Branko J.

Malešević
ETF Beograd, 2020.

LINEARNA ALGEBRA
1. Vektorski prostori

1.1. Polja skalara

Polazni pojam u definisanju pojma vektorskog prostora je pojam polja F = (F, +, ·) kao algebarske
strukture sa od ranije poznatom aksiomatikom. Napomenimo da neutralni element za sabiranje
označavamo sa 0F i neutralni element za množenje označavamo sa 1F . Elemente polja F nazivamo
skalarima.
Primer 1.1.1 Primeri polja: Zp (p -prost broj), Q, R, C, GF(pk ) (p -prost broj i k -prirodan broj).

1.2. Definicija vektorskog prostora

Definicija 1.2.1 Neka je V neprazan skup čije elemente zovemo vektorima i neka je F = (F, +, ·)
polje skalara. Algebarska struktura
V = (V, +, ·)
naziva se vektorski prostor V nad poljem F ako za binarnu operaciju sabiranja vektora + : V 2 −→ V
i spoljnu operaciju množenja skalara i vektora · : F × V −→ V važe aksiome:
(V1 ) (V, +) jeste Abelova grupa,
(V2 ) λ · (x + y) = λ · x + λ · y za svako λ ∈ F i x, y ∈ V ,
(V3 ) (λ +F µ) · x = λ · x + µ · x za svako λ, µ ∈ F i x ∈ V ,
(V4 ) λ · (µ · x) = (λ ·F µ) · x za svako λ, µ ∈ F i x ∈ V ,
(V5 ) 1F · x = x za svaki x ∈ V .
Drugim rečima, vektorski prostor V možemo odrediti ured-enim parom (V, F) tako da važi:
(i) V neprazan skup (njegove elemente zovemo vektorima).
(ii) F je polje (njegove elemente zovemo skalarima).
(iii) U skupu V je definisana binarna operacija + : V 2 −→ V , koju nazivamo sabiranje vektora,
takva da važi aksioma (V1 ).
(iv) Definisana je spoljna operacija · : F × V −→ V , koju zovemo množenje skalara i vektora za koju
važe aksiome (V2 ) − (V5 ).
Napomena 1.2.1 Uobičajeno je da skalare označavamo malim slovima grčkog alfabeta: α, β, γ, . . .
i da vektore označavamo malim slovima abecede: a, b, c, . . . . Dalje, α +F β označavaćemo sa α + β,
odnosno α ·F β označavaćemo sa αβ. U daljem razmatranju nulu polja 0F i jedinicu polja 1F
označavaćemo sa 0 i 1 respektivno.
Napomena 1.2.2 Neka je V vektorski prostor nad poljem skalara F. Ukoliko je F = R, tada
vektorski prostor nazivamo realnim vektorskim prostorom, dok za F = C nazivamo kompleksnim
vektorskim prostorom.

1
1.3. Primeri vektorskih prostora
Primer 1.3.1 Vektorski prostor ured-enih n-torki Fn = (F n , +, ·) je odred-en skupom vektora
F n = { (α1 , . . . , αn ) | α1 , . . . , αn ∈ F }
i sa dve operacije. Prva operacija je binarna operacija sabiranja vektora
(1) (α1 , . . . , αn ) + (β1 , . . . , βn ) = (α1 + β1 , . . . , αn + βn ),
za (α1 , . . . , αn ), (β1 , . . . , βn ) ∈ F n . Druga operacija je spoljna operacija množenja skalara i vektora
(2) λ · (α1 , . . . , αn ) = (λ · α1 , . . . , λ · αn ),
za λ ∈ F i (α1 , . . . , αn ) ∈ F n .
Algebarska struktura Fn = (F n , +, ·) ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem skalara F.
Ilustrujmo skicu dokaza da je R3 = (R3 , +, ·) vektorski prostor. Elementi skupa
R3 = { (α, β, γ) | α, β, γ ∈ R },
su ured-ene trojke i njih nazivamo vektori. Skalari su realni brojevi. Ako zapišemo ured-enu trojku
(α, β, γ) ∈ R3 standardno smatramo da je α na poziciji prve koordinate, β na poziciji druge ko-
ordinate i γ na poziciji treće koordinate. Saglasno (1) odred-ujemo binarnu operaciju sabiranja dva
vektora sabiranjem odgovarajućih koordinata vektora i saglasno (2) razmatramo spoljašnju operaciju
množenja skalara sa vektorom množenjem tog skalara po odgovarajućim koordinatama vektora.
Proverimo aksiomu (V1 ), tj. da je algebarska struktura (R3 , +) Abelova grupa:
1. Operacija sabiranja vektora je unutrašnja jer za dva vektora (α1 , β1 , γ1 ), (α2 , β2 , γ2 ) ∈ R3 je ispun-
jeno
(α1 , β1 , γ1 ) + (α2 , β2 , γ2 ) = (α1 +α2 , β1 +β2 , γ1 +γ2 ) ∈ R3 .

