10.

NOVEMBAR
NAUKA KROZ PESME, FRAZE,
PITALICE, BRZALICE
 Jeste l’ čuli kumo? Verujte bez šale
Ovo je mini-priručnik za naučnike - velike i male!

Neka vas naučna magija prati uvek i svuda!

Neka vas navodi da eksperimentišete i otkrivate različita čuda!
Neka bude veselo, razdragano, istraživački i radoznalo!
Samo neka nikada ne bude dosadno! 😉
- autorka Dušica Uđilović, profesorka hemije

Obeležite Dan nauke eksperimentišući, stvarajući, istražujući i uživajući u

sveobuhvatnoj lepoti nauke i umetnosti, jer upravo u njihovoj zajedničkoj igri leži
prava čarolija učenja i otkrivanja.
SVETSKI DAN NAUKE: Šta je važno da znamo?

Svetski dan nauke je je predložen na Svetskoj naučnoj konferenciji u Budimpešti

1999. godine, radi ukazivanja na novu povezanost između nauke i društva. Tim
povodom UNESKO je ustanovio Svetski dan nauke za mir i razvoj, koji je prvi put
obeležen 10. novembra 2002. godine.

Sveti dan nauke je prilika da se podigne svest o ulozi nauke u našem svakodnevnom
životu i njenom doprinosu miru i razvoju. Ključni aspekti koje je važno znati uključuju:

● Razumevanje kako nauka doprinosi tehnološkom napretku, unapređenju

zdravstva, očuvanju životne sredine, i rešavanju globalnih izazova.
● Edukacija i inspiracija: Dan nauke je idealan za inspirisanje mladih i
podsticanje interesovanja za naučne oblasti.
● Međunarodna saradnja: Isticanje važnosti međunarodne naučne saradnje u
rešavanju globalnih izazova i unapređenju zajedničkog znanja.
● Doprinosi ženama i manjinama u nauci: Promocija doprinosa žena i
manjinskih grupa u nauci, kao i razbijanje stereotipa i barijera za njihovo
učešće.
● Inovacije i održivi razvoj: Naglašavanje kako inovacije u nauci doprinose
održivom razvoju i boljem kvalitetu života.
● Interdisciplinarnost: Pokazivanje kako naučne discipline poput biologije, fizike,
hemije, matematike, inženjerstva i informatike zajedno doprinose razvoju
novih znanja i tehnologija.

Sveti dan nauke pruža priliku da se istakne ove i mnoge druge važne aspekte nauke,
njenog doprinosa društvu i budućnosti čovečanstva.

Zato slavimo novembar kao mesec nauke i naučnih dostignuća!

Hajde da ga ove godine obeležimo zajedno. 😉

Gde stanuju najlepši naučni citati?

U svetu gde nauka oblikuje temelje našeg razumevanja sveta oko nas i nas samih,
reči proslavljenih naučnika često odzvanjaju kroz vreme, inspirišući i motivišući. Ovi
citati nisu samo refleksije znanja, već i odrazi strasti, radoznalosti i čuda koja nauka
donosi.

Od dubokih razmišljanja Alberta Einsteina do poetičnih opisa Carl Sagana, naučni

citati su poput svetionika u moru neznanja, osvetljavajući put ka naučnoj istini,
eksperimentisanju i razumevanju nauke.

U ovom mini-priručniku izdvajamo nekoliko citata koji su tu da vas inspirišu i

podstaknu na razmišljanje. Svaki od ovih citata je pažljivo odabran jer teži da istakne
duboku strast prema istraživanju, neprekidnu radoznalost i nepokolebljivu
posvećenost razumevanju sveta oko nas. Neka vam ovi citati budu inspiracija u
vašem vlastitom putovanju ka znanju i otkrićima.

● ‘’Nauka je večna u svom izvoru, nije ograničena u svojoj aktivnosti ni

vremenom ni prostorom, nesamerljiva u svom obimu, beskonačna u svom
zadatku.’’ K. Baer

● ‘’Nauka je veoma težak posao. Nauka je pogodna samo za jake umove.’’ M.

de Montaigne.

