Универзитет у Источном Сарајеву

Филозофски факултет Пале

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Политичка култура

ТЕМА:
Резултати спроведене анкете на тему „Ставови испитаника о тренду
формирања нових политичких партија у Босни и Херцеговини

Ментор: Студент:
Проф. др Златиборка Попов Момчиновић Ненад Вучићевић
САДРЖАЈ

УВОД...................................................................................................2
1. Методологија истраживања.........................................................4
2. Резултати анкете............................................................................5
3. Анализа и интерпретација резултата........................................14
ЗАКЉУЧАК......................................................................................16

2
УВОД

Босна и Херцеговина, мултиетничка држава смјештена на Балкану, својом

богатом политичком историјом и сложеном политичком структуром игра кључну
улогу у регији. Практично од стицања независности и међународног признања, земља
је прошла кроз бројне политичке промјене и изазове. Након завршетка социјалистичког
периода, Босна и Херцеговина се суочила с разарањем и ратом током деведесетих
година прошлог вијека, што је резултовало потписивањем Дејтонског мировног
споразума 1995. године.
Дејтонски споразум је довео до успоставе те сложене политичке структуре у
Босни и Херцеговини, која се састоји од два ентитета - Федерације Босне и
Херцеговине и Републике Српске - те Брчко Дистрикта као посебне јединице. Овај
политички систем, заснован на етничком принципу конститутивности, довео је до
комплексне политичке динамике и понекад успореног доношења одлука на државном
нивоу.
У таквом политичком контексту, нови тренд формирања политичких партија у
Босни и Херцеговини изазива пажњу и поставља питање о њиховој улози и утицају на
политичку сцену. Ово истраживање има за циљ разумијевање ставова испитаника о
овом тренду и пружање увида у политичке тежње грађана.
Нова политичка кретања имају потенцијал да промјене динамику и равнотежу
политичке моћи у земљи, што би било логично-посљедично обзиром на нове партије,
али да ли је о заиста тако покушаћемо објаснити путем резултата ове анкете.
Такође, ово истраживање има за циљ пружити аналитички преглед фактора који
могу утицати на формирање и друштвено – политичко прихватање нових политичких
партија.
Овај рад се састоји од неколико дијелова. Прво, указаћу на методологију
кориштену у истраживању, укључујући прикупљање података и избор узорка. Након
тога, направићемо детаљну анализу резултата истраживања, фокусирајући се на
ставове испитаника о горенаведеном тренду.
Овај рад има важност јер пружа увид у политичке преференције грађана Босне и
Херцеговине, (примарно Општине Вишеград), те њихову перцепцију о новим
политичким партијама. Такође, резултати истраживања могу бити корисни у неком
даљем истраживању које своју базу може наћи управо овдје, јер смо свједоци да
партије у БиХ настају на годишњем нивоу и то по њих неколико.
На крају, дискутоваћемо о импликацијама добијених налаза и предложити даља
истраживања која би могла олакшати наше разумијевање политичке сцене Босне и
Херцеговине.

3
 1. Методологија истраживања

Ово истраживање је спроведено путем online анкете како би се испитали ставови

грађана Босне и Херцеговине о тренду формирања нових политичких партија. Како би
се прикупили подаци, кориштен је Google Forms алат за креирање анкете. Ова метода
је одабрана због своје практичности, доступности и могућности лакоће прикупљања
података од нешто већег броја испитаника.
Узорак је био састављен од 106 испитаника који су се добровољно пријавили да
учествују у истраживању. Испитаници су одабрани путем циљаног позива за учешће у
анкети, који је био дистрибуиран путем друштвених мрежа и електронске поште.
Будући да је узорак био заснован на добровољном пристанку, важно је напоменути да
резултати могу представљати само ставове испитаника који су се добровољно
укључили у истраживање, те да може постојати одређена доза одступања или
пристраности у односу на укупну популацију Босне и Херцеговине, поготово што се
ради о мањој општини, односно мањој средини, како се често каже.
Анкета се састојала од 13 питања, која су била структурирана као чекирање или
уписивање краћег одговора. Питања су била пажљиво осмишљена како би се добили
релевантни подаци о ставовима испитаника, примјери питања укључивали су:
Колико често пратите политичка дешавања у Босни и Херцеговини?
Информације и вијести о политичкој сцени
Које факторе сматрате кључним за успјех нових политичких партија у земљи?
Које су главне препреке за формирање нових политичких партија у Босни и
Херцеговини?
Да ли сматрате да ће нове политичке партије донијети позитивне промјене у
политичком пејзажу земље?
Ова комбинација чекирајућих и уписаних питања омогућила је прикупљање
квантитативних података у облику одговора који су били једноставни за анализу, као и
квалитативних података који су омогућили испитаницима да изразе своје мишљење у
вези с темом истраживања.
Подаци прикупљени путем анкете су затим анализирани уз помоћ статистичких
метода, укључујући дескриптивну статистику и крос-табулацију. Дескриптивна
статистика је кориштена за приказивање средњих вриједности, распона и дистрибуције
одговора на затворена питања. Крос-табулација је омогућила идентификацију
евентуалних веза и разлика међу различитим демографским групама испитаника.
Важно је нагласити да је прикупљање података путем онлине анкете имало
одређена ограничења. Примјерице, узорак се састојао од испитаника који су пристали
учествовати, што може довести до одређеног степена нерелевантности. Такође, важно

