ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА „ДЕСТИЛАЦИЈА“

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ТЕСЛИЋ

- ПРАВИЛНИК О РАДУ –
(За службену употребу)

Децембар, 2017. година

1
 ПРАВИЛНИК О РАДУ

ХЕМИЈСКА ИНДУСТРИЈА ДЕСТИЛАЦИЈА

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО ТЕСЛИЋ

1. СВРХА И ЦИЉ
Сврха овог Правилника је регулисање права и обавеза радника из радног односа
код послодавца ХИ „Дестилација“ АД Теслић.

2. ПОДРУЧЈЕ ПРИМЈЕНE
Овај Правилник се примјењује код послодавца ХИ „Дестилација“ АД Теслић .
Радници морају бити упознати са својим правима и обавезама и понашати се у
складу са њим.

3. ВЕЗА СА ДРУГИМ ДОКУМЕНТИМА

- Закон о раду Републике Српске
- Закон о посредовању у запошљавању и остваривању права незапослених лица
- Закон о пензијско-инвалидском осигурању Републике Српске
- Закон о заштити на раду
- Закон о социјалној заштити
- Закон о здравственој заштити
- Закон о привредним друштвима

2
 САДРЖАЈ ПРАВИЛНИКА О РАДУ

I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ 5
II –ПРАВА И ОБАВЕЗЕ УГОВОРНИХ СТРАНА (радника и послодавца) 6
1. Права и обавезе радника 6
2. Обавезе послодавца 7
3. Права и обавезе послодавца и радника 7
III – ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА 7
1. Услови за заснивање радног односа 7
2. Форма, садржина и врсте уговора о раду 8
3. Радни однос на неодређено и одређено вријеме 9
4. Пробни рад 10
5. Радни однос за обављање послова са посебним условима рада 10
6. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца 11
7. Рад приправника 11
8. Обављање послова директора 11
9. Измјена садржаја уговора о раду 12
10. Пренос уговора о раду на новог послодавца 12
11. Рад ван радног односа 13
12. Провјеравање оспособљености радника за руковање средствима рада и
средствима заштите на раду 13
13. Образовање, стручно оспособљавање и усавршавање 13
IV - ОРГАНИЗАЦИЈА И СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПОСЛОВА 14
V- РАДНО ВРИЈЕМЕ 14
1. Пуно радно вријеме радника 14
2. Непуно радно вријеме 14
3. Прековремени рад радника
15
4. Приправност
5. Расподјела и прерасподјела радног времена 16
6. Ноћни рад и рад у смјенама 16
VI - ОДМОРИ И ОДСУСТВА 17
1. Дневни одмор у току радног времена 17
2. Дневни одмор између два узастопна радна дана и седмични одмор 17
3. Годишњи одмор 17
4. Плаћено одсуство 19
5. Неплаћено одсуство 20
6. Мировање права из радног односа 20
VII - ЗАШТИТА РАДНИКА 20
1. Општа заштита 20
2. Посебна заштита малољетних радника, жена и материнства
22
3. Посебна заштита болесних радника и инвалида
VIII - ПЛАТЕ И НАКНАДЕ 22
1. Плате 23
2. Основна плата
3. Радни учинак

3
 4. Увећање плате
5. Накнада плате 26
6. Заштита плате и накнада 26
7. Накнада трошкова раднику и друга примања по основу рада
27
8. Помоћ раднику и члановима његове породице
IX - ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ 27
X - НАКНАДА ШТЕТЕ 28
XI - ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА 30
1. Престанак радног односа 30
2. Споразумни престанак радног односа 30
3. Отказ уговора о раду од стране радника 30
4. Отказ уговора о раду од стране послодавца 31
5. Поступак отказивања уговора о раду од стране послодавца 32
5.1. Отказни рок
33
5.2. Отпремнина
XII - ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОВРЕДУ ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О РАДУ
1. Повреда обавеза из уговора о раду од стране радника
2. Врсте повреда радних обавеза и радне дисциплине
3. Мјере за повреду радних обавеза и радне дисциплине 35
4. Дисциплински поступак
5. Удаљење радника са рада
XIII - ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА
XIV - ПРОГРАМ ЗБРИЊАВАЊА ВИШКА РАДНИКА 41
XV - ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ 41
XVI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ 42

4
На основу члана 3. став 4. и 5. Закона о раду Републике Српске („Службени гласник
Републике Српске“ број: 1/16) и члана 98. СТАТУТА Хемијске индустрије „Дестилација“
Акционарско друштво Теслић (бр:СА-4-24/2016 од 27.04.2016 године), Управни одбор
Хемијске индустрије „Дестилација“ Акционарско друштво Теслић, донио је дана
06.12.2017. године

ПРАВИЛНИК О РАДУ

I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.
(1) Правилником о раду (у даљем тексту: Правилник), у складу са Законом о раду
( у далјем тексту: Закон) ближе се уређује начин и поступак закључивања уговора о раду
између радника и послодавца Хемијске индустрије „Дестилација“ Акционарско друштво
Теслић (у даљем тексту: послодавац), права, обавезе и одговорности из радног односа,
радно вријеме радника, одмори и одсуства, плате и накнаде плате по основу рада,
престанак радног односа, заштита права из радног односа, као и друга права и обавезе које
настају по основу радног односа.
(2) Права и извршавање обавеза из радног односа настају с даном када радник, на
основу уговора о раду, ступи на рад код послодавца.

Члан 2.
Радник, као и лице које тражи запослење код послодавца, не може бити стављено у
неравноправан положај приликом остваривања права по основу рада и права на запослење
због расе, етничке или националне припадности, боје коже, пола, језика, религије,
политичког или другог мишљења или убјеђења, социјалног поријекла, имовног стања,
чланства или нечланства у синдикату или политичкој организацији, физичког и душевног
здравља и других обиљежја која нису у непосредној вези са природом радног односа.

Члан 3.
(1) Радник у смислу овог Правилника сматра се физичко лице које је запослено код
послодавца , и које има права и обавезе из радног односа по неком од основа из члана 12.
став 1. овог Правилника.
(2) Послодавац у смислу овог Правилника је Хемијска индустрија „Дестилација“
Акционарско друштво Теслић.

Члан 4.
(1) Радници имају право да по свом слободном избору организују синдикат и да се
у њега учлањују, у складу са статутом и правилима синдиката.
(2) Радници слободно одлучују о свом иступању из синдиката.
(3) Послодавац се не може мијешати у организовање и рад синдиката или да уз
давање материјалне или друге подршке синдикату, контролише његов рад.

Члан 5.
(1) Овај Правилник се примјењује на све раднике код послодавца, доноси се на
неодређено вријеме и важи док се не донесе нови правилник.

5
 (2) Овим Правилником могу се одредити повољнија и друга права и услови рада од
права и услова рада утврђених Законом.
(3) Одредбе овог Правилника не могу утврдити неповољнија права и неповољније
услове рада од права и услова утврђених Законом.

Члан 6.
Послодавац може доносити и друге опште акте (правилнике, правила, одлуке и сл.)
којима се ближе уређују поједина права и обавезе из радног односа или функционисања
пословних активности које утичу на остваривање права и обавеза радника, у складу са
Законом и овим Правилником.

II – ПРАВА И ОБАВЕЗЕ УГОВОРНИХ СТРАНА (радника и послодавца)

1. Права и обавезе радника

Члан 7.
(1) Радник на начин и под условима прописаним овим Правилником и уговором о
раду има право на плату, накнаду плате и друга примања.
(2) Поред права из става 1. овог члана, радник има право на безбједност и заштиту
живота и здравља на раду, право на здравствену заштиту и заштиту личног интегритета,
право на посебну заштиту у случају болести, смањења или губитка радне способности и
старости, те друга права и друге облике заштите у складу са одредбама Закона, овог
Правилника и других посебних закона и општих аката.

Члан 8.
(1) Радник је обавезан да поштује организацију рада и пословања код послодавца,
као и да савјесно и одговорно обавља послове на којима ради.
(2) Радник је дужан да обавјести послодавца о околностима које могу да утичу на
обављање послова утврђених уговором о раду, као и о потенцијалним опасностима за
живот и здравље радника и настанка материјалне штете.
(3) Радник је дужан да се подвргне здравственим прегледима на захтјев и о трошку
послодавца.
(4) Радник је дужан да извршава своје уговорне обавезе у периоду отказног рока.

Члан 9.
(1) У случају више силе (природних или других несрећа у којима је угрожен живот
и здравље људи или имовина), спасавања људских живота и здравља, изненадног квара
постројења, сировина и материјала који проузрокују потпун или дјелимичан застој радног
процеса код послодавца, радник је дужан да привремено обавља послове који не
одговарају ни врсти ни степену његовог стручног образовања, знања и радног искуства.
(2) Послове из става 1. овог члана радник је дужан да обавља док те околности
трају, под условом да је оспособљен за руковање средствима рада и средствима заштите
на раду на пословима које је дужан привремено обављати, по усменом или писменом
налогу послодавца.
(3) Изузетно, послодавац може радника привремено распоредити на друге послове
који не одговарају врсти и степену његовог стручног образовања у случају изненадног

6
повећања обима посла, замјене одсутног радника или обавезе извршавања уговореног
посла, с тим да такав распоред не може трајати дуже од 60 дана, у току једне године.
(4) Радник за вријеме обављања послова из става 2. и 3. овог члана има право на
плату свог радног мјеста, односно плату радног мјеста на које је привремено распоређен,
уколико је та плата за њега повољнија.

2. Обавезе послодавца

Члан 10.
(1) Послодавац је дужан да раднику непосредно по закључивању уговора о раду и
прије ступања на рад уручи овјерен уговор о раду, радника пријави на обавезне видове
осигурања и уручи му копију пријаве и идентификациону исправу, затим да му обезбиједи
обављање послова утврђених уговором о раду и да за обављени рад исплати плату,
накнаду плате и обезбједи остаривање других права.
(2) Послодавац је дужан да колективно осигура све раднике за случај несреће на
послу, те да радника појединца, у року од 15 дана од дана ступања на рад, упозна са
обавезама које произлазе из прописа о раду и прописа о безбједности и заштити живота и
здравља на раду.
(3) Послодавац је дужан да раднику обезбиједи услове рада и организује рад којим
се гарантује безбједност и заштита живота и здравља на раду, у складу са законом и
другим прописима.

3. Права и обавезе послодавца и радника

Члан 11.
На права, обавезе и одговорности радника и послодавца која нису прописана овим
правилником примјењују се одредбе Закона, других општих аката и уговора о раду.

III – ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА

1. Услови за заснивање радног односа

Члан 12.
(1) Радни однос је однос између послодавца и радника, који се заснива:
закључивањем уговора о раду,одлуком о пријему, одлуком о избору и именовању и
другим правним основом уређеним посебним законом.
(2) Радни однос код послодавца може засновати лице старије од 15 година живота,
које има општу здравствену способност за рад и које испуњава друге услове утврђене
посебним законом и општим актом послодавца.
(3) Лице млађе од 18 година живота може засновати радни однос код послодавца уз
писмену сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца, и под условом да прибави налаз
надлежне здравствене установе којим се утврђује да је способно за обављање послова за
које заснива радни однос и да такви послови нису штетни за његово здравље.

7
 (4) Послодавац ће прописати посебне услове за запошљавање за свако радно мјесто
Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова и радних задатака 1.

2. Форма, садржина и врсте уговора о раду

Члан 13.
(1) Уговор о раду закључује се у писменом облику и мора да садржи податке о
сљедећем:
1) називу и сједишту послодавца,
2) имену, презимену, стручној спреми и пребивалишту, односно боравишту
радника,
3) датуму ступања радника на рад,
4) радном мјесту на коме се радник запошљава и мјесту рада, са подацима о
дужини и распореду радног времена,
5) плати, новчаним накнадама и другим примањима радника по основу рада,
6) дужини годишњег одмора,
7) трајању уговора и разлогу за закључење, ако се закључује уговор на
одређено вријеме,
8) роковима за отказивање уговора о раду закљученог на неодређено
вријеме и
9) пословима са посебним условима рада на радном мјесту, ако постоје.
(2) Умјесто података из тачке 6), 8) и 9) става 1. овог члана, у уговору о раду могу
се навести одредбе одговарајућих прописа којима су та питања уређена.
(3) Поред података прописаних законом, уговором о раду могу се уговорити и
друга права и обавезе, као што су посебне одредбе о чувању пословне тајне, забране
конкуренције послодавцу, допунско оспособљавање, стручно образовање и усавршавање,и
друго.
(4) На права и обавезе која нису уређена уговором о раду непосредно се
примјењују одговарајуће одредбе Закона о раду и овог Правилника.

Члан 14.
(1) Уговор о раду са одабраним лицем, будућим радником, може се закључити у
писменој форми:
1) на неодређено вријеме, са пуним и непуним радним временом,
2) на одређено вријеме, са пуним и непуним радним временом,
3) на неодређено и одређено вријеме уз пробни рад и
4) са приправником.
(2) Закључивање уговора из става 1. овог члана врши се на начин и под условима
прописаним Законом и овим Правилником.
(3) Ако послодавац не закључи уговор о раду с радником, у складу са ставом 1.
овог члана прије ступања радника на рад, сматра се да је радник засновао радни однос на
неодређено вријеме са пуним радним временом.
1
Обавезу доношења акта о унутрашњој организацији и систематизацији послова и радних задатака има
послодавац који у радном односу има више од 15 запослених радника на неодређено вријеме (члан 270.
става 1. Закона о раду).

8
 3. Радни однос на неодређено и одређено вријеме

Члан 15.
(1) Уговор о раду, по правилу, закључује се на неодређено вријеме са пуним
радним временом.
(2) Уговор о раду на одређено вријеме, закључује се у случајевима прописаним
законом, и то:
1) за рад чије је трајање унапријед одређено објективним разлозима
који су оправдани роком (сезонски послови, замјена привремено одсутног радника,
привремено односно непредвиђено повећање посла везаног роком, и сл.),
2) за извршење тачно одређеног посла (изградња објекта,
реконструкција постројења санација штете, хаварија и сл.)
3) због наступања унапријед одређеног догађаја (планиране кампање,
манифестације, сајмови, и сл.).
(3) Послодавац и радник могу закључити један или више уговора о раду из става 2.
овог члана на период који, са прекидима краћим од 30 дана или без прекида, не може бити
дужи од 24 мјесеца.
(4) Изузетно од става 2. и 3. овог члана, уговор о раду на одређено вријеме може се
закључити на период дужи од двије године у сљедећим случајевима:
1) замјене привремено одсутног радника, до његовог повратка,
2) рада на пројекту до завршетка пројекта, али не дуже од пет година
и 3) рада са незапосленим лицем ради испуњавања једног од услова за
страросну пензију до испуњавања услова, али не дуже од пет година.
(5) Уговор о раду закључен супротно одредбама става 2. и 4. овог члана или ако
радник уз изричиту или прећутну сагласност настави да ради код послодавца најмање пет
дана по истеку рока из уговора о раду, сматра се да је засновао радни однос на неодређено
вријеме.
(6) Уговор о раду на одређено вријеме мора да садржи рок, односно вријеме за које
је закључен.
(7) Радни однос заснован на основу уговора о раду на одређено вријеме престаје
истеком рока одређеног уговором.
(8) Најмање пет дана прије истека уговора о раду на одређено вријеме, послодавац
је дужан да писмено обавијести радника, као и надлежне службе код послодавца, о
престанку радног односа.

Члан 16.
За вријеме кориштења годишњег одмора, привремене спријечености за рад због
болести, порођајног одсуства, удаљења с рада, периода између отказа уговора о раду и

9
датума враћања на посао по одлуци суда или другог органа, као и за вријеме других
оправданих одсуствовања с рада које радник користи на основу Закона и овог
Правилника, уговор о раду се не прекида.

4. Пробни рад

Члан 17.
(1) Уговором о раду или посебним уговором о пробном раду може се уговорити
пробни рад радника, који може трајати највише до три мјесеца.
(2) Рок из става 1. овог члана може се споразумно продужити још до три мјесеца.
(3) Резултате рада радника прати непосредни руководилац процеса рада у којем
радник ради и о томе, најкасније пет дана прије истека пробног рада, подноси извјештај
послодавцу.
(4) При оцјењивању пробног рада, послодавац ће посебно цијенити благовременост
и квалитет обављених послова, радну дисциплину, одговорност према средствима рада,
однос према руководиоцима и другим радницима, и сл.
(5) Раднику који није задовољио на пословима радног мјеста за вријеме обављања
пробног рада, радни однос престаје даном истека рока из става 1. и 2. овог члана.
(6) Послодавац, као и радник, имају право да откажу уговор о пробном раду и прије
истека рока на који је уговор закључен, уз отказни рок од седам дана.
(7) Послодавац је дужан да одлуку о отказу писмено образложи и уручи раднику.

Члан 18.
(1) Радник за вријеме пробног рада има сва права из радног односа, у складу са
пословима радног мјеста које обавља за вријеме пробног рада.
(2) Поред података из члана 13. овог Правилника, уговор о пробном раду мора да
садржи и податке о начину спровођења и оцјењивања резултата пробног рада радника.

5. Радни однос за обављање послова са посебним условима рада

Члан 19.
(1) Послодавац може са радником да закључи уговор о раду за послове за које су
прописани посебни услови рада, под условом да радник испуњава услове за рад на тим
пословима.
(2) Радник може да за заснује радни однос на пословима из става 1. овог члана само
на основу претходно утврђене здравствене способности за рад на тим пословима од
надлежног здравственог органа.

6. Радни однос за обављање послова ван просторија послодавца

Члан 20.

10
 (1) Послодавац може са радником закључити уговор о раду ради обављања послова
ван просторија послодавца, на начин и под условима прописаним Законом.
(2) Рад ван просторија послодаваца, радник обавља сам или са члановима своје уже
породице, у име и за рачун послодавца.

7. Рад приправника

Члан 21.
(1) Приправником се сматра лице које је завршило средњу школу или факултет, а
које по први пут заснива радни однос у том занимању и којем је претходно потребно
радно искуство и положен приправнички испит као услов за самостално обављање
послова радног мјеста, прописано Законом или правилником.
(2) Послодавац може да закључи уговор о раду на одређено вријеме са
приправником, на онолико времена колико траје приправнички стаж за занимање за које је
то лице стекло одређену врсту и степен стручне спреме, ако је то као услов за рад на
одређеним пословима прописано Законом или правилником из члана 12. став 4. овог
Правилника.
(3) Уговор о приправничком раду траје шест мјесеци за лица која имају завршену
средњу школу, а 12 мјесеци за лица са високим образовањем.
(4) За вријеме приправничког стажа, приправник има право на плату у износу од
80 % основне плате за послове за које је закључио уговор о раду, као и сва друга права из
радног односа, у скаду са Законом, општим актом и уговором о раду.
(5) Ако за вријеме трајања приправничког стажа, приправник одсуствује са рада из
оправданих разлога, послодавац може приправнички стаж продужити за онолико времена
колико је трајало одсуство.
(6) Након истека приправничког стажа, приправник полаже приправнички испит
код послодавца с циљем провјеравања његове оспособљености за самосталан рад.

8. Обављање послова директора

Члан 22.
(1) Ради обављања послова директора код послодавца може се закључити уговор о
раду.
(2) Уговор о раду из става 1. овог члана може се закључити на неодређено вријеме
и одређено вријеме до истека рока на који је директор изабран, односно постављен.
(3) Међусобна права, обавезе и одговорности директора који није засновао радни
однос и послодавца уређују се посебним уговором.
(4) Лице које обавља послове директора из става 3. овог члана има право на
накнаду за рад која има карактер плате и друга права, обавезе и одговорности у складу са
уговором.

11
 9. Измјена садржаја уговора о раду

Члан 23.
(1) Послодавац може да понуди раднику измјену садржаја уговора о раду
закључивањем анекса уговора о раду.
(2) Уз понуду за закључење анекса уговора о раду због распореда на друго радно
мјесто, премјештаја у друго мјесто рада код послодавца, промјена у плати, новчаним
накнадама, другим примањима по основу рада и другог садржаја уговора о раду из члана
13. овог Правилика, послодавац је дужан да у писаном облику достави и разлоге за понуду
и одреди рок не краћи од осам дана у којем је радник дужан да се изјасни о понуди за
закључивање анекса уговора о раду.
(3) Раднику, који се не изјасни у року из става 2. овог члана, престаје радни однос
уз обавезу исплате отпремнине од стране послодавца.

Члан 24.
(1) Радник може бити распоређен на друго радно мјесто односно премјештен у
друго мјесто рада код послодавца само на начин и под условима прописаним Законом.
(2) На начин и под условима прописаним Законом, радник се привремено може
упутити на рад код другог послодавца.
(3) Радник са послодавцем код којег је упућен на рад, закључују уговор о раду на
одређено вријеме.
(4) Послодавац може радника упутити на рад у другу земљу у којој обавља дио
своје дјелатности, под условом да ти послови у иностранству одговарају стручним и
радним способностима радника и да се споразумију о дужини трајања рада у
иностранству, условима одласка, смјештају и повратку радника, те валути у којој ће се
раднику исплаћивати плата.