2. Operacija sabiranja vektora je asocijativna, jer je takva po koordinatama

(α1 , β1 , γ1 ) + (α2 , β2 , γ2 ) + (α3 , β3 , γ3 ) = (α1 + α2 , β1 + β2 , γ1 + γ2 ) + (α3 , β3 , γ3 )


= (α1 + α2 ) + α3 , (β1 + β2 ) + β3 , (γ1 + γ2 ) + γ3


= α1 + (α2 + α3 ), β1 + (β2 + β3 ), γ1 + (γ2 + γ3 )
= (α1 , β1 , γ1 ) + (α2 + α3 , β2 + β3 , γ2 + γ3 )


= (α1 , β1 , γ1 ) + (α2 , β2 , γ2 ) + (α3 , β3 , γ3 ) ;

za (α1 , β1 , γ1 ), (α2 , β2 , γ2 ), (α3 , β3 , γ3 ) ∈ R3 .

3. Neutral za operaciju sabiranja vektora je nula vektor (0, 0, 0), jer je
(α, β, γ) + (0, 0, 0) = (0, 0, 0) + (α, β, γ) = (α, β, γ);
za (α, β, γ) ∈ R3 .
4. Inverz za operaciju sabiranja vektora je suprotan vektor −(α, β, γ) = (−α, −β, −γ) od vektora
(α, β, γ). Zaista

(α, β, γ) + (−α, −β, −γ) = (−α, −β, −γ) + (α, β, γ) = (0, 0, 0);

za (α, β, γ) ∈ R3 .

2
5. Operacija sabiranja vektora je komutativna, jer je takva po koordinatama

(α1 , β1 , γ1 ) + (α2 , β2 , γ2 ) = (α1 + α2 , β1 + β2 , γ1 + γ2 )

= (α2 + α1 , β2 + β1 , γ2 + γ1 ) = (α2 , β2 , γ2 ) + (α1 , β1 , γ1 ),

za (α1 , β1 , γ1 ), (α2 , β2 , γ2 ) ∈ R3 .
Proverimo aksiomu (V2 ). Za λ ∈ R i x = (α1 , β1 , γ1 ), y = (α2 , β2 , γ2 ) ∈ R3 ispunjeno je



λ x + y = λ (α1 , β1 , γ1 ) + (α2 , β2 , γ2 )


= λ α1 + α2 , β1 + β2 , γ1 + γ2


= λ(α1 + α2 ), λ(β1 + β2 ), λ(γ1 + γ2 )


= λα1 + λα2 , λβ1 + λβ2 , λγ1 + λγ2



= λα1 , λβ1 , λγ1 + λα2 , λβ2 , λγ2



= λ α1 , β1 , γ1 + λ α2 , β2 , γ2 = λ x + λ y .

