SEMINARSKI RAD

Tema: Planovi i mere fizičke zaštite u sportskim

objektima

MENTOR STUDENT
Doc. dr Vojin Pilipović Stefan Bogdanović
br.indeksa:M122 /13

NIŠ 2014

1
 SADRŽAJ

Uvod …………………………………………………………3

1.
Osnovni pojmovi.....................................................................5

2.
Pravni osnov, zakonska regulativa.......................................8

3.
Načela, standardi i procedure..............................................12

4.
Uloga subjekta, menadžmenta, pripadnika privatne

5.
bezbednosti............................................................................15

Mere i aktivnosti...................................................................17

6.
Zaključak...............................................................................26

7.
Literatura..............................................................................28

8.

2
 Uvod
1.

U savremenom svetu rast privatnog sektora bezbednosti je globalni

proces. Neki od razloga tog dramatičnog porasta odnose se na
masovnost privatne svojine kako u postindustrijskim tako i u zemljama u
razvoju. Sa druge strane strah od kriminala onih koji imovinu poseduju
rastao je brže nego zainteresovanost vlada da izdvajaju više novca za
njenu zaštitu.1 Privatna bezbednost je jedna od industrija koja se nabrže
razvija, u ekspanziji je u razvijenim zemljama tržišne privrede već
trideset godina.2

Bezbednost je pojam sa višestrukim značajem. U najopštijem smislu

podrazumeva slobodu od straha, pretnji i fizičkog nasilja. Međutim,
bezbednost uključuje i moralne, ideološke i normativne elemente, što je
oduvek otežavalo njenu preciznu definiciju. U pitanju je društveno
konstruisan koncept koji stiče specifično značenje samo unutar datog
socijlanog konteksta.

Paradigme i institucionalni modeli bezbednosti su se menjali tokom

razvoja međunarodne zajednice. Posmatrana istorijski, bezbednost je
nerazdvojno povezana sa državom i njenim vojnim sektorom. Međutim,
bezbednost je postepeno zahvatala socijalnu i političku sferu. Odbrana
od spoljnjeg napada ostaje centralni problem, ali praksa je
nedvosmisleno ukazivala da država može biti ugrožena unutrašnjim
potresima, ekonomskim i društvenim poremećajima, naročito u
zajednicama kojima nedostaje osećaj identiteta i socijalne kohezije.

1
Robert C. Davis, Christopher W. Orziz, Sarah Dadush, Jenny Irish, Arturo Alvarado, Diane Davis. The public
accountability of Private Police Lessons from New York, Johannesburg, and Mexico City. Policing & Society, 13(2),
2003.
2
Clede, B.Security officer’s manual.Rhinelander, SAD, Lakeland Publishing, 1993.

3
U nauci razdvaja se pojam bezbednosti države i bezbednosti društva, uz
naglasak da osnovni kriterijum bezbednosti države predstavlja njen
suverenitet, a bezbednosti društva identitet, tj. svest o pripadnosti
zajednici. Kroz oba termina prožima se u biti egzistencija ili
preživljavanje države i društva; država koja izgubi suverenitet prestaje
da bude država, a društvo kad izgubi identitet prestaje da postoji kao
suverena jedinka. Razdvajanje državne i društvene bezbednosti treba
shvatiti u smislu dva organizaciona centra bezbednosti, ali u epicentru
bezbednosne dileme ostaje država, bilo da je reč o socijalnom vidu
bezbednosti ili međunarodnom.
Država je ta koja pruža legitimitet i zaštitu društva. U sklopu privatne
bezbednosti osnovana su mnoga preduzeća i agencije koji su uglavnom
vršili usluge fizičko-tehničke zaštite lica, imovine i poslovanja
preduzeća i drugih pravnih lica, pratnju i obezbeđenje transporta novca i
drugih vrednosti, zaštitu od požara, kao i neke druge poslove koji
spadaju u oblast privatne bezbednosti.

Daljom privatizacijom u društvu rasla je privatna inicijativa za

obavljanjem i nekih drugih poslova u sklopu obezbeđenja lica, imovine i
poslovanja preduzeća i drugih pravnih lica. Pojedine agencije koje su
registrovanje za obavljanje poslova fizičko-tehničke zaštite nude i neke
druge usluge.

4
 2.

Osnovni pojmovi

Neki od osnovnih pojmova koji se odnose na problem privatne

bezbednosti su:
1) Zastita
2) Bezbednost
3) Štićena ličnost
4) Odredjeni objekat
5) Objekat od posebnog značaja za bezbednost zemlje
6) Preduzeće
7) Lica
8) Imovina
9) Sistem obezbedjenja
10) Fizička zaštita
11) Tehnička zaštita
3
Zaštita obuhvata skup mera, radnji aktivnosti i postupaka koje
preduzimaju subjekti privatne bezbednosti s ciljem ostvarivanja
zaštitne funkcije korporacije, odnosno zaštite njenih vitalnih
vrednosti. Zaštita ne predstavlja bilo kakvu posebnu organizaciju
koja bi izvršavala zadatke iz oblasti bezbednosti, već se funkcija
zaštite, ostvaruje pravilnim i svrsishodnim radom uz poštovanje
bezbednosne procedure.
Bezbednost se može istovremeno definisati kao svojstvo, vrednost,
funkcija i stanje. Kao funkcija, bezbednost je nerazdvojni atribut
korporacije bez obzira na oblik vlasti. Kao organizacija-mehanizam
zaštite, bezbednost može da ima različite organizacione oblike i

