You are on page 1of 7

1.

Синтаксичке функције и падежни систем; основне конституентске вредности именичких


јединица
-именичке јединице (именице, именичке синтагме, именичке заменице) могу се употребити у већини
реченичних и синтагматских функција:
-Реченичне функције:
-СУБЈЕКАТ – Жика је дошао.
-ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКAТА – Жика је студент.
-ПРИЛОШКИ ПРЕДИКАТИВ – Жика је на факсу.
-ПРАВИ и НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ Жика чита новине./Жика се бави политиком.
-ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВ – Жика је постао одличан студент.
-ПРИЛОШКА ДОПУНА – Књига је на столу.
-ПРИЛОШКА ОДРЕДБА – Жика је читао новине у суботу.
-АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ – Корачао је погнуте главе.
-ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ – Жику је севало у леђима.
-Синтагматске функције:
-ПАДЕЖНИ АТРИБУТ – џемпер сиве боје, ограда од дрвета
-АТРИБУТИВ – птица селица, баба Мара
-АПОЗИТИВ – Старац, блед и уморан, седе на кревет.
-АПОЗИЦИЈА – Београд, главни град Србије, лежи под Авалом.
-ПАРТИТИВНА ДОПУНА – векна белог хлеба, комад тканине
-ЗАВИСНИ ЧЛАН ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ – смешан до суза
-ЗАВИСНИ ЧЛАН ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ – убрзо након утакмице
- именичка јединица има одговарајући конституентски облик – ПАДЕЖ, односно ППК
-типови вредности именичких јединица:
1)ИМЕНИЧКА (НОМИНАЛНА) ВРЕДНОСТ-именичке јединице употребљене у функцијама
карактеристичним за именице- субјекат, објекат, али ту спадају и све друге рекцијске допуне,
партитивне допуне и логичког субјекта
-падежи који служе за исказивање ових функција називају се именички или прави падежи
2)ПРИДЕВСКА ВРЕДНОСТ- исказују разне типове одредбених значења која се приписују
именичким појмовима (описно- плавокос, градивно-од злата, посесивно-Жике Жикића);
-функције:атрибути, актуелни квалификативи, апозитиви...
3)ПРИЛОШКА (АДВЕРБИЈАЛНА) ВРЕДНОСТ- изричу месна, временска, начинска,
узрочна... значења којима се, пре свега, одређују глаголи, али која могу имати и друга значења
4)ПРЕДИКАТИВНА ВРЕДНОСТ- именички (и придевски) конституенти употребљени у
функцији копулативног и допунског предикатива, а у облику номинатива, инструментала или
конструкције за + акузатив
5)АПЕЛАТИВНА ВРЕДНОСТ- приписује се само вокативу који нема синтаксичку, већ
комуникативну функцију
2. Именичке јединице са придевским конституентским значењем
- именичке јединице са описним, градивним и присвојним значењем(падежни облик, односно ППК
показује придевско значење)...
-функције:-атрибут, копулативни предикатив, допунски предикатив, актуелни квалификатив,
апозитив
I OПИСНО ЗНАЧЕЊЕ:
1) КВАЛИТАТИВНИ ГЕНИТИВ- конкретизује се вредност својства (својство-именица у
генитиву, а његова вредност спецификује се употребом придева који представља информационо
тежиште- БЛОКИРАНИ ПАДЕЖ):
девојка бисерне косе, човек плавих очију
2) БЕЗ + ГЕНИТИВ- изостанак неке особине:
жена без мане, људи без идеје, човек без морала..
3) СА + ИНСТРУМЕНТАЛ- поседовање особине: дечак са качкетом, жена са торбом...
-ова конструкција може бити синонимна са квалитативним генитивом када служи за
карактеризацију неких специфичних аспеката именичког појма:
девојка са бисерном косом/бисерне косе, човек високог раста/*човек са високим растом
4) У + ЛОКАТИВ- права особина или карактеристично стање:
роман у наставцима , човек у пуној снази

II ПРИСВОЈНО ЗНАЧЕЊЕ (АТРИБУТ уз именице које значе радњу, процес, догађањ)