4
је узети у обзир да су резултати истраживања ограничени само на „online“ популацију
и можда не одражавају ставове шире популације Босне и Херцеговине.

2. Резултати анкете

У овом дијелу рада биће приказани резултати анкете проведене међу

испитаницима из Босне и Херцеговине, примарно Вишеграда, о њиховим ставовима о
тренду формирања нових политичких партија у Босни и Херцеговини. Анкета је
проведена путем Google forms програма, а резултати су прикупљени од 106 испитаника
који су се добровољно укључили у истраживање.
Анализа одговора на прво питање о мјесту поријекла испитаника открива
сљедеће резултате: Највећи број испитаника, њих 42, долази из Вишеграда, Источно
Сарајево је други најчешћи град пребивалишта међу испитаницима, са 20 испитаника
који су навели да долазе из тог града. Остали градови, попут Сарајева, Требиња и
Рогатице имају мањи број испитаника, са већином градова који имају мање од 10
истих. Графички приказ ових резултата пружиће јаснију слику расподјеле испитаника
према њиховим градовима становања.

Из које општине/града долазите?

Вишеград Источно Сарајево Рогатица Зворник Рудо Фоча Бијељина Требиње

Бања Лука Добој

Анализа одговора на друго питање о годинама испитаника пружа увид у

демографски профил учесника истраживања. Највећи број испитаника, њих 90, спада у
старосну групу од 18 до 25 година, што чини већину укупног броја испитаника. Ови
резултати указују на то да су млади људи у доби од 18 до 25 година били „циљна

5
група“, те да се њима посветило највише пажње. Десет испитаника је навело да се
налази у старосној групи од 26 до 30 година, такође, по три испитаника су сврстана у
старосне групе од 31 до 40 година и 40 и више година. Ови резултати указују на то да
постоје испитаници различите животне доби који су се укључили у истраживање, а
што пружа разноликост перспектива и искустава у погледу тренда формирања нових
политичких партија.

Колико имате година

18-25 година 26-30 година 31-40 година 40+ година

Анализа одговора на треће питање о праћењу дешавања у Босни и Херцеговини

пружа увид у ангажман испитаника у праћењу вијести и догађаја у земљи. Највећи број
испитаника, њих 39, наводи да често прате дешавања у БиХ. Ово указује на висок
интерес и ангажман најмлађе групе испитаника за политичка и друштвена догађања у
земљи. Затим, 22 испитаника су одговорила да врло често прате дешавања, што указује
на интензивније праћење вијести код нешто старије популације и већи ниво
укључености у политичка и друштвена питања.
С друге стране, 22 испитаника су означила да ријетко прате дешавања у БиХ,
док 14 испитаника наводи да их врло ријетко прати. Ови резултати указују на мањи
интерес или ограничено праћење политичких и друштвених дешавања међу тим
испитаницима.
На крају, 8 испитаника је одговорило да уопште не прати политичка дешавања у
БиХ. Ово указује на потенцијално ниско укључење или незаинтересованост за
политичке и друштвене теме, као и аполитичност која је тема за себе.

6
 Колико често пратите политичка дешавања у БиХ

Често Врло често Ријетко Врло ријетко Уопште не пратим

Анализа одговора на четврто питање о начину праћења информација и вијести о

политичкој сцени у Босни и Херцеговини открива сљедеће резултате: Највећи број
испитаника, њих 72, наводи да најчешће проналазе информације путем друштвених
мрежа. Ово указује на преовладајућу употребу модерних комуникационих канала у
праћењу политичких догађаја. Затим, 68 испитаника је навело да најчешће користе
интернет портале за праћење информација, што исто тако показује значај онлајн извора
у доби информационих технологија. 40 испитаника су означила да најчешће прате
информације путем телевизије и радија, док је 16 испитаника навело да користи новине
за праћење политичке сцене. Ови резултати одраз су модерне ере у којој је
информациона технологија приступачнија и шире распрострањена, што доводи до
промјене у начину приступа информацијама.

