Сестринске интервенције код поремећаја хемостазе и малигних лимфома

Органи у којима се стварају крвне ћелије,хематопоезни органи су:коштана срж,тимус,лимфне

жлезде,пајерове плоче у зиду црева и слезина.

У коштаној сржи стварају се еритроцити, леукоцити и тромбоцити .

Тромбоцити учествују у заустављању крварења(хемостаза).

Хемостаза је скуп међусобно повезаних физичко-хемијских реакција, које прате једна другу и
спречавају спонтана крварења, и омогућавају брзо заустављање крви после повређивања.

Хеморагијски синдром је поремећај хемостазе које карактерише појава спонтаних или

продужених обилних крварења после повреде коже, слузокоже ,ткива и органа.

Нега ових болесника састоји се у посматрању болесника и његових излучевина.

После уочавање мелене или хематемезе, болесник се смешта на одељење интензивне неге.

Свако ново крварење медицинска сестра одмах пријављује лекару. Пошто су спонтана крварења
честа ,веома је важна манипулација са болесником: вађење крви, пресвлачење, мерење притиска.

За дијагнозу хематолошких болести уз преглед периферне крви узима се и коштана срж на

преглед стерналном пункцијом.Пункцију ради хематолог, асистира му медицинска сестра а
интервенцији присуствује лаборант. За пункцију се користи специјална игла са мандреном и
металним пелотом која има завртањ (пожељи се продужује).

Интервенција се ради у дијагностичке сврхе.

Болесник лежи на леђима без јастука на амбулантном столу, место убода је у стернуму у висини
другог и трећег интеркосталних простора.

Болеснику се објасни значај и сврха интервенције и објасни се да ће приликом убода и приликом

аспирације осетити бол.

Битна је његова сарадња, након завршене пункције место убода се прекрије газом , заштити
леукопластом.

Болесник остаје да лежи 10 минута затим се одводи у собу, у болесничког постељи остаје два сата
у одговарајући положај(хоризонтални положај).

МАЛИГНИ ЛИМФОМИ

Лимфоми су малигне болести лимфоцита, ћелија лимфног система.

Лимфни систем представља део одбрамбеног - имунолошког система организма и састоји се од

међусобно повезаних лимфних судова, лимфних чворова и органа који укључују: коштану срж,
тимус, слезину и крајнике. Лимфни систем је испуњен безбојном течношћу која се назива лимфа и
она садржи лимфоците, врсту белих крвних ћелија које се боре против инфекција.
Лимфоми настају када лимфоцити развију абнормалности и почну се неконтролисано умножавати.

Ова малигна обољења се обично презентују увећањем једног или више лимфних чворова, насталих
услед накупљања малигних лимфоцита у њима. Лимфоми се могу јавити и у осталим органима
(најчешће у коштаној сржи, слезени и јетри), јер лимфоцити круже по целом организму

Постоји више од 90 врста лимфома, а две главне категорије су: Хочкинов и Не-Хочкинов
лимфом (НХЛ).

Већина дијагностикованих лимфома су Не-Хочкинови лимфоми.

Према клиничком току болести лимфоми се могу поделити на индолентне и агресивне.

Индолентни лимфоми споро напредују и са њима пацијенти могу живети годинама, понекад и без
лечења. Агресивни лимфоми су типичне злоћудне болести, карактерисане прогресивним
непредовањем, које захтевају тренутни третман.

Препознавање подтипова НХЛ-а при постављању дијагнозе је важно, јер различити подтипови
показују различити ток болести, што значи да могу захтевати различит приступ лечењу.

Најчешћи симптоми НХЛ-а су:

- Безболан оток лимфних чворова - Ноћно знојење - Повишена телесна температура, без очитог
разлога - Необјашњиви губитак тежине и константан умор кроз дужи временски период - Кашаљ -
Упоран свраб по телу - Необјашњив бол у грудима, абдомену или костима

Сврха лечења НХЛ-а је уништити што је могуће већи број малигних лимфоцита и пацијента
увести у стање комплетне ремисије.

Комплетна ремисија подразумева нестанак свих знакова лимфома који се данашњим

дијагностичким методама могу уочити. Код одређених подтипова НХЛ-а комплетна ремисија
уједно значи и излечење- болест се више никада не врати; док код других подтипова НХЛ-а, након
периода ремисије, знакови болести се враћају, односно болест релапсира и захтева поновно
лечење.

Терапијски приступ НХЛ зависи од подтипа лимфома, врсте захваћених лимфоцита, стадијума у
којем се болест налази, старости пацијента, присутности симптома болести, као и захваћености
других органа (мимо лимфних чворова), и укључује више могућности:

- Радиотерапија - Хемиотерапија - Имунотерапија -Радиоимунотерапија - Трансплантација