Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

САДРЖАЈ:

1.0 Увод.............................................................................................5
1.1. Предмет и проблем истраживања...................................................6
1.2. Методе истраживања...........................................................................7
1.3. Циљ истраживања.................................................................................7
2.0 Историјски оквир......................................................................8
2.1. Развој индустрије у Новом Саду пре рата.......................................8
2.2. Развој индустрије у Новом Саду после рата.................................10
2.3. Историјат комплекса..........................................................................14
2.4. Фотодокументација.............................................................................17
2.5. Техничка документација.....................................................................19
3.0 Примери добре праксе.......................................................20
3.1. FCBStudios...............................................................................................20
3.2. Herzog & de Meuron.............................................................................24
3.3. AKVS Arch....................................................................................
3.4. Saisei Kenchiku Laboratory....................................................
3.5. Ricardo Bofill Taller de Arquitectura..........................................
4.0 Пројектантски рад................................................................
4.1. Локација и бонитет објекта.........................................................
4.2. Развој концепта............................................................................
5.0 Техничка документација.....................................................
5.1. Ситуација........................................................................................
5.2. Основа приземља комплекса....................................................
5.3. Основа спрата комплекса..........................................................
5.4. Основа крова комплекса..........................................................
5.5. Основа конструкције приземља комплекса.........................
5.6. Основа конструкције спрата комплекса..................................
5.7. Основа конструкције крова........................................................
5.8. Амбијентални и изометријски приказ конструкције.............
5.9. Пресеци.........................................................................................
5.10. Изометријски пресек комплекса..........................................
5.11. Изгледи.........................................................................................
5.12. Изометријски приказ комплекса.............................................
5.13. Изометријски приказ сегмената комплекса........................
5.14. Амбијент 1.....................................................................................
5.15. Амбијент 2.....................................................................................
5.16. Амбијент 3.....................................................................................
5.17. Амбијент 4.....................................................................................
5.18. Амбијент 5.....................................................................................
5.19. Амбијент 6.....................................................................................
6.0 Закључак................................................................................
7.0 Библиографија....................................................................
7.1. Литература.......................................................................................
7.2. Интернет извори...............................................................................
7.3. Извори илустрација..........................................................................
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

1.0 Увод
Индустријски објекти су кључни елементи модерних економија,
играјући виталну улогу у производњи, преради и дистрибуцији
различитих роба и услуга. Ови објекти су специфично дизајнирани
и опремљени како би омогућили учинковиту производњу великих
количина производа или пружање услуга у разним секторима, као
што су производња хране, аутомобила, електронике, хемикалија, итд.

Осим економске улоге, индустријски објекти имају и друштвени

утицај. Локалне заједнице често зависе од њих за радна места и
економски просперитет. Ипак, индустријски објекти такође могу
изазвати и негативне утицаје, попут загађења ваздуха, воде и земље
као и промена у околини. Стога је важно постизање равнотеже између
економске добити и заштите околине кроз примену одрживих пракси
и технологија.

Варирају у величини и сложености, од малих радионица до

огромних постројења. Они обично укључују различите зоне као што
су производне хале, складишта, лабораторије, логистичке центре
и канцеларијске просторе. Дизајн ових објеката често се своди на
принципима учинковитости, сигурности и одрживости, како би се
осигурала оптимална радна околина за запосленике и оптимално
коришћење ресурса.

Они су витални стубови модерних друштава, играјући кључну улогу

у економији, запошљавању и технолошком напретку. Њихов развој
и управљање захтевају пажљиво балансирање између економске
користи, друштвених утицаја и заштите околине.

Али ипак се поставља питање - шта бива са индустријским

објектима који не подлежу технолошком напретку данашњице? Да
ли се они уклањају и граде нови? Или можда имају неку срећнију
судбину прилагођавања данашњици? Управо овим питањима се овај
рад бави кроз сценарио бивше кланице “Венац” у Новом Саду.

5
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

1.1 Предмет и проблем истраживања

Предмет рада представља истраживање, проучавање и

дефинисање индустријског наслеђа Новог Сада из периода
Југославије, као и њихову поновну употребу у складу са савременицом
града, односно инкорпорирање и “спајање” индустријске зоне у
свакодневни ток града Новог Сада.

Проблематика рада је пре свега усмерена на реактивацју

напуштеног комплекса бивше кланице “Венац” (данас Неопланта) на
обали Дунава у Новом Саду.