3
Daničić M., Stajic Lj.: Privatna bezbednost, Banja Luka, 2008, str.45

5
 odgovarajuće organe sa ovlašćenjima i aktivnostima, zasnovane i
regulisane ustavom i zakonima ili odlukama političke vlasti. Kao
stanje bezbednosti, bezbednost isključuje postojanje materijalnih i
drugih akata uperenih protiv korporacije.
Policija je organizacijski vezana za Ministarstvo unutrašnjih
poslova, u okviru kojeg se obrazuju odredjene organizacione
jedinice za obavljanje poslova javne bezbednosti. Poslovi javne
bezbednosti su: zaštita života, lične i imovinske sigurnosti gradjana,
sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje
učinilaca krivičnih dela i njihovo sprovodjenje drugim organima,
oržavanje javnog reda i mira, obezbedjivanje zborova i drugih
okupljanja gradjana, obezbedjivanje odredjenih ličnosti i objekata,
kontrola kretanja i boravka u graničnom pojasu, kontrola prelaska
državne granice, bezbednost saobraćaja na putevima, kontrola
kretanja i boravka stranaca, nabavka, držanje i nošenje oružja i
municije, proizvodnja i promet zapaljivih tečnosti i gasova i zaštita
od pozara.
4
Štićeni objekat predstavlja sve one objekte u kojima borave
odredjene ličnosti i mogu da ih koriste stalno, povremeno ili
privremeno.
Pod licima se podrazumevaju sva ona lica koja su zaposlena u
objektu, kao i sva lica koja po bilo kom osnovu borave u objektu.
Sistem privatne bezbednosti predstavlja podsistem u sistemu
bezbednosti koji obuhvata snage, sredstva, njihovu organizaciju i
funkciju kao i niz radnji i mera u sklopu organizacije fizičke i
tehničke zaštite, radi sprečavanja raznih kriminalnih i drugih oblika
ugrožavanja lica, imovine i poslovanja preduzeća i drugih pravnih
lica i otkrivanje njihovih počinilaca, s ciljem efikasnije zaštite
4
Daničić M., Stajic Lj.: Privatna bezbednost, Banja Luka, 2008, str.46

6
 odredjenih objekata, preduzeća, pravnih lica i fizičkih lica koji koja
u njima rade ili borave.
Fizička zastita ostvaruje se delatnošću službe obezbedjenja, koja se
sastoji od odredjenog broja radnika koji nose oružje i čiji je zadatak
zaštita objekta i lica koja se nalaze u njemu.
Tehnička zaštita podrazumeva mehaničku, elektronsku i
optoelektronsku zaštitu objekata i lica u njima i organizaciono je
najčešće postavljena u okviru službe obezbedjenja.
5
Bezbednosni incident je svaki nepredvidjeni dogadjaj ili slučaj koji
može dovesti do značajnog oštećenja imovine, odnosno povrede ili
smrti lica ili da prouzrokuje direktne ili indirektne gubitke.
Oblici ugrožavanja su konkretno ugrožavanje koje lica ili
preduzeće osećaju, a sprovode ga nosioci ugrožavanja, koji mogu
biti pojedinci ili kriminalne organizovane grupe.
Analiza pretnji bezbednosti-procena ugroženosti predstavlja
procenu svake stvarne i realne ili potencijalne pretnje po objekat,
koja moze da prouzrokuje povredu ili smrt lica ili uništenje
imovine. Odnosi se na postepenu ili sistemsku analizu radnji i
postupaka koji proističu iz procesa rada preduzeća, sa ciljem
identifikacije pretnji i izradu proaktivnih preporuka, rešenja i
procedura za njihovu eliminaciju ili ublažavanje posledica u slučaju
ostvarenja pretnje.

5
Daničić M., Stajic Lj.: Privatna bezbednost, Banja Luka, 2008, str.47

7
 Pravni osnov, zakonska regulativa

3.

Da bi agencije mogle da vrše poslove privatne bezbednosti, moraju da

ispunjavaju odredjene zakonske uslove i regulative. Zakon o privatnoj
bezbednosti donešen je relativno skoro, pre skoro godinu dana, tačnije
26.11.2013 godine. Ovim zakonom se jasno predvidja koje uslove
agencije za privatno obezbedjenje moraju da ispune da bi dobile licencu
za rad, bez cijeg posedovanja, legalan rad agencije u skladu sa zakonom
nije moguć.
6
U osnovnim odredbama je, rečeno da se ovim zakonom uredjuju: rad
pravnih i fizičkih lica u oblasti privatnog obezbedjenja, uslovi za njihovo
licenciranje, način obavljanja poslova i ostvarivanje nadzora nad
njihovim radom. U tim odredbama je takođe rečeno da pravna lica koja
imaju licencu za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja ne mogu
obavljati poslove obezbeđenja lica i imovine koji su u nadležnosti
državnih organa i primenjivati operativne metode i sredstva koje ti
organi primenjuju na osnovu posebnih propisa. Što se tiče terminologije
pojmova, u predlogu zakona su precizirani: privatno obezbeđenje;
patroliranje; legitimacija; korisnik; pravno lice za privatno obezbeđenje;
procena rizika ; plan obezbeđenja; službenik obezbeđenja; organizator
obezbeđenja; fizička zaštita; tehnička zaštita; fizičko-tehnička zaštita;
licenca; granica štićenog prostora; samozaštitna delatnost. Ministarstvo
unutrašnjih poslova: a) izdaje i oduzima licence i legitimacije i vodi
registre; b) donosi podzakonska akta na osnovu ovog zakona, dok
poslove u vezi sa programima i načinima sprovođenja obuke,
osposobljavanjem lica i polaganjem stručnih ispita vrše akreditovane
organizacije kao poverene poslove, u skladu sa ovim zakonom i
Zakonom o akreditaciji.
6
http://civitas.fpps.edu.rs/

8
Pravna lica za privatno obezbeđenje, pod uslovima propisanim ovim
zakonom, mogu imati licencu za:
7
1) procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
2) zaštite lica i imovine fizičkim i tehničkim sredstvima, kao i poslove
održavanja reda na javnim skupovima, sportskim priredbama i drugim
mestima okupljanja građana u delu koji nije u nadležnosti Ministarstva
unutrašnjih poslova;
3) planiranja, projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke
zaštite, montaže, puštanja u rad, održavanja sistema tehničke zaštite i
obuke korisnika;
4) obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u delu
koji nije u nadležnosti Ministarstva.
Lice odgovorno za zaštitu u pravnom licu treba da ispunjava sledeće
uslove:
a) da je državljanin Republike Srbije;
b) da je punoletan;
c) da je psihofizički sposoban za obavljanje poslova, što se dokazuje
lekarskim uverenjem;
d) da ima visoku stručnu spremu;
e) da ima uverenje o nekažnjavanju, koje izdaje MUP, ne starije od tri
meseca;
f) da ima licencu.

