GLAGOLSKI NAČIN – GLAGOLSKI NAKLON

Glagolski načini ili modali - IMPERATIV

Glagolski nakloni - VELELNIK
Velélnik ili imperatív je glagolski način za izražavanje  zapovednog glagolskog
oblika, znači glagolskog oblika, koji izražava poželjnost glagolske radnje, to jest,
navodi na izvršavanje radnje.
Sa njim možemo izraziti:
- Naredbu /ukaz/ (Pomij posodo!/Operi sudove!)
- Molbu /prošnja/ (Prosim kupi kruh!/Molim te kupi hleb!)
- Savet /nasvet
Koristi se za prvo lice dvojine i množine i drugo lice jednine, dvojine i množine.

jednina dvojina množina

1. os / -va -mo

2. os -ø -ta -te

Završeci (končnice) su u imperativu isti kao u prezentu (sedanjik), samo što je u

prvom licu jednine neglasovni završetak (ničta končnica -ø).

Poželjnost glagolske radnje, koju izražava imperativ može biti veća ili manja, može
biti samo naznačena ali i agresivna. Može značiti molbu, savet, želju, poziv, zahtev,
dozvolu, naredbu.
Imperativ formiramo iz osnove sadašnjeg vremena – prezenta – (sedanjik):

1. Sa glagolskim nastavkom (pripono): - i - (nesem → nesiva, nesimo, nesi,

nesita, nesite; nosim → nosiva, nosimo, nosi, nosita, nosite - NOSITI);
2. Sa glagolskim nastavkom (pripono): - j - (delam → delajva, delajmo,
delaj, delajta, delajte – RADITI); jem → jejva, jejmo, jej, jejta, jejte - JESTI);
3. Sa skraćivanjem slova – e – ja kod glagolskog nastavka (pripone) na - j-
(kupujem → kupujva, kupujmo, kupuj, kupujta, kupujte - KUPOVATI; 
pijem → pijva, pijmo, pij, pijta, pijte - PITI);

Posebnost so oblici imperativa: imeti → imej - IMATI; gledati → glej-

GLEDATI; bati se → boj se – PLAŠITI SE; stati → stoj STAJATI; vedeti → vedi
-ZNATI; iti → pojdi - IĆI; biti → bodi - BITI