ALATI ZA EKSTRUZIJU

2.5 Alati za ekstruziju profila

Profili se dela na:
 otvorene profile (bez zatvorenih delova, pune profile)
 zatvorene profile (sadrže zatvorene delove ne-kružnog poprečnog preseka)
 kontinualne profile (kombinacija otvorenih i zatvorenih)
 specijalni profile (armirani,…)
Moguća je i drugačija podela: tanko-zidni, debelo-zidni, simetrični, nesimetrični…
Profili se izrađuju pretežno od PVC-a i PVC-P. Glavna namena je u građevinarstvu,
vodovodu , arhitekturi, itd.
Puni profil.

primeri alata za ekstruziju punih profila

Alat za direktno istiskivanje jednostavnih profila(sl.32)

Masa ulazi centralno i usmerava se po obimu radijalno. Izlazni deo je jednodelni. Ovo je
standardni alat jer se samo promenom matrice (“dizne”) alat moze primenjivati za razlicite profile.

Postupni alati za istiskivanje profila sastoje se iz

vise ploca koje su međusobno spojene i ciji profile
otvora pocinju sa kruznim a zavrsavaju sa
zahtevanim profilima.

14
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Šuplji profili zahtevaju distibuciju ulazne mase, što se obavlja uz pomoć trnova određenih
oblika i dimenzija. Na sledećoj slici prikazan je alat za izradu supljeg prifila.

presek A-A

presek B-B
Spic trna raspoređuje masu. Alat je sastavljen iz nekoliko ploča koje su vezane međusobno.
Ploča 1 definise spajanje konture profila. Ploča 2 služi da prihvati ploču 1 i da usmerava dolazeću
masu ka izlazu. Ploča 3 sadrži trn i otvore kroz koje prolazi masa.

sematski prikaz alata za ekstruziju profila za prozore.

15
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Alati za ekstruziju granulata (granulir alati)

Ovaj tip alata služi za izradu granula. Istiskuju se tanki kružni ili četverougaoni profili koji ili
 direktno nakon izlaska iz alata bivaju kružnim nožem isečeni u granule ili
 prolaze kroz sistem za hlađenje, a zatim u posebnom uređaju, granulatoru, bivaju
isečeni u granule
Kod toplog granuliranja granule su pri odsecanju tople, hlađenjem se skupljaju i zato im je
krajnji oblik loptast ili sočivast.
Ovaj proces istiskivanja je pravolinijski.
Otvori na mlaznici mogu biti poređani pravolinijski ili kružno.

Hladno granuliranje kao rezulatat daje cilindrične granule.

1. ekstruder
2. alat
3. noževi
Iza alata je
rotirajući nož koji
iseca ekstrudirene
profile i tako
proizvodi granulat
Postrojenje za granuliranje
koji pada u sanduk.

a
e-kanal za hlađenje
g-zaštita
f-umetnuti elementi profila
b
e-hlađenje
c
h-keramički umetak
d
l-telo alata
e-hlađenje
i-ploča sa otvorima

različite varijante alata za izradu »žila« za granule

16
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

hladno granuliranje

hladno granuliranje
Žile iz alata ulaze u vodenu kupku gde ih prihvataju dve beskrajne trake i vode ih kroz sistem
valjaka u kupki (hlađenje). Na kraju žile se odvajaju od trake i bivaju izvučene pomoću vodećih
valjaka do noževa.

17
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Alati za ekstruziju niti (vlakana)

U prinicipu niti se dobijaju u alatima gde se tok mase menja za 900.

Niti vertikalno na dole izlaze iz alata i ulaze u kupku za hlađenje.

Dužina profila »L« treba da je L  5d

Neposredno pre same mlaznice može se postaviti ploča sa otvorima i trn za preraspodelu
mase. Takođe se u tok mase mogu ugraditi i elementi za filtriranje. To je posebno važno kod tankih
niti gde se lako zapuše otvori mlaznice.
1. gronji deo alata
2. filteri (mreže, sita...)
3. prstenasta ploča sa kanalima za usmeravanje mase
4. donji deo alata
5. mlaznica sa otvorima
6. uložak za raspodelu mase
7. grejanje
8. trn
Pre izlaza iz alata, niti se hlade i izvlače posebnim
uređajima, pri čemu im se smanjuje prečnik i povećava
dužina. Zaključno se namotavaju na za to određene
kalemove.
alat za niti sa horizontalnim ulazom mase i
vertikalnim (na dole) izlazom niti

18
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Alati za oblaganje žice i kablova

Ovi alati koriste se za nanošenje plastične mase na dugačke proizvode (pre svega žicu,
kablove, užad, cevi, šipki...). To su, po pravilu, alati sa promenom toka mase za 900.

