Struktura i reaktivnost

Kiseline i baze, polarni i nepolarni molekuli

2
U industrijskom svetu iz nafte se dobija veliki broj
različitih jedinjenja, uključujući i gorivo kojim se
obezbeđuje energijaOrganic
Vollhardt/Schore: u savremenom društvu,
Chemistry, 3/e kao i
sirovine
COA 2-A za sintezu novih molekula. Molekul čija je
struktura
1st Draft: gore prikazana, 2,2,4-trimetilpentan, važna
1997-05-27
je komponenta benzina i standard prema kome je
uspostavljen „oktanski“ sistem kvaliteta goriva.

U glavi 1 upoznali smo organske molekule koji sadrže više različitih vrsta hemijskih
veza između različitih elemenata. Možemo li na osnovu tih struktura predvideti
reaktivnost ovih supstanci? U ovom poglavlju daćemo odgovor na to pitanje tako
što ćemo pokazati kako određene strukturne kombinacije atoma u organskim mole-
kulima, koje se nazivaju funkcionalne grupe, ispoljavaju karakteristično i predvidivo
ponašanje. Videćemo kako hemija kiselina i baza može poslužiti kao jednostavan
model za razumevanje reakcija mnogih funkcionalnih grupa, posebno onih koje sadrže
polarne veze. Ovu analogiju koristićemo tokom kursa sve do koncepta elektrofila i
nukleofila.

Većina organskih molekula sastoji se iz osnovne strukture koja nosi funkcionalne

grupe. Ova struktura relativno je nepolarna i sadrži atome ugljenika i vodonika
međusobno povezane jednostrukim vezama. Najjednostavnija klasa organskih jedi-
njenja, alkani, nemaju funkcionalne grupe i sačinjeni su isključivo od ugljenika i vo-
donika povezanih jednostrukim vezama. Zbog toga su alkani izvrstan osnovni model
za proučavanje ponašanja funkcionalizovanih organskih molekula. Oni su i vrlo kori-
sna jedinjenja, kako je ilustrovano na primeru alkana koji je prikazan na vrhu strane,
2,2,4-trimetilpentana koji je sastavni deo benzina. Proučavanjem alkana, možemo se
bolje pripremiti za razumevanje osobina molekula koji poseduju funkcionalne grupe.
Zato ćemo u ovom poglavlju izučavati imena, fizičke osobine i strukturne karakte-
ristike alkana.
50
 2-1 Kinetika i termodinamika jednostavnih hemijskih procesa 51

2-1 Kinetika i termodinamika jednostavnih hemijskih procesa

Najjednostavnije hemijske reakcije mogu biti opisane ravnotežom između dve
nezavisne reakcione čestice. Dva osnovna principa određuju takve procese:

1. Hemijska termodinamika proučava promene energije do kojih dolazi u toku

odvijanja procesa kao što su hemijske reakcije, i karakteristika je koja kontroliše
do kog obima će se vršiti reakcija.
2. Hemijska kinetika proučava brzinu kojom se menja koncentracija reaktanata i
proizvoda, drugim rečima, brzinu kojom se reakcija odvija do kraja.

Ova dva principa su često povezana. Reakcije koje su termodinamički vrlo povoljne,
često se vrše brže od onih koje su manje povoljne. S druge strane, neke reakcije su brže
čak i kada daju manje stabilne proizvode. Za reakcije koje daju najstabilnije proizvode,
kaže se da su termodinamički kontrolisane. Njihov ishod određen je konačnom
povoljnom promenom energije, od polaznih supstanci prema proizvodima. Za reakciju
u kojoj je dobijeni proizvod onaj koji najbrže nastaje, kaže se da je kinetički kon-
trolisana. Ovim tvrdnjama sada možemo dati kvantitativnu osnovu.

Ravnoteža je kontrolisana termodinamikom hemijske promene

Sve hemijske reakcije su reverzibilne, a reaktanti i proizvodi prelaze jedan u
drugi do različitog stepena. Kada se više ne menjaju koncentracije reaktanata niti
proizvoda, reakcija je u ravnotežnom stanju. U mnogim slučajevima, ravnoteža je
uveliko pomerena (recimo, više od 99,9%) na stranu proizvoda. Kada do ovog dođe,
za reakciju se kaže da ide do kraja. (U takvim slučajevima izostavlja se strelica koja
označava povratnu reakciju). Ravnoteža se iskazuje konstantom ravnoteže K. Da bi se
odredila ravnotežna konstanta, potrebno je podeliti proizvod koncentracija komponenti
na desnoj strani jednačine, sa proizvodima koncentracija na levoj strani i sve izraziti
u jedinicama mol po litru (mol L-1). Velika vrednost K ukazuje da će reakcija ići do
kraja; kaže se da ima veliku vučnu silu.

Tipična hemijska ravnoteža

K
[B]
A 34 B K  
[A]

K
[C][D]
A  B 34 C  D K 
[A][B]

Ukoliko reakcija „ide do kraja“ ili ima „veliku pokretačku snagu“, oslobađa se
određena količina energije. Ravnotežna konstanta direktno zavisi od termodinamičke
funkcije, promene standardne Gibbs-ove* slobodne energije, ∆Go,** u ravnotežnom
stanju:

G°  RT ln K  2.303 RT log K (u kcal mol1)

gde je R gasna konstanta (1,986 cal K-1 mol-1), a T apsolutna temperatura u kelvini-
*
Profesor Josiah Willard Gibbs (Džošaja Vilard Džibs), 1839-1903, Univerzitet Jejl, Konektikat.
**
Oznaka ∆Go odnosi se na slobodnu energiju reakcije kada se molekuli nalaze u standardnim
stanjima (npr. u idealnim molarnim rastvorima), nakon uspostavljanja stanja ravnoteže.
52 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

TABEL A 2-1 Ravnoteža i slobodna energija za A ⇌ B; K  [ B][ A]

procenat
G
K B A (kcal mol1 na 25C)

0.01 0.99 99.00 2.73

0.10 9.10 90.90 1.36
0.33 25.00 75.00 0.65
1.00 50.00 50.00 0
2.00 67.00 33.00 0.41
3.00 75.00 25.00 0.65
4.00 80.00 20.00 0.82
5.00 83.00 17.00 0.95
10.00 90.90 - 9.10 1.36
100.00 99.00 0.99 2.73
1,000.00 99.90 - 0.10 4.09
10,000.00 99.99 0.01 5.46

ma* (K). Negativna vrednost ∆Go znači da se oslobađa energija. Iz jednačine se vidi da
velika vrednost K ukazuje na veliku povoljnu promenu slobodne energije. Na sobnoj
temperaturi (25oC, 298K), prethodna jednačina postaje:
G°  1.36 log K (in kcal mol1)
Ovaj izraz nam govori da bi ravnotežna konstanta od 10 imala ∆Go = -1,36 kcal
mol-1, i obrnuto, za K = 0,1, ∆Go = +1,36 kcal mol-1. Kako je odnos logaritamski,
udvostručavanjem ∆Go vrednosti, K se povećava eksponencijalno. Kada je K = 1,
polazne supstance i proizvodi prisutni su u istim koncentracijama, i ∆Go je nula
(tabela 2-1).

Promena slobodne energije zavisi od promena jačine veza i stepena

uređenosti sistema
Promena standardne Gibbs-ove slobodne energije povezana je sa druge dve
termodinamičke veličine, promene entalpije, ∆Ho, i entropije, ∆So.

Promena standardne Gibbs-ove slobodne energije

G°  H°  TS°

U ovoj jednačini T je izražena u kelvinima i ∆Ho u kcal mol-1, dok je ∆So izražena
u cal stepen-1 mol-1, nazvanih i entropijske jedinice (e.u.).
Promena entalpije, ∆Ho, definisana je kao toplota reakcije na konstantnom pritisku.
Promene entalpije u organskim hemijskim reakcijama zavise uglavnom od promena
jačine veza tokom reakcije. Tako se vrednost ∆Ho može izračunati oduzimanjem zbira
energija formiranih veza od zbira energija raskinutih veza.

*
Temperaturni intervali u kelvinima i Celsijus-ovim stepenima su identični. Temperaturne
jedinice imenovane su po Lord Kelvin-u, Sir William Thomson (lord Kelvin, ser Viljem Tomson),
1824-1907, Univerzitet u Glazgovu, Škotska, i Anders Celsius (Anders Celzijus), 1701-1744,
Univerzitet u Upsali, Švedska.
 2-1 Kinetika i termodinamika jednostavnih hemijskih procesa 53

Promena entalpije u reakciji

zbir energija zbir energija
 raskinutih veza    formiranih veza   H°
Ako su stvorene veze jače od raskinutih, vrednost ∆Ho je negativna, i reakcija se
definiše kao egzotermna (oslobađa se toplota). Suprotno tome, pozitivna vrednost
∆Ho karakteristična je za endotermni proces. Primer egzotermne reakcije je sago-
revanje metana, glavnog sastojka prirodnog gasa, u ugljendioksid i tečnu vodu. Za
ovaj proces, vrednost ∆Ho iznosi -213 kcal mol-1.

CH4  2 O2 7777n CO2  2 H2Oliq H°  213 kcal mol1

Ova reakcija je egzotermna zato što se u proizvodu formiraju vrlo jake veze. Mnogi
ugljovodonici oslobađaju veliku količinu energije prilikom sagorevanja i zbog toga su
važna goriva.
Ako entalpija neke reakcije veoma zavisi od promena u energiji veza, kakva je
važnost ∆So? Promena entropije ∆So, merilo je uređenosti nekog sistema. Vrednost
∆So raste sa povećanjem neuređenosti. Zbog negativnog znaka ispred T∆So, činioca
jednačine za ∆Go, pozitivna vrednost ∆So negativno utiče na slobodnu energiju
sistema. Drugim rečima, promena sistema iz uređenog u neuređeni, termodinamički
je povoljna.
Šta pojam nered znači u hemijskoj reakciji? Razmotrimo transformaciju u kojoj
se broj molekula reaktanata razlikuje od broja molekula proizvoda. Na primer,
zagrevanjem na visokoj temperaturi, 1-penten razlaže se na eten i propen. Ovaj proces,
u kojem iz jednog molekula nastaju dva, ima relativno veliku pozitivnu vrednost ∆So.
Povećani broj čestica, koje su prisutne posle raskidanja veze, znači veću slobodu
kretanja, što predstavlja povećanje neuređenosti sistema.

CH3CH2CH2CHPCH2 7777n CH2PCH2  CH3CHPCH2 H°  22.4 kcal mol1

S°  33.3 e.u.
1-penten eten propen
(etilen)

Vežba 2-1
Izračunajte ∆Go prethodne reakcije na 25oC. Da li je termodinamički verovatna na 25oC?
Kakav je uticaj povećanja T na ∆Go? Na kojoj temperaturi reakcija postaje favorizovana?

Suprotno ovome, nered i entropija se smanjuju ukoliko je broj molekula

proizvoda manji od broja molekula reaktanata. Na primer, reakcija etena (etilena)
sa hlorovodonikom, u kojoj nastaje hloretan, egzotermna je za –15,5 kcal mol-1, ali
entropija negativno utiče na ∆Go; ∆So = –31,3 e.u.

CH2PCH2  HCl 7777n CH3CH2Cl H°  15.5 kcal mol1

S°  31.3 e.u.

Vežba 2-2
Izračunajte ∆Go prethodne reakcije, na 25oC. Svojim rečima objasnite zašto bi reakcija u
kojoj iz dva molekula postaje jedan, trebalo da ima visoku negativnu promenu entropije?
54 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

Brzina hemijske reakcije zavisi od energije aktivacije

Kolika je brzina uspostavljanja ravnoteže? Same termodinamičke karakteristike
hemijskih reakcija ništa ne govore o njihovim brzinama. Razmotrimo malopre
pomenuto sagorevanje metana. U ovom procesu oslobađa se 213 kcal mol-1, ogromna
količina energije, ali znamo da se na sobnoj temperaturi metan ne pali spontano na
vazduhu. Zbog čega je tako povoljan proces sagorevanja tako spor? Odgovor je da u
toku procesa dolazi do promene potencijalne energije sistema, kako je prikazano na
slici 2-1. Na slici, na kojoj je dat primer dijagrama potencijalne energije, prikazana
je energija u funkciji toka reakcije. Tok reakcije merimo reakcionom koordinatom,
koja opisuje složen proces raskidanja i građenja veza, proces koji čini ukupnu
promenu struktura polazeći od reaktanata prema proizvodima. Energija prvo raste
do maksimuma, do tačke koja se zove prelazno stanje (TS*), pre nego što počne da
opada do konačne vrednosti koja predstavlja energetski sadržaj proizvoda. Energija
prelaznog stanja može se posmatrati i kao barijera koja se mora savladati da bi se
reakcija odvijala. Energija koju je potrebno dovesti radi podizanja energije reaktanata
do energije prelaznog stanja, naziva se energija aktivacije, Ea reakcije. Što je njena
vrednost veća, proces je sporiji. Prelazno stanje za sagorevanje metana ima visoku
energiju, što odgovara visokoj Ea, i maloj brzini.
Zašto je energija aktivacije egzotermnih procesa tako visoka? Jednostavan odgovor
je da formiranju veza obično prethodi njihovo raskidanje. Stoga, pre nego što se
energija oslobodi stvaranjem veza, na raskidanje veza moraju se utrošiti različite
količine energije. Prelazno stanje je tačka na kojoj se utrošak energije kompenzuje
odgovarajućim oslobađanjem energije.

prelazno stanje

Slika 2-1
Veoma pojednostavljen Ea velika
dijagram potencijalne
energije reakcije sagorevanja
metana. Uprkos tome što
je termodinamički povoljna, E
kako je naznačeno velikom
negativnom vrednosti ∆Ho,
reakcija je vrlo spora zbog
visoke energije prelaznog CH4 + 2 O2
∆H° = −213 kcal mol −1
stanja i velike energije
aktivacije. (Zapravo, proces
sadrži mnogo pojedinačnih
koraka raskidanja i građenja CO2 + 2 H2O
veza i odgovarajući dijagram
potencijalne energije imao bi reakciona koordinata
više maksimuma i minimuma.) B

Sudari obezbeđuju energiju za savladavanje barijere aktivacione

energije
Odakle organskim molekulima energija za prelazak energetske barijere reakcije?
Kao rezultat kretanja, molekuli poseduju kinetičku energiju, ali ona je na sobnoj
temperaturi u proseku samo oko 0,6 kcal mol-1, daleko ispod energetske barijere
aktivacije. Da bi sakupili što više energije, molekuli se moraju sudarati međusobno,
ili sa zidovima suda u kome se nalaze. U svakom sudaru dolazi do transfera energije
sa jednog molekula na drugi.

*Prim. prev., prelazno stanje, engleski – transition state

 2-1 Kinetika i termodinamika jednostavnih hemijskih procesa 55

Slika 2-2
broj molekula

Boltzmann-ove krive na
dvema temperaturama. Na
viša temperatura višoj temperaturi (zelena
kriva), više molekula je sa
niža temperatura kinetičkom energijom E, nego
na nižoj temperaturi (plava
kriva). Molekuli više kinetičke
energije lakše prelaze barijeru
E energije aktivacije.
kinetička energija (brzina) molekula

Grafik, koji se zove Boltzmann-ova* distribuciona kriva, opisuje distribuciju

kinetičke energije. Na slici 2-2 prikazano je da, iako većina molekula ima samo
prosečnu brzinu na svakoj datoj temperaturi, neki molekuli poseduju kinetičku
energiju od 25 kcal mol-1.
Izgled Boltzmann-ove krive zavisi od temperature. Možemo videti da se na višim
temperaturama prosečna kinetička energija povećava, i kriva se zaravnjuje i pomera
prema kraju sa višom energijom. Sada ima više molekula sa većom energijom nego
što zahteva prelazno stanje, tako da brzina reakcionih procesa raste. Suprotno tome,
na nižim temperaturama, brzina reakcije opada.