10. Пренос уговора о раду на новог послодавца

Члан 25.
(1) Због статусне промјене код послодавца, односно промјене послодавца или
власништва над послодавцем, права и обавезе из општег акта послодавца и уговора о раду
преносе се на послодавца сљедбеника, уколико је радник с тим сагласан.
(2) Ако радник није сагласан, или се о преносу уговора са послодавца на
послодавца сљедбеника не изјасни у року од пет дана, послодавац има право да раднику
откаже уговор о раду.
(3) У случају отказа уговора у смислу става 2. овог члана, радник нема право на
отказни рок и отпремнину.

12
 11. Рад ван радног односа

Члан 26.
(1) Послодавац може са заинтересованим лицем закључити уговор о обављању
привремених и повремених послова, уговор о стручном оспособљавању (волонтерском
раду) и усавршавању, уговор о дјелу и уговор о допунском раду, на начин и под условима
прописаним Законом.
(2) Уговорима из става 1. овог члана не заснива се радни односа.

12. Провјеравање оспособљености радника за руковање средствима рада и

средствима заштите на раду

Члан 27.
(1) Прије закључивања уговора о раду, као и за вријеме рада радника, послодавац
може одредити да се изврши провјеравање способности лица које тражи запослење,
односно радника за руковање средствима рада, као и средствима заштите на раду, која
радник треба користити при раду или која су у непосредној вези са условима рада на
радном мјесту које радник треба да обавља.
(2) Провјеру знања и оспособљености из става 1. овог члана вршит ће Референт
заштите на раду код послодавца, и непосредни руководилац.

13. Образовање, стручно оспособљавање и усавршавање

Члан 28.
(1) Послодавац може лице које тражи запослење, уз његову сагласност, као и
радника у радном односу, упутити на допунско оспособљавање за руковање средствима
рада и средствима заштите на раду ако је то неопходно за безбједно руковање тим
средствима и за њихово намјенско коришћење.
(2) Послодавац може да раднику омогући образовање, стручно оспособљавање и
усавршавање у складу са захтјевима и потребама радног мјеста радника, а посебно када се
ради о увођењу новог начина и организације рада.
(3) О трајању и начину спровођења образовања, стручног оспособљавања и
усавршавања радника уз право на накнаду плате коју би остварио као да је на раду,
одлучује послодавац.
Члан 29.
(1) Радник је дужан да поступи по захтјевима послодавца за образовањем,
стручним оспособљавањем и усавршавањем.
(2) Трошкове образовања, стручног оспособљавања и усавршавања у смислу става
1. и 2. члана 28. овог Правилника, сноси послодавац.
(3) Ако радник прекине образовање, стручно оспособљавање или усавршавање,
дужан је да послодавцу накнади трошкове, осим ако је до прекида дошло из оправданог
разлога.

13
IV - ОРГАНИЗАЦИЈА И СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПОСЛОВА

Члан 30.
(1) Посебним Правилником о организацији и систематизацији послова код
послодавца уређују се организациони дијелови, њихов дјелокруг, врши систематизација
послова водећи рачуна о врсти и опису послова као и условима за рад на тим пословима,
начин руковођења и функционална повезаност организационих дијелова, одговорност за
извршавање послова и друга питања од значаја за организацију и рад послодавца.
(2) Систематизоване послове обављају радници са којима се закључују уговори о
раду.
(3) Поред послова систематизованих у конкретном радном мјесту, за које је са
радником закључен уговор о раду, радник је дужан обављати и друге послове које по
природи професије и радног мјеста може обављати и које му нареди непосредни
руководилац.

V - РАДНО ВРИЈЕМЕ

1. Пуно радно вријеме радника

Члан 31.
(1) Пуно радно вријеме радника код послодавца износи 40 часова седмично.
(2) Радник може закључити уговор о раду са пуним радним временом само са
једним послодавцем.
(3) Послодавац је дужан да изврши распоред радног времена радника најмање за
30 наредних дана и да то огласи на начин који је приступачан свим радницима, као и да
води дневну евиденцију о присуству радника на раду.

Члан 32.
На радним мјестима код послодавца, на којима је организован рад у смјенама,
замјена смјена врши се у роковима и на начин одређен посебном одлуком послодавца и
уговором о раду, тако да радник не ради више од једне радне седмице ноћу.

2. Непуно радно вријеме

Члан 33.
(1) Послодавац може с радником закључити уговор о раду с непуним радним
временом, на неодређено или одређено вријеме али не краће од 10 часова седмично.
(2) За рад с непуним радним временом радник остварује плату и друга права из
радног односа сразмјерно радном времену одређеном уговором о раду.
(3) Права која није могуће одредити сразмјерно радном времену радник код
послодавца остварује у пуном обиму (превоз, топли оброк, одсуства, годишњи одмор,
итд).

14
 3. Прековремени рад радника

Члан 34.
(1) Радник је дужан да ради дуже од пуног радног времена из члана 31. став 1. овог
Правилника у случају непланираног повећања обима посла, отклањања посљедица
временских непогода, хаварија на средствима рада, пожара, земљотреса, епидемија и
других несрећа, на писмени захтјев или налог послодавца (у даљем тексту: прековремени
рад).
(2) Изузетно, у хитним случајевима може се издати налог и усменим путем уз
накнадно доношење писменог налога, у року не дужем од 24 часа.
(3) Прековремени рад из става 1. овог члана не може трајати дуже од 10 часова
седмично.
(4) Радник не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени
рад.
(5) Радник у току календарске године не може радити прековремено више од 180
часова.
(6) Изузетно од става 5. овог члана, колективним уговором може се утврдити
максимално трајање прековременог рада до 230 часова годишње.
(7) О увођењу прековременог рада одлучује послодавац.
(8) За вријеме прековременог рада, радник има
право на увећање основне плате у складу са чланом 68. став 1. овог Правилника.

Члан 35.
(1) Прековремени рад је забрањен:
1) радницима млађим од 18 година живота,
2) трудним женама и мајкама са дјететом до три (3) године живота,
3) самохраном родитељу или усвојиоцу дјетета млађег од шест (6) година
живота.
(2) Изузетно, радницима из става 1. тачка 2. и 3. овог члана може се одобрити да
раде прековремено, уз њихову писмену сагласност.

4. Приправност

Члан 36.
(1) Ангажовање радника у приправности се утврђује плански, а радник мора бити
обавијештен у писаној форми, најмање 15 дана унапријед.
(2) За вријеме приправности, радник има право на накнаду , чију висину одређује
послодавац својом одлуком.
(3) У случају да радник у току приправности буде позван и радно ангажован,
вријеме проведено на раду сматра се радним временом.

15
 5. Распоред и прерасподјела радног времена

Члан 37.
(1) Радна седмица код послодавца траје пет радних дана (може и шест радних дана
али у оквиру пуног радног времена), а радни дан, по правилу, осам часова (само ако радна
седмица траје пет радних дана).
(2) Послодавац је дужан да донесе одлуку о распореду радног времена радника
најмање за 30 наредних дана и да је објави на својој огласној табли најмање пет дана
унапријед.
(3) Изузетно од правила из става 2. овог члана, послодавац у случају потреба посла
или усљед наступања непредвиђених околности које за посљедицу могу имати
непредвиђене трошкове за послодавца може обавјестити раднике о распореду и промјени
распореда радног времена најмање 24 часа унапријед.

Члан 38.
(1) У случајевима и под условима прописаним законом послодавац може извршити
прерасподјелу радног времена.
(2) Прерасподјела радног времена врши се тако да укупно радно вријеме радника у
одређеном временском периоду у току календарске године у просјеку не буде дуже од
пуног семичног радног времена из члана 31. став 1. овог Правилника.
(3) У случају прерасподјеле радног времена, радно вријеме не може да траје дуже
од 52 часа седмично, а на сезонским пословима дуже до 60 часова седмично.
(4) Прерасподјела радног времена не сматра се прековременим радом.
(5) Послодавац је дужан да донесе одлуку о прерасподјели радног времена радника
и да је објави на својој огласној табли.

6. Ноћни рад и рад у смјенама

Члан 39.
(1) Ноћним радом сматра се рад између 22.00 часа и 06.00 часова наредног дана.
(2) На начин и под условима прописаним Законом послодавац може да организује
рад у току цијела 24 часа, а што подразумијева смјенски рад односно рад и ноћу.
(3) Ако је код послодавца рад радника организован у смјенама, замјена радника на
истим радним мјестима врши се према унапријед утврђеном распореду.
(4) Распоред из става 3. овог члана утврђује послодавац, водећи рачуна о
ограничењима утврђеним Законом, а посебно одмору између два узастопна радна дана.

Члан 40.
Радници за вријеме ноћног рада имају право на увећање плате, у складу са чланом
68. став 1. овог Правилника.

16
VI - ОДМОРИ И ОДСУСТВА

1. Дневни одмор у току радног времена

Члан 41.
(1) Радник који ради са пуним радним временом или најмање шест сати дневно,
има право на дневни одмор у трајању од 30 минута, а према распореду кориштења
дневног одмора ради топлог оброка у току смијена.
(2) Одмор из става 1. овог члана урачунава се у радно вријеме радника.
(3) Послодавац је дужан да донесе одлуку о начину коришћење одмора у току
радног времена и да је објави на својој огласној табли.

2. Дневни одмор између два узастопна радна дана и седмични одмор

Члан 42.
(1) Између два узастопна радна дана послодавац је дужан да раднику обезбиједи
одмор у трајању од најмање 12 часова непрекидно, а раднику запосленом на сезонским
пословима одмор од најмање 10 часова непрекидно.
(2) Између двије радне седмице послодавац је дужан да раднику обезбиједи одмор
у трајању од најмање 32 часа одмора, према унапријед одређеном распореду.
(3) Ако послодавац није другачије одредио, одмор из става 2. овог члана, се по
правилу користи недељом.

3. Годишњи одмор

Члан 43.
(1) Радник који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа дужи
од 30 дана, стиче право на кориштење годишњег одмора послије шест мјесеци
непрекидног рада код посдлодавца.
(2) За сваку календарску годину радник има право на годишњи одмор у трајању
утврђеним овим Правилником, а најмање 20 радних дана.
(3) Радник који ради на пословима са посебним условима рада има право на
годишњи одмор у трајању од најмање 30 радних дана.
(4) Радник који нема најмање шест мјесеци непрекидног рада код послодавца, има
право на годишњи одмор од једног дана за сваки навршени мјесец рада.