Ostale aksioma (V3 ) − (V5 ) se jednostavno proveravaju razmatrajući vektore x i y kao ured-ene trojke
realnih brojeva i razmatrajući skalare λ i µ kao realne brojeve. 2

Primer 1.3.2 Vektorski prostor polinoma stepena ne većeg od n je odred-en kao algebarska struktura
Fn [x] = (F n [x], +, ·) razmatranjem skupa vektora

F n [x] = an xn + . . . + a1 x + a0 | an , . . . , a1 , a0 ∈ F ∧ an 6= 0


i dve operacije. Prva operacija je binarna operacija sabiranja vektora

n
! n
! n
X X X
i i
ai x + bi x = (ai + bi ) xi ,
i=0 i=0 i=0

n
X n
X
i
za ai x , bi xi ∈ F n [x]. Druga operacija je spoljna operacija množenja skalara i vektora
i=0 i=0

n
! n
X X
i
λ· ai x = (λai ) xi ,
i=0 i=0

n
X
za λ ∈ F i ai xi ∈ F n [x].
i=0

Algebarska struktura Fn [x] = (F n [x], +, ·) ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem skalara F.
2

Primer 1.3.3 Vektorski prostor matrica formata m × n je odred-en kao algebarska struktura Fm×n =
(F m×n , +, ·) razmatranjem skupa vektora
  

 α11 α12 · · · α1n 

  α21 α22 · · · α2n 
 

m×n
F =  .. : a ∈ F
 
.. ..  ij

  . . .  


 α α ···α 

m1 m2 mn

3
i dve operacije. Prva operacija je binarna operacija sabiranja matrica
     
α11 α12 · · · α1n β11 β12 · · · β1n α11 +β11 α12 +β12 · · · α1n +β1n
 α21 α22 · · · α2n   β21 β22 · · · β2n   α21 +β21 α22 +β22 · · · α2n +β2n 
A + B =  .. ..  +  .. .. ..  =  ,
     
.. .. .. ..
 . . .   . . .   . . . 
αm1 αm2 · · · αmn βm1 βm2 · · · βmn αm1 +βm1 αm2 +βm2 · · · αmn +βmn

za A = [αij ], B = [βij ] ∈ F m×n . Druga operacija je spoljna operacija množenja skalara i matrice
   
α11 α12 · · · α1n λ·α11 λ·α12 · · · λ·α1n
 α21 α22 · · · α2n   λ·α21 λ·α22 · · · λ·α2n 
λ · A = λ ·  .. ..  =  ,
   
.. .. .. ..
 . . .   . . . 
αm1 αm2 · · · αmn λ·αm1 λ·αm2 · · · λ·αmn

za λ ∈ F i A = [αij ] ∈ F m×n .
Algebarska struktura Fm×n = (F m×n , +, ·) ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem skalara F.
2

Primer 1.3.4 Vektorski prostor realnih nizova lp = ( lp , +, · ) je odred-en skupom nizova za p ≥ 1:

n ∞
X o
lp = (an ) : ai ∈ F ∧ |ai |p < ∞
i=1

i sa dve operacije. Prva operacija je binarna operacija sabiranja nizova

(a + b)n = (an ) + (bn ),

za (an ), (bn ) ∈ lp . Druga operacija je spoljna operacija množenja skalarom niza

(λ · an ) = λ · (an ),

za λ ∈ F i (an ) ∈ lp .
Algebarska struktura lp = ( lp , +, · ) ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem skalara F.
2

Primer 1.3.5 Vektorski prostor neprekidnih funkcija C[a, b] = ( C[a, b], +, · ) je odred-en skupom
neprekidnih funkcija nad segmentom [a, b]:
n o
C[a, b] = f : [a, b] −→ R | f −neprekidna nad [a, b]

i sa dve operacije. Prva operacija je binarna operacija sabiranja funkcija

(f + g)(x) = f (x) + g(x),

za svako x ∈ [a, b] i f, g ∈ C[a, b]. Druga operacija je spoljna operacija množenja skalarom funkcije

(λ · f )(x) = λ · f (x),

za svako x ∈ [a, b] i λ ∈ R, f ∈ C[a, b].