7
 Информације и вијести о политичкој сцени најчешће
проналазите путем?

Друштвене мреже Интернет портали Телевизија и радио Новине

Анализа одговора на сљедеће питање о формирању политичких ставова открива
сљедеће резултате: Највећи број испитаника, њих 83, формира своје политичке ставове
на основу личног размишљања. Затим, 45 испитаника наводи да формирају личне
ставове на основу мишљења и ставова породице. Овај резултат открива значај утицаја
породице у формирању како политичких ставова, тако и образаца понашања у
друштву. Околина је јако битна у образовању ставова, па је тако 28 њих означило да
своје ставове формирају на основу мишљења и ставова околине. Даље, 12 испитаника
означило је да своје ставове формирају на основу знања стечених током образовања,
конкретно школи или факултету. На крају, 9 испитаника своје ставове формирају на
основу информација које добијају путем друштвених мрежа, иако живимо у ери
технологија, од кључног је значаја да се приликом оваквих ствари размишља
самостално, тј. без „спољних“ утицаја. Одговори на ово питање наглашавају важност
да свако самостално размишља и процјењује када су у питању политичка увјерења.
Иако је утицај породице, околине и информација са друштвених мрежа такође важан,
важно је да људи буду способни да анализирају, размишљају самостално и формирају
своје ставове на основу сопственог разумијевања и критичког промишљања.
Могућност самосталног размишљања и способности да се процјени
информација помаже грађанима да се ангажују у политичком окружењу и допринесу
политичкој ситуацији у свом окружењу.

8
 Своје политичке ставове формирате на основу?

Личног размишљања Мишљења и ставова породице

Мишљења и ставова околине Оног што си научио/ла на факултету

Информација које добијаш путем друштвених мрежа

9
 Анализа одговора на сљедеће питање оцjене политичке ситуације у Босни и
Херцеговини открива сљедеће резултате: 32 испитаника је оциjенило ситуацију као
лошу, док је 21 испитаник оциjенио да је веома лоша. Укупно 53 испитаника је
оциjенило ситуацију као лошу или веома лошу, што показује тренутну политичку
ситуацију у Босни и Херцеговини. Ипак, важно је имати на уму да је овај резултат
добијен на основу малог узорка испитаника, што може утицати на Наглашавајући ово,

Политичка ситуација у БиХ по Вашој оцјени је?

Добра Задовољавајућа Лоша Веома лоша Веома добра

потребно је пазити на генерализацију резултата и разматрати га као приказ овог
конкретног узорка. Укупно 48 испитаника оцијенило ситуацију као добру или
задовољавајућу, те тек 5 испитаника као веома добру. Сматрам да је узорак недовољан
да бих извлачио било какав свеукупан закључак, али јасно је да грађани БиХ нису
задовољни тренутном ситуацијом у земљи.

Анализа одговора на сљедеће питање о чланству у политичкој партији открива

сљедеће резултате: 68 испитаника су означили да нису чланови политичке партије, док
је 38 испитаника/ца одговорило потврдно. Овај резултат указује на то да већина
испитаника није заинтересована за чланство у политичким партијама.
Важно је истаћи да овакав тренд није специфичан само за Вишеград и градове
одакле су испитаници. Млади људи у цијелој Босни и Херцеговини показују сличан
недостатак интересовања за политику. Ово може бити резултат различитих фактора,
укључујући мањак повјерења у политичке партије, лошу слику политичког система и
слабу укљученост младих људи у политичке процесе. Овакво сазнање открива потребу
за унапријеђењем ангажмана и укључивањем младих генерација у политичке процесе у
Босни и Херцеговини.

10
 Да ли сте члан/ица неке политичке партије?