7
http://www.fb.bg.ac.rs/

9
8
(1) Pravno lice i preduzetnik poslove privatnog obezbeđenja može vršiti
samo na osnovu i u okviru zaključenog pisanog ugovora sa pravnim ili
fizičkim licem kome pruža usluge.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog člana, pored ostalog, mora sadržati:
1) jasno određen predmet ugovora;
2) način vršenja ugovorenih poslova privatnog obezbeđenja (vrsta,
kategorija, ugovorena ovlašćenja službenika obezbeđenja);
3) broj i mesto rada službenika obezbeđenja po ugovoru;
4) vrstu i količinu angažovanog oružja i sredstava;
5) datum početka vršenja usluga i vreme trajanja ugovora;
6) način korišćenja, vrstu i stepen tajnosti, rok čuvanja i upotrebe, kao i
mere zaštite podataka proizašlih
iz ugovora i samog ugovora.
(3) Za vršenje poslova privatnog obezbeđenja ne može se angažovati
pravno lice i preduzetnik koji nema licencu.
Fizička zaštita lica i imovine može se obavljati samo uz poštovanje
sledećih clanova zakona o privatnom obezbedjenju:
(1) Fizička zaštita lica i imovine obavlja se prvenstveno ličnim
prisustvom i neposrednom aktivnošću službenika obezbeđenja u
određenom prostoru i vremenu.
(2) Poslovi iz stava 1. ovog člana mogu se vršiti samo unutar štićenog
objekta ili do granice štićenog prostora.

8
http://www.fb.bg.ac.rs/

10
9
Poslovi zastite lica mogu se vršiti uz poštovanje sledećih odredbi:
Izuzetno, poslovi fizičke zaštite lica (lično obezbeđenje) mogu se vršiti
na javnom mestu i u neposrednoj blizini lica koje se obezbeđuje, na
predlog organa državne uprave, organa jedinice lokalne samouprave,
organizacija ili udruženja i fizičkih lica i uz saglasnost Ministarstva.
(2) Predlog iz stava 1. ovog člana mora da sadrži plan obezbeđenja, sa
naznakom broja angažovanih službenika obezbeđenja, vrsti i količini
oružja i opreme, lokaciji objekta, vozilima i predviđenim trasama
kretanja.
(3) Predlog za saglasnost podnosi se policijskoj upravi nadležnoj po
mestu gde će se vršiti obezbeđenje najkasnije tri dana pre početka
obezbeđenja.
(4) Saglasnost se izdaje najkasnije 24 časa pre početka obezbeđenja.

Pod uslovima predviđenim ovim zakonom poslovi fizičke zaštite

objekata mogu se vršiti sa oružjem radi zaštite:
1) obavezno obezbeđenih objekata;
2) banaka i drugih finansijskih organizacija koje posluju sa novcem i
dragocenostima - posebno pošta, štedionica i menjačnica;
3) objekata u kojima se skladišti oružje, eksplozivni, radioaktivni,
zapaljivi i otrovni materijal;
4) objekata u kojima se čuva i skladišti roba.

9
http://www.fb.bg.ac.rs/

11
 4. Načela, standardi i procedure

10
Pripadnci službe privatnog obezbedjenja u vršenju bilo kog posla
iz delatnosti privatne bezbednosti, pa tako i u planiranju i
preduzimanju mera u fizičkoj zaštiti u sportskim objektima, moraju
poštovati odredjene standarde i procedure, kao i načela iz oblasti
privatne bezbednosti.

Neka od najvažnijih načela iz oblasti privatne bezbednosti su:

1. Načelo zakonitosti
2. Načelo subordinacije
3. Načelo efikasnosti
4. Načelo etičnosti
5. Načelo saradnje
6. Načelo humanosti
7. Načelo objektivnosti
1. Načelo zakonitosti podrazumeva da pripadnik službe privatnog
obezbedjenja u vršenju poslova mora poštovati ustavne, zakonske i
podzakonske propise koji direktno regulišu delatnost privatne
bezbednosti, kao i one propise koji indirektno mogu naći svoju primenu
prilikom vršenja poslova privatne bezbednosti. Logično je da se moraju
poštovati ustavne odredbe, naročito one koje se odnose na zaštitu
ljudskih prava i sloboda. Načelo zakonitosti mora da nađe punu svoju
primenu u sprovođenju normi zakona koji reguliše privatnu bezbednost,
jer svi takvi zakoni preciziraju da je pripadnik službe privatne
bezbednosti dužan da svoju delatnost obavlja u skladu sa pozitivnim
propisima.
10
Daničić M., Stajic Lj.: Privatna bezbednost, Banja Luka, 2008, str 153

12
 Pojedine norme materijalnog i procesnog krivičnog zakonodavstva,
zakona o policiji, odnosno unutrašnjim posovima, zakona o upravi,
mogu se dovesti u vezu sa privatnom bezbednošću, pa je, kada dođe do
takve situacije, pripadnik službe dužan da postupa u skladu sa takvom
pravnom normom koja na indirektan način nalazi svoju primenu u
konkretnom slučaju vršenja poslova iz delatnosti privatne bezbednosti.
Norme ovih zakona, pripadnik privatne bezbednosti mora poštovati isto
kao i one norme koje direktno uređuju privatnu bezbednost i koje
predstavljaju okvir njegovog delovanja.
Takođe, u svom radu, pripadnik privatne bezbednosti mora
poštovati i podzakonske akte koji se odnose na privatnu bezbednost, a to
su, pre svega, pravilnici koje donosi ministar unutrašnjih poslova na
osnovu ovlašćenja datih u zakonima koji direktno regulišu problematiku
privatne bezbednosti.
Prema tome, načelo zakonitosti je vezano za poštovanje svih onih
propisa koji neposredno regulišu oblast privatne bezbednosti.