Algebarska struktura C[a, b] = ( C[a, b], +, · ) ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem
skalara R. 2

4
Primer 1.3.6 Vektorski prostor diferencijabilnih funkcija D[a, b] = ( D[a, b], +, · ) je odred-en skupom
diferencijabilnih funkcija nad segmentom [a, b]:
n o
D[a, b] = f : [a, b] −→ R | f −diferencijabilna nad [a, b]

i sa dve operacije. Prva operacija je binarna operacija sabiranja funkcija

(f + g)(x) = f (x) + g(x),
za svako x ∈ [a, b] i f, g ∈ D[a, b]. Druga operacija je spoljna operacija množenja skalarom funkcije
(λ · f )(x) = λ · f (x),
za svako x ∈ [a, b] i λ ∈ R, f ∈ D[a, b].
Algebarska struktura D[a, b] = ( D[a, b], +, · ) ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem
skalara R. 2

Primer 1.3.7 Vektorski prostor integrabilnih funkcija Lp [a, b] = ( Lp [a, b], +, · ) je odred-en skupom
integrabilnih funkcija nad segmentom [a, b] za p ≥ 1:
 Zb 
Lp [a, b] = f : [a, b] −→ R | p
|f (x)| dx < ∞
a

i sa dve operacije. Prva operacija je binarna operacija sabiranja funkcija

(f + g)(x) = f (x) + g(x),
za svako x ∈ [a, b] i f, g ∈ Lp [a, b]. Druga operacija je spoljna operacija množenja skalarom funkcije
(λ · f )(x) = λ · f (x),
za svako x ∈ [a, b] i λ ∈ R, f ∈ Lp [a, b].
Algebarska struktura Lp [a, b] = ( Lp [a, b], +, · ) ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem
skalara R. 2

Primer 1.3.8 Neka je data homogena linearna diferencijalna jednačina

(∗)H Ln [y] = y (n) + a1 (x)y (n−1) + . . . + an (x)y = 0
gde su a1 , . . . , an : D1 −→ R neprekidne funkcije nad D1 ⊆ R. Posmatrajmo skup rešenja (∗)H :
n o
S = y : D1 −→ R | Ln [y] = 0 .

Rešenja odred-ujemo kao vektore, a realne brojeve kao sklare. Uvedimo binarnu operacija sabiranja
vektora
(y1 + y2 )(x) = y1 (x) + y2 (x),
za svako x ∈ [a, b] i y1 , y2 ∈ S i uvedimo spoljnu operacija množenja skalara i vektora
(λ · y)(x) = λ · y(x),
za svako x ∈ [a, b] i λ ∈ R, y ∈ Lp [a, b]. Tada algebarska struktura
S = (S, +, ·)
ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem skalara R. 2

5
Primer 1.3.9 Neka je F = (F, +, ·) proizvoljno polje i D ⊆ F neprazan podskup. Formirajmo skup
svih funkcija koje slikaju domen D u skup F

F D = f : D −→ F .


Uvedimo binarnu operacija sabiranja vektora

(f1 + f2 )(x) = f1 (x) + f2 (x),

za svako x ∈ [a, b] i f1 , f2 ∈ F D i uvedimo spoljnu operacija množenja skalara i vektora

(λ · f )(x) = λ · f (x),

za svako x ∈ [a, b] i λ ∈ F , f ∈ F D . Tada algebarska struktura

FD = F D , +, ·

ispunjava aksiome vektorskog prostora nad poljem skalara F. 2

1.4. Osnovne osobine vektorskih prostora

Teorema 1.4.1 Ako je V = (V, +, ·) vektorski prostor nad poljem skalara F, tada za svaki skalar
λ ∈ F i svaki vektor a ∈ V važi:
1o. λ · 0 = 0,
2o. 0F · a = 0,
3o. λ · a = 0 =⇒ λ = 0F ∨ a = 0.
Dokaz. (i) λ 0 = λ (0 + 0) = λ 0 + λ 0 = λ 0 + λ 0 =⇒ λ 0 = 0 . 2

Teorema 1.4.2 Ako je V = (V, +, ·) vektorski prostor nad poljem skalara F, tada za svaki vektor
a ∈ V važi:
4o. −a = (−1) · a.