Да Не

Анализа одговора на сљедеће питање о мишљењу о политичким странкама у

Босни и Херцеговини открива сљедеће резултате: 65 испитаника су изразили да имају
негативан став о политичким странкама, док су 43 испитаника изразила позитиван
став. Ово указује на преовлађујућу негативну перцепцију испитаника у вези са
политичким странкама у земљи. Оваква перцепција може бити резултат различитих
фактора, укључујући неповјерење у политички систем, недостатак ефикасности
политичких странака у ријешавању проблема, нпр. корупције и недостатка
одговорности у политици.
Ови резултати откривају потребу за јачањем везе између грађана и партија, као
и унапријеђењем рада политичких странака у Босни и Херцеговини. Такође,
пропагирање отвореног дијалога и укључивање грађана у политичке процесе може
помоћи у изградњи боље политичке будућности земље.

11
 Ваше мишљење о политичким странкама у БиХ?

Негативно Позитивно
Анализа одговора на сљедеће питање о утицају новоформираних партија на
политички систем и политички живот у Босни и Херцеговини открива подијељена
мишљења: 53 испитаника сматрају да новоформиране партије имају негативан утицај и
да већ имамо довољан број партија. С друге стране, исти број испитаника (53) сматрају
да новоформиране партије имају позитиван утицај и да доносе освјежење на
политичкој сцени, као и шири избор нових партија. Овај различити став истиче значај
размјењивања мишљења о утицају новоформираних партија у политичком систему
Босне и Херцеговине. Док неки сматрају да постоји довољан број партија и оснивање
нових може довести до додатне сложености, други виде могућност за освјежавање
политичке сцене и већи избор грађана који су укључени у политичке процесе путем
партија.

12
 Какав утицај имају новоформиране партије на
политички систем и политички живот у БиХ?

Сматрам да имају позитиван утицај, шири избор нових партија доноси освјежење на политичкој сцени
Мислим да дјелују негативно, већ имамо довољан број партије

Анализа одговора на сљедеће питање о утицају броја партија на тежину избора

открива подијељена ставовања: 49 испитаника не сматрају да евентуални број партија
чини избор тежим, док 57 испитаника сматрају да број партија утиче на тежину избора.
Овај различити став указује на важност разматрања различитих фактора који
утичу на тежину избора. Док неки сматрају да број партија не чини значајну разлику и
да су други фактори, као што су политички програми и кандидати, важнији у
одлучивању, други виде везу између већег броја партија и комплексности избора.
Овакав резултат наглашава потребу за додатном анализом и проучавањем утицаја
броја партија на политички процес и изборе.

Анализа одговора на сљедеће питање о томе да ли се младим људима овим

трендом отвара простор за учествовање у политици открива сљедеће резултате: 83
испитаника сматрају да се отвара простор, док 23 испитаника сматрају другачије. Ово
указује на општи став испитаника да се тренд новоформираних партија шире
могућности и отвара простор за младе људе да се укључе и учествују у политици.
Младим људима се пружају различите могућности за изражавање својих идеја и утицај
на политичке процесе.

13
 Да ли евентуални број партија чини избор тежим?

Да ли се младим људима овим трендом отвара простор

за учествовање у политици

Да Не

Да Не
Ипак, важно је примjетити да постоји мањи број испитаника који не види
простор за младе људе. Ово указује на потребу за даљим радом на унапријеђењу
услова и структура које омогућавају активно учествовање младих људи у политичком
окружењу. Потребно је пружити подршку и стимуланс за тако нешто, јер би млади
људи пружили нови талас размишљања, те тако обликовали будућност земље у којој
живе.

Вођени размишљањима из ове анкете, 87 испитаника изјављује да ће гласати на

наредним изборима, док 19 испитаника изјављује да неће гласати. Ово показује да
већина испитаника изразава намјеру да учествује у политичком процесу и да искаже
своје мишљење на наредним изборима. Овакав одговор открива један облик грађанске
ангажованости и свијести о значају учестовавања у „празнику демократије“. Ипак,
важно је напоменути да постоји мањи број испитаника који не планирају да гласају.
Ово може бити резултат фактора незаинтересованости, али и разочараности у
политичке структуре. Због тога је важно радити на унапријеђењу политичког
образовања и свијести о значају гласања и учествовања у изборном процесу.

14
 Вођени размишљањима из ове анкете, да ли ћете
гласати на наредним изборима?

Да Не

Анализа одговора на последње питање, избор одређене политичке партије

базирате на:
 Идеологији - 40 испитаника
 Претходним резултатима - 39 испитаника
 Личности који су чланови те партије - 30 испитаника
 Визији будућности - 52 испитаника
 Друго - 12 испитаника
Овај показатељ открива различите факторе који утичу на избор одређене
политичке партије. Идеологија и визија будућности се истичу као значајни фактори у
избору партије, што указује на значај политичких ставова и програма за грађане.
Такође, претходни резултати и личности које су чланови партије имају утицај на избор.
Ово указује на значај политичке активности и постигнућа партије у прошлости,
као и на улогу харизматичних личности око или унутар саме партије. Важно је
напоменути да је постојао и мањи број испитаника који је навео друге факторе за избор
партије, као закључак остаје да је индивидуални приступ избору партије
најрационалнији и „најпожељнији“.