2. 11Načelo subordinacije podrazumeva postojanje samo jednog

rukovodioca u komandnom lancu, koji izdaje naredjenja potčinjenoma i
kome potčinjeni odgovaraju. Rukovodilac može preneti neka svoja prava
i obaveze na potčinjene, ali tim činom rukovodilac ne prenosi i
objektivnu odgovornost koju ima kao rukovodilac. Princip subordinacije
podrazumeva pravo i odgovornost rukovodioca da samostalno donosi
odluke, deli zadatke i izdaje naredjenja potčinjenima i, sa druge strane,
dužnost i odgovornost potčinjenih da te zadatke i naredjenja izvrše
bezuslovno, tačno i na vreme. Subordinacija je osnovno obeležje svih
hijerarhijskih ustrojenih sistema i predstavlja jedan od najznačajnijih
načela bezbednostnog menadžmenta.

11
Daničić M., Stajic Lj.: Privatna bezbednost, Banja Luka, 2008, str 154

13
 3.12 Načelo efikasnosti odnosi se na potrebu organizacija, tj.
subjekti službe privatnog obezbedjenja što efikasnije, u umeva što
kraćem roku, uz upotrebu što manje snage i sredstava izvrši zadata i
ostvari svoj cilj. Efikasan menadžment podrazumeva postojanje više
različitih preduslova, medju kojima su najvažniji kompetentnost i
profesionalizam. Efikasnost i efektivnost se, kao danas najčešće
pominjana načela izahtevi koji se postavljaju pred menadžere, mogu se
predstaviti kao uravnotežena stanja u upravljanju organizacijom.

Za razliku od načela koji se moraju primenjivati stalno i u

potpunosti, primena standarda i procedura prilikom fizičke zastite na
sportskim objektima, pripadnika fizičkog obezbedjenja zavisi od mnogo
faktora. Kao što su vreme odigravanja sportskog dogadjaja, vremenskih
uslova, bezbednosnog plana, bezbednostne procene, mesta odigravanja
sportskog dogadjaja, tj. da li se sportski dogadjaj odigrava u zatvorenom
ili otvorenom prostoru, broju gledalaca i kapaciteta objekta. Takodje
procedure se menjaju i ako sportskoj priredbi prisustvuju značajne
stićene ličnosti iz vrha države kao sto su ministri, premijer, predsednik
države i drugi. Na početku se vrši bezbednosna procena rizika i s ciljem
da se ustanove mogući oblici pretnji i ugrožavanja kao i procena
ostvarivosti pretnji. Dalje se pravi bezbednosti plan kojim se predvidjaju
mere i procedure koje se sprovode ili ce se sprovoditi u slučaju
ostvarenja pretnji, Izradu bezbednosnog plana vrši rukovodilac, tj.
menadžer.

5. Uloga subjekta, menadžmenta, pripadnika

privatne bezbednosti
12
Daničić M., Stajic Lj.: Privatna bezbednost, Banja Luka, 2008, str 155

14
 Za uspešno organizovanje bilo kog javnog skupa, a naročito
13

sportske manifestacije, gde prisustvuje veliki broj, specifičnih ljudi,

potrebna je dobra organizacija, saradnja i subordinacija svih subjekata
koji učestvuju u obezbedjivanju sportske manifestacije.
Menadžment je glavna komponenta u sistemu zaštite, uloga rukovodioca
je da na osnovu bezbednosnog plana i procene rizika, podeli zadatke i
rukovodi potčinjenima. Menadžer ima najveca ovlašćenja, ali i najveću
odgovornost u sprovodjenju mera, s ciljem da se obezbedi sportski
objekat, njegova imovina, kao i sva lica koja se nalaze u objektu.
Rukovodilac pravi plan za suzbijanje eventualnih nereda na sportskom
objektu i plan evakuacije u slučaju izbijanja opasnosti po zivote
učesnike manifestacija, ali i po živote svih ostalih lica koja se nalaze u
sportskom objektu. Pre nego sto se krene sa procesom obezbedjenja
klijenta, mora se napraviti realna procena podataka o pojavama i
dogadjajima vezanim za bezbednost lica. Prateci nosioce ugrožavanja,
njihov uticaj, snagu i sredstva koja koriste, preduzimaju se mere za
njihovo eliminisanje ili okolnosti u kojima su nastali.
Pre svega se utvrdjuju, na osnovu osmatranja, analize i prikupljenih
podataka, vec postojeci nosioci ugrozavanja života, zdravlja, a zatim se
u zavisnosti od posla kojim se bave, političkih stavova i ostalih
karakterističnih podataka procenjuje којi bi se to oblici ugrožavanja
bezbednosti i njihovi nosioci mogli javiti u buducnosti.

Osim vec poznatih podataka o profilu licnosti i njegovim zanimanjima i

sklonostima sticena licnost je duzna da iznese sve podatke i sumnje
vezane za potencijalne pretnje po njegovu sigurnost, tj. sa kojim
pojedincima i organizacijama je u konfliktu. U preventivni rad svakako

