4.10.

6 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте

У табелама 4.1 до 4.8 су дате оријентационе вредности коефицијената пролаза
топлоте, за различите радне флуиде и различите типове рекуперативних размењивача,
према већем броју литературних извора Ш4.3Ћ, Ш4.15Ћ, Ш4.16Ћ. Треба поменути
да, у пракси, постоји одређен број случајева када се вредности из табела 4.1 до 4.8
значајно разликују од стварних вредности утврђених теренским испитивањима. Уз
ову напомену следи да се вредности из табела 4.1 до 4.8 могу користити за грубе
процене величине апарата, а такође и као почетне вредности при прорачуну
топлотних перформанси размењивача.
Табела 4.1 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за размењиваче
топлоте цев-у-цев
Топлији флуид Хладнији флуид k , W/(m2 ⋅ K)
Гасови, 1 бар Гасови, 1 бар 10 ÷ 35
Гасови, 1 бар Гасови, 250 бар 20 ÷ 60
Гасови, 250 бар Гасови, 250 бар 150 ÷ 500
Гасови, 250 бар Течност 200 ÷ 600
Течност Течност 300 ÷ 1400
2 Топлотне операције и апарати

Табела 4.2 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за добошасте

размењиваче топлоте при размени топлоте без промене фазе
Топлији флуид Хладнији флуид к, Њ/(м2·К)
Водени раствори
Гасови 15 ÷ 250
соли
Гасови, 1 бар Гасови, 1 бар 5 ÷ 35
Гасови, 1 бар Вода 15 ÷ 70
Гасови, 250 бар Гасови, 250 бар 150 ÷ 500
Гасови, 250 бар Вода 200 ÷ 400
Лака уља Лака уља 100 ÷ 400
Лака уља Вода 350 ÷ 900
Органски растварачи Органски растварачи 100 ÷ 350
Органски растварачи Вода 250 ÷ 750
Водени раствори
Органски растварачи 150 ÷ 500
соли
Продукти
Органске паре 30 ÷ 100
сагоревања
Продукти
Водена пара 30 ÷ 100
сагоревања
Тешка уља Тешка уља 50 ÷ 300
Тешка уља Вода 60 ÷ 300
Вода Вода 500 ÷ 1500
Водени раствори
Вода 600 ÷ 1200
соли
Нафта Вода 250 ÷ 400
Биљна уља Вода 100 ÷ 300
Табела 4.3 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за добошасте
кондензаторе
Топлији флуид Хладнији флуид к, Њ/(м2·К)
Водена пара Вода 1000 ÷ 4000
Водена пара Органски растварачи 500 ÷ 1000
Водена пара Лака уља 300 ÷ 900
Водена пара Тешка уља 60 ÷ 450
Водена пара Гасови 30 ÷ 300
Алкохолна пара Вода 500 ÷ 1100
Органске паре Вода 700 ÷ 1000
Органске паре са некондензујућим гасовима Вода 500 ÷ 700
Пара под вакумом Вода 200 ÷ 500
Табела 4.4 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за добошасте
испариваче
Топлији флуид Хладнији флуид к, Њ/(м2·К)
Водена пара Водени раствори са природном циркулацијом 600 ÷ 1700
03 Методологија прорачуна топлотних перформанси стационарних 3
рекуперативних размењивача топлоте

