ЦЕНТАР ЗА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД САНУ И УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА НИШ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА
НИША
СПОРТ

Редактор
Др Ненад Живановић

НИШ
2015
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА НИША
СПОРТ

Редактор тома:
др Ненад Живановић

Редакциони одбор:
Андреја Б. Филиповић
Бранислав Тикић
Душан Марковић
Едо Црналић
др Зоран Миладиновић
Милутин Урбанчић
др Звездан Савић
Небојша Озимић
др Недељко Богдановић
др Небојша Ранђеловић
др Ненад Стојиљковић

Рецензенти:
академик Владисав Стефановић
др Зоран Милошевић
др Слађана Мијатовић
др Петар Павловић

Издавачи:
Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу
Факултет спорта и физичког васпитања Ниш
Филозофски факултет Ниш

За издаваче:
академик Владисав Стефановић
др Милован Братић
др Горан Максимовић

Лектура и коректура:
Милена Момировић

Компјутерска обрада:
Предраг Живановић

Штампа:
МЕДИВЕСТ КТ Ниш

Тираж: 1000

ISBN 978-86-7025-583-8
САРАДНИЦИ

Аутори одредница:
А. Б. Ф. – Андреја Б. Филиповић Ј. Х. Т. – Југослав Хаџи Танчић
А. Д. – Александар Динчић Љ. Б. – Љубиша Брковић
А. С. – Андрија Станковић Љ. П. – Љубивоје Перуновић
Б. В. – Братислав Вучковић М. Ж. – др Младен Живковић
Б. М. – Бранислав Милтојевић М. М. – Милена Момировић
Б. Т. – Бранислав Тикић М. П. – Миодраг Перић
В. А. – Владимир Арсенијевић М. Т. – Миодраг Томић
В. В. – Владета Вељовић М. Тд. – Марко Тодоровић
В. Г. – Владислав Гатарић М. У. – Милутин Урбанчић
В. Ј. П. – Владимир Ј. Петровић М. Ч. – Марија Чупић
В. П. – Видосав Петровић Н. Б. – др Недељко Богдановић
Г. К. – Горан Козомара Н. Бр. – Никола Бркић
Г. Р. – Градислав Рајковић Н. Ж. – др Ненад Живановић
Д. Б. – Драган Гера Богдановић Н. Нш. – Немања Нешић
Д. Г. – Драган Гејо Н. О. – Небојша Озимић
Д. Ж. – Данијела Живковић Н. П. – Надежда Поповић
Д. М. – Душан Марковић Н. Р. – др Небојша Ранђеловић
Д. Мл. – др Дејан Миленковић Н. С. – Небојша Стојановић
Д. Мх. – Драгољуб Михајловић Н. Ст. – др Ненад Стојиљковић
Д. П. – Драган Петровић Н. Ц. – Ненад Цветковић
Д. С. – Душан Стаменковић П. В. – Петар Видановић
Д. С. Г. – Драгослав Станковић Госе П. Ж. – Предраг Живановић
Е. П. – др Емилија Петковић Р. Ђ. – Ранко Ђенић
Е. Ц. – Едо Црналић Р. Ђр. – др Ратомир Ђурашковић
Ж. Р. – Жељко Ружић Ред. – Редакција
Ж. С. – Живојин Станисављевић С. Д. – Саша Димитријевић
З. М. – Зоран Марјановић С. К. – Стефан Комадинић
З. Мл. – др Зоран Миладиновић С. П. – Саша Поповић
З. С. – др Звездан Савић С. Р. Ж. – Станиша Рајковић Жуле
З. Ст. – Звонимир Станковић С. С. – Слободан Савић
И. М. – Ивана Манић С. Ст. – Светлана Станојевић
И. С. – Иван Стаменковић С. У. – др Славољуб Узуновић

Фотографије и ликовни прилози:

А. Б. Ф. – Андреја Б. Филиповић
Б. Т. – Бранислав Тикић
В. Г. – Владислав Гатарић
Ј. И. – Јован Илић
М. С. – Милош Стаменковић
Р. Ђ. – Ранко Ђенић
Р. С. Г. – Радисав Јовановић Гибац
Фото Васиљевић Ниш
Фото Жорж Ниш

Као илустративни материјал коришћене су приватне збирке, разна пригодна и научна издања
и фотографије преузете са интернета.
Уколико није другачије назначено, илустративни материјал је у власништву аутора одреднице
или особе/институције обрађене у одредници.
Списак одабране литературе и интернет извора налази се на крају Енциклопедије.

-3-
СКРАЋЕНИЦЕ

ААК – Атлетски академски клуб

АД – Аикидо дођо
АДЦЦ – Abu Dhabi Combat Club
АИДА – Светска федерација за роњење на дах (Association Internationale pour le Dévelop-
pement de l'Apnée)
АИПС – Међународна асоцијација спортских новинара (Association Internationale de la
Presse Sportive)
АК КЈ – Ауто-клуб Краљевине Југославије
АК – Аеро-клуб
АК – Атлетски клуб
АМД – Ауто-мото друштво
АО – Армијска област
АСЈ – Атлетски савез Југославије
АТП – Асоцијација тениских професионалаца (Association of Tennis Professionals)
БАК – Боксерски аматерски клуб
БиХ – Босна и Херцеговина
БЈВ – Бивша југословенска војска
БК – Бициклистички клуб
БК – Боксерски клуб
БС – Бициклистички савез
БС – Боксерски савез
БСК – Београдски спорт клуб
БССЦГ – Боксерски савез Србије и Црне Горе
ВЈ – Војска Југославије
ВК – Ватерполо клуб
ВКВ – Високо квалификован
ВП – Војна пошта
ВПШ – Виша педагошка школа
ВСК – Ваљевски спорт клуб
ВТА (WTA) – Женска тениска асоцијација (Women's Tennis Association)
ВТШ – Виша техничка школа
ГАФ – Грађевинско-архитектонски факултет
ГД – Гимнастичко друштво
ГК – Гимнастички клуб
ГО – Градска општина
ГОСЈ – Го савез Југославије
ГРС – Градски рукометни савез
ГС – Гимнастички савез
ГСЈ – Гимнастички савез Југославије
ГСС – Гимнастички савез Србије
ГССЦГ – Гимнастички савез Србије и Црне Горе
ДИН – Дуванска индустрија Ниш
ДИФ – Државни институт фискултуре
ДТВ – Друштво за телесно васпитање
ДФК – Друштво за физичку културу
ЕИ – Електронска индустрија
ЕП – Европско првенство
ЕСКА – Европска Шотокан карате асоцијација (European Shotokan Karate-do Association)
ЕТА – Европска тениска асоцијација (European Tennis Association)
ЕТАН – Електроника, телекомуникације, аутоматизација и нуклеарна техника
ЕТШ – Електротехничка школа
ЕУ – Европска Унија
ЕХФ – Европска рукометна федерација (European Handball Federation)
ЖИШ – Железничко-индустријска школа
ЖКК – Женски кошаркашки клуб

-4-
ЖОК – Женски одбојкашки клуб
ЖОРК – Женски омладински рукометни клуб
ЖРК – Женски рукометни клуб
ЖТП – Железничко транспортно предузеће
ЗОИ – Зимске олимпијске игре
ЗОП – Заштита од пожара
ЗРЕН – За републику напред
ИААФ – Међународна асоцијација атлетских федерација (International Association of Ath-
letics Federations)
ИАМ – Интернационални атлетски митинг
ИАХД – Међународна асоцијација за роњење особа са инвалидитетом (International Asso-
ciation for Handicapped Divers)
ИГ – Изворна група
ИМ – Индустрија мотора
ИО – Извршни одбор
ИП – Издавачко предузеће
ИПСЦ – Савез за практично стрељаштво (International Practical Shooting Confederation)
ИТН – Институт техничких наука
ИТФ – Међународна тениска федерација (International Tennis Federation)
ИЦФ – Међународна кану федерација (International Canoe Federation)
ЈА – Југословенска армија
ЈДЖ – Југословенске државне железнице
ЈИС – Југоисточна Србија
ЈКА – Јапанска карате асоцијација
ЈКП – Јавно комунално предузеће
ЈНА – Југословенска народна армија
ЈОК – Југословенски олимпијски комитет
ЈП – Јавно предузеће
ЈСС – Једриличарски савез Србије
ЈССП – Југословенски савез спортског плеса
КБК – Кик-бокс клуб
КДТ – Клуб за дизање тегова
КК – Карате клуб
КК – Коњички клуб
КК – Кошаркашки клуб
КК – Куглашки клуб
ККК – Кајак кану клуб
КМФ – Клуб малог фудбала
КОВ – Копнена војска
КПД – Казнено-поправни дом
КПЗ – Културно-просветна заједница
КПЈ – Комунистичка партија Југославије
КРА – Клуб реалног аикидоа
КСЈ – Кошаркашки савез Југославије
КСП – Клуб за синхроно пливање
КСС – Кошаркашки савез Србије
КУД – Културно-уметничко друштво
КУДЖ – Културно-уметничко друштво железничара
КЦ – Клинички центар
ЛЕН – Европска пливачка федерација (Ligue Européenne de Natation)
ЛУ – Ловачко удружење
МИН – Машинска индустрија Ниш
МК – Малокалибарска (пушка)
ММА – Mixed Martial Arts
МОК – Мушки одбојкашки клуб
МОЛ – Међуокружна одбојкашка лига
МОРС – Међуопштински рукометни савез

-5-
МСГ – Мушка спортска гимнастика
МУП – Министарство унутрашњих послова
НБЦ – Ninepin Bowling Cup
НИС – Нафтна индустрија Србије
НКК – Нишки котурашки клуб
НКЦ – Нишки културни центар
НЛП – Нишки лоптачки подсавез
НО – Народни одбор
НОВ и ПОЈ – Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије
НОВЈ – Народноослободилачка војска Југославије
НОР – Народноослободилачки рат
НСК – Нишки спорт клуб
НСК – Ногометни спортски клуб
НТВ – Нишка телевизија
ОБК – Омладински бициклистички клуб
ОИ – Одред извиђача
ОИ – Олимпијске игре
ОК – Одбојкашки клуб
ОК – Организациони комитет
ОКК – Омладински кошаркашки клуб
ОКСН – Општински куглашки савез Ниш
ОО АК – Обласни одбор Аеро-клуба
ОРК – Омладински рукометни клуб
ОС – Одбојкашки савез
ОСИС – Олимпијске сеоске игре Србије
ОСИШОС – Олимпијске спортске игре школске омладине Србије
ОСНО – Одбојкашки савез Нишавског округа
ОСР – Организација спортских риболоваца
ОСТК – Омладински стонотениски клуб
ОФК – Омладински фудбалски клуб
ОШ – Основна школа
ПАЕК – Планинарско алпинистичко експедицијски клуб
ПАК ОСИ – Пливачки академски клуб за особе са инвалидитетом
ПАК – Планинарско-алпинистички клуб
ПАРК – Планинарско алпинистички рекреативни клуб
ПВО – Противваздушна одбрана
ПГП – Продукција грамофонских плоча
ПД – Планинарско друштво
ПЕВС – Падобранска екипа Војске Србије
ПЕГ – Првенство Европе у гоу
ПИО – Пензијско и инвалидско осигурање
ПК – Планинарски клуб
ПНГ – Прва нишка гимназија
ПСД – Планинарско-смучарско друштво
ПСЈ – Плесни савез Југославије
ПСО – Планинарски савез Општине (Ниш)
ПСС – Планинарски савез Србије
ПСС – Плесни савез Србије
ПУ – Полицијска управа
РВ – Ратно ваздухопловство
РГ – Ритмичка гимнастика
РЗФК – Републичка заједница физичке културе
РЈ – Радна јединица
РК – Ротари клуб
РК – Рукометни клуб
РО – Радна организација
РОИД – Радна организација за издавачку делатност

-6-
РРЦ – Републички регистрациони центар
РСГ – Ритмичко-спортска гимнастика
РСД – Руско соколско друштво
РСИ – Радничке спортске игре
РСЈ – Рукометни савез Југославије
РСС – Рукометни савез Србије
РСФСР – Руска федерација за дизање тегова
РТВ – Радио телевизија
РТС – Радио телевизија Србије
СААФ – Српска асоцијација америчког фудбала
САД – Сједињене Америчке Државе
САНУ – Српска академија наука и уметности
САФС – Савез америчког фудбала Србије
СГ – Спортска гимнастика
СГ – Студијска група
СД – Спортско друштво
СЕХА – South East Handball Association
СИЗ – Самоуправна интересна заједница
СИСОЈ – Спортске игре студентске омладине Југославије
СК – Скијашки клуб
СК – Спорт(ски) клуб
СК – Стрељачки клуб
СО – Судијска организација
СО – Скупштина Општине
СОУР – Сложена организација удруженог рада
СОФК – Савез организација за физичку културу
СП – Светско првенство
СПОРТХУС – Спортска такмичења хендикепираних ученика Србије
СПЦ – Српска православна црква
СР – Савезна република
СРЈ – Савезна република Југославија
СС ЈИС – Скијашки савез југоисточне Србије
СС – Самоуправни споразум
СС – Скијашки савез
ССН – Спортски савез Ниша
ССРН – Социјалистички савез радног народа
ССРНЈ – Социјалистички савез радног народа Југославије
СССР – Савез Совјетских Социјалистичких Република
СТВ – Савез за телесно васпитање
СТК – Стонотениски клуб
СТКИ – Стонотениски клуб инвалида
СТФ – Светска теквондо федерација (World Taekwondo Federation)
СТШ – Средња техничка школа
СУБНОР – Савез удружења бораца народноослободилачког рата
СУП – Служба унутрашњих послова
СФРЈ – Социјалистичка Федеративна Република Југославија
СФТО – Савез фудбалских тренера Општине
СФТС – Савез фудбалских тренера Србије
СХС – (Краљевина) Срба, Хрвата и Словенаца
СЦ – Спортски центар
СЦГ – Србија и Црна Гора
СШСОВ – Савез за школски спорт и олимпијско васпитање
ТАЖ – Тениска академија Живковић
ТК – Тениски клуб
ТК – Технички комитет
ТС – Теквондо савез
ТС – Тениски савез

-7-
ТСИС – Тениски савез источне Србије
ТСЈ – Тениски савез Југославије
ТСРС – Тениски савез региона Србије
ТСС – Тениски савез Србије
ТШ – Техничка школа
УАЕ – Уједињени Арапски Емирати
УГК – Универзитетски го клуб
УЕФА – Унија европских фудбалских организација (Union of European Football
Associations)
УЖКК – Универзитетски женски кошаркашки клуб
УИАА – Међународна планинарско-алпинистичка федерација (Union Internationale des
Associations d'Alpinisme)
УО – Управни одбор
УОК – Универзитетски одбојкашки клуб
УСМЈ – Удружење спортске медицине Југославије
УСОФК – Универзитетски савез организација за физичку културу
УСПТР – United States Professional Tennis Registry
УСС – Удружење студената Србије
УТСЈ – Удружење тениских судија Југославије
УФТ – Удружење фудбалских тренера
УЏСК – Универзитетски џудо и самбо клуб
ФА – Фискултурни актив
ФА – Фолклорни ансамбл
ФАИ – Међународна аеронаутичка федерација (Fédération Aéronautique Internationale)
ФАП – Фабрика аутомобила Прибој
ФД – Фискултурно друштво
ФИА – Међународна аутомобилска федерација (Fédération Internationale de l'Automobile)
ФИБА – Међународна кошаркашка федерација (Fédération Internationale de Basketball)
ФИГ – Светска гимнастичка федерација (Fédération Internationale de Gymnastique)
ФИДЕ – Светска шаховска организација (Fédération Internationale des Echecs)
ФИМС – Интернационална федерација медицине спорта (Fédération Internationale de
Médecine du Sport)
ФИНА – Међународна пливачка федерација (Fédération Internationale de Natation)
ФИС – Међународна скијашка федерација (Fédération Internationale de Ski)
ФИСАС – Фискултурни савез Србије
ФИСУ – Светска универзитетска спортска федерација (Fédération internationale du sport
universitaire)
ФИФА – Међународна федерација фудбалских асоцијација (Fédération Internationale de
Football Association)
ФК – Фудбалски клуб
ФНРЈ – Федеративна Народна Република Југославија
ФС – Фудбалски савез
ФСД – Фискултурно спортско друштво
ФСЈ – Фудбалски савез Југославије
ФСРИС – Фудбалски савез региона источне Србије
ФСС – Фудбалски савез Србије
ФСФВ – Факултет спорта и физичког васпитања
ЦГ – Црна Гора
ЦЕВ – Европска одбојкашка федерација (Confédération Européenne de Volleyball)
ЦИА – Црквено-играчки ансамбл
ЦИСМ – Међународни савет за војне спортове (Conseil International du Sport Militaire)
ЦКСО – Централни комитет Савеза омладине
ЦКСО – Централни комитет социјалистичке омладине
ЏК – Џудо клуб
ШБ – Школски брод
ШДФК – Школско друштво за физичку културу
ШК – Шаховски клуб

-8-
ШС – Шаховски савез
ШСЈ – Шаховски савез Југославије
ШСНО – Шаховски савез Нишавског округа
ШСС – Шаховски савез Србије
ШСЦС – Шаховски савез централне Србије
EYOF – Европски олимпијски фестивал младих (European Youth Olympic Festival)
WCRA – Светски центар реалног аикидоа (World Centre of Real Aikido)