Koncentracija reaktanata može uticati na brzinu reakcije

Razmotrimo reakciju između reagenasa A i B, pri čemu nastaje C:
A  B 7777n C
Kod mnogih reakcija ovakvog tipa, primećeno je da povećanje koncentracije bilo kog
reaktanta povećava brzinu reakcije. U takvim slučajevima, struktura prelaznog stanja
sadrži u sebi oba molekula, A i B. Brzina se izražava jednačinom
brzina  k[A][B] u jedinicama mol L1 s1
gde se konstanta proporcionalnosti k, zove i konstanta brzine reakcije. Za reakcije
čija brzina zavisi od koncentracija obe vrste molekula, kaže se da su drugog reda.
Postoje procesi čija brzina zavisi od koncentracije samo jednog reaktanta, kao u
sledećoj hipotetičnoj reakciji:
A 7777n B
brzina  k[A] u jedinicama mol L1 s1
Za reakciju ovog tipa kaže se da je prvog reda.

Vežba 2-3
Zavisnost brzine reakcije od koncentracije reaktanata znači da se reakcija usporava sa
utroškom polaznog materijala. Na primer, za proces koji sledi zakon reakcije prvog reda,
brzina = k[A], kada je polovina A utrošena (tj., posle 50% konverzije polaznog materijala,
brzina reakcije se smanjuje na polovinu prvobitne vrednosti. Koliko je smanjenje brzine
reakcije drugog reda (gde je brzina = k[A][B]) posle 50% konverzije polaznog materijala?

*
Preofesor Ludwig Boltzmann (Ludvig Bolcman), 1844-1906, Univerzitet u Beču, Austrija.
56 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

Arrhenius-ova jednačina opisuje kako temperatura utiče na

brzinu reakcije
Kinetička energija molekula takođe raste prilikom zagrevanja, što znači da veći
broj molekula postaje sposoban da savlada energetsku barijeru (slika 2-2). Korisno
iskustveno pravilo, koje se može primeniti na mnoge reakcije, glasi da povećanje
reakcione temperature za 10oC povećava brzinu reakcije dva do tri puta. Švedski
hemičar Arrhenius* uočio je zavisnost brzine reakcije od temperature. Našao je da su
podaci koje je dobio merenjem u skladu sa jednačinom

Arrhenius-ova jednačina
k  AeEa RT

Činilac A je maksimalna brzina reakcije kada bi svaki molekul posedovao dovoljno

udarne energije da pređe aktivacionu barijeru. Na vrlo visokoj temperaturi Ea/RT je malo,
e-Ea/RT se približava 1, i k se skoro izjednačava sa A. Arrhenius-ova jednačina ukazuje
kako se brzine reakcija različitih energija aktivacije menjaju sa temperaturom.

Vežba 2-4
(a) Izračunajte ∆Go na 25oC reakcije CH3CH2Cl → CH2=CH2 + HCl (reakcija reversna
onoj iz vežbe 2-2). (b) Izračunajte ∆Go na 500oC iste reakcije. (Pomoć: primenite ∆Go =
∆Ho – T∆So i ne zaboravite da pretvorite oC u kelvine.)

Vežba 2-5
Za reakciju iz vežbe 2-4, A = 1014 i Ea = 58,4 kcal mol-1. Pomoću Arrhenius-ove jednačine
izračunajte k ove reakcije na 500oC. R = 1,986 cal K-1 mol-1.

ZAKLJUČAK. Sve reakcije mogu se opisati uravnoteženjem polaznih supstanci i proiz-

voda. Na kojoj strani leži ravnoteža zavisi od veličine konstante ravnoteže, a ova od
promene Gibbs-ove slobodne energije ∆Go. Povećanje konstante ravnoteže 10 puta,
prouzrokuje promenu ∆Go za oko -1,36 kcal mol-1 na sobnoj temperaturi. Promena
slobodne energije neke reakcije zavisi od promena entalpije ∆Ho, i entropije ∆So.
Vrednost ∆Ho uglavnom zavisi od razlika u jačini veza, a ∆So od razlika stepena slo-
bode polaznih supstanci i proizvoda. Ovi izrazi određuju položaj ravnoteže, međutim,
brzina kojom se ona ostvaruje zavisi od koncentracija polaznih supstanci, aktivacione
barijere koja razdvaja reaktante i proizvode, kao i temperature. Odnos između brzine
Ea, i T dat je Arrhenius-ovom jednačinom.

2-2 Kiseline i baze: elektrofili i nukleofili

Okrenimo se osnovnoj primeni termodinamike: hemija kiselina i baza. U ovom
odeljku prikazano je kako kiseline i baze stupaju u interakciju i na koji način se taj
proces može kvantifikovati. Videćemo da reakcije kiselina i baza mogu biti model
prema kome reaguju organski molekuli sa polarnim kovalentnim vezama.

Jačina kiselina i baza određuje se konstantama ravnoteže

Brønsted i Lowry dali su jednostavnu definiciju kiselina i baza: kiseline su donori
protona, a baze su akceptori protona. Jačina kiselina i baza obično se određuje u vodi.
*
Profesor Svante Arrhenius (Svante Arenijus), 1858-1927, Štokholmski tehnički institut, Švedska,
Nobelova nagrada 1903 (hemija), direktor Nobelovog instituta od 1905. do pred smrt.
 2-2 Kiseline i baze: elektrofili i nukleofili 57
Kiselina predaje svoj proton vodi i nastaje hidronijum jon, dok baza uklanja proton
i daje hidroksidni jon. Primeri su kiselina hlorovodonik i baza amonijak. U ovim
reakcijama koriste se zakrivljene strelice da bi se ukazalo na pomeranja elektronskih
parova, kao što je to dato u odeljku 1-5. Uvek kada slobodni elektronski par baze
gradi novu vezu s kiselim protonom, elektronski par kojim je do tada bio vezan proton
ostaje na kiselinskom ostatku i postaje slobodni elektronski par odlazeće konjugovane
baze. U slučaju reakcije vode sa hlorovodonikom prelaz elektrona je naznačen na
mapi elektrostatičkog potencijala koja je data ispod jednačine. Crveni kiseonik u
vodi protonovan je plavim vodonikom kiseline i daje plavi hidronijum-jon i crveni
hloridni jon.
H H
D D
š š


O  HO Cl
ð HOOð  ðCl
ð



G G
H H
hidronijum-
-jon

 


H

š š
NH3  H O OH
 NH3  š
ðOH


amonijum-jon hidroksidni jon

Sama voda je neutralna. Ona stvara jednak broj hidronijum- i hidroksidnih jonova
samodisocijacijom. Prosec je opisan konstantom ravnoteže Kv, konstanta samo-
jonizacije vode. Na 25 oC,
kw
H2O  H2O 34 H3O  OH Kw  [H3O][OH]  1014 mol2 L2
Na osnovu vrednosti Kv sledi da je koncentracija H3O+ u čistoj vodi 10-7 mol L-1.
Vrednost pH definisana je kao negativni logaritam vrednosti [H3O+].
pH  log [H3O]
Tako, za čistu vodu, pH je +7. Vodeni rastvori sa pH manjim od 7 su kiseli; oni sa pH
većim od 7 su bazni.
Kiselost neke kiseline HA izražena je sledećom opštom jednačinom i odgovarajućom
konstantom ravnoteže.

K [H3O][A]
HA  H2O 34 H3O  A K  
[HA][H2O]
Za razblažene vodene rastvore [H2O] je stalna i iznosi 55 mol L-1, ta vrednost
može biti ugrađena u novu konstantu, konstantu kiselosti, Ka.
[H3O][A]
Ka  K[H2O]   [HA] mol L1
58 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

Kao što je i koncentracija H3O+ povezana sa pH, tako i konstanta kiselosti može
biti stavljena u logaritamsku skalu preko odgovarajuće veličine pKa.

pKa  log Ka

Vrednost pKa jednaka je vrednosti pH kada je 50% kiseline disosovalo. Kiseline

čije su vrednosti pKa manje od 1, smatraju se jakim, a one čije su vrednosti pKa veće
od 4, smatraju se slabim. Vrednosti pKa nekih uobičajenih kiselina date su u tabeli
2-2 i upoređene su sa jedinjenjima viših vrednosti pKa. Sumporna kiselina i halogeno-
vodonične kiseline (sa izuzetkom HF) veoma su jake. Kiselost cijanovodonika, vode,
metanola, amonijaka i metana opada tim redom, a poslednje dve su veoma slabe.
Reakciona vrsta A–, nastala iz kiseline HA, često se zove i konjugovana baza
(conjugatus, latinski pridružen). Obrnuto, HA je konjugovana kiselina baze A–. Jačine
dve supstance koje su međusobno povezane kao konjugovani kiselo-bazni par je
inverzna: konjugovana baza jake kiseline je slaba, kao što je slaba konjugovana
kiselina jake baze. Na primer, HCl je jaka kiselina, zato što je veoma favorizovana
ravnoteža za disocijaciju do H+ i Cl–. Reversan proces, reakcija Cl– sa H+, praktično
se ne odvija, što Cl– definiše kao slabu bazu.
 
HCl 8z
y H  Cl
jaka kiselina slaba konjugovana
baza

Suprotno ovome, proces disocijacije CH3OH na CH3O– i H+ nije favorizovan;

CH3OH je slaba kiselina. Reversan proces je jako favorizovan; stoga se može zaključiti
da je CH3O– jaka baza.
 
CH3OH z
y8 H  CH3O
slaba kiselina jaka konjugovana
baza

TABEL A 2-2 Relativna jačina uobičajenih kiselina (25˚C)

Kiselina Ka pKa

jodovodonična kiselina, HI (najjača kiselina) 1.6  105 5.2

sumporna kiselina, H2SO4 1.0  105 5.0 a
bromovodonična kiselina, HBr 5.0  104 4.7
hlorovodonična kiselina, HCl 160 2.2
hidronijum-jon, H3O 50 1.7
azotna kiselina, HNO3 25 1.4
metansulfonska kiselina, CH3SO3H 16 1.2
fluorovodonična kiselina, HF 6.3  104 3.2
sirćetna kiselina, CH3COOH 2.0  105 4.7
cijanovodonik, HCN 6.3  1010 9.2
amonijum-jon, NH4 5.7  1010 9.3
metantiol, CH3SH 1.0  1010 10.0
metanol, CH3OH 3.2  1016 15.5
voda, H2O 2.0  1016 15.7
amonijak, NH3 1.0  1035 35
metan, CH4 (najslabija kiselina) 1.0  1050 50
Napomena: Ka -[H3O][A]/[HA] mol L1.
a
Prva konstanta disocijacije.
 2-2 Kiseline i baze: elektrofili i nukleofili 59

Vežba 2-6
Za svaku datu kiselinu napišite formule odgovarajuće konjugovane baze. (a) sumporna
kiselina, H2SO4; (b) hlorna kiselina, HClO3; (c) vodoniksulfid, H2S; (d) dimetiloksonijum-
jon, (CH3)2OH+; (e) hidrogensulfatni jon, HSO4–.
Vežba 2-7
Za svaku datu bazu napišite formulu odgovarajuće konjugovane kiseline. (a) dimetilamidni
jon, (CH3)2N–; (b) sulfidni jon, S2–; (c) amonijak, NH3; (d) propanon (aceton), (CH3)2C=O;
(e) 2,2,2-trifluoretoksidni jon, CF3CH2O–.
Vežba 2-8
Koja kiselina je jača, azotasta (HNO2, pKa = 3,3) ili fosforasta kiselina (H3PO3, pKa = 1,3)?
Za svaku izračunajte Ka.

Možemo proceniti relativnu jačinu kiselina i baza

Odnos između strukture i funkcije vrlo je očigledan u hemiji kiselina i baza. Zaista, tri
strukturne karakteristike omogućavaju da se proceni, bar kvalitativno, relativna jačina
kiseline HA (a tako i jačina njene konjugovane baze):

1. Elektronegativnost ostatka A se povećava krećući sleva udesno u periodnom sis-

temu. Što je veća elektronegativnost atoma za koji je vezan proton, veza je po-
larnija, i proton će biti kiseliji. Na primer, porast kiselosti u sledećem nizu CH4 <
NH3 < H2O < HF podudaran je sa porastom elektronegativnosti A (tabela 1-2).
2. Veličina A raste odozgo nadole u grupi periodnog sistema. Jačina halogeno-
vodoničnih kiselina raste prema redosledu HF < HCl < HBr < HI. Disocijacija uz
nastajanje H+ i A– favorizovana je porastom veličine A, zato što njihove veće or-
bitale u spoljnom omotaču omogućavaju elektronima da zauzmu veću zapreminu,
da bi se smanjilo međusobno odbijanje elektrona.*
3. Rezonancija kod A, koja omogućava delokalizaciju naelektrisanja preko više
atoma. Ovaj efekat je značajno pojačan ukoliko su kod A– prisutni dodatni ele-
ktronegativni atomi. Na primer, sirćetna kiselina je kiselija od metanola. U oba
primera dosocijacijom O–H veze nastaju joni. Metoksidni jon, konjugovana baza
metanola, ima negativno naelektrisanje lokalizovano na kiseoniku. Nasuprot njemu,
acetatni jon ima dve rezonancione strukture i naelektrisanje je raspoređeno na dva
kiseonikova atoma. Tako je u acetatnom jonu negativna šarža bolje raspoređena
(odeljak 1-5), čime se acetat stabilizuje i postaje slabija baza.

Sirćetna kiselina je jača od metanola zato što je

acetat stabilizovan rezonancijom

CH3š
OOH  H2š
 O
 CH3 O š š
Oð  H3O

slabija kiselina jača baza

ðOð ðOð ðš
Oð
B B A
CH3C Oš
OOH  H2š
 O
 CH3C Oš
Oð
 š  H3š
CH3C PO
 O
jača kiselina slabija baza

*
Često se tvrdi da je razlika u jačini H–A veza razlog za ovakav redosled jačine
halogenovodoničnih kiselina: HF ima najjaču vezu, HI najslabiju. Ipak, ovakva korelacija ne važi
za seriju CH4, NH3, H2O, HF, u kojoj najslabija kiselina CH4, istovremeno ima i najslabiju H-A
vezu. Videćemo u glavi 3, da jačina veze nije direktno povezana sa procesom disocijacije na jone.
60 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
Uticaj rezonancije još je izraženiji kod sumporne kiseline. Dostupnost d-orbitala
kod sumpora omogućava da se napiše proširena Lewis-ova struktura koja sadrži 12
elektrona (odeljci 1-4 i 1-5). Kao dodatna mogućnost, mogu se koristiti strukture u
kojima je razdvojena šarža sa jednim ili dva pozitivna naelektrisanja na sumporu. Sve
to ukazuje da bi pKa sumporne kiseline trebalo da bude nisko.