1.5. Vektorski potprostori

Definicija 1.5.1 Neka je V = (V, +, ·) vektorski prostor nad poljem skalara F. Tada podskup W ⊆ V
odred-uje vektorski potprostor W vektorskog prostora V ako važi:
1o. W 6= ∅.
2o. Za skup W restrikcije operacija + = + |W : W 2 −→ W i · = · |W : F × W −→ W odred-uju
vektorski prostor W = (W, +, ·).
Drugim rečima, skup W ⊆ V (W 6= ∅), za vektorski prostor V = (V, F), odred-uje vektorski potpros-
tor W vektorskog prostora V ako je W = (W, F) vektorski prostor. Prema aksiomatici vektorskih
prostora proizvoljni vektorski prostor sadrži nula vektor 0. Samim tim svaki vektorski prostor V za
koji postoje i ne-nula vektori (V 6= {0}) ima bar dva tvz. trivijalna potprostora ({0}, +, ·) i (V, +, ·),
svi ostali potprostori nazivaju se pravi potprostori.
Teorema 1.5.1 Neprazan podskup W ⊆ V odred-uje vektorski potprostor W vektorskog prostora
V nad poljem skalara F ako i samo ako važi

(∀x, y ∈ W )(∀λ, µ ∈ F ) λ·x + µ·y ∈ W.

6
Primer 1.5.1 (Neki primeri konkretnih vektorskih potprostora)
(i) Skup
W = (α, β, 0) | α, β ∈ R ⊂ R3


odred-uje jedan potprostor veltorskog prostora R3 .

(ii) Skupovi
R1 [x] = {a1 x + a0 | a0,1 ∈ R},
R2 [x] = {a2 x2 + a1 x + a0 | a0,1,2 ∈ R},
R3 [x] = {a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 | a0,1,2,3 ∈ R} ⊆ Rn [x]
odred-uju potprostore od Rn [x]; za n ∈ N i n ≥ 3.
(iii) Skup   
2×3 α11 α12 α13
R = : αij ∈ R
α21 α22 α23
odred-uje∗) jedan potprostor od Rm×n ; za m ∈ N, m ≥ 3 i n ∈ N, n ≥ 2. 2

1.6. Linearna zavisnost

Definicija 1.6.1 Neka je V vektorski prostor nad poljem skalara F. Za v1 , ... , vn ∈ V i α1 , ... , αn ∈ F
vektor
α1 · v1 + . . . + αn · vn
predstavlja linearnu kombinaciju vektora v1 , v2 , . . . , vn .
Definicija 1.6.2 Skup svih linearnih kombinacija vektora v1 , . . . , vn vektorskog prostora V nad
poljem skalara F odred-juje skup

L({v1 , . . . , vn }) = {α1 · v1 + . . . + αn · vn | α1 , . . . , αn ∈ F }

koji nazivamo lineal vektora v1 , . . . , vn .

Teorema 1.6.1 Neka je V vektorski prostor nad poljem skalara F i neka su v1 , . . . , vn ∈ V fiksirani
vektori. Tada lineal L({v1 , . . . , vn }) odred-uje vektorski potprostor vektorskog prostora V.
Definicija 1.6.3 Neka je V vektorski prostor nad poljem skalara F. Za vektore v1 , . . . , vn ∈ V
kažemo da su linearno zavisni ako postoje skalari α1 , . . . , αn takvi da je bar jedan različit od nule i
pri tom važi:
α1 · v1 + . . . + αn · vn = 0.
Za vektore v1 , . . . , vn ∈ V kažemo da su linearno nezavisni ukoliko nisu linearno zavisni.
Napomena 1.6.1 Važi:


v1 , . . . , vn – linearno zavisni akko ∃α1 , . . . , αn α1 ·v1 + . . . + αn ·vn = 0 ∧ ¬(α1 = . . . = αn = 0)

i odatle negacijom zaključujemo1) :