● ‘’Nauka nije ništa drugo nego odraz stvarnosti.’’ F. Bacon.

● ‘’Nauka je jasno spoznanje istine, prosvetljenje uma, besprekorna zabava

života, pohvala mladosti, starosti, oslonac, graditelj gradova, pukova, tvrđava
uspeha u nesreći, u sreći - ukras , svuda veran i neprekidan saputnik.’’ M.
Lomonosov.
Nauka je zapravo umetnost!

Da bismo deci probudili želju za naukom, najlakše je da je predstavimo kroz šarolike

okvire eksperimenata i umetnosti, jer nauka je, u svojoj suštini, najdublja forma
umetnosti. To je umetnost razumevanja, umetnost otkrića, umetnost preobražaja
naše percepcije sveta.

U naučnim teorijama, eksperimentima i otkrićima, nalazimo boje i kistove koji

oslikavaju sliku univerzuma u kojem živimo. Kao što slikar kreira na platnu, tako
naučnik kreira u laboratoriji, svaki na svoj način utiče na oblikovanje stvarnosti.

A nauka, poput umetnosti, pokreće našu maštu i izaziva našu znatiželju, vodeći nas
ka neprestanom istraživanju i stvaranju novih, nezamislivih svetova.

Pa hajde da unesemo malo umetnosti u svet nauke! I to kroz pesmu i rimu!

‘’Jedan, dva prvi element u Periodnom sistemu sam ja!''

(vodonik) H
''16. po redu, hrabro stoji i svoja jedinjenja vredno broji''
(kiseonik) O
''Sedam, sedam, sedam- u koga ja sada gledam!''
(azot) N
''79. po redu - lepo stoji svima - Koliko grama zlata tvoja ogrlica
ima?''
(zlato) Au

''I u poslovicama kažeš simbola ima? Oh, gle čuda!

Pa hemije ima svudaaaaaa!''
Da li se u poslovicama sa ostalim rečima druže i hemijski
elementi? A hemijski simboli? Proverimo 😉
● Gvožđe se kuje dok je vruće. (Fe - Gvožđe)
● Rđa jede gvožđe, a tuga srce. (Fe - Gvožđe)
● Ćutanje je zlato, a govorenje srebro. (Au - Zlato, Ag - Srebro)
● Izgubljeno zlato može se naći, izgubljeno vreme nikad. (Au - Zlato)
● Vatra na jezik, olovo u noge. (Pb - Olovo)
● Crno kao ugljen. (C - Ugljen)

A možemo li hemijske simbole da pronađemo i kroz fraze koje

koristimo u govoru?

● Au, to je bilo iznenađenje! - "Au" je simbol za zlato (Gold), a ovde se koristi

kao izraz iznenađenja.

● Neka bude Naša tajna. - "Na" je simbol za natrijum (Sodium), koristi se u

kontekstu čuvanja tajne.

● Nemoj da budeš tako Br-z. - "Br" je simbol za brom, koristi se u kontekstu

brzine.

● Imaš He-ritam smeha. - "He" je simbol za helijum, poznat po uzrokovanju

visokog tona glasa kada se udahne.

● On je prava Si-la prirode. - "Si" je simbol za silicijum, koristi se u izrazu "sila".

● Osećam se K-o kralj! - "K" je simbol za kalijum (Potassium), koristi se u

kontekstu kraljevske sile.
Spremni za malo igre? Hajmo!

U ovoj igri, svaka rečenica je kao tajanstveni rudnik pun hemijskih simbola, skrivenih
značenja i naučnih čuda. Ovde, jezik nije samo sredstvo komunikacije, već i igralište
za um, gde se hemijski elementi prepliću sa svakodnevnim govorom, stvarajući
neobične i očaravajuće kombinacije.

