HOMEOSTAZA KALCIJUMA I FOSFATA, FIZIOLOGIJA

KOSTIJU
99% kalcijuma se nalazi u kostima u obliku hidroksi-apatita, a svega 1% se nalazi u tkivima i
ekstracelularnom prostoru. Od ukupne količine kalcijuma koja se nalazi u kostima samo 1%
(10g) koštanog kalcijuma je izmenljivo sa ekstracelularnim prostorom. Ukupni ekstracelularni
depo kalcijuma iznosi oko 900mg.
U kostima se vrši reapsorpcija i deponovanje kalcijuma, ali je neto efekat 0, obzirom da se
ista količina kalcijuma reapsorbuje i deponuje (negde oko 500mg). Na balans kalcijuma u
kostima utiče ravnoteža aktivnosti između osteoklasta i osteoblasta, tj. izgradnje i destrukcije
koštanog matriksa, a na čiju aktivnost utiču parathormon i vitamin D.
Balans kalcijuma iznosi 0, obzirom da se ista količina (1000mg) unese u organizam, i da se
identična količina kalcijuma izluči putem fecesa i urina.
Zbog bliske povezanosti kalcijuma i fosfata, distribuciju i promet ova dva elektrolita u
principu treba razmatrati zajedno jer se oni zajedno apsorbuju iz digestivnog trakta i deponuju
u kostima. Dnevni unos fosfata iznosi između 1000-1500mg, on se apsorbuje u tankom crevu
najvećim delom (oko 1100mg). Neto promet fosfata u kostima je jednak 0, zato što se ista
količina deponuje i reapsorbuje (oko 200mg).
U homeostazi (balansu i regulaciji) kalcijuma i fosfata učestvuju 3 hormona, 3 organa i 3
vrste koštanih ćelija.
Parathormon ispoljava svoje efekte vezujući se za paratiroidni receptor koji je prisutan u
bubrezima (tubulocitima) i kostima.
Uloga parathormona u kostima je takva da je njegov efekat trenutan tako da dolazi do
mobilizacije kalcijuma i fosfata iz kosti usled demineralizacije što za posledicu ima povećanje
conc. kalcijuma. Paratreceptori se nalaze i na osteoblastima i na osteoklastima, a parathormon
ubrzava mobilizaciju kalcijuma i fosfata putem dva procesa:
1. prvi proces je brza osteoliza gde se kalcijum premešta iz kostokanalikularnog sistema
u osteocite a zatim u ekstracelularnu tečnost;
2. drugi proces je sporiji i u njemu parathormon stimuliše osteoklaste da resorbuju
potpuno mineralizovanu kost i tokom ovog procesa dolazi do oslobađanja kalcijuma i
fosfata. Parathormon prvo deluje na postojeće osteoklaste (brza faza), a zatim dovodi
do stimulacije diferencijacije i proliferacije osteoklastnih prekursora i stvaranja novih
osteoklasta. Veliki osteoklasti resorbuju kortikalnu i trabekularnu kost, a parathormon
povećava i aktivnost kisele fosfataze i karboanhidraze pa dolazi do akumulacije
mlečne i limunske kiseline, a povećanje kiselog sadržaja (smanjenje pH) dodatno
doprinosi resorpciji kostiju.
Iako je parathormon prisutan na osteoklastima, za ostvarenje resorptivnog efekta
potrebno je prisustvo i osteoblasta. Naime parathormon u osteoblastima inhibira
sintezu kolagena, a proosteoblasti imaju duge sincicijalne produžetke kojima se
pružaju ka koštanom matriksu i prepliću se sa drugim ćelijama i krvnim sudovima.
Osteoblasti mogu da posreduju u resorptivnim efektima parathormona tako što
stimulišu oslobađanje svojih produkata (interleukina 6, Macrofag colony stimulating
factor-a) koji parakrino deluju na susedne osteoklaste i njihove prekursore.
Na ovaj način, inicijalna hipokalcemija dovodi do demineralizacije kostiju što dovodi do
povećanja ekstracelularnog Ca.
Zanimljivo je naglasiti da kada je koncentracija Ca u fiziološkim vrednostima, kada je
sekrecija PTH intermitentna, on ima anabolički efekat, tj. stimuliše formiranje kostiju.
Parathormon povećava aktivnost alkalne fosfataze koja je fiziološki marker formiranja
kostiju, tako da njena povećana aktivnost ukazuje na pojačanu izgradnju kostiju.