v1 , . . . , vn – linearno nezavisni akko ∀α1 , . . . , αn α1 ·v1 + . . . + αn ·vn = 0 =⇒ α1 = . . . = αn = 0.
∗)
U smislu odred-enja matrice kao pravougaone šeme.
1)
linearna zavisnost je data formulom oblika (∃α1 , . . . , αn ) P (α1 , . . . , αn ) ∧ ¬Q(α1 , . . . , αn ),
negacijom linearna nezavisnost je odred-ena sa (∀α1 , . . . , αn ) ¬P (α1 , . . . , αn ) ∨ Q(α1 , . . . , αn ),
tj. linearna nezavisnost je odred-ena sa formulom oblika (∀α1 , . . . ,
αn ) P (α1 , . . . , αn ) =⇒ Q(α1 , . . . , αn );

na osnovu sledeće tautologije |= ¬P (α1 , . . . , αn ) ∨ Q(α1 , . . . , αn ) ⇐⇒ P (α1 , . . . , αn ) =⇒ Q(α1 , . . . , αn ) .

7
Teorema 1.6.2 Neka je V vektorski prostor nad poljem skalara F. Vektori v1 , . . . , vn ∈ V su linearno
zavisni akko je bar jedan od njih linearna kombinacija preostalih vektora.

Primer 1.6.1 Ispitajmo u relanom vektorskom prostoru R3 linearnu zavisnost vektora

~a = (1, 0, 0), ~b = (0, 1, 0), ~c = (1, 1, r) ∈ R3

u zavisnosti od realnog parametra r ∈ R. Polazimo od pretpostavke da je za α, β, γ ∈ R ispunjeno

(∗) α~a + β~b + γ~c = ~0,

gde je ~0 = (0, 0, 0). Tada važi

α~a + β~b + γ~c = ~0 ⇐⇒ α(1, 0, 0) + β(0, 1, 0) + γ(1, 1, r) = (0, 0, 0)

⇐⇒ (α, 0, 0) + (0, β, 0) + (γ, γ, γr) = (0, 0, 0)
⇐⇒ (α + γ, β + γ, γr) = (0, 0, 0)
⇐⇒ α + γ = 0 ∧ β + γ = 0 ∧ γ r = 0.

Prelazimo na ispitivanje prirode rešenja homogenog linearnog sistema


 α + γ = 0,

(∗∗) β + γ = 0,


γ r = 0;

u zavisnosti od realnog parametra r ∈ R. Razlikujemo slučajeve:

1. r = 0 Tada sistem (∗∗) konkretno glasi
(
α + γ = 0,
β+γ =0

i jednostavno se nalazi rešenje tog sistema

(α, β, γ) = (−t, −t, t),

za proizvoljno t ∈ R. Samim tim postoje nenula skalari α, β, γ tako važi (∗). Zaključak je da za
r = 0 vektori ~a = (1, 0, 0), ~b = (0, 1, 0) i ~c = (1, 1, 0) su linearno zavisni. Primetimo, da u ovom
slučaju kada je r = 0, sledeća očigledna jednakost ~c = ~a + ~b takod-e potvrd-uje linearnu zavisnost.
2. r 6= 0 Tada za sistem (∗∗) mora važiti
γ = 0,
pa samim tim posmatrani sistem ima samo trivijalno rešenje

(α, β, γ) = (0, 0, 0).

Zaključak je da za r 6= 0 vektori ~a = (1, 0, 0), ~b = (0, 1, 0) i ~c = (1, 1, r) linearno nezavisni. 2

Primer 1.6.2 Ispitati linearnu zavisnost vektora

(i) a = 1, b = x, c = x2 u vektorksom prostoru R2 [x],
(ii) a = 1, b = cos2 x, c = sin2 x u vektorksom prostoru RR .

8
Resenje. (i) Neka je 0 nula polinom. Iz implikacije

α·1 + β ·x + γ ·x2 = 0 =⇒ α = β = γ = 0,

po α, β, γ ∈ R, zaključujemo da su vektori a = 1, b = x i c = x2 linearno nezavisni u vektorskom

prostoru R2 [x].
(ii) Na osnovu osnovne trigonometrijske jednakosti

cos2 x + sin2 x = 1 ⇐⇒ b + c = a,

zaključujemo da su vektori a = 1, b = cos2 x, c = sin2 x linearno zavisni u vektorskom prostoru RR . 2