-9-
 ПРЕДГОВОР
Једном давно мудри Соломон, псалмопи-
сац, рекао је да све има своје време, и када се
камење сакупља и када се камење шири. Тако је
и овај шести том, о СПОРТУ, Енциклопедије
Ниша, сачекао своје време. И ево, ове године
2015, овај том је публикован. Подсећања ради,
кажимо да се то десило после двадесет година
од објављивања прва четири тома (1995, 1996),
и четири године после објављивања петог тома
који је био посвећен КУЛТУРИ (2011). Дуг пе-
риод чекања, рећи ће неко. Можда је и тако, али
време које је иза нас било је бременито догађа-
јима који ће бити забележени у свим нашим
историјским записима. И у нашим сећањима,
наравно.
Због тих сећања, једна мала редакцијска
екипа је пре три године (2012) кренула у „осва-
јање“ и истраживање спортских сећања. У ме-
ђувремену је нарасла у велику екипу од педесе-
так ентузијаста и стручњака, чији рад је сажет у
овој енциклопедијској књизи. Велики рад и у-
ложени труд били су ради нашег сећања на бу-
дућност.
Сећање на будућност
Ако је наше сећање сенка што упорно зра-
чи (М. Тешић), а јесте, онда је и рад на припре-
ми овог енциклопедијског тома (наш) труд да
то сећање не избледи. Јер, без обзира како де-
финисали спорт, у самом његовом средишту је
човек. И то човек – личност, једна, јединствена
и непоновљива. А његови спортски снови и
маштања уграђени су у нашу причу о спорту у
Нишу, од самих његових почетака до данаш-
њих дана. У овој паметарници (М. Милојевић),
енциклопедијског одређења, сакупљени су по-
даци, проверени потребном научном процеду-
ром, о свима који су се потрудили да своја
маштања претворе у стварност.
- 11 -
Њихова спортска маштања и остварене
спортске резултате прикупили смо и забележи-
ли, и они су сада својеврсни трагови времена
које је иза нас. То су трагови времена који заи-
ста говоре о жељи да се увек најбољи буде, и да
се не срамоти лоза отаца својих (Хомер). Али,
то су истовремено и трагови њиховог неимар-
ства, који трају у времену и простору. Они су
својеврсни (спортски) белег у нашем граду и
биће, надамо се, леп пример и подстицај дру-
гима да истрају у настојању да остваре своје
спортске снове.
У основи спорта јесте агон, жеља да се бу-
де бољи и успешнији. И то не само у односу на
спортског противника, већ и у односу на самога
себе. О томе говоре теорије развоја физичке
културе, односно физичког васпитања и спорта
(теорија биоцентризма, теорија етноцентризма,
теорија егоцентризма, теорија антропоцентри-
зма и теорија теоантропоцентризма). Свака од
њих, из свог угла, осликава развој (и) агони-
стичког физичког вежбања. И у свакој од њих
се човеку, наравно, прилази сопственом фило-
софијом.
Ми смо се трудили да у свакој енциклопе-
дијској одредници истакнемо личност човека.
Због тога свака одредница, без обзира на то да
ли се односи на биографске податке неке лич-
ности, спортски клуб или историјат неког спор-
та, у себи садржи причу о људима. Они су при-
мер чистоте која помаже души да затрепери
чежњом за вечношћу (И. Негришорац).
Утилитарност спорта
Деветнаести век је, као уосталом и дваде-
сети, у Европи обележен бурним и ратним го-
динама, али и наглим економским развојем.
Стални међусобни сукоби између нација захте-
вали су формирање народне војске, која није
плаћеничка. И због тога је гимнастика, у кон-
тиненталном делу Европе, добила предност у
односу на друге форме организовања физичког
вежбања. Истовремено се у Енглеској пажња
поклањала спорту, у чијој основи је агон. Пара-
лелно са овим догађајима, економија је у екс-
панзији и била јој је потребна ширина, или, да-
нашњим говором речено – мобилност капитала.
У таквој ситуацији спорт, и спортски клубови,
били су одлична прилика за такву мобилност и
несметано прелажење граничних баријера. И
већ средином XIX века спорт је раширио своја
крила.
Ова два концепта физичког вежбања –
етноцентристички (гимнастика) и егоцентри-
стички (спорт), паралелно су егзистирали са
повременом предношћу једног или другог, све
до средине XX века. Од тада је спорт у нео-
спорној доминацији. Два разлога су узрок ово-
ме. Један је у чињеници да је моћна Британска
империја, ширећи по свету своју доминацију,
истовремено ширила и своју културу, па тако и
идеју о спорту. Други је разлог економске при-
роде. Наиме, у међувремену су формиране
моћне међународне спортске федерације, које
су у првом плану имале економске циљеве, а
спорт је био прилика да се до њих лакше дође.
Тако је спорт постепено изградио своју поли-
тичку и економску корисност и постао незао-
билазан сегмент сваке политичке или економ-
ске активности.
И код нас, у Србији и Југославији, све до
средине XX века, соколство и спорт паралелно
су развијали своје активности и идеје. Притом,
многе спортске секције, које су касније прера-
стале у спортске клубове, формиране су у
окриљу соколских друштава. Наравно, утили-
тарност спорта је постепено запажана и све је
више пажње поклањано тој чињеници. Због то-
га, држава стаје директно, законским решењи-
ма, иза спортова чија је корисност очигледна
(мачевање, стрељаштво, јахање), а соколству се
додаје агонистичка димензија (организовањем
гимнастичких такмичења и слетова).
О величини пажње која се поклања ова-
квим формама физичког вежбања довољно го-
воре два податка. (1) Старешина Сокола краље-
вине Југославије био је престолонаследник Пе-
тар Карађорђевић. Иако дечак, он је био имено-
ван на ту високу дужност да би се показало, и
на тај начин, од колике је важности соколство и
тако организовано физичко вежбање. И (2) дру-
ги веома важан податак – Министарски савет
Краљевине Југославије, који је формиран 6.
јануара 1932. године, унутар својих четрнаест
ресора имао је и министра физичког васпитања
- 12 -
народа. Од тада, са малим временским преки-
дима и уз промену назива: Министарство фи-
зичког васпитања (1936), Републички комитет
за образовање и физичку културу (1982) и Ми-
нистарство за омладину и спорт (1991), све
владе су се трудиле да у свом саставу имају и
овај веома важан ресор. Самим тим, државна
потпора је обезбеђена за све оне (спортске) ак-
тивности које имају шири друштвени значај.
И у нашем граду Нишу први организовани
спортски колективи били су из спортова високо
изражене утилитарности. То су, пре свих, стре-
љаштво (1881) и коњички спорт (1890). Сокол-
ство се, као организовани систем гимнастичког
вежбања, појављује касније (1907), мада је јед-
но Друштво за гимнастику и борење, као најава
соколства, формирано 1897. године. На овим
темељима, касније, формирају се спортска
друштва и клубови који негују лоптачки спорт.
Наравно, подстицај оваквим прегалачким
активностима лежи, пре свега, у одлично орга-
низованом раду соколских друштава, као и у
чињеници да млади људи који се школују у
иностранству при повратку у родни град са со-
бом доносе и нове спортске идеје и искуства у
организовању нових лоптачких игара. Забеле-
жили смо да је прва (права) фудбалска лопта
дошла у Ниш захваљујући Владети Симићу, и
то пред Велики рат 1914. године. Али је зато
пет година раније (1909) одиграна прва демон-
страциона фудбалска утакмица у Нишу, у
оквиру обележавања 100 година од битке на
Чегру. Све је то била добра основа да се, по
завршетку рата и формирања Краљевине Срба,
Хрвата и Словенаца, оснује први фудбалски
клуб – Синђелић (1918).
Утилитарност спорта запажа се и у време
Другог светског рата. У том карактеристичном
периоду нису се гасиле спортске активности и
такмичења. Ова неоспорна чињеница је, из
много разлога, у послератном периоду скрива-
на од очију јавности, па је и сада многима не-
позната. Али, спорт је у (за)датим друштвеним
околностима показао своју корисност, пре све-
га, у домену етноцетристичке димензије. Међу
спортовима који су били заступљени у том рат-
ном периоду најмасовнији је био фудбал, али
су организована и такмичења у атлетици, пинг-
понгу, бициклизму, шаху. Сва ова спортска
такмичења била су прилика да се бројни нави-
јачи (народ) окупе на једном месту. Између
2.000 и 5.000 гледалаца окупљало се на фуд-
балским стадионима. И то је била прилика не
само да се посматра спортска борба, већ и да се
људи виде, попричају, размене понеку инфор-
мацију, итд.
 И после Другог светског рата спорту се
прилазило имајући у виду његову, пре свега,
политичку утилитарност. Соколство и соколска
друштва се укидају. Уместо њих формирају се
Друштва за телесно васпитање Партизан, а
фискултурна значка ЗРЕН (За републику на-
пред) (в.) постаје престижно признање за
спортску свестраност. Одабраним спортским
клубовима поклања се пуна материјална и фи-
нансијска пажња, како би они, окупљајући мла-
де спортисте и бројне навијаче, ширили идеје
новога поретка. Свакако, поред агонистичке
основе спорта, водило се рачуна и о његовој
етноцентристичкој димензији. Оснивају се нови
спортски клубови, а бројни стручњаци из обла-
сти физичке културе добијају посао (и задуже-
ње) да уз рад на ширењу спорта воде бригу и о
школовању стручних кадрова. Средином педе-
сетих година XX века формира се Виша педа-
гошка школа у нашем граду, са Групом за фи-
зичко васпитање (1954/55). После двадесетак
година ова школа прераста у Филозофски фа-
култет (1971), (и) са Студијском групом за фи-
зичку културу. Сада је та група израсла у неза-
висну академску установу, Факултет спорта и
физичког васпитања (1999).
Спортски колективи који су обележили
другу половину XX века свакако су БК Раднич-
ки, екипни првак Југославије (1961), ФК Маши-
нац, чак 24 пута државни првак, петнаест пута
освајач националног купа и незванични првак
Европе (1989), ФК Раднички, полуфиналиста
Купа Европе (1981/82), и РК Железничар, шес-
тоструки освајач националног купа (1977, 1982,
1985, 1997, 1999. и 2014). Они су, својим успе-
сима, поред политичке утилитарности, показа-
ли да је сазрело време да се размишља и о еко-
номској утилитарности спорта. Наиме, овакви
успеси захтевали су израженију економску
компоненту. Осамдесете године XX века обе-
лежиле су замах либералног концепта економи-
је, што се код нас одразило у форми модифико-
ване источне варијанте организовања професи-
оналног спорта. У Теорији физичке културе
овакав вид организовања професионалног
спорта подразумева да друштвеним новцем ра-
сполаже појединац. Након друштвених промена
и у све чешћим економским кризама (не само
код нас), спорт доживљава судбину друштва.
Многи спортски колективи се гасе, а само је
питање дана када ће се десити потпуна прива-
тизација спорта.
Али, спортски снови и спортска остварења
се неће изгубити. Јер, агон и жеља за надмета-
њем и даље ће трајати у човеку и покретати га
- 13 -
на нова спортска организовања и, наравно, так-
мичења.
Дарови
Трагајући за нашим сећањима и својевр-
сним даровима многих за многе, сакупили смо
податке за нашу паметарницу спорта у Нишу.
То су, на неки начин, својеврсни дарови нашем
граду. Сви ти спортски узлети, али и падови,
осликали су наш град и представили га и нама
који живимо у њему – ради наших сећања на
будућност, али и свима онима који желе нешто
више да сазнају о нашем граду. То су лепа се-
ћања која говоре, овако исписана, да наша
прошлост више није непозната земља (Л. П.
Хортли).
Ово је основни разлог да, као посебан дар
свима нама, испишемо и посебан додатак овом
енциклопедијском тому о СПОРТУ. Да то ни-
смо урадили, вероватно би се оствариле речи Л.
П. Хортлија и део наше спортске прошлости
остао би непозната земља. Зато су, у посебном
додатку, исписана сећања, занимљивости и
анегдоте, који употпуњавају паметарницу спор-
та, Јер, прича о спортском вагону, као првом
послератном спортском хотелу на точковима,
или прича о првој правој фудбалској лопти у
нашем граду, или сјајна бисерна фудбалска
анегдота „– је л' га даде?, јок, још га дава“, зао-
кружују ову спортску причу.
Наравно, и уз овај додатак овом енцикло-
педијском тому, верујемо да смо нешто испу-
стили или изоставили. То није због наше не-
марности, већ због чињенице да је ово широко
поље у коме је тешко сваку травку пронаћи. И
сачувати је. Примера ради, подсетимо се да је
рад на овом енциклопедијском подухвату почео
почетком осамдесетих година XX века. Године
1983. штампан је азбучник свих предвиђених
томова Енциклопедије Ниша. Азбучник који се
односио на том о СПОРТУ уредио је проф. др
Миладин Илић. И од тог првог азбучника, са
око 100 одредница, овај енциклопедијски том је
нарастао на преко 1.000 енциклопедијских
одредница. Па и поред те чињенице, свесни смо
да је нешто, вероватно, изостављено. Због тога
ће ова група ентузијаста, која је припремила
овај том који је пред вама, наставити са радом и
у електронском издању исправити све евенту-
алне пропусте.
Један од вредних дарова у овом енцикло-
педијском тому су, свакако, бројне фотографи-
је. Оне су, свака за себе и све заједно, својевр-
стан украс овој енциклопедијској књизи. Оне
сведоче, својом визуелношћу, о времену које је
иза нас и документују да је нешто било и у
временима која су давно заборављена. То су
сведочанства о људима који су имали, и труди-
ли се да остваре, своје спортске снове. То су
сведочанства о (спортским) траговима који су
темељ данашњим, новим спортским сновима.
Трагом једне од ових фотографија, Редакција
овог енциклопедијског тома, а на иницијативу
Бранислава Тикића, покренуће иницијативу да
се стадион ФК Железничар, најстарији спорт-
ски објекат који у континуитету постоји и слу-
жи ономе због чега је изграђен, стави под заш-
титу државе.
Када је реч о даровима, треба рећи да је за
редактора овог енциклопедијског тома о
СПОРТУ била изузетна привилегија и дар не-
мерљиве вредности – сарадња са дивним љу-
- 14 -
дима. Њихова имена можете сазнати у списку
редакционог тима и списку сарадника. То је
била привилегија која је показала да у сваком
времену и у свим друштвеним околностима
постоје људи који своје време и свој труд не
мере овоземаљским материјалним вредностима.
Они су мерили, и мере, свој труд љубављу која
је окренута своме роду и вечности. Због тога је
наш Источник, уграђен у ову спортску паме-
тарницу, вредан, не само као путоказ како да-
ље, већ и као надање да није све пропало кад
пропало све је (Р. П. Ного). Због тога, на крају,
можемо да кажемо: „Добар рат ратовах, трку
сврших, веру одржах. Сада ме чека венац прав-
де...“ (2. Тим. 4, 7–8).
Редактор,
Проф. др Ненад Живановић
НАПОМЕНЕ РЕДАКТОРА
Наше издање може патити од недостатака
података које смо решавали у складу са могућ-
ностима: временским, кадровским и материјал-
ним. Међутим, на више места сусретали смо се
и са „вишком“ података. Углавном се ради о
току и времену школовања, о раду у струци
изван спортске, и сл. Најчешће смо се одлучи-
вали за задржавање података, јер могу бити од
користи, свесни да се ти подаци, ако их испу-
стимо, никада више неће наћи у писаним изво-
рима који су нам и данас оскудни. Због тога
обим појединих одредница није зависио само
од њихове важности, већ врло често и од
доступности потребних информација.
За податке до којих нисмо могли да дођемо
(потпун датум рођења или смрти, име оца) при-
хватили смо енциклопедијска правила која су
коришћена у енциклопедијском тому – Култура.
ТЕХНИЧКЕ НАПОМЕНЕ
Одреднице Енциклопедије поређане су
азбучним редом, од А до Ш. Од азбучног реда
одступиће пододреднице у оквиру сложених
одредница (нпр. Спортски објекти у Нишу).
Сложени називи дати су по азбучном реду
кључне речи или имена садржаног у називу
(нпр. Раднички, Фудбалски клуб) где год је то
сам назив дозвољавао. У називима типа Ша-
ховски клуб инжењера и техничара задржан је
азбучни ред пуног назива.
- 15 -
И поред преко хиљаду одредница које се
налазе у овом енциклопедијском тому, веро-
ватно смо некога, или неки битан податак, изо-
ставили. Зато ћемо такве податке и нове енци-
клопедијске одреднице сакупити и накнадно
објавити. Планирамо да то учинимо у посебном
додатку овог тома, али желимо да овај том буде
доступан и у електронском облику који ће моћи
да се повремено допуњује новим одредницама.
Свуда где смо могли ставили смо литерату-
ру, извор, или обоје, како бисмо и на тај начин
омогућили будућим истраживачима лакши по-
четак прикупљања релевантних података. Срећа
је да постоје живи сведоци времена које је иза
нас и о коме смо говорили. Јер, поред оваквог
стања наше архивистике, било би веома тешко
сведочити о прошлости (не само) спорта у на-
шем граду.
Називи изворно писани латиницом у
насловима одредница транскрибовани су и на-
писани ћирилицом, уз навођење и оригиналног
назива.
Датуми и бројеви као кључне речи назива
наведени су словно (нпр. Дванаести фебруар,
Рукометни клуб).
Ознака (в.) /= види/ уз одређени појам упу-
ћује на то да је дати појам засебно обрађен као
одредница.
 А
АБРАШЕВИЋ, Културно-уметничко дру-
штво. В. Плес у Нишу (историјат).
АЕРО, Ваздухопловно спортско удружење.
Оснивачка скупштина Удружења одржана је
18. фебруара 2004. у Ни-
шу. Удружење су основа-
ли Зоран Шпановић, пи-
лот Војске Србије и Црне
Горе, Слободан Јовано-
вић, припадник 63. падо-
бранске бригаде, и Иван Јовановски. Директор
и управник Удружења јесте Зоран Шпановић,
док је Душан Кнежевић директор теоретске
наставе. У саставу Удружења налази се школа
летења за обуку спортских пилота авиона, шко-
ла за обуку спортских падобранаца (угашена
након две одшколоване генерације), а чланство
чине још и симпатизери и заљубљеници у ваз-
духопловни спорт. Удружење, које сада броји
више од 120 чланова, основано је у циљу даљег
развоја и пропагирања свих врста ваздухоплов-
них спортова, а посебно спортског летења и
падобранства. Основни задаци Удружења јесу
ширење ваздухопловних спортова, развој ваз-
духопловне културе и, пре свега, очување тра-
диције српске авијатике.
У оквиру Удружења ради Ваздухопловна
школа АЕРО, која је једна од четири највеће
школе у Србији, са лиценцом за школовање
пилота са дозволом ППЛ (PPL – Private Pilot
License) и овлашћењем за ноћно летење (NR –
Night Rating), издатим у Директорату за цивил-
но ваздухопловство. У врло кратком периоду
Зоран Шпановић, директор клуба и инструктор (четврти
слева) и Данијел Миленковић, инструктор (трећи слева) са
полазницима Ваздухопловне школе Аеро
- 17 -
Цесна 172 у употреби у Школи Аеро
Школа је успела да одшколује више од шезде-
сет младих пилота. На школовању су били и
кандидати из других земаља: Швајцарске, Хо-
ландије, Италије, Грчке, Индије, Пољске итд.
Сви програми обуке међународно су признати
и тако конципирани да ђаци добију најновија
знања и такву обуку која ће им омогућити нај-
лакши прелаз на нове типове ваздухоплова.
У својој флоти Школа поседује три школ-
ска авиона: Пајпер 28 (у власништву клуба),
Цесна 172 и Пајпер 34 (изнајмљени). Сви ваз-
духоплови су америчке производње и у свету
најпризнатији за школовање пилота. Школа је
једина у Србији која врши обуку током целе
године. Удружење има јако успешну сарадњу
са клубовима из Крушевца, Смедеревске Па-
ланке, Параћина, Трстеника итд.
Извор: Подаци добијени од Зорана Шпановића, управника
ВСУ АЕРО. (Д. Мл.)
АКАДЕМАЦ, Клуб малог фудбала. Осно-
ван децембра 2000. на иницијативу студената
Универзитета у Нишу, који
чине и окосницу играчког
састава. Ради под окриљем
Универзитетског спорт-
ског савеза Ниша (в.).
Академац се од сезоне
2000/01. такмичио у Реги-
оналној лиги Фудбалског савеза Региона источ-
не Србије (в.). Освајањем првог места у Регио-
налној лиги сезоне 2004/05. Клуб је изборио
пласман у источну групу Друге лиге Србије. (С. К.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипа КМФ Академац у сезони 2013/14
Извор: ФБ страна КМФ Академац
АЛБАТРОС, Параглајдинг клуб. Први
параглајдинг клуб у Нишу. Основали су га
Владимир Јанковић, Го-
ран Вучковић и Небојша
Стевановић у јесен 1995.
Клуб је у периоду 1995–
1997. организовао серију
такмичења на теренима у
рејону села Сићево код
Ниша, под називом Опто ленс куп, по генерал-
ном спонзору – оптичарској радњи Опто ленс у
власништву заљубљеника у параглајдинг спорт
и дугогодишњег пилота Радмила Миленовића.
Клуб традиционално последњег викенда у јуну
организује такмичења у параглајдингу. Године
2005. Албатрос је организовао етапу Светског
купа у дисциплини прелет у Сићеву крај Ниша.
(З. Мл.)
АЛЕКСА (Брзи Брод), Културно-умет-
ничко друштво. В. Плес у Нишу (историјат).
АЛЕКСИЋ (Славимир) ДРАГАНА. Гим-
настичарка, тренер ритмичке гимнастике, про-
фесор универзитета. (Про-
купље, 27. септембар 1969
– ). Дипломирала 1993. на
Студијској групи за фи-
зичко васпитање Фило-
зофског факултета у Нишу
(в.), магистрирала 2005. на
Факултету физичке култу-
ре у Нишу, а докторирала
2010. на Факултету спорта
и физичког васпитања у
Новом Саду. Доцент на Драгана Алексић
Факултету за спорт и физичко васпитање Уни-
верзитета у Приштини (Лепосавић).
Од своје девете године чланица је ГК Ниш
из Ниша (в.) и активно тренира спортску гим-
настику до своје шеснаесте године. Током своје
- 18 -
спортске каријере постигла је запажене резул-
тате: три пута заредом (1983, 1984. и 1985)
освојила је прво место на Појединачном првен-
ству Србије у спортској гимнастици, а 1984.
треће место екипно на сениорском Првенству
СФРЈ у спортској гимнастици у Београду, у ка-
тегорији савезни разред.
Након такмичарске каријере, у периоду од
1986. до 1988. ради као судија и аматерски тре-
нер у оквиру ГК Ниш са најмлађим такмичар-
ским категоријама. Од јануара 2005. била је
тренер женске екипе гимнастичке секције при
Спортском друштву Пионир у ОШ Бубањски
хероји у Нишу. У једном периоду, у истој сали
своје тренинге имала је и КРГ Фокица (в.). С
обзиром на то да је ритмичка гимнастика при-
вукла пажњу девојчица из њене секције, одлу-
чила је да „пређе у друге воде“ и започне
стручно усавршавање у домену ритмичке гим-
настике. Године 2008. оснива КРГ Гимнастикс
(в.), са чијим чланицама наступа са успехом на
домаћим и међународним првенствима у
ритмичкој гимнастици, на такмичењима у Ц
категорији групно и Б индивидуално и групно.
Од 2010. чланица је Гимнастичког савеза
Србије за ритмичку гимнастику. Национални је
судија у ритмичкој гимнастици за олимпијски
циклус 2013–2017, и тренутно једини судија из
Ниша. Са својим клубом је 2011. и 2012. ишла
на два велика тренерска семинара и кампа
ритмичке гимнастике у Варни (Бугарска), на
којима су предавачи биле некадашње светске
првакиње Марија Петрова и Лили Игњатова из
Бугарске, освајачице медаља са Олимпијских
игара у Пекингу 2008, Ана Бесонова (Украји-
на), Симона Пејчева (Бугарска) и Наталија Го-
дунко (Украјина), као и Елизабет Паисева (Бу-
гарска). Лиценцирани је тренер за ритмичку
гимнастику од 2014.
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, аси-
стент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. (Н. Р.)
Драгана Алексић са најмлађим, „сребрним“ чланицама КРГ
Гимнастикс (Фокица куп, Ниш, 2014)
 А

АЛЕКСИЋ (Јордан) ЛАЗАР. Џудиста. АМАДЕУС, Клуб реалног аикидоа.