Највећа пажња је посвећена самом истраживању и реактивацији

овог великог комплекса, будући да је мењао два пута своје намене
од како је комплекс подигнут. Некада значајна инудстријска кланица
“Венац”, а потом “Дунав Група Агрегати”, данас овај објекат стоји
напуштен више од 5 година након што је отишла у стечај 2018. године.
Како је данас комплекс напуштен тако је и овај део града “мртав”,
стога, овај истраживачки рад се бави проблематиком данашњег стања
комплекса као и применом адекватног решења зарад оживљавања
комплекса и његове непосредне околине. Једна од главних тема којом
се бави пројекат је и сама реорганизација и адаптација простора три
објекта у овом комплексу, тако да одговара будућем садржају.

1.1. 1. Стање једног од објеката у комплексу данас, потпуно девастирано и у функцији

полигона за paintball

6
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

1.2 Методе истраживања

Да би се допринело што бољој ревитализацији, али и реактивацији

комплекса који би у даљој будућности имао како културну тако и
комерцијалну намену која је неопходна у овом случају за развој овог
дела града, морају се спровести адекватна истраживања и пронаћи
могуће потенцијале овог комплекса.

Истраживање захтева одређене методе које ће се спровести

у раду. Први, а уједино и најбитнији метод је историјски у коме је
потребно сакупити што је више могуће архивске грађе и анализе
историјског и друштвеног контекста у ком је објекат изграђен. Након
тога, неопходно је истражити и примере добре праксе које се баве
ревитализацијом и реактивацијом индустријског наслеђа у циљу што
бољег упознавања решавања пробема на оваквом типу пројекта.
После овога тек следи утврђивање нове намене као и програмских
јединица за објекте целог комплекса за бољу будућу функционалонст
овог краја града. На крају једна синтеза која обухвата све делове рада
и доношење коначног закључка.

Након спроведених метода, приступа се даљем раду на самој

реактивацији комплекса, односно промени намене из које следи
пројектовање идејног решења новог мешовитог комплекса културе и
комерцијале.

1.3 Циљ истраживања

Сам циљ овог истраживања јесте очување и заштита индустријског

наслеђа које има потенцијал активирања нових садржаја у старом
комплексу, тиме и проширујући “активан” део града Новог Сада.
Веома је важно пронаћи адекватно идејно решење новоформираног
простора који би поред историјске вредности додатно допринело и
вредности “новог” места. Једна од битних ствари пре свега је активно
буђење свести и подстицање јавности на овакве промене старих
објеката кроз нове намене представља једну од важних прекретница
приликом подстицања културног развоја града.

7
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.0 Историјски оквир

Да би се што боље разумела функција комплекса из оригиналног
периода и онога што он може да пружи, мора се осврнути на комплетан
период развоја индустрије у Новом Саду, пре и после рата. Након тога
ће тек моћи да се адекватно вреднује комплекс у данашњици кроз
нову намену у историјском и културолошком амбијенту.

2.1 Развој индустрије у Новом Саду пре рата

Привредни развој града у другој половини деветнаестог века

омеђен је карактеристикама тадашње Аустроугарске монархије,
која је у индустријској експанзији помало заостајала за државама
западне Европе. Осамдесетих година деветнаестог века Нови Сад
је имао само свилару, а нешто касније саграђена је кланица,
затим плинара, а 1910. године и електричну централу. Изградњом
магистралне железничке пруге, 1883. године, која га је повезивала са
Будимпештом, Нови Сад добија на значају, али је индустрија у граду
и даље занемарујућа. Пре Другог светског рата, Нови Сад је био
важан индустријски центар у Краљевини Југославији. Град је доживео
значајан развој у различитим секторима индустрије где има неколико
кључних аспеката за развој индустрије у Новом Саду пре рата:

1. Пољопривредна индустрија: Нови Сад се налази у плодној

Војводини, што је омогућавало развој пољопривредне индустрије. Ту
су се производили и прерађивали разни пољопривредни производи
као што су житарице, уљарице, воће и поврће. Град је постао познат и
као важно тржиште за трговину пољопривредним производима.

2. Металопрерађивачка индустрија: Развој металопрерађивачке

индустрије био је такође значајан. Производиле су се разне металне
компоненте, машине и алатке. Ово је допринело расту локалне
економије и стварању радних места.

3. Текстилна индустрија: Нови Сад је имао развијену текстилну

индустрију, укључујући производњу тканина, одеће и других текстилних
производа. Ова индустрија је такође играла важну улогу у привлачењу
радне снаге и економском расту града.

4. Прехрамбена индустрија: Производња хране и пића била је

значајан сектор индустрије у Новом Саду. Прехрамбена индустрија
је укључивала производњу меса, млечних производа, кондиторских
производа и других намирница.