-ПРИСВОЈНИ ГЕНИТИВ-исказују све врсте односа између два именичка појма, почев од
правог припадања па до различитих апстрактних веза:
кућа мога оца, роман Растка Петровића...
Постоје две врсте посесивног генитива:
a)СУБЈЕКАТСКИ ГЕНИТИВ-исказује носиоца ситуације означене именицом: певање птица, шум
таласа, жубор потока
б)ОБЈЕКАТСКИ ГЕНИТИВ- исказује се појам обухваћен ситуацијом: гледање телевизије, берба
грожђа
.
III ГРАДИВНО ЗНАЧЕЊЕ
- ОД + ГЕНИТИВ- за исказивање градивног значења:
кућа од карата, перла од стакла...
3.Именичке јединице са месним прилошким значењем
-ПРИЛОШКА (АДВЕРБИЈАЛНА) ЗНАЧЕЊА су одредбена значења која се тичу места, времена,
начина и сл.
МЕСНА ПРИЛОШКА ЗНАЧЕЊА тичу се места (простора) а могу груписати у неколико
најопштијих типова:
1) ЛОКАЦИОНА ЗНАЧЕЊА која показују да се неки појам налази, односно да се нека ситуација
реализује на одређеном месту
Предлошко-падежне конструкције за исказивање локационог значења:
а) Конструкције са ГЕНИТИВОМ и предлозима ПОРЕД, КРАЈ, КОД, ДО, БЛИЗУ, ИЗНАД,
ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА, ИЗМЕЂУ, КОД, (ИЗ)ВАН
Орман стоји поред/крај/код/до/близу врата.
Слика виси изнад кревета. – Мачка се сакрила испод кревета.
Марко седи испред/иза Ивана/између Ивана и Тање.
Марко станује код родитеља. - Стадион је (из)ван града.
б) Конструкција УЗ + АКУЗАТИВ
Орман стоји уз врата.
в) Конструкције са ИНСТРУМЕНТАЛОМ и предлозима НАД, ПОД, ПРЕД, ЗА, МЕЂУ
Лампа виси над столом. – Мачка спава под столом.
Дрво расте пред/за кућом. – Речник се налази међу осталим књигама.
г) Конструкције са ЛОКАТИВОМ и предлозима У, НА, ПО
Папири леже на/по/у столу.
2) Месно значење за ОДРЕЂИВАЊЕ КРЕТАЊА, којима се спецификује:
A)ПРАВАЦ КРЕТАЊА или МЕСТО ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА:
- ПОРЕД, КРАЈ, ДО, КОД, БЛИЗУ, ИЗНАД, ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА, ИЗМЕЂУ, ВАН, ДО +
ГЕНИТИВ
Марко је ставио столицу поред/крај/код/до/близу прозора.
Марко је обесио слику изнад кревета. – Мачка је легла испод крвета.
Марко је сео испред/иза Ивана/између Ивана и Тање.
Марко је отишао код лекара/до прозора/ван града.
-КА, ПРЕМА; К + ДАТИВ
Марко је кренуо ка/према вратима. (правац)
Марко је дошао к мени. (место завршетка кретања)
- НА, У, О, НАД, ПОД, ПРЕД, ЗА, МЕЂУ + АКУЗАТИВ
Мачка се попела на дрво. – Ушао је у собу. – Обесио је слику о ексер. – Неднео се над мапу. – Сакрио
се под сто. – Стигао је пред биоскоп. – Сео је за сто. – Стави ову књигу међу остале књиге.
Б) МЕСТО ПОЧЕТКА КРЕТАЊА (АБЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ)
- ИЗ, С, ОД + ГЕНИТИВ
Изашао је из собе. – Сишао је с дрвета. – Одмакни се од прозора.
В) ПУТАЊА КРЕТАЊА
- ПОРЕД, КРАЈ, МИМО, ИЗМЕЂУ, ИСПОД, ПРЕКО, ДУЖ + ГЕНИТИВ
Прошли су поред/крај/мимо музеја/између музеја и позоришта.
Прошли су испод подвожњака/преко моста.
Шетали смо се дуж обале.
-КРОЗ, УЗ, НИЗ + АКУЗАТИВ
Прошли смо кроз парк. – Сишао је низ степенице. – Попео се уз степенице.
-ИНСТРУМЕНТАЛ БЕЗ ПРЕДЛОГА
Шетали смо обалом/улицом/парком.
-ПО + ЛОКАТИВ
Шетали смо по улици/по обали/по парку.
Код наведених ППК посебно је важно уочити ОПОЗИЦИЈЕ које настају употребом различитих
падежа с истим предлозима:
-НА/О/У;НАД/ПОД/ПРЕД/ЗА/МЕЂУ + АКУЗАТИВ одређују место завршетка кретања уз
глаголе кретања и другим речима са значењем кретања
-НА/О/У + ЛОКАТИВ и НАД/ПОД/ПРЕД/ЗА/МЕЂУ + ИНСТРУМЕНТАЛ: локационо
значење уз глаголе мировања
-Конструкције ОД/ДО + ГЕНИТИВ показују почетну и завршну границу кретања:
Трчао је од школе до куће.
-Аблативне конструкције С(А)/ИЗ + ГЕНИТИВ одговарају конструкцијама с предлозима НА и У
– повезује их значење површине, односно унутрашњости:
ставити књигу на/у орман, узети књису са/из ормана