Водена пара Водени раствори са принудном циркулацијом 900 ÷ 3000

Водена пара Вискозне течности 300 ÷ 900
Амонијачна пара Водени раствори соли 200 ÷ 800
Табела 4.5 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за размењиваче
са оребреним цевима (коефицијент пролаза сведен на унутрашњу површину цеви,
топлији флуид струји кроз цеви)
Топлији флуид Хладнији флуид к, Њ/(м2·К)
Вода Ваздух 300 ÷ 450
Лака органска једињења Ваздух 50 ÷ 150
Тешка органска једињења Ваздух 300 ÷ 700
Гасови 5 ÷ 10 бар Ваздух 50 ÷ 100
Гасови 10 ÷ 30 бар Ваздух 100 ÷ 300
Кондензација угљоводоника Ваздух 300 ÷ 600
Водена пара Ваздух 700 ÷ 800
Амонијак Ваздух 550 ÷ 700
Фреони Ваздух 300 ÷ 450
Водена пара Гас 10 ÷ 50
Табела 4.6 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за шаржне
размењиваче топлоте - дупликаторе
Омотач Резервоарски простор к, Њ/(м2·К)
Водена пара Вода и разблажени водени раствори 500 ÷ 1700
Водена пара Лака органска једињења 250 ÷ 500
Вода Вода и разблажени водени раствори 150 ÷ 500
Вода Лака органска једињења 150 ÷ 300
Табела 4.7 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за шаржне
размењиваче топлоте са цевном змијом
Цевна змија Базен - резервоарски простор к, Њ/(м2·К)
Са природном циркулацијом
Водена пара Водени раствори 500 ÷ 1000
Водена пара Лака уља 200 ÷ 300
Водена пара Тешка уља 70 ÷ 150
Водени раствори Вода 200 ÷ 500
Водена пара Биљна уља 120 ÷ 200
Водена пара Раствори шећера у води 250 ÷ 1400
Лака уља Вода 100 ÷ 150
При раду са мешалицом
Водена пара Водени раствори 400 ÷ 1700
Водена пара Лака уља 300 ÷ 500
Водена пара Тешка уља 200 ÷ 400
Водени раствори Вода 400 ÷ 700
4 Топлотне операције и апарати

Лака уља Вода 200 ÷ 300

Водена пара Биљна уља 220 ÷ 400
Вода Биљна уља 150 ÷ 400
Вода Вода 600 ÷ 2000

Табела 4.8 Оријентационе вредности коефицијената пролаза топлоте за листасте

размењиваче топлоте
Тип Радне материје к, Њ/(м2·К)
Вода – гас 20 ÷ 60
Плочасти Вода - течност 350 ÷ 2500
Водена пара - течност 800 ÷ 2500
Гас – гас 10 ÷ 35
Матрични
Гас – течност 20 ÷ 60
Течност - течност 500 ÷ 2500
Спирални
Водена пара - течност 900 ÷ 2500
4.10.7 Прљање површине за размену топлоте
У току рада размењивача топлоте долази до смањења топлотне снаге услед
прљања површине за размену топлоте. То се дешава услед хватања честица чврсте
фазе за радну површину апарата, при чему се чврста фаза већ налази или се ствара у
флуиду за време процеса размене топлоте.
Слој талога који се образује на површини размењивача има малу
температурску проводност и може битно да утиче на смањење коефицијента пролаза
топлоте.
При прорачуну коефицијента пролаза топлоте ова појава се мора узети у обзир
и то се чини преко отпора провођењу топлоте услед запрљања.
У последње време је овој проблематици посвећена велика пажња, али треба
нагласити да не постоје поуздани методи за прецизно одређивање отпора провођењу
топлоте услед запрљања. То се може објаснити чињеницом да постоји мноштво
различитих врста запрљања по својој природи, при чему се свака врста разликује по
механизму формирања талога и зависи од великог броја различитих фактора.
Генерално се може рећи да на интензитет запрљања површине за размену топлоте
битно утичу следећи фактори:
• геометријске карактеристике површине за размену топлоте;
• термофизичка својства флуида и примеса у флуиду које стварају запрљање;
• температура флуида;
• температура површине за размену топлоте;
• квалитет и материјал површине за размену топлоте;
• брзина струјања флуида кроз апарат;
• дебљина слоја талога на радним површинама, односно време рада размењивача
између два чишћења.
Запрљање површине размењивача топлоте може бити последица
кристализације, појаве чврсте фазе услед хемијске реакције која се јавља у флуиду,
механичког таложења постојећих честица чврсте фазе у флуиду, биолошког запрљања
03 Методологија прорачуна топлотних перформанси стационарних 5
рекуперативних размењивача топлоте

