- Ovo epsko prozno delo uči nas ljubavi između čoveka i životinje.

Uči nas
ljubavi uopšte. Jedna od piščevih ideja jeste i da pokaže čitaocima da
nekada životinje mogu biti bolji prijatelji nego što to ljudi mogu biti. Zajedno
žive, uče, smeju se... Uživaju u međusobnom prijateljstvu bez ikakve koristi
i to je ono što ih raduje i vodi kroz život.

U ovoj knjizi opisano je čudesno prijateljstvo jednog hrabrog dečaka i

prelepog,slobodnog, divljeg konja. Smeštena u predeo nepreglednih močvara po
kojimagalopiraju divlji pastuvi, ova neobična priča nas uči da sloboda i ljubav
nemajucenu

Folko – dečak kojemu je najveća želja bila da postane krotitelj konja kad poraste. Ta želja nije izvirala iz
potrebe da manipuliše konjima, da njima vlada i da ih sebi podređuje, već je želio da im bude prijatelj i da
se brine o njima. Prvi konj i jedini kojeg je imao priliku da pripitomi bilo je Bela griva, ždrebe kojeg je
pronašao i tako ga prozvao. Zavoleo je tog konja, pa mu nikada nije bilo teško pomoći mu u nevolji.

Folko je vrlo je požrtvovan i dobar dečak, koji je marljivo radio i napravio sve samo da mu ostane
vremena da radi ono što voli i sledi svoje snove. Znatiželjan je i rado uči o svemu što ga zanima, iako su
to najčešće samo konji. San mu je bio da jednom zajaše Belu grivu, pa je bio jako tužan kada mu konj to
nije dopuštao ili kada bi pobegao sa svojim krdom. Bela griva mu je uvek bio na prvom mestu i učinio je
sve moguće da ga izbavi iz raznih opasnih situacija. Na kraju ga je prijateljstvo s konjem koštalo život.
Ostao je zauvek dete koje je suosećalo s konjima i nastojalo da i oni zadobiju svoju pravdu, pravo na
slobodu i srećan život.

Bela griva – konj kojeg je Folko susreo još dok je bio ždrebe. Rano je ostao bez majke, ali to ga nije
sprečilo da odraste u snažnog i hrabrog konja. Kao odrastao, borio se ostalim pastucima da postane vođa
svog krda, a jednom je u borbi i pobedio, svladavši crnog pastuva.

Bela griva je neobuzdiv i neukrotiv konj. Iako pronalazi prijatelja u dečaku i u par slučajeva pokušava da
bude pripitomljen, on je uvek ostao divlji konj koji nije mogao da odoli zovu svoje vrste i sopstvenog
instinkta koji ga je terao na slobodan život u divljini. Celi život morao je da se bori za svoju slobodu, protiv
zlih ljudi koji su hteli da ga ulove i ukrote, a jednom čak i pošalju u cirkus. Ipak, bio je dovoljno jak i
spretan da sve to izbegne, uz nesumljivu pomoć dečaka.

U tom dečaku vidio je prijatelja i jedinu osobu od poverenja, pa je jedino njemu dopuštao da ga miluje i
jaše. Jednom mu je došao i kad je bio teško ranjen, jer je jedino njemu verovao da će ga izlečiti i spasiti.
Na kraju je i izgubio život pored tog dečaka, bežeći od vatre i lovokradice, u slobodu. Sada će, zajedno s
dečakom, biti slobodan u večnosti.