4. Концептуализација времена; именичке јединице с временским значењем

-време као апстрактан појам, метафоре за разумевање:


I ВРЕМЕ ЈЕ РЕЂАЊЕ ДОГАЂАЈА, односно ВРЕМЕНСКИХ ЈЕДИНИЦА
- догађаји и временске јединице су ПРЕДМЕТИ на шта указује бројивост именица као њиховог
означитеља – именице разликују облике једнине и множине, а уз њих се могу употребити редни
бројеви и заменице сви, сваки
два дана, пет година, седам векова, трећи миленијум
Свакога дана устаје у седам сати.
-Ови предмети чине усмерени низ: временски предмети ређају се према редоследу догађања тако
што се прво ређају они који су се догодили раније, а следе их они који су се догодили касније
Уметност иза симболизма и натурализма окреће се опет класицима.
-Пошто се оваквим ређањем низ непрекидно продужава тако да стално иде напред ВРЕМЕ је
ЛИНЕАРНО КРЕТАЊЕ УНАПРЕД, односно ЛИНИЈА УСМЕРЕНА ОД ПРОШЛОСТИ КА
БУДУЋНОСТИ,што сугерише његову једнодимензионалност
отегнути се као гладан дан, бити дуг као гладна година
-временске јединице заправо су одсечци на тој временској линији, који могу бити различите
дужине и различитог размака
Између та два догађаја протекло је десет година.
II ПОСТОЈАЊЕ ЈЕ КРЕТАЊЕ ПО ВРЕМЕНСКОМ ПУТУ, којим се човек креће ИЗ
ПРОШЛОСТИ У БУДУЋНОСТ
-oва концепција човека представља као динамичног док се време посматра као статична
категорија
Ради од јутра до мрака.
При том, временске јединице су садржатељи, а постојање је излажење из једног периода-
садржитеља у други: Из дана у дан све више отопљава.
Догађаји или временски одсечци могу бити на различитом растојању од садашњег тренутка, при
чему се посматрач налази на месту које је одређено садашњим тренутком окренут будућности и
процењује растојање између себе и разних догађаја- места на временској линији:
Није далеко од ноћи. Удаљене и миле успомене

III ДОГАЂАЈИ и ВРЕМЕНСКЕ ЈЕДИНИЦЕ који ЧИНЕ НИЗ, ЈЕСУ ПРЕДМЕТИ У


ПОКРЕТУ, који се крећу ИЗ БУДУЋНОСТИ ка човеку који стоји У САДАШЊЕМ
ТРЕНУТКУ и улази у простор иза човека, односно У ПРОШЛОСТ
Иде нова година. – Долази зима. – Наступају нова времена.
Није могао да се суочи са оним што далази.

-Наведени метафорички сценарији међусобно су повезани:


прва два подразумевају да је време линеарно и инхерентно усмерено
у другом и трећем човек и време мењају међусобни положај, тј. крећу се једно у односу на друго, као
и положај човека: у оба случаја он је окренут леђима према прошлости, а лицем према будућности.