услед присуства микроорганизама у флуиду, корозије металне површине или

комбинованог дејства свих набројаних фактора.
Ако на интензитет запрљања утичу битно температура флуида и зидова
размењивача (при полимеризацији или кристализацији која се може јавити у
флуидној струји) треба размотрити могућност примене шеме са истосмерним током
флуида која обезбеђује ниже и уједначеније вредности поменутих температура.
Интензитет запрљања је мањи на површинама мање храпавости (квалитетнија
обрада саме површине), јер је у том случају отежано хватање талога за површину, као
и на површинама које се израђују од квалитетнијих материјала (бакар, нерђајући
челик) и које нису подложне интензивној корозији.
Брзина струјања флуида преко површине такође утиче на интензитет
запрљања. У општем случају, што је већа брзина струјања мање је интензивно
таложење чврстих честица за саму површину. Тако се нпр. за случај протицања
циркулационе воде са кулом за хлађење у систему препоручују брзине воде кроз
размењивач веће од 1,8 м/с управо из поменутих разлога.
Чешће чишћење размењивача топлоте може битно да утиче на величину
коефицијента пролаза топлоте, а самим тим и на површину, односно величину, па и
на цену размењивача. Што је краћи период између два чишћења мањи су отпори
пролазу топлоте услед запрљања па се смањују инвестициони трошкови опреме. Са
друге стране често чишћење апарата повећава трошкове одржавања и губитке у
производњи услед застоја. Све то указује на сложеност овог проблема, као и на
чињеницу да га треба решавати од случаја до случаја.
Већина података о запрљању који се срећу у литератури се односе на
добошасте размењиваче, при чему се увек сматра да су ти отпори једнаки са стране
цеви и са стране међуцевног простора, што углавном не одговара реалној ситуацији,
јер је познато да интензитет запрљања зависи поред горе набројаних фактора и од
геометрије апарата (односно струјног простора), што значи да су услови који утичу на
појаву талога различити за флуиде који протичу кроз један размењивач.
Оријентационе вредности отпора провођењу топлоте услед запрљања за
добошасте размењиваче топлоте су дате у табели 4.9 Ш4.17Ћ, Ш4.3Ћ, Ш4.16Ћ,
Ш4.15Ћ.
Отпори провођењу топлоте услед запрљања дефинисани на овај начин не
узимају у обзир време рада апарата. Треба имати у виду да се у време стартовања
новог размењивача (чисте површине) постиже максимална снага апарата, која се
током рада смањује. Уколико се прљање површине за размену топлоте узима на
начин како је то препоручено у табели 4.9 долазимо до ситуације да је приликом
стартовања топлотна снага апарата већа од захтеване, а после извесног времена рада
се устаљује на захтеваној вредности уколико је правилно процењен отпор пролазу
топлоте услед запрљања.
У Ш4.12Ћ дате су нешто другачије препоруке, које се базирају на искуству
стеченим при мерењима радних параметара размењивача у различитим
индустрисјким областима:
• уколико размењивач топлоте ради 2 године у сличним условима без приметног
опадања топлотне снаге може се сматрати да запрљање не утиче битније на рад
6 Топлотне операције и апарати