13
Daničić M., Pilipović V.: Zaštita lica i objekata, Novi Sad, 2011

15
spada i bezbednostna procena koliki je stepen ugrozenosti sticene
licnosti, a na osnovu bezbednosne procene tj. nivoa ugrozenosti sticene
licnosti dolazi do pravljenja ili izmena postojeceg plana bezbednosti.
Obezbedjenje sportske manifestacije u polu-otvorenom prostoru je dosta
lakše nego u kompletno zatvorenom sportskom objektu. Rukovodilac
odredjuje vrstu, stepen i brоj pripadnika оbezbedjenja, koji je zaduzen za
obezbedjivanje u sportskom objektu, a na оsnоvu prоcene о brоju
učesnika javnоg skupa. U zavisnоsti оd prоcene bezbednоsnоg tima
оbezbeđenje mоže biti linijskо i dubinskо. Svakim оbezbeđenjem
rukоvоdi rukоvоdilac оbezbeđenja kоji je u stalnоj vezi sa svim
pripadnicima оbezbeđenja, kaо i sa sanitetskоm službоm i ostalim
pripadnicima MUP. Preventivnо delоvanje uоčavanjem eventualnih
izgrednika, ili bilо kakvih drugih pоtencijalnih kriznih situacija
predstavlja оsnоv pravоvremenоg reagоvanja priadnika оbezbeđenja,
оbaveštavanja svih pripadnika obezbedjenja i ostalih pripadnika MUP-a
u cilju sprečavanja neželjenih situcijama.
Svaki pripadnik obezbedjenja koji radi na obezbedjivanju sticene
licnosti i kоji оbavlja оbezbeđivanje javnih skupоva je prоsaо prakticnu
i teоrijsku оbuku i dužan je da se pоnaša u skladu sa zakonom.
Obezbedjivanje sportskog objekta zatvorenog tipa, je dosta teže zbog
skučenog prostora i velikog broja ljudi na malom prostoru. I оvaj tip
оbezbeđenja mоže biti linijski ili dubinski u zavisnоsti оd potreba, ali i
оd prоcene bezbednоsnоg tima koji je zaduzen za bezbednost lica, ali i
samog objekta, štо zavisi оd stepena rizika po ugrožavanju bezbednosti
lica, оd kriznih situacija ili stepana važnоsti samоg skupa, оdnоsnо
njegоvih učesnika. Sastavni deо procedure obezbedjivanja skupa u
zatvorenom objektu, cini i redоvan оbilazak оbjekta u kоme se оdržava
skup, оd strane bezbednosnog tima. Procenu o vrsti, stepenu broju
pripadnika obezbedjenja i o tehnickim sredstvima koja ce se koristiti na
16
javnom skupu u zatvorenoj prostoriji, takodje vrši bezbednosni tim, a na
osnovu bezbednosne procene i bezbednosnog plana. Obezbedjivanje
licnosti i objekta u zatvorenom prostoru je znatno teze, nego na
otvorenom, pre svega zbog skucenog prostora i blizine mase i
mogucnosti da dodje do bliskog fizičkog kontakta kontakta.
6. Mere i aktivnosti
14
Mere i aktivnosti koje se primenjuju na sportskim objektima imaju za
cilj da obezbede objekat u celini, kao i sva lica koja rade ili borave u
objektu za vreme sportske manifestacije. Dakle službe fizičkog
obezbedjenja na sportskim manifestacijama imaju zadatak da spreče
eventualne nerede i izlive nasilja, sačuvaju i obezbede imovinu objekta,
da spreče fizički kontakt izmedju dve grupe navijača i bilo kakav vid
fizičkog ugrožavanja svih lica koja rade ili trenutno borave na stadionu.

Obezbeđenje sportskih priredbi i sprečavanje nereda na njima

15

nije uopšte jednostavan zadatak. Agresija gledalaca je često jedan od

problema koje policija mora da uzme u obzir prilikom obezbeđenja
sportskih priredbi. Policijske snage su primorane da uspostave ravnotežu
interesa različitih stranaka (vlasnika klubova, sportskih saveza, navijača,
vlasnika ugostiteljskih objekata, medijskih kuća i dr.). Očigledno
policija ne može da zadovolji interese svih subjekata. Bilo bi nerealno
očekivati da se vlasnici ili uprave klubova odreknu svojih navijača.
Nasilje se može videti na gotovo svim sportskim priredbama,  ali se ono
najviše vezuje za fudbal. Stepeni nasilja su različiti i oni zavise od
mnogih faktora, u zavisnosti od vrste sportskog događaja. Svi ti faktori
moraju se uzeti u obzir prilikom planiranja obezbeđenja sportske
manifestacije i prevencije nasilja. Prilikom ispoljavanja nasilja na
sportskim priredbama ono se može manifestovati kroz nekoliko oblika:
14
Daničić M., Pilipović V.: Zaštita lica i objekata, Novi Sad, 2011

15
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/3l6.htm

17
1) fizički napad na učesnike sportske priredbe, odnosno fizički
obračun između učesnika na sportskoj priredbi;

2) bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalište;

3) unošenje u sportski objekat obeležja kojima se vređaju nacionalna,

rasna, verska ili druga osećanja ili na drugi način izaziva mržnja ili
netrpeljivosti koja može da dovede do fizičkih sukoba;

4) oštećenje sportskog objekta, opreme, uređaja i instalacija na

sportskom objektu na kome se održava sportska priredba;

5) izazivanje nereda ili uništavanje imovine prilikom dolaska,

odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u sportskom objektu,
remećenje toka sportske priredbe, ugrožavanje bezbednosti
učesnika sportske priredbe ili trećih lica;

6) neovlašćeni ulazak na sportski teren, odnosno u službene prostorije

i službene prolaze sportskog objekta ili u deo gledališta sportskog
objekta koji je namenjen protivničkim navijačima;
7) pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat,
posedovanje ili upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava;

8) pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat ili

korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava
kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi
ili ometa njen tok;
9) paljenje navijačkih rekvizita ili drugih predmeta,

10)i  nošenje navijačkih šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da

se skriva identitet lica.

18
Razumevanje faktora koji doprinose nastajanju nasilja pomoći će
prilikom analize problema, utvrđivanju efektivnih mera, prepoznavanju
ključnih tačaka gde se treba intervenisati, a zatim na kraju i pri izboru
adekvatnih odgovora na nasilje. Svaki sportski događaj karakterišu
različiti faktori. Ni jedna pojedinačna karakteristika sportskog događaja
ne može garantovati da će nasilje nastupiti ili neće. Međutim,
kombinacijom loše dizajnirane okoline, visokog naboja sportskog
događaja i slabo obučenog i neiskusnog osoblja povećava verovatnoću
da će doći do nasilja na sportskoj priredbi.
U delu teksta gde je bilo reči o faktorima koji doprinose nasilju na
sportskim priredbama, dat je opšti pregled faktora koji su vezani za sve
sportske manifestacije. Da bi se preduzele mere za obezbeđenje
konkretnog sportskog događaja, moraju da se kombinuju opšta znanja sa
konkretnim činjenicama. Korišćenjem trougla nasilja na sportskim
manifestacijama, kao okvir za analizu problema, mogu se pronaći i drugi
jedinstveni faktori vezani za nasilje na konkretnoj sportskoj priredbi.
Pažljivo analizirajući konkretnu sportsku priredbu može se doći do
osmišljenog, efikasnog odgovora, koji se uklapa u specifične potrebe
jedne manifestacije.