Kroz ovu igru, izazivamo vas da pogledate svet oko sebe na drugačiji način. Da
pronađete zlato (Au) u svakodnevnim razgovorima, da prepoznate srebro (Ag) u
svakoj priči, i da otkrijete gvožđe (Fe) u srži svakog izazova. Ova igra nije samo test
znanja, već i prilika da se zabavite, istražite i možda čak naučite nešto novo.

Pa, hajde da zaronimo u svet hemijskih simbola i reči. Pogledajte oko sebe, slušajte
pažljivo i budite spremni da otkrijete skrivene elemente u svakodnevnom govoru.
Spremni? Hajmo!

● Pronađi elemente u rečenici: "Kada si Autentičan, ti si kao zlato." - Koji

hemijski element se krije u ovoj rečenici?

● Zamisli priču: Napiši kratku priču koristeći sledeće hemijske simbole u dijalogu
likova: Na, Ag, He.

● Kreiraj slogan: Napravi slogan za sportski tim koristeći hemijski simbol ili
simbole.

● Napiši pesmu: Koristi hemijske simbole da napišeš refren pesme.

Šta još možemo da uradimo da nauku predstavimo
zanimljivom? Još puno toga!

Interaktivne zagonetke i mozgalice:

● "Pronađi element: Ja sam sastavni deo vode i kada me dodate vatri, stvarate
eksploziju. Ko sam ja?" (Odgovor: Vodonik, H)

Anegdote o otkrićima elemenata:

● Priča o otkriću Rendgenovih zraka i kako su oni doveli do otkrića elementa

radijuma od strane Marie Curie.

Znate li priču? Hajde da vam ispričamo 😀

U 1895. godini, nemački fizičar Wilhelm Conrad Rendgen eksperimentisao je sa
katodnim zracima, kada je primetio neobično zračenje koje je moglo da prolazi kroz
čvrste objekte i ostavi slike na fotografskim pločama. Ovo zračenje nazvao je
"X-zraci", poznatije kao Rendgenovi zraci. Rendgenovi zraci su brzo pronašli
primenu u medicini za dijagnostičko snimanje, posebno za identifikaciju lomova
kostiju.

Veza sa Marie Curie i otkrićem radijuma:

Inspirirana Rendgenovim otkrićem, poljsko-francuska naučnica Marie Curie počela je

istraživati uran i njegovo zračenje. Tokom svog rada, otkrila je da uranovi minerali
emituju zračenje koje je snažnije od samog urana, što je ukazivalo na prisustvo još
neotkrivenog radioaktivnog elementa.

Godine 1898., zajedno sa svojim suprugom Pierrom Curie, Marie je otkrila dva nova
elementa: polonijum i radijum. Radijum je bio izuzetno radioaktivan, i ovo otkriće je
otvorilo novo polje istraživanja u radioaktivnosti.
Otkriće radijuma imalo je veliki uticaj na razvoj nuklearne fizike i medicine, posebno
u oblasti radioterapije za tretman raka.

Ova priča je primer kako jedno naučno otkriće može inspirisati dalja istraživanja i
dovesti do revolucionarnih pronalazaka. Marie Curie, motivisana otkrićem
Rendgenovih zraka, proširila je granice znanja i doprinela značajnim dostignućima u
nauci.

Eksperimenti za domaću upotrebu:

● Lava lampa eksperiment

Lava lampa eksperiment je jednostavan i zabavan način da se demonstrira kako

različite gustine tečnosti i hemijske reakcije mogu stvoriti efekte slične onima u
pravoj lava lampi. Evo kako možete izvesti ovaj eksperiment:

Materijal:

● Providna staklena posuda ili boca

● Biljno ulje
● Voda
● Boja za hranu
● Šumeće tablete

Uputstvo za eksperiment:

● Priprema: Napunite bocu ili posudu otprilike do 3/4 biljnim uljem.

