ИЛУМИНАЦИЈЕ

Илуминација (лат. iluminatus=просветљен) је украшавање средњовековних рукописних књига заставицама,

минијатурама и иницијалима.
Аутор текста би прво написао рукопис а затим би га слао илуминатору на коначну обраду. За израду
илуминација употребљавале су се прозирне или покривне боје, а злато се наносило у листићима или у праху. У
почетку је коришћено злато боје бакра а нешто касније злато црвенкастог одсјаја.

Псалтир Гаврила Тројичанина (1643)

 ЗАСТАВИЦА

Заставица је у рукописној књизи орнаментално поље на почетку текста, поглавља или важније целине. Заставицама се
украшавају нарочито ћириличке богослужбене књиге, „заставити" на старословенском језику значи украсити.
Од 13. до 18. века најчешће заставице су нацртане као симетричне преплетене флоралне траке или вреже (у виду лозе).
Заставице се цртају у ширини једне странице или ступца текста. Цртеж се изводи црним тушем, цинобером или сепијом,
а међупростори покривају плавом, жутом, зеленом, црвеном, љубичастом, Мрком бојом или позлатом.

Триод посни (14. век)

Под утицајем Византијске рукописне орнаментике у 13. веку код нас се појављују раскошно украшене заставице.
Карактеритистичне су велике квадратне заставице, рашчлањене врежама лозе и украшене стилизованим биљним
мотивима.
У кодексима 15. века преовлађују заставице у облику правоугаоника, образованих од геометријских облика и
колорисаних чистим бојама.

Зборник Владислава Граматика (1459)

 МИНИЈАТУРА

Минијатура (реч. минијатура потиче од лат. речи minium = црвена боја) обухвата све елементе илуминације
рукописа, а нарочито посебне представе (сцене или поједине фигуре) сликане или цртане на маргинама, у оквиру
ступца или ређе на целој страни рукописне и старе штампане књиге. Минијатурама се украшавају најчешће
богослужбене књиге.

Псалтир Гаврила Тројичанина (1643)

Минијатуре ретко илуструју текст уз који стоје.
У српској средњовековној минијатури приметан је спој византијских и западноевропских елемената. Код
Мирослављевог јеванђеља, присутан је утицај скрипторијума из Јужне Италије.

Мирослављево јеванђеље (12. век)

 ИНИЦИЈАЛ

Иницијал је истакнуто и украшено слово на почетку текста, поглавља или важније целине књиге. Иницијали су цртани пером
и обојени одређеном бојом.

Најстарији иницијали Рашке школе из 13. века образовани су од преплета (двоструких или троструких трака) са
стилизованим биљним завршецима. Тек од краја 13. века јављају се тератолошки иницијали (са уплетеним животињским
фигурама). У 14. веку, после продора снажног утицаја Византије, у српској илуминацији ишчезавају тератолошки и
зооморфни елементи и све више се користе геометријски и биљни мотиви прилагођени форми слова.

Мирослављево јеванђеље (12. век)

 Мирослављево јеванђеље

Минијатуре, иницијали и заставице Мирослављевог јеванђеља спадају у најлепше српске средњовековне књижне
украсе. У њима су присутни елементи западног, романског стила, нарочито у погледу цртања мотива и примене
боја. Најчешћи украси су иницијали, затим минијатуре и сасвим ретко заставице. Минијатуре су највећим делом
декоративне и врло ретко се јављају као илустрација текста.
Иницијали су уочљиви и захватају понекад неколико редова текста. Има их насликаних и између стубаца и
обавезно су богато украшени. У сплету лишћа лако се откривају контуре слова. Иницијали су украшени
орнаментима, плетеницом, са две међусобно уплетене траке, а понекад и више њих заједно. Поред ових има
иницијала украшених животињама, маскама, као и иницијала украшених људским ликовима.
Мирослављево јеванђеље је значајно утицало на украшавање каснијих српских књига.
Хвала на пажњи.