8
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

5. Трговина и транспорт: Захваљујући свом географском положају

и повезаности са другим деловима земље, Нови Сад је био важно
трговинско чвориште. Транспорт и логистика су такође играли кључну
улогу у развоју индустрије, омогућавајући ефикасан промет роба.
Важно је напоменути да је развој индустрије у Новом Саду пре
рата био уско повезан са политичким, економским и друштвеним
променама у то време. Овај период обележен је и брзим политичким
променама које су утицале на економију и индустријски развој града.

2.1. 1. Мапа Новог Сада из 1929. године где се види тек мали број развијених индустрија

2.1. 2. Стара фотографија фабрике свиле у Новом Саду

9
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.2 Развој индустрије у Новом Саду после рата

Други светски рат је прошао, а и самим тим донео велике

промене у Новом Саду, па тако и у његовом индустријском сектору,
како би се опоравио од ратних разарања и поново успоставио своју
економију. Након ослобођења остало је само 2.100 радника и управо
тада почиње невероватан раст, где је све кренуло од апсолутне нуле.

Од 1953. до 1960. новосадска привреда развијала се незамисливо

брзо. Отворен је 21 индустријски “гигант”, а они су на врхунцу моћи
запошљавали и до 30.000 људи. За само седам година друштвени
производ повећан је за 480 одсто, а број запослених за 260 одсто.

Срушене фабрике су обновљене, изграђене су нове, а занатске

радње су израсле у праве фабрике које и данас знамо – Неопланта,
ХИНС, Албус, Југоалат, Југодент, Новитет, Новкабел, Победа, МОТИНС
(27. март), Електропорцелан, Венац, Нива, Бродоградилиште, Дунав,
НИТ, Неимар, Котекспродукт, Необус, Новосадска млекара, Данубиус,
Рафинерија нафте Нови Сад…

У првих осам година фирме су се консолидовале и доводиле

у ред, а 1953. почиње невероватан успон који је трајао до краја
осамдесетих. Један од занимљивих фактора развоја индстрије је
управо тај број запослених који је Нови Сад држао.

Године 1952. у Новом Саду је у индустрији радило 7.780 радника, а

1956. године број је порастао на 10.700, а до 1963. године се дуплирао.
Те године је само у индустрији радило 21.400 људи. Ту се не стаје јер је
већ следеће 1964. године запослено невероватних 50.000 људи!

2.2. 1. Фотографија из 1987. године, једног од већих индустријских гиганата - Бродоградилишта

10
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.2. 2. Фотографија из 1990. године - у првом плану велики комплекс Југоалата

Неколико кључних аспеката развоја индустрије у Новом Саду

после рата:
1. Национализација и индустријализација: Након рата, дошло је
до национализације многих предузећа, што је резултирало стварањем
великих индустријских комбината под државном контролом. Ово је
био део ширег процеса индустријализације у оквиру социјалистичког
система, где су се тежиште и ресурси усмеравали према развоју
тешке индустрије, као што су металургија, хемијска индустрија и
електроенергетика.
2. Развој тешке индустрије: Тешка индустрија постала
је кључна компонента економије Новог Сада и шире регије.
Изградња индустријских постројења за производњу челика,
алуминијума, хемикалија и других тешких материјала допринела је
индустријализацији града.
3. Пољопривредна и прехрамбена индустрија: Пољопривредна
и прехрамбена индустрија и даље су остале значајне, са наставком
производње хране и пића, као и прерадом пољопривредних
производа. Уз то су се и модернизовали процеси производње и
дистрибуције хране.
4. Производња машина и опреме: Развој индустрије машина и
опреме такође је био важан. Производња индустријске опреме, алата
и машина допринела је модернизацији и унапређењу различитих
сектора привреде.
5. Трговина и услуге: Поред индустрије, трговина и услуге су такође
играли значајну улогу у економском развоју града. Увођење нових
трговинских формата и услуга допринело је развитку економије.

11
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

Важно је напоменути да је овај период био обележен

социјалистичким планирањем и управљањем економијом, што
је утицало на правац и приоритет развоја индустрије. Послератни
период такође је био време промена у технолошком, друштвеном и
политичком смислу, што је додатно обликовало индустријски пејзаж
Новог Сада.
Како се овај рад бави некадашњом индустријском кланицом
“Венац”, тако би било згодно вратити се и рећи пар речи о развитку
прехрамбене индустрије Новог Сада. По завршетку рата, прецизније
1946. године основан је “Млинпред” који је обухватао десетак погона
широм целе Војводине. Ова фирма је била главна у прехрамбеној
индустрији па су се њој 1960. године припојила 22 млина и 4 пекаре.
Поред “Млинпреда”, 1963. године се гради и млин “Војводина”, један
од највећих и најопремљенијих млинова у целој земљи у то време. Уз
млин је изграђен и велики силос капацитета 22.000 тона. О његовој
снази говори то да је могао прерадити 120 тона пшенице за 24 часа, а
после је производња проширена за још 50 тона.