Члан 44.
(1) Годишњи одмор из члана 43. став 2. и 3. овог Правилника увећава се за један (1)
дан за сваке навршене 4 године радног стажа.
(2) Годишњи одмор увећава се:
- раднику који ради на пословима са посебним условима рада: 2 дана,
- самохраном родитељу, старатељу и усвојиоцу са малољетном дјецом до 7
година : 2 дана,
- родитељу,стараоцу и усвојиоцу хендикепираног дјетета: 3 дана,
- инвалиду рада и ратном војном инвалиду: 2 дана,

17
 - раднику који ради у ноћним смјенама: 2 дана.
(3) При утврђивању дужине годишњег одмора радна седмица се рачуна као пет
радних дана.

Члан 45.
(1) Празници који су у складу са посебним законом нерадни дани и одсуства са
рада уз накнаду плате не урачунавају се у дане годишњег одмора.
(2) Радник који је за вријеме кориштења годишњег одмора привремено спријечен
за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, има право да по истеку те
спријечености за рад, у договору са послодавцем користи преостали дио годишњег
одмора.

Члан 46.
(1) Радник може да користи годишњи одмор без прекида или у два или више
дијелова.
(2) Годишњи одмор који радник користи без прекида, мора се започети користити у
календарској години за коју користи годишњи одмор.
(3) Ако радник користи годишњи одмор у више од два дијела, први дио користи
најмање у трајању од двије радне седмице у току календарске године, а преостали дио
најкасније до 30. јуна наредне календарске године.

Члан 47.
(1) Распоред кориштења годишњег одмора утврђује послодавац својом одлуком, уз
обавезу да раднике најкасније до краја јуна текуће године, обавијести о том распореду.
(2) Код распоређивања коришћења годишњих одмора запослених, послодавац
може узети у обзир и оправдане жеље радника.
(3) Послодавац може да измјени распоред кориштења годишњег одмора радника
ако то захтијевају потребе посла код послодавца.
(4) Ако потреба посла и организација рада то захтијевају послодавац може донијети
одлуку о колективном годишњем одмору за све раднике или за раднике у одређеним
организационим дјеловима послодавца.

Члан 48.
(1) Радник се не може одредићи права на годишњи одмор, нити му се исти може
ускратити.
(2) Раднику којем престаје радни однос због испуњавања услова за одлазак у
пензију и раднику којем престаје радни однос на одређено вријеме, послодавац је дужан
да обезбједи кориштење годишњег одмора прије престанка радног односа.

Члан 49.
(1) Радник за вријеме кориштења годишњег одмора има право на накнаду плате у
висини пуне плате, као да је за то вријеме био на раду.

18
 (2) Радник остварује право на регрес за кориштење годишњег одмора, у складу са
Законом, овим Правилником и посебном одлуком послодавца.

4. Плаћено одсуство

Члан 50.
(1) Послодавац је дужан да раднику омогући одсуствовање с посла уз накнаду
плате , у случају:
1) ступања у брак - 3 радна дана,
2) рођења дјетета - 3 радна дана,
3) теже болести или смрти члана уже породице - 3 радна дана
4) смрти члана шире породице (брат, сестра, дјед, баба и чланови уже
породице брачног друга) - 2 радна дана,
5) пресељења у други стан - 2 радна дана,
6) добровољног давања крви - 2 радна дана приликом сваког давања,
7) закључења брака дјетета – 2 радна дана,
8) задовољења вјерских и традиционалних потреба – 1 радни дан,
9) елементарне несреће којом је угрожена егзистенција радника и његове
породице – 3 радна дана,
10) образовања и усавршавања на захтјев послодавца у складу са
образовним програмом,
11) синдикалног образовања и усавршавања на курсевима и семинарима ,за
вријеме трајања истих,
12) у осталим случајевима када радник и послодавац постигну споразум.
(2) Плаћено одсуство из става 1. овог члана не може бити дуже од 5 радних дана у
току једне календарске године, осим у случају смрти члана породице.
(3) Изузетно од става 2. овог члана, послодавац може, на захтјев радника, одобрити
плаћено одсуство дуже од пет радних дана у току календарске године у оправданим
случајевима.
(4) Рјешењем послодавца, а на захтјев радника и одговарајућих доказа о постојању
случаја за који се тражи плаћено одсуство, одобрава се коришћење плаћеног одсуства.

Члан 51.
(1) Радник има право на плаћено одсуство у случају да је спријечен да због више
силе или хаварије на машинама извршава своје обавезе из уговора о раду.
(2) За вријеме одсуства из става 1. и овог члана, радник има право на накнаду плате
у висини од 50% плате коју би остварио да је био на раду.
(3) Плаћено одсуство из става 1. овог члана утврђује се рјешењем послодавца, у
случају ако се радник не може привремено или трајно распоредити на друге послове, а
одсуство траје до престанка разлога због којих је одсуство уведено, или стицања услова за
распоред на друге послове.
(4) Плаћено одсуство радник има и у случају чекања, на начин и под условима
прописаним Законом.
(5) У случају упућивања радника на чекање, накнада плате за плаћено одсуство
износи 50% просјечне плате радника остварене у претходна три мјесеца.

19
 5. Неплаћено одсуство

Члан 52.
(1) Послодавац је дужан да раднику одобри одсуство с рада до три дана у току
календарске године ради задовољавања његових вјерских, односно национално-
традицијских потреба, без права на накнаду плате, ако посебним законом није другачије
одређено.
(2) Послодавац може раднику одобрити неплаћено одсуство и у другим
случајевима.
(3) О праву радника на неплаћено одсуство, одлучује послодавац својим рјешењем,
а на основу образложеног захтјева радника.
(4) Рјешењем из става 3. овог члана, одређује се дужина неплаћеног одсуства.
(5) За вријеме трајања неплаћеног одсуства раднику мирују права и обавезе из
радног односа.

6. Мировање права из радног односа

Члан 53.
(1) На начин и под условима прописаним Законом, радник има право на мировање
права из радног односа.
(2) Радник коме су права и обавезе из радног односа мировале, дужан је да се у
року од пет дана од дана престанка мировања врати на рад код послодавца, на свој ранији
или други одговарајући посао.

VII - ЗАШТИТА РАДНИКА

1. Општа заштита

Члан 54.
Референт заштите на раду код послодавца је дужан да омогући раднику да се, у
року од 15 дана од дана ступања на рад, упозна са прописима о радним односима и
прописима о заштити на раду, укључујући и права и обавезе који произилазе из овог
Правилника.

Члан 55.
(1) Референт заштите на раду и непосредни руководилац су дужни прије почетка
рада радника провјерити да ли је радник оспособљен за руковање средствима и њиховим
кориштењем, ако радник при раду треба да рукује средствима рада чије кориштење може
угрозити живот или здравље људи и околину.
(2) Према потреби, послодавац може радника упутити на допуну знања из одређене
области заштите на раду.

Члан 56.

20
 (1) Послодавац је одговоран за посљедице несреће на раду које могу наступити
због неисправности објеката, машина, уређаја и других материјалних средстава која се
користе у процесу рада, као и због неовлаштеног и нестручног руковања тим средствима.
(2) Под одговорношћу у смислу става 1. овог члана подразумијева се, поред
прекршајне одговорности и материјална одговорност послодавца према раднику који
претрпи повреду на раду, у складу са општим правилима о одговорностима.

Члан 57.
(1) Радник може да одбије да ради ако му, због неисправности на објектима и на
средствима рада, као и због непостојања одговарајућих мјера заштите на раду, непосредно
пријети опасност по живот или здравље или ако таква опасност пријети другим лицима.
(2) Радник је дужан да одмах обавијести послодавца, а према потреби и надлежног
испектора рада, о постојању услова из става 1. овог члана и о свом одбијању да ради у тим
условима.

Члан 58.
(1) Радник је дужан да се при раду користи одговарајућим средствима заштите на
раду и да средствима рада рукује у складу са њиховом намјеном и особинама.
(2) Поступањем супротно обавезама из става 1. овог члана, посебно ако је због
неодговарајућег руковања средствима рада или средствима заштите на раду дошло до
несреће на раду или до материјалне штете, радник одговара за повреду радних обавеза.

Члан 59.
У складу са Законом и посебним прописима којима се уређује ова област,
послодавац Правилником о заштити на раду ближе уређује мјере и средства заштите на
раду као и права и дужности радника у остваривању безбједности и заштите здравља на
раду.

Члан 60.
Личне податке о раднику, који су од непосредног значаја за послове које радник
обавља, послодавац може да прикупља, обрађује, користи и трећим лицима учини
доступним, у складу са посебним законом.

2. Посебна заштита малољетних радника, жена и материнства

Члан 61.
(1) На начин и под условима прописаним Законом, радник млађи од 18 година има
право на посебну заштиту, а посебно заштиту приликом распоређивања на одређена радна
мјеста.
(2) Жена за вријеме трудноће, порођаја и његе дјетете остварује право на посебну
заштиту у складу са Законом.
(3) Један од родитеља дјетета има право на рад с половином пуног радног радног
времена уз право на накнаду плате за другу половину пуног радног времена ради потребне
појачане његе о дјетету или бриге о дјетету са психофизичким сметњама у развоју, у
складу са Законом.

21
 3. Посебна заштита болесних радника и инвалида

Члан 62.
(1) Радник који је повређен на раду или је оболио од професионалне болести има
право на посебну заштиту.
(2) Посебна заштита из става 1. овог члана огледа се у: забрани отказивања уговора
о раду за вријеме здравствене неспособности за рад, праву на повратак на послове на
којима је радник радио или друге одговарајуће послове након лијечења и опоравка, праву
на стручно оспособљавање, праву на прилагођавање послова раднику код којих постоји
смањење радне способности, праву на отпремнину и другим правима прописаним
Законом.
(3) Ако је радник из става 1. овог члана закључио уговор о раду на одеређено
вријеме, период здравствене спријечености за рад не урачунава се у вријеме трајања
уговора.

VIII - ПЛАТЕ И НАКНАДЕ

1. Плате

Члан 63.
(1) Радник има право на одоварајућу плату у складу са овим Правилником и
уговором о раду.
(2) Радницима се гарантује једнака плата за исти рад или рад исте вриједности који
остварују код послодавца.
(3) Одлука послодавца или споразум са радником који су у супротности са ставом
2. овог члана су ништавни.
(4) Плата радника се састоји од:
1) дијела за обављени рад и вријеме проведено на раду,
2) увећања плате по основу радног стажа, отежаних услова рада,
прековременог рада, рада ноћу, рада празником и другим данима у које се по закону не
ради и других основа из члана 68. став 1. овог Правилника,
3) других примања по основу радног односа.
(5) Под платом у смислу става 4. овог члана, сматра се бруто плата која садржи
порезе и доприносе који се плаћају на плату, у складу са посебним прописом.

Члан 64.
Плата за обављени рад и вријеме проведено на раду, у смислу члана 63. став 4.
тачка 1. овог Правилника, се састоји од:
1. основне плате, према уговору о раду;
2. дијела плате за радни учинак.

