Сократов живот

Сократ је рођен 469. године пре нове ере у Атини.Сматра се ,,оцем етике’’
Сократ иза себе није оставио никакве списе, већ је искључиво усмено подучавао своје
ученике, који су касније у својим делима преносили Сократов живот и учења.
Рођен је у породици средње класе.Отац Софроник, по занимању вајар, а мајка
Фајнарета била је бабица.О његовом детињству се не зна готово ништа.Био је средњег
раста, крупан, широких рамена са ћелавом главом и великим челом.Ходао је бос,
отрцаним оделом.
Његов спољашњи изглед био је бедан, а његов унутрашњи свет, раскошан.Онако босог
и слабог обученог сви су га исмејавали али он је све мирно подносио.
Носио је исто одело зими и лети, а држао се свог обећања да иде босоног чак и у време
зимских похода.
Сократ је био рођени Атињанин који никада, осим приликом војних похода у којима је
са успехом учествовао, није напустио свој родни полис1.
Подаци о његовом војној служби могу се наћи у Тукидидовом делу ,,Историја
пелопонејског рата’’.
Сократ је живео између два доба, доба филозофа природе и софиста.Софисти су свој
посао обављали на тај начин што су подучавали младе и што су држали популарна
предавањау градовима.Они су били путујући учитељи, широког искуства али већина
старијег становништа је сматрала да они само извлаче младе људе из њихових кућа да
би им причали о томе како је религија банална ствар.Међутим, млађи су их
обожавали.Треба додати и чињеницу да су софисти наплаћивали своја
предавања.Платон се грозио таквим понашањем, Ксенофонт каже да софисти говоре и
пишу како би варали ради своје добит, а нису никоме другоме од било какве помоћи. 2
Сократ је наплаћивање знања, а и сам њиховом начин рада сматрао крајње
неприкладним. Зато је и често долазио у сукоб са софистима.
Сократ је одбијао да пише тврдећи да је записана реч ,,мртва’’. Сматрао је да се
филозофија догађа само у разговору и само подстицањем на размишљање.
Дешавало се да, због разговора са омладином, не долази кући неколико дана што је
тешко пало његовој жени, Ксантипи. Са Ксантипом сократ је имао три сина која су се
звала Лампрокле, Софрониск, и Менексен.Према културним стандардима тог времена
Ксантипа је била свадљива жена.Сократ је једном приликом рекао да би он, након што
је научио живети са Ксантипом,могао издржати било које људско биће.
Сократов начин испитивања био је тежак напад на људску сујету.Већина људи не
размишља критички, већ усвојене идеје пласира као сопствене.Кад се овакве идеје
подвргну иронији3, често изазивају гнев супарника.Сујетни политичари и песници ово
нису опростили Сократу.Оптужен је да квари омладину, након тога је уследила
Сократова смрт 399. Године пре нове ере.

Проблем сократа
1
Град држава.
2
(Коплстон, Федерик , Историја филозофије, том 1, Грчка и Рим, Бигз,Београд, 1988.)
3
први део сократовог дијалога, вештина постављања питања.
О коме говоримо кад користимо име ,,Сократ’’?
Ово питање се јавља зато што историјиска личност која се помиње под овим именом,
као што је претходно напоменуто, није записао ништа.
Оно што ми знамо о овој личности потиче првенствено из четири различита извора:
1.Аристофан-комедија ,,Облакиња’’ са Сократом као главним ликом;
2.Ксенфон-више дела, од којих је најпознатије ,,меморабилија’’ у коме су наводно
забележени бројни сократски разговори;
3.Платон-написао је двадесет дијалога у којима је Сократ главни говорник.
4.Аристотел- у свом компуцу помиње Сократа преко четрдесет пута.
Сматра се да су ови изнад поменути филозофи били Сократови ученици и пријатељи.
Проблем сократа настаје у томе што су личности сократа, из ова три извора, у великој
мери различити.
Према Аристофану, Сократ је био софистички професор природе, који је спремно
подучавао сваког ко би платио да сазна како да слабији аргумент учини јачим и који је
порицао постојање богова.
Према Ксенофонту, Сократ је био неузбудљиви човек који је давао савете у вези са
свакодневним стварима и који је био узор опште моралности и религије.Према
Платону, међутим, Сократ је био скептичан, филозоф морала који је испитивао и
износио на видело претензије мудрости других људи, порицао је да је ишта подучавао
и износио тезе попут ових : ,, Нико не чино зло вољно.’’, ,,Погрешно је наносити штету
твојим непријатељима’’ и ,,Знање је нужно и довољно за врлину’’.Стога се проблем
састоји у одлучивању о томе која од ова три портрета(личности) верно приказује
стварног историјиског Сократа.
С