NEKROZA

Izloženost ćelija tkiva različitim štetnim agensima žive i nežive prirode, egzogenim i
endogenim, može da prouzrokuje smrt ćelije ili nekrozu (necros, grč.­mrtav). Ćelije 
umiru mnogo ranije nego što se može videti makroskopski ili histološki, pa se 
ćelijska nekroza može definisati kao krajni stadijum ireverzibilne degeneracije.
Smrt ćelije može se klasifikovati u dva glavna tipa, kao apoptoza i nekroza.
Apoptoza je biološka, programirana ćelijska smrt i to je genetski kontrolisan 
mehanizam kojim se uklanjaju ćelije koje više nisu potrebne organizmu, a da ne 
nastanu druge reakcije organizma. 
Proces razvoja i nastajanja nekroze u tkivu naziva se nekrobioza. 
Nekroza je smrt veće grupe ćelija ili određene anatomske celine u živom organizmu. 
Uvek je patološki proces. Ona se se morfološki (mikroskopski) može ustanoviti 
nakon 6­12 sati, a makroskopski nakon 24­48 sati. Posledica je delovanja spoljašnjeg 
faktora.
Uzroci nekroze:
­prestanak priliva krvi u tkiva, što dovodi do nedostatka kiseonika (hipoksije)
­mehanički uticaj, gde dolazi do direktnog oštećenja tkiva
­hemijski agensi, kao što su kiseline, baze, ili trovanje fosforom
­fizički faktori npr. visoke i niske temperature
­biološki agensi, kao što su bakterije i njihovi toksini, paraziti i gljivice.

Prve promene nastaju na ćelijskom jedru i opisane su kao: 
­ kariopiknoza­ kondenzacija i smanjivanje jedra
­ karioreksa­ fragmentacija jedra
­ karioliza­ otapanje jedra.

Tipovi nekroze: 
­ koagulaciona
­ kolikvaciona
­ kazeozna
­ gangrena.
Koagulaciona nekroza (coagulatio, lat.
zgrušavanje) je najčešći tip nekroze i tipična je za
tkiva bogata proteinima (srce, bubrezi, slezina...).
Najčešći uzrok je prekid cirkulacije.  Nastaje
denaturacijom proteina i gubitkom vode, slično
kao koagulacija proteina jajeta (belance)
toplotom. Karakteriše je očuvanost osnovnih
obrisa nekrotičnih ćelija i tkiva. Nekrotično tkivo
je jasno ograničeno od okolnog zdravog tkiva,
sivkasto­žućkaste je boje.

Kolikavaciona nekroza ili vlažna nekroza nastaje u tkivima kao što mozak, kao 
posledica prekida cirkulacije (infarkt
mozga­encephalomalatia). Tada
dolazi do razmekšanja tkiva usled
delovanja hidrolitičkih enzima iz
odumrlih ćelija. Nekrotično tkivo je
nejasno ograničeno od okoline,
mekane, kašaste konzistencije.
Nakon određenog vremena dolazi do
resorpcije nekrotičnog polja i na tom mestu ostaje šupljina (pseudocista). 

Kazeozna nekroza  (sirasta nekroza) nastaje pod
dejstvom bacila tuberkuloze i nekih gljivica.
Makroskopski ima izgled topljenog sira (caseus­sir).
Obrisi ćelija nisu očuvani. Često se kasnije u
centralnim delovima lezija taloži kalcijum (distrofična
kalcifikacija).

Gangrena nastaje na prethodno odumrlim tkivima. Postoje tri tipa gangrene: suva, 
vlažna i gasna gangrena.
Suva gangrena nastaje tako što dolazi do isparavanja vode sa nekrotičnog tkiva,  
tako da nema uslova za razvoj truležnih bakterija. Najčešće se javlja na perifernim 
delovima (uši, prsti) koji postaju crni, tvrdi i smanjeni. 
Vlažna gangrena ili truležna gangrena nastaje naseljavanjem saprofitnih bakterija  
u nekrotično tkivo, što dovodi do truležnih procesa. Dolazi do razmekšavanja i 
potpunog razlaganja mrtvog (nekrotičnog) tkiva. Prljavo zelene je boje i neprijatnog 
mirisa.
Gasna gangrena je oblik nekroze pri kome nekrotično tkivo inficirano velikim 
brojem anaerobnih bakterija koje u tkivu stvaraju gasove.  Mikroorganizmi i njihovi 
toksini se mogu krvlju ili limfom preneti po organizmu i nastaje intoksikacija 
organizma.
Poseban vid nekroze je fibrinoidna nekroza, koja se dešava najčešće kao posledica 
imunoloških poremećaja, kod autoimunih bolesti. Kod ove veste nekroze dolazi do 
prisustva staklastih ružičastih depozita u ziu zidu krvnog suda. Promene se vide samo
mikroskopski.

Posledice nekroze zavise od veličine zahvaćenog tkiva i mesta u organizmu.
Ishod nekroze:
­manje nekrotično ognjište može biti uklonjeno resorpcijom
­kod većih ognjišta nastaje demarkaciona zona (razgraničenje nekrotičnog od zdravog
tkiva), zapaljenje i organizacija nekroze, kao i taloženje kalcijumovih soli (distrofična
kalcifikacija).