(Гњилане, 13. март 1995 – ). Студент Факултета Настао је 2007. као секција КРА Феникс. На
спорта и физичког васпи- првом тренингу, одржаном 28. јануара 2007,
тања у Нишу (в.) од 2014. учествовало је шесторо ентузијаста. Од 29. ок-
Од 2004. до 2007. првак тобра 2008. Амадеус ради као посебан клуб.
државе у млађим узрасним Оснивачи клуба били су Зоран Миливојевић,
категоријама. У 2008. осво- мајстор реалног аикидоа 3. дан, и Драган Ми-
јио треће место на Школ- лосављевић, 1. дан. Данас броји преко 140 чла-
ској олимпијади Србије. нова, од којих по једанаесторо има звање мај-
Носилац државних медаља стора (црни појас) и мајсторских кандидата
за кадете у 2010/11. Првак (браон појас). Клуб је организовао бројне семи-
државе за јуниоре 2012. наре од националног и интернационалног зна-
Освајач трећег места на чаја које је водио мајстор Љубомир Љуба Вра-
Првенству Балкана за ју- Лазар Алексић чаревић. (Н. Р.)
ниоре 2012. и 2014. У периоду 2012–2014. но-
силац је медаље са првенства државе за млађе АМЗИЋ (Трајко) ОСМАН. Боксер. (Ниш,
сениоре, а 2014. вицешампион Србије у конку- 31. мај 1946 – ). Од 1975. осамнаест година ра-
ренцији сениора. дио је као професионални
У саставу репрезентације учесник је на возач у Нишкој млекари, а
европским куповима у Италији, Грчкој, Руму- пензионер је од 1992.
нији и Аустрији у категорији до 81 кг. Успешно је играо мали
У саставу је екипе УЏСК Кинезис (в.) као фудбал и рукомет, а најве-
такмичар у Џудо суперлиги Србије. ће спортске успехе оства-
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК рио је у боксу. Члан БК
Кинезис. (Н. Р.) Раднички, боксер одличне
технике и разорног удар-
АЛЕКСИЋ (Душан) МИРОСЛАВ. Фуд- ца. Под вођством тренера
балер. (Куршумлија, 21. јул 1960 – ). Основну Живка Веселиновића Ман-
школу и гимназију завр- џе (в.) за кратко време по- Осман Амзић
шио у родном месту, а стао је боксерски шампион, познат и у Европи.
Вишу тренерску школу у Од многих награда и признања издвајају се
Нишу. Истакнути првоти- следеће: златна медаља на Турниру олимпиј-
мац ФК Раднички (в.). ских нада у Берлину 1965; три титуле првака
Фудбал је почео да игра државе у појединачној сениорској конкуренци-
1978. у ФК Косаница. Већ ји: 1966. у мува категорији, 1970. и 1971. у перо
1979. прешао је на Чаир у категорији; златна медаља на Балканском
редове Радничког, чије је првенству у мува категорији, Београд, 1966;
боје бранио наредних де- сребрна медаља на Балканском првенству у
сет година. Потом је једну перо категорији, Варна, 1970; златни појас на
сезону играо за новосад- Мирослав Алексић
Боксерском првенству Београда 1969.
ску Војводину, да би 1990. пронашао инострани Добитник је Октобарске награде Ослобо-
ангажман у Грчкој. У ФК Докса (Драма) играо ђење града Ниша (в.) за 1966. годину.
је осам година. Дао је велики допринос успеси- Лит.: Боривој Никшић, Историја бокса (савезна такмичења
ма Радничког у Купу УЕФА, а посебно ће се и такмичења репрезентације Југославије), Боксерски савез Југо-
памтити његов гол у Напуљу против Наполија славије, Београд, 1982; Монографија ОШ Краљ Петар I – Осамде-
(2:2), који је омогућио Нишлијама пролаз у сет година постојања, Ниш, 2013. (А. Б. Ф.)
друго коло. Постигао је и веома важан гол у
последњем првенственом колу 1986. против АНДОНОВИЋ (Пантелија) АНДОН. Со-
Рада у Београду (1:1), који је Радничком донео колац, покровитељ многобројних спортских
повратак у прволигашко друштво. По завршет- клубова и манифестација у међуратном Нишу.
ку играчке каријере кратко време био је помоћ- (Ниш, 14/27. јануар 1886 – Ниш, 30. јануар
ни тренер Радничког, а од 2005. ради као рефе- 1972). Чувени трговац и велетрговац из Ниша.
рент за спорт у Општини Куршумлија. (Д. М.) Родио се као шесто дете оца Пантелије – Панче,
родом и пореклом из Велеса у Македонији, и
АЛФА, Кошаркашки клуб. В. Кошарка у мајке Маријоле из познате старе нишке трго-
Нишу (историјат). вачке породице Попић. Школовао се и изучавао
трговину под покровитељством свог ујака Ђор-

- 19 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Андон Андоновић
ђа Ђоке Попића. Пред Први светски рат отвара
ортачку трговачку фирму са Драгомиром Ми-
ловановићем и Исаком Мандилом. У међурат-
ном периоду био је инвеститор и сувласник (са
Драгомиром Миловановићем) велелепне палате
и трговинске радње у њеном приземљу у цен-
тралном делу Обреновићеве улице у Нишу. За
време окупације био члан Управног одбора
Црвеног крста у Нишу. Тајно подржавао и нов-
чано помагао Равногорски покрет. Забележено
је да је плаћао кауције за пуштање из затвора
пријатељима и деци пријатеља, симпатизерима
оба антифашистичка покрета, на крају и по це-
ну личног иметка. Као врло угледног Нишлију
Немци га октобра 1941. хапсе и затварају у ло-
гор на Црвеном крсту у првој групи талаца –
виђенијих Нишлија. Априла 1943. још једном је
ухапшен и послат у затвор Гестапоа у Београду.
По пуштању из затвора остатак окупације про-
вео је са женом у Београду. Након ослобођења
вратио се у Ниш. Последње године живота про-
вео у свом стану у Обреновићевој 41 у Нишу.
До Другог светског рата био истакнути
члан управног одбора и један од главних фи-
нансијера Соколског друштва Ниш и Моравске
соколске жупе (в.). Један од главних финанси-
јера соколске, коњичке и стрељачке организа-
ције у Нишу. Носилац је Ордена Светог Саве и
Ордена Југословенске круне 4. реда.
- 20 -
Извори.: Књига крштених цркве нишке храма Св. оца Нико-
лаја за 1885/86. годину, под редним бројем 5 за 1886, ИАН; Поли-
тика, број од 18. јула 1937, стр. 6; Матична књига умрлих Сабор-
ног храма у Нишу, књига VI (ХII) за 1972. годину, редни број упи-
са 25; Извод из матичне књиге умрлих за Град Ниш, број 203/1-
4555/2014-08 од 15. августа 2014. на име Андона Андоновића,
уписан под тек. бр. 97 за 1972. годину; разговор вођен са Драганом
Миловановић, унуком Драгомира Миловановића и унуком деда-
ујке Андона Андоновића, дана 19. јула 2014. у Београду.
Лит.: Звездан М. Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920–1941, Ниш, 2011, стр. 313. (Б. Т.)
АНДРЕЈЕВИЋ (Алекса) РАДИВОЈЕ.
Спортски радник. (Ниш, 1883 – Ниш, 31. окто-
бар 1967). Изузетно заслужан за развој нишког
спорта, а посебно за рад ФК Синђелић (в.), чији
је председник био петнаест година. Као пред-
седник клуба допринео је
његовој афирмацији, како
у земљи тако и у инос-
транству. Организовао је
гостовања у Грчкој и Бу-
гарској. На његову иници-
јативу изграђено је спорт-
ско игралиште Синђелића
(1926) (в.). Био је председ-
ник првог боксерског клуба
у Нишу, са називом БАК (в.
Бокс у Нишу), крајем 1936. Радивоје Андрејевић
и почетком 1937. У нишким спортским организа-
цијама активно је радио четрдесет година.
Године 1939. лист Политика објављује
слику Радивоја Андрејевића као председника
Нишког боксерског клуба, уз текст: „За свој
напредак и успех Нишки бокс клуб може да
захвали у првом реду своме претседнику г. Ра-
ду Андрејевићу, индустријалцу, који не жалећи
труда и материјалне жртве и уз потпору добрих
сарадника и чланова клуба невероватном пре-
даношћу ради на развитку бокса и осталих
дисциплина у Нишу.“
Лит.: Јубилеј Боксерског клуба Раднички Ниш 1947–1957,
Ниш, 1957; Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић 1918–1968, Ниш,
1972. (А. Б. Ф.)
АНДРЕЈЕВИЋ (Миливоје) СТЕВАН.
Фудбалер, спортски рад-
ник. (Зајечар, 20. мај 1950
– ). Фудбалску каријеру
почео је у родном Зајеча-
ру, где је стекао основно и
средње образовање. За пр-
ви тим ФК Тимок заиграо
је са шеснаест година.
Дрес клуба у коме је по-
никао носио је до 1971,
када се отиснуо у профе-
сионалце и постао члан Стеван Андрејевић
ФК Раднички из Ниша (в.). Након испуњења

обавеза из четворогодишњег уговора, прихва-
тио је понуду Црвене звезде из Београда, где је
провео годину дана. Већ 1976. вратио се у ФК
Раднички и дао пуни допринос да клуб са Чаи-
ра сачува прволигашки статус. Играчку каријеру
завршио је у ФК Тимок, коме је помогао да по
први пут избори пласман у друголигашко
друштво. Затим је три године био генерални
секретар овог зајечарског клуба, а онда се вра-
тио у Ниш и као дипломирани правник осамна-
ест година радио у београдској фирми Интер-
преглед. У ФК Раднички из Ниша ради као
секретар стручног штаба. (Д. М.)
АНЂЕЛКОВИЋ, ЈОВАН ЦИКАН. Фуд-
балер. (Пирот, 14. август 1942 – Ниш, 27. април
1969). Миљеник навијача
ФК Раднички (в.) фудбал-
ску каријеру започео је у
Радничком из Пирота. Од
јуна 1962. бранио је боје
Црвене звезде (Београд), за
коју је одиграо 32 утакми-
це и постигао тринаест
голова. У нишки ФК Рад-
нички дошао је јануара
1964. У тиму са Чаира о-
диграо је 175 утакмица и Јован Анђелковић
постигао 78 голова. Играо је за све репрезента-
тивне селекције: за омладинску је одиграо че-
тири, за младу једну, а за најбољи државни тим
две утакмице, против СССР-а и Бугарске. Био
је атлетски грађен, брз и одличан стрелац, и
остао је у најлепшем сећању љубитељима фуд-
бала. Умро је у напону фудбалске снаге од рака
на плућима. (Д. М.)
АНТИЋ (Марина) МАРКО. Атлетичар,
професор физичког васпитања. (Ниш, 6. јануар
1987 – ). Завршио ЕТШ
Никола Тесла и Факултет
спорта и физичког васпи-
тања у Нишу (в.). Од 2002.
до 2006. био је члан АК
Железничар (в.), од 2006.
до 2009. АК Цар Кон-
стантин, да би се поново
од 2009. до 2014. вратио у
АК Железничар. Као јуни-
ор освојио две медаље на
Првенству Балкана: друго Марко Антић
место, 4 x 100 м – 43.19, у Нишу и прво место,
4 x 400 м – 3:15.19, у Катерини. Као сениор
освојио треће место у штафети 4 x 100 м на Пр-
венству Балкана у Ескишехиру 2012. Учество-
вао на Првенству Србије у дворани 2013 (прво
место, 60 м – 6.91), финалу Купа Србије у Кра-
- 21 -
А
гујевцу (прво место, 100 м – 10.91) и Првенству
Србије у Сремској Митровици (100 м, прво
место – 10.74; 200 м, прво место – 21.48). За
државну сениорску репрезентацију наступио је
девет пута (балканска првенства, купови Евро-
пе и Универзијада 2009. у Београду). (В. Г.)
АНТИЋ (Илија) СЛОБОДАН. Фудбалер,
фудбалски тренер. (Паси Пољана, 13. новембар
1950 – ).Завршио Факултет физичке културе у
Нишу (в.). Почео је са фудбалом од најранијег
детињства. На иницијати-
ву искусног фудбалског
педагога и тренера Радета
Јовановића Гипца (в.) од
своје дванаесте године тре-
нира у пионирима Фуд-
балског клуба Раднички из
Ниша (в.). Постаје стални
члан фудбалске селекције
Србије, а, касније, и омла-
дински репрезентативац
Југославије. Први профе- Слободан Антић
сионални уговор потписао је 1969. за ФК Рад-
нички и стандардни је првотимац овог клуба све
до 1979, када одлази у Фудбалски клуб Нанси
(Француска). После годину дана враћа се у
Раднички и даје свој допринос најуспешнијој
сезони Клуба, када екипа Радничког стиже до
полуфинала Купа УЕФА. Године 1981. одлази у
ФК Олимпик (Марсеј), за који успешно игра две
такмичарске сезоне и 1983. завршава играчку
каријеру.
По завршетку фудбалске каријере бави се
тренерским позивом. Завршава Вишу тренерску
школу у класи проф. др Станимира Јоксимови-
ћа (в.). Као тренер ради у фудбалским клубо-
вима Напредак (Алексинац), Слога (Ниш) (в.),
Синђелић (Ниш) (в.), Рудар Фахоп (Алексинач-
ки Рудници), а касније и као инструктор – се-
лектор у Фудбалском савезу Југославије.
Последњи ангажман имао је 1999. у ФК Казма
у Кувајту, где је радио као тренер млађих кате-
горија. После три године у Кувајту враћа се у
Ниш, где и данас живи.
Као део најужег руководства клуба Цар
Константин (в.), у сарадњи са председником
клуба Радетом Ђорђевићем, тренером Миодра-
гом Стоиљковићем Реџом и генералним секре-
таром Миодрагом Војиновићем Војином, довео
је клуб са Бубња из најнижег ранга такмичења
до Српске лиге.
Слободан Антић је четврти фудбалер Рад-
ничког свих времена по броју одиграних првен-
ствених сусрета у Првој савезној лиги, а на
првом месту ако се узму у обзир играчи који су
потекли из фудбалске школе Радничког. (А. Б. Ф.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
АНТОНИЈЕВИЋ (Веселин) МИХАЈЛО
МИША. Дизач тегова, тренер, спортски рад-
ник. (Ниш, 11. април 1944 – Београд, 3. новем-
бар 2010). Године 1965. завршава Групу за фи-
зичку културу ВПШ у Нишу, након чега ради у
нишкој Гимназији Стеван Сремац као профе-
сор физичког васпитања. Један је од оснивача и
први тренер Клуба за дизање тегова Ниш (в.).
Године 1972. сели се у Београд и заснива
радни однос у Спортском центру Вождовац на
Бањици као стручни сарадник за рад у терета-
ни, одакле одлази у пензију 1996. Те 1972. по-
чиње са радом и у КДТ Партизан, али врло
брзо (1974) оснива КДТ Вождовац, који под
његовим будним оком и стручним радом поста-
је један од најуспешнијих и најтрофејнијих
клубова у овом спорту у СФРЈ и СРЈ. Дуго је
радио као савезни тренер свих селекција у ди-
зању тегова. Један је од оснивача КДТ Црвена
звезда (1997), у чијем раду је активно учество-
вао на месту тренера и секретара до својих
задњих дана. У знак поштовања према његовом
спортском стваралаштву, у Београду се одржа-
ва Меморијални турнир Михајло Миша Анто-
нијевић. (Н. Нш.)
АПЕЛОВАЦ. В. Излетишта у Нишу.
АПЕЛОВАЦ, Стрелиште. В. Спортски об-
јекти у Нишу
АРАНЂЕЛОВИЋ (Градимир) БРАНКА.
Каратиста, тренер, професор физичког васпи-
тања. (Ниш, 25. новембар
1987 – ). Члан КК Ниш (в.)
од 2004, репрезентативка
Србије од 2007. Такмичи
се са изузетним успехом
најпре у јуниорској, а за-
тим и у сениорској конку-
ренцији. Вишеструки је
освајач медаља на првен-
ствима и куповима Србије
појединачно и у Национал-
ној премијер лиги екипно са Бранка Аранђеловић
КК Ниш, а од постигнутих резултата издвајају
се: треће место на Медитеранском првенству
2007. у јуниорској конкуренцији; треће место
на Европском првенству за сениоре у Цириху –
борбе екипно и треће место на Балканском
првенству 2011; треће место екипно и поједи-
начно на Студентском првенству света 2014.
Више пута је номинована за спортисту града
Ниша; добитник је признања за допринос спор-
ту и афирмацији Града Ниша; неколико пута
проглашена за спортисту Градске општине
- 22 -
Црвени Крст; признати категорисани спортиста
Републике Србије. (Н. С.)
АРАНЂЕЛОВИЋ (Драган) ВЛАДИМИР.
Тенисер, тениски тренер. (Ниш, 13. новембар
1983 – ). Поникао је у Те-
ниском клубу Раднички
(в.) и са четрнаест година
постао првак Србије за
старије пионире. Са осам-
наест година одлази у
Подгорицу и осваја титулу
сениорског првака Црне
Горе. У то време почео је
да се са великим успехом
бави и тренерским пози-
вом. Вратио се у Ниш и Владимир Аранђеловић
наставио да ствара квалитетне такмичаре, од
којих су неки освајали титуле јуниорских
државних шампиона. Од 2008. ангажован је као
тренер у Тениској академији Живковић (в.). Са
тенисеркама ТАЖ-а освојио је екипна првенства
Србије до шеснаест и осамнаест година. (Е. Ц.)
АРСЕНИЈЕВИЋ (Миодраг) ВЛАДИМИР
МУШКИ. Рукометаш, судија, рукометни рад-
ник. (Ниш, 20. јун 1935 – ).
Рукометом је почео да се
бави 1949. у Рукометном
клубу Металац из Ниша.
Августа 1950. на Плав-
ском језеру, у кампу ДИФ-
а и Средње фискултурне
школе из Земуна, стиче
звање рукометног тренера.
Као активан играч тренира
екипу Металца до прела-
ска у РК Железничар (в.) Владимир Арсенијевић
1952. године, где игра велики рукомет све до
његовог укидања. Поред екипе Металца, коју је
тренирао у великом рукомету, био је тренер ма-
лог рукомета у екипи Браника из Марибора, за
коју је, иначе, играо велики рукомет, и екипе
Младост из Ниша, која је била, уз Дубочицу и
Железничар, једна од најквалитетнијих екипа
јужне Србије шездесетих година. На Филозоф-
ском факултету у Нишу 1988. одбранио је
дипломски рад за звање тренера првог разреда.
Годинама ради на организовању екипа млађих
категорија, а нарочито је био успешан у школи
рукомета СД Горан, чија је екипа била трећа на
Олимпијади у Зајечару 2004.
Судијским позивом почео је да се бави
1955. у Нишу као судија великог и малог руко-
мета. Судио је републичку лигу малог рукоме-
та, група Марибор. Као члан Збора судија Ни-