ðš
Oð ðOð ðOð ðš
Oð
2 
š
HO
 S š
Oð
 š
HO
 S š
Oð
 š
HO
 S š
Oð
 š
HO
 S š
O
 etc.
Oð
ð 
ðO
ð

ðOð ðOð
hidrogensulfatni jon

Po pravilu, kiselost HA raste udesno i nadole u periodnom sistemu. To znači, da istim

redosledom opada jačina baze A–.
Isti molekul može da se ponaša kao kiselina pod jednim uslovima, a kao baza pod
drugim uslovima. Voda je najpoznatiji primer, ali ima i mnogih drugih supstanci koje
se ovako ponašaju. Na primer, azotna kislina deluje kao kiselina u prisustvu vode,
ali u prisustvu jače kiseline, H2SO4, ponaša se kao baza:

Azotna kiselina deluje kao kiselina

 
HNO3  H2O 8z
y NO3  H3O
Azotna kiselina deluje kao baza
 
H2SO4  HNO3 8z
y HSO4  H2NO3

Slično tome, sirćetna kiselina protonuje vodu kako je pokazano ranije u odeljku, ali je
protonovana od strane jače kiseline kao što je HBr:
8z  
HBr  CH3CO2H y Br  CH3CO2H2

Vežba 2-9
Predložite strukturu za CH3CO2H2+. [Pomoć: pokušajte prvo da postavite proton na
O
B
jedan, a zatim na drugi atom kiseonika u molekulu (CH3COOH), i razmotrite koja od dve
rezonancione strukture je više stabilizovana rezonancijom.]
Vežba 2-10
Benzoeva kiselina, C6H5CO2H, podleže disocijaciji u vodi na 25oC prema sledećoj
jednačini:
C6H5CO2H 34 C6H5CO2  H
Termodinamički parametri ovog procesa su ∆Ho = –67 cal mol-1 i ∆So = –19,44 cal deg-
1
mol-1. Izračunajte Ka i pKa za benzoevu kiselinu. Kakva je jačina benzoeve kiseline u
poređenju sa sirćetnom kiselinom, koja ima pKa = 4,7?

RAD UZ KONCEPT. S ciljem izračunavanja konstante kiselosti, prvo se mora izračunati ∆Go
na 25 oC, ili 298 K:
G°  H°  TS°  67  [298  (19.44)]  67  5793  5726 cal mol1
 5.726 kcal mol1
Koristeći ∆Go = –1,36 log K, dobijamo log Ka = –4,2, a odatle je pKa = 4,2 i Ka = 6,4 x 10-5.
Benzoeva kiselina je jača kiselina od sirćetne kiseline, zato što ima nižu vrednost pKa.
 2-2 Kiseline i baze: elektrofili i nukleofili 61
Lewis-ove kiseline i baze reaguju deljenjem elektronskog para
Mnogo opštiju definiciju reakcija između kiselina i baza deobom elektronskog
para, predložio je Lewis. Lewis-ove kiseline su reakcione vrste, sa atomom kome
nedostaju dva elektrona u spoljnom elektronskom omotaču, a Lewis-ove baze
poseduju bar jedan slobodni elektronski par. Simbol X označava bilo koji atom
halogena, dok R predstavlja organsku grupu (odeljak 2-3).

Lewis-ove kiseline
H(X) H(R)
MgX2 , AlX3 , mnoge
H B H(X) 
C H(R) soli prelaznih metala
i halogena
H(X) H(R)

Lewis-ove baze
H(R) H(R)

OH(R) O H(R) S H(R) N H(R) P H(R) X 

H(R) H(R) H(R) H(R)

Lewis-ove baze dele svoj slobodni elektronski par sa Lewis-ovim kiselinama i

grade novu kovalentnu vezu. Reakcija između Lewis-ovih kiselina i baza može biti
prikazana strelicama koje označavaju pravac pomeranja elektronskog para – od baze
prema kiselini. Reakcije između hidroksidnog jona i protona, prema Brønsted-u,
istovremeno su i primer reakcija između Lewis-ovih kiselina i baza.

Reakcija Lewis-ovih kiselina i baza

H  ðš
O
 H H š
O H

Cl CH3 Cl CH3
Cl Al  ðN CH3 Cl Al

N CH3
Cl CH3 Cl CH3
F CH2CH3 F CH2CH3
D  D


B  O FO BO O


F F G G
CH2CH3 F CH2CH3


62 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
Poslednja reakcija između bor-trifluorida i etoksietana (dietil-etra) i nastajanje
proizvoda, prikazano na str. 61, prikazano je i mapom raspodele elektrostatičkog
potencijala. Prelazom elektronske gustine, kiseonik postaje više pozitivan (plav), a
bor više negativan (crven).
Disocijacija Brønsted-ove kiseline HA reversna je u odnosu na reakciju Lewis-ove
kiseline H+ i Lewis-ove baze A–. To pišemo na sledeći način:

Disocijacija Brønsted-ove kiseline


HO A 77777n H  )A

Primetite da se zakrivljena strelica pruža od veze prema A, u pravcu u kom se pomera

elektronski par. U prikazanoj reakciji disocijacije Brønsted-ove kiseline, kriva strelica
uvek ide prema odlazećem anjonu, nikada prema atomu vodonika.

Elektrofili i nukleofili takođe reaguju pomeranjem elketronskih

parova
Mnogi procesi u organskoj hemiji imaju karakteristike reakcija kiselina i baza.
Na primer, zagrevanjem vodene smeše natrijum-hidroksida i hlormetana, CH3Cl,
nastaju metanol i natrijum-hlorid. U toku ovog procesa odigravaju se ista pomeranja
elektronskih parova kao i u kiselo-baznoj reakciji hidroksidnog jona i HCl, i mogu
biti opisana istim krivim strelicama kojima se opisuje prelazak elektrona:

Reakcija natrijum-hidroksida i hlormetana

H2O, 
CH3Cl  NaOH 777777777n CH3OH  NaCl
metanol

Prelazak elektrona prikazan krivim strelicama

š
HO
ð
 š
CH3O Clð
 š š
O CH3  ðClð
HO 


uporedite reakciju
Brønsted-ove
kiseline š
HO
ð
 š
H O Clð
 š
O H  ðClð
HO š



Kao i atom vodonika u HCl, atom ugljenika u hlormetanu predstavlja pozitivan kraj
polarizovane veze (odeljak 1-3). Zbog toga on pokazuje težnju da reaguje sa reakcionim
vrstama koje imaju slobodni elektronski par. Kaže se da je ugljenik elektrofilan
(bukvalno, „koji voli elektron“; philos, na grčkom – koji voli). Obrnuto, atomi koji
nose slobodne elektronske parove, kao što je kiseonik u hidroksidnom jonu, zovu se
nukleofili („koji voli jezgro“). Ova reakcija je primer nukleofilne supstitucije, zato
što jedan nukleofil zamenjuje drugi u polaznom molekulu.
Po definiciji, termini nukleofil i Lewis-ova baza su sinonimi. Svi nukleofili su
Lewis-ove baze. Obično koristimo termin nukleofil da bismo označili Lewis-ovu
bazu koja napada elektrofilni atom koji nije vodonik, obično ugljenik. Nukleofili,
koji se često označavaju skraćenicom Nu, mogu biti negativno naelektrisani, kao što
je hidroksidni jon, ili neutralni kao voda, ali svaki nukleofil ima barem jedan slobodni
elektronski par. Sve Lewis-ove kiseline su elektrofili, kako je to prikazano ranije u
 2-3 Funkcionalne grupe: centri reaktivnosti 63
primerima reakcija Lewis-ovih kiselina i baza. Ipak, molekuli kao što su HCl i CH3Cl,
čiji atomi imaju zatvorene spoljne omotače i zato nisu Lewis-ove kiseline, mogu se
ponašati kao elektrofili zato što imaju polarne veze.
Nukleofilna supstitucija je opšta reakcija halogenalkana, organskih jedinjenja
koja poseduju vezu ugljenik–halogen. Naredne dve jednačine su dodatni primeri:

H H
CH3CCH2CH3  I CH3CCH2CH3  Br
Br I
H

CH3CH2I  ðNH3 CH3CH2NH  I
H

Mada halogenalkani u ovim primerima poseduju različite atome halogena i različit broj
ugljenikovih atoma i vodonika u svojoj okolini, prema nukleofilima oni se ponašaju
veoma slično. Zaključujemo da prisutna veza ugljenik-halogen usmerava hemijsko
ponašanje halogenalkana: veza C–X je strukturna karakteristika koja određuje hemijsku
reaktivnost – struktura određuje funkciju. Veza C–X čini funkcionalnu grupu, ili
centar hemijske reaktivnosti halogenalkana. U narednom odeljku prikazaćemo glavne
klase organskih jedinjenja, označiti njihove funkcionalne grupe i dati kratak prikaz
njihove reaktivnosti.

ZAKLJUČAK. Prema Brønsted-Lowry-evoj teoriji kiselina i baza, kiseline su donori

protona, a baze su akceptori protona. Reakcije između kiselina i baza su ravnotežne,
i kvantitativno su opisane konstantom kiselosti Ka. Uklanjanjem protona iz kiseline
nastaje konjugovana baza; vezivanjem protona za bazu nastaje konjugovana kiselina.
Lewis-ova baza daje elektronski par, a taj proces je opisan krivom strelicom koja se
pruža od elektronskog para baze prema kiselini. Elektrofili i nukleofili su reakcione
vrste u organskoj hemiji čija interakcija veoma podseća na reakcije između kiselina
i baza. Veza ugljenik-halogen kod halogenalkana je njihova funkcionalna grupa. Ona
sadrži elektrofilni atom ugljenika, koji reaguje sa nukleofilom u procesu koji se zove
nukleofilna supstitucija.

2-3 Funkcionalne grupe: centri reaktivnosti

Mnogi organski molekuli uglavnom se sastoje od niza ugljenikovih atoma
međusobno vezanih jednostrukim vezama i samo atoma vodonika koji su vezani za
njih. Međutim, oni mogu da sadrže i ugljenikove atome vezane dvostrukim i trostrukim
vezama, kao i druge elemente. Ovi atomi, ili grupe atoma, mogu biti centri relativno
velike hemijske reaktivnosti i zovu se funkcionalne grupe ili funkcionalnosti. Takve
grupe imaju karakteristične osobine i određuju reaktivnost celokupnog molekula.

Ugljovodonici su molekuli koji sadrže samo vodonik i ugljenik

Naše izučavanje započinjemo ugljovodonicima, opisanim opštom empirijskom
formulom CxHy. Oni koji sadrže samo jednostruke veze, kao što su metan, etan i
64 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
propan, zovu se alkani. Molekuli kao što je cikloheksan, sa ugljenicima koji grade
prsten, zovu se cikloalkani. Alkani nemaju funkcionalnih grupa; rezultat toga je da
su relativno nepolarni i nereaktivni. Osobine i hemija alkana opisani su u ovom i
poglavljima 3 i 4.

Alkani
H2
C
H2C CH2
H2C CH2
C
CH4 CH3 OCH3 CH3O CH2 OCH3 H2
metan etan propan cikloheksan

Alkeni i alkini su ugljovodonici koji sadrže dvostruke i trostruke veze. Njihove

osobine i hemija opisani su u poglavljima 11-13.

Alkeni i Alkini
H
G
CH2 PCH2 CPCH2 HCq CH CH3 OCq CH
D
CH3
eten propen etin propin
(etilen) (acetilen)

U posebnu vrstu nezasićenih ugljovodonika spada benzen, C6H6, kod koga se tri
dvostruke veze nalaze u šestočlanom prstenu. Benzen i njegovi derivati uobičajeno
se zovu aromatični, jer su neka supstituisana benzenova jedinjenja jakog mirisa.
Aromatična jedinjenja proučavaćemo u poglavljima 15, 16, 22, i 25.

Aromatična jedinjenja
H CH3
H C H H C H
C C C C
C C C C
H C H H C H
H H
benzen metilbenzen
(toluen)

Mnoge funkcionalne grupe sadrže polarne veze

Polarne veze određuju ponašanje mnogih klasa jedinjenja. Podsetite se da je uzrok
polarnosti razlika u elektronegativnosti dva međusobno vezana atoma (odeljak 1-3).
Već smo upoznali halogenalkane, koji kao funkcionalnu grupu sadrže polarnu vezu
ugljenik–halogen. U poglavljima 6 i 7 proučavaćemo njihovu hemiju. Drugi primer je
hidroksilna grupa, –O–H, karakteristična za alkohole. Karakteristična funkcionalna
A A
grupa etara je kiseonik vezan za dva atoma ugljenika (OC OOOC O). Funkcionalne
A A
 2-3 Funkcionalne grupe: centri reaktivnosti 65
grupe alkohola i nekih etara mogu se transformisati u mnoge druge funkcionalne
grupe, i stoga su važne u sintetičkim transformacijama. Hemiju ovih funkcionalnih
grupa proučavaćemo u poglavljima 8 i 9.

Halogenalkani Alkoholi Etri

p p p p p p
CH3p
Cl) CH3CH2p
Cl) CH3p
OH CH3CH2p
OH CH3p
OCH3 CH3CH2p
OCH2CH3
hlormetan hloretan metanol etanol metoksimetan etoksietar
(metil hlorid) (etil hlorid) (dimetil etar) (dietil etar)
(lokalni anestetici) (alkohol iz drveta) (alkohol iz žita) (rashladno sredstvo) (inhalacioni
anestetik)

Karbonilna funkcionalna grupa C=O, nalazi se kod aldehida i ketona i, zajedno

sa –OH, kod karboksilnih kiselina. Aldehide i ketone proučavaćemo u glavama 17
i 18, a karboksilne kiseline i njihove derivate u glavama 19 i 20.

Aldehidi Ketoni Karboksilne kiseline

ðOð ðOð ðOð ðOð ðOð
B B B B B
HCH CH3CH or CH3CHO CH3CCH3 CH3CH2CCH3 š
HCOH
 ili HCOOH
formaldehid acetaldehid propanon butanon ili HCO2H
(aceton) (metil-etil-keton)
mravlja kiselina
(dezinfekciono sredstvo) (hipnotik) (uobičajeni rastvarači) (jak iritans)

ðOð
B
š
CH3COH
 ili CH3COOH
ili CH3CO2H
sirćetna kiselina
(u sirćetu)

Drugi elementi takođe ulaze u sastav funkcionalnih grupa. Na primer, amini alkil-
-azotova jedinjenja. Zamenom kiseonika sumporom u alkoholima dobivaju se tioli.

Amini Tioli
H
A
š 2
CH3NH NCH3 or (CH3)2š
CH3 NH CH3š
SH

metanamin N-metilmetanamin metantiol
(metilamin) (dimetilamin)
(koriste se za štavljenje) (izlučuje se kada
pojedemo asparagus)

R predstavlja deo molekula alkana

U tabeli 2 opisane su uobičajene funkcionalne grupe, klase jedinjenja koje one
izgrađuju, opšte strukture i primeri. U opštim strukturama obično koristimo simbol
R (za radikal ili ostatak – engl. residue) da bi predstavili alkil grupu, deo molekula
koji se dobija uklanjanjem jednog atoma vodonika iz alkana (odeljak 2-5). Tako,
opšta formula halogenalkana je R–X, gde R predstavlja bilo koju alkil-grupu a X
bilo koji halogen. Slično tome, alkoholi su prikazani kao R–O–H. U strukturama
66 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

TABEL A 2-3 Uobičajene funkcionalne grupe

Klasa jedinjenja Opšta formulaa Funkcionalna grupa Primer

alkani RO H None CH3CH2CH2CH3

butan

halogenalkani ROš
Xð(X  F, Cl, Br, I)
 š
ð
OX š
CH3CH2 OBr
ð
brometan

H
A
alkoholi RO š
OH
O
 Oš
OH
 (CH3)2C O š
OH

2-propanol
(izopropil-alkohol)

etri RO š
O O R
 Oš
OO
 CH3CH2 O š
O O CH3

metoksietan
(etil-metil-etar)

tioli ROš
SH
S
 Oš
SH
 CH3CH2 Oš
SH

etantiol

(H)R R(H) CH3

G D G D G
alkeni CPC CPC C P CH2
D G D G D
(H)R R(H) CH3
2-metilpropen

alkini (H)RO C q C O R(H) OCq CO CH3C q C

CCH3
2-butin
R(H) CH3
(H)R C R(H) C C
C C C C HC CH
aromatična jedinjenja
C C C C HC CH
(H)R C R(H) C C
H
R(H) metilbenzen
(toluen)
ðOð ðOð ðOð
B B B
aldehidi RO C O H O C OH CH3CH2CH
propanal

ðOð ðOð ðOð

B B B
ketoni RO C O R OCO CH3CH2CCH2CH2CH3
3-heksanon

ðOð ðOð ðOð

B B B
karboksilne kiseline RO C O š
O OH
 O C Oš
OH
 š
CH3CH2COH

propanska kiselina

ðOð ðOð ðOð

Oð ðOð ðOððOð
B B B B B B
anhidridi RO C O š
O O C OR
 R(H) O C Oš
OOCO
 š
CH3CH2COCCH
 2CH3
propananhidrid
a
Slovo R označava alkil-grupu (vidi tekst). Alkil-grupe se mogu razlikovati označavanjem R, R’, R’’ itd.
 2-4 Alkani normalnog i račvastog niza 67

TABEL A 2-3 Uobičajene funkcionalne grupe (nastavak)

Klasa jedinjenja Opšta formulaa Funkcionalna grupa Primer

ðOð ðOð ðOð

B B B
estri (H)RO C O š
O O R
 OCOšOO
 š
CH3CH2COCH
 3
metil-propanoat
(metil-propionat)
ðOð ðOð ðOð
B B B
amidi RO C Oš
N O R(H) O C Oš
NO š 2
CH3CH2CH2CNH
A A butanamid
R(H)
nitrili RO C q Nð O C q Nð CH3C qNð
etanonitril
(acetonitril)
D
amini ROš
NOO R(H)
(H) O Oš
N (CH3)3Nð
A G
N,N-dimetilmetanamin
R(H) (trimetilamin)

koje sadrže više različitih alkil-grupa, radi razlikovanja R grupa različitih struktura,
dodaje se oznaka prim (') ili sekundum ("). Tako, opšta formula etara koji poseduju
istu alkil-grupu (simetrični etri) je R–O–R, dok je etara sa različitim alkil-grupama
(nesimetrični etri) R–O–R’.