Primer 1.6.3 Ispitati linearnu zavisnost

0 0 −1
     
0 0 1 0 0 1
x1 = , x2 = , x3 = ∈ R2×3 .
0 2 0 0 −1 3 0 3 3
Rešenje. Neka je za α1 , α2 , α3 ∈ R ispunjeno

(∗) α1 x1 + α2 x2 + α3 x3 = 0,

tj.
0 0 −1
       
0 0 1 0 0 1 0 0 0
α1 + α2 + α3 =
0 2 0 0 −1 3 0 3 3 0 0 0
0 −α2
       
0 0 α1 0 0 0 α3 0 0 0
⇐⇒ + + =
0 2α1 0 0 −α2 3α2 0 3α3 3α3 0 0 0
0 α1 −α2 +α3
   
0 0 0 0
⇐⇒ =
0 2α1 −α2 +3α3 3α2 +3α3 0 0 0
1 − α2 + α3 = 0  1 − α2 + α3 = 0 
   
α α ( )
α1 − α2 + α3 = 0

  
 
⇐⇒ 2α1 −α2 +3α3 = 0 ⇐⇒ α2 + α3 = 0 ⇐⇒

 
 
 
 α2 + α3 = 0
3α2 +3α3 = 0 3α2 +3α3 = 0
Rešenje ovog sistema je
(α1 , α2 , α3 ) = (−2t, −t, t),
za proizvoljno t ∈ R. Samim tim postoje nenula skalari α1 , α2 , α3 tako važi (∗). Zaključak je da su x1 ,
x2 , x3 linearno zavisni (vektori). Primetimo, da u ovom slučaju je očigledna i jednakost x3 = 2x1 + x2
(dobija se za t = −1), što potvrd-uje linearnu zavisnost.

1.7. Baza i dimenzija

Definicija 1.7.1 Neka je V vektorski prostor nad poljem skalara F. Skup vektora {x1 , . . . , xn } ⊆ V
jeste generatorski skup za vektorski prostor V ako važi L({x1 , . . . , xn }) = V .

Definicija 1.7.2 Neka je V vektorski prostor nad poljem skalara F. Skup vektora B = {x1 , ... , xn } ⊆ V
jeste bazni skup (baza) za vektorski prostor V ako važi:
1o. Skup {x1 , . . . , xn } jeste generatortski, tj. L({x1 , . . . , xn }) = V.
2o. Skup {x1 , . . . , xn } jeste linearno nezavisan skup vektora u V .

9
Primer 1.7.1 Vektori ~i = (1, 0, 0), ~j = (0, 1, 0), ~k = (0, 0, 1) odred-uju jednu bazu vektorskog pro-
stora R3 . 2
Primer 1.7.2 Vektori a = 1, b = x, c = x2 odred-uju jednu bazu vektorskog prostora R2 [x]. 2
Definicija 1.7.3 Ako vektorski prostor ima bar jednu bazu koja sadrži konačno mnogo elemenata,
tada se prostor naziva konačno-dimenzionalni vektorski prostor.
Teorema 1.7.1 Ako je V konačno-dimenzionalni vektorski prostor nad poljem skalara F, tada sve
baze imaju isti broj elemenata.
Definicija 1.7.4 Ako vektorski prostor V, takav da V 6= {0}, nad poljem skalara F ima bazu sa
n elemenata, tada se prirodan broj n naziva dimenzija konačno-dimenzionalnog vektorskog prostora.
Koristimo oznaku n = dim(V ).
Napomena 1.7.1 U slučaju trivijalnog vektorskog prostora V, kada je V = {0}, smatramo da je
nulte dimenzije, tj. dim(V ) = 0.
Primer 1.7.3 Važi dim R3 = 3 i dim R2 [x] = 3. 2

Primer 1.7.4 U vektorskom prostoru R4 pokazati da skup vektora


W = (α1 , α2 , α3 , α4 ) | α2 = 2α1 + 3α3 ∧ α4 = 0

odred-uje jedan vektorski potprostor i odrediti dimenziju tog potprostora.