15
 Избор одређене политичке партије базирате на:

Идеологији Претходним резултатима Личности који су чланови те партије Визији будућности Друго

3. Анализа и интерпретација резултата

У овом дијелу рада извршићемо анализу и интерпретацију резултата анкете у

вези са следећим темама које су биле истакнуте:
Утицај новоформираних партија на политички систем и политички живот у
БиХ: Резултати анкете указују на различите ставове испитаника у вези са утицајем
новоформираних партија на политички систем и политички живот у БиХ. Једнак број
испитаника (53-53) изразио је став да новоформиране партије имају негативан утицај
на политички систем, док други сматрају да имају позитиван утицај и доносе
освјежење на политичкој сцени. Ова расправа открива значајану различитост у
мишљењима испитаника у вези са тренутном политичком ситуацијом у БиХ.
Отварање простора за учествовање младих у политици: Резултати анкете
показују да већина испитаника (83) сматрају да се овим отвара простор за младе људе
да се укључе у политику, што указује на оптимистичан став у вези са могућностима и
простором за младе грађане у политичком животу. Међутим, важно је примјетити да
постоји мањи број испитаника (25) који не види простор за младе људе. Ово захтјева
расправу и дискусију, овим се открива потреба за даљим радом на стварању услова и
структура које ће омогућити активно учествовање младих људи у политичком животу
у БиХ. Фактори при избору политичке партије: Идеологија, претходни резултати,
личности чланова партије и визија будућности истакнути су као важни фактори при
избору политичке партије. Идеологија (40 испитаника) и визија будућности (52
испитаника) су се истакли као најзначајнији фактори, што указује на значај политичких
ставова и програма за грађане. Дакле, јасно је да програм партије и даље представља
базу исте, без обзира колико се странке придржавају постулата истакнутим у њима, док
је визија будућности свакако привукла највише испитаника, економско јачање и

16
квалитет живота основе су сваке кампање политичких партија, те им, баш као и у овој
анкети, често доносе највише гласача.
Кроз ову расправу и интерпретацију, увидјели смо различита схватања и
ставове испитаника о политичким темама које су обухваћене у анкети. Испитаници су
изразили своје ставове о тренду новоформираних партија, отварању простора за
учествовање младима и факторима који утичу на избор политичке партије. Ова
расправа пружа основу за даље анализе и истраживања у овим областима и наглашава
важност подстицања грађана да се ангажују у политичком животу, што сам посебно
акцентовао кроз овај рад. Напомињем, узорак је недовољан да би се извукао закључак
који би био општеважећи, овај рад и анкета пружају тек мали дио онога што би требало
бити истражено и објашњено, да ли путем неке масовније анкете или било којим
другим видом испитивања јавног мњења.

ЗАКЉУЧАК

17
 У овом семинарском раду истражени су ставови испитаника о тренду
формирања нових политичких партија у Босни и Херцеговини. Кроз анализу резултата
анкете, добили смо увид у различите ставове испитаника.
На основу резултата, видимо да постоје различити мишљења о утицају
новоформираних партија на политички систем и политички живот.
Такође, уочавамо да се младима отвара простор за учешће у политици, што
представља важан аспект ангажовања нових генерација у политичком животу.
Идеологија, претходни резултати, личности и визија будућности су фактори који утичу
на избор политичке странке међу испитаницима
Ова истраживања могу пружити основу за даља истраживања у области
политичке партиципације и обликовања политичке сцене у Босни и Херцеговини.
Додатна истраживања са већим узорцима могла би пружити детаљнији увид у
ставове грађана и политичке трендове у земљи. Ово би могло да помогне у
разумијевању и унапријеђењу политичког ангажмана и учешћа младих људи у
политици.
Укратко, ова истраживања наглашавају значај различитости ставова и
размишљања у политици и пружају основу за даља истраживања.
За крај, важно је нагласити и поновити да је ова анкета спроведена на узорку од
106 испитаника, што представља бројно ограничење истраживања, као и могуће
нерелевантне податке који нису актуелни на нивоу цијеле земље.

18