2-4 Alkani normalnog i račvastog niza

Funkcionalne grupe u organskim molekulima uobičajeno su za osnovni
ugljovodonični niz vezane jednostrukim vezama. Jedinjenja koja su izgrađena samo
od atoma ugljenika i vodonika, međusobno povezanih jednostrukim vezama i nemaju
funkcionalnih grupa, zovu se alkani. Klasifikovani su u nekoliko vrsta u skladu
sa svojom strukturom: linearni alkani normalnog niza; alkani račvastog niza,
kod kojih se ugljenikov niz račva na jednom ili nekoliko mesta; ciklični alkani, ili
cikloalkani, koje ćemo proučavati u glavi 4.

Alkan normalnog niza Račvasti alkan Cikloalkan

Pravljenje
CH3 modela
A
CH3O CH2 O CH2 O CH3 CH3O COH CH2 O CH2
A A A
CH3 CH2 O CH2
butan, C4 H10 2-metilpropan, C4H10 ciklobutan, C4 H8
(izobutan)

Alkani normalnog niza grade homologne nizove

Kod alkana normalnog niza svaki atom ugljenika vezan je za dva susedna C atoma
i za dva atoma vodonika. Izuzeci su dva terminalna ugljenikova jezgra, koji su vezani
za po jedan ugljenikov atom i za tri vodonikova atoma. Alkani normalnog niza mogu
biti prikazani opštom formulom H–(CH2)n–H. Svaki član ovog niza razlikuje se od
68 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
TABEL A 2-4
Broj mogućih izomernih
alkana CnH2n+2
n Izomeri
1 1
2 1
3 1
4 2
5 3
6 5
7 9
8 18
9 35
10 75
15 4,347
20 366,319
sledećeg po prisustvu dodatne metilenske grupe, –CH2–.Molekuli poređani na ovakav
način su homolozi (homos, grčki, isto kao), a odgovarajući nizovi su homologni
nizovi. Metan (n = 1) je prvi član homolognog niza alkana, etan (n = 2) je drugi,
itd.
Račvasti alkani su strukturni izomeri alkana normalnog niza
Račvasti alkani su izvedeni iz alkana normalnog niza, zamenom vodonikovog
atoma metilenske grupe (CH2) alkil-grupom. Alkani normalnog i račvastog niza imaju
istu empirijsku formulu, CnH2n+2. Najjednostavniji primer alkana račvastog niza je
2-metilpropan, C4H10, iste molekulske formule kao i butan, ali različitog načina
vezivanja; dakle, dva jedinjenja predstavljaju par strukturnih izomera (odeljak 1-9).
Kod viših homologa alkana (n > 4), moguća su više od dva izomera. Postoje tri
izomerna pentana, C5H12, što je prikazano dalje u tekstu. Postoji i pet izomernih
heksana, C6H14; devet heptana, C7H16; i osamnaest oktana, C8H18.
Izomerni pentani
CH3 CH3
A A
CH3O CH2 O CH2 OCH2 OCH3 CH3 O CH2 O CH CH3O CO CH3
A A
CH3 CH3
pentan 2-metilbutan 2,2-dimetilpropan
(izopentan) (neopentan)

Broj mogućih izomera prilikom vezivanja n ugljenikovih atoma jednog za drugi, kao i
Pravljenje za 2n+2 vodonikova atoma, znatno se povećava brojem n (tabela 2-4).
modela

Vežba 2-11
(a) Nacrtajte strukture pet izomernih heksana. (b) Nacrtajte strukture svih mogućih
sledećih, viših i nižih, homologa 2-metilbutana.

2-5 Imenovanje alkana

Brojne varijante međusobnog vezivanja ugljenikovih atoma, kao i raznih
supstituenata, osnovni su razlog postojanja tako velikog broja organskih jedinjenja.
Ova raznolikost postavlja zadatak: kako možemo sistematski da razlikujemo imena
svih ovih jedinjenja? Možemo li, na primer, dati imena svim izomerima molekulske
CH3 formule C6H14, tako da se informacija o bilo kome od njih (tačka ključanja, tačka
A
topljenja, hemijske reakcije), može lako naći u indeksu jedinjenja odgovarajućeg
CH3 O CO (CH2 )n O CH3
A priručnika? Postoji li način za imenovanje jedinjenja koje niste nikada videli, tako
H da možete nacrtati njegovu strukturu?
izoalkan Ovaj problem imenovanja organskih jedinjenja prisutan je u organskoj hemiji od
(npr.,n  1, izopentan) samog početka, i prvi metod bio je daleko od sistematskog. Neka jedinjenja dobila
CH3 su imena po pronalazačima („Nenitzescu-ov (Nenicesku) ugljovodonik“), po mestima
A („sidnoni“), po karakterističnom obliku („kuban“, „basketan“),* prema prirodnim
CH3 O CO (CH2 )n O H izvorima („vanilin“). Mnoga od ovih uobičajenih ili trivijalnih imena još uvek su
A
CH3 u upotrebi. Međutim, sada postoji precizan sistem za imenovanje alkana. Sistematska
neoalkan
nomenklatura, kojom se pod imenom jedinjenja opisuje njegova struktura, prvi put
(npr., n  2, neoheksan) je uvedena 1892. godine na kongresu hemičara u Ženevi, Švajcarska. Od tada, stalno
*
Prim. prev.: sidnon – grad Sidnej, kuban (engl., cube, kocka; basket, korpa).
 2-5 Imenovanje alkana 69

TABEL A 2-5 Imena i fizičke osobine alkana normalnog niza, CnH2n+2

Tačka Tačka
ključanja topljenja Gustina na 20C
n Ime Formula (C) (C) (g ml–1)

1 metan CH4 161.7 182.5 0.466 (na 164°C)

2 etan CH3CH3 88.6 183.3 0.572 (na 100°C)
3 propan CH3CH2CH3 42.1 187.7 0.5853 (na 45°C)
4 butan CH3CH2CH2CH3 0.5 138.3 0.5787
5 pentan CH3(CH2)3CH3 36.1 129.8 0.6262
6 heksan CH3(CH2)4CH3 68.7 95.3 0.6603
7 heptan CH3(CH2)5CH3 98.4 90.6 0.6837 Propan, koji se čuva pod
8 oktan CH3(CH2)6CH3 125.7 56.8 0.7026 pritiskom u tečnom stanju u
bocama, kao što je ova, koristi
9 nonan CH3(CH2)7CH3 150.8 53.5 0.7177
se kao gorivo za svetiljke,
10 dekan CH3(CH2)8CH3 174.0 29.7 0.7299 fenjere i prenosne uređaje za
11 undekan CH3(CH2)9CH3 195.8 25.6 0.7402 kuvanje.
12 dodekan CH3(CH2)10CH3 216.3 9.6 0.7487
13 tridekan CH3(CH2)11CH3 235.4 5.5 0.7564
14 tetradekan CH3(CH2)12CH3 253.7 5.9 0.7628
15 pentadekan CH3(CH2)13CH3 270.6 10.0 0.7685
16 heksadekan CH3(CH2)14CH3 287.0 18.2 0.7733
17 heptadekan CH3(CH2)15CH3 301.8 22.0 0.7780
18 oktadekan CH3(CH2)16CH3 316.1 28.2 0.7768
19 nonadekan CH3(CH2)17CH3 329.7 32.1 0.7855
20 eikozan CH3(CH2)18CH3 343 36.8 0.7886

se revidira uglavnom od strane Unije za čistu i primenjenu hemiju (IUPAC). Imena

prvih dvadeset alkana normalnog niza data su u tabeli 2-5. Osnove njihovih imena,
koje su uglavnom latinskog ili grčkog porekla, označavaju broj ugljenikovih atoma u
nizu. Na primer, ime heptadekana sastavljeno je od grčke reči hepta, sedam, i latinske
decem, deset. Prva četiri alkana imaju posebna imena, koja su prihvaćena kao deo
IUPAC-ovog sistema, ali se i ona završavaju na -an. Važno je da naučite ova imena,
jer su ona osnova za imenovanje velikog dela svih organskih molekula. Uobičajena
imena nekoliko manjih račvastih alkana još su u širokoj upotrebi. Kod njih se koriste
prefiksi izo- i neo-, kao kod izobutana, izopentana i neoheksana.

Vežba 2-12
Alkil-grupe
Nacrtajte strukture izoheksana i neopentana
CH3O
Kao što je navedeno u odeljku 2-4, alkil-grupe nastaju uklanjanjem jednog
metil
vodonika iz alkana. Imenuju se zamenom nastavka -an nastavkom -il, kao kod
metil-, etil- i propil-. U tabeli 2-6 prikazano je nekoliko račvastih alkil-grupa i
CH3OCH2O
njihova uobičajena imena. Zapazite da se neki označavaju prefiksima sek- (ili s-),
od sekundarni, i terc- (ili t-) od tercijarni. Pre upotrebe ovih termina potrebno je etil
da klasifikujemo ugljenikove atome u organskim molekulima. Primarni ugljenik je
onaj koji je vezan samo za još jedan atom ugljenika. Na primer, svi atomi ugljenika CH3OCH2OCH2O
koji se nalaze na krajevima nizova alkana su primarni. Vodonici vezani za takve propil
70 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

TABEL A 2-6 Račvaste alkil-grupe

Struktura Uobičajeno ime Primer uobičajenog imena u primeni Sistematsko ime Oznaka

CH3 CH3
A A
CH3 O C O izopropil CH3 O C OCl
O (izopropil hlorid) 1-metiletil sekundarna
A A
H H

CH3 CH3
A A
CH3 O C O CH2 O izobutil CH3 O C O CH3 (izobutan) 2-metilpropil primarna
A A
H H
CH3 CH3
A A
CH3 O CH2 O C O sek-butil CH3 O CH2 O C O NH2 (sek-butil-amin) 1-metilpropil sekundarna
A A
H H

CH3 CH3
A A
CH3 O C O terc-butil CH3 O C OBr
O (terc
ter -butil-bromid)
terc 1,1-dimetiletil tercijarna
A A
CH3 CH3
CH3 CH3
A A
CH3 O C O CH2 O neopentil CH3 O C O CH2 O OH (neopentil-alkohol) 2,2-dimetilpropil primarna
A A
CH3 CH3

atome ugljenika označavaju se kao primarni atomi vodonika, a alkil-grupe nastale

uklanjanjem primarnog vodonika takođe su primarne. Sekundarni ugljenik vezan je
za dva druga, a tercijarni za tri druga atoma ugljenika. Slično se označavaju i njihovi
vodonici. Kako je prikazano u tabeli 2-6, uklanjanjem sekundarnog vodonika dobija
se sekundarna alkil-grupa, a uklanjanjem tercijarnog vodonika dobija se tercijarna
alkil-grupa. Na kraju, ugljenik vezan za četiri alkil-grupe zove se kvaternerni.

Primarni, sekundarni i tercijarni atomi ugljenika i vodonika

primarni C

sekundarni C CH3 tercijarni C

A
CH3CH2CCH2CH3
primarni H
A
H sekundarni H
tercijarni H
3-metilpentan

Vežba 2-13
Označite primarne, sekundarne i tercijarne vodonike kod 2-metilpentana (izoheksana).

Koristeći tabelu 2-5, možemo imenovati prvih 20 alkana normalnog niza. Kako
dati imena račvastim sistemima? IUPAC je sastavila pravila koja ovaj zadatak znatno
olakšavaju sve dok ih se pridržavamo pažljivo i prema redosledu.
 2-5 Imenovanje alkana 71
IUPAC-OVO PRAVILO 1. Nađite i imenujte najduži niz u molekulu. Ovaj zadatak nije
tako lak kao što izgleda. Problem je u tome što u racionalnim formulama složeni alkani
mogu biti tako napisani da se najduži niz teško primećuje. U sledećim primerima,
najduži niz, ili osnovni niz, jasno je naznačen: ime molekula izvedeno je iz alkanove
osnove. Grupe vezane za osnovni niz, različite od vodonika, zovu se supstituenti.

metil
CH3 CH3CH2 CH2CH2CH2CH3
A A A etil
CH3CHCH2CH3 CH3CHCH2CH2CHCH2CH3 U ovom odeljku glavni niz
je prikazan crnom bojom
metil-supstituisani butan etil- i metil -supstituisani dekan
(metilbutan) (etilmetildekan)

Ukoliko molekul ima dva ili više nizova iste dužine, niz sa većim brojem supsti-
tuenata je osnovni.

CH3 CH3 CH3 CH3

A A A A
CH3CHCHCHCHCH2CH3 ne CH3CHCHCHCHCH2CH3
A A A A
CH3 CH2 CH3 CH2
A A
CH2 CH2
A A
CH3 CH3
4 supstituenta 3 supstituenta
heptan heptan
ispravno određen pogrešno određen
osnovni niz osnovni niz

Ovde su još dva primera nacrtana strukturama veza-crta

etil
metil

metilbutan etilmetildekan

IUPAC-OVO PRAVILO 2. Sve grupe vezane za najduži niz imenujte kao alkil-
-supstituente. Za izvođenje imena alkil-grupa pravog niza može se iskoristiti tabela
2-3. Međutim, šta ako je supstituent račvast? U tom slučaju primenjujemo ista IUPAC-
-ova pravila kao i za osnovni niz: prvo, nađite najduži niz supstituenta; zatim, dodajte
odgovarajuće nastavke.

IUPAC-OVO PRAVILO 3. Numerišite ugljenikove atome najdužeg niza polazeći od

onog kraja koji je najbliži supstituentu.

CH3 7 3
4 2 1
8 5
CH3CHCH2CH3 6
1 2 3 4
ne 4 3 2 1 ne 1 2 3 4 5 6 7 8
72 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
Ukoliko se dva supstituenta nalaze na istom rastojanju od krajeva niza, osnovni niz
numerišite prema abecednom redu. Supstituent koji je prvi prema abecednom redu,
vezuje se za ugljenik nižeg broja.

CH3CH2 CH3 16 14 12 10 8 6 4 2

CH3CH2CHCH2CH2CHCH2CH3 1
1 2 3 4 5 6 7 8 17 15 13 11 9 7 5 3
etil- pre metil- butil- pre propil-

Šta kada postoje tri i više supstituenata? Tada numerišite niz tako da se dobije
manji broj na mestu prvog razlikovanja dva moguća načina numerisanja. Ovakav
postupak sledi princip razlikovanja na prvoj tački.

