55

Геометријске карактеристике попречних

пресека
Инерција је својство тела да се супротстави
промени свог стања, односно дејству силе.
Можда је разумљивија реч тромост.
Конкретно, код носача, већу инерцију имају
носачи чија је површина попречног пресека
већа. Међутим, величина пресека није увек
довољан показатељ инерције. Облик
површине и положај у простору могу бити
значајни, као на примеру на слици. Због тога
је потребно дефинисати физичке величине
које ће, поред површине узети у обзир и облик и положај површине у односу на силе које
делују на пресек.

Ове величине назване су моменти инерције површине и отпорни моменти. Моменти инерције
могу бити: аксијални (за осе), поларни и центрифугалне, а отпорни моменти могу бити аксијални
и поларни. Моменти инерције имају димензију [m4], а отпорни моменти [m3].

Дефиниције момената инерције

На слици је приказана равна површина произвољног облика чија је величина означена са А.
Уочимо на тој површини елементарне (врло мале) величине ΔА, чије су координате x и y, а ρ
растојање до координатног почетка О.

Аксијални момент инерције равне

површине је збир производа елементарне
површине ΔА и квадрата растојања њеног
тежишта од осе.

Поларни момент инерције за тачку је збир

производа елементарних површина ΔА и
квадрата растојања њеног тежишта од те
тачке .

Аксијални момент инерције равне

површине за осу x је:

𝑰𝒙 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝒚𝟐

Аксијални момент инерције равне површине за осу y је:

𝑰𝒚 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝒙𝟐

Поларни момент инерције за тачку О:

 56

𝑰𝑶 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝝆𝟐

Поларни момент инерције произвољне за тачку једнак је збиру аксијалних момената инерције
за нормалне осе које се секу у тој тачки.

𝝆𝟐 = 𝒙𝟐 + 𝒚𝟐 ⁡ ⟹ 𝑰𝑶 = ∑ ∆𝑨 ∙ (𝒙𝟐 + 𝒚𝟐 ) = ⁡ 𝑰𝒙 + 𝑰𝒚

Центрифугални момент инерције равне површине је збир производа елементарне површине

ΔА и растојања њеног тежишта од оса x и y.

𝑰𝒙𝒚 = ∑ ∆𝑨 ∙ 𝐱𝐲

Аксијални и поларни моменти инерције увек су позитивне величине. Центрифугални момент

инерције може бити позитиван, негативан, а за све осе симетрије површине једнак је нули.

Моменти инерције за тежишне осе називају се сопствени моменти инерције. Вредности

сопствених момената инерције неких од основних геометријских облика Дати су у табели у
прилогу.

Штајнерова теорема
Често је потребно (нпр. код сложених површина) одредити
моменте инерције за осе паралелне тежишним осама.

Према Штајнеровој теореми: Момент инерције равне

површине за осу паралелну тежишној оси једнак је збиру
сопственог момента инерције за тежишну осу и
положајног момента инерције.

За аксијалне моменте инерције, положајни момент једак је

производу површине и квадрата растојања тежишне осе и
осе за коју се момент одређује. Укупни моменти инерције
биће:

𝑰𝝃 = 𝑰𝒙 + 𝑨𝒂𝟐 ⁡⁡⁡⁡⁡⁡⁡𝑰𝜼 = 𝑰𝒚 + 𝑨𝒃𝟐

Поларни момент инерције једнак је збиру аксијалних, па ће бити:

𝐼𝑂 = 𝐼𝜉 + 𝐼𝜂 = 𝐼𝑥 + 𝐼𝑦 + 𝐴𝑎2 + 𝐴𝑏 2 = 𝐼𝑂 + 𝐴(𝑎2 + 𝑏 2 ) = 𝐼𝑂 + 𝐴𝑟 2

Положајни момент код поларног момент инерције једнак је производу површине и растојања
тачке (пола) од тежишта површине. Укупни поларни момент инерције биће:

𝑰𝑶 = 𝑰𝑻 + 𝑨𝒓𝟐
Центрифугални положајни момент добија се као производ површине и растојања тежишне осе
и осе за коју се момент тражи, а укупни је:

𝑰𝒙𝒚 = 𝑰𝒙𝒚 + 𝑨𝒙𝒚