апарата. У овом случају треба узети неко минимално запрљање (које се увек
јавља) R = 0,02 ÷ 0,1 m 2 ⋅ K/kW ;
• уколико апарат ради 1 до 2 године и показује прогресивни пад топлотне снаге,
али који не утиче битније на технолошки процес и не треба заустављати
постројење ради чишћења апарата, треба узети R = 0,2 m 2 ⋅ K/kW ;
• ако се топлотна снага апарата на технолошкој линији смањила за две године
рада толико да се апарат мора чистити треба узети R = 0,4 m 2 ⋅ K/kW ;
• ако је један од радних флуида толико запрљан да изазива опадање снаге
апарата такво да су отпори провођењу топлоте услед запрљања већи од
R = 0,4 m 2 ⋅ K/kW треба извести физичко уклањање нечистоћа из флуида.
Табела 4.9 Оријентационе вредности отпора провођењу топлоте услед запрљања за
добошасте размењиваче топлоте
Флуид R, m 2 ⋅ K/kW
Речна вода 0,1 ÷ 0,35
Морска вода 0,3 ÷ 1
Циркулациони систем са кулом за хлађење воде 0,15 ÷ 0,35
Градска вода, омекшана 0,2 ÷ 0,35
Градска вода, неомекшана 0,5 ÷ 1
Кондензат водене паре 0,2 ÷ 0,65
Водена пара 0,1 ÷ 0,25
Водена пара са уљем у траговима 0,2 ÷ 0,5
Водени раствори соли 0,2 ÷ 0,35
Ваздух и индустријски гасови 0,1 ÷ 0,2
Продукти сагоревања 0,2 ÷ 0,5
Органске паре 0,2
Органске течности 0,2
Лаки угљоводоници 0,2
Тешки угљоводоници 0,5
Органска једињења на температури кључања 0,4
Органска једињења при кондензацији 0,2
Расхладни флуиди (амонијак, фреони) 0,2
Мерења радних параметара размењивача топлоте се иначе врше у циљу
прикупљања информација о смањењу топлотне снаге апарата са временом, односно
ради утврђивања времена рада апарата између два чишћења. На бази испитивања
перформанси размењивача топлоте цев-у-цев, израђеног од угљеничног челика,
добијен је дијаграм приказан на слици 4.36, Ш4.19Ћ. Топлији флуид је био
геотермална вода, која је због великог присуства неорганских једињења веома склона
стварању талога, док је хладнији флуид била вода из водовода. С обзиром на
варијације протока и температура радних флуида може се констатовати да апарат није
радио у стационарном режиму, али је утврђено да се за време трајања експеримента
(90 дана) отпор провођењу топлоте услед запрљања повећавао линеарно са временом,
03 Методологија прорачуна топлотних перформанси стационарних 7
рекуперативних размењивача топлоте

што је било и очекивано с обзиром на својства геотермалне воде ( k 0 је дефинисан уз

једначину (4.280)).

1200

1100
k0
1000
k, W/(m *K)

900
2

800

700

600
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
τ, dan

Слика 4.36 Промена коефицијента пролаза топлоте због запрљања површина за

размену топлоте за описани експеримент
Запрљање плочастих размењивача топлоте је знатно мање од запрљања
добошастих размењивача, што се објашњава пре свега интензивном турбуленцијом
флуида дуж профилисаних плоча. Отпори провођењу топлоте услед запрљања у овом
случају су знатно мањи од вредности које се препоручују за добошасте размењиваче,
што указује на сложеност ове проблематике Ш4.20Ћ. У табели 4.10 налазе се
вредности отпора провођењу топлоте услед запрљања за плочасте размењиваче
топлоте.
Табела 4.10 Оријентационе вредности отпора провођењу топлоте услед запрљања за
плочасте размењиваче топлоте
Флуид R, m 2 ⋅ K/kW
Дестилисана вода 0,01
Речна вода 0,05
Морска вода 0,05
Циркулациони систем са кулом за хлађење воде 0,04
Градска вода, омекшана 0,02
Градска вода, неомекшана 0,05
8 Топлотне операције и апарати