● Dodavanje vode: Polako dodajte vodu. Voda će se spustiti na dno jer je gušća
od ulja.
● Dodajte boju: Dodajte nekoliko kapi boje za hranu. Boja će se pomešati sa
vodom na dnu posude.
● Stvaranje 'lave': Odlomite šumeću tabletu na nekoliko manjih komada i
ubacite jedan komad u posudu. Tableta će reagovati sa vodom, stvarajući
ugljen-dioksid u obliku mehurića.
 ● Posmatrajte efekat: Kako mehurići ugljen-dioksida nastaju, oni će poneti
bojenu vodu prema gore kroz ulje. Kada mehurić dođe do vrha, gas će izaći, a
voda će se zbog veće gustine ponovo spustiti na dno.
● Ponovite: Dodajte još komadića šumeće tablete da održite efekat 'lave'.

Naučna pozadina:

● Gustina: Ulje i voda imaju različite gustine, pa se ne mešaju. Ulje je manje

gusto i stoga pliva na vrhu vode.
● Hemijska reakcija: Kada šumeća tableta dođe u kontakt sa vodom, dolazi do
hemijske reakcije koja oslobađa ugljen-dioksid u obliku gasnih mehurića.
● Princip plovnosti: Mehurići gasa "pokupe" bojenu vodu i nose je prema gore.
Kada gas iz mehurića iscuri, gustina tečnosti je vraća na dno.

Ovaj eksperiment je odličan način da se demonstriraju koncepti kao što su gustina,

plovnost, i hemijske reakcije, a ujedno je i veoma zabavan za posmatranje.

Hemijski kvizovi:

● "Koji element ima najveću atomsku masu?"

● "Koji element se koristi u baterijama i ima simbol Li?"

Istorije elemenata:

● Kako je otkriće bakra (Cu) doprinelo razvoju drevnih civilizacija?

Znate li odgovor? Hajmo zajedno da rešimo ovu dilemu. 😀

● Prva upotreba metala: Bakar je jedan od prvih metala koji su ljudi naučili da
koriste, što je označilo početak Metalnog doba, konkretno Bakarnog doba.
Njegova upotreba seže u preistorijsko doba, oko 10.000 godina pre nove ere.
 ● Lakše oblikovanje: Za razliku od drugih metala, bakar se može oblikovati bez
potrebe za topljenjem, što ga je činilo idealnim za izradu alata, oružja, nakita i
drugih korisnih predmeta.

● Trgovina i razmena: Otkriće bakra podstaklo je razvoj trgovine i razmene, jer

su ljudi počeli da putuju i trguju kako bi dobili ovaj dragoceni metal.

● Tehnološki napredak: Bakar je omogućio izradu efikasnijih alata i oružja, što je

doprinelo napretku u poljoprivredi, i izradi predmeta. Ovo je omogućilo
civilizacijama da se razvijaju brže i efikasnije.

● Bronzano doba: Kombinovanjem bakra sa kositarom, ljudi su stvorili bronzu,

čime je započelo Bronzano doba. Bronza je bila tvrđa i izdržljivija od čistog
bakra, što je dovelo do daljeg tehnološkog i društvenog napretka.

● Arhitektura i umetnost: Bakar i bronzani predmeti nisu samo povećali

efikasnost u raznim aspektima života, već su i omogućili razvoj u oblastima
kao što su umetnost i arhitektura, omogućavajući izradu detaljnijih i trajnijih
umetničkih dela.

● Razvoj znanja o metalurgiji: Upotreba bakra podstakla je rano istraživanje i

eksperimentisanje sa metalurgijom, što je postavilo temelje za dalji naučni i
tehnološki razvoj.

Kroz samo jedan zadatak toliko STEM oblasti može da se poveže. Ono što je
najznačajnije kroz ovaj naučni primer jeste da ogroman uticaj imaju i neSTEM
oblasti, što je jedan od glavnih pokazatelja da je STEM naučni pristup koji dozvoljava
kombinovanje različitih disciplina.