Prilikom analize konkretnog nasilja na određenom sportskom

objektu mora se postaviti određen broj pitanja, a odgovori na njih
pomoći će da se izabere najprikladnija strategija za smanjenje nasilja.
Prva činjenica koja treba da se utvrdi je koliko često se često javljaju
nasilni incidenti na određenom sportskom objektu, koji je predmet
interesovanja? Treba biti svestan, da kao i kod većine kriminalnih
aktivnosti, postoji tamna brojka, jer za neke događaje ne postoje
svedoci, a manji iridenti se ne prijavljuju, iako mogu da budu indikativni
za buduće probleme, pogotovo ako se njima ne pokloni dovoljna pažnja.
Takođe, mora se utvrditi na koji način se to nasilje ispoljava. Da li je
verbalno ili fizičko nasilje, ili se ono ispoljava na drugi način? Može se
desiti da se nasilje događa između dve navijačke grupe, a u drugom
19
slučaju se ispoljava isključivo prema sudijama. Takođe je bitno utvrditi
da li je nasilje vezano za određeni klub, koliko dugo traje nasilje na
određenom sportskom objektu i da li nasilju doprinise drugi faktori koji
se nalaze izvan stadiona?

Sve prethodno rečeno je potrebno da bi se utvrdilo postojanje

nasilja. Kada se utvrdi da nasilje postoji moraju se utvrditi detaljnije
činjenice, vezane za lokaciju, vreme, žrtve, osobine sportskih objekata i
druge bitne činjenice. Mora se utvrditi u kom delu sportskog objekta se
nasilje dešava, da li na tribinama, kojem delu tribina, da li na terenu,
hodnicima ili na parkingu? Vreme ispoljavanja nasilja je takođe bitan
faktor. Da li se ono dešava pre početka, za vreme ili nakon održavanja
sportskog susreta, i u koje doba dana se češće dešava (na primer, ujutru,
popodne, uveče ili u kasnim satima)?

ANALIZA NASILjA PRE PREDUZIMANjA PREVENTIVNIH

MERA
16
U analizi nasilja mora se utvrditi ko su žrtve, zbog čega je lice postalo
žrtva, šta je lice radilo pre nego što je napadnuto (čeka u redu, stoji,
navija za svoj tim, provocira i vređa druge navijače i drugo), da li su
žrtve stalni posetioci ili retko dolaze na sportski objekat? Mora se
utvrditi činjenica da li su žrtve zadobile povrede, kojeg su stepena (lake
ili teške telesne povrede) i da li su tražili lekarsku pomoć? Treba imati u
vidu da se mnoga lica ne javljaju za lekarsku pomoć iz straha ili zato što
smatraju da su povrede neznatne.

Podobnost sportskog objekta za održavanje sportskih priredbi je

bitan faktor za njihovo bezbedno održavanje. Treba analizirati činjenicu
vezanu za udaljenost navijača od terena, odvojenost navijača fizičkim
barijerama, koji je tip sedišta postavljen, a treba uzeti u obzir i širinu
prolaza za gledaoce, kao i druge činjenice.

Pre nego što se postave novi standardi u obezbeđenju sportskih

priredbi potrebno je utvrditi ko prvo reaguje kada se nasilje desi,
16
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/3l6.htm

20
policija, redarska služba, hitna pomoć ili vatrogasci. Da li policija
reaguje tek kada dođe do incidenata ili preduzima proaktivne mere kako
bi se predupredilo nasilje?

Nakon izvršene analize i utvrđivanja stanja pre preduzimanja

novih mera moraju se utvrditi parametri koji će se koristiti prilikom
merenja njihove efikasnosti. Potrebno je utvrditi stanje parametara pre
preduzimanja novih mera i stanje parametara nakon preduzimanja mera.
Mogući parametri stanja nasilja na sportskim priredbama su sledeći:

- broj nasilnih incidenata između gledalaca;

- broj nasilnih incidenata između gledalaca i učesnika;

- broj nasilnih incidenata između gledalaca i osoblja stadiona i

policije;

- broj povređenih lica (manje povreda koji zahtevaju medicinsku

pomoć);

- manje zaplenjenih opasnih predmeta na stadionu, i dr.

Tek nakon sagledavanja svih parametara, nakon preduzimanja svih

planiranih mera može se govoriti o njihovoj uspešnosti.

PREVENTIVNE MERE U ODNOSU NA LOKACIJU

Kao što je izvršena analiza problema na osnovu trougla nasilja na

17

sportskim priredbama, tako se trebaju i klasifikovati preventivne mere

koje se preduzimaju kao odgovor na nasilje. Znači, prva grupa
preventivnih mera bi se odnosila na mesto, odnosno na sportski objekat.
Određene preventivne mere se mogu primeniti u toku planiranja i
izgradnje sportskog objekta, a neke se preduzimaju u odnosu na već
izgrađeni objekat, koji se prilagođava određenim zahtevima sportskog
događaja.

17
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/3l6.htm

21
 Sportske priredbe se održavaju u posebno namenjenim objektima,
prilagođenim potrebama održavanja sportskih manifestacija i
mogućnosti da se na jednom mestu okupi veliki broj građana. Međutim,
postavlja se pitanje da li se prilikom izgradnje sportskih objekata pazilo
na zahvate koji će pozitivno delovati na smanjenje i sprečavanje nasilja
u njima i oko njih. Ovaj problem je postavljen u okviru koncepta
kriminalističke prevencije kroz dizajn životne sredine (Crime prevention
through environmental design-CPTED). Sportski objekti mogu da se
prilagode, redizajniranjem shodno proceni organizatora. Nekada je
potrebno prilagoditi određeni prostor na sportskom objektu za odvajanje
navijača, kako ne bi došlo do međusobnog sukoba.