2. Основна плата

22
 Члан 65.
(1) Основна плата радника за пуно радно вријеме утврђује се тако што се цијена
рада као израз вриједности за најједноставнији рад, помножи са одговарајућим
коефицијентом, утврђеним овим Правилником и Актом о унутрашњој организацији и
систематизацији радних мијеста.
(2) Коефицијенти сложености посла код послодавца утврђује се у распону од 2,00
до 12,00 , а зависе од сложености посла, потребне стучне спреме, одговорности за
извршавање послова и радних задатака и услова рада радника.
(3) Цијену рада, као основ за обрачун основне плате код послодавца, утврђује
послодавац својом одлуком, а на основу споразума са представницима синдиката радника,
организованог код послодавца.
(4) Вријеме проведено на раду подразумијева временски период рада радника у
оквиру пуног седмичног радног времена из члана 31. овог Правилника.

Члан 66.
(1) Коефицијенти сложености послова утврђени су по платним групама од 1. групе
као најједноставнијих до 9. као најсложенијих послова и то :

1. група
Једноставни рутински послови
-за обављање ових послова потребан је први степен стручне спреме- НК радник
Коефицијент сложености од 2,00-2,40

2. група
Мање сложени послови
-за обављање ових послова потребан је други степен стручне спреме- ПК радник
Коефицијент сложености од 2,40-2,80

3. група
Средње сложени послови
-за обављање ових послова потребан је трећи степен стручне спреме- стручна
спрема стечена трогодишњим школовањем
Коефицијент сложености од 2,85-3,00

4. група
Сложени послови
-за обављање ових послова потребан је четврти степен стручне спреме- ССС
Коефицијент сложености од 3,10-3,25

5. група
Сложенији послови
-за обављање ових послова потребан је пети степен стручне спреме- ВКВ радник
Коефицијент сложености од 3,30-4,65

23
 6. група
Сложени и специјализовани послови
-за обављање ових послова потребан је завршен први степен образовања на високој
школи или први степен факултета- ВШ
Коефицијент сложености од 4,70-6,00

7.група
Сложени и високо сложени послови
-за обављање ових послова потрено је заокружено теоријско и практично знање,
односно потребан је завршен степен образовања на факултету или
високој школи- ВСС
Коефицијент сложености од 6,50-8,00

8. група
Високо сложени и високо стручни послови
-за обављање ових послова потребан је завршен степен образовања на факултету ,
односно високој школи и завршен специјалистички испит (магистериј и сл.)
Коефицијент сложености од 8,10-9,50

9. група
Високо сложени послови
-за обављање ових послова потребан је докторат наука
Коефицијент сложености од 10,00-12,00

(2) За свако радно мјесто појединачно, коефицијент сложености посла ће бити

одређен Правилником о унутрашњој систематизацији и организацији послова и радних
задатака.

3. Радни учинак
Члан 67.
(1) Радни учинак послодавац одређује на основу резултата рада радника, и то:
- квалитета и обима обављеног посла радника,
- доприноса радника пословном резултату послодавца као и,
- односа радника према другим радним обавезама.
(2) Оцјена радног учинка радника представља основ за увећање или умањење
основне плате радника.
(3) Сматра се да је радник остварио већи радни учинак од стандардног ако:
- оствари већи обим радних задатака од планираних, односно послове обави
прије рока,
- обави послове изнад стандардног квалитета,
- обави послове које други радник није могао у року и квалитетно да
изврши.
(4) Сматра се да је радник остварио мањи радни учинак од стандардног ако:
- током мјесеца оствари мањи обим послова од планираних и задатих,

24
 - повјерене послове не обави квалитетно, односно ако их обави са
квалитетом који је испод стандардног за ту врсту послова,
- дио послова не обави у року
(5) Оцјену радног учинка даје послодавац на бази сарадње и процјена руководиоца
одређених организационих дијелова послодавца и остварених пословних резултата у
одређеном периоду рада.

4. Увећање плате
Члан 68.
(1) Радник има право на увећање плате из члана 65. и 67. овог Правилника за:
1) сваку годину радног стажа – 0,3%,
2) отежане услове рада - 15%,
3) прековремени рад - 25%,
4) рад ноћу - 30%,
5) рад празником и друге дане у које се по закону не ради - 40%,
(2) Увећања из става 1. овог члана ,међусобно се не искључују.

Члан 69.
(1) Уговором о раду који закључује са радником послодавац утврђује плату
радника за обављени рад и вријеме проведено на раду.
(2) Уговором о раду може се утврдити основна плата у већем износу од основне
плате утврђене на основу елемента из члана 65. овог Правилника.

Члан 70.
(1) Послодавац нето плату раднику исплаћује у новцу једанпут мјесечно, уплатом
на текући рачун, након достављеног писменог обрачуна плате.
(2) Подаци о појединачним платама нису јавни.
(3) Разлику између нето исплаћене плате радника и обрачунатог бруто износа плате
радника, послодавац уплаћује за обавезно осигурање радника једном мјесечно,
истовремено са исплатом плате, ако посебним прописом није другачије прописано.
(4) У ситуацији када је износ плате радника обрачунат у складу са овим
правилником мањи од износа најниже плате у Републици Српској, послодавац је дужан да
раднику за пуно радно вријеме и остварене резултате исплати најнижу плату утврђену
посебном одлуком Владе Републике Српске.

2. Накнада плате

Члан 71.

25
 (1) Радник има право на накнаду плате у висини 100% просјечне плате остварене у
посљедња три мјесеца или плате коју би остварио да је био на раду у сљедећим
случајевима:
1) за вријеме кориштења годишњег одмора,
2) за вријеме одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан,
3) плаћеног одсуства,
4) породиљског одсуства,
5) за вријеме привремене спријечености за рад због повреде на раду или
професионалне болести,
6) за вријеме прекида рада због пропуста послодавца да предузме
одговарајуће мјере заштите на раду,
7) за вријеме стручног оспособљавања и усавршавања ради потреба радног
мјеста на захтјев послодавца.
(2) Радник остварује право на накнаду и у сљедећим случајевима:
1) за вријеме прекида рада због више силе или хаварије на машинама или
другим средствима рада – у висини од 50% плате коју би остарио да је радио,
2) за случај непланираног привременог смањења обима послова код
послодавца, као и разлога економско-финансијске или техничко-технолошке природе
(чекање) – у висини од најмање 50% просјечне плате радника остварене у претходна три
мјесеца,
3) за вријеме удаљења радника који је затечен у вршењу радњи за које се
основано сумња да представљају кривично дјело и док му је одређен притвор - у висини
од 50% основне плате коју би остварио да је на раду,
(3) За вријеме привремене спријечености за рад због болести и повреда, радник
остварује право на накнаду плате у складу са прописима о здравственом осигурању којима
се прописује трајање, висина и начин остварења права.

3. Заштита плате и накнада

Члан 72.
Послодавац не може, без пристанка радника или без правоснажне одлуке
надлежног суда, своје или туђе потраживање према раднику наплатити обустављањем од
плате или накнаде плате.

4. Накнада трошкова раднику и друга примања по основу рада

Члан 73.
(1) Послодавац раднику исплаћује:
1) дневницу за вријеме проведено на службеном путовању у Републици
Српској, у Федерацији БиХ и у иностранству у складу са одлуком Владе РС,
2) накнаду трошкова код доласка на посао и повратка с посла (накнада
трошкова превоза), уколико превоз није организован од стране послодавца - у висини од
60 % цијене превозне карте у јавном саобраћају,
3) накнаду за повећане трошкове боравка за вријеме рада на терену - у
висини од 10 % дневно од најниже цијене рада у Републици Српској,

26
 4) топли оброк за вријеме једног радног дана, као и у случају обављања
прековременог рада дужег од три сата дневно,
5) накнада трошкова за коришћење сопственог аутомобила код обављања
службеног посла, по налогу послодавца - у висини до 20 % цијене горива по једном литру
за сваки пређени километар.

Члан 74.
Радник по основу рада код послодавца остварује примања за:
1) отпремнину приликом одласка у пензију – у висини од три просјечне нето
плате радника остварене у претходна три мјесеца,
2) регрес за кориштење годишњег одмора - у складу са Законом и посебном
одлуком послодавца,
3) вријеме приправности да се одазове позиву послодавца за обављање
потребних послова у складу са чланом 36. овог Правилника.

5. Помоћ раднику и члановима његове породице

Члан 75.
(1) Раднику или његовој породици послодавац исплаћује помоћ у случају:
1) смрти радника – у висини три просјечне плате у Републици Српској,
2) смрти члана породице, и то : брачног и ванбрачног супружника, дјеце
(брачне, ванбрачне или усвојене), пасторчади, дјеце узете под старатељство и друге дјеце
без родитеља узете на издржавање – у висини двије просјечне плате у Републици Српској,
3) тешке инвалидности и дуготрајне болести радника – у висини једне
просјечнe платe у Републици Српској.
(2) Послодавац може раднику , или његовој породици одобрити помоћ и у
следећим случајевима :
1) дуготрајне болести или повреде радника - у висини двије просјечне плате
у Републици Српској,
2) дуготрајне болести члана уже породице радника - у висини једне
просјечне плате у Републици Српској,
3) елементарне непогоде и пожара гдје страдају : кућа, стан и имање - у
висини једне просјечне плате у Републици Српској,
4) рођења дјетета - у висини једне просјечне плате у Републици Српској.
(3) О остваривању права из става 1. и 2. овог члана одлучује послодавац својим
рјешењем, на основу захтјева радника и одговарајуће документације.

IX – ЗАБРАНА КОНКУРЕНЦИЈЕ

Члан 76.
(1)Радник који је засновао радни однос са пуним радним временом не може, без
сагласности послодавца, да за свој или туђи рачун уговара или обавља послове из
дјелатности које обавља послодавац.
(2) Ако радник на раду оствари изум, иновацију, техничко унапређење или други
проналазак из дјелатности коју обавља послодавац, дужан је да о томе обавијести

27
послодавца и да му, по праву првенства, понуди откуп проналаска, ако уговором о раду
није другачије одређено.
(3) Ако се послодавац у року од 60 дана не одазове на понуду за откуп проналаска
или изјави да нема интереса за проналазак, радник слободно располаже проналаском, с
тим што је дужан да у том року, и за вријеме преговора са послодавцем, проналазак чува
као тајну.
(4) Уговорена забрана конкуренције између послодавца и радника, важи за
територију Републике Српске, ако уговорне стране нису другачије одредиле.
(5) У случају да радник повриједи клаузулу конкуренције из уговора о раду,
послодавац има право на накнаду штете.