*Neto efekat delovanja PTH gde je glavni stimulus hipokalcemija je bila povećana
reapsorpcija kalcijuma i fosfata u kostima zbog demineralizacije, povećana reapsorpcija
kalcijuma i smanjena reapsorpcija fosfata u bubrezima i indirektno, vitamin D u digestivnom
traktu povećava reapsorpciju i kalcijuma i fosfata. Možda deluje zbunjujuće što u bubrezima
parathormon povećava reapsorpciju kalcijuma a smanjuje reapsorpciju fosfata, ali se to
dešava da ne bi došlo do interakcije između kalcijuma i fosfata i da se ne bi stvorio kalcijum-
fosfat koji bi se istaložio odnosno precipitirao u bubrezima.
Dodatno parathormon stimuliše i reapsorpciju magnezijuma.
*Regulacija sekrecije parathormona se odigrava po principu negativne povratne sprege, gde
hipokalcemija stimuliše lučenje parathormona koji zatim povećava reapsorpciju kalcijuma u
tubulima bubrega, povećava demineralizaciju kostiju, što dovodi do povećanja kalcemije, a
povećana conc. Ca će sada inhibirati lučenje parathormona i na taj način će se zatvoriti petlja
negativne povratne sprege.
Hipofosfatemija, hipokalcemija i povećana koncentracija PTH stimulišu 1α -hidroksilazu koja
dovodi do stvaranja aktivnog oblika vitamina D - 1,25(OH)2 holekalciferola. Nastali aktivni
oblik vitamina D ima sposobnost da inhibira produkciju parathormona.
Svoje efekte vitamin D ostvaruje vezujući se za svoje receptore u kostima, enterocitima i u
tubulocitima bubrega. Naime, u kostima vitamin D utiče na izgradnju i razgradnju kostiju. On
utiče na formiranje i mineralizaciju kostiju, ali istovremeno i na resorpciju i remodelovanje
kosti što dovodi do povećanja conc. Ca i fosfata u plazmi, a takođe učestvuje i na razvoj
hrskavice u epifizealnim zonama rasta. Receptore za vitamin D imaju osteoblasti i hondrociti,
i delujući na osteoblaste vitamin D stimuliše formiranje i mineralizaciju kostiju. Delujući na
hondrocite dolazi do razvoja hrskavice u epifizealnim zonama rasta. Naravno, pri fiziološkim
kocentracijama vitamina D dominira efekat formiranja i mineralizacije kostiju. Kada se usled,
hipokalcemije poveća conc. vitamina D do izražaja dolazi efekat resorpcije kostiju koji se
ostvaruje tako što osteoblasti preko svojih citokina stimulišu osteoklaste te dolazi do
resorpcije, remodelovanja kostiju i povećanja conc. Ca i fosfata.
Nedostatak kalcijuma narušava formiranje kostiju, i blagi deficit kod starih osoba dovodi do
sekundarnog hiperparatireoidizma (povećanja PTH) i povećanog remodelovanja kostiju, dok
težak deficit izaziva osteomalaciju. Osteomalacija je stanje koje je analogno rahitisu kod dece,
naime ako nema dovoljno kalcijuma ili vitamina D dolazi do razvoja rahitisa kod dece koji se
karakteriše akumulacijom viška nemineralizovanog osteoida, a aktivni oblik vitamina D
deluje negativnom spregom na sintezu parathormona.
*Vitamin D inhibira sekreciju parathormona. Stimuliše urođeni, a inhibira stečeni imunitet.
Kalcitonin stvaraju parafolikularne – C ćelije tiroidne žlezde, on po svojim efektima
predstavlja antagonist parathormona jer je stimulus za njegovu sekreciju hiperkalcemija, a
neto efekat delovanja kalcitonina je smanjenje conc. Ca u plazmi. Kalcitonin ovo dejstvo
postiže delujući na kosti i bubrege.
U kostima smanjuje aktivnost osteoklasta, smanjuje stvaranje novih osteoklasta i smanjuje
osteolitno dejstvo osteocitne membrane.
Neto efekat delovanja parathormona i kalcitonina:
- parathormon stimuliše oslobađanje Ca iz kostiju koji povećava reapsorpciju Ca u
bubrezima i stimuliše nastanak vitamina D koji zatim utiče i na reapsorpciju Ca u
digestivnom traktu;
- za razliku od njega, kalcitonin deluje suprotno, on inhibira reapsorpciju, inhibira
osteoklaste a stimuliše osteoblaste i osteocite