Владимир Арсенијевић (трећи здесна) за записничким
столом у Хали Чаир.
ша био је на свим дужностима у судијској
организацији, од секретара и председника Збо-
ра, до председника Судијске организације
Србије и члана Судијске комисије РСЈ. Судио
је 1120 утакмица великог и малог рукомета, од
општинске до Прве савезне лиге, у периоду од
1955. до 1980, када је постао савезни контро-
лор. Од 1980. до пензионисања 2000. обавио је
1200 контрола. Остварио је укупан непрекидан
стаж од 45 година у судијској организацији.
Као представник играча члан је првог
Општинског рукометног савеза Ниша (1950), у
коме је касније био секретар и председник. Но-
силац је свих признања рукометне организаци-
је, од значке до повеље РСЈ. Као представник
градске организације био је члан свих форума
Србије и члан конференције РСЈ, а посебну
улогу имао је у раду Железничара као дугого-
дишњи члан управе. Посебно се истицао у
организовању такмичења на свим нивоима, од
школских до лигашких такмичења, и као непо-
средни организатор судијских и тренерских
семинара на подручју јужне Србије.
Један је од ретких пионира рукомета који
је у континуитету преко 55 година остао акти-
ван у спорту. Ужа специјалност му је статисти-
ка, којом се бави дуго и помаже заинтересова-
ним тренерима да преко података прате свој
уложени труд у тренажном процесу. (Е. Ц., П. В.)
АРСЕНИЈЕВИЋ (Владимир) МИОДРАГ.
Соколац. (Ниш, 1908 – Ниш, 1991). Завршио
браварски и месарски занат (1924), након чега
је отворио трговинску радњу. Пред Други свет-
ски рат у Грамади код Сврљига ради у произ-
водњи креча. После рата бави се браварским
занатом, добија посао у нишком Ангропромету,
где, након завршетка Више комерцијалне шко-
ле при Трговачкој академији, постаје шеф ра-
чуноводства, а касније прелази у београдски
Воћар, одакле одлази у пензију.
Између два светска рата био је члан коњичке
чете Соколског друштва Ниш (в.) и велики фи-
- 23 -
А
нансијер Соколског друштва и Моравске сокол-
ске жупе Ниш. Са нишким соколцима био је уче-
сник соколског слета у Софији 1938. Миодрагов
син, Владимир Арсенијевић Мушки (в.), познати
је нишки рукометни спортски радник.
Лит.: Звездан М. Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920–1941, Ниш, 2011, стр. 282–285. (Б. Т.)
АРСЕНИЈЕВИЋ (Владимир) МИОДРАГ.
Рукометаш, рукометни судија, спортски рад-
ник. (Ниш, 15. децембар
1963 – ). Дипломирао на
Електротехничком факул-
тету у Нишу. Рукометом
почео да се бави у Основ-
ној школи 21. мај (касније
Цар Константин), најпре
као голман, у омладинској
школи Железничара (в.)
играо је на позицији бека,
да би се афирмисао као
пивотмен. Прошао је све Миодраг Арсенијевић
клупске селекције и наступао за омладинску
репрезентацију СФР Југославије, са којом је
освојио сребрну медаљу на Балканијади. Већ
1989. због повреде је прекинуо играчку карије-
ру, али се истовремено посветио суђењу. Сти-
гао је до звања савезног судије, делио је правду
у прволигашкој конкуренцији, да би га промена
критеријума онемогућила да стекне звање ме-
ђународног рукометног судије. Био је рукомет-
ни функционер, председник Збора нишких ру-
кометних судија, а налазио се и на челу Спорт-
ског савеза Ниша (в.). (Е. Ц.)
АРСОВИЋ (Мирко) ЈЕЛЕНА. Шаховски
ФИДЕ мајстор. (рођ. Младеновић; Ниш, 13. но-
вембар 1980 – ). Врло ра-
но, већ у четвртој и петој
години, уз оца и брата
научила да игра шах. Го-
дине 1988. први пут је
играла на Првенству Ни-
ша, и то у конкуренцији
девојчица до шеснаест
година, и освојила друго
место. Године 1992. на-
ступила је за ШК Ниш (в.)
на Купу Југославије у се- Јелена Арсовић
ниорској конкуренцији. До 1998. играла је на
многим званичним кадетским такмичењима и
за освојена прва, друга или трећа места добила
је више од двадесет пехара и исто толико ме-
даља. Истовремено је играла за сениорске еки-
пе нишких клубова Студент, Ниш и Водовод.
Касније је играла и за ШК Пирот. Године 1996.
била је представница Југославије на Европском
првенству у Словачкој. Године 1999. постала је
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
омладинска првакиња Југославије, освојила ти-
тулу ФИДЕ мајстора и представљала Југосла-
вију на ЕП у Грчкој. Учествовала је на Поједи-
начном шампионату за жене 2002. и освојила
пето место, као и прву норму за титулу интер-
националног мајстора. Године 2008, на међуна-
родном мешовитом турниру у Кавали (Грчка),
освојила је и другу норму за титулу интер-
мајстора. Наставила је са успесима, нарочито
на екипним шампионатима, играјући послед-
њих година за Југовић из Каћа.
Извор: податке дао Мирко Младеновић. (Н. Ж.)
АС, Одбојкашки клуб. Основан 7. јула
1997. Члан Одбојкашког савеза града Ниша,
Спортског савеза Ниша (в.) и Одбојкашког са-
веза Србије. У свом погону тренутно ради са
преко двеста чланова оба пола. Има осам тре-
нера, од којих су двојица
доктори наука из области
спорта и физичког васпи-
тања, двојица професори
физичке културе, а че-
творица студенти Факул-
тета спорта и физичког
васпитања. АС је постигао
запажене резултате у од-
бојкашком спорту на ни-
воу града, али и републи-
ке. Прва женска екипа такмичи се у Другој ли-
ги – Исток Одбојкашког савеза Србије. Мушка
екипа такмичи се у Међуопштинској лиги Ниш.
Друга женска екипа такмичи се, такође, у Ме-
ђуопштинској лиги Ниш. Сваке године млађе
селекције клуба наступају на општинским, ре-
гионалним и државним првенствима.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
АСАНОВИЋ (Јемин) АДЕМ ЧАВКА.
Боксер. (Ниш, 29. јун 1954 – ). Дугогодишњи
радник нишког Вулкана, одакле је и отишао у
пензију. Почео са боксом 1968. код тренера
Томислава Келаве (в.) и
Мирка Мацура (в.). Први
званични меч имао је
1970. У својој боксерској
каријери боксовао је у му-
ва, бантам и перолакој ка-
тегорији. Целу каријеру
провео је у БК Раднички
из Ниша (в.), а од бокса се
опростио 1985. Био је изу-
зетан техничар и боксер
чистих удараца. Адем Асановић
Појединачни првак Југославије у боксу био
је два пута: године 1973. у мува категорији и
1976. у бантам категорији. Године 1973. учес-
- 24 -
твује на Европском првенству у боксу (Бео-
град) у мува категорији, а исте године трећи је
на Балканском шампионату у Атини, такође у
мува категорији. После меча са Пољаком Бла-
жинским у Скопљу 1974. добија награду за нај-
бољег техничара манифестације. Године 1975.
био је првак Медитеранских игара у Алжиру.
На манифестацији Златна рукавица два пута је
понео епитет најбољег техничара.
Ушао је и у састав репрезентације Југосла-
вије, а дрес са државним грбом носио је без
прекида од 1972. до 1976.
Добитник је Октобарске спортске награде
Ослобођење града Ниша (в.) за 1975. годину.
Лит.: Александар М. Станојевић, Нишлије а нису калфе,
Ниш, 2007. (А. Б. Ф.)
АТЛЕТИКА У НИШУ (историјат). Као и
код многих других спортова, и почеци бављења
атлетиком у Нишу везују се за соколску органи-
зацију (в.), која је неговала пешачка трчања, ска-
кање уз помоћ мотке итд. Прве забележене атлет-
ске резултате остварили су 1907. Никодије Пет-
ровић, који је претрчао 100 м за 15 с., и Срета
Станковић, који је на такмичењу у Крагујевцу
освојио награду у скоку с мотком. На други дан
Духова, а поводом стогодишњице од смрти Сте-
вана Синђелића, у Нишу је 1908. одржано такми-
чење у бацању копља.
Први писани податак о атлетском такми-
чењу по завршетку Првог светског рата објавио
је лист Спортиста 1926. У листу пише да су
приликом свечаног отварања игралишта НСК
Синђелић (в.) одржани и олимпијски спортски
дани, на којима је одржана и пешачка или крос-
контри трка од села Габровац до Ниша, тј.
игралишта Синђелића. Први на овој трци, дугој
око пет километара, био је Тодор Јанковић, а
други Миодраг Скочајић. У напису се износи и
податак да је „првака са прошлих трка, г. Ђор-
ђевића, изневерило срце на пола пута“, из чега
се може закључити да је оваквих трка било и
раније. Истог дана, о Духовима (који су те го-
дине падали 21. јуна), одржана је и трка на 110
Лакоатлетска секција НСК Железничар, 1939.

м, у којој је победио Јаковљевић, а други стигао
Ђорђевић. Још увек се говори о пешачким
тркама, а не о атлетици, тј. лакој атлетици, како
се тада овај спорт звао.
Све до појаве лакоатлетске секције НСК
Железничар такмичења у атлетским дисципли-
нама одржавана су у оквиру соколске органи-
зације. Тако су лакоатлетски рекорди Соколске
жупе Ниш за 1936. били: копље 800 г (бољом
руком) – 40,30 м, Стеван Крстић (Босиљград);
бацање кугле 7,25 кг (бољом руком) – 9,70 м,
Зиси Тодоровић (Ниш – Матица); диск 2 кг
(бољом руком) – 33,50 м, Зиси Тодоровић (Ниш
– Матица); скок у вис залетом – 1,50 м, Бранко
Милошевић (Ниш I); скок у даљ залетом – 5,40
м, Миливоје Будимир (Неготин – Крајина);
скок у вис с мотком – 2,50 м, Бранко Милоше-
вић (Ниш I); трчање на 100 м – 13 с., Стеван
Марчета (Неготин – Крајина) и Бранко Мило-
шевић (Ниш I).
Први организовани вид бављења атлети-
ком у Нишу започиње 1937. оснивањем Атлет-
ског клуба Железничар (в.), који је настао као
лакоатлетска секција при Ногометном спорт
клубу Железничар (в.). Сва окупљања атлети-
чара, као и такмичења, дешавала су се на ста-
диону Железничара (в.). Први лакоатлетски ми-
тинг, о коме је писала и београдска штампа,
одржан је 2. октобра 1938. У Ниш су допутовали
атлетичари београдских клубова БСК и Руски, а
домаћини су били чланови Железничара.
Атлетска такмичења одржавана су и за
време рата, па је 27. јула 1941. у Нишу одржан
лакоатлетски митинг уз учешће атлетичара
БСК из Београда и Железничара из Ниша.
Првенство Ниша у атлетици одржано је 20. и
21. септембра 1941.
У Нишу су се крајем 1942. и почетком
1943. појавиле бројне атлетске секције. Осни-
вању ових секција претходили су извесни дога-
ђаји у окупираној Србији: најпре је тадашња
Плакат за први јесењи крос у Нишу, 1942.
- 25 -
А
српска влада донела Уредбу о државној кон-
троли спортских организација (коју је требало
да врши Министарство просвете), а касније је
министар просвете Велибор Јонић установио
Државни спортски одбор, на чијем је челу био
Миливоје Вук-Арачић. Једна од наредби Др-
жавног спортског одбора била је да сваки клуб
у свом саставу мора имати најмање три секције,
па су многи клубови, макар само на папиру,
основали атлетске секције. Тако је крајем 1942.
основана лакоатлетска секција НСК Победа
(в.). Вођа секције био је Зоран Лонгиновић, а
најпознатији чланови били су: Божидар Гојко-
вић Буда (в.), Лазар Цанић, Зоран Дикић, Јосип
Шпелетић, Небојша Илић, Гаврило Јовановић
Галац (в.) и други. Победа је била добро орга-
низована секција, која се појављује и као орга-
низатор такмичења у ратним условима и истиче
се добрим резултатима на Првенству Србије.
Треба истаћи и одличну сарадњу између лакоа-
тлетских секција Железничара и Победе, без
обзира на велико спортско ривалство.
Прво послератно такмичење било је
Првенство Србије у лакој атлетици 4. и 5. авгу-
ста 1945. У то време у Нишу су већ била фор-
мирана нека фискултурна друштва, која су и-
мала и лакоатлетске секције: ФД Раднички, ФД
Слога и ФД Јединство (в.). Учествовали су
представници следећих округа: Ниш, Прокуп-
ље, Зајечар, Јагодина, Крагујевац, Пожаревац,
Београд, Ваљево, Чачак и екипа 21. српске
ударне дивизије. Учешће такмичара из Ниша на
овом такмичењу било је скоро симболично.
Треба истаћи двоструку победу Нишлије Лаза-
ра Цанића (в.) на 1.500 и 5.000 м.
Године 1946. при ФД Мостовац и ФД Ди-
намо основане су и атлетске секције.
Систем такмичења у лакој атлетици успо-
стављен је 1947. Програм тог система такми-
чења прате атлетичари Железничара и Раднич-
ког. Раднички је изборио право учешћа у Лиги
Србије, али није учествовао, јер су сви његови
чланови приступили Железничару, који је на-
Отварање атлетског кроса у Нишу 1946.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Збор атлетских судија на првенству ЈНА у Нишу 1977.

Стоје, слева: Јоцко Лазић, Зоран Јањић, Зоран Дојчиновић,
Александар Поповић, Крста Радовић, Чедомир Стојановић,
Драгољуб Јовановић, Славољуб Првуловић, Радмило Радека,
Ниш, 1949. Стоје, слева: Љубица Штрал, Смиља Бизјак, Љубица Јовица Здравковић, Саша Ковачевић. Чуче, слева: Небојша
Новаковић, Даринка Тодоровић, Мирка Радивојевић, Костић. Маринковић, Слободан Митић, Родољуб Крстић, Новица
Чуче, слева: Мирјана Илић, Анита Хениг, Олга Ђорђевић, Дамјановић, Владислав Гатарић, Славољуб Ћурић, Драган
Светлана Милић, Добрила Динић, Наталија Динчић. Миленковић, Милисав Петровић.
ставио такмичења. Атлетичарке Радничког учес-
твовале су на такмичењима до 1952. Од 1952. пи-
сани трагови постоје само о АК Железничар.
АК Железничар био је организатор Првен-
ства Србије 1953. на стадиону Железничара (в.),
а 1954. на новом Градском стадиону (в.) одр-
жан је, у оквиру прославе 7. јула, Двомеч
репрезентација Ужа Србија – Македонија.
Још две значајне ствари за атлетски спорт
у Нишу одиграле су се 1954. На дан 8. јануара
1954. основан је Нишки атлетски одбор, тј.
Атлетски подсавез. За првог председника иза-
бран је Никола Радуловић, мајор ЈНА. Септем-
бра је формиран Збор атлетских судија Ниша.
За председника Збора изабран је Крста Радовић
(в.), а за секретара Александар Поповић (в.).
Даљи развој атлетике у Нишу везан је за
Атлетски клуб Железничар, који је касније био
матица за стварање атлетских клубова Нишки
маратон (1997) (в.), Цар Константин (2004) (в.)
и Академски атлетски клуб Ниш (2006) (в.). (В. Г.)

Двомеч Македонија – Ужа Србија, Ниш, 7. јул 1954.

Екипно првенство СР Србије, Ниш 1954. Крос Ништа нас не сме изненадити у Нишу.