Члан 77.
(1) Радник и послодавац могу уговором о раду предвидјети забрану конкуренције и
накнаду штете и након престанка радног односа.
(2) За вријеме трајања клаузуле конкуренције у периоду након престанка радног
односа, радник има право на накнаду плате у износу не мањем од 50% просјечне плате
коју је радник остварио у току посљедњих шест мјесеци.
(3) Забрана конкуренције из става 1. овог члана не може трајати дуже од једне
године.

X – НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 78.
(1) Радник који на раду или у вези са радом, намјерно или крајњом непажњом,
причини материјалну штету послодавцу, дужан је ту штету да надокнади.
(2) Ако је штету проузроковало више радника, сваки радник је одговоран за дио
штете коју је проузроковао.
(3) Ако се за радника из става 2. овог члана не може утврдити дио штете коју је
проузроковао, сматра се да су сви подједнако одговорни и штету надокнађују у једнаким
износима.
(4) Ако је више радника проузроковало штету кривичним дјелом, за штету
одговарају солидарно.

Члан 79.
(1) О висини и условима накнаде штете одлучује Управни одбор послодавца , а на
приједлог посебне комисије, коју именује директор својим рјешењем за сваки појединачни
случај учињене материјалне штете.
(2) Комисија из става 1. овог члана има непаран број чланова.

Члан 80.
(1) Висина штете коју је проузроковао радник утврђује се на основу тржишне или
књиговодствене вриједности оштећене ствари, односно других релевантних параметара.
(2) Ако се штета не може утврдити на начин из става 1. овог члана, или би њено
утврђивање проузроковало несразмјерне трошкове, висина накнаде утврђује се у
паушалном износу на основу процјене.

28
 Члан 81.
(1) Комисија након што утврди све чињенице и околности које су од значаја за
одговорност радника и висину штете, саставља извјештај и даје приједлог Управном
одбору послодавца да донесе рјешење којим се утврђује одговорност радника и обавезује
на накнаду штете или рјешење којим се радник ослобађа од одговорности.
(2) У приједлогу којим се утврђује одговорност радник и обавезa накнадe штете,
комисија је дужна да послодавцу достави приједлог на који начин и у ком року је радник
дужан штету надокнадити.
(3) На основу извјештаја и приједлога комисије Управни одбор послодавца доноси
рјешење којим се радник утврђује одговорним и обавезује да штету надокнади или се
радник ослобађа од одговoрности.
Члан 82.
Ако радник не пристане да накнади штету, послодавац ће покренути поступак за
накнаду штете код надлежног основног суда.

Члан 83.
(1) Радник који на раду или у вези са радом, намјерно или из крајње непажње,
проузрокује штету трећем лицу коју је надокнадио послодавац, дужан је да послодавцу
надокнади износ исплаћене штете.
(2) Ако радник у датом року добровољно не надокнади послодавцу исплаћени
износ штете, послодавац има право да покрене поступак за накнаду штете код надлежног
основног суда.

Члан 84.
(1) Ако радник претрпи штету на раду или у вези са радом, послодавац је дужан да
му надокнади штету, осим ако је штета настала услед његове кривице или непажње.
(2) Захтјев за накнаду штете из става 1. овог члана, радник подноси у писменом
облику, у којем наводи у чему се штета коју је претрпио састоји, процјењени износ штете
и приједлог њене накнаде.
(3) Ако послодавац утврди да је радник претрпио штету коју је навео у свом
захтјеву и да је износ штете реално процјењен, надокнадиће штету раднику у року од осам
(8) дана од дана пријема захтјева.
(4) Ако послодавац не пристане да надокнади штету, радник ће покренути поступак
за накнаду штете код надлежног основног суда.

Члан 85.
На питање накнаде штете причињене на раду или у вези са радом која нису посебно
уређена Законом, овим Правилником примјењују се прописи о облигационим односима.

XI - ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

1. Престанак радног односа

29
 Члан 86.
(1) Радни однос раднику престаје на начин и под условима прописаним Законом.
(2) Радни однос престаје:
1) истеком рока на који је заснован,
2) кад радник наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа
осигурања,
3) споразумом између радника и послодавца,
4) отказом уговора о раду од стране радника или послодавца,
5) одлуком надлежног суда,
6) на захтјев родитеља или старатеља радника млађег од 18 година живота,
7) смрћу радника,
8) даном достављања послодавцу формалног обавјештења о потпуном
губитку радне способности радника,
9) даном почетка извршења казне, односно мјере безбједности, васпитне или
заштитне мјере у трајању дуже од шест мјесеца и
10) престанком рада послодавца.

2. Споразумни престанка радног односа

Члан 87.
(1) Радни однос може да престане на основу споразума радника и послодавца.
(2) Послодавац је дужан да радника упозна о посљедицама до којих долази у
остваривању права за случај незапослености.
(3) Споразумом се могу уговорити права и обавезе уговорних страна до дана и
након престанка радног односа.
(4) Споразум из става 1. овог члана, радник је дужан да одмах по потписивању
овјери код надлежног органа локалне самоуправе.
(5) Споразум производи правна дејства од дана овјере потписа радника на
споразуму.
(6) Након што надлежни орган локалне самоуправе овјери потпис радника на
споразуму, радник је дужан да примјерак овјереног споразума достави послодавцу, с
циљем одјаве радника са обавезних видова осигурања.

3. Отказ уговора од стране радника

Члан 88.
(1) Радник има право да послодавцу откаже уговор о раду, без обавезе навођења
разлога.
(2) Отказ уговора о раду радник доставља послодавцу у писаном облику, најмање
15 дана прије дана који је радник навео као дан престанка радног односа.
(3) Изузетно од дужине отказног рока из става 2. овог члана, радник има право да
послодавцу достави отказ уговора о раду најмање један дан прије, ако се ради о повредама
обавеза из уговора о раду од стране послодавца.
(4) Отказни рок почиње тећи од дана уручења отказа послодавцу.

30
 4. Отказ уговора о раду од стране послодавца

Члан 89.
(1) Послодавац може раднику да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан
разлог и то:
1. ако не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности
за обављање послова на којима ради;
2. ако је правоснажно осуђен за кривично дјело на раду или у вези са радом;
3. ако се не врати на рад код послодавца у року од (пет) 5 дана од дана
истека рока мировања радног односа, односно неплаћеног одсуства;

(2) Ако постоји оправдан разлог који се односи на потребу послодавца и то:
1. ако усљед технолошких, економских или организационих промјена
престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, а
послодавац не може раднику обезбиједити други посао;
2. ако одбије закључење анекса уговора о раду.

(3) Ако радник својом кривицом учини тежу повреду радне обавезе, и то:
1. одбије да извршава своје радне обавезе одређене уговором о раду;
2. изврши крађу, намјерно уништење, оштећење или незаконито
располагање средствима послодавца, као и наношење штете трећим лицима коју је
послодавац дужан накнадити;
3. злоупотријеби положај или прекорачи овлашћења са материјалним или
другим штетним посљедицама по послодавца;
4. неоправдано изостане с посла у трајању од три дана у календарској
години;
5. неодговорног и насилничког понашања према послодавцу, другим
радницима и трећим лицима за вријеме рада;
6. ода пословне или службене тајне,
7. намјерно онемогућава или омета друге раднике да извршавају своје радне
обавезе, чиме се ремети процес рада код послодавца,
8. ако је дао нетачне податке који су били одлучујући за заснивање радног
односа,
9. изврши насиље на основу пола, дискриминацију, узнемиравање и
сексуално узнемиравање других радника или мобинг и
10. ако учини другу тежу повреду радне обавезе утврђену колективним
уговором.

(4) Ако радник не поштује радну дисциплину, и то:

1. неоправдано одбије да обавља послове и извршава налоге послодавца у
складу са законом;
2. не достави потврду о привременој спријечености за рад у складу са
законом;
3. злоупотријеби право на одсуство због привремене спријечености за рад;

31
 4. због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава,
односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена, које има
или може да има утицај на обављање посла;
5. ако његово понашање представља радњу извршења кривичног дјела
учињеног на раду и у вези са радом, независно од тога да ли је против радника покренут
кривични поступак за кривично дјело;
6. ако радник који ради на пословима са повећаним ризиком, на којима је
као посебан услов за рад утврђена посебна здравствена способност, одбије да буде
подвргнут оцјени здравствене способности;
7. ако радник не користи или неправилно користи опрему и средства
заштите на раду, или ако не примјењује друге мјере заштите и безбједности на раду, које
је послодавац прописао својим актима.

Члан 90.
(1) Послодавац ће упутити радника на одговарајуће прегледе у овлашћену
здравствену установу коју одреди послодавац, о свом трошку, ради утврђивања околности
из става 4. тачка 3. и 4. претходног члана.
(2) Одбијање радника да се одазове на позив послодавца да изврши анализу сматра
се непоштовањем радне дисциплине у смислу става 4. тачка 1. претходног члана.
(3) Одговорност радника према послодавцу због повреда радних обавеза, не
искључује материјалну, кривичну или прекршајну одговорност радника због те повреде.
(4) Отказ уговора о раду из члана 89. става 1. тачка 1. подтачка 1. и тачка 3. и 4.
послодавац може дати у року од три мјесеца од дана сазнања за чињенице које су основ за
давање отказа, односно у року од шест мјесеци од дана наступања чињеница које су основ
за давање отказа.

5. Поступак отказивања уговора о раду од стране послодавца

Члан 91.
О отказивању уговора о раду одлучује послодавац или друго лице посебно
овлашћено од стране послодавца.
Члан 92.
(1) Ако радник не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности
за обављање послова на којима ради, послодавац му може отказати уговор о раду само ако
му је претходно дао писмено упозорење у вези са недостацима у његовом раду,
упутствима и примјереним роком за побољшање рада, а радник у остављеном року не
побољша рад и послодавац не може да му обезбиједи други одговарајући посао.
(2) Уколико му може обезбједити одговарајући посао, истовремено ће му понудити
закључивање анекса уговора о раду због распореда на друго радно мјесто у складу са
чланом 23. став 2. овог Правилника.

Члан 93.

32
 (1) Уколико код послодавца усљед технолошких, економских и организационих
промјена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима
посла, а послодавац с обзиром на своје економско стање, производне и друге радне
капацитете и организацију рада, не може раднику обезбједити други одговарајући посао,
може раднику отказати уговор о раду.
(2) Уколико послодавац може раднику понудити одговарајући посао, истовремено
ће му понудити закључивање анекса уговора о раду због распореда на друго радно мјесто
у складу са чланом 23. став 2. овог Правилника.
(3) Послодавац који откаже уговор о раду раднику у смислу става 1. овог члана не
може на истим пословима у истом мјесту рада да запосли друго лице у року од годину
дана од дана престанка радног односа.