PREVENTIVNE MERE U ODNOSU NA DOGADjAJ

Prilikom organizacije sportskog događaja mora se voditi računa o

18

što manjem prisustvu alkohola na sportskom objektu ili oko njega, zbog
poznate činjenice da alkohol povećava verovatnoću nastajanja nasilja.
Ostala osvežavajuća pića mogu se prodavati na sportskom objektu, ali u
odgovarajućoj, prilagođenoj ambalaži, recimo u plastičnim čašama.
Takođe, veoma je bitno da se zabrani ulaz gledaocima koji na sportski
objekat pokušavaju da uđu u očigledno alkoholisanom stanju. Što se tiče
zabrane ulaska na stadion ona se mora odnositi i na navijače koji su u
ranijem periodu učestvovali u nasilju ili nedoličnom ponašanju. Zabrana
se može odnositi samo za jednu utakmicu, do kraja sezone, ili u
ekstremnim situacijama doživotnoj zabrani ulaska na određeni sportski
objekat. Da bi se sprečili ulazak nasilnih navijača neki evropski klubovi,
prilikom ulaska na sportski objekat, od njih oduzimaju godišnje
pretplatne karte ili na drugi način obustavljaju važenje tih karata. Kako
bi se sprečili nasilni icidenti, redarska služba bi trebala da spreči ualazak
u sportski objekat huligana i potencijalnih huligana (očigledno pijanim
licima). Prilikom ulaska na stadion preduzimanjem pregleda lica i stvari
(torbe, rančevi, navijačka oprema) smanjuje se mogućnost unosa bilo
18
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/3l6.htm

22
kojeg oružja na sportski meč. Pregled lica može se vršiti neposredno od
strane redarske službe, ručnim metal detektorom, a na većim sportskim
priredbama (olimpijade, svetska prvenstva) i posebno namenjenim
rendgen uređajima. Sve predmete koji se pronađu kod navijača, a nije
dozvoljen njihov unos na sportski objekat, redarska služba će ih
privremeno oduzeti, a zatim nakon završetka meča, prilikom izlaska,
vratiti vlasnicima. U slučaju da se pronađu predmeti koje uopšte nije
dozvoljeno držati (vatreno oružje, hladno oružje, opojne droge), pozvaće
se policija koja će preuzeti lice i nastaviti rad na daljem utvrđivanju
činjenica.

Svaki sportski događaj bi morao da se medijski pokrije, ne u

smislu reklame da bi se prodalo što više ulaznica, nego pokretanja
kampanje koja ima za cilj edukaciju gledalaca i izvođača o mogućim
sankcijama predviđenim za nasilje na sportskim priredbama. Takve
kampanje mogu da podignu nivo svesti kod gledalaca o svom ponašanju.
Za primer, mogu se navesti statistički podaci koliko je navijača osuđeno
na zatvorske kazne zbog nasilja ili koliko su visoke novčane kazne
izrečene od strane suda ili sudija za prekršaje. Svest o posledicama može
smanjiti broj incidenata ili ozbiljnost incidenata kada do njih dođe.
Preduslov za ovakav vid kampanje jeste odgovarajuća kaznena politika
sudova vezana za akte nasilja na sportskim priredbama.

U nekim situacijama, kada je to moguće, treba razmišljati i o

promeni lokacije određenog sportskog događaja ili o promeni vremena
njegovog održavanja, ako se poseduju informacije o mogućnosti
nastajanja nasilja. Primer može biti odigravanje fudbalskih utakmica
klubova Crvene zvezde i Partizana, gde se uvek vodi računa da oba tima
istog dana ne budu domaćini utakmica, zbog blizine stadiona i uvek
postojeće opasnosti nastajanja nasilja između njihovih pristalica.

23
PREVENTIVNE MERE U ODNOSU NA ZAPOSLENE KOJI
UČESTVUJU U ORGANIZACIJI MANIFESTACIJE

Kada se govori o ovoj vrsti preventivnih mera onda se misli na

19

policiju, redarsku službu, zaposlene na sportskim objektima, članove

uprave klubova i drugo osoblje uključeno u organizaciju sportskog
događaja. Sve službe uključene u organizaciju sportskih događaja
trebalo bi da uspostave zajednički štab radi brze i efektivne razmene
informacija između različitih subjekata (policija, hitna pomoć,
vatrogasci, redarska služba, osoblje sportskog objekta). Štab će bolje
funkcionisati ako je u njega uključen po jedan član iz svake službe koja
učestvuje u organizaciji. Mesto štaba bi trebalo da bude bezbedno od
potencijalnih opasnosti (npr.,požari, nemiri).

Pri organizaciji sportskih događaja poželjno je da navedene

manifestacije obezbeđuje iskusno, utrenirano osoblje, koje će znati da
prilagodi svoju aktivnost novonastaloj situaciji. To je veoma bitno jer ne
postoje dva identična događaja. Zbog toga, primenjene taktike za
prevenciju navijačkog nasilja moraju biti fleksibilne. Policija mora
razumeti ponašanje navijača kako bi izbegla moguće konfrotacije.
Proaktivni kontakt sa gledaocima može pomoći policiji da ostvare
navedeni zadatak. Policijski službenici bi trebali da prepoznaju kada
treba intervenisati a kada da puste publiku da se sama smiri kako se
situacija ne bi pogoršala ishitrenim potezima. Pored navedenog, svo
osoblje uključeno u organizaciju moralo bi u potpunosti da zna svoje
obaveze i biti upoznato sa planovima za nepredviđena dešavanja, u
slučaju da preventivni napori propadnu. Neke policijske jedinice ili
pojedinci (kod nas žandarmerija) imaju više iskustva u obezbeđenju
sportskih događaja, dok je za druge potrebna dodatna obuka. Praktična
19
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/3l6.htm

24
obuka može da pomogne neiskusnom osoblju da se bolje izbori sa
stresnim situacijama i agresijom navijača i pomogne organizatorima da
identifikuje probleme vezani za komunikaciju i kadrove.