CH3 CH3 CH3

brojevi supstituisanih
CH3CH2CHCH2CH2CH2CH2CHCH2CHCH2CH3 ugljenikovih atoma:
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 3, 8, i 10 (pogrešno)
12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 3, 5, i 10 (ispravno;
5 manje od 8)
3,5,10-trimetildodekan

Supstituentske grupe se numerišu polazeći od glavnog niza, a C1 atom grupe je onaj

koji je vezan za glavni niz.

IUPAC-OVO PRAVILO 4. Napišite ime alkana prvo uređujući sve supstituente prema
3
1
abecednom redu (svakome prethodi broj ugljenikovog atoma za koji je vezan i crtica),
5 2
i onda dodajte ime osnovnog niza. Ukoliko molekul sadrži više istih supstituenata,
4
imenu alkil-grupe prethode prefiksi di-, tri-, tetra-, penta-, itd. Mesta vezivanja za
5-etil-2,2-dimetiloktan osnovni niz navode se zajednički pre imena supstituenta i razdvojena su zarezima.
(„di‘‘ se ne računa prilikom Ovi prefiksi, kao i sek- i terc-, ne raspoređuju se abecednim redom, osim kada su deo
imenovanja prema abecednom složenog imena supstituenta.
redu), ali

CH3 CH3 CH3 CH3

1 CH3CHCH2CH3 CH3CHCHCH3 CH3CHCH2CH2CHCH2CCH3
5 3
4 2
CH3 CH3CH2 CH3
5-(1,1-dimetiletil)-3-
etiloktan 2-metilbutan 2,3-dimetilbutan 4-etil-2,2,7-trimetiloktan
(„di‘‘ se računa: deo je
imena supstituenta)
CH2CH3
CH3CH2CHCHCH3
CH3
4,5-dietil-3,6-dimetildekan 3-etil-2-metilpentan

Mada je upotreba uobičajenih imena supstituenata navedenih u tabeli 2-6

dozvoljena IUPAC-ovim pravilima, poželjno je koristiti sistematska imena. Takvi
složeni supstituenti obično se pišu u zagradama da bi se izbegle moguće nejasnoće.
 2-5 Imenovanje alkana 73
Kada se neki posebno složen supstituent javlja više puta, onda njegovom imenu
prethode prefiksi bis, tris, tetrakis, pentakis, itd. U supstituentskom nizu, ugljenikov
atom broj jedan (C1) je uvek onaj koji je vezan za glavni niz.

CH3
CH2
prvi supstituent na položaju 2
složena alkil-grupa određuje numeraciju
je preko ugljenika CH2
vezana za 2
3
osnovni niz 1 CH2 CH3
izabrani najduži
2 4 6 8 niz, ima najveći
1 broj supstituenata H C C CH3
3 9
5 7
CH2 H

4-(1-etilpropil) -2,3,5-trimetilnonan CH2 CH3

H C C CH3
CH3
CH2 H
CH3CH
CH2
CH3CH2CH2CHCH2CH2CH3
4-(1-metiletil)heptan CH2
(4-izopropilheptan)
CH3
5,8-bis(1-metiletil)-
dodekan

Vežba 2-14
Napišite imena prethodnih osam račvastih alkana, zatvorite knjigu i ponovo nacrtajte
njihove strukture prema napisanim imenima.

Prilikom imenovanja halogenalkana, halogen posmatramo kao supstituent na osnov-

nom nizu alkana. Kao i obično, najduži (osnovni) niz se numeriše tako da supstituent,
sa bilo kog kraja, nosi najmanji broj. Supstituenti se ređaju prema abecednom redu i
složeni dodaci se imenuju prema pravilima za imenovanje složenih alkil-grupa.

CH3
A
CH3CCH3
A
CH3 CH3 ClCCH3
A A A
CH3COBr FCH2CCH3 CH2
A A A
CH3I CH3 H CH3CH2CH2CH2CH2CHCH2CH2CH2CH2CH3
jodmetan 2-brom-2-metilpropan 1-fluor-2-metilpropan 6-(2-hlor-2,3,3-trimetilbutil)undekan

Uobičajena imena daju se na osnovu starog termina alkil-halogenidi. Na primer,

prve tri strukture, date gore, imenuju se kao metil-jodid, terc-butil-bromid i izobutil-
-fluorid. Neki hlorovani rastvarači imaju stara imena: na primer, ugljentetrahlorid,
CCl4; hloroform, CHCl3; metilen-hlorid CH2Cl2.

Vežba 2-15
Nacrtajte strukturu 5-butil-3-hlor-2,2,3-trimetildekana.

Dalja uputstva o nomenklaturi biće data kada budemo govorili o novim klasama
jedinjenja, cikloalkanima i halogenalkanima.
74 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

ZAKLJUČAK. Prilikom imenovanja račvastih alkana treba primenjivati četiri pravila:

(1) nađite najduži niz; (2) pripišite imena svim alkil-grupama vezanim za osnovni niz;
(3) numerište niz; (4) imenujte alkan zajedno sa imenima supstituenata poređanih po
abecednom redu, a kojima prethode brojevi ugljenikovih atoma za koje su vezani.
Halogenalkani se imenuju prema pravilima za imenovanje alkana, s halogenim
supstituentom se postupa isto kao i sa alkil-grupama.

2-6 Struktura i fizičke osobine alkana

Zajednička karakteristika svih alkana je niz ugljenikovih atoma. Ovaj niz utiče
na fizičke osobine ne samo alkana, već i svih organskih molekula koji imaju ovakav
skelet. U ovom odeljku razmatraćemo osobine i fizički izgled ovakvih struktura.

Alkani imaju pravilne molekulske strukture i osobine

Strukturne karakteristike alkana upadljivo su pravilne. Ugljenikovi atomi su
tetraedarski, sa valencionim uglovima od približno 109o i sa pravilnim dužinama
C–H (≈ 1,10 A °) i C–C (≈ 1,54 A
°) veza. Alkanski niz često ima cik-cak strukturu koja
se prikazuje strukturama veza-crta. Da bismo predstavili trodimenzionalnu strukturu
ugljovodoničnog niza, koristimo se klinastim formulama (slika 1-23). Osnovni niz i
H 109.5 H
G G po jedan vodonikov atom sa svakog kraja stavljaju se u ravan hartije (slika 2-4).
C 1.10 Å
“ (
H H
H 109.5 H
H
G “
&
CG C
“ G 1.095 Å
H (
H H
1.54 Å

H
“ ( H
H C H
G G G G
C C
( “ ( “
H HH H

H “ (HH “ ( H
C C
G G G G G
H Slika 2-3
H C C Model loptica-štapić (gore) i kalotni model heksana pokazuju cik-cak strukturu niza ugljenikovih
( “ ( “ atoma, tipično za alkane. [Modeli dobijeni zahvaljujući Maruzen Co., Ltd, Tokio]
H HH H

H “ ( HH “ ( HH “ (H
C C C
H
G G G G G G
C C H
Vežba 2-16
( “ ( “ Nacrtajte cik-cak klinaste strukture 2-metilbutana i 2,3-dimetilbutana.
H HH H
Pravilnost struktura alkana sugeriše da se njihove fizičke konstante predvidljivo
Slika 2-4 menjaju. Zaista, pregledom podataka iznetih u tabeli 2-5, uočavamo pravilna
Klinaste strukture metana
zaključno sa pentanom. povećanja duž homolognih nizova. Na primer, na sobnoj temperaturi (25oC), niži
Zapazite cik-cak raspored homolozi alkana su gasovi ili bezbojne tečnosti, a viši homolozi su voskasti. Polazeći
osnovnog niza i dva od pentana, pa sve do pentadekana, svaka dodatna CH2 grupa prouzrokuje povećanje
terminalna vodonika. tačke ključanja za 20-30oC (slika 2-5).
 2-6 Struktura i fizičke osobine alkana 75
300

200 0.75

gustina

gustina na 90 K (g cm−3)
Slika 2-5
temperatura (°C)

100
Fizičke konstante alkana
tačka ključanja normalnog niza. Njihove
vrednosti rastu sa povećanjem
0 0.65 veličine alkana usled porasta
molekulske težine i povećanja
intenziteta London-ovih sila.
tačka topljenja Zapazite, takođe, da „parni“
− 100 sistemi imaju nešto više tačke
topljenja od očekivanih; oni se
bolje pakuju u čvrstom stanju
− 200 0.55 (uočite njihove veće gustine),
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 što omogućava jače privlačenje
broj ugljenikovih atoma (n) molekula.

Privlačne međumolekulske sile određuju fizičke osobine alkana

Zašto su fizičke osobine alkana tako previdive? Takav trend postoji zbog
intermolekulskih, ili Van der Waals-ovih* sila. Molekuli se međusobno privlače
različitim privlačnim silama, što uslovljava agregaciju u organizovanije rasporede
kao što su to čvrsta i tečna agregatna stanja. Najveći broj organskih molekula nalazi
se u visokouređenim kristalima. Jonska jedinjenja, kao što su soli, čvrsto su vezana
u kristalnoj rešetki, pretežno Coulomb-ovim silama. Nejonski polarni molekuli, kao
što je hlormetan (CH3Cl), međusobno se privlače slabijim dipol-dipol interakcijama,
koje takođe imaju karakter Coulomb-ovih sila (odeljci 1-2 i 6-2). Na kraju, nepolarni
alkani međusobno se privlače London-ovim** silama, koje su posledica elektronske
korelacije. Kada se neki molekul alkana približava drugome, dolazi do odbijanja
elektrona dva molekula, i kao rezultat toga dolazi do uzajamnog usklađivanja kretanja
elektrona. Ovakvo kretanje elektrona u vezama indukuje polarizaciju različitog
predznaka, što rezultuje međusobnim privlačenjem molekula. Na slici 2-6 dato je
pojednostavljeno poređenje jonskih, dipolarnih i London-ovih privlačenja.
London-ove sile su vrlo slabe. Za razliku od Coulomb-ovih sila, koje se menjaju sa
kvadratom rastojanja između šarži, London-ove sile menjaju se sa šestim eksponentom
rastojanja između molekula. Postoji i granica do koje se mogu dejstvom ovih sila
molekuli približiti jedan drugom. Na malom rastojanju, odbijanja jezgro–jezgro i
elektron–elektron nadjačavaju ove privlačne sile.
Kako ove sile utiču na fizičke konstante elemenata i jedinjenja? Odgovor je da je
potrebna energija, obično u obliku toplote, za topljenje jedinjenja u čvrstom stanju
i ključanje tečnosti. Na primer, da se istopi neko jedinjenje, moraju se prevazići Alkani C29H60 i C31H64
privlačne sile koje su odgovorne za visokouređeno kristalno stanje. U jonskom sačinjavaju voštani zaštitni
sloj na površini listova divlje
jedinjenju, kao što je natrijum-acetat (slika 2-6A), jake međujonske sile zahtevaju obrnike.

*
Profesor Johannes D. van der Waals (Johanes D. van der Vals), 1837-1923, Amsterdamski
univerzitet, Holandija, Nobelova nagrada 1910 (fizika).
**
Profesor Fritz London (Fric London), 1900-1954, Djuk univerzitet, Severna Karolina.
Napomena: u starijoj literaturi termin „van der Waals-ove sile“ odnosio se samo na ono što sada
zovemo „London-ove sile“; „van der Waals-ove sile“ sada se odnose na sva intermolekulska
privlačenja.
76 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

δ+ δ+ δ− δ−
CH3 δ δ+
−
δ+ δ− δ+ δ− CH2 CH3
Na+ CH3COO − Na+ CH3COO − CH3 Cl CH3 Cl
CH2 CH2
δ− δ+ δ− δ+ δ− δ− δ+ δ+
− +
CH3COO Na CH3COO Na − +
Cl CH3 Cl CH3 δ+ δ−
δ+ δ+ δ− δ−
δ+ δ+ CH3 δ− CH2 δ+ CH3
δ− δ−
Na+ CH3COO − Na+ CH3COO − CH3 Cl CH3 Cl
δ− CH2 CH2 δ+
δ+ δ− δ+
δ−

A B C

Slika 2-6
(A) Coulomb-ovo privlačenje u jonskom jedinjenju: kristalni natrijum-acetat, natrijumova so
sirćetne kiseline (iz stonog sirćeta). (B) Dipol-dipol interakcije u čvrstom hlormetanu; molekuli
su postavljeni tako da je omogućeno povoljno Coulomb-ovo privlačenje. (C) London-ove sile u
kristalnom pentanu. U ovoj pojednostavljenoj slici elektronski oblaci deluju uzajamno kao celina i
proizvode veoma malo parcijalno naelektrisanja suprotnog znaka. Raspodela šarži se kontinualno
menja i prati usklađivanje elektronskih kretanja.

relativno visoke temperature (324˚C) da bi se jedinjenje istopilo. Kod alkana se

tačke topljenja povećavaju sa povećanjem veličine molekula: kod molekula relativno
velike površine dolazi do većih London-ovih privlačenja. Međutim, ove sile su još
uvek relativno slabe, tako da čak i alkani velike molekulske težine imaju donekle
niske tačke topljenja. Na primer, tačke topljenja normalnih alkana C29H60 i C31H64,
voskastih supstanci prisutnih u zaštitnom omotaču lišća, ispod su 70˚C.

- Naglasak 2-1
„Seksualna prevara“ u smislu hemijske mimikrije

P čele radilice oprašuju cveće. Svi smo gle-

dali programe o prirodi i slušali autoritativne
predavače kako nam govore da „Pčele instiktivno
znaju koje cvetove treba da opraše …“ itd., itd.
Instinkt, nije nego! Seks upućuje pčele koji cvet
treba oprašiti. Ženka pčela vrste Andrena nigroae-
nea proizvodi složenu smesu koja sadrži bar 14
alkana i alkena koji imaju između 21 i 29 atoma
ugljenika. Miris ove smeše privlači mužjake iste
vrste. Tako, supstance koje izazivaju seksualnu
privlačnost, ili feromoni (vidi odeljke 12-17) su
sveprisutne u životinjskom carstvu i specifični
su za svaku vrstu. Kao što smo videli, alkani se
takođe nalaze i u voskovima koji čine zaštitni sloj
lišća koji sprečava gubitak vode. Orhideja Ophrys
sphegodes otvara se za mužjake pčela Andrena
za oprašivanje. Neverovatno, kod orhideje, vo-
sak lišća ima gotovo isti sastav kao što Andrena
ima smešu feromona: tri glavne komponente u
feromonu i vosku su alkani normalnog niza triko-
zan (C23H48), pentakozan (C25H52) i heptakozan
(C27H56) u odnosu 3:3:1. Ovo je primer nečega
što se zove „hemijska mimikrija“, kada jedna vrsta
koristi hemijsku supstancu da bi izmamila željeni,
ali ne obavezno i normalan odgovor druge vrste.
Orhideje su još sklonije inovacijama nego većina
biljaka, zato što njihovi cvetovi, čiji oblici i boje
liče na one kod insekata, takođe proizvode i smese
slične feromonima u velikoj koncentraciji. Tako
je mužjak pčele beznadežno privučen od strane
specifične orhideje pojavom koja je od strane
istraživača imenovana kao „seksualna prevara.“
 2-7 Rotacija oko jednostruke veze: konformacije 77
Da bi neko jedinjenje prešlo iz tečne u gasnu fazu, mora se osloboditi delovanja
ovih sila, što se postiže daljim dovođenjem toplote. Do ključanja tečnosti dolazi na oktan
onoj temperaturi na kojoj je napon pare iznad tečnosti jednak atmosferskom pritisku.
Tačke ključanja jedinjenja su relativno visoke ukoliko su jake intermolekulske sile.
Ovi efekti dovode do postepenog povećanja tačaka ključanja, što je prikazano na
slici 2-5.
Račvasti alkani imaju manju površinu u odnosu na njihove izomere normalnog 2,2,3,3-tetrametilbutan
niza. Rezultat toga su slabije London-ove privlačne sile, nemogućnost dobrog
pakovanja u kristalnu strukturu. Slabije privlačenje vodi nižim tačkama topljenja
i ključanja. Razgranati visokokompaktni alkani predstavljaju izuzetak. Na primer,
2,2,3,3-tetrametilbutan topi se na +101oC zbog velike težnje da se dobro upakuje
u kristalnu rešetku (uporedi sa t.t. –57oC oktana). Sa druge strane, veća površina
oktana u poređenju sa više sfernim oblikom 2,2,3,3-tetrametilbutana jasno je pokazana
njihovim tačkama ključanja (126oC prema 106oC). Razlike pakovanja u kristalima
takođe uslovljavaju nešto niže tačke topljenja od očekivanih, za alkane sa neparnim
brojem ugljenikovih atoma u poređenju sa parnim sistemima (slika 2-5).