-За изражавање временских значења употребљава се неколико падежа без предлога:


-ВРЕМЕНСКИ (ТЕМПОРАЛНИ) ГЕНИТИВ: тога дана, сваког јутра, прошле среде, следећег
априла, прошлог лета...
-АКУЗАТИВ: тај дан, ту ноћ, исто вече...
-ИНСТРУМЕНТАЛ: средом, сваким даном, крајем прошле године...
Временско значење имају и следеће предлошко-падежне конструкције:
-ПРЕ/ПОСЛЕ/НАКОН/УОЧИ/УСРЕД/ПРЕКО/ОКО/ОД/ДО + ГЕНИТИВ
пре/уочи/након/после утакмице, преко лета, усред ноћи, око Нове године, од среде, до
петка
-НА/ПРЕД/КРОЗ/ЗА + АКУЗАТИВ
на празник, пред утакмицу, кроз/за један сат
-У/ПО/О + ЛОКАТИВ
у последњем тренутку, по вечери, о Новој години

Именице и именичке синтагме које се употребљавају са временским прилошким значењем често и


саме означавају неки временски појам: дане у недељи, месеце, делове дана...

5. Именичке јединице с начинским и узрочним значењем


НАЧИНСКА ЗНАЧЕЊА -подразумевају се разни аспекти реализовања ситуације који се могу
сматрати њеним одликама: њен квалитет, начин извођења, учесталост, однос вршиоца према
вршењу радње и сл.
-Падежи и ППК са начинским значењем:
Поступио је по/према плану - ПО/ПРЕМА + ЛОКАТИВ
Прво је радио без прстанка, БЕЗ + ГЕНИТИВ
па се спремио на брзину и НА + АКУЗАТИВ
купио патике које ће плаћати у ратама. У + ЛОКАТИВ
Био је срећан па се смејао грохотом. ИНСТРУМЕНТАЛ

- ОДРЕДБА СРЕДСТВА може да има вредност одредбе за начин:


путовати авионом, написати писмо хемијском оловком...
- НАЧИНСКИ АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВ
гледати некога разгорачених очију, стајати погнуте главе...
УЗРОЧНА ЗНАЧЕЊА- неколико ППК, већином са (аблативним) генитивом:
-ЗБОГ + ГЕНИТИВ – опште узрочно значење
изгубити утакмицу због лоше игре, остати код куће због назеба...
-УСЛЕД + ГЕНИТИВ – исказују околности које доводе до (не)реализовања ситуације
закаснити услед поледице, не полетети услед магле
-ОД + ГЕНИТИВ – за исказивање разних фактора који узрокују различита стања или
спречавају реализацију неке ситуације
дрхтати од зиме, умрети од глади, не видети од магле
-ИЗ + ГЕНИТИВ – за изношење подстицаја за неки поступак
учинити нешто из мржње, из пакости, из обести...
-ЗА + АКУЗАТИВ – исказивање разлога за радњу као неку врсту реакције:
осветити се за увреду, наградити за одличан успех
6. Именичке јединице с осталим прилошким значењима (осим месног, временског, начинског
и узрочног)
ЗНАЧЕЊЕ ЦИЉА: ОДРЕДБА ЦИЉА
РАДИ + ГЕНИТИВ – Дошла је у Београд ради лечења.
ПО + ГЕНИТИВ – Отишао је по лекара.
ЗНАЧЕЊЕ НАМЕНЕ: ОДРЕДБА НАМЕНЕ
ЗА + АКУЗАТИВ – Ову књигу сам купио за брата.
ЗНАЧЕЊЕ СРЕДСТВА: ОДРЕДБА СРЕДСТВА
ИНСТРУМЕНТАЛ – Збунио га је својим одговором.
АГЕНТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: ОДРЕДБА ВРШИОЦА (АГЕНТИВНА ОДРЕДБА)
ОД (СТРАНЕ) + ГЕНИТИВ – Проглашен је најбољим од стране другова.
ИНСТРУМЕНТАЛ – Једрилица је била гоњена јаким ветром.
СОЦИЈАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: ОДРЕДБА ДРУШТВА (СОЦИЈАТИВНА ОДРЕДБА)
СА + ИНСТРУМЕНТАЛ – Иван је дошао са друговима.
ЗНАЧЕЊЕ ОКОЛНОСТИ: ОДРЕДБА ОКОЛНОСТИ
ПО + ЛОКАТИВ – Отпутовали су по ноћи.
ПРИ + ЛОКАТИВ – Читао је при светлости свеће.
ПРИЛИКОМ + ГЕНИТИВ – Срели смо се приликом отварања изложбе.
ЗНАЧЕЊЕ МЕРЕ: ОДРЕДБА МЕРЕ
АКУЗАТИВ (МЕРЕ) – Остао је на мору недељу дана.
ИНСТРУМЕНТАЛ – Писао је сатима.
ДОПУСНО ЗНАЧЕЊЕ (КОНЦЕСИЈА) КОНЦЕСИВНА ОДРЕДБА
УПРКОС + ДАТИВ – Авион је полетео упркос магли.
УПРКОС + ГЕНИТИВ – Авион је полетео упркос магле.
ПОРЕДБЕНО ЗНАЧЕЊЕ: ОДРЕДБА ПОРЕЂЕЊА
ПОПУТ + ГЕНИТИВ (ЗА ЈЕДНАКОСТ) – Он трчи попут ветра.
ОД + ГЕНИТИВ (ЗА НЕЈЕДНАКОСТ) – Он је бржи од муње.
ЕКСЦЕПТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: ОДРЕДБА ИЗУЗИМАЊА
ОСИМ/СЕМ + ГЕНИТИВ – Сви су дошли осим/сем Николе.
СУПСТИТУТИВНО ЗНАЧЕЊЕ: СУПСТИТУТИВНА ОДРЕДБА
(У)МЕСТО + ГЕНИТИВ – Уместо Марка дошао је његов брат.