Члан 94.
(1) Уговор о раду отказује се рјешењем у писаном облику које обавезно садржи:
увод, изреку, образложење и поуку о правном лијеку.
(2) Рјешење о отказу уговора о раду мора да се достави раднику лично, у
просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта радника.
(3) Ако послодавац раднику није могао да достави рјешење о отказу уговора о раду
у смислу става 2. овог члана, дужан је да о томе сачини писмену забиљешку.
(4) Писмену забиљешку из става 3. овог члана и рјешење о отказу послодавац
објављује на огласној табли и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се
достављеним.
(5) Раднику престаје радни однос даном достављања рјешења о отказу, осим ако
рјешењем није другачије одређено.

Члан 95.
Послодавац је дужан да раднику до дана престанка радног односа исплати све
неисплаћене плате, накнаде плате и друга примања која је радник остварио до дана
престанка радног односа.
Члан 96
Послодавац може отказати уговор о раду изабраном представнику радника у
савјету радника или у органима синдиката за вријеме обављања његове функције, и шест
мјесеци након њеног престанка, само уз претходну сагласност синдиката, односно савјета
радника.

5.1. Отказни рок

Члан 97.
У случају отказа уговора о раду од стране послодавца због одбијања радника да
закључи анекс уговор о раду у смислу члана 23. овог Правилника, као и у случају отказа
уговора о раду из члана 92. и 93. овог Правилника, радник има право на отказни рок и
отпремнину.

Члан 98.

33
 (1) Отказни рок почиње тећи од дана уручења отказа раднику, а не може бити
краћи од 30 календарских дана, ако отказ уговора о раду даје послодавац, нити краћи од
15 календарских дана, ако отказ уговора о раду даје радник.
(2) Ако радник, на захтјев послодавца, престане да ради прије истека прописаног
отказног рока, послодавац је дужан да му исплати накнаду плате и призна сва права по
основу рада као да је радио до истека отказног рока.
(3) У случају из претходног става раднику радни однос престаје споразумом
радника и послодавца, на начин и под условима прописаним чланом 87. овог Правилника.
(4) Послодавац је дужан да раднику омогући да за вријеме отказног рока користи
један слободан дан у седмици ради тражења новог запослења.

5.2. Отпремнина

Члан 99.
(1) Раднику који је закључио уговор о раду на неодређено вријеме, а којем радни
однос престаје отказом уговора о раду од стране послодавца, након најмање двије године
непрекидног рада код послодавца, послодавац је дужан да исплати отпремнину, осим ако
му радни однос престаје отказом уговора у случајевима из члана 89. став 1. тачка 1.
подтачка 2. и 3, и тачка 3. и 4. овог Правилника.
(2) Висина отпремнине изстава 1. овог члана износи најмање једну трећину нето
просјечне мјесечне плате радника исплаћене у последња три мјесеца прије престанка
уговора о раду, а за сваку навршену годину рада код послодавца.
(3) Отпремнина из става 2. овог члана не може бити већа од шест просјечних
мјесечних плата исплаћених раднику у последња три мјесеца прије престанка уговора о
раду.
(4) Изузетно од претходног става овог члана, послодавац и радник се могу
споразумјети да се раднику обезбиједи неки други вид накнаде умјесто отпремнине.
(5) О начину и роковима исплате отпремнине послодавац и радник могу закључити
посебан споразум.

ХII – ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОВРЕДУ ОБАВЕЗА ИЗ УГОВОРА О РАДУ

1. Повреда обавеза из уговора о раду од стране радника

Члан 100.
(1) Радник је дужан да се на раду придржава обавеза прописаних Законом, овим
Правилником и уговором о раду,и да своје радне обавезе извршава на начин којим неће
онемогућавати или ометати друге раднике у извршавању њихових радних обавеза.
(2) За повреду радних обавеза радник је одговоран послодавцу (директору) , а ако
је повредом радних обавеза причињена материјална штета послодавцу или трећим лицима
, или је учињено кривично дјело или прекршај, радник је одговоран материјално, односно
кривично и прекршајно.
(3) Повреду радне обавезе и радне дисциплине радник може извршити чињењем и
нечињењем.
2. Врсте повреда радних обавеза и радне дисциплине

34
 Члан 101.
(1) Повреде радних обавеза могу бити :
1. Теже повреде радних обавеза, које су прописане Законом о раду,
2. Лакше повреде радних обавеза , које су утврђене овим Правилником.

(2) Тежом повредом радних обавеза у смислу члана 89. став 1. тачка 3. овог
Правилника, сматра се такво понашање радника на раду или у вези с радом, којом се
наноси озбиљна штета интересима послодавца, као и понашање радника из ког се
основано може закључити да даљи рад радника код послодавца не би био могућ.
(3) Лакшом повредом радних обавеза сматрају се пропусти на раду и у вези с
радом који немају значајније штетне последице по послодавца и који се не сматрају тежим
повредама радних обавеза.
(4) Лакше повреде радне обавезе су :
1) кашњење на посао и одлазак са посла прије истека радног времена;
2) изазивање конфликта или свађе на послу;
3) нељубазан и непрофесионалан однос према странкама и другим
радницима;
4) немаран однос према повјереним вриједностима;
5) неоправдано изостајање са посла у трајању до два дана у календарској
години;
6) неевидентирање приликом доласка и одласка с посла;
7) сви други пропусти радника којима се штети угледу и материјалним
интересима послодавца, а који су као такви одређени општим актима послодавца.

Члан 102.
Ако радник учини пропуст на раду или у вези с радом који се не сматра повредом
радне обавезе, то представља повреду радне дисциплине из члана 89. став 1. тачка 4. овог
Правилника.

3. Мјере за повреду радних обавеза и радне дисциплине

Члан 103.
(1) За повреду радних обавеза и радне дисциплине раднику се може изрећи једна од
следећих мјера :
1) писмено упозорење;
2) новчана казна до 20 % основне плате радника за мјесец у коме је изречена
, у трајању до три мјесеца;
3) престанак радног односа.
(2) Престанак радног односа не може се изрећи за лакше повреде радне обавезе.
(3) Понављање лакших повреда три или више пута, сматрат ће се тежом повредом
радне дисциплине, за коју се може изрећи мјера престанак радног односа, у складу са
ставом 1. овог члана.

Члан 104.

35
 (1) Послодавац може раднику због повреде радне обавезе или непоштовања радне
дисциплине из члана 89. става 1. тачка 3. и 4., ако сматра да постоје олакшавајуће
околности или да повреда радне обавезе или непоштовање радне дисциплине није такве
природе да раднику треба да престане радни однос, изрећи једну од следећих мјера:
1) новчану казну у смислу члана 103. став 1. тачка 2.;
2) писмено упозорење са најавом отказа уговора о раду у којем се наводи да
ће послодавац раднику отказати уговор о раду без поновног упозорења, ако у наредном
року од шест мјесеци учини повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.

4. Дисциплински поступак

Члан 105.
Овим Правилником уређују се дисциплински органи, покретање, вођење и
застарјелост дисциплинског поступка за утврђивање дисциплинске одговорности због
повреда радних обавеза и радне дисциплине.

Члан 106.
(1) За повреду радних обавеза радник одговара послодавцу (директору).
(2) Директор може да именује дисциплинску комисију као орган надлежан за
вођење поступка за утврђивање повреде радне обавезе и радне дисциплине.
(3) Директор, уколико не именује дисциплинску комисију у складу са ставом 2.
овог члана, дужан је да самостално оконча поступак у року од 15 дана од дана подношења
пријаве, у складу са чланом 108. и чланом 109. овог Правилника.

Члан 107.
(1) Сваки непосредни руководилац радника у организационом дијелу послодавца,
као и сваки радник код послодавца без обзира на врсту радног односа, дужан је пријавити
повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине извршену од стране радника.
(2) Супротно понашање непосредног руководиоца и других радника сматраће се
као непоштовање радне дисциплине у смислу члана 89. став 1. тачка 4. овог Правилника.
(3) Чим сазна за повреду радне обавезе или непоштовање радне дисциплине,
непосредни руководилац радника је дужан да сачини пријаву и одмах је достави
послодавцу (директору).
(4) Пријава се подноси директору у писаној форми и мора бити образложена и
поткријепљена доказима.
(5) Уколико то руководилац није учинио, а послодавац (директор) има посредно
или непосредно сазнање о повреди радне обавезе или непоштовање радне дисциплине,
сачиниће сам забиљешку о повреди радне обавезе односно непоштовању дисциплине.

Члан 108.
(1) Директор након што на посредан (од другог радника или руководиоца) или
непосредан начин добије сазнања да је радник извршио повреду радне обавезе или
непоштовање радне дисциплине из члана 89. овог Правилника, дужан је да радника
писаним путем обавијести о постојању разлога за покретање дисциплинског поступка

36
против њега, и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања обавјештења
да се изјасни на наводе у обавјештењу.
(2) Уз обавјештење из става 1. овог члана послодавац је дужан да наведе основ за
вођење дисциплинског поступка, чињенице и доказе који указују да основ за давање
отказа, односно изрицање друге дисциплинске мјере постоји.
(3) Обавјештење се доставаља лично раднику у просторијама послодавца, а
изузетно препорученом поштом на адресу пребивалишта радника коју је назначио
приликом заснивања радног односа односно путем огласне табле послодавца. Протеком
рока од од осам дана од дана истицања одлуке на огласној табли послодавца сматра се да
је достављање извршено.

Члан 109.
(1) Након што радник прими обавјештења од стране послодавца обавезан је у датом
року од осам дана да достави своје изјашњење послодавцу, уз које може приложити
мишљење синдиката чији је члан.
(2) Неизјашњавање уредно обавјештеног радника на један од начина из става 3.
овог члана, није сметња за даље вођење поступка.
(3) Послодавац (директор), након што добије изјашњење радника, размотри
изјашњење и мишљење синдиката ако је приложено, друге чињенице и доказе, као и
отежавајуће или олашавајуће околности одлучује о одговорности радника и изрицању
могуће мјере, на начин и уз ограничења прописана овим правилником и Законом.

Члан 110.
(1) Код тежих повреда радне обавезеи и радне дисциплине, директор може да
именује дисциплинску комисију као орган надлежан за вођење поступка за утврђивање
повреде радне обавезе и радне дисциплине.
(2) Дисциплинску комисију из члана 106. став 2. овог Правилника чине
предсједник и три члана, од којих један мора бити представник синдиката.
(3) Предсједника комисије и два члана именује директор из реда запослених, а
представника синдиката именује надлежни орган синдикалне организације.
(4) Дисциплинска комисија одлуке доноси већином гласова.

