Fakultet za pravne i poslovne studije

Novi Sad

NACRT ISTRAIVANJA ZAVRNOG RADA

MODALITETI AGRESIVNOSTI U ODNOSU NA POL

Mentor: prof. dr Bojana Dimitrijevi

Student: Jelena Pesi Br. Indeksa 222/08 NI 2011

PREDMET ISTRAIVANJA: Ispitivanje znaajnosti razlika u modalitetima

agresivnosti u odnosu na pol.

TEORIJSKA OSNOVA ISTRAIVANJA

U psiholokom reniku Dragana Krstia agresija se definie kao napad, nasrtanje, tj. ono to se opaa kao stvarni akt napada in ponaanja usmeren protiv nekih linosti, predmeta ili sadraja. Kriterijumi procene toga ina (koji su promenljivi) su odluujui pri kvalifikaciji da li je neko agresivan ili nije. Uopte pojam agresije u psiholokoj nauci ima dosta nejasan status: moe se smatrati mehanizmom frustracije, sa pokuajem utvrivanja njenih inicijalnih stanja i porekla, a moe se smatrati unutranjim svojstvom (doslednom osobinom agresivnosti) iji se nastanak, razvoj i sadraj objanjavaju na vie naina. Po Frojdu i Lorencu, agresija je uroena, instinktivna tendencija. Bihejvioralne teorije je objanjavaju kao reakciju na frustraciju, a teorije socijalnog uenja uenjem u drutvenim uslovima. Agresija je bilo koja forma ponaanja, usmerena povreivanju ili oteivanju drugog ivog bia, koje je motivisano da izbegne takav postupak. U navedenoj definiciji ima nepreciznosti, jer se tvrdi da je agresija (iskljuivo) oblik ponaanja, a ne emocija, potreba ili motiv. Nadalje, povreivanje koje iskljuuje uee emocija (a sa tim u vezi i namere, plana, cilja) implicira da bi, u tom sluaju neko mogao i nenamerno da povredi drugoga. U agresije bismo onda mogli svrstati i sluajnu tetu nanetu drugima... Agresivnost je ipak cilju usmerena aktivnost, a ne samo ponaanje koje podrazumeva povredu drugoga. Ratovi, ekonomske krize, preplavljenost sredstava masovne komunikacije agresivnim sadrajima se odraava na ponaanje ljudi. Zadnjih godina smo suoeni sa sve veim porastom nasilja u naoj zemlji, moda bismo to mogli da pripiemo dogaajima koji su se deavali ili situacijama kojima su ljudi bili izloeni. Ali, agresivnost nije obeleje samo kriznih vremena niti je pouzdano tano utvren trend smanjenja sluaja agresije sa relativnim stabilizovanjem drutvenih protivurenosti: ratova, buna, ekonomskih kriza. S obzirom na to da se poloaji mukarca i ene u drutvu (pogotovo na Balkanu) razlikuju, razlikuje se i ponaanje koje se od njih oekuje u datom drutvu. Nas zanima da ovim radom utvrdimo da li se razlikuju i naini na koje ispoljavaju agresivnost.

PROBLEM ISTRAIVANJA:
Ispitivanje razlika u modalitetima agresivnosti kod mukaraca i ena

CILJEVI ISTRAIVANJA:
OPTI: Ispitati da li postoji statistiki znaajna povezanost izmedju agresivnosti i pola. POSEBNI CILJEVI ISTRAIVANJA: 1. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu verbalne manifestne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 2. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu fizike manifestne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 3. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu indirektne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 4. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu verbalne latentne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 5. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu fizike latentne agresije, iymeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 6. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu nivoa obrazovanja, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 7. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu starosti, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 8. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu mesta stanovanja, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 9. Utvrivanje statistiki znaajne povezanosti u pogledu radnog statusa, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. 10. Ispitati da li postoje statistiki znaajne povezanosti u modalitetima agresivnosti kod mukaraca i ena izmeu 2 starosne grupe..

VARIJABLE
NEZAVISNA VARIJABLA Pol ZAVISNA VARIJABLA Agresivnost sa komponentama: a) verbalna manifestna agresivnost (VM) b) fizika manifestna agresivnost (FM) c) indirektna ili pomerena agresivnost (IN) d) verbalna latentna agresivnost (VL)

e) fizika latentna agresivnost (FL) KONTROLNE VARIJABLE Nivo obrazovanja Starost Mesto stanovanja Radni status UZORAK e initi 240 ispitanika ujednaenih po nivou obrazovanja, starosti i mestu stanovanja (60 mukaraca starosti izmeu 17 i 22, 60 ena starosti izmeu 17 i 22, 60 mukaraca starosti izmeu 35 i 45, 30 ena starosti izmeu 35 i 45).

HIPOTEZE
OPTA: Nivo i modaliteti agresivnosti mukaraca se statistiki znaajno razlikuju od nivoa i modaliteta agresivnosti kod ena POSEBNE: Ho - Ne postoje statistiki znaajna povezanost u intenzitetu i modalitetima agresivnosti izmeu mukaraca i ena (bez obzira na starost). H1 Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu verbalne manifestne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H2 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu fizike manifestne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H3 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu indirektne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H4 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu verbalne latentne agresije, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H5 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu fizike latentne, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H6 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu nivoa obrazovanja, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H7 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu starosti, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H8 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu mesta stanovanja, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H9 - Postoji statistiki znaajna povezanost u pogledu radnog statusa, izmeu mukaraca i ena razliitih starosnih doba. H10 - Postoji statistiki znaajna povezanost u modalitetima agresivnosti kod mukaraca i ena izmeu dve starosne grupe.

INSTRUMENTI

Upitnik agresivnosti (A-87; uul, 1987) Upitnik A-87 namijenjen je procenjivanju agresivnog ponaanja u provocirajuim

situacijama, odnosno merenju impulsivne agresivnosti. Sastoji se od 15 pitanja situacija, a za svaku situaciju je predvieno 5 moguih reakcija. Situacije predstavljaju uzorak provocirajuih situacija s kojima se najee susreemo u svakodnevnom ivotu. Pet najeih odgovora ponuenih za svaku situaciju predstavljaju jedan od 5 modaliteta impulsivne agresivnosti: a) verbalna manifestna agresivnost (VM) b) fizika manifestna agresivnost (FM) c) indirektna ili pomerena agresivnost (IN) d) verbalna latentna agresivnost (VL) e) fizika latentna agresivnost (FL) 2. Lista optih podataka koja e obuhvatati kontrolne varijable i bie koriena za ujednaavanja grupa ispitanika.

STATISTIKA OBRADA PODATAKA:

Deskriptvna statstika T test

TEORIJSKI I PRAKTINI ZNAAJ: Obogaivanje saznanja o specifinostima populacije mukaraca i ena u pogledu naina i inteziteta ispoljavanja agresivnosti. Iskoristiti dobijene podatke u cilju animiranja kompetentnih drutvenih institucija kako bi aktivnije radili na reavanju ovog problema putem razliitih kampanja, predavanja na univerzitetima, osnivanje studentskih savetovalita i sl. LITERATURA: 1. Rot N. (1994): Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2. http: //en.wikipedia.org/wiki/Aggression 3. Krst D. : Psiholoki renik, IRO Vuk Karadi, Beograd , 1988.