- 26 -

Старт трке ходача на Меморијалу 12. фебруар,
12. фебруар 1978.
Финиш трке на 400 м, Првенство Србије 1983. у Нишу.
Пионирско првенство СФРЈ у Нишу 1991.
Последње првенство старе државе.
Слева: Раде Радовановић (тренер), Живко Поповић (судија) и
Михајло Поповић (тренер) на ЕП у Београду 1962.
- 27 -
А
АУТОМОБИЛИЗАМ У НИШУ (истори-
јат). Први аутомобил у Србији појавио се 1903.
у Београду у власништву Божидара Радулови-
ћа. За управљање овим аутомобилом ангажован
је Сретен Костић, каснији шофер Краља Петра I
Карађорђевића. Досадашња сазнања не указују
када се тачно у Нишу појавио први аутомобил.
Оно што је сигурно је да су први аутомобили у
Нишу припадали краљу, војсци или влади то-
ком балканских и, сигурно, током Првог свет-
ског рата, када Ниш постаје ратна престоница
Краљевине Србије. На сачуваним филмовима и
фотографијама из времена окупације Ниша у
Првом светском рату виде се на нишким ули-
цама разна војна и цивилна возила окупатор-
ских војски (Аустроугарске, Немачке и Бугар-
ске). По ослобођењу у Првом светском рату у
Ниш стижу и моторна возила савезничких вој-
ски, првенствено Француске, али и Српске вој-
ске. До сада није познато који је Нишлија имао
први аутомобил. Према сећањима старих
Нишлија, које је забележио проф. др Миладин
Илић (в.) , сматра се да је то био аутомобил Бо-
ривоја Поповића – чика Боре. Он је аутомобил
добио приликом демобилизације након Првог
светског рата, а њиме је као санитетским вози-
лом управљао на Солунском фронту. Био је то
аутомобил марке Форд модел T 1913. Боривоје
Поповић је свој аутомобил возио и у спортске
сврхе, а био је и члан надзорног одбора Првог
српског аутомобилског клуба – Секције у Ни-
шу. У забележеним сећањима је и аутомобил
старе нишке трговачке породице Попић. Чиње-
ница је да су тридесетих година ХХ века при-
ватне путничке аутомобиле поседовали углав-
ном само имућнији нишки трговци, индустри-
јалци, лекари и инжењери.
Први српски аутомобилски клуб основан је
1922. у Београду, а 1926, спајањем са хрватским
и словеначким клубовима, мења назив у Ауто-
клуб Краљевине Југославије. Београдска секци-
ја АК КЈ 1935. оснива своја повереништва у
Новом Саду, Нишу и Скопљу. По изласку
Хрватског ауто клуба из АК КЈ, Први српски
аутомобилски клуб из Београда оснива у Нишу
своју секцију 17. новембра 1940. Први председ-
ник нишке аутомобилске секције био је др Бо-
жидар Ристић, а управа је бројала четрдесет
чланова. Колико је познато, аутомобилске трке
пре Другог светског рата у Нишу нису одржа-
ване, а избијање рата и окупација Краљевине
Југославије прекинули су даљи развој аутомо-
билизма у Нишу. У међуратном периоду про-
моција аутомобилизма као новог спорта огле-
дала се кроз дефилеа аутомобила нишким ули-
цама или туристичко-спортске вожње кроз
ближу и даљу околину Ниша.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Године 1948. формира се Аутомобилски и
мотоциклистички савез Југославије, а исте го-
дине и АМС Србије у Београду. У том првом
периоду, у оквиру масовне организације под
називом Народна техника, два најзначајнија
друштва у Нишу била су Ваздухопловно и Ау-
томобилско и мотоциклистичко друштво, с ти-
ме да је ваздухопловно било бројније. Народна
техника је у том периоду добила неколико тро-
фејних аутомобила, на којима су чланови у
Нишу обучавани у вожњи.
Нишко Аутомобилско-мотоциклистичко
друштво променило је име у Ауто-мото друш-
тво Ниш 1954. и преселило се у просторије где
се налази и данас, у Улици Милорада Вељко-
вића Шпаје 15.
Аутомобилске трке. Прва аутомобилска
трка у Нишу одржана је 1947. године. Тачан
датум није познат. У овој трци учествовала су
само два аутомобила са двојицом возача – так-
мичара. Аутомобилом Fiat milecento – sport,
управљао је Нишлија, предратни мотоциклиста
Лазар Јовановић Муре (в.), и победио јединог
супарника, чије име, нажалост, није познато.
Аутомобилско-мотоциклистичко друштво
Ниш под окриљем Народне технике прихвати-
ло се организације ауто-мото трка Првенства
Србије за 1953. годину, које су и одржане сре-
дином маја 1953. у Нишу. Међутим, нису се
одазвали сви позвани возачи, а и дужина трке
од 20 км више је личила на дужину трке јачих
кубикажа мотоцикала. Старт трке био је на
Синђелићевом тргу, одакле се Вождовом ули-
цом возило ка центру Ниша до споменика,
одатле се скретало у Обреновићеву улицу и во-
зило све до Швајцарије, где се скретало у Ду-
шанову улицу и возило до Улице браће Таско-
вић, па преко Црвеног певца поново до Синђе-
лићевог трга, где је био и циљ. Победник је био
члан АМД Петар Драпшин из Београда, Немац
Франц Келер.
Аутомобилска трка кроз центар Ниша – такмичар скреће из
Вождове у Обреновићеву улицу. [Ј. И.]
- 28 -
Након трке, победници са ловоровим венцима. [Ј. И.]
АМД Ниш се са члановима своје спортске сек-
ције укључује у развој аутомобилизма, дочеку-
јући и испраћајући возаче који учествују на ре-
ли такмичењима и пролазе кроз Ниш. Једно од
првих рели такмичења, које је прошло кроз
Ниш 12/13. августа 1959, био је Други међуна-
родни аутомобилски рели издржљивости, во-
жен из Минхена кроз Италију, Југославију,
Грчку, Турску, па назад кроз Југославију до
Хановера у Немачкој.
На иницијативу Драгана Ристића (в.), но-
винара Народних новина из Ниша, под покро-
витељством Народних новина, а у организацији
АМД Ниш, поводом обележавања Дана осло-
бођења Ниша у Другом светском рату, органи-
зован је октобра 1964. први ауто-рели 14. ок-
тобар. На другом ауто-релију 14. октобар,
одржаном октобра 1965, у генералном пласма-
ну победио је Предраг Поповић, а Нишлија,
иницијатор овог такмичења, Драган Ристић
освојио је прво место у класи преко 850 кубика
са возилом DKW F 11 и заслужено добио пехар.
И на трећем ауто-релију 14. октобар (1966) по-
бедио је Драган Ристић из АМД Ниш, освојив-
ши прво место у генералном пласману са
„фићом 750“. На четвртом ауто-релију (1967)
победник у генералном пласману био је Гради-
мир Крстић из Ниша. У класи до 1150 кубика
победио је Зоран Јовановић из АМД Ниш. У
класи преко 1150 кубика победио је Драган
Михајловић, а друго место освојио је Боривоје
Петровић, обојица из Ниша. Ауто-рели пово-
дом ослобођења Ниша 14. октобар постао је
традиционалан. Поред вожње издржљивости,
организовани су и испити спретности вожње.
Драган Ристић и Предраг Поповић из АМД
Ниш ушли су у репрезентацију Југославије за
Први балкански ауто-рели 1965. у Бугарској
(Грчка, Турска и Југославија). На београдском
Сајму аутомобила, на пратећој манифестацији
Први сајамски рели, одржаној крајем априла
1966, Драган Ристић је освојио друго место
 А

Аутомобилске трке кроз Ниш, период 1952–1956. [Ј. И.]

- 29 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
у генералном пласману у категорији до 850 ку-
бика. Нишки возачи – такмичари учествују и на
Ауто-релију братства и јединства (Сутјеска), а
у току 1968. одржан је Први југословенски ау-
то-рели издржљивости дужине 1200 км, који је
пролазио од Босанског Брода до Сплита. На
чувеном ауто-релију Монте Карло 1969. југо-
словенска екипа са Нишлијом Драганом Ристи-
ћем као возачем, Новосађанином Мирком
Крстоношићем као сувозачем и са аутомобилом
Fiat 850 sport била је прва југословенска екипа
која је прешла целу деоницу на овом престиж-
ном ауто-релију, али је због превида сувозача и
једног неовереног талона на контролном пунк-
ту, по доласку на циљ као прва посада, убрзо
била дисквалификована. На последњем одржа-
ном, осмом нишком ауто-релију 14. октобар,
Драган Ристић заузима прво место у класи во-
зила преко 1300 кубика и у генералном пласма-
ну осваја прво место са возилом BMW.
Одласком Драгана Ристића на рад у Беч крајем
1971, ауто-рели 14. октобар више се не одржа-
ва. Од септембра 1971. АМД Ниш са Туристич-
ким савезом општине Ниш и у сарадњи са бу-
гарским ауто-туринг клубом БАТК из Софије
организовао је нови рели са називом Прија-
тељство по правилима ФИА. Почетком седам-
десетих, у оквиру манифестације Филмски
сусрети у Нишу приређиване су трке глумаца
возача, а касније се, поводом Дана жена, 8.
марта, приређује и такмичење жена возача. Од
1996, уочи 8. марта, у организацији Сафари
клуба Ниш (в.) и под покровитељством Града
Ниша одржава се и спортско-рекреативна и за-
бавна манифестација Женски рели (в.).
Извори: amss.org.rs; blic.online 17. 02. 2014./ Ово је први ау-
томобил увезен у Србију: Прође аждаја кроз село; својеручно
вођен дневник са учешћа на ауто-тркама Драгана Ристића из Ни-
ша; разговор са Драганом Ристићем 24. октобра 2014.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Аутомобилизам и мотоци-
клизам у Нишу, Ниш 1997; Б. Тикић, Спортско ваздухопловство у
Нишу 1927–2004, Зборник МН у Нишу, бр. 22, Ниш, 2013, стр. 208;
Нишки лексикон, Београд 2011, стр.29–30 и 162 (Б. Т.)
АЏИЋ (Миленко) СЛОБОДАН. Атлети-
чар инвалид. (Дрешницa код Блаца, 17. октобар
1959 – ). Основну школу похађао је у Барбатов-
цу до седмог разреда, када је доживео несрећу
изгубивши обе руке, леву испод, а десну изнад
лакта. Основну школу довршио је у Београду у
специјалној школи при Заводу за рехабилита-
цију и протетику. Гимназију је завршио у Бла-
цу, а Правни факултет у Нишу. Радио је у Фон-
ду ПИО као стручни сарадник за признавање
права из инвалидског осигурања. Био је народ-
- 30 -
ни посланик у Скупштини Републике Србије од
2001. до 2008. у три скупштинска сазива и пот-
председник Скупштине града Ниша од 2001. до
2003. Сада се бави адвокатуром.
Наступао је и освајао медаље на многим
националним и међународним такмичењима у
дисциплинама 100 м, 400
м, 800 м, 1500 м и 5000 м
у категорији Т-45 (обос-
трана ампутација горњих
екстремитета), али и у ин-
тегрисаној категорији Т-
46 са спортистима са јед-
ностраном ампутацијом
горњег екстремитета. На
параолимпијским играма
освојио је шест медаља:
бронзану (400 м) и две Слободан Аџић
сребрне (1500 и 5000 м) у Њујорку 1984. и три
бронзане (400 м – Т-45; 1500 и 5000 м – Т-46) у
Сеулу 1988. На Светском првенству у Асену
1990. поставио је светске рекорде за категорију
Т-45 у дисциплинама 800 (2.02,24), 1500
(4.12,50) и 5000 м (16.14,57). Рекорд на 1500 и
5000 м важио је четрнаест година. Рекорд на 800
м држао је 23 године. Рекорд на 800 м води се и
данас као европски рекорд. Дугогодишњу и
непрекидну каријеру обогаћену бројним меда-
љама завршио је 1998. на Европском првенству
у Бирмингему.
Добитник је бројних спортских признања
међу којима су најзначајнија: Октобарска
спортска награда града Ниша за спортске ре-
зултате 1983 (в.), Златна значка Савеза за фи-
зичку културу СФРЈ 1988, Национално спорт-
ско признање Владе Републике Србије за посе-
бан допринос развоју и афирмацији спорта
2007.
Извор: Податке доставио Слободан Аџић. (Д. Мл.)
Првенство СФРЈ у Цељу 1983 – 400 м злато. Са Драганом
Ивановићем, тренером у Спортском савезу инвалида Ниша
 Б
БАЗЕНИ. В. Спортски објекти у Нишу. раном игром и ефектним головима. Дао је ве-
лики допринос уласку Радничког у Прву савез-
БАЛАБУШКА, Билијар клуб. Први про- ну лигу 1962. головима у историјским квали-
фесионални билијар клуб у Нишу почиње са фикацијама са Вардаром из Скопља. После
радом 2001. У клубу ради десет професионал- Ниша годину дана (1966) играо је за холандског
них играча, који се такми- прволигаша Блауфит, а потом две сезоне за
че на савезним првенстви- Алтинорд (Турска).
ма и многим отвореним По завршетку играчке каријере, године
турнирима. Под покрови- 1969. постаје тренер Јагодине и уводи тим у
тељством Града Ниша, а у Прву српску лигу. На пре-
сарадњи са Спортским са- поруку Савеза тренера Ју-
везом Ниша (в.), традици- гославије и СОФК 1974.
онално се организује так- одлази у Алжир, где је
мичење у билијару Ниш успешно водио два прво-
Опен, на коме учествују такмичари из целе лигашка тима: ЈСД (Жи-
земље. зел) и САБ (пустиња Бат-
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година на). Касније је био тренер
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.) Лознице, Рудара (Косто-
лац), Кристала (Зајечар) и
Мораве (Рибаре). Важи за
најбољег тренера Јагодине Стеван Балов
у периоду 1945–1989. Био је и селектор ама-
терске репрезентације Србије и председник
Стручног савета ФС Србије.
Лит.: Живомир Крстић Жића, Од Зоре до Јагодине – Седам-
десет година фудбала у Светозареву (1919–1989), Светозарево,
1989; Ђорђе Стаменковић, ФК Раднички Ниш 1923–1973, Ниш,
1977; Б. Станковић, Р. Радивојевић, Т. Сантрач, ФК Раднички
1962–2000, Ниш, 2001. (А. Б. Ф.)

БАЗАР, Кошаркашки клуб. В. Кошарка у

Нишу (историјат).
Владимир Ивановић, Никола Стојановић, Мирослав
Стојановић Кепа, Бобан Гавриловић Гавра, Димитрије
Шаранац, Александар Милошевић, Иван Новковић, Ненад
БАНКОВИЋ (Благоје) ЗОРАН. Фудба-
Илић, Драган Марјановић, Милан Миловановић, Саша Гоцић лер, фудбалски радник. (Лесковац, 22. септем-
и Слободан Самардаковић Дане. бар 1956 – ). Основну и
Извор: ФБ страна БК Балабушка Машинску техничку шко-
лу завршио је у Лесковцу,
БАЛОВ (Јосип) СТЕВАН. Фудбалер, а Вишу трговачку у Ско-
фудбалски тренер. (Петровац на Млави, 13. де- пљу. Фудбал је почео да
цембар 1936 – Јагодина, 25. март 2005). Завр- игра у родном Лесковцу у
шио Гимназију у Светозареву и Вишу комерци- млађим селекцијама ФК
јалну школу у Нишу. Одрастао је на игралишту Дубочица, а за први тим
некадашњег ЈСК-а, а први тренер био му је чу- овог клуба заиграо је са
вени Остоја Симић. Са екипом ФК Младост седамнаест година. У ни-
(Светозарево) улазе у IV лигу. Затим је две го- шки ФК Раднички (в.) до-
дине провео у Црвеној звезди (Београд), да би шао је 1973. и убрзо деби- Зоран Банковић
1959. прешао у нишки Раднички. Наредних се- товао за први тим у утакмици са Вележом из
дам сезона био је један од најстандарднијих и Мостара. Активно је играо до 1996. У необично
најбољих играча Радничког. Играо је на месту дугогодишњој каријери бранио је боје девет
десног крила и пленио брзином, технички доте- клубова: Дубочица (Лесковац), Раднички (Ниш),

- 31 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Вардар (Скопље), Црвена звезда (Београд), Ал-
тај (Турска), ОФК Београд (Београд), Јастре-
бац (Ниш), Куманово и Вучје. Одиграо је преко
хиљаду званичних утакмица, а за нишки Рад-
нички је у три временска периода играо укупно
једанаест година. Одиграо је и дванаест утак-
мица за олимпијску репрезентацију. Када је у
41. години завршио играчку каријеру, остао је и
даље уз Раднички, где је био председник, пот-
председник, директор и тренер. У једном ман-
дату био је и председник Удружења клубова
Прве фудбалске лиге.
Као успешни привредник познат је и по ху-
манитарном раду. Донатор је Клиничког центра
Ниш, манастира Света Петка у Островици и
Света Богородица у Сићеву, установа за децу са
инвалидитетом. Један је од ретких финансијера
Радничког, а материјалну подршку давао је и ФК
Синђелић (в.) у друголигашким данима. (Д. М.)
БАРАНОВ, ФИЛИП ФИЋА. Најбољи и
најпознатији пилот авиона и наставник мотор-
ног летења у Обласном одбору Аеро-клуба Ниш
(в.) између два светска рата. Досадашњим
истраживањима није се могло ући у траг основ-
Филип Баранов [Ј. И.]
- 32 -
ним генералијама овог прослављеног пилотског
аса. Доступни извори говоре да је у авијацију
ступио за време Првог светског рата, тачније
14. новембра 1914. Након учествовања у гра-
ђанском рату на тлу Русије, године 1921. еми-
грира у Краљевину СХС. До 1924. ради као
наставник летења у Новом Саду, након чега
постаје пробни пилот фабрике авиона Рого-
жарски и Змај у Београду. Наредних година
поново ради као наставник летења, а затим
постаје пилот ОО АК Петровграда, данашњег
Зрењанина. У Ниш долази почетком тридесетих
година. Био је први, а касније и главни спорт-
ски пилот моторних авиона ОО АК Наша крила
у Нишу (в.). До избијања Другог светског рата
на подручју Краљевине Југославије живео је у
Нишу са супругом и сином.
Извор: Аноним, Двадесет пет година рада у ваздухоплов-
ству Филипа Баранова Фиће, Наша крила, бр. 455 од 18. новембра
1939, стр. 5;
Лит.: Бранислав Тикић, Спортско ваздухопловство у Нишу
1927–2004, Зборник НМ Ниш, бр. 22, стр. 214; А. Д. Вељковић,
Руска емиграција у Нишу, мастер рад, Универзитет у Београду,
Филолошки факултет, Београд, 2014, стр. 48 и 49. (Б. Т.)
БАРЧИЋ (Хашим) ДАУТ. Боксер. (Ниш,
5. септембар 1963 – ). Један од највећих талена-
та нишког бокса. Бавио се
фудбалом у ФК Раднички
(в.), али је касније себе
пронашао у боксу и почео
да наступа за БК Раднички
(в.). Освајач је бројних
признања, од којих се
издваја титула јуниорског
првака Југославије 1980. у
мува категорији. Члан бок-
серске репрезентације Ју-
гославије од 1981. до 1987. Даут Барчић
Лит.: Основна школа Краљ Петар I Ниш – Осамдесет годи-
на постојања, Ниш, 2013. (А. Б. Ф.)
БАХТИЈАРЕВИЋ (Гига) ЈАНЕ. Боксер.
(Прокупље, 29. септембар 1946 – Ниш, 17.
април 2009). Боксом је
почео да се бави 1960. Го-
дине 1962. постаје омла-
дински првак Југославије,
а исте године прелази из
БК Топличанин Прокупље
у БК Раднички Ниш (в.).
Радио у Прокупачкој фа-
брици стакла као стакло-
дувач и свакодневно путо-
вао у Ниш на тренинге и
наступе. Ради даљег на- Јане Бахтијаревић
предовања у боксу, по одслужењу војног рока
1966. прелази у Ниш. Године 1977, уз залагање
управе клуба, добија запослење у Југопетролу.

