PRORAČUN REŽIMA RADA KOMPRESORSKIH STANICA

1. CENTRIFUGALNI KOMPRESORI
Zapreminski kapacitet Q pri parametrima gasa na ulazu u kompresor izračunava se po obrascu:

0, 24 *Qk * zvs *Tvs

Q= , [1]
Pvs
gde je:
Qk - kapacitet centrifugalnog kompresora, (mil. m3/dan pri 293,15 K i 0,1013 MPa),
zvs, Pvs,Tvs - koeficijent kompresibiliteta, apsolutni pritisak (MPa) i temperatura (K) gasa na ulazu u
kompresor.

Snaga potrebna za pogon kompresora N (kW) izračunava se po obrascu:

Ni
N= , [2]
0, 95* hm
gde je:
Ni - unutrašnja snaga kompresora, koja se odredjuje po datim karakteristikama kompresora,
0,95 - koeficijent koji uzima u obzir tehničko stanje kompresora, i
hm - mehanički stepen koisnosti kompresora i reduktora (ako postoji reduktor). Za pogon kompresora
gasnom turbinom iznosi 0,95 do 0,98. Za pogon kompresora električnom energijom usvaja se 0,96.
Ako karakteristike kompresora nisu date, unutrašnja snaga kompresora može se izračunati prema obrascu:
13, 34 * zvs *Tvs *Qk
Ni =
h
(e 0,3
)
-1 , [3]

ili:
55, 6 * Pvs *Q
Ni =
h
(e 0,3
)
-1 . [4]

U gornjim jednačinama je:

Piz
e= - stepen kompresije, odnosno povećanja pritiska u kompresoru,
Pvs
h - politropski koeficijent korisnosti kompresora; ako nije dat od strane proizvodjača kompresora, može

se usvojiti 0,80.
Proračun radnih parametara centrifugalnih kompresora izvodi se po njihovim redukovanim radnim
karakteristikama zpr , Rpr i Tpr koje daje proizvodjač. Na osnovu njih mogu se, za radno stanje gasa, izračunati

vrednosti zvs , R i Tvs na ulazu u kompresor.

0, 287
Gasna konstanta za gas koji se komprimuje je: R= , [5]
D
gde je D relativna gustina gasa u odnosu na vazduh koja se odredjuje na osnovu ulaznih podataka o sastavu gasa.
Karakteristike centrifugalnog kompresora daju se u obliku dijagrama:
 Piz
a) zavisnosti stepena povećanja pritiska e = , politropskog koeficijenta korisnosti h pol i relativne unutrašnje
Pvs
æNi æ Ni ænn æ
3
n
snage kompresora æ æ = æ æ , (kW/kgm3), od kapaciteta kompresora koji daje proizvodjač Qpr = Q n ,
æg vs æpr dvs æ n æ n

æn æ n zpr *(Tvs ) pr * Rpr P *10 3

(m3/min) za razne brojeve obrtaja æ æ = , gde je g vs = vs , (kg/m3) gustina
ænn æpr nn zvs *Tvs * R zvs * R*Tvs

gasa pri uslovima na ulazu u kompresor.

b) za grupu od dva i tri redno vezana centrifugalna kompresora u obliku zavisnosti od stepena povećanja pritiska i

Ni (Pvs ) pr zpr * (Tvs ) pr * Rpr

unutrašnje snage kompresora (Ni ) pr = (kW), kapaciteta
Pvs zvs *Tvs * R

zvs *Tvs * Rpr

(Qk ) pr = Qk , (mil. m3/dan) i pritiska na ulazu, pri različitim brojevima obrtaja kompresora
zpr * (Tvs ) pr * R

æn æ n zpr *(Tvs ) pr * Rpr

æ æ = ,
ænn æpr nn zvs *Tvs * R

c) zavisnosti povećanja temperature gasa u kompresoru Dt od kapaciteta (Qk ) pr za razne brojeve obrtaja

æn æ n zpr * Rpr
æ æ = .
ænn æpr nn z* R

Proračun radnih parametara centrifugalnih kompresora izvodi se sledećim redosledom:

 utvrdjuju se vrednosti redukovanih radnih parametara koje daje proizvodjač kompresora,
 odredjuju se radne tačke kompresorske stanice po redukovanim radnim parametrima na karakteristikama
(dijagramima) jednog ili grupe kompresora,
 odredjuju se vrednosti traženih parametara po koordinatama radnih tački kompresorske stanice na
karakteristikama (dijagramima) kompresora,
 odredjuje se stvarna vrednost traženih parametara.
Pri tom treba voditi računa da politropski stepen korisnosti ne sme biti manji od 0,8.