Rešenje. Koristimo Teoremu 1.5.1. Posmatrajmo

proizvoljne vektore x = (α1 , α2 , α3 , α4 ), y = (β1 , β2 , β3 , β4 ) ∈ W i proizvoljne sklare λ, µ ∈ R.

Formirajmo linearnu kombinaciju

λ x + µ y = λ (α1 , α2 , α3 , α4 ) + µ (β1 , β2 , β3 , β4 )



= λα1 + µβ1 , λα2 + µβ2 , λα3 + µβ3 , λα4 + µβ4 = γ1 , γ2 , γ3 , γ4 ∈ W
| {z } | {z } | {z } | {z }
γ1 γ2 γ3 γ4
za koju važi:

γ2 = λα2 +µβ2 = λ(2α1 +3α3 ) + µ(2β1 +3β3 ) = 2(λα1 +µβ1 ) + 3(λα3 +µβ3 ) = 2γ1 + 3γ3

i
γ4 = λα4 + µβ4 = λ0 + µ0 = 0.
Samim tim
W jeste vektorski potporostor vektorskog prostora R4 .
Primetimo da za prozivoljni vektor z = (γ1 , γ2 , γ3 , γ4 ) ∈ W važi

z = (γ1 , γ2 , γ3 , γ4 ) = (γ1 , 2 γ1 + 3 γ3 , γ3 , 0)
= (γ1 , 2 γ1 , 0, 0) + (0, 3 γ3 , γ3 , 0)
= γ1 (1, 2, 0, 0) +γ3 (0, 3, 1, 0) ;
| {z } | {z }
e1 e2
za γ1 , γ3 ∈ R. Odatle za W vektori

e1 = (1, 2, 0, 0) i e2 = (0, 3, 1, 0)

2


su po definicij bazni, čime je dim W = 2.

10
Napomena 1.7.2 Ako vektorski prostor nema konačnu bazu, tada za takve vektorske prostore pojam
baze takod-e može uvesti na odgovarajući način. Takvi prostori se nazivaju beskonačno-dimenzionalni
vektorski prostori.
Primer 1.7.5 Vektorski prostor RR je primer beskonačno-dimenzionalnog vektorskog prostora. 2
Teorema 1.7.2 Neka je V konačno-dimenzionalni vektorski prostor nad poljem skalara F sa baznim
skupom B = {x1 , ... , xn }. Svaki vektor x ∈ V može se na tačno jedan način izraziti kao linearna
kombinacija u odnosu na poredak baznih vektora x1 , . . . , xn .
Napomena 1.7.3 Neka je V konačno-dimenzionalni vektorski prostor nad poljem skalara F sa
baznim skupom B = {x1 , ... , xn }. Za vektor x ∈ V predstavljanje x = α1 · x1 + . . . + αn · xn , u odnosu
na poredak baznih vektora x1 , . . . , xn , odred-uje koordinate α1 , . . . , αn vektora x u bazi B.

1.8. Izomorfizmi vektorskih prostora

Definicija 1.8.1 Dva vektorska prostora V1 = (V1 , +1 , ·1 ) i V2 = (V2 , +2 , ·2 ) nad istim poljem skalara
F su homomorfni prostori ako postoji preslikavanje f : V1 −→ V2 takvo da važi:

(∀x, y ∈ V1 )(∀λ, µ ∈ F ) f (λ·1 x +1 µ·1 y) = λ·2 f (x) +2 µ·2 f (y).

Preslikavanje f nazivamo linearni operator ili homomorfizam vektorskog prostora V1 u vektorski pro-
stor V2 . Posebno, ako je homomorfizam f bijekcija tada ga nazivamo izomorfizam vektorskog prostora
V1 u vektorski prostor V2 . Same vektorske prostore V1 i V2 smatramo izomorfnim prostorima, što
označavamo V1 ∼= V2 .
Teorema 1.8.2 Svaki n-dimenzionalni vektorski prostor V nad poljem skalara F izomorfan je vek-
torskom prostoru ured-enih n-torki Fn .

LITERATURA

M. Rašajski, B. Malešević, T. Lutovac, B. Mihailović, N. Cakić: ”Linearna algebra”,

Akademska misao, Beograd 2017.

11