ZAKLJUČAK. Alkani normalnog niza imaju pravilne strukture. Njihove tačke topljenja,
tačke ključanja i gustine, rastu sa povećanjem molekulske težine, jer se pojačava
privlačenje između molekula.

2-7 Rotacija oko jednostruke veze: konformacije

Razmotrili smo delovanje intermolekulskih sila na fizičke osobine molekula. Ove
sile deluju između molekula. U ovom odeljku proučavaćemo sile prisutne unutar
molekula (tj. intramolekulske sile) koje čine neke prostorne rasporede unutar molekula
energetski povoljnijim od drugih.

Konformacije etana se izmenjuju rotacijom

Kada napravite molekulski model etana, primetićete da dve metil-grupe lako
rotiraju oko C–C veze. Energija potrebna da se vodonikovi atomi mimoiđu prilikom Pravljenje
rotacije, energetska barijera rotacije, samo je 2,9 kcal mol-1. Proizlazi da je ovo vrlo modela
mala vrednost, pa hemičari govore o „slobodnoj rotaciji“ metil-grupa. Opšte uzevši,
rotacija oko jednostrukih veza na sobnoj temperaturi je slobodna.
Na slici 2-7, pomoću klinastih struktura (odeljak 1-9) prikazano je rotaciono
kretanje u etanu. Postoje dva granična načina prikazivanja etana: stepeničasta i
eklipsna konformacija. Kada se stepeničasta konformacija posmatra u pravcu C–C
ose, vidi se da je svaki vodonikov atom na prvom ugljeniku postavljen tačno između
dva vodonika drugog ugljenikovog atoma. Drugi granični oblik izveden je iz prvog
rotiranjem jedne metil-grupe za 60o oko C–C veze. Kada posmatramo ovu, eklipsnu
konformaciju, u pravcu C–C ose, svi vodonici prvog ugljenikovog atoma nalaze
se nasuprot onima na drugom ugljeniku – tj., vodonikovi atomi na prvom, eklipsni
su onima na drugom ugljenikovom atomu. Dalja rotacija za 60o prevodi eklipsni
oblik u novu, ekvivalentnu, stepeničastu konformaciju. Između ova dva granična
slučaja rotacija metil-grupa daje veliki broj konformacija koje se zajednički zovu
kose konformacije.
Mnogi oblici etana (kao što ćemo videti i supstituisanih analoga), koji su dobijeni
takvim rotacijama, zovu se konformacije (zovu se i konformeri ili rotameri). Svi
oni se brzo međusobno izmenjuju na sobnoj temperaturi. Proučavanjem njihove
termodinamike i kinetike bavi se konformaciona analiza.
78 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
H H
H 60°
C C
H H
H H
A B
Slika 2-7
Rotacija kod etana: (A i C)
stepeničaste konformacije; (B)
eklipsne. Dolazi do prividne
„slobodne rotacije“ između
konformera.
H H H H
60° H
C C C C
H H
H H H H
60° 60°
C
Newman-ove projekcione formule opisuju konformacije etana
Jednostavna alternativa klinastim strukturama za prikazivanje konformera etana je
Newman-ova* projekciona formula. Do nje možemo doći polazeći od slike klinaste
strukture okretanjem molekula iz ravni hartije prema sebi, i posmatrati ga duž C–C
ose (slike 2-8A i B). U ovom načinu obeležavanja prednji ugljenikov atom zaklanja
zadnji, ali se jasno vide veze koje iz njih izlaze. Prednji ugljenikov atom obeležava
se tačkom u kojoj se stiču tri hemijske veze, od kojih se jedna crta vertikalno nagore.
Zadnji ugljenikov atom predstavljen je krugom (slika 2-8C). Veze ovog ugljenika
crtaju se od periferije kruga. Granični konformacioni izomeri etana lako se crtaju na
ovaj način (slika 2-9). Da bi se tri zadnja vodonikova atoma bolje videla u eklipsnoj
konformaciji, potrebno je malo pomeriti veze od stvarnog eklipsnog položaja.
Rotameri etana imaju različite potencijalne energije
Nemaju svi rotameri etana istu količinu potencijalne energije. Stepeničasta
konformacija predstavlja najniže energetsko stanje molekula. Kako jedna metil-grupa
rotira oko C–C ose u odnosu na drugu metil-grupu, raste deformacija dužina veza i
uglova između veza, i slabi centralna C–C veza. Rezultat ovoga je ravnomerni porast
potencijalne energije sistema rotiranjem iz stepeničaste konformacije, kroz kosu, do
eklipsne. U eklipsnoj konformaciji molekul sadrži najveću količinu energije, za 2,9
kcal mol-1 iznad stepeničastog rotamera. Promena energije kao rezultat rotacije oko
veze zove se rotaciona ili torziona energija ili torzioni napon.
Dijagram potencijalne energije (odeljak 2-1) može se koristiti za prikazivanje
energetskih promena koje su povezane sa rotacijom oko veze. U dijagramu rotacije
etana (slika 2-10), x-osa označava stepene rotacije, obično nazvane torzioni ugao.
Polazna tačka od 0o je proizvoljno uzeta za ovakve dijagrame; na slici 2-10 energetski
minimum stepeničaste konformacije, najstabilnije geometrije molekula etana,
postavljen je na 0o. Uočite da se eklipsni rotamer nalazi na energetskom maksimumu:
*
Profesor Melvin S. Newman (Melvin S. Njuman), (1908-1993), Državni univerzitet Ohaja.
 2-7 Rotacija oko jednostruke veze: konformacije 79
zadnji
H ugljenik
H
pravac H H H H
gledanja H H H
prednji
C C C
C
ugljenik
H
H H H H H H
H
H
C

A B

Slika 2-8
Prikazi etana: (A) Kosi prikaz molekula. (B) Pogled na molekul duž C–C ose. Ugljenikovi atomi
nalaze se tačno jedan ispred drugoga, a vodonici su stepeničasto raspoređeni. (C) Newman-ova
projekciona formula etana izvedena iz (B). „Prednji“ atom ugljenika predstavljen je mestom
ukrštanja veza tri vodonikova atoma. Veze preostala tri vodonika crtaju se od kruga, koji
predstavlja zadnji ugljenikov atom.

H HH H
H H H H
60 60

H
H H H H H H
H
H H

60 60

stepeničasta eklipsna stepeničasta

Slika 2-9
Newman-ove projekcije i modeli lopta-štapić stepeničastih i eklipsnog rotamera etana. U ovim
projekcionim formulama zadnji ugljenikov atom rotira u pravcu kazaljke na satu za po 60˚.
80 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST

HH HH HH

H H H
H H H H H H
H TS H TS H TS

Ea = 2.9 kcal mol−1

H H H H
H H H H H H H H

H H H H H H H H
H H H H

0 60 120 180 240 300 360

torzioni ugao

Slika 2-10
Dijagram potencijalne
energije rotacione izomerije
etana. Kako su eklipsne
konformacije najviše energije,
one odgovaraju maksimumima
na dijagramu. Ovi maksimumi
mogu se smatrati prelaznim
stanjima (TS) između stabilnih
stepeničastih rotamera.
Aktivaciona energija (Ea)
odgovara barijeri rotacije.
on traje izuzetno kratko (manje od 10-12 s), i zapravo je samo prelazno stanje između
ravnotežnih stepeničastih konformacija. Energetska razlika od 2,9 kcal mol-1 između
stepeničaste i eklipsne konformacije odgovara energiji aktivacije za proces rotacije.
Svi organski molekuli, koji imaju strukturu sličnu alkanima, pokazuju ovakve
rotacije oko veza. U odeljcima koji slede, prikazaćemo ove principe kod složenijih
alkana. U kasnijim poglavljima biće prikazano kako reaktivnost funkcionalizovanih
molekula zavisi od njegove konformacije.
ZAKLJUČAK. Intramolekulske sile kontrolišu raspored supstituenata na susednim,
međusobno povezanim, zasićenim ugljenikovim atomima. Relativno stabilne
stepeničaste konformacije etana međusobno se izmenjuju preko prelaznog stanja,
više energije, sa eklipsnim atomima vodonika. Zbog toga što je energetska barijera
ovakvog kretanja mala, rotacija je izuzetno brza na običnoj temperaturi. Dijagram
potencijalne energije prikladno opisuje rotacije oko C–C veze.

2-8 Rotacije kod supstituisanih etana

Kako se dodavanjem supstituenta etanu menja dijagram potencijalne energije?
Razmotrimo, na primer, propan, čija je struktura slična etanu, osim što metil-grupa
zamenjuje jedan atom vodonika etana.

Sterna smetnja podiže energetsku barijeru rotacije

Pravljenje Dijagram potencijalne energije propana pri rotaciji oko C–C veze, prikazan je na
modela slici 2-11. Newman-ove projekcione formule propana razlikuju se od onih kod etana
jedino za dodatu metil-grupu. Opet su granične konformacije stepeničaste i eklipsne.
 2-8 Rotacije kod supstituisanih etana 81

H CH3 H CH3 H CH3

H H H
H H H H H H
H H H
eklipsna eklipsna eklipsna

Ea = 3.2 kcal mol−1

CH3 CH3 CH3 CH3

H H H H H H H H

H H H H H H H H
H H H H

0 60 120 180 240 300 360

torzioni ugao

Slika 2-11
Dijagram potencijalne energije rotacije oko jedne od C–C veza kod propana. Sterna smetnja
povećava relativnu energiju eklipsnog obilka.

Međutim, aktivaciona barijera koja ih razdvaja je 3,2 kcal mol-1, nešto viša nego
kod etana. Ova razlika je prouzrokovana nepovoljnom sternom interakcijom između
metil-supstituenta i eklipsnog atoma vodonika u prelaznom stanju, a fenomen se
zove sterna smetnja. Do prve aproksimacije, ovaj efekat može se pripisati velikoj
zapremini: dva molekulska fragmenta ne mogu zauzimati istu oblast u prostoru.
Sterna smetnja kod propana u stvari je veća nego što je to naznačeno vrednošću
Ea rotacije. Supstitucija atoma vodonika etana metil-grupom podiže energiju ne samo
eklipsne konformacije, već i stepeničaste (najniže energije, ili osnovno stanje), mada
ove poslednje u manjem obimu zbog manjih sternih interakcija. Kako aktivaciona
energija pokazuje samo razliku između osnovnog i prelaznog stanja, ukupni rezultat
je malo povećanje Ea.

Može postojati više od jedne stepeničaste i jedne eklipsne

konformacije: konformaciona analiza butana
Kada napravimo model i posmatramo rotaciju oko centralne C–C veze butana,
nalazimo da postoje više od jedne stepeničaste i jedne eklipsne konformacije (slika Pravljenje
2-12). Proučite stepeničasti konformer kod kojega su metil-grupe najdalje jedna od modela
druge. Ovakav raspored, nazvan anti (tj., nasuprot), najstabilniji je zbog toga što
su tada sterne smetnje najmanje. Rotacijom zadnjeg ugljenikovog atoma u jednom
ili drugom smeru (na slici 2-12, u smeru kazaljke na satu) dobijamo eklipsnu
konformaciju sa dve CH3–H interakcije. Ovaj rotamer ima za 3,6 kcal mol-1 veću
energiju od anti-prekursora. Dalja rotacija daje novu stepeničastu strukturu kod koje
82 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
CH3 H CH3 CH3 H3C CH3 CH3
H H H 3C H H CH3
etc.
H H
H H H H H H H H H H H
CH3 H
CH3 H H

etc.

anti gauche gauche

Slika 2-12
Rotacija u smeru kazaljke na
satu zadnjeg ugljenikovog
atoma u pravcu C2–C3 veze
u Newman-ovoj projekcionoj
formuli butana.
su dve metil-grupe na bližem rastojanju nego što su u anti-konformaciji. Da bismo
razlikovali ovaj konformer od drugih, nazvali smo ga gauche (goš; gauche, francuski,
u prenosnom značenju: nezgodan). Posledica sterne smetnje je da gauche-konformer
ima veću energiju od anti-konformera za oko 0,9 kcal mol-1.
Daljom rotacijom (slika 2-11) nastaje novi eklipsni raspored kod kojega se dve
metil-grupe poklapaju jedna sa drugom. Zbog toga što su kod ovog rotamera dva
najvoluminoznija supstituenta eklipsna, on ima najveću energiju, za 4,9 kcal mol-1
veću od najstabilnije anti-strukture. Dalja rotacija daje još jedan gauche-konformer.
Aktivaciona energija za gauche ⇌ gauche prevođenje je 4,0 kcal mol-1. Dijagram
potencijalne energije daje pregled energija rotacije (slika 2-13). Najstabilniji anti-
-konformer je najprisutniji u rastvoru (oko 72% na 25oC). Manje stabilni, gauche-
-konformer, prisutan je u manjoj koncentraciji (28%).
Možemo videti sa slike 2-13 da, ako je poznata razlika u termodinamičkoj
stabilnosti dva konformera (na primer, 0,9 kcal mol-1 između anti- i gauche-izomera),
i aktivaciona energija datog procesa (na primer, 3,6 kcal mol-1), možete odrediti
aktivacionu barijeru reversne reakcije. U ovom slučaju, Ea za konverziju gauche u
anti, je 3,6 – 0,9 = 2,7 kcal mol-1.

Vežba 2-17
Nacrtajte kvalitativni dijagram potencijalne energije rotacije oko C3–C4 veze kod 2-
-metilpentana. Prikažite Newman-ove projekcione formule za sve konformacije koje se
nalaze na maksimumu i minimumu energetskog dijagrama. Objasnite sličnosti i razlike sa
ostalim molekulima koji su prikazani u ovom odeljku.

RAD UZ KONCEPT.Prvo treba nacrtati strukturu molekula i označiti vezu koja se razmatra:
CH3 C3–C4 veza

CH3 CH CH2 CH2 CH3

Od nas je traženo da ispitamo rotaciju oko veze između dve CH2 grupe, od kojih svaka
ima jedan alkil-supstituent. Ovakva situacija odgovara rotaciji oko C2–C3 veze kod butana
 2-8 Rotacije kod supstituisanih etana 83

H CH3 H3C CH3 H CH3

H H CH3
H H H H H H
CH3 H H

E Ea2 = 4.0 kcal

mol−1 Ea3 = 2.7 kcal
Ea1 = 3.6 kcal
mol−1 mol−1

0.9 kcal mol−1

CH3 CH3 CH3 CH3

H H H 3C H H CH3 H H

H H H H H H H H
CH3 H H CH3
anti gauche gauche anti

0 60 120 180 240 300 360

torzioni ugao

Slika 2-13
Dijagram potencijalne energije
rotacije oko C2–C3 veze
(vidi slike 2-12 i 2-13) i Newman-ove projekcije i dijagram potencijalne energije biće butana. Postoje tri procesa:
sličan: anti → gauche konverzija sa
Ea1 = 3,6 kcal mol-1; gauche
H CH(CH3)2 H3C CH(CH3)2 H CH(CH3)2 → gauche sa rotacionom Ea2
= 4,0 kcal mol-1; i gauche →
H H CH3 anti transformacija sa Ea3 =
H H H H H H 2,7 kcal mol-1.
CH3 H H

CH(CH3)2 CH(CH3)2 CH(CH3)2 CH(CH3)2

H H H 3C H H CH3 H H

H H H H H H H H
CH3 H H CH3

0° 60° 120° 180° 240° 300° 360°

torzioni ugao
84 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
Jedina razlika je da se umesto jedne CH3 grupe u molekulu nalazi 1-metiletil- (izopropil-)
supstituent. Zbog toga što je veći, energije svih sternih interakcija biće više, i ovaj efekat
biće najizraženiji u konformaciji u kojoj su dve alkil-grupe najbliže jedna drugoj. Tako,
razlika u energijama između anti- i svih ostalih konformacija raste, sa najvećim porastom
na 180o.

