж­­и и ­­­­ђ­­и .......................................................29
П­­бл­м ст­адања ...........................................................34
Б­д­и љ­ди ....................................................................... 41
Нич­ и Д­ст­ј­­ски.......................................................... 43
Зл­чи­ и каз­а ................................................................46
Д­ст­ј­­ски и ­­­­л­ција ................................................50
Зли д­си............................................................................. 55
Ид­­л­шки ­­ма­ Д­ст­ј­­ск­г ...................................... 61
Заб­л­шк­ из п­дз­мља ...................................................64
Д­ст­ј­­ски ка­ п­­­­к и ап­ст­л ................................68
Иди­т ...............................................................................73
Ф. M. Д­ст­ј­­ски ............................................................ 78
Б­аћа Ка­амаз­­и I ......................................................... 81
Д­ст­ј­­ски и Опти­а п­стиња .................................... 87
Б­аћа Ка­амаз­­и II ........................................................92
Д­ст­ј­­ски ­ лич­­сти и зај­д­ици .............................98
Б­аћа Ка­амаз­­и III .................................................... 103
Сим­­лика им­­а ­ ­­ма­има Д­ст­ј­­ск­г ............... 106
Д­ст­ј­­ски ­ ­­ск­м ­а­­д­ .................................. 113
 У­­д­ик
Епископ д­лм­тински Фотије

Издај­
ИСТИНА
Изд­в­­к­ ­ст­нов­
Еп­рхије д­лм­тинске

Штампа
ФинеГр­ф, Беогр­д

Тир­ж 1 000