šema procesa oblaganja žice, kablova i profila

Koriste se dva tipa alata za oblaganje.
TIP A:

Oblaganje se obavlja
u okviru alata. Ovaj tip se
koristi od prvog postavljanja
sloja na žicu jer pruža
najbolji način da se ostvari
čvrsta veza između mase i
žice. Dakle, prva izolacija se
radi na ovaj način.

19
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

TIP B:

Ovde se spajanje
mase sa žicom obavlja van
alata i to tako da na mestu
»X« nakon izlaska žice i
mase iz alata vakuum koji
deluje kroz otvor u trnu
uvlači (privlači, usisava)
masu na žicu.
Ovaj tip
oblaganja se primenjuje za
profilirane žice, višeslojne
zazor 0,2-0,3mm kako bi delovao vakuum kablove i za drugi i treći
izolacioni sloj.

Alat poseduje mogućnost aksijalnog

pomeranja trna čime se omogućava variranje
debljine sloja obloge.
1 – fiksiranje aksijalnog položaja
6 – šuplji deo trna
8 - mlaznica
9 – vodeći deo trna
12- vođenje trna
13-otvor za žicu (kabel)

alat za oblaganje žice

20
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

1. telo alata
2. zadnji deo vodeće čaure
3. prostor za cev
4. čaura
5. priključak na ekstruder
6. grejanje
7. fiksiranje
10. prednji deo vodeće čaure
11. vijak za centriranje

alat za oblaganje metalnih cevi

21
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Šema opterećenja i elementi dimenzionisanja aksijalno simetričnog alata za

ekstruziju

 alat ima pet različitih segmenata, sa stanovišta geometrije kanala (I-V)

 trn se drži preko mostova (broj mostova »n«) koji su u segmentu III
 tok pritiska u pojedinim segmentima alata dat je za dva različita slučaja ekstruzije
(materijal, temperatura...) 1 i 2
 u slučaju 1 pad pritiska u segmentima I-III je zanemarljiv i, radi pojednostavljenja, u
tim segmentima je predpostavlja da je p  0
 pritisak u otvorima (kanalima) alata pokušava da elastično deformiše alat, odnosno da
ga proširi
 sopstvena težina se u ovoj analizi zanemaruje
Preseci pojedinih segmenata:

22
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Sile i pritisci u pojednim segmentima alata

Segmet I:

Viskozne sile na zidu se izračunavaju preko smicućeg napona na zidu:

p
W  1
2 L1
Sila FZ1 :

p  R1
FZ1   W  A   W  2 R1  L1   2 R1  L1  0
2 L1
jer je p  0
Proširenje usled pritiska p1:

p R  Ra2  Ri2 
fi  i i  2 
 Ra  Ri
2
E 

  poisonov broj  0.33 za čelik

23
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Naponsko stanje na unutrašnjem zidu:

Ra2  Ri2
 t  pi 2  tangencijalni napon
Ra  Ri2
 r   p1  radijalni napon
Segment V:

Viskozne sile trenja:

p5
W   H5
5
2 L5

A5  2  L5 Ra5  Ri5 
p5
FZ5   W5  A5 
2 L5
  
 H 5  2  L5 Ra5  Ri5  p5  H 5  Ra5  Ri5 
to se deli na
FZ5  FZ5 i  FZ5 a

p5  H 5
FZ5 i  FZ5 a 
2

 Ra5  Ri5 
Proširenje mlaznice usled pritiska »p5«:

pi  Ri  Ra2  Ri2 
fi   2 
 Ra  Ri
2
E 

Pažnja! »Ri« je ovde = Ra5 na gornjoj skici)

Ali i trn se doformiše jer na njega deluje spoljašnji pritisak
Naponi:
 r   p5
 t   p5
Pomeranje tačke na obodu trna:

1
ft   p2  r2 1    
E

Zaključak: Mlaznica se povećava, a trn se smanjuje dakle ukupni procep se povećava!

24
 ALATI ZA EKSTRUZIJU

Primer:

Proširenje segmenta 1:
N
p1  100
mm 2
N
  100  50mm  
pi  Ri Ra  Ri
2 2
mm 2 2002  502
fi   2       0.33 
E  Ra  Ri2  N  200  50
2 2

210000
mm 2

fi  0.035mm

Proširenje segmenta 5 (proširenje mlaznice):

N
p5  50
mm 2
N
50  40mm  
2 2002  422
fi  mm   0.33 
N  200  42
2 2

210000
mm 2

fi  0.0128mm

Smanjenje prečnika trna:

1 1
ft  2 p5  r2 1      2  50  40 1  0.33 
E 210000

ft  0.0127mm

Ukupno povećanje procepa:

fukupno  0.0128  0.0127  0.0255mm

fukupno  0.0255mm  25.5 m

25