U nekim situacijama veliki broj uniformisanih policijskih

službenika je možda nepotreban, u drugim situacijama određeni nivo
vidljivosti može pružiti  efekat odvraćanja navijača. Nekada je dovoljno
da policija pozicionira više pripadnika na samom ulazu da bi se sprečilo
nasilje. Povećana vidljivost može biti posebno efikasna kod visoko
rizičnih događaja.

Za slučaj da preventivne mere ne daju odgovarajuće rezultate,

neophodan je plan za preduzimanje reaktivnih mera kao odgovor za
nasilne pojedince ili grupe navijača. U nekim situacijama reaktivna
taktika možda neće sprečiti nasilje već ga može i pospešiti. Preterana
upotreba sredstava prinude može da izazove i istinske navijače da stanu
u odbranu huligana i da se jedna relativno jednostavna intervencija učini
složenom.

7. Zaključak

Primeri istaknuti u ovom radu ukazuju da je za sprečavanje nasilja

na sportskim priredbama potrebno angažovanje različitih institucija i
pojedinaca. Sprečavanje nasilja zahteva skladan i kontinuiran rad.
Rešavanje ovog problema ne dozvoljava kampanjski rad. Iako je ovo
problem mnogih evropskih država, transnacionalni, njega treba
posmatrati kao problem lokalne sredine.
25
 Preventivne strategije treba da budu dizajnirane tako da odgovaraju
lokalnim potrebama. Kvalitetnim bezbednosnim procenama stepena
rizika od nastajanja incidenata, praćenjem i predupređivanjem namera
ekstremnih navijača, njihovom izolacijom i efikasnom intervencijom, uz
učešće i koordiniranu saradnju nadležnih državnih organa (policija,
tužilaštvo, sudovi), sportskih organizacija i klubova, vaspitno-
obrazovanih ustanova i medija, huliganizam na sportskim takmičenjima
i manifestacijama, kao i na ulicama širom Srbije sveo bi se u društveno
prihvatljive okvire.

Posebno se treba posvetiti veća pažnja radu sa navijačima,

segmentu preventivnog rada koji je kod nas potpuno zapostavljen. Tom
radu se moraju posvetiti svi segmenti društva, posebno klubovi, koji,
čini nam se, imaju veliku zaslugu za trenutno stanje sporta.

Takođe, edukacija pripadnika svih službi koje učestvuju u

organizaciji sportskih događaja, policije, redarskih službi, lokalnih
samouprava, uprava klubova i sportskih saveza je veoma bitan faktor.

U Zakonu o izmenama i dopunama zakona o sprečavanju nasilja i

nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama redarske službe su dobile
veoma velike obaveze, ali i ovlašćenja, prvenstveno ovlašćenje da
upotrebe sredstva prinude.

Redarske službe moraju zbog navedenog, proći posebnu obuku,

organizovanu kroz kurseve, seminare, a takođe se u njima mora pooštriti
kriterijumi za prijem u radni odnos.

U suprotstavljanju nasilju ne treba potpuno izbaciti represivne mere,

međutim, proaktivnom pristupu treba dati prednost. Sve napred
navedeno, doprineće da se navijački duh vrati na sportske priredbe, da
svi građani mogu da dođu na utakmicu bez straha za svoju bezbednost,
da roditelji kada puste svoju decu na utakmicu ne strahuju za njihove
živote i da se sport afirmiše u pravom smislu njegovog značenja.

26
 Dobri odnosi između klubova, sportskih saveza i navijača daju
početnu osnovu za preduzimanje niza preventivnih mera. Odgovornost
za ove mere moraju preuzeti klubovi i sportski savezi. Navedeni subjekti
bi trebalo da usvoje politiku podrške istinskim navijačima, čime bi se
započeo proces koji bi omogućio približavanju navijača i klubova,
ostvarivanju novih društvenih veza.

Klubovi bi trebalo da cene istinske navijače i da ih ne svrstavaju u

grupu sa huliganima. Takvi navijači bi trebalo da imaju svoje članske
karte koje omogućavaju privilegije oko kupovine karata i klupskih
obeležja, a takođe bi trebalo delom da učestvuju i u donošenju klupskih
odluka.

Literatura

Knjige –članci
1. Bošković, M.: Sistem obezbeđenja, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 1997.
2. Bošković, M.: Fizičko obezbeđenje i zaštita objekata, Bodeks,
Beograd, 1995.

27
 3. Daničić, M.:, Pilipović, V.:Sistem zaštite lica i objekata, Fakultet
za pravne i poslovne studije Novi Sad dr Lazar Vrkatić, 2011.
4. Miletić, S.: Talijan, M.: Javna bezbednost, Fakultet za pravne i
poslovne studije Novi Sad dr Lazar Vrkatić, 2011.
5. Pilipović, V.: Sistem zaštite imovine i poslovanja,(Priručnik), Novi
Sad, 2012.
6. Ranđelović., R: Bezbednost ličnosti i objekata, Izdavač autor,
Beograd, 2003.
7. Daničić M., Stajic Lj.: Privatna bezbednost, Banja Luka, 2008

Zakonski propisi:
1. Krivični zakonik, Službeni glasnik Republike Srbije 85/05 i
111/09, čl. 19.
2. Zakon o policiji, Službeni glasnik Republike Srbije br. 41/09,
101/05, 63/09, 54/06, 90)
3. Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju i nacrt zakona o
detektivskim poslovima član 74, 52, 53, 55, 57, 59,60, 76,32.
4. Zakon o privatnom obezbeđenju
5. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu čl. 16/47, 18/47, 36/50,
56/47, 14/64, 35/69.

Internet:
1. http://www.securitas.com/rs/sr/
2. http://www.pks.co.yu
3. http://www.protecta.co.rs/
4. http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/3l6.htm
5. http://www.fb.bg.ac.rs/

28