Temperatura gasa na izlazu iz kompresora odredjuje se po obrascu:

Tk = Tvs + DTk , [6]

gde je DTk povećanje temperature, odredjeno karakteristikama kompresora. Ovo povećanje temperature može se

izračunati iz:
æ 0, 235 æ
æe h -1æ
DTk = Tvs æ æ. [7]
æ p æ
2. KLIPNI KOMPRESORI

Potrebnu snagu i kapacitet klipnih kompresora odredjujemo po njihovim karakteristikama (dijagramima) koje
dostavlja proizvodjač kompresora. U slučaju da nema odgovarajućih podataka, mogu se odrediti parametri klipnih
kompresora na sledeći način:
a) zapreminski kapacitet u m3/s (sa parametrima na ulazu u jednostepeni klipni kompresor):
æ æz ææ
Qs = 0, 9 + vn * næ1- a s æ vs e 0,755 -1ææ, [8]
æ æziz ææ
gde je:
vn - zapremina koju opisuju klipovi kompresora u jednom obrtaju (radna zapremina), m3,
n - broj obrtaja, s-1,
zvs, ziz- koeficijent kompresibilteta gasa na usisu i na izlazu iz kompresora,
Piz
e= - stepen povećanja pritiska,
Pvs
a s - zbirna "mrtva" zapremina, koja se odredjuje po obrascu:
a * vn + vr
as = , [9]
vn
gde je:
a - sopstvena, relativna zapremina "mrtvog" prostora cilindra,
vr - sumarna zapremina priključenih regulatora kapaciteta.

Potrebna snaga klipnog kompresora u kW, računa se po obrascu:

19, 37* zvs *Tvs *Qs 4340 * Pvs *Qs
N=
had
(e 0,254
)
-1 =
had
(e 0,245
)
-1 , (kW), [10]

gde je:
Pvs - pritisak na ulazu u kompresor, MPa,
Qs - kapacitet kompresora, m3/s, i
had - adijabatski stepen korisnosti kompresora. Za stepen povećanja pritiska e = 1,3 do 1,5 had = 0,8 do
0,82; za e =1,51 do 1,7 had = 0,82 do 0,85; za e =1,71 do 2,5 had =0,85 do 0,88.

Povećanje temperature gasa potrebno za proračun temperature na izlazu iz klipnog kompresora je:

(
DT = Tvs e 0,245 -1 . ) [11]
3. PRORAČUN RASPOLOŽIVE SNAGE NA SPOJNICI GASNE TURBINE ZA POGON
CENTRIFUGALNOG KOMPRESORA
Raspoloživa snaga je maksimalna snaga na spojnici kompresora koju može razviti pogonski uredjaj (gasna turbina)

u konkretnim projektnim uslovima. Raspoloživu snagu gasne turbine Ner u kW, za pogon centrifugalnog
kompresora, možemo izračunati po obrascu:
æ T - Tn æ P
Ner = Nen * K n * K ob * K u æ1- K t z z æ 0 , [12]
æ Tz æ0,1013
gde je:

Nen - nominalna snaga kompresora, kW,

K n = 0,95 koeficijent sigurnosti koji uzima u obir tehničko stanje kompresora.
K t = 2,2 do 3,2 koeficijent koji uzima u obzir uticaj temperature spoljnog vazduha,
Tz, Tzn - računska i nominalna temperatura vazduha na ulazu u kompresor, K. Za računsku temperaturu
vazduha usvaja se srednja temperatura vazduha za razmatrani period uvećana za 50.
K ob - koeficijent koji uzima u obzir uticaj sistema protiv pojave leda. Ukoliko takav sistem ne postoji
K ob =1.
K u = 0,985 koeficijent koji uzima u obzir uticaj iskorišćenja toplote prestrujnih gasova,
P0 - pritisak spoljnog vazduha, MPa, u zavisnosti od nadmorske visine dat je u tabeli br. 1.