Vežba 2-18
Nacrtajte očekivane dijagrame potencijalnih energija rotacije oko C2–C3 kod 2,3-
-dimetilbutana. Nacrtajte i Newman-ove projekcije svake stepeničaste i eklipsne konfor-
macije.

IZVOD
Poznavanje hemije kiselina i baza daje nam dobru osnovu za razumevanje najvažnijih
reakcija između organskih molekula. Veliki deo hemije koji budemo izučavali u
narednim poglavljima, opisuje se konceptom elektrofila i nukleofila, reakcionih čestica
koje se međusobno privlače, slično kiselinama i bazama. Određivanjem polarnih mesta
u molekulu, možemo razumeti, ili čak predvideti hemijsko ponašanje molekula.
Reaktivna mesta u organskim molekulima nazivaju se funkcionalne grupe. One
su karakteristika glavnih klasa organskih jedinjenja. Počev od glave 6, pa sve do
kraja kursa, izučavaćemo ove klase jedinjenja, jednu po jednu, izučavaćemo njihove
osobine i reaktivnost koji proizilaze iz njihovih strukturnih karakteristika.
Većina organskih jedinjenja sastoji se od ugljovodoničnog skeleta sa funkcionalnim
grupama vezanim za njega. Počeli smo izučavanje ovih skeleta razmatranjem imena
i struktura alkana, ugljovodonika koji nemaju funkcionalne grupe. Prikazali smo
koncept kretanja kod molekula i njegovu vezu sa promenama energija. To definiše
ponašanje svih molekula, i vraćaćemo mu se često.

Rešeni zadaci
2-19. Proučite alkan koji je dat na margini.

a. Imenujte ga prema IUPAC-ovom sistemu.

REŠENJE:
Korak 1. Pronađite osnovni niz, najduži niz u molekulu (prikazan crno na ilustraciji na sledećoj
strani). Nemojte se zbuniti, osnovni niz može biti napisan na različite načine (imati različit
oblik). Ovaj niz ima osam ugljenikovih atoma, tako da je to oktan.

Korak 2. Nađite i imenujte sve supstituente (prikazane u boji): dve metil-grupe, etil-grupa i
četiri račvasta supstituenta. Račvasti supstituent se imenuje tako da se prvo brojem 1 označi
(kurziv na str. 85) ugljenikov atom koji je vezan za osnovni niz. Numerisanjem od osnovnog
niza dolazimo do broja 2; dakle, supstituent je derivat etil-grupe (zeleno), za koju je vezana
metil-grupa (crveno) za ugljenik 1. Tako, ime ovog supstituenta je 1-metiletil-grupa.

Korak 3. Numerišite glavni niz, polazeći sa onog kraja koji je bliži ugljeniku za koji je vezan
supstituent. Numeracijom smo označili da ugljenik za koji je vezan metil-susptituent ima broj
3. Numeracijom sa suprotnog kraja, ugljenik sa najmanjim brojem, koji ima supstituent, bio
bi C4.

Korak 4. Rasporedite sve supstituente prema abecednom redu: etil- je prvi; zatim metil- ide
pre metiletil- („di“ u dimetil-, označava dve metil-grupe, i ne učestvuje u abecednom rasporedu
supstituenata). Za lakše imenovanje videti zadatak 28.
 Rešeni zadaci 85
2

3 1
4 6
5 7 8

1
2 4-etil-3,4-dimetil-5-(1-metiletil)oktan

b. Strukturama prikažite rotaciju oko C6–C7 veze. Povežite nacrtane strukture sa kvalitativnim
dijagramom potencijalne energije.

REŠENJE:
Korak 1. Odredite vezu koja se traži. Uočite da veći deo molekula može biti posmatran kao
veliki i komplikovan supstituent na C6, čija specifična struktura nije bitna. Da bi se zadatak
lakše rešio, ovaj veliki supstituent može biti označen sa R. „Radnja“ se odvija između C6 i
C7:

6 6
7
R 7

Korak 2. Uočite da korak 1 pojednostavljuje problem: rotacija oko C6–C7 daje rezultate vrlo
slične onima usled rotacije oko C2–C3 veze kod butana. Jedina razlika je da je velika R-grupa
zamenila manju metil-grupu butana.

Korak 3. Nacrtajte konformacije po uzoru na butan (odeljak 2-8) i stavite ih iznad energetskog
dijagrama, koji je sličan dijagramu na slici 2-13. Jedina razlika između ovog dijagrama i onoga
butana je u tome što ne znamo tačne razlike u energijama između energetskih maksimuma i
minimuma. Ipak, možemo očekivati veće razlike, kvalitativno, zato što je ova R-grupa veća od
metil-grupe i može se očekivati veće sterno odbijanje.
OH
c. Dva alkohola izvedena iz ovog alkana prikazana su na margini. Alkoholi su kategorisani
prema tipu ugljenikovog atoma za koji je vezana OH-grupa (primarni, sekundarni ili tercijarni).
Okarakterišite alkohole date na margini.

REŠENJE:
U alkoholu 1, OH-grupa se nalazi na primarnom ugljeniku, ugljenikovom atomu za koji je alkohol 1
vezan još jedan ugljenik. Stoga je alkohol 1 primarni alkohol. Slično, u alkoholu 2, OH-grupa
je vezana za tercijarni ugljenikov atom (onaj za koji su vezana tri ugljenika). To je tercijarni
alkohol.
d. Veza –O–H kod alkohola je kisela u istoj meri koliko i u vodi. Primarni alkoholi imaju Ka
≈ 10-16; tercijarni alkoholi Ka ≈ 10-18. Koje su približne pKa vrednosti alkohola 1 i 2. Koji je
jača kiselina?

REŠENJE:
Za alkohol 1 približna vrednost pKa je 16 (-log Ka); za alkohol 2 je oko 18. Alkohol 1 je zbog OH
manje vrednosti pKa, jača kiselina. alkohol 2

e. Na koju stranu je pomerena ravnoteža? Izračunajte K, konstantu ravnoteže i ∆Go, promenu

slobodne energije za reakciju koja je napisana sleva udesno.

OH O

 

O OH
86 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
REŠENJE:
Jača kiselina (alkohol 1) je na levoj strani; slabija (alkohol 2) je na desnoj strani. Prisetite se
odnosa između konjugovanih kiselina i baza: jača kiselina ima slabiju konjugovanu bazu i
obrnuto. Relativno govoreći, imamo

konjugovana baza konjugovana baza

alkohol 1  alkohola 2 8z
y alkohola 1  alkohol 2
(jača kiselina) (jača baza) (slabija baza) (slabija kiselina)

Ravnoteža je pomerena udesno, na stranu slabijeg kiselo-baznog para. Setite se da je K > 1 i ∆Go
< 0 za reakcije koje su termodinamički povoljne kada su napisane sleva udesno; upotrebite ove
podatke da biste bili sigurni da su vrednosti K i ∆Go dobro izračunate. Konstanta ravnoteže ovog
procesa K, je količnik vrednosti Ka, (10-16 / 10-18) = 102 (ne 10-2). Prema tabeli 2-1, vrednosti
K od 100 odgovara ∆Go od –2,73 kcal mol-1 (ne + 2,73). Kada bi reakcija bila napisana u
suprotnom smeru, ravnoteža bi bila pomerena ulevo, tačne vrednosti bile bi one napisane u
zagradama. Radi daljeg vežbanja iz oblasti kiselina i baza, vidite zadatak 22.

2-20. a. Izračunajte ravnotežne koncentracije gauche- i anti-konformacija butana na 25oC

koristeći podatke sa slike 2-13.

REŠENJE:
U odeljku 2-1 dali smo potrebne jednačine. To je pre svega jednačina koja daje odnos između
promene Gibbs-ove slobodne energije i konstante ravnoteže, koja se na 25oC pojednostavljuje
na ∆Go = –1,36 logK. Razlika u energijama između konformacija je 0,9 kcal mol-1. Zamenom
tih vrednosti u jednačini dobijamo K = 0,219 = [gauche/anti]. Prevođenje ovog odnosa u
procentualni odnos može biti ostvareno pomoću izraza %gauche = 100% x [gauche]/([anti] +
[gauche]). Na osnovu toga dobijamo %gauche = 100% x 0,219/(1,0 + 0,219) = 18%, a odatle je
%anti = 82%. Ali postoji jedan problem: na strani 82 dali smo odgovor na postavljeno pitanje, a
to je da na 25oC ima 28% gauche- i 72% anti- konformacija. Šta nije u redu?
Greška proizilazi iz činjenice da su u odeljcima 2-7 i 2-8 date vrednosti za entalpije, a ne
za slobodne energije, i nismo uzeli u obzir doprinos entropije u jednačini promene slobodne
energije ∆Go = ∆Ho - T∆So. Kako to da ispravimo? Možemo pokušati da izračunamo ∆So,
ali pokušajmo sa drugim, neposrednijim pristupom. Pogledajte sliku 2-13. Uočite da u toku
rotacije od 360o molekul butana polazi od početne anti-konformacije, i prolazi kroz dve različite
gauche-konformacije pre nego se vrati u početnu anti-konformaciju. Entropija proizilazi iz
mogućnosti da se dva gauche-rotamera nađu u ravnoteži sa jednim anti-rotamerom. Tako, u
stvari, imamo tri komponente u ravnoteži, a ne dve. Da li postoji način da rešimo ovaj problem,
a da ne prolazimo kroz proračune za dobijanje vrednosti ∆Go i ∆So? Odgovor je da, i nije
posebno komplikovan.
Vratimo se slici 2-13 i označimo gauche-rotamere kao A i B da bismo ih međusobno
razlikovali. Kada smo prethodno izračunali K, ono što smo zapravo odredili jeste vrednost
koja je povezana sa ravnotežom između anti- i samo jednog gauche-konformera, npr. gaucheA.
Naravno, vrednost za gaucheB je ista zato što dve gauche-konformacije imaju istu energiju.
Stoga je K = [gaucheA/anti] = 0,219 i K = [gaucheB/anti] = 0,219.
Konačno, pošto je [gauche] = [gaucheA] + [gaucheB], imamo da je %gauche = 100% x
([gaucheA] + [gaucheB])/([anti] + [gaucheA] + [gaucheB]), što nam daje %gauche = 100% x
(0,219 + 0,219)/(1,0 + 0,219 + 0,219) = 30%, a %anti = 70%, što je mnogo bliže vrednostima
koje su date u tekstu.

b. Izračunajte ravnotežne koncentracije gauche- i anti-konformacija butana na 100oC.

REŠENJE:
Kao i malopre, K određujemo koristeći promene entalpije iz slike 2-13 za određivanje ∆Go i
jednačinu ∆Go = –2,303 RTlogK, dalje nastavljamo uzimajući u obzir prisustvo dve gauche-
 Zadaci 87
konformacije u ukupnoj ravnoteži. Ne zaboravite da morate koristiti Kelvin-ove stepene, 373 K
za T. Rešavanjem dobijamo K = 0,297 = [gaucheA/anti] = [gaucheB/anti]. Odatle je %gauche =
100% x (0,297 + 0,297)/(1,0 + 0,297 + 0,297) = 37%, a %anti = 63%.
Količina manje stabilnih konformacija raste na višim temperaturama kao direktna iz
Boltzmann-ove raspodele – na višim temperaturama, raste broj molekula sa većom energijom
(odeljak 2-1). Radi daljeg vežbanja iz oblasti konformacija, pogledajte zadatke 35, 37 i 43.

Važni pojmovi
1. Hemijske reakcije se mogu opisati kao ravnoteža koja
je kontrolisana termodinamičkim i kinetičkim para-
metrima. Promena Gibbs-ove slobodne energije, ∆Go,
povezana je sa konstantom ravnoteže izrazom ∆Go =
–RT lnK = –1,36 logK (na 25oC). Slobodnoj energiji
doprinose promene entalpije ∆Ho, i entropije, ∆So: ∆Go
= ∆Ho – T∆So. Promena entalpije je uglavnom posledica
razlike u jačini stvorenih i raskinutih veza. Reakcija je
egzotermna kada su formirane jače veze od raskinutih.
Endotermna je kada dolazi do ukupnog gubitka u jačini
svih formiranih veza. Promena entropije kontrolisana
je promenom stepena uređenosti polaznih supstanci, u
odnosu na uređenost proizvoda reakcije. Što je veća
neuređenost, veća je i pozitivna vrednost ∆So.
2. Brzina hemijske reakcije uglavnom zavisi od koncentra-
cije polazne supstance ili supstanci, aktivacione energije i
temperature. Ova uzajamna zavisnost izražena je Arrhe-
nius-ovom jednačinom: brzina reakcije k = Ae-Ea/RT.
3. Ukoliko brzina zavisi samo od koncentracije jedne pola-
zne supstance, za reakciju se kaže da je prvog reda. Ako
zavisi od koncentracija dva reaktanta, onda je drugog
reda.
4. Brønsted-ove kiseline su donori protona; baze su ak-
ceptori protona. Jačina kiselina se određuje konstantom
kiselosti Ka; pKa = -logKa. Kiseline i njihovi deprotono-
vani oblici su konjugovani parovi. Lewis-ove kiseline i
baze su akceptori i donori elektronskih parova.
5. Organski molekuli se mogu posmatrati kao da su
sačinjeni od ugljeničnog niza za koji su vezane funk-
cionalne grupe.
6. Ugljovodonici su sačinjeni samo od ugljenika i vodo-
nika. Ugljovodonici koji imaju samo jednostruke veze
zovu se i alkani. Nemaju funkcionalnih grupa. Mogu
imati prav ili račvast niz ili prsten. Empirijska formula
alkana normalnog i račvastog niza je CnH2n+2.
7. Molekuli koji se razlikuju samo po broju metilenskih
grupa, CH2, u nizu, nazivaju se homolozi, i kaže se da
pripadaju homolognim nizovima.
8. Primarni ugljenik vezan je samo za jedan atom uglje-
nika. Sekundarni je vezan za dva, a tercijarni za tri
druga ugljenikova atoma. Atomi vodonika, vezani za
takve ugljenike, takođe su označeni kao primarni, se-
kundarni ili tercijarni.
9. IUPAC-ova pravila za imenovanje zasićenih ugljovo-
donika su: (a) odrediti najduži niz u molekulu i dati mu
ime; (b) imenovati sve grupe, vezane za najduži niz,
kao alkil-supstituente; (c) numerisati ugljenikove atome
najdužeg niza; (d) napisati ime alkana, navodeći kao
prefikse sve supstituente poređane po abecednom redu,
a kojima prethode brojevi njihovih mesta vezivanja.
10. Alkani se međusobno privlače slabim London-ovim
silama, polarni molekuli jačim dipol-dipol interakcijama,
a soli najvećim delom vrlo jakim jonskim interakcijama.
11. Rotacija oko jednostruke veze ugljenik-ugljenik relati-
vno je laka i uzrok je postojanja konformacija (kon-
formera, rotamera). Supstituenti na susednim atomima
ugljenika mogu biti stepeničasti ili eklipsni. Eklipsna
konformacija je prelazno stanje između stepeničastih
konformera. Energija neophodna da se dostigne eklipsno
stanje, zove se aktivaciona energija rotacije. Kada su
za oba ugljenikova atoma vezani alkil- ili drugi supsti-
tuenti, mogu postojati dodatni konformeri: oni kod kojih
su supstituenti na bliskom rastojanju (60o) su gauche; oni
kod kojih se supstituenti nalaze nasuprot jedan drugome
(180o), su anti. Molekuli teže da zauzmu konformacije
u kojima su sterne smetnje, kao one u gauche-konfor-
macijama, svedene na najmanju meru.