Јане Бахтијаревић у рингу
Током своје дуге боксерске каријере оства-
рио је значајне спортске резултате: стандардни
репрезентативац Југославије у периоду 1968–
1976 (50 мечева, 46–2–2); освајач три титуле
сениорског првака Југославије у бантам катего-
рији (1968, 1969. и 1971); учествовао је на
Европском првенству у Мадриду 1971. године,
где је изгубио од Мељникова из СССР, који
касније осваја и титулу првака света у бантам
категорији; на међународној боксерској ревији
Златни гонг у Скопљу 1972. осваја трофеј
Златни гонг. Од 1971. до 1979. достојанствено
обавља улогу капитена екипе, коју је преузео
од, такође, легенде клуба Драгише Станковића
Челика (в.). За своје изузетне спортске резулта-
те 1969. и 1971. добио је Октобарску спортску
награду (в.). Боксом се бавио до последњег ка-
лендарског дана у својој 33. години живота,
што је био старосни лимит предвиђен пропи-
сима БС Југославије. (С. С.)
БЕЛИЋ (Ђорђе) ДИМИТРИЈЕ МИТА.
Фудбалер, фудбалски радник. (Ниш, 30. април
1917 – Ниш, 10. децембар 1988). Највећа фуд-
балска звезда ФК Цар Константин (в.) свих
времена. Пленио је својом технички дотераном
игром и незаборавним головима, а посебно не-
превазиђеним џентлмен-
ским понашањем на тере-
ну. Вођа је тима у периоду
1936–1940. и стандардни
репрезентативац Нишког
лоптачког подсавеза (в.),
који је допирао до Кру-
шевца, Бора, Пирота и
Лесковца. У том периоду
је, по мишљењу већине
љубитеља и познавалаца
фудбала, најбољи навални Димитрије Белић
играч НЛП. Био је и на ширем списку играча за
репрезентацију Југославије. И поред понуда за
- 33 -
Б
прелазак у друге тимове, остао је веран своме
клубу. У Нишком лоптачком подсавезу, уз за-
клетву, потписао је да ће за свој Цар Констан-
тин играти до краја каријере. Остали играчи
Цара Константина су се, сви до једног, при-
дружили своме капитену и такође потписали
верност клубу. То је било нешто до тада неза-
бележено у српском фудбалу.
Као врстан спортиста, Мита Белић је био и
један од носилаца олимпијске бакље за Олим-
пијске игре 1936.
Једна бриљантна фудбалска каријера пре-
кинута је 1940. одласком Белића у војску.
Априлски рат затекао га је као војника у школи
за резервне пешадијске официре у Сарајеву,
одакле одлази у заробљеништво у Немачку.
Првих дана заробљеништва под надимком Друг
ступа у редове антифашистичке организације.
Добио је статус борца, а године 1975. одлико-
ван је Орденом заслуга за народ са сребрном
звездом.
После Другог светског рата годинама ће
бити уз свој клуб као веома активан и успешан
члан техничке комисије. Предратни свршени
гимназијалац, годинама је, до пензионисања,
савесно и изузетно успешно радио као службе-
ник у ЖТП Ниш.
Димитрије Белић био је и врстан музичар.
Као дугогодишњи члан КУДЖ Станко Пауно-
вић (в.) дао је велики допринос културном жи-
воту Ниша.
Извор: Народне новине, In memoriam, 12. дец. 1998.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар Ниш 1928–1995,
Ниш, 1995. (А. Б. Ф.)
БИЖИЋ (Марко) ЗОРАН. Спортски рад-
ник. (Винковци, Хрватска, 19. септембар 1961 – ).
Дипломирао на Факултету
физичке културе у Осије-
ку 1987. Од 1992. ради у
ВП 1912 у Нишу као ре-
ферент за физичку обуку.
Данас је начелник Дома
Војске Србије у Нишу.
Две деценије активно
учествује у изградњи и
реализацији физичке обу-
ке и развоју спорта у једи-
ницама Војске, као и у Зоран Бижић
остваривању чврсте сарадње између Војске и
цивилних спортских институција. Посебан
допринос дао је у припремама припадника Вој-
ске за учешће на спортским првенствима. Прво
искуство на том пољу стекао је 1989. на Армиј-
ском првенству тадашње ЈНА одржаном у
Шапцу, када је припремао и водио екипу у нај-
тежој војној дисциплини – војном вишебоју. У
периоду од 1992. до 2010. редовно учествује у
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
припреми спортских екипа за војна првенства,
организацији спортских турнира и реализацији
спортских првенстава у Војсци. Највеће до-
стигнуће у организацији спортских такмичења
остварио је 2008, када је као референт за фи-
зичку обуку у команди Копнене војске био но-
силац организације и реализације спортских
првенстава Копнене војске и Војске Србије у
Нишу. У току организације и реализације по-
менутих првенстава остварена је значајна са-
радња спортских организација Ниша и Војске
Србије. (З. Мл.)
БИЖИЋ (Милорад) МИЛОШ. Карати-
ста. (Ниш, 13. децембар 1993 – ). Носилац
црног појаса 1. дан, вишеструки државни сени-
орски првак, освајач европских и светских ме-
даља у категорији млађих сениора и сениора у
катама појединачно и екипно. Завршио Основ-
ну школу Свети Сава и Средњу економску
школу као најбољи спортиста генерације
(1993). Тренутно је студент Економског факул-
тета у Нишу на смеру Маркетинг.
Каратеом се активно бави једанаест годи-
на. Почео је да тренира у Карате клубу Елид из
Ниша (в.). Такмичи се од 2004, и то у категори-
ји ката. Од првог интернационалног такмичења
у Јагодини 2004, где није остварио пласман на
једно од прва три места, до сребра на Светском
Милош Бижић
- 34 -
првенству у Милану 2012, прошао је много
турнира и освојио велики број медаља. Члан
репрезентације Србије од 2009. Четири пута
освајао државно првенство Србије у Шотокан
федерацији (2010–2013) у екипном наступу у
сениорској конкуренцији – кате. И на међуна-
родној сцени освојио је велики број медаља, а у
својој колекцији истиче најзначајнију: сребро
на Првенству света 2012. у Милану (Италија) у
Шотокан федерацији у категорији ката екипно
сениори, у саставу Милош Бижић, Андрија
Станковић (в.) и Саво Скитња. До сада је осво-
јио око 150 медаља, једну европску – сребро у
категорији ката екипно млађи сениори у Бео-
граду 2011, и четири светске медаље, од којих
је последња бронзана медаља на Светском
првенству у Новом Саду 2013.
Извор: Податке пружио Милош Бижић. (А. С.)
БИЦИКЛИЗАМ У НИШУ (историјат).
Први бицикл (велосипед, или, како су га Ни-
шлије звале – точак) појавио се у Нишу крајем
19. века. Како је забележио београдски Велоси-
педски лист у свом првом броју из јануара
1887, Нишлије су, највероватније, виделе први
бицикл приликом посете истакнутог члана Пр-
вог српског велосипедског друштва из Београда
Душана Поповића, који је превалио бициклом
пут од Београда до Ниша и обратно у току
1886. У броју 3 истог листа из марта 1887. на-
ведено је да је одржана вожња Текија – Ниш и
обратно, где су ову деоницу у дужни од 250 км
успешно превалили чланови Првог српског ве-
лосипедског друштва из Београда Павле Мија-
товић и Јанко Ц. Јанковић.
Велосипедски лист извештавао је и о трци
велосипедиста и коњаника на релацији Ниш –
Београд, одржаној 20. маја 1898. У то време у
Нишу је већ било власника бицикала, који су
довожени из Београда и других места. Већ од
1900. бицикли су могли да се купе и у Нишу.
Бициклистички спорт није био организован, па
се, за сада, први запис о једном бициклистич-
ком такмичењу односи на трку бициклиста од
Нишке Бање до игралишта Синђелића (в.) о Ду-
ховима 1926, којом је увеличано отварање овог
Позив ПСВД на друмске трке

игралишта. На стази дугој 10.500 м победио је
Драгољуб Хаџи Нешић Жабота, члан НСК По-
беда (в.). Нема података да ли је НСК Победа у
то време имала организовану бициклистичку
секцију. У споменици која је изашла поводом
прославе педесетогодишњице Моравског кола
јахача Кнез Михаило (в.) помиње се да је на
простору тадашњег хиподрома у Чаиру (в.) у
периоду 1924–1940. одржано осам велосипед-
ских трка, али нема података нити о датуму
одржавања трка нити о учесницима и постигну-
тим резултатима. Године 1927. у Нишу је осно-
ван Велосипедски спортски клуб Слога. Једина
постојећа забелешка везана за овај клуб изашла
је у Југословенском спортском алманаху за
1931. годину, где се наводи да је клуб матери-
јално добро ситуиран, са агилном управом, а
уједно и највећи клуб по броју чланова у Нишу.
Клуб се постепено гасио и до 1936 (тачан датум
није утврђен) престао са радом.
За оснивање новог бициклистичког клуба у
Нишу услови су сазрели тек када се у развој
овог спорта укључила и војска преко обуке за
чланове бициклистичког (велосипедског) бата-
љона. Иницијативу су водили врсни нишки би-
циклисти Ђорђе Радовановић Пашић и Крста
Стојановић Кичевац, старешине велосипедског
батаљона са наредником Димитријем Абадићем
на челу, бивши возачи Слоге и нови власници
Ђорђе Радовановић Пашић, председник НКК Орао, 1936.
Железнички службеник, деда по мајци познатог нишког
спортског радника Милутина Урбанчића.
- 35 -
Б
Старт трке из дворишта нишке Саборне цркве. [A. Б. Ф. ]
бицикала. Нишки котурашки клуб Орао осно-
ван је јуна 1936. За председника је изабран
Ђорђе Радовановић Пашић. Просторије клуба
биле су у кафани Кичево у Ристићевој улици,
чији је власник био Крста Стојановић Кичевац.
НКК Орао основан је као „корисна витешка
организација“ спортског карактера, чији је де-
локруг обухватао целу територију Моравске
бановине. После месец дана рада клуб је оку-
пио педесет чланова. Имао је сениоре, омла-
динце и подмладак, као и женску сениорску
екипу. У периоду 1936–1941. као најбољи так-
мичар НКК Орао издвојио се Алберт Пиноза.
НКК Орао развијао је и рекреативни бици-
клизам, а поред излета до околних места, чла-
нови су ишли на теренску вожњу и бицикли-
стичке туре. Највећи број такмичења у терен-
ским вожњама одржаван је на релацији Ниш –
Нишка Бања и назад, са стартом и циљем у
центру града код споменика ослободиоцима
Ниша, а бициклисти су се такмичили и на трка-
лишту Моравског кола јахача Кнез Михаило и
на игралиштима Синђелића и Железничара (в.).
У периоду 1938–1940. вожене су и дуже друм-
ске трке до Цариброда (Димитровград) и назад.
Како је током 1938. у Лесковцу основан Вело-
сипедски клуб Вихор, те године је дошло и до
оснивања Нишког бициклистичког подсавеза.
Почетак Другог светског рата и окупација
Ниша привремено су зауставили даљи развој
бициклизма. Возило се и за време рата, али,
како рад НКК Орао није обновљен, бициклисти
су се придруживали постојећим спортским
клубовима. Тако су 1943. бициклистичке секци-
је имали НСК Србија, НСК Победа, као и Срп-
ска заједница рада. Прославу двадесетогодиш-
њице НСК Победа обележио је познати бици-
клиста Стеван Чабраја, који је 14. јуна 1943.
дошао бициклом од Београда до Ниша, а 22.
августа 1943. основан је бициклистички подса-
вез, који је обухватао територију Нишког,
Крушевачког и Моравског округа. У част осни-
вања подсавеза одржано је до тада највеће би-
циклистичко такмичење у Нишу, на коме су
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Плакат за лакоатлетски митинг и бициклистичко такмичење,
8. јул 1943.
учествовали београдски бициклистички клубо-
ви Авала, БСК и Фортуна и секције нишких
клубова. Старт трке, која је окупила преко
10.000 гледалаца, био је испред Народног позо-
ришта. Омладинци су возили до Нишке Бање и
натраг, а сениори, или „прворазредни“ возачи,
два пута до Нишке Бање и натраг (34 км). У
трци сениора стартовало је десет возача. Из Бе-
ограда су стигли познати бициклистички асови
Ђорђе и Андреја Дрљачић, Радослав Козлица,
А. Андрејевић, Рајко Моловић и Б. Радовано-
вић, док су нишке возаче предводили Свети-
слав Голубовић и Добривоје Татић. У
узбудљивој трци, где се победник одлучивао
свега три стотине метара пред циљем, победио
је Андрејевић испред Ђорђа Дрљачића, Козли-
це, Радовановића, Моловића и Андреје Дрља-
чића. Нишлија Добривоје Татић, члан НСК По-
беда, заузео је тек седмо место.
За време окупације у Другом светском рату
по квалитету су се издвојили Добривоје Татић,
Светислав Голубовић, Милојко Милошевић и
Младен Милић Дуче, као и јуниори Александар
Богдановић, Стојан Јанковић, Живојин Јанко-
вић, Владимир Митровић и Бранислав Јанко-
вић. Председник бициклистичке секције НСК
Победа био је Јован Апел, а вођа и секретар
- 36 -
секције Слободан Станковић Аламуња. Нишки
возачи учествовали су на тркама у Нишу, брд-
ском првенству Србије, брзинским и другим
тркама. Почетком 1944. активност бицикли-
стичких секција у Нишу постепено је престала.
Након Другог светског рата каснило се са
обновом и даљим развојем бициклистичког
спорта у Нишу. Питање обнављања Котура-
шког клуба Орао, витешке организације чији су
чланови били, између осталих, и припадници
бивше југословенске војске, није ни покретано,
а ниједном од клубова који су били активни
током окупације није било дозвољено да наста-
ви с радом. СК Раднички није имао бицикли-
стичку секцију, а ни материјални услови нису
били повољни. У овом периоду велики подсти-
цај за развој бициклизма у земљи, па и у Нишу,
дала је бициклистичка трка Трст – Варна. Сед-
ма етапа ове трке, у дужини од 140 км, вожена
је 4. септембра 1945. од Крагујевца до Ниша у
две полуетапе: Крагујевац – Параћин и Пара-
ћин – Ниш. У Ниш је први стигао репрезента-
тивац Југославије Поредски, каснији победник
и у целокупном пласману.
Године 1945. формира се бициклистичка
секција при Фискултурном спортском друштву
Слога, а исте године и секција при ФД Једин-
ство (в.). О раду ових секција нема поузданих
података. ФСД Слога престаје са радом 5. јуна
1946, а чланови бициклистичке секције при-
дружују се ФД Железничар. ФД Железничар се
фузионише са ФД Јединство и ФД Раднички у
ФД 14. октобар почетком децембра 1946, а већ
маја 1947. бициклистичка секција при ново-
формираном друштву почиње са активностима.
До краја 1948. нишки бициклисти учествују на
низу трка у Нишу (бициклистички кросеви,
друмско првенство, брдско првенство и првен-
ство на писти за назив првака града Ниша у би-
циклизму) и широм Југославије (бициклистич-
ка трка Ниш – Скопље – Ниш, првенства Срби-
је у војно-патролној вожњи са гађањем, трке
Кроз Војводину, Кроз Хрватску и Словенију,
Возачи БК Слога

Мија Радоњић (други здесна) предводи екипу Нишлија.
Кроз Југославију и др.). Од спортских радника
који су радили на развоју бициклистичког
спорта издвајају се Радован Савић, Момчило
Димитријевић, Божидар Антић, Милета Татић,
Боривоје Бојић, Зоран Стојановић, Чедомир
Стојановић и Ђорђе Крстић. Најистакнутији
бициклисти у овом периоду били су Миодраг
Мија Радоњић, Димитрије Кесић, Стојан Јанко-
вић, Душан Китановић, Александар Коцић, Бо-
жидар Мирковић, Жика Михајловић, Брана Ла-
заревић, а много се очекивало од јуниора Алек-
сандра Мумџијана, Драгослава Раденковића,
Милутина Динића, Војислава Вељковића, Сла-
вољуба Шукљевића, Александра Стошића и
других.
ФД 14. октобар расформирано је августа
1947, а у периоду 1946–1948. бициклистичка
секција ФД Железничар прераста у Бицикли-
стички клуб Железничар. Није било оснивачке
скупштине, па се прелазак из секције у клуб
није обележио. У Нишу је 18. маја 1952. поново
основан и Нишки бициклистички подсавез.
Даљи развој бициклизма у Нишу прати се
кроз историјат БК Железничар (в.), који је од
1948. једини активан бициклистички клуб у
граду.
Најзначајније бициклистичке трке. Кроз
Ниш је вожен велики број значајних бицикли-
стичких трка. Посебно се издвајају:
Бициклистичка трка Ниш – Скопље – Ниш.
Вожена од 1947. до 1952. Као једна од првих
трка која је вожена кроз две југословенске ре-
публике, имала је и спортски и политички ка-
рактер.
Бициклистичка трка Путевима XIV корпу-
са НОВЈ. Савез бораца НОР Ниша, Бора, Заје-
чара, Неготина и Параћина у сарадњи са бици-
клистичким подсавезима Ниша и Зајечара до-
носи одлуку да се, у знак сећања на славне дане
народноослободилачке борбе у крајевима овог
дела Србије, организује бициклистичка трка
која ће ићи путевима којима је пролазио чувени
XIV корпус. О тркама није вођена прецизна
- 37 -
Б
Трка Путевима Корпуса шездесетих година, додела награда.
евиденција. Прва (3–5. септембар 1953) и друга
трка (10–12. септембар 1954) вожене су у три
етапе: Ниш – Параћин – Бор, Бор – Неготин –
Зајечар и Зајечар – Књажевац – Ниш. Трећа
трка, у пет етапа: Ниш – Крушевац, Крушевац –
Крагујевац, Крагујевац – Бор, Бор – Неготин и
Неготин – Ниш, вожена је, вероватно, 1955.
Четврта трка, такође у пет етапа, вожена је кра-
јем јуна 1956.
Бициклистичка трка Кроз Поморавље.
Вожена у четири етапе од 1968. до 1971.
Обновљена 1994.
Бициклистичке трке Србија – Бугарска.
Нишки бициклисти одржавали су везе са спор-
тистима из суседне Бугарске још у периоду
настајања бициклистичког спорта код нас. Од-
носи су обновљени након завршетка Другог
светског рата, па је до 1968. организовано више
међународних трка. Прва друмска бицикли-
стичка трка организована је 13. и 14. октобра
1956. на релацији Софија (рудник Перник –
Димитрово) – Ниш, а најбоље пласирани возач
из Ниша био је Томислав Миленковић (в.), који
је заузео шесто место. Друга трка Ниш – Дими-
трово вожена је 9. и 10. септембра 1957. у две
етапе: Ниш – Пирот и Пирот – Димитрово. У
генералном пласману Божидар Цвејин, који је
возио за Ниш, био је трећи, а Томислав Милен-
ковић седми. На следећој трци, која је одржана
октобра 1964, учешће су, поред нишких и со-
Са трке Путевима Поморавља, 1995.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Извештај са прве послератне бициклистичке трке, 21. април 1946.

- 38 -
 Б

фијских бициклиста, узели и такмичари из Бу- дине основао је Џудо клуб 92 у Нишу (в.). Ње-
гарске и Србије. Сусрет је био подељен на не- гова успешна каријера официра полиције и
колико делова: улични критеријуми у Нишу и врхунског спортисте прекинута је погибијом у
Самокову, друмска трка од Самокова до Ниша рату на Косову 1999.
у две етапе: Самоково – Елин Пелин и Елин Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Пелин – Ниш, и друмска трка Ниш – Грделица Кинезис. (Н. Р.)
– Ниш. Током 1965. вожена је још једна трка
Ниш – Самоково. У пету трку укључени су и БЛАГОЈЕВИЋ (Зоран) ЗОРАНА. Џуди-
возачи из Македоније, па се 1966. возило на сткиња. (Ниш, 5. август 1988 – ). Своју спорт-
релацији Самоково – Ниш – Скопље. Шеста ску каријеру започела је
бициклистичка трка Скопље – Самоково, под од најмлађе узрасне кате-
називом Пријатељство – Дружба, вожена је од горије 1994. и активно се
10. до 15. септембра 1967. у шест етапа: Ско- такмичила до 2010. у Џудо
пље – Врање, Краљево – Варварин, Варварин – клубу 92 Ниш (в.). Осво-
Ниш, Ниш – Пирот, Пирот – Свође и Свође – јила је 73 медаље, од тога
Елин Пелин. Од шест екипа, колико је узело 35 златних, петнаест сре-
учешће, у екипном пласману победила је екипа брних и 23 бронзане. Била
Скопља, а у конкуренцији за прелазни пехар, у је два пута кадетски и јед-
којој су учествовали само оснивачи трке (Ниш ном јуниорски првак др-
и екипа Софијског округа), по први пут побе- жаве. На државним првен-
ствима укупно је освојила Зорана Благојевић
дила је екипа Ниша. У генералном пласману
победник је био Жарко Дворнић (Ниш). Бици- две златне и четири бронзане медаље за кадете,
клистичка трка Пријатељство – Дружба пре- једну златну и три сребрне у конкуренцији ју-
кинута је 1968. због догађаја у Чехословачкој, а ниорки, две сребрне и три бронзане за млађе
због неповољних политичких прилика и ста- сениорке и три бронзане медаље у конкуренци-
гнације бициклизма у Нишу даљих акција није ји сениорки. У саставу репрезентације Србије
било. освојила је два трећа места на првенствима
Кроз Ниш су пролазиле и етапе бицикли- Балкана за јуниоре и више медаља са међуна-
стичких трка Кроз Југославију и Кроз Србију. родних турнира у иностранству.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Бициклизам у Нишу 1900– Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
1970, Ниш, 1988. (М. М.) Кинезис. (Н. Р.)