Tabela br. 1. Pritisak spoljnog vazduha, MPa, u zavisnosti od nadmorske visine

Nadmorska visina, m 0 250 500 750 1000 1500 2000
Apsolutni pritisak
atmosferskog 0,0998 0,0969 0,0940 0,0913 0,0886 0,0833 0,0783
vazduha, Pa , MPa

4. RASPOLOŽIVA SNAGA NA SPOJNICI GASNOG ILI ELEKTRO MOTORA ZA

POGON KOMPRESORA
Raspoloživa snaga na spojnici gasnog ili elektro motora klipnog kompresora odredjuje se iz tehničkih uslova
kompresora i treba da bude jednaka nominalnoj snazi kompresora pri nominalnim (navedenim u karakteristici
kompresora) radnim uslovima sistema za hladjenje. U koliko se ti uslovi razlikuju od nominalnih, raspoloživa
snaga na spojnici gasnog ili elektro motora koriguje se prema tabeli br. 2.
Tabela br. 2. Korekcija snage u zavisnosti od uslova hladjenja
Temperatura
vode za 20 i niža 30 35 40 50
hladjenje, 0C
Temperatura
vazduha za 30 i niža 40 45 50
hladjenje, 0C
Raspoloživa
snaga u % od
nominalne, pri 106 100 95 87 70
cos j =0,9
Kada je cos j =1 i temperatura vode za hladjenje jednaka ili niža od 30 0C, raspoloživa snaga se povećava od 8 do

10%.

5. PRORAČUN KOLIČINE GASA POTREBNE ZA SOPSTVENU POTROŠNJU

Količina gasa potrebna za sopstvenu potrošnju, odredjuje se po obrascu:

qsp = æ qtg + qtn + qe , [13]

gde je:

æq tg - zbirna potrošnja gasa za potrebe kompresora,

qtn - potrošnja gasa za tehnološke potrebe i gubitak u kompresorskoj stanici (potrošnja kod puštanja u rad
ili zaustavljanja agregata, potrošnja kod eksploatacije agregata, cevovoda gubici i dr.)
qe - potrošnja gasa na agregatima električne energije (u koliko postoje) za potrebe kompresorske stanice.
Kod hidrauličnih proračuna magistralnih gasovoda, potrošnja gasa za tehnološke potrebe i tehničke gubitke qtn i

potrošnja gasa na agregatima električne energije qene uzimaju se u obzir. Pri tom se ova dva gubitka izuzimaju iz

nominalnog kapaciteta gasovoda.

a) Potrošnja gasa qtg (hilj. m3/h pri 293,15 K i 0,1013 MPa) za potrebe gasne turbine koja goni kompresor,

izračunava se iz obrasca:
æ N Tz Pa æQrn
qtg = qtgn æ
æ0, 76 + 0, 25 * æ , [14]
æ Nen Tzn 0,1013 æ
æQr
gde je:

qtgn - nominalna potrošnja goriva, qtgn = 0, 41* Nen *10 -3 , hilj.m3/h

N - potrebna snaga, kW, dobijena iz proračuna parametara kompresora (vidi jedn. (2)),
Qr - donja toplotna moć gasa, kJ/m3 (pri 293,15 K i 0,1013 MPa), odredjuje se prema sastavu gasa,
Qrn - nominalna donja toplotna moć gasa, usvaja se 34500 kJ/m3.
Objašnjenje ostalih oznaka dato je uz jednačinu (12).

b) Potrošnja gasa qtn (hilj. m3/h pri 293,15 K i 0,1013 MPa) za potrebe gasnog motora koji goni kompresor,

izračunava se iz obrasca:
a
æ N æ Qn
qtg = q æ n æ r ,
n
tg [15]
æNe æ Qr
gde je:

qtgn - nominalna potrošnja goriva, hilj.m3/h

 Nen - nominalna snaga motora za pogon kompresora, kW,
n
Veličine qtg i a , mogu se odrediti i iz tabele 3, zavisno od nominalne snage motora.

n
Tabela br. 3. Veličine qtg i " a "

Tip gasnog motora ruske proizvodnje

Veličina Jedinica
10 GK 10GKN1350 10GKN1500 MKV DR12
n
N e kW 736 935 1100 2060 5500
n
qtg hilj. m3/h 0,32 0,38 0,41 0,64 1,68
a 0,469 0,429 0,359 0,138 0,671

Potrošnja gasa qtn za tehnološke potrebe i gubitak u kompresorskoj stanici (potrošnja kod puštanja u rad ili

zaustavljanja agregata, potrošnja kod eksploatacije agregata, cevovoda gubici i dr.), odredjuje se po obrascu:

qtn = H tn * Nust *10 -3 , [16]

gde je:
H tn - srednja specifična potrošnja, m3/(kWh) iz tabele 4,
Nust - nominalna snaga kompresorske stanice, kW.