Члан 111.
(1) Уколико директор у складу са чланом 106. став 2. овог Правилника именује
дисциплинску комисију , дисциплински поступак покреће послодавац (директор) својим
рјешењем.
(2) Рјешење о покретању дисциплинског поступка обавезно се доставља раднику
против ког је поступак покренут, дисциплинској комисији и синикалној организацији.
(3) Достављање раднику извршиће се у складу са чланом 108. став 3. овог
Правилника.
(4) У току дисциплинског поступка обавезно се разматра мишљење синдиката, а
представник синдиката учествује током читавог поступка

37
 Члан 112.
(1) По пријему рјешења о покретању дисциплинског поступка, предсједник
дисциплинске комисије заказује расправу , и позива подносиоца пријаве, радника потив
ког је покренут дисциплински поступак, представнике синдиката, свједоке и друга лица за
утврђивање дисциплинске одговорности.
(2) Позив мора бити уручен намјање 8 дана прије одржавања расправе.
(3) Радник против ког се води дисциплински поступак, мора бити саслушан пред
дисциплинском комисијом, осим у случају ако се без оправданог разлога не одазове на
достављени позив.
(4) Ако се уредно позвани радник не одазове позиву ,расправа ће се водити у
његовом одсуству.
(5) Радника на његов захтјев, односно пристанак, у дисциплинском поступку може
заступати синдикат или бранилац ког сам одреди.
(6) Расправом руководи предсједник дисциплинске комисије, који даје и одузима
ријеч, поставља питања, тражи објашњења, а након тога даје ријеч члановима
дисциплинске комисије.
(7) О току расправе води се записник.

Члан 113.
(1) О одговорности радника и изрицању дисциплинских мјера, директор односно
дисциплинска комисија одлучује Рјешењем.
(2) Рјешење из става 1. овог члана , са образложењем и упутом о правном лијеку,
доставља се раднику и синдикату.
(3) На првостепено рјешење, радник против ког је покренут дисциплински
поступак и подносилац пријаве, могу поднијети приговор другостепеном органу, односно
Управном одбору послодавца, у року од 15 дана од дана достављања рјешења.
(5) Приговор одлаже извршење рјешења.

Члан 114.
(1) Одлука другостепеног органа је коначна.
(2) Против одлуке другостепеног органа радник може поднијети тужбу надлежном
суду за заштиту својих права, у року предвиђеним Законом о раду.
(3) Након доношења одлуке другостепеног органа, или ако првостепено рјешење
директора односно дисциплинске комисије, којим се раднику изриче мјера престанка
радног односа из члана 103. став 1. тачка 3. постане коначно, у случају да радник не изјави
жалбу, директор доноси одлуку о раскиду уговора због теже повреде радне обавезе или
непоштовања радне дисциплине.

Члан 115.
(1) Покретање дисциплинског поступка застарјева у року од три мјесеца, од дана
сазнања за учињену повреду и учиниоца, а најдаље у року од шест мјесеци од дана кад је
повреда учињена.
(2) Вођење дисциплинског поступка застарјева протеком шест мјесеци од дана
покретања поступка.

38
 (3) Извршењу изречене мјере за повреду радне обавезе и непоштовање радне
дисциплине не може се приступити ако је протекло више од 60 дана од дана коначног
рјешења којим је мјера изречена.
(4) Застарјелост не тече за вријеме привремене неспособности за рад, боловања или
друге околности која објективно спречава вођење поступка.

5. Удаљење радника са рада

Члан 116.
(1) Ако је радник затечен у вршењу радњи за које се основано сумња да
представљају кривично дјело, тежу повреду радне обавезе или да угрожавају имовину
веће вриједности, послодавац га може удаљити са рада и прије отказивања уговора о раду.
(2) Удаљење из става 1. овог члана може трајати најдуже до три мјесеца, у ком року
је послодавац дужан одлучити о одговорности радника или га ослободити од
одговорности.
(3) Ако је против радника покренут кривични поступак, удаљење радника може
трајати до окончања поступка, ако послодавац друкчије не одлучи.
(4) Радник коме је одређен притвор обавезно се удаљава са рада од првог дана
притвора.
(5) Удаљење из претходног става траје све док траје и мјера притвора.

Члан 117.
(1) За вријеме привременог удаљења с рада, у смислу претходног члана, радник
има право на накнаду плате у висини 50% основне плате коју би остварио да је радио, коју
исплаћује послодавац.
(2) Радник има право на разлику плате између износа накнаде плате из става 1. овог
члана и пуног износа плате, и то:
1) ако му послодавац није отказао уговор о раду у року од три мјесеца у
смислу става 2. члана 116. овог Правилника и
2) ако је кривични поступак против њега обустављен правоснажном
одлуком, или ако правоснажном одлуком буде ослобођен оптужбе, или је оптужба против
њега одбијена, али не због ненадлежности.
(3) Послодавац након што раднику исплати разлику плате има право на
рефундацију на терет органа који је покренуо кривични поступак, односно одредио
притвор.

XIII - ЗАШТИТА ПРАВА РАДНИКА

Члан 118.
(1) О правима и обавезама радника из радног односа, у складу са Законом, овим
Правилником и уговором о раду, одлучује пословодни орган послодавца (директор).
(2) Овлашћено лице из става 1. овог члана може, путем писмене пуномоћи,
овластити друго пословно способно лице да одлучује о свим или појединим правима и
обавезама из радног односа.

39
 Члан 119.
Раднику се у писаном облику доставља рјешење о остваривању права, обавеза и
одговорности, са образложењем и поуком о правном лијеку.

Члан 120.
(1) Радник који сматра да му је послодавац повриједио право из радног односа,
може поднијети писани захтјев послодавцу да му обезбиједи остваривање тог права.
(2) Захтјев из става 1. овог члана може се поднијети у року од 30 дана од дана
сазнања за повреду права, а најдаље у року од три мјесеца од дана учињене повреде.
(3) Подношење захтјева за заштиту права у смислу става 1. овог члана не одлаже
извршење рјешења или радње против којих је радник поднио захтјев за заштиту права,
осим ако се ради о одбијању радника да ради на пословима при чијем обављању постоји
непосредна опасност по живот или теже нарушавање здравља радника или трећих лица.
(4) Послодавац је дужан да одлучи о захтјеву радника у року од 30 дана од дана
достављања захтјева, а ако у том року не одлучи, сматраће се да је захтјев прихваћен.

Члан 121.
(1) Радник који сматра да му је послодавац повриједио право из радног односа,
може да поднесе приједлог за мирно рјешавање радног спора надлежном органу или
тужбу надлежном суду за заштиту тог права.
(2) Право на подношење приједлога и тужбе није условљено претходним
обраћањем радника послодавцу за заштиту права.
(3) Приједлог за мирно рјешавање радног спора радник може да поднесе у року од
30 дана од дана сазнања за повреду права, а најкасније у року од (три) 3 мјесеца од дана
учињене повреде.
(4) Тужбу за заштиту права радник може да поднесе најкасније у року од шест
мјесеци од дана сазнања за повреду права или дана учињене повреде.
(5) Тужбу из става 4. овог члана, радник може да поднесе уколико претходно
предмет спора није ријешен у поступку мирног рјешавања спора код надлежног органа.
(6) Покретањем поступка из става 3. и 4. овог члана прекидају се рокови застаре.

Члан 122.
(1) Независно од поступка за заштиту права који је покренуо код послодавца или
других надлежних органа радник се може обратити инспектору рада ради заштите права у
року од мјесец дана од дана сазнања за повреду права, а најдаље у року од три мјесеца од
дана учињене повреде.
(2) Ако се истовремено најмање десет радника, или најмање 10 % од укупног броја
запослених радника обратило послодавцу за заштиту права из радног односа, послодавац
је дужан да затражи и размотри мишљење синдиката или савјета радника ако код
послодавца није успостављен синдикат.

40
XIV - ПРОГРАМ ЗБРИЊАВАЊА ВИШКА РАДНИКА

Члан 123.
(1) Послодавац је дужан да донесе програм рјешавања вишка радника (у даљем
тексту: програм), ако утврди да ће због технолошких, економских или организационих
разлога у оквиру периода од 90 дана доћи до престанка потребе за радом радника који су у
радном односу на неодређено вријеме, и то за најмање:
1) 10 радника код послодавца који има у радном односу више од 30, а мање
од 100 запослених на неодређено вријеме;
2) 10% радника код послодавца који има у радном односу више од 100
запослених на неодређено вријеме;
3) 30 радника код послодавца који има у радном односу преко 300
запослених на неодређено вријеме.
(2) Програм је дужан да донесе и послодавац који утврди да ће доћи до престанка
потребе за радом најмање 30 радника у оквиру периода од 90 дана, из разлога наведених у
ставу 1. овог члана, без обзира на укупан број запослених код послодавца.
(3) На питања начина и поступка доношења програма, његовог садржаја и друга
питања, непосредно се примјењују одредбе Закона.

XV – ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 124.
Радник право на штрајк остварује у складу са одредбама Закона о штрајку.

Члан 125.
(1) Радник мора посједовати радну књижицу коју предаје послодавцу приликом
ступања на рад, а којом се доказује вријеме проведено на раду код послодавца.
(2) Радна књижица је јавна исправа којом се доказује вријеме проведено на раду
код послодавца.
(3) За вријеме радног односа радника, радна књижица се налази на чувању код
послодавца, о чему послодавац раднику издаје потврду.
(4) На захтјев радника, послодавац ће раднику уз потврду врати радну књижицу.

Члан 126.
(1) Приликом престанка радног односа радника, послодавац је дужан да у радну
књижицу упише вријеме које је радник провео у радном односу и да то овјери својим
потписом и печатом, и да му преда радну књижицу, уз потврду.
(2) Послодавац не може задржати радну књижицу радника ни у случају ако према
раднику има било какво потраживање, нити може у радну књижицу уписивати било какве
друге податке осим времена које је радник провео у радном односу код њега.

41
XVI - ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 127.
На права, обавезе и одговорности из радног односа која нису регулисана овим
Правилником и уговором о раду, непосредно се примјењују одговарајуће одредбе Закона о
раду.

Члан 128.
(1) Измјене и допуне овог Правилника врше се на начин и по поступку на који је
исти и усвојен.
(2) Тумачење овог Правилника даје послодавац.

Члан 129.
Даном ступања на снагу овог Правилника престају да важе одредбе Правилник о
раду ХИ „Дестилација“ а.д. Теслић од 30.04. 2007. године.

Члан 130.
Приједлог овог Правилника достављен је Синдикалном одбору ХИ „Дестилација“
а.д. Теслић , дана 20.11.2017. године, у циљу прибављања мишљења, које је послодавац
размотрио прије утврђивања коначног текста.

Члан 131.
Овај Правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли
послодавца.

Број : УО-3-12/17 ПРЕДСЈЕДНИК УО :

Датум: 06.12.2017. годинe Ново Шкребић дипл.инг.

42