Водена пара 0,01

Органске течности 0,01 ÷ 0,03

4.10.8 Промена коефицијента пролаза топлоте услед запрљања

У току експлоатације размењивача топлоте долази до смањења топлотне снаге
апарата, односно до смањења коефицијента пролаза топлоте услед стварања талога на
површинама за размену топлоте.
С обзиром да велики број фактора, као што је већ наведено, утиче на повећање
отпора пролазу топлоте са временом, не постоји метод за прецизно одређивање
промене коефицијента пролаза топлоте у току експлоатационог периода.
У даљем тексту је приказан упрошћен модел за процену смањења
коефицијента пролаза топлоте у току експлоатационог периода ( τ ) услед запрљања
површине за размену топлоте Ш4.21Ћ.
Промена коефицијента пролаза топлоте у току експлоатационог периода ( kτ )
може се описати једначином
1 1
= + Rτ (4.280)
kτ k0
где су:
• k0 , W/(m2 ⋅ K) , вредност коефицијента пролаза топлоте за нов, незапрљан,
размењивач ( τ = 0 );
• kτ , W/(m2 ⋅ K) , вредност коефицијента пролаза топлоте за исти размењивач
после времена τ ;
• Rτ , m 2 ⋅ K/W , укупни отпори провођењу топлоте услед запрљања површине за
размену топлоте после времена τ .
Према усвојеном моделу сматра се да је дебљина талога на површини за
размену топлоте линеарно зависна од укупне количине флуида који у току
експлоатационог периода прође кроз апарат
Rτ ∝ m& 1 ⋅ τ (4.281)
односно
Rτ ∝ m& 2 ⋅ τ (4.282)
Укупна количина топлоте ( Q, J ) која се размени за време τ је сразмерна
укупној количини флуида која у току експлоатационог периода прође кроз апарат
Q ∝ m& 1 ⋅ τ (4.283)
односно
Q ∝ m& 2 ⋅ τ (4.284)
С обзиром на напред изложено може се усвојити да постоји линеарна зависност
између укупних отпора провођењу топлоте услед запрљања и укупне размењене
количине топлоте
Rτ = a R ⋅ Q (4.285)
03 Методологија прорачуна топлотних перформанси стационарних 9
рекуперативних размењивача топлоте

где је a R , m 2 ⋅ K/(W ⋅ J) коефицијент пропорционалности.

У том случају коефицијент пролаза топлоте после времена τ се може одредити
из израза
1 1
= + aR ⋅ Q (4.286)
kτ k0
Уколико се сматра да се средња температурска разлика не мења за време τ
( ∆t sr = const ), топлотна снага размењивача је
dQ
Q& = = kτ ⋅ S rt ⋅ ∆t sr (4.287)
dτ
Диференцирањем једначине (4.286), имајући у виду да је k 0 = const , добија се
dk
a R ⋅ dQ = − 2τ (4.288)
kτ
што значи да када се изврше замене у једначини (4.287) следи
dk 1
− 2τ ⋅ = kτ ⋅ S rt ⋅ ∆t sr ⋅ dτ (4.289)
kτ a R
Интеграљењем једначине (4.289)
kτ τ
dkτ
∫ 3 = −a R ⋅ S rt ⋅ ∆t sr ⋅ ∫ dτ (4.290)
k 0 kτ 0
добија се израз за промену коефицијента пролаза топлоте у функцији времена τ
1 1
2
− 2 = 2 ⋅ a R ⋅ S rt ⋅ ∆t sr ⋅ τ (4.291)
kτ k0
који је графички представљен на слици 4.37.
Основни недостатак изложеног модела лежи у претпоставци да се средња
температурска разлика не мења са повећањем запрљања, што је тачно само када је
топлији флуид сувозасићена пара која се кондензује и не потхлађује, а хладнији
флуид кључала течност која испарава.
4.10.9 Карактеристичне температуре површина за размену топлоте
При прорачуну размењивача топлоте потребно је израчунати карактеристичне
температуре површина за размену топлоте због Ш4.22Ћ:
• прорачуна напрезања услед топлотних дилатација (додатних термичких
напона);
• прорачуна коефицијената прелаза топлоте, када је потребно узети у обзир
одступања стрварног температурског профила у посматраном пресеку од
модела клипног струјања (нпр. корекциони фактори дефинисани једначинама
(5.8) или (5.11)).
Топлотна снага у посматраном пресеку апарата у општем случају износи
( ) ( )
k ref ⋅ S ref ⋅ (t1 − t 2 ) = α1 ⋅ S1 ⋅ t1 − t1, gr = α 2 ⋅ S 2 ⋅ t 2, gr − t 2 (4.292)
10 Топлотне операције и апарати