2.2. 3. Фотографија са почетка шездесетих - индустријска зона север у развоју са акцентом

на новоизграђени млин “Војводина”

12
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.2. 4. Фотографија са почетка шездесетих - у првом плану се види млин “Војводине” и празан
простор на којем треба да се нађе кланица “Венац”

2.2. 5. Фотографија још не развијене у потпуности Индустријске зоне север

13
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.3 Историјат комплекса

Један од најзначајнијих комплекса изграђених после ослобођења

Новог Сада јесте индустријска кланица с хладњачом “Венац”, чија је
годишња производња била 15.000 тона меса и месних прерађевина.
“Венац” је задовољавао домаће потребе па је своје производе
пласирао и на страно тржиште. Од извоза је годишње зарађивао три
милијарде тадашњих динара.
“Венац” је радио до 1980, а онда је због проблема урађен
такозвани стечај у ходу и фабрика је добила назив “Неопланта”. Овај
велики систем имао је низ продајних центара широм Југославије, са
савременим линијама за клање свиња и друге стоке.
Годишње се клало 200.000 свиња и 50.000 товних јунади и била је
водећа индустрија у тој области.
О самом комплексу има веома мало информација, али из
писаног документа о студији оправданости изградње из 1959. године
може се сазнати да је инвеститор извршио разне анализе пре саме
изградње објекта. У документу се може наћи и то да је новосадска
општина донела решење о изградњи индустријске кланице још 1954.
године због развоја привреде у Новом Саду, па се тиме и указала
прилика за потребом стварања индустријске зоне у којој треба да се
изгради и прехрамбена индустрија.
Укупна инвестициона улагања у изградњу индустријске кланице је
била 2,460.000.000 динара, а поред тога су и прибављена специјална
теретна возила са хладњачом за месо.

2.3. 1. Фотографија специјалних теретних возила са хладњачом за месо

14
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

У књизи “Нови Сад (1944-1964)” се спомиње кланица “Венац”, где

је речено о њој следеће:

“Један од најзначајнијих објеката изграђених после ослобођења

у Новом Саду је индустријска кланица са хладњачом која под именом
“Венац” послује од краја 1963. године. У новој модерно опремљеној
кланици моћи ће годишње производити око 15.000 тона меса,
месних прерађевина и конзерви. Но, већ се рачуна са проширењем
капацитета у наредним годинама, када ће се свкодневно прерађивати
дванаест вагона стоке.
Технолошка концепција, механизација и хигијенски услови у
кланици су на завидној висини. У потпуности је примењен принцип
такозване “затворене производње” у којој стока после клања не долази
више у додир са дневном температуром и светлошћу све док се не
претвори у готов производ. Све фазе технолошког процеса одвијају се
у кондиционираним и хлађеним просторијама. У солидно устројеној
лабораторији, поред свакодневне контроле квалитета производа,
испитују се могућности примене најновијих научних достигнућа у
производњи.
“Венац” рачуна и на озбиљан пласман својих производа на
иностраном тржишту, предвиђа се да ће у прво време вредност извоза
износити око три милијарде динара.
Да би обезбедила сталан прилив сировина, кланица одржава
најтешње контакте са произвођачем стоке. Само у 1963. години уложила
је 242 милиона динара у кооперацију за производњу квалитетних
приплодних грла и товљеника. У плану је и изградња фабрике за
производњу сточне хране. За прераду кланичних отпадака пдоигнута
је кафилерија која обезбеђује храниво за стоку.”

Из овог кратког чланка о кланици се може уведитеи колико је

“Венац” био јак “играч” у прехрамбеној индустрији у бившој држави
Југославији.