БЛАГОЈЕВИЋ (Милан) ЗОРАН. Џу- БОГДАНИЋ (Иван) ВЛАДИМИР. Кара-

диста, тренер џудоа. (Ниш, 12. август 1963 – 27. тиста, карате тренер. (Београд, 2. април 1979 – ).
мај 1999). У Нишу завршава основну школу и Од своје прве године живи
почиње да се бави џудоом. Године 1975. осваја у Нишу, где је завршио
државне медаље у пионирској конкуренцији, а Електронски факултет. По
1979. и у конкуренцији нада. Завршава Школу завршетку студија запо-
унутрашњих послова у Сремској Каменици слио се у Војсци Србије
1982. године, након чега наставља са врхун- као официр. Ради у 63.
ским спортским резултатима. Од 1988. до 1993. падобранском батаљону.
био је стални члан сениор- Карате почиње да тре-
ске репрезентације Југо- нира октобра 1988. у КК
славије. Упоредо се так- Омладинац (в.), тада једи-
мичио у саставу репрезен- ном карате клубу у Нишу,
тације МУП-а и десет го- и ту остаје до данашњих Владимир Богданић
дина био незаменљив у дана. Под менторством Велибора Димитрије-
својој категорији. За 24 вића (в.) и Братислава Рујевића (в.) достигао је
године освојио је 40 злат- висок ниво знања и вештина у каратеу. Од
них, 21 сребрну и седам- 2003. био је асистент Братиславу Рујевићу и до
наест бронзаних медаља, а његове смрти помагао у раду са млађим група-
више пута је проглашаван ма и са такмичарима. Упоредо с тим био је члан
за најбољег такмичара. На Зоран Благојевић такмичарске екипе. Од 2009. главни је тренер у
првенствима Југославије освојио је по једну клубу и мајстор каратеа 3. дан (Сандан).
златну и сребрну медаљу као и три бронзане. Члан је Казе-Ха Шотокан Рју Карате-До
Освојио је више титула у џиу-џици, био је Академије Србије. Упоредо са каратеом, ама-
инструктор групе посебне полиције, а 1998. го- терски се бави и другим, махом екстремним

- 39 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

спортовима: падобранством, скијањем, роње- балканских медаља у конкуренцији кадета и

њем, бициклизмом, планинарењем, стреличар- јуниора.
ством. (Н. Нш.) Као стални члан репрезентације освојила
пет медаља на европским куповима, од којих су
БОГОЕВ (Сима) МИТКО. Падобранац. три златне. Од 2010. до
(Зрново, Грчка, 5. фебруар 1945 – ). Падобран- 2014. учесник је европ-
ством почео да се бави као средњошколац у ских првенстава у Будим-
Скопљу, а након завршетка Војне академије пешти, Сарајеву, Љубља-
1966. постао је војни падобранац у оквиру ору- ни, Поречу и Самокову.
жаних снага СФР Југославије. У каријери је Једна је од најуспеш-
укупно извео 2511 падо- нијих такмичарки ЏК Ки-
бранских скокова из раз- незис од његовог оснива-
них типова летелица и са ња до данас, а уједно и
различитим падобранима. најтрофејнија такмичарка
Био је члан падобранске нишког џудо спорта. На
репрезентације Југослави- основу спортских резулта- Сара Божић
је и учествовао на више та у 2011. била је номинована за најуспешнијег
међународних падобран- младог спортисту Ниша.
ских такмичења. Највећи Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
успех постигао је 1970. на Кинезис. (Н. Р.)
10. светском првенству у
класичним падобранским Митко Богоев БОЈАНИНЕ ВОДЕ. В. Излетишта у Нишу
дисциплинама, одржаном на Бледу (Словенија), и околини.
када је екипа Југославије заузела друго место у
дисциплини скок на циљ са 1000 м. Наступао је БОЈАНИНЕ ВОДЕ, Планинарски дом. В.
и за војну падобранску екипу Југославије и са Планинарски домови у Нишу и околини.
њом учествовао 1969. на Светском првенству у
Фонтенеблу (Француска) и на државним првен- БОЈИЋ (Мирослав) ИВАНА. Рукомета-
ствима у падобранству у периоду од 1967. до шица, професор универзитета. (Ниш, 31. август
1980. Најбоље резултате остварио је 1971. и 1976 – ). У Нишу је завр-
1972, када је војна екипа била првак Југослави- шила Основну школу
је у генералном пласману. У појединачној кон- Свети Сава и Гимназију
куренцији највредније остварење постигао је на Стеван Сремац. Дипло-
државном првенству 1975. у Лесковцу, где је мирала је на Студијској
освојио треће место у дисциплини појединачни групи за физичку културу
скок на циљ. У својој каријери има и потврђени Филозофског факултета у
светски рекорд, остварен 1969. у дисциплини Нишу школске 1999/2000.
три падобранска скока на циљ са 1000 м у вре- године, и исте године иза-
мену од 60 минута. Добитник је више војних и брана у звање асистента-
цивилних признања, од којих су најзначајнија приправника на предмету
Плакета града Ниша 1975. и Плакета Удружења Рукомет на Факултету фи- Ивана Бојић
пензионисаних војних старешина Србије. (З. Мл.) зичке културе у Нишу (в.). Године 2006. засно-
вала радни однос у звању сарадника на Инсти-
БОЖИЋ (Горан) САРА. Џудисткиња. туту Факултета. За асистента на предмету
(Ниш, 25. август 1994 – ). Завршила ОШ Ратко Спортски тренинг изабрана је 2007, а године
Вукићевић и Гимназију Стеван Сремац, а од 2010. постаје доцент на предмету Методика
2013. студира на ФСФВ у Нишу (в.). спортског тренинга.
Члан ЏК Кинезис (в.) од 1999. Стални члан Рукометну каријеру започела је 1987. у
репрезентације Србије. У току своје такмичар- ЖРК ДИН (в.), чији је члан била до 2004. Про-
ске каријере била је првак државе за млађе шла је све клупске селекције, од пионирске до
узрасне категорије (од 2004. до 2008), освојила сениорске, и била члан јуниорске репрезента-
прво место на Школској олимпијади 2008. и ције Србије. Са Клубом је постигла значајне
титуле првака државе за кадете и јуниоре до резултате: 1997/98 – вицешампион Купа Југо-
2014. У 2014. години освојила прво место на славије; 1998/99 – учесник на европском так-
Првенству Србије у самбоу. Као јуниор освоји- мичењу у Купу победника Купова; 2001/02 –
ла титулу сениорског првака Балкана 2011, тре- учесник на европском такмичењу Купа ЕХФ;
ће место 2014, а у истом периоду освајач је 2002/03 – учесник на европском такмичењу

- 40 -

Купа ЕХФ, друго место у домаћем првенству,
финалиста Купа СЦГ; 2003/04 – учешће у Лиги
шампиона Европе, освајач Купа СЦГ.
Након завршене активне спортске карије-
ре, од септембра 2005. члан је Стручног савета
и Скупштине ЖРК Наиса (в.). Од 1. септембра
2006. до 30. јуна 2010. била је тренер млађих
категорија у Наиси. У Рукометном савезу Срби-
је члан је Стручне комисије. (Н. Р.)
БОЈКОВИЋ (Драгољуб) СЛОБОДАН.
Шаховски ФИДЕ мајстор. (Ниш, 26. јул 1945 – ).
Омладински првак Ниша, Србије (Палић, 1962)
и Југославије (Врњачка Бања, 1962). Први
Нишлија учесник сениорског шампионата
СФРЈ (Врњачка Бања, 1962) и првенства света
(Седми омладински шампионат света, Врњачка
Бања, 1963 – десето место). Први нишки шахи-
ста члан државне репрезентације: наступао у
сусрету са СССР-ом у Ријеци и Лењинграду
(оба пута по 3,5 поена из пет партија), против
омладинске репрезентације Мађарске 1964. у
Смедеревској Паланци и 1965. у Сплиту. Мај-
стор постао 1973. Живи у Новом Саду. (Д. Мх.)
Слободан Бојковић (први слева) на Светосавском отвореном
рејтинг-турниру Шаховског клуба слепих Анпасан,
Нови Сад, 2014. Извор: dnevnik.rs
БОЈОВИЋ, ЗОРАН. Фудбалер. (Беране,
Црна Гора, 26. новембар 1956 – ). Прве фуд-
балске кораке начинио је у
родном месту, затим је на-
ступао за Могрен из Будве
и ФАП из Прибоја. У ФК
Раднички из Ниша (в.)
стигао је 1980. и у њего-
вом дресу провео пет се-
зона. За нишки тим оди-
грао је 132 првенствене
утакмице и постигао шест
голова. За репрезентацију
Југославије одиграо је две Зоран Бојовић
утакмице 1983. године: против Норвешке у Бе-
ограду (2:1) и Швајцарске у Базелу (0:2). Живи
и ради у Белгији. (Д. М.)
- 41 -
Б
БОКИЋ (Блажо) НЕБОЈША. Рукометаш,
рукометни тренер. (Скопље, 24. јун 1961 – ).
Почео је у млађим селек-
цијама нишког Железни-
чара (в.), али је прве сени-
орске утакмице одиграо у
Кристалу из Зајечара, чи-
ји је дрес као средњи бек
носио од 1980. до 1985.
Тада се враћа у матични
клуб и наступа за Желез-
ничар до 1990, када је због
повреде завршио играчку
каријеру. Као тренер ОРК Небојша Бокић
Ниш (в.) провео је четири године, а потом је у
два наврата био тренер првог тима Железнича-
ра. (Е. Ц.)
БОКС У НИШУ (историјат). Почеци
боксерске активности у Нишу везују се за
оснивање Боксерског савеза Краљевине Југо-
славије 1932. године и за активности Зорана
Вуковића, студента који је међу првима почео
да се бави боксерским спортом и да окупља око
себе омладину која је била расположена и заин-
тересована за овај тада још прилично непознат
и непопуларан спорт на Балкану.
Боксерски спорт у Нишу узима маха тек
крајем 1936. и почетком 1937, када је основан
први боксерски клуб – Боксерски аматерски
клуб (БАК). За председника клуба изабран је
Радивоје Андрејевић, столар, а за тренера Јован
Марић, службеник. Први нишки такмичари у
боксу били су Славољуб Халбрајнер, Милош
Коцић, Јеврем Стојковић, Џафер Беговић, Иван
Поповић, Јован Челик и др. Нажалост, и поред
несебичног залагања управе, БАК се брзо уга-
сио. Године 1938. при тада популарном клубу
Синђелић основана је боксерска секција, коју су
предводили управо Раде Андрејевић и Јован
Марић, оснивачи клуба БАК. Њима су се тада
придружили и Јован Челик и Борислав Мићо-
вић. Услед ратних неприлика 1942. и ова бок-
серска секција престаје са радом.
У сали Занатског дома у Нишу 10. фебруа-
ра 1939. у организацији Нишког бокс клуба
(НКБ) одржан је егзибициони меч између прва-
ка Југославије у полутешкој категорији Луке
Поповића и Луке Џепине. Занатски дом у Нишу
био је домаћин и првог боксерског првенства
града Ниша. Првенство је одржано 9. септембра
1939. у шест категорија: мува: Јефтић – Стоја-
новић; перо: Бркић – Апостоловић; лака: Сто-
јковић – Вељковић; велтер: Челик – Милосав-
љевић; полутешка: Прерадовић – Станковић;
тешка: Поповић – Џепина. Чести мечеви и
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Плакат за бокс меч из 1939.
егзибиције тада познатих југословенских бок-
сера омогућили су да Нишки бокс клуб органи-
зује и прво појединачно аматерско првенство
града за 1939/40. годину. На првенству, одржа-
ном 9. јануара 1940, учествовали су искључиво
такмичари Нишког бокс клуба, у пет категорија:
бантам: Славиша Петровић – Радосав Стојано-
вић; перолака: Радосав Вељковић – Ранко Ста-
нковић; лака: Јеврем Стојковић – Славољуб
Халбрајнер; велтер: Миодраг Филиповић – Ми-
лош Коцић; тешка: Ахмед Џафербеговић (првак
Сарајева) – Јован Челик и Ахмед Џафербеговић
– Иван Поповић.
По завршетку Другог светског рата у та-
дашњој сали ДТВ Партизан (в.) Властимир
Роксандић почиње тренирање заинтересованих
за боксерски спорт. Боксују Дракче Митић,
Душко Јовић, Славољуб Халбрајнер, Владимир
Вујовић, Ђокица Бурмазовић, Мома Вељковић,
Раде Милачић и др. Прва јавна борба егзибици-
оног карактера одржана је крајем 1945. у
Фабрици коже Ђука Динић. Учесници ове ма-
нифестације наступали су за Фискултурно
друштво Јединство (в.). Други јавни наступ
одржан је у селу Тешица код Ниша 25. маја
1946, након чега се борбе одржавају и у Нишу,
- 42 -
Куршумлији, Прокупљу, Белој Паланци, Пиро-
ту, Лесковцу, Алексинцу и другим местима у
окружењу. Због све веће популарности боксер-
ског спорта наметнула се идеја о формирању
боксерске секције у оквиру Спортског друштва
Раднички. Боксерски клуб Раднички (в.) осно-
ван је 7. децембра 1947. Педесетих година ХХ
века био је успешан и БК Синђелић. (С. С.)
БОКСЕРСКИ АМАТЕРСКИ КЛУБ (БАК).
В. Бокс у Нишу (историјат).
БОРАЦ, Женски рукометни клуб. Године
1960. Спортско друштво Борац прихватило је
већ постојећу екипу Основне школе Његош и
регистровало је као Рукометни клуб Борац.
Тренер клуба био је наставник физичког васпи-
тања Световид Гроздановић.
РК Борац је прву утакмицу одиграо 25.
септембра 1960. против СТВ Партизан из Ни-
ша (в.). Екипа је укључена у Јужноморавску
рукометну зону, коју су сачињавале екипе СТВ
Партизан и Борац из Ниша, Дубочица (Леско-
вац) и Власинка (Власотинце). Такмичио се са-
мо сезоне 1960/61. и освојио последње, четврто
место. За екипу Борца играле су: Љубинка Сто-
јановић, Србислава Ранђеловић, Зорица Алек-
сић, Јелица Гроздановић, Љубица Јовановић,
Бисерка Ранђеловић, Радмила Савић, Брана Ра-
денковић, Србијанка Собољев, Мила Пејчић,
Брана Јовановић, као и друге ученице ОШ Ње-
гош. Већ 1961. ЖРК Борац фузионише се са
ЖРК Железничар (в.). (В. А.)
БОРАЦ, Карате клуб. Основан 5. јула
2010. Кроз клуб је до сада прошло преко осам-
десет каратиста свих узра-
ста; тренутно је активно
педесетак чланова, од ко-
јих се петнаесторо актив-
но такмичи. Са члановима
Клуба раде професори
физичке културе, који су
уједно и мајстори каратеа
и носиоци бројних приз-
нања и одличја са домаћих и међународних бо-
рилишта. (З. С.)
Чланови КК Борац у акцији Подршка каратеу за ОИ 2020,
мај 2013. Извор: ФБ страна КК Борац.

БОРАЦ, Куглашки клуб. В. НИШ-ПУТ,
Куглашки клуб.
БОРАЦ, Одбојкашки клуб. В. Одбојка у
Нишу (историјат).
БОРАЦ, Шаховски клуб. Основан 22. ок-
тобра 1975. Највећи успех клуба било је осва-
јање другог места у Лиги региона Ниш, осваја-
ње Купа општине и, касније, учешће на репу-
бличком такмичењу за Куп са екипом у којој су
играли војници Горан Чабрило, интернацио-
нални мајстор, и Ив. Живановић. Најагилнији
шаховски радник био је Бран. Димитријевић,
клупски судија и председник Збора шаховских
судија општине Ниш. Клуб је са својим репре-
зентативним просторијама помагао у организо-
вању многих такмичења у граду. (Д. Мх.)
БОРИЧИЋ (Бранко) ЗОРАН. Рукометаш,
спортски радник. (Ниш, 21. септембар 1942 – ).
Дипломирао је 1965. на
Машинском факултету у
Нишу као најбољи сту-
дент, а три године касније
магистрирао на Техничком
факултету у Београду, та-
кође као први у генераци-
ји. Докторску дисертацију
одбранио је 1971. Профе-
сор на Машинском факул-
тету у Нишу, у три манда-
та декан. За проректора Зоран Боричић
Универзитета у Нишу биран, такође, три пута.
Почео је да игра рукомет у школској екипи
ОШ Вожд Карађорђе. Његов велики таленат
уочио је познати „ловац на таленте“ Милош
Младеновић – Мића Млинар (в.), па је Боричић
приступио Железничару (в.), за који је наступао
у три ранга такмичења – од Српске до Прве ли-
ге. Учествовао је у свим квалификацијама за
улазак у прволигашки ранг, и то једном као
члан РК ЕИ Младост. Играо је на позицијама
оба крила. Био је кандидат за младу репрезен-
тацију Југославије.
Био је председник УСОФК Ниш (в.), РК
Железничар и ОРК Ниш (в.). Као проректор
Универзитета у Нишу иницирао је увођење фи-
зичког васпитања као обавезног предмета на
свим факултетима.
Добитник је многобројних награда и приз-
нања од којих се могу издвојити Орден рада са
златним венцем, Орден рада са сребрним вен-
цем, Велика плакета Универзитета у Нишу,
Плакета града Ниша итд. Са 29 година постао је
најмлађи добитник Октобарске награде Града
Ниша за област науке. (Е. Ц.)
- 43 -
Б
БОРИЧИЋ (Бранко) ПЕТАР. Рукометаш,
рукометни тренер, савезни рукометни судија.
(Ниш, 23. мај 1940 – Ниш, 27. октобар 2008).
Рукометну каријеру почео 1957. у Железничару
(в.) и наступао у Српској, Другој и Првој лиги.
Учествовао је у квалификацијама за улазак у
Прву лигу. Играо је на позицијама оба крила и
пивотмена. По завршетку каријере посветио се
суђењу и стигао до звања савезног судије. Као
рукометни тренер предводио је рукометаше
Железничара и рукометашице ДИН-а (в.). (Е. Ц.)
БОШКОВИЋ (Радомир) ДРАГОСЛАВ.
Спортски лекар, спортски радник. (Ниш, 7. ок-
тобар 1948 – ). Завршио ОШ Учитељ Таса,
Гимназију Стеван Сремац и Медицински фа-
култет у Нишу, где је 1983. и специјализирао
спортску медицину. Од 1977. до 1980. ради у
здравственој станици у селу Јелашница, након
чега прелази у Спортски диспанзер у Нишу (в.).
Године 1982. постаје члан Извршног одбора
СИЗ-а здравства. Председник ИО СИЗ-а здрав-
ства постаје 1984, када постаје и председник
Синдиката СОУР-а и оснивач Штедно-кредит-
не задруге здравства. Године 1986. постављен
је на место директора СОУР-а Основне здрав-
ствене заштите. Од 1990. шеф је Спортске ме-
дицине у Спортском диспанзеру, а од 1994.
председник Синдиката Дома здравља. Од 2000.
помоћник директора, а затим, до 2004, и дирек-
тор Дома здравља. Народни посланик од 2002.
до 2004. Пензионер од 2013. Са групом лекара
оснивач је Спортског диспанзера у Нишу.
У основној школи почиње да тренира ру-
комет у Железничару (в.). После прве године
Медицинског факултета прелази у РК Мла-
дост. Игра за омладинску репрезентацију
Србије. Од 1980. је у Ронилачком клубу Гусар
(в.) и као спортиста и као лекар. Исте године у
Сплиту завршава курс
подводне медицине. У два
мандата председник Гуса-
ра. Од 1980. до 1984. ле-
кар РК Железничар, од
1995. лекар ЖФК Маши-
нац (в.), лекар у две жен-
ске репрезентативне фуд-
балске селекције. У Ма-
шинцу је био председник
Управног одбора и заме-
ник председника Клуба. Драгослав Бошковић
Од 2004. председник Фудбалског савеза Ниша.
Члан Управног одбора ФСРИС (в.) од 2005.
Члан Извршног одбора Фудбалског савеза СЦГ
и Србије до 2012. Од 2009. до 2011. председник
ФК Раднички (в.). У ФС Србије председник је
Комисије за женски фудбал. (Н. Ж.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
БОШКОВИЋ (Обрад) ЛАЗАР. Дизач те-
гова. (Ниш, 21. мај 1973 – ). Власник многих
рекорда и један од најуспешнијих такмичара
КДТ Ниш (в.). Првак Југославије десет година у
категоријама 105 кг за јуниоре и +105 кг за се-
ниоре. Учесник Европског првенства у Варни
1991. и светских првенстава у Сарајеву 1990,
Варни 1992. и Истанбулу 1994, а најбољи ре-
зултат који је постигао јесте осмо место на све-
ту. (Н. Нш.)
БРАЈДИЋ (Томислав) ДАЛИБОР. Руко-
меташ, тренер, спортски менаџер. (Ниш, 29. мај
1966 – ). Са шеснаест година заиграо у Желез-
ничару (в.), где је провео девет година. Сезону
1991/92. провео је у зрењанинском Пролетеру,
затим по једну годину носио дрес португалске
Бенфике и Пилатес Поса-
де из Шпаније, да би се
1994. вратио у Зрењанин.
Од 1995. до 1998. носио је
дрес Пик Сегеда из Ма-
ђарске, након чега је две
године провео у италијан-
ској Рибеири, да би играч-
ку каријеру окончао 2001.
у Пролетеру. Играо је на
позицији десног бека.
Са Железничарем је Далибор Брајдић
освојио два купа (1982. и 1985), а са Пролете-
ром титулу државног првака (1992). Исти успех
остварио је у Мађарској са Пик Сегедом (1996).
Од 1989. до 1991. био је најбољи стрелац југо-
словенске лиге.
За јуниорску репрезентацију Југославије
наступио је двадесет пута и освојио златну ме-
даљу на Светском првенству 1987. За сениор-
ску репрезентацију наше земље наступио је
тридесет пута.
Тренерску каријеру почео је 2003. у бјело-
варском Партизану (Хрватска), од 2005. до
Са утакмице Железничар – Пролетер Нафтагас, 1988:
Брајдић, Мађар и Стојиљковић у нападу.
- 44 -
2008. био тренер и координатор стручног штаба
у омладинској школи Железничара, а радио је и
у Катару и Сирији, где је био први тренер сени-
орске селекције (2008–2009). Од 2009. ради као
спортски менаџер. (Е. Ц.)
БРАНКО, Црквено-играчки ансамбл. В.
Плес у Нишу (историјат).
БРАНКОВИЋ (Драгомир) МИЛЕНТИЈЕ.
Спортски радник, професор универзитета.
(Ниш, 12. октобар 1936 – ). Основну школу и
гимназију завршио у Нишу, а Факултет за фи-
зичко васпитање у Београду, где је и магистри-
рао и докторирао. Поседује тренерску диплому
из атлетике. Радио је у Основној школи Његош
и Гимназији Светозар Марковић у Нишу. На-
кон тога, у Школској управи Ниша био је про-
светни саветник за физичко васпитање основ-
них, средњих и виших школа у нишком регио-
ну и помоћник директора
за увид и надзор извођења
наставе физичког васпи-
тања. Професор на Сту-
дијској групи за физичко
васпитање Филозофског
факултета у Нишу (в.) на
предмету Атлетика. Пен-
зионисан као редовни
професор 2002.
Играо је кошарку у
КК Студент Ниш (в.) и Милентије Бранковић
фудбал у нишком Радничком (в.). Касније се
опредељује за рукомет и постаје члан РК Борац
из Ниша. Био је четири године тренер другог
тима РК Железничар (в.).
Четири године био је председник Секције
за физичку културу у Социјалистичком савезу
радног народа (ССРН), задужене за развој
спорта у нишком региону и изградњу капитал-
них спортских објеката, у време изградње
Спортске хале Чаир. Био је председник Друш-
тва педагога физичке културе (в.) у два мандата
и председник Савеза организација за физичку
културу (в.).
Године 1980. додељена му је Октобарска
награда Ослобођење града Ниша (в.).
Извор: Податке доставио Милентије Бранковић. (Д. Мл.)
БРАТИЋ (Владимир) МИЛОВАН. Џу-
диста, тренер џудоа, професор универзитета.
(Невесиње, 12. новембар 1958 – ). Дипломирао
1989. на Студијској групи за физичку културу
Филозофског факултета у Нишу (в.), магистри-
рао 1993. на Факултету физичке културе у Но-
вом Саду, а докторирао 1997. на Факултету фи-
зичке културе у Београду. Радио као активни