7. Предлошко-падежне конструкције; предлози који се употребљавају с различитим падежима;


падежна синонимија
-зависни падежи не би били довољни за исказивање свих потребних информација у вези са употребом
именице, због чега се повезују са помоћним речима – ПРЕДЛОЗИМА у оквиру ППK:
-ГЕНИТИВ: из, с(а), од, до, поред, близу, крај, код, изнад, испред, испод, иза, између, пре, после,
након, уочи, усред, око, (из)ван, приликом, услед, ради, попут, упркос, против, осим/сем, место,
(архаично) у
-ДАТИВ: к(а), према, упркос
-АКУЗАТИВ: у, на, о, по, низ, кроз, над, под, пред, за, међу
-ИНСТРУМЕНТАЛ: с(а), над, под, пред, за, међу
-ЛОКАТИВ: у, на, о, по, при, према
БЛОКИРАНИ ПАДЕЖИ-падежи придевског или прилошког значења који морају имати одредбу,
будући да је она обично носилац главне информације; такви су:
Квалитативни генитив
Темпорални генитив и акузатив: тога дана - *дана, тај дан - *дан
Инструментал са начинским значењем, ако именица у свом значењу нема компоненту квалитета:
шапатом, али *гласом (тихим гласом)

-Захваљујући употреби предлога могуће је диференцирати и конкретизовати значења зависних


падежа и додати им нове семантичке вредности
- једино локатив се употребљава само са предлозима, остали зависни падежи могу и без предлога
-Највише предлога стоји са генитивом; многи предлози стоје само с једним падежом, али се неки
слажу и са два падежа, при чему могу:
1) ЗАДРЖАТИ ИСТО ЗНАЧЕЊЕ

-Предлози У, НА, О-
Локатив(ЛОКАЦИОНО З.) Акузатив(МЕСТО ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА)
Писмо је у фиоци/на столу. Стави писмо у фиоку/на сто.
Шешир виси о чивилуку. Окачио је шешир о чивилук.

-Предлози НАД, ПОД, ПРЕД, ЗА, МЕЂУ-


Инструментал(ЛОКАЦИОНО З.) Акузатив(МЕСТО ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА)

Слика виси над креветом. Окачио је слику над кревет.


