Električna merenja 2

Određivanje vrste i mesta kvara na električnim

vodovima
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Električna energija se prenosi mrežom elektroenergetskih vodova koji mogu biti:
 nadzemni (izvode se na stubovima) i
 podzemni (izvode se u kanalima u zemlji), pomoću kablova.

Prema vrsti, kvarovi na kablovima mogu se podeliti u tri grupe i to:

1. Spoj sa zemljom (zemljospoj)
Uspostavlja se spoj između jedne ili više žila sa metalnim omotačem kabla
koj je uzemljen.
2. Kratak spoj
Nastaje usled nastanka spoja između dve ili više žila kabla.
3. Prekid kabla
Prekid jedne ili više žila kabla.

Ako dođe do kvara potrebno je prvo ustanoviti vrstu kvara, pa zatim na osnovu
ustanovljene vrste kvara odrediti metodu za nalaženje mesta kvara.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Postoje brojne merne metode za utvrđivanje mesta kvara na vodu. Koja će se
primeniti zavisi od vrste kvara na vodu.

Većina metoda se zasniva na merenju otpornosti i to primenom megaommetra, UI

metode ili mernog mosta (Vitstonov most). Neke metode koriste postupak
merenja kapacitivnosti. Većina ovih metoda nastale su relativno rano i obično se
nazivaju klasičnim metodama. Nedostatak im je to što se, i pored poznavanja
trase voda, mesto kvara ne može tačno odrediti.

Takođe, razvijene su i savremene metode koje se zasnivaju na principu odbijanja

električnih impulsa na mestima nehomogenosti u vodu na mestu kvara koja ima
za posledicu promenu karakteristične impedanse voda. Ovom metodom
(impulsna reflektometrija) se može mnogo tačnije odrediti mesto kvara, a služe za
takozvanu mikrolokaciju.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Zemljospoj
Kablovski vod se isključi iz mreže. Pozitivan kraj megaommetra se veže na
uzemljenje, a drugi kraj instrumenta vezuje se uzastopno na svaku žilu
kablovskog voda.

Ako megaommetar pokaže malu vrednost otpornosti provodnik je u vezi sa

zemljom, tj. ima se zemljospoj.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Kratak spoj
Kablovski vod se isključi iz mreže. Krajevi megaommetra vezuju se između dva
provodnika ovim redom, između 1-2, 1-3, 1-4, 2-3, 2-4 i 3-4.

Kada megommetar pokaže malu vrednost otpornosti između provodnika za koje je

povezan postoji kratka veza.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Prekid provodnika
Kablovski vod se isključi iz mreže. Na jednom kraju se sve žile kabla kratko spoje
i ta tačka se uzemlji. Jedan kraj megaommetra se poveže na uzemljenje, a
drugim krajem (redom) se ispituje svaka žila.

Megaommetar treba da pokaže malu vrednost otpornosti, a za slučaj kada je

povezan za oštećeni provodnik u prekidu (kao što je prikazano na slici)
megaommetar će pokazati veliku vrednost.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Određivanje mesta zemljospoja metodom ommetra
R1 ( l1)

P 1

2 R2 ( l2)
Ω R2- Rx
Rx ( lx)
Rz1 Rz2 (l2-lx)
Jedna žila mora biti neoštećena. Neoštećena žila se kratko spoja sa žilom koja je
u kvaru.
Ukupna otpornost koju meri ommetar kada je preklopnika P u položaju 1 je:
R  Rz1  R1  R2  Rx  Rz 2
Ukupna otpornost koju meri ommetar kada je preklopnika P u položaju 2 je:
R  Rz1  Rx  Rz 2
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Pošto su u kablovskom vodu obično sve žile istog preseka, onda su i otpornosti
oštećene i neoštećene žile (R1 i R2) iste:
R1  R2  R
Iz prve i druge jednačine se može izraziti:
Rz1  Rz 2  R '  2 R  Rx
Rz1  Rz 2  R ''  Rx
Pošto su leve strane jednačina jednake ima se:
R '  2 R  Rx  R ''  Rx
2 Rx  R ''  R '  2 R
R''  R'  2R
Rx 
2
Nepoznata dužina lx mesta zemljospoja kabla se izračunava kao:
Rx  S
lx 

Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Određivanje mesta zemljospoja metodom pada napona
Rh R1 ( l1)

R2 ( l2) Rz  RV
A
Rx ( lx) R2 - Rx
V1 V (l2-lx)
2

Voltmetar V1 meri pad napona na otpornosti Rx :

U1  Rx  I
Voltmetar V2 meri pad napona na otpornosti 2R-Rx :
U 2   2 R  Rx   I
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Iz ove dve jednačine sledi:
U1 Rx  I

U 2  2 R  Rx   I
Odnosno:
U1
Rx  2R
U1  U 2
Ako su provodnici istog preseka i izrađeni od istog materijala (najčešće):
U1
lx  2l
U1  U 2
gde je lx rasstojanje od početka kablovskog voda do mesta zemljospoja.
 Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Određivanje mesta kratkog spoja metodom ampermetra i voltmetra
l l
I1 A B A B I2
X
A A

Rh I V I V Rh
V Rk Rk V

B k A Rx X R  Rx B A Rx R  Rx B k B
lx l lx lx l lx

Slika 1 Slika 2
l
I1 A B
A
R
Rh I V
V

B k A B

Slika 3
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Zanemarujući struje voltmetara, mogu se napisati sledeće jednačine:
U1  I1  Rk  2 Rx 
U 2  I 2  Rk  2( R  Rx ) 
Ako se podesi da u oba merenja jačina struje bude ista, I1=I2=I, razlika
pokazivanja voltmetra u prvom i drugom merenju će biti:

U1  U 2  I (4 Rx  2 R )
Odnosno:
1  U U2  U R
Rx   1  2 R  ; 2 R  ; lx  x l
4 I  I R
gde je lx rastojanje od početka kablovskog voda do mesta kratkog spoja.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Određivanje mesta prekida provodnika metodom mosta
B
l
R1 1 1

A 2 2
N
lx l  lx
3 3
R2
G C1 C2
C

RC generator generiše napon veće frekvencije (reda kHz). Dve grane mosta (R1
i R2 na šemi veza) čine dekadne kutije otpornika. Promenom njihovih otpornosti
most se dovodi u ravnotežu. Druge dve grane mosta čine kapacitivnosti delova
provodnika u kablu.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
S obzirom na to da su kapacitivnosti srazmerne dužinama provodnika, važe
sledeći izrazi:
C1  klx
C2  k  2l  lx 
Pri ravnoteži mosta važi odnos:
R1 C1 klx
 
R2 C2 k  2l  lx 
Na osnovu prethodne jednačine, traženo rastojanje do mesta prekida u vodu od
početka voda lx dobija se kao:
R1
lx  2l
R1  R2
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Određivanje kvarova impulsnom reflektometrijom
Primenom impulsne reflektometrije dobija se vizuelna predstava o vrsti kvara i
stanju na kablu do mesta kvara, često i do kraja kabla. Dopunjava sa klasičnim
mostovskim metodama, a omogućava da se registruje više kvarova na
ispitivanom kablu i da se odgovarajućim postupcima odrede njihove udaljenosti.
Osnovu impulsne reflektometrije predstavlja činjenica da se na mestima
diskontinuiteta duž kabla javlja refleksija (prelamanje i odbijanje) progresivnog
elektromagnetskog talasa.
Diskontinuiteti su mesta na kojima se
ulazna impedansa voda Z0 i ostatka
voda razlikuju od karakteristične
impedanse voda Zc. U praksi su to
mesta na kojima je došlo do kvara,
kao i mesta spajanja i račvanja i
slično.
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Rastojanje od početka kablovskog voda do mesta kvara lx se određuje na
osnovu vremena tx potrebnog da ubačeni impuls dođe do mesta kvara, odbije
se i vrati se na početak kabla:
vt x
lx 
2
gde je v brzina prostiranja impulsa po kablovskom vodu (70-90 m/μs):
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima
Slučajevi različitih tipova refleksija na kablovima:
Određivanje vrste i mesta kvara na
električnim vodovima