официр ЈНА од 1977. до 1991. Од 1992. до 1994.
радио у Дечијем културно-образовном центру.
Године 1994. постаје асистент приправник на
Факултету спорта и физичког васпитања у Ни-
шу, на истом факултету
постаје асистент 1996, до-
цент 1998, ванредни про-
фесор за предмет Борења
2003, а у звање редовног
професора на предметима
Борења и Теорија спорта
изабран је 2008. Објавио је
71 рад, од чега 65 научних.
Аутор је два уџбеника,
једног помоћног уџбеника
и једних скрипата. Члан је Милован Братић
научног одбора међународних часописа Акта
кинесиологика, Хомо спортикус, Савремени
спорт.
Био је потпредседник Управног одбора,
председник Стручног савета и председник Џу-
до савеза Србије. Као шеф стручног штаба
репрезентације Србије учествовао је на првен-
ствима Европе у Марибору, Букурешту и Бео-
граду. Под његовим вођством репрезентација
Србије осваја пето место на Екипном првенству
Европе у Београду. Тренер је Џудо клуба Кине-
зис (в.), који наступа у Супер лиги Србије. (Н. Р.)
БРКИЋ (Вукашин) ЉУБОДРАГ. Одбој-
каш. (Дражевац код Ниша, 22. март 1951 – ).
Основну школу завршио у Дражевцу, у Нишу је
1970. године завршио Машинско-техничку
школу, а затим, по отварању Групе за физичку
културу (в.) при Филозофском факултету у
Нишу 1976. године, завршава студије и стиче
звање професора физичке културе.
Први контакт са одбојком остварио је у
основној школи, а озбиљније одбојкашке кора-
ке начинио је као средњошколац 1969. дола-
ском у ОК Раднички код
тренера проф. др Радоми-
ра Костића (в.). У ОК Рад-
нички провео је три сезо-
не. Године 1972. постаје
члан новооснованог УОК
Студент (в.). Са Студен-
том је остварио највећи
успех у историји нишке
мушке одбојке – пласман у
Прву савезну лигу СФРЈ
1976. У Студенту је остао Љубодраг Бркић
до краја играчке каријере, која је у овом клубу
трајала пуних десет сезона, све до 1982.
Последње две сезоне, поред играња, провео је и
као тренер екипе, да би се од 1982. посветио
само тренерском послу. Велики успех постигао
- 45 -
Б
је у сезони 1992/93, када је његова екипа била
на прагу пласмана у Прву савезну лигу и оства-
рила пласман у четвртфинале купа Југославије.
Тренер мушке екипе био је све до 2003. године
када прелази у Женски одбојкашки клуб Сту-
дент (в.), у коме и данас ради. Већ у сезони
2003/04. са ЖОК Студент улази у Прву савез-
ну лигу. Наредне године са клубом је освојио
пето место у лиги и учествовао у четвртфиналу
плеј-офа, што је уједно и највећи успех у тре-
нерској каријери. Спортски савез Ниша (в.)
прогласио га је за најбољег спортског стручња-
ка за 2005. Од 2012. налази се на челу Одбој-
кашког савеза Нишавског округа. (Н. Бр.)
БРКОВИЋ (Радоје) НЕБОЈША НЕЦА.
Кошаркаш. (Ниш, 20. мај 1949 – ). Завршио ОШ
Ратко Вукићевић и Средњу техничку школу
Никола Тесла у Нишу. Дипломирао на Акаде-
мији примењених уметности – смер Унутраш-
ња архитектура у Београду. Слободни уметник,
власник једне од првих приватних галерија у
Београду, члан УЛУПУДС-а. Одлази у Канаду
1978. Живи и ради у То-
ронту, где се бави ентери-
јером, графичким дизајном
и сликањем. Учесник је
многих ликовних изложби.
Кошарком почиње да
се бави у нишком Сту-
денту 1965. Учествује у
камповима јуниора Србије
под руководством савез-
ног тренера Ранка Жера-
вице 1965. у Бачкој Топо- Небојша Брковић
ли и 1966. у Суботици. У Студенту игра до
1970, када се одазива на позив Борца из Чачка,
члана Прве савезне лиге, и за први тим чачан-
ског прволигаша игра две сезоне (1970/71. и
1971/72). Вратио се у Ниш и још неко време
играо за Студент. (Љ. Б.)
БУБАМАРА, Женски фудбалски клуб. В.
МАШИНАЦ, Женски фудбалски клуб.
БУБАЊ. В. Излетишта у Нишу и околини.
БУБАЊ, Друштво за физичку културу.
Почетком 1979, на иницијативу поклоника и
заљубљеника у спорт, у Месној заједници Бу-
бањ формирано је Друштво за физичку култу-
ру. Друштво је стартовало са свега три секције,
без просторија и терена, да би временом орга-
низационо ојачало и постајало све масовније.
Један од утемељивача ДФК Бубањ и први
председник био је Зоран Игић, дипломирани
правник, фудбалер и фудбалски тренер. Међу
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

оснивачима друштва су и: Душан Јовановић,

секретар, Зоран Миливојевић, благајник, Сло-
бодан Ценић, Божидар Аранђеловић, Борко
Ранђеловић, Мирко Богојевић, Душица Јовано-
вић – чланови Председништва. Најактивнији у
Друштву били су: Живојин Миленковић – Жи-
ка Шкембар, Слободан Николић – Дане Марге-
рац, Градимир Станојевић Микица, Слободанка
Цекић, Љупче Крстић, Ср-
ђан Ристић, Сента Анђел-
ковић, Лазар Ђорђевић,
Вукашин Ристић, Татјана
Ђорђевић и други. После
Зорана Игића председник
је био др Тихомир Б. Фи-
липовић Тића. У оквиру
Друштва деловале су сле-
деће секције: фудбал, кошарка, рукомет, одбој-
ка, стони тенис, шах, џудо, пикадо, стрељаш-
тво, спортски риболов, голубарство. На иници-
јативу Слободана Николића основана је и сек-
ција стреличарства, по први пут на територији
Општине Ниш.

Понијада Бубањ 82, записнички сто и додела награда.

Писко, Јовица Милетић Шкот, Драгиша Ћирић,

Стреличарска секција ДФК Бубањ са тренером
С. Николићем. [НН]
Изузетно активни и успешни по секцијама
били су: кошарка и рукомет: Станиша Стоји-
љковић Стаја, Живојин Мичић Жижа, браћа
Бранислав Ценић Џамба I (старији) и Слободан
Ценић Џамба II (млађи), Бранислав Ћирић Ри-
кица, Радисав Ђорђевић Чавела, Југослав Ди-
нић Југа, Митревски, Миша Стојановић, Звонко
Станковић, Малиша Томић, Горан Орлић,
Срђан Ушке из Бабушнице, Бранислав С. То-
шић. Шаху су били привржени: Недељко Тодо-
ровић Нецко, Зоран Ристић Ћућа, Мирко Бого-
јевић, Ивица Раичевић, Петар Николић, Сима
Тошић, Зоран Николић, Небојша Ђукић. Мали
ногомет су волели и успешно играли: Драган
Младеновић Киле, браћа Никодије Игњатовић
Коки и Александар Игњатовић, Зоран Николић
Жика Петковић, Драг. Ђокић, Гере Танчић, Ра-
дован Цветковић Рака, Славиша Крстић Шил-
тон, Владимир Станојевић – Влада Доктор,
Милан Кесић, Зоран Михајловић, Раја, Жика
Зуба и др. Стони тенис: Драган Петковић, Иви-
ца Петровић, Горан Менковић, Зоран Илић,
Драган Денић; женска екипа: Сузана Петковић,
Татјана Ђорђевић, Зорица Вукадиновић. Џудо:
Весна Ђорђевић, Татјана Антић, Драган Ђорић.
Спортски риболовци: Влада Вељковић, Божи-
дар Живковић, Велимир Стојановић, Нинослав
Миљковић. Летопис друштва годинама је уред-
но водио Тихомир Б. Филиповић.
Друштво је преко својих делегата било ак-
тивно укључено у све поре живота МЗ Бубањ и
града Ниша. Посебно се добро сарађивало са
ОШ Моша Пијаде, касарном Бубањски хероји,
ФК Слога (в.) и, наравно, са свим спортским
друштвима из осталих месних заједница. ДФК
Бубањ је у то време организовало бројне акци-
је: окупљање десет месних заједница поводом
трогодишњице Друштва, Понијада Бубањ 82,
масовни излазак на снег, учешће на традицио-
налном сусрету бораца на Власинском језеру
итд. Савез друштава за физичку културу месних
заједница Општине Ниш 1982. године прогласио
је ДФК МЗ Бубањ најуспешнијим на градском
подручју, а ДФК МЗ Сићево на сеоском.
И наредних година ДФК Бубањ играо је
запажену улогу на развоју спорта и рекреације

- 46 -

у Нишу и околини. Друштво је и данас активно,
а рад на месту председника наставља проф.
Миомир П. Грчић.
Извори: Народне новине, 6. јануар 1983, 17. јануар 1983; Ле-
топис ДФК Бубањ. (А. Б. Ф.)
БУБАЊ, Фудбалски клуб. В. ЦАР КОН-
СТАНТИН, Нишки спортски клуб
БУБАЊ (Никола) РАДОСЛАВ. Атлети-
чар, професор универзитета. (Ниш, 14. август
1943 – ). Основну и средњу школу завршио је у
Нишу. Факултет за физичко васпитање Универ-
зитета у Београду завршио је 1969. и магистри-
рао на истом факултету 1976. Током припреме
за израду докторске дисертације 1978. шест ме-
сеци проводи на усавршавању у Француској
(Faculté des Sciences d'Orsay). Дисертацију је
одбранио на Одсеку за физичку културу Фило-
зофског факултета у Нишу 1981. У звање ре-
довног професора изабран је 1998. На Факулте-
ту спорта и физичког васпитања Универзитета
у Нишу (в.) (најпре на Одсеку за физичку кул-
туру Филозофског факултета) ради од оснива-
ња 1971. Објавио је велики број научних и
стручних радова и више уџбеника, а иницијатор
је, учесник и координатор у више научних про-
јеката. Био је ментор већем броју докторанада.
На месту ректора Универзитета у Нишу нала-
зио се од 2006. до 2009. За дописног члана Срп-
ске академије образовања
изабран је 2010, а за ре-
довног члана 2013. У току
каријере био је управник
СГ за физичку културу
Филозофског факултета у
Нишу, шеф катедре био-
лошко-медицинских пред-
мета, председник Универ-
зитетског савеза за физич-
ку културу Града Ниша,
Републике Србије и СФР Радослав Бубањ
Југославије, председник техничког поткомитета
Светске универзитетске спортске федерације
(ФИСУ), потпредседник организационог коми-
тета Универзијаде одржане 1987. у Загребу, во-
ђа делегације националног тима СФР Југосла-
вије на Универзијади 1985. у Кобеу (Јапан) итд.
Добитник је многобројних признања, повеља и
награда, међу којима су Октобарска награда
града Ниша у категорији педагога физичке кул-
туре, Повеља капетана Мише Анастасијевића за
допринос развоју образовања, Благодарница
Центра за црквене студије из Ниша за изузетан
допринос афирмацији црквених студија и др.
Био је репрезентативац СФР Југославије у
атлетици и наступао за АК Железничар из Ни-
ша (в.) и АК Црвена звезда из Београда. Још
- 47 -
Б
Р. Бубањ у вођству на кросу. [В. Г.]
увек је актуелни рекордер града Ниша у дисци-
плини трчања на 1000 м и 400 м са препонама.
Био је и кондициони тренер ФК Раднички из
Ниша (в.). (Н. Р.)
БУБАЊ (Радослав) САША. Рукометаш,
професор универзитета. (Београд, 21. септембар
1972 – ). Основну и средњу школу завршио је у
Нишу. Дипломирао је на
Студијској групи за фи-
зичку културу Филозоф-
ског факултета у Нишу
(в.), магистрирао на Уни-
верзитету Париз VI Пјер и
Марија Кири у Француској
2001, а докторирао 2007.
на Факултету спорта и фи-
зичког васпитања Универ-
зитета у Нишу (в.). Ван-
редни професор на ФСФВ, Саша Бубањ
на коме ради од 2005. Аутор је и коаутор број-
них рукописа: уџбеника, практикума, моногра-
фија и научних радова. Рецензент је и члан уре-
ђивачких одбора домаћих и страних научних
часописа, учесник бројних међународних и до-
маћих научних и стручних скупова. Координа-
тор је, руководилац и учесник више домаћих и
иностраних научноистраживачких пројеката.
Још од пионирских дана бавио се рукоме-
том и био успешан играч у СР Југославији (Ки-
кинда, Дубочица Лесковац и Јединство из Бо-
љевца), Израелу (Херцлија) и Француској (Ми-
луз, Дру и Бонифацио). Био је члан стручног
штаба рукометне селекције Универзитета у Ни-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
шу на Универзитетском европском првенству у
рукомету одржаном у Србији (у Нишу), 14–20.
јула 2008. (Н. Р.)
БУДУЋНОСТ, Рукометни клуб. В. Руко-
мет у Нишу (историјат).
БУДУЋНОСТ, Стонотениски клуб. В.
Стони тенис у Нишу (историјат).
БУКВИЋ (Србислав) РАНКО. Фудбал-
ски и рукометни голман. (Грубишко Поље,
Хрватска, 11. јун 1932 –
Ниш, 28. јануар 2014).
Постао житељ Ниша 1939.
Са једанаест година опре-
делио се за фудбал и 1943.
почео да брани у трећем
подмлатку НСК Победа
(в.). По завршетку Другог
светског рата брани за
подмладак ФК Раднички
Ниш (в.) и већ тада се
истиче као одличан гол- Ранко Буквић
ман. Подмладак у коме је бранио 1948. осваја
Првенство Србије. Из фудбала прелази у руко-
мет и брани за екипу Железничара (в.). За крат-
ко се, године 1951, враћа фудбалу, а онда са РК
Железничар 1952. и 1953. брани на финалним
турнирима за првенство државе, када је Желез-
ничар освојио друго место.
Био је одличан рукометни, а касније и
фудбалски голман. Миљеник навијача, одлич-
них рефлекса, скочности и изванредног стила.
Припадао је голманима који су знали да коман-
дују одбрани. Познат је по томе да се за сваку
утакмицу посебно припремао. С обзиром на то
да се играло на шљаци, а он је као „парадер“
имао велики број падова током утакмице, сам је
конструисао штитнике за кукове како би убла-
жио болове током бацања. Био је позиван у
репрезентацију Југославије у великом рукоме-
ту, али је јаку конкуренцију у голманима имао
у Врепцу из Милиционара Сарајево и Маленићу
из Динама Панчево.
По укидању великог рукомета 1958. вратио
се фудбалу у ФК Раднички. Изузетно успешну
спортску каријеру завршио је после двадесетак
година чувања мреже. (А. Б. Ф.)
БУРАЗОР (Ненад) МИРКО. Стонотени-
сер. (Ниш, 9. јануар 1946 – ). Члан ОСТК Јосип
Колумбо Ниш (в.), специјалиста за екипне ме-
чеве. Сигуран ослонац екипе, био је врло сми-
рен и прави ловац на грешке противника. Него-
вао је дефанзивни стил игре врло истрајно, а
- 48 -
када би му се указала прилика, муњевито би
прелазио у контранападе и поентирао.
Наступао је за репрезентацију Ниша про-
тив репрезентације Софије 1963. и у Нишу и у
реванш мечу у Софији.
Био је члан репрезентације
уже Србије на мечу про-
тив