Ovaj interdisciplinarni pristup nije ograničen samo na nauku, tehnologiju, inženjering

i matematiku, već obuhvata i umetnost, humanističke nauke, jezike i socijalne nauke,
što smo i videli, zar ne?
Naučne zanimljivosti:

● Zanimljivost o tome kako je helijum (He) toliko lagan da može da izbaci glas iz
pluća brže od vazduha, stvarajući visok i smešan ton.

Znate li odgovor zašto je to tako? Da proverimo!

● Fizička svojstva helijuma: Helijum je drugi najlakši element i znatno je manje

gust od vazduha. Sastoji se od jednoatomskih molekula, što ga čini manje
gustim od vazduha koji je mešavina različitih gasova.

● Kakohelijum menja glas: Kada udahnete helijum iz balona, helijum

privremeno zamenjuje veći deo vazduha u vašim plućima i glasnim žicama.
Zbog svoje manje gustine, helijum menja način na koji zvuk putuje kroz vaš
glasni aparat.

● Brža propagacija zvuka: Brzina zvuka je veća u helijumu nego u vazduhu

zbog manje gustine helijuma. Kada govorite nakon što ste udahnuli helijum,
zvučni talasi putuju brže kroz vaše glasne žice i usnu šupljinu.

● Promena frekvencije zvuka: Iako helijum ne menja fundamentalnu frekvenciju

vašeg glasa (koju određuju vaše glasne žice), brža propagacija zvuka čini da
zvučni talasi koji dolaze iz vaših usta imaju višu frekvenciju. To dovodi do toga
da vaš glas zvuči više i smešnije.

● Privremen efekat: Efekat helijuma na glas je potpuno privremen. Kada

prestanete da udahnete helijum i vratite se na disanje normalnog vazduha,
vaš glas se brzo vraća u normalu.

Ovaj fenomen je popularan na zabavama i u edukativnim demonstracijama kao

zabavan način da se ilustruju naučni koncepti o gustini gasova. Međutim, važno je
biti oprezan i ne udahnuti previše helijuma, jer to može umanjiti količinu kiseonika
koju udišete!
Kada se razmatra efekat helijuma na ljudski glas, na primer, ne samo da se istražuju
fizički i hemijski aspekti (kako se zvuk prenosi kroz različite gasove), već se može
uključiti i:

● Biologija: Razumevanje kako ljudski glasni aparat funkcioniše, uključujući

anatomiju glasnih žica i pluća.

● Fizika akustike: Kako se zvuk prenosi kroz različite medijume i kako se

frekvencija zvuka menja kroz helijum.

● Psihologija: Kako ljudi percipiraju promene u zvuku i glasu, uključujući

reakcije na neobične zvukove.

● Umetnost i zabava: Upotreba helijuma u zabavnim kontekstima, kao što su

zabave ili nastupi, gde se eksperiment sa glasom koristi za humoristične
efekte.

Kroz ovakve primere vidimo da STEM pristup ne postoji u vakuumu, već je usko
povezan sa mnogim drugim oblastima znanja i ljudskog iskustva. Integracija STEM-a
sa neSTEM oblastima omogućava holistički pristup učenju i istraživanju, stvarajući
bogatije i dublje razumevanje sveta oko nas. Ovo takođe ističe važnost fleksibilnosti
u obrazovanju i potrebu za podsticanjem multidisciplinarnog razmišljanja u svim
oblastima učenja.

Zato vam prostaje da ovaj Dan nauke obeležite kombinujući STEM i neSTEM
oblasti. Neka se molekuli i matematičke formule susreću sa stihovima i melodijama,
neka tehnološka dostignuća inspirišu umetnička dela, a naučne teorije postanu
inspiracija za kulturne manifestacije.

Neka ovaj Dan nauke bude proslava sinergije između preciznosti i kreativnosti,
logike i mašte, istraživanja i izražavanja. Kroz kombinovanje ovih različitih svetova,
možemo otvoriti nove perspektive, stvoriti nezaboravna iskustva i istinski proslaviti
čudesnu raznolikost ljudskog znanja i kreativnosti.