Један од брендова који ми се највише не свиђа је кинески "Адивон".

Овај бренд је од самог

почетка копирао познати спортски бренд Адидас, не само име, већ и заштитни знак Адидас
наопачке. Адивон је себе некада називао „поносом Кине“, и неко време је заиста био веома
познат и имао је велики обим продаје, али је на крају тужио Адидас, изгубио парницу и
пренео кинеско име и жиг Адидасу бесплатно. А краљ Адивон је од тада нестао из вида
људи.
Дакле, брендови не могу слепо да имитирају, већ морају да имају сопствену креативност да
иду даље и даље, посебно кинески производи, који су у целом свету били познати по томе
што често копира производе других људи. Брендови су такође почели да обраћају пажњу на
иновације и производе који не само да имају своје карактеристике већ и задовољавају
потребе потрошача, као што су Ли Нинг патике и тако даље.

Када сам била мала, био је човек по имену деда Лонг који је био веома познат у нашој
средини. Деци су га веома волели, често се играо са децом и причао нам занимљиве приче.
Осим што се играмо са дедом Лонгом, веома волимо да се играмо и са псом деде Лонга.
Деда Лонг је удомио многе псе луталице и одгајио их у малом дворишту, свакодневно се
лепо бринуо о њима, а штенци су такође били веома послушни.
Кад смо били млади, нисмо много размишљали о томе. Само смо мислили да је кућа деде
Лонга забавна. Сада када размислимо о томе, схватамо да је он особа вредна нашег
поштовања, јер подизање толиког броја паса луталица није лак задатак. Одавно се одселио.
И, ја сам се одселила, а немам појма где је отишао. Ако будем имала прилику да га видим
следећи пут, рећи ћу му своје дивљење.