Zadaci
21. Ugljovodonik propen (CH3–CH=CH2) može da reaguje sa bromom na dva različita načina
(poglavlja 12 i 14).
88 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
Br Br
Prosečna A A
Veza jačina (i) CH3 OCHPCH2  Br2 CH3 O CHO CH2
(ii) CH3 OCHPCH2  Br2 CH2 O CHP CH2  HBr
COC 83 A
CPC 146 Br
COH 99
BrOBr 46 a) Koristeći jačine veza (kcal mol-1) date na margini, izračunajte ∆Ho za svaku od ovih
HOBr 87 reakcija. (b) Za jednu reakciju ∆So ≈ 0 cal deg-1 mol-1, a za drugu –35 cal deg-1 mol-1. Odre-
COBr 68 dite koja reakcija ima koju vrednost ∆So? Ukratko objasnite vaš odgovor. (c) Izračunajte
∆Go za svaku reakciju na 25oC i 600oC. Da li su obe reakcije termodinamički favorizovane
na 25oC? A na 600oC?

22. (i) Odredite koja se od datih čestica ponaša kao Brønsted-ova kiselina i baza i označite ih.
(ii) Odredite da li je ravnoteža reakcije pomerena ulevo ili udesno. (iii) Ako je moguće,
procenite K za svaku reakciju. (Pomoć: koristite podatke iz tabele 2-2.)
(a) H2O  HCN 34 H3O  CN
(b) CH3O  NH3 34 CH3OH  NH2
(c) HF  CH3COO 34 F  CH3COOH
(d) CH3  NH3 34 CH4  NH2
(e) H3O  Cl 34 H2O  HCl
(f) CH3COOH  CH3S 34 CH3COO  CH3SH

23. Date reakcione vrste označite kao Lewis-ove kiseline ili baze i za svaku napišite jednačine
koje ilustruju reakcije između Lewis-ovih kiselina i baza. Upotrebite krive strelice da
opišete kretanje elektronskih parova. Pazite da svaki proizvod bude tačno opisan isprav-
nom Lewis-ovom strukturom.
(a) CN (b) CH3OH (c) (CH3)2CH
(d) MgBr2 (e) CH3BH2 (f) CH3S
24. Za svaki primer iz tabele 2-3 odredite sve polarne veze i odredite atome sa parcijalnim
pozitivnim i negativnim naelektrisanjem. (Ne uzimajte u obzir veze ugljenik–vodonik.)
25. Date primere označite kao nukleofile ili elektrofile.
(a) bromidni jon, Br–
(b) proton, H+
(c) ugljenik u ugljen-dioksidu, CO2
(d) azot u amonijaku, NH3
(e) bor u boranu, BH3
(f) litijum u litijum-hloridu, LiCl
26. Zaokružite i imenujte funkcionalne grupe u datim jedinjenjima.
O
OH
(a) (b) (c) (d)
I

O
O
(e) H (f ) (g)
O
O

O
O
H
(h) N (i) O O ( j)
O
HO OH
 Zadaci 89
27. Na osnovu elektrostatičkih zakona (Coulomb-ovog privlačenja), predvidite koji će atom,
iz svakog od sledećih molekula, reagovati sa naznačenim reagensom. Napišite „nema
reakcije“ ako smatrate da nijedan neće reagovati. (Pogledajte tabelu 2-3 za strukture or-
ganskih molekula.) (a) Brometan sa kiseonikom iz HO–; (b) propanal sa azotom iz NH3;
(c) metoksietan sa H+; (d) 3-pentanon sa ugljenikom iz CH3–; (e) etanonitril (acetonitril),
sa ugljenikom iz CH3+; (f) butan sa HO–.
28. Imenujte sledeća jedinjenja u skladu sa IUPAC-ovim sistemom za nomenklaturu:

CH3CH2CHCH3 CH3 CH3CHCH2CH3

(a) CH (b) CH3CHCH2CH2C CH2CH2CH2CH3
H3C CH3 CH3CHCH3
CH3
CH2 H CH3 CH3
(c) CH3CH2C CH2 CH3 (d) CH3 C C C CH2CH2CH2CH2CH3
CH2 CH2 CH2 CH2
CH3 CH3 CH3 CH CH3
CH3
CH3CH2
A
(e) CH3CH(CH3)CH(CH3)CH(CH3)CH(CH3)2 (f) CH2CH2CH2CH3

(g) (h) (i) (j)

29. Na osnovu datih imena jedinjenja, napišite odgovarajuće molekulske formule. Kada to
učinite, proverite da li su dole navedena imena jedinjenja u skladu sa IUPAC-ovim sistemom
nomenklature. Ukoliko nisu, napišite ispravna imena. (a) 2-metil-3-propilpentan; (b) 5-(1,1-
dimetilpropil)nonan; (c) 2,3,4-trimetil-4-butilheptan; (d) 4-terc-butil-5-izopropilheksan;
(e) 4-(2-etilbutil)dekan; (f) 2,4,4-trimetilpentan; (g) 4-sek-butilheptan; (h) izoheptan; (i)
neoheptan.
30. Nacrtajte strukture koje odgovaraju datim imenima. Ispravite svako ime koje nije u skladu
sa pravilima za davanje sistematskih imena.
(a) 1-hlor-4-metilpentan
(b) 2,6-dijodheksan
(c) 2-(1,1,1-trifluormetil)propan
(d) 4-(2-brompropil)dekan
31. Nacrtajte i imenujte sve moguće izomere C7H16 (izomerne heptane).
32. Odredite primarne, sekundarne i tercijarne ugljenikove i vodonikove atome u svakom
od navedenih molekula: (a) etan; (b) pentan; (c) 2-metilbutan; (d) 3-etil-2,2,3,4-
tetrametilpentan.
33. Odredite kao primarnu, sekundarnu ili tercijarnu svaku od navedenih alkil-grupa i napišite
njihova sistematska IUPAC-ova imena.

CH3 CH3 CH3 CH3

(a) CH2 CH CH2 CH3 (b) CH3 CH CH2 CH2 (c) CH3 CH CH

CH3 CH2 CH3 CH CH3 CH2

(d) CH3 CH2 CH CH2 (e) CH3 CH2 CH CH3 (f) CH3 CH2 C CH3
90 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
34. Poređajte sledeća jedinjenja po porastu njihovih tački ključanja (bez osvrtanja za stvarnim
vrednostima): (a) 2-metilheksan; (b) heptan; (c) 2,2-dimetilpentan; (d) 2,2,3-trimetilbu-
tan.

35. Pomoću Newman-ovih projekcionih formula nacrtajte svaki od datih molekula u najsta-
bilnijoj konformaciji, u odnosu na navedenu vezu. (a) 2-metilbutan, veza C2-C3; (b) 2,2-
dimetilbutan, veza C2-C3; (c) 2,2-dimetilpentan, veza C3-C4; (d) 2,2,4-trimetilpentan,
veza C3-C4.

36. Na osnovu razlike u energijama različitih konformacija etana, propana i butana, sa slika
2-10, 2-11 i 2-13, odredite:
(a) energiju jedne vodonik–vodonik eklipsne interakcije
(b) energiju jedne metil–vodonik eklipsne interakcije
(c) energiju jedne metil–metil eklipsne interakcije
(d) energiju jedne metil–metil gauche- interakcije

37. Na sobnoj temperaturi 2-metilbutan postoji u dve konformacije koje se brzo izmenjuju
rotacijom oko C2-C3 veze. Oko 90% molekula nalazi se u povoljnijoj konformaciji, a 10%
u manje povoljnoj. (a) Izračunajte promenu slobodne energije (∆G0, povoljnija – manje
povoljna konformacija) za ove dve konformacije. (b) Nacrtajte dijagram potencijalne
energije za rotaciju oko C2-C3 veze u 2-metilbutanu. Odredite, što bolje možete, relativne
vrednosti energija svih konformacija unetih u dijagram. (c) Nacrtajte Newman-ove pro-
jekcije svih stepeničastih i eklipsnih rotamera iz (b), i odredite dve najpovoljnije.

38. Odredite kojim klasama jedinjenja pripadaju svaki od navedenih prirodnih proizvoda i
zaokružite sve funkcionalne grupe.

NH2
H O HSCH2CHCOH
C B
O
C cistein
O HC CH (u proteinima)
B
CH3 O HCCHCH2OH HC CH
B C
CH3CHCH2CH2OCCH3 OH H CH3CHP CHCqCCq CCHP CHCH2OH
3-metilbutil- acetat 2,3-dihidroksipropanal benzaldehid matrikarinol
(iz ulja banana) (najjednostavniji šećer) (iz koštica voća) (iz kamilice)

CH3
A
C
H2C CH
O CH CH3 CH3
H3CE 3
H2 C CH3
C ECH3 CH2 A A f
C CH H2C H CH
A C EC O CH C
H2C CH2 H3C
C H2C CH2 C O CH CH
CH D M N J
H2C CH2 CH3 CH2 H2C CH2 O CH2
cineol limonen heliotridan hrizantenon
(iz eukaliptusa) (iz limuna) (alkaloid) (iz hrizantema)

39. Navedite IUPAC-ova imena svih alkil-grupa označenih isprekidanim crtama navedenih
biološki važnih jedinjenja. Identifikujte svaku grupu kao primarni, sekundarni ili tercijarni
alkil-supstituent.
 Zadaci 91

H3C CH2 H3C CH2

CH CH2 CH CH2
CH3
CH CH
H3 CH2 CH
H3C CH CH3
CH3
holesterol
CH3 (steroid)
HO
CH2 HO
CH3 CH3 CH3

H3C O CH2CH2CH2CH CH2CH2CH2CH CH2CH2CH2CH CH3

HO CH3
vitamin D4 CH3 vitamin E

H3C CH3 CH3

CH
H3C CH3 H3C CH2
CH CH2 CH
NH2 CH CO2H NH2 CH CO2H NH2 CH CO2H
valin leucin izoleucin
(aminokiselina) (još jedna aminokiselina) (još jedna aminokiselina)

40. Koristeći se Arrhenius-ovom jednačinom, izračunajte posledice povećanja temperature

od 10oC, 30oC i 50oC na k, za navedene energije aktivacije. Upotrebite 300 K (približno
sobna temperatura) kao početnu vrednost T, i pretpostavite da je A konstantno. (a) Ea =
15 kcal mol-1; (b) Ea = 30 kcal mol-1. (c) Ea = 45 kcal mol-1.

41. Arrhenius-ova jednačina se može preformulisati tako da je moguće eksperimentalno

određivati energije aktivacije. U tu svrhu obe strane jednačine logaritmujemo i prirodne
logaritme obe strane prevedemo u dekadni. –Ea/RT
Ea
ln k  ln (AeEa RT)  ln A  Ea RT postaje log k  log A  
2.3RT

Konstanta brzine k, meri se na nekoliko temperatura T, i crta kao log k prema 1/T,
prava linija. Kakav je nagib ove prave? Kakav je presek (tj., vrednost log k na 1/T = 0)?
Kako se izračunava Ea?

42. Ponovo pogledajte zadatak 27. Svaki od datih primera napišite tako da prikažete reakciju
između Lewis-ovih kiselina i baza, prikažite proizvode i koristeći zakrivljene strelice
opišite kretanje elektronskih parova. [Pomoć: za (b) i (d) počnite sa Lewis-ovim struk-
turama koje predstavljaju drugu rezonancionu strukturu polaznog organskog molekula.]

43. Jednačina koja povezuje ∆Go sa K sadrži temperaturni činilac. Da biste izračunali odgo-
vore na pitanja koja slede, pomozite se odgovorom iz zadatka 37(a). Biće vam potrebna
vrednost ∆So najstabilnijeg konformera 2-metilbutana (+1,4 cal K-1 mol-1), u odnosu na
sledeći niži, najstabilniji konformer. (a) Izračunajte razliku u entalpiji (∆Ho) između ova
dva konformera iz jednačine ∆Go = ∆Ho – T∆So. Koliko je dobro slaganje ove vred-
nosti sa ∆Ho izračunatom na osnovu broja gauche-interakcija u svakom konformeru? (b)
Pretpostavljajući da se ∆Ho i ∆So ne menjaju sa promenom temperature, izračunajte ∆Go
ove dve konformacije za sledeće tri temperature: –250oC; –100oC; +500oC. (c) Izračunajte
K za ove dve konformacije za iste tri temperature.

Grupne vežbe
44. Razmotrite razliku u brzini između dve date reakcije supstitucije drugog reda.
92 Glava 2 STRUK TURA I REAK TIVNOST
Reakcija 1: reakcija brometana i jodidnog jona u kojoj nastaju jodetan i bromidni jon je drugog
reda; to znači da brzina reakcije zavisi od koncentracija i brometana i jodidnog jona:

brzina  k[CH3CH2Br][I] mol L1 s1

Reakcija 2: reakcija 1-brom-2,2-dimetilpropana (neopentil-bromida) sa jodidnim jonom, pri

čemu nastaje neopentil-jodid i bromidni jon, više je od 10.000 puta sporija od reakcije brometana
sa jodidnim jonom.

brzina  k[neopentyl bromide][I] mol L1 s1

(a) Svaku reakciju prikažite pomoću strukturnih formula veza-crta.

(b) Označite sva reakciona mesta u polaznim halogenalkanima kao primarna, sekundarna
ili tercijarna.
(c) Diskutujte o tome kako se reakcije odvijaju; o tome kako čestice treba međusobno
da interreaguju da bi nastali proizvodi. Zapamtite da, zbog toga što je reakcija drugog
reda, oba reagensa moraju biti prikazana u prelaznom stanju. Koristite vaš komplet za
sastavljanje modela da lakše prikažete putanju prilaza jodidnog jona prema bromalkanu,
koja omogućava istovremeno stvaranje veze sa jodom i raskidanje veze sa bromom, što
bi bilo u skladu sa kinetikom drugog reda za obe date reakcije. Od svih mogućnosti, koja
najbolje objašnjava eksperimentalno određenu razliku u brzini reakcija?
(d) Koristeći klinaste formule, prikažite putanju oko koje ste se složili.

Ispitni zadaci
45. Jedinjenje 2-metilbutan:
(a) nema sekundarnih vodonikovih atoma (b) nema tercijarnih vodonikovih atoma
(c) nema primarnih vodonikovih atoma (d) ima dva puta više sekundarnih od tercijarnih
vodonikovih atoma (e) ima dva puta više primarnih od sekundarnih vodonikovih atoma.
46.
potencijalna energija

A+B

tok reakcije

Ovaj energetski dijagram predstavlja:

(a) endotermnu reakciju (b) egzotermnu reakciju
(c) brzu reakciju (d) reakciju trećeg reda

47. Kod 4-(1-metiletil)heptana svaki H–C–C ugao ima vrednost:

(a) 120o (b) 109,5o (c) 180o
(d) 90o (e) 360o
CH3
H H 48. Struktura prikazana na margini je Newman-ova projekcija konformera butana:
(a) gaucheeklipsna (b) antigauche (c) antistepeničasta (d) antieklipsna
H H
CH3