па се локалне температуре на граници слоја запрљања и флуида ( t gr , °C ) могу

израчунати на основу једначина:
• са стране топлијег флуида
k ref ⋅ S ref
t1, gr = t1 − ⋅ (t1 − t 2 ) (4.293)
α1 ⋅ S1
• са стране хладнијег флуида
k ref ⋅ S ref
t 2, gr = t 2 + ⋅ (t1 − t 2 ) (4.294)
α 2 ⋅ S2
Уколико треба израчунати средње температуре на граници слоја запрљања и
флуида, дуж целе површине за размену топлоте, користе се температуре радних
флуида осредњене дуж пута размене топлоте (4.10) и (4.11), па се добија
k ref ⋅ S ref
t1, gr = t1sr − ⋅ ∆t sr (4.295)
α1 ⋅ S1
k ref ⋅ S ref
t 2, gr = t 2 sr + ⋅ ∆t sr (4.296)
α 2 ⋅ S2
Једначине (4.295) и (4.296) се могу користити и за прорачун средње
температуре на граници слоја запрљања и оребрене површине за размену топлоте.
Код оребрених површина средња температура се дефинише као осредњена вредност
температуре ребара и температуре међуребарне површине, па се за топлији флуид
исказује у облику
03 Методологија прорачуна топлотних перформанси стационарних 11
рекуперативних размењивача топлоте

k0
kτ, W/(m K)
2

0 τ, dan

Слика 4.37 Промена коефицијента пролаза топлоте због повећања

отпора провођењу топлоте услед запрљања у функцији времена
према једначини (4.291)
S1,r ⋅ t1,r , gr + S1,mr ⋅ t1,mr , gr
t1, gr = (4.297)
S1
а за хладнији флуид је
S 2,r ⋅ t 2,r , gr + S 2,mr ⋅ t 2,mr , gr
t 2, gr = (4.298)
S2
Треба напоменути да уколико су испуњени услови (4.246) и (4.247) онда се
ефикасност ребра, за ннпр. топлији флуид, може изразити на следећи начин
t1,sr − t1,r t1,sr − t1,r , gr
θ1 = = (4.299)
t1,sr − t1,mr t1,sr − t1,mr , gr
За прорачун средње температуре зида, односно средње температуре носећег
зида за оребрене површине (ова температура је важна за прорачуне чврстоће), може
се, уз услов да се занемари провођење топлоте кроз зид, користити једначина
12 Топлотне операције и апарати

∆t sr ∆t sr
t z = t1sr − = t 2 sr + (4.300)
1 1
+ R2 + R1
α2 S1 ⋅ η1 α1 S 2 ⋅η 2
1+ ⋅ 1+ ⋅
1 S 2 ⋅η 2 1 S1 ⋅ η1
+ R1 + R2
α1 α2
при чему је за глатке површине за размену топлоте η = 1 .
У одређеном броју критеријалних једначина за прелаз топлоте захтева се
одређивање термофизичких својстава радних флуида за аритметички осредњене
температуре, и то:
• за топлији флуид
t1 p + t1k
t1ar = (4.301)
2
• за хладнији флуид
t2 p + t2k
t 2ar = (4.302)
2
па се и термофизичка својства на граници слоја запрљања и флуида одређују на
основу једначина:
• са стране топлијег флуида
k ref ⋅ S ref
t1, gr = t1ar − ⋅ (t1ar − t 2ar ) (4.303)
α1 ⋅ S1
• са стране хладнијег флуида
k ref ⋅ S ref
t 2, gr = t 2ar + ⋅ (t1ar − t 2ar ) (4.304)
α 2 ⋅ S2
Мора се напоменути да примена једначина (4.303) и (4.304) нема физичко
оправдање, али и да се, у пракси, у највећем броју случајева не чини значајнија
грешка.