Tabela br. 4. Vrednosti Htn , m3/kWh

Nominalni pritisak kompresorske stanice, MPa
Tip pogona
5,49 7,45 9,81
Gasna turbina i elektro
0,015 0,020 0,025
motor
Klipni kompresori 0,030

Za pogon kompresora gasnom turbinom sa nominalnim izlaznim pritiskom 7,45 MPa, potrošnja gasa za tehnološke
potrebe qtn može se izračunati i po obrascu qtn = 0, 08* qtg . Za druge izlazne pritiske qtn se može proporcionalno

æ Piz æ
preračunati u odnosu na pritisak æ æ.
æ7, 45 æ

Potrošnja gasa na agregatima električne energije (u koliko postoje) za potrebe kompresorske stanice.

qe = Nrad *10-3 * H e [17]

gde je Nrad snaga agregata, kW, H e = 0,75 za pogon sa gasnom turbinom, odnosno H e = 0,36 za klipne motore.

Potrošnja električne energije W , kWh, za pogon centrifugalnih kompresora može se odrediti iz jednačine:
N *t
W= , kWh, [18]
h d * hm
gde je:
N - potrebna snaga, dobijena iz proračuna parametara kompresora, kW
t - vreme rada pogonskog motora, h,
m d , hm - koeficijenti korisnosti elektromotora i transformatora koji se usvajaju iz podataka proizvodjača.
U koliko nema podataka, mogu se usvojiti hd =0,975 i hm =0,99.

S. Ćirić, dipl. inž.

6. PRILOZI

Preporučeni pad pritiska u kompresorskoj stanici

Pad pritiska gasa u kompresorskoj stanici, MPa

Pritisak u Od toga:
gasovodu Ukupno
(polazni) usisna strana
MPa jednostepeno dvostepeno jednostepeno dvostepeno potisna
prečišćavanje prečišćavanje prečišćavanje prečišćavanje strana
gasa gasa gasa gasa
5,40 0,15 0,20 0,08 0,13 0,07
7,35 0,23 0,30 0,12 0,19 0,11
9,81 0,26 0,34 0,13 0,21 0,13

Preporučene brzine gasa i tečnosti u kompresorskoj stanici

Br. Naziv Brzina, m/s
1. Gas 5 do20
2. Voda za hladjenje:
a/ na usisnoj strani do l
b/ na potisnoj strani kompresora do 2
3. Kondenzat ugljovodonika 0.15 do 0.3
(odvod prirodnim padom)
4. Ulje za podmazivanje 0,6 do 1,2
5. Pogonski gas:
a/ u cevovodima do 20
b/ u kolektorima kompresorske stanice do 5
Zavisnost koeficijenta kompresibiliteta gasova od kritičnog pritiska Ppr i kritične temperature Tpr
Zavisnost koeficijenta kompresibiliteta gasova od kritičnog pritiska Ppr i kritične temperature Tpr
 Pseudokritični parametri gasnih smeša u zavisnosti od gustine (gustina pri 0,1013 MPa i 293 K)

Popravke ±DPpk , ±DT za pseudokritične parametre Ppk , Tpk gasih smeša na sadržaj azota, ugljendioksida i
vodoniksulfida
Zavisnost specifičnog sadržaja toplote Cp metana od pritiska i temperature
Zavisnost Joul-Tomsonovog koeficijenta od pritiska i temperature gasa
REZIME
Ako neko želi da prouči do detalja sistem transporta prirodnog gasa, mora da iyračuna rayne promenljive vrednosti,
koje su karakteristične ya dati transportni sistem i da utvrdi njihov uticaj na druge promenljive parametre.
U prethodnom radu dat je detaljan hidraulički proračun magistralnih gasvoda. U ovom radu dat je način proračuna
režima rada kompresorskih stanica.

ABSTRACT
If one wishes to study a system of natural gas transportation, he has to be able to calculate different changeable
values wich are characteristic for given main pipeline system and to establish their influence on other changeable
data.
In previous article was given the basis of main gas pipeline hydraulic. In this article is given the basis of calculation
of gas compressor stations work performance.