Мачка лежи под креветом. Мачка се завукла под сто.
Дрво расте пред/за кућом. Стигао је пред биоскоп.
Речник се налази међу осталим књигама. Стави ову књигу међу остале књиге.

-Предлози ИЗНАД, ИСПОД, ИСПРЕД, ИЗА, ИЗМЕЂУ-


Генитив ЛОКАЦИОНО З. МЕСТО ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА АБЛАТИВНО З.
Слика виси/Окачили смо слику изнад кревета.
Мачка лежи/се завукла испод кревета. Мачка је искочила испод/иза кревета
Продавница је/Замакао је иза угла.
2) ИМАТИ РАЗЛИЧИТО ЗНАЧЕЊЕ

-Предлог ПО -
Са акузативом: ЗНАЧЕЊЕ ЦИЉА – Доћи ће по мене на станицу.
Са локативом: ЗНАЧЕЊЕ МЕСТА (Мрвице су расуте по столу.) - ЛОКАЦИОНО
ЗНАЧЕЊЕ ВРЕМЕНА (Доћи ће по Ускрсу.)
ЗНАЧЕЊЕ НАЧИНА (Поступили смо по плану.)
ЗНАЧЕЊЕ ОКОЛНОСТИ (Ходао је дуго по киши.)
-Предлог С(А)-
Са генитивом: АБЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (Узми књигу са стола.)
Са инструменталом: ЗНАЧЕЊЕ ДРУШТВА (Пођи са мном.)

-Предлог У -
Са генитивом: ЗНАЧЕЊЕ предлога КОД (У Милице дуге трепавице.)-КВАЛИТАТИВНО
Са акузативом или локативом: ЗНАЧЕЊЕ МЕСТА (Књига није у фиоци, стави је у фиоку.)
- Падежна синонимија-
-За поједина значења и функције постоје синонимни падежи и ППК:
Девојка бисерене косе/са бисерном косом, КВАЛИТ. ГЕН./КВАЛИТ.ИНСТ.
проглашена је за победницу/победницом такмичења, ЗА+АКУЗ./ИНСТРУМ.
иако се бојала победе/од победе. ГЕНИТИВ/ОД+ГЕНИТИВ
Жики је поручила да ће се наћи после/након такмичења, ПОСЛЕ/НАКОН+ГЕНИТИВ
поред/крај њиховог дрвета ПОРЕД/КРАЈ+ГЕНИТИВ
кроз/за један сат. КРОЗ/ЗА+АКУЗАТИВ

-Међу падежним синонимима могу постојати одређене разлике које се тичу:


1) НИЈАНСИ У ЗНАЧЕЊУ:
- пре рата пред рат
ПРЕ + ГЕНИТИВ ПРЕД + АКУЗАТИВ
ПРЕТХОЂЕЊЕ ЗНАЧЕЊЕ НЕПОСРЕДНОСТИ

- полица поред врата тик уз врата


ПОРЕД + ГЕНИТИВ УЗ + АКУЗАТИВ
ЗНАЧЕЊЕ БЛИЗИНЕ ЗНАЧЕЊЕ ПРИБИЈЕНОСТИ

-Глагол стидети се може бити допуњен обликом ГЕНИТИВА, када је именички појам разлог за
стид (Стидео се свог понашања) или конструкцијом ОД + ГЕНИТИВ, када се стид осећа у односу
на именички појам (Стидео се од свог пријатеља)
-Слично је и са глаголом помагати који када се допуни обликом ДАТИВА подразумева пружање
било какве помоћи (Помагао је брату да покоси), а када се допуни обликом АКУЗАТИВА,
првенствено се мисли на финансијску помоћ (Помагао је брата новцем)
2)ФРЕКВЕНТНОСТИ УПОТРЕБЕ:
Прелазни глаголи у одричном облику се могу допунити обликом словенског генитива-, али је
чешћи акузатив без предлога.
Глагол постати се може допунити облицима инструментала или чешће номинатива.
Постати човек/Постати човеком
Није рекао ни речи/ни реч.

You might also like