2.2. 2. Фотографија индустријске кланице “Венац”

15
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.2. 3. Фотографија погона Венца - “затворена производња”

2.2. 4. Фотографија плаката са производима “Венца” и плакат честитке за Међународни

празник рада

16
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.4 Фотодокументација

17
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

18
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

2.5 Техничка документација

19
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

3.0 Примери добре праксе

Пре него што се пређе на сам пројектантски рад, требало би
обратити пажњу на велике светске (а и домаће) бирое који су се бавили
реактивацијом градитељског наслеђа. Пројектантски рад је “подељен”
на 5 различитих целина и у складу са њима су изабрани 5 различитих
пракси који су се бавили приближним темама градитељског наслеђа.
Пет целина чине следећи бирои:

• FCBStudios (општа пренамена),

• Herzog&deMeuron (културна пренамена),
• AKVS Arch (пренамена на домаћем тржишту?),
• Saisei Kenchiku Laboratory (канцеларијска пренамена),
• Ricardo Bofill - Taller de Arquitectura (спиритуална пренамена)

3.1 FCBStudios / Shrewsbury Flaxmill Maltings

Локација: Шевсбури,
Клијент: Енглеска,
Стање: завршено Mарта 2023. године,
Површина: 5596 м2

FCBStudios је можда и један од најпознатијих бироа који се поред

пројектовања добрим делом бави и адаптивном пренаменом старих
објеката. Са искуством преко 40 година овај студио је израдио 28
пројеката у сектору адаптивне пренамене и то најчешће са старим
фабрикама Енглеске. Данас, један од оваквих објеката, у складу са
савременим потребама има своју мешовиту намену.

3.1. 1. Фотографија обновљеног млина лана

20
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

Фабрика лана изграђена 1797. године, је била прва зграда

изграђена коришћењем конструктивног система греда од ливеног
гвожђа, стубова и вучних шипки са луковима, што га чини првим
млином отпорним на пожар који је изграђен. Крстолики стубови који
се рачвају на капителу су ту да подрже погонска вратила и греде са
подупирачем, причвршћене заједно помоћу навртки и вијака. Плитки
лукови од опеке протежу се између гвоздених греда и целина је
повезана деликатним, кованим металним шипкама. Сам млин је био
веома хваљен у своје време изградње, а сада, 220 година касније,
сматра се једном од најважнијих грађевина индустријске револуције.

3.1. 2. Фотографија крстастих 3.1. 3. Фотографија скице плитког лука од опеке са металним
челичних стубова шипкама

То су били само неки од многих детаља кад је у питању

конструктивни склоп оваквог објекта који би нам помогао у разумевању
његове обнове. Оно на шта би требало обратити пажњу код оваквог
пројекта је сам приступ и процес обнове.

Овај пројекат је захтевао лаганији, али уједино и нешто

традиционалнији приступ конзервације што је значило, да су
традиционални материјали и вештине неопходне пре свега зарад
добре конзервације. Програм вештина наслеђа је испоручен током
грађевинских радова, користећи сам локалитет као алат за учење.
Између 2017. и 2020. реализован је програм активности везаних за
вештине наслеђа који су обухватали обиласке локација и обуке
усмерени на све нивое од студената до професионалаца у индустрији.

21
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

3.1. 4. Фотографија програма вештина наслеђа током грађевинских радова млина

Током времена зграде су “еволуирале” са променљивом

употребом, тако да свака следећа фаза њиховог живота доноси више
промена. У овом случају природно светло и природна вентилација
су поново уведени у зграду Главног млина кроз поновно отварање
110 бивших прозора, док конструктивни радови појачавају зидове
око оквира од ливеног гвожђа, задржавајући јединствен карактер
историјске структуре.

3.1. 5. Фотографија ентеријера пренаменутог простора - кафић

22
 Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

3.1. 6. Фотографија ентеријера пренаменутог простора - “co-working” канцеларије

3.1. 7. Фотографија новопројектоване основе млина

На овом јединственом примеру можемо лако увидети однос

према индустријском наслеђу у Енглеској, али запитајмо се, какав је
однос према индустријском наслеђу код нас? Шта можемо учинити
да достигнемо тај ниво односа? Да ли би требало јавност чешће
едуковати о нашим проблемима са запуштеним индустријама? Или
можда чак кроз стручну праксу едуковати будућност струке?
Најпре би требало обратити се широј јавности и објаснити
им проблем са нашим индустријама, а тек касније, постепеном
едукацијом како шире тако и уже стручне јавности образовати како
сачувати индустријско, а и генерално наслеђе у региону.

23
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

3.2 Herzog & de Meuron / 230 Elbphilharmonie Hamburg

24
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

25
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

26
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

27
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

28
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

29
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

30
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

31
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

32
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

33
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

34
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

35
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

36
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

36
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

37
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

38
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

39
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

40
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

41
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

42
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

43
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

44
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

45
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

46
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

47
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

48
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

49
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

50
Реактивација градитељског фонда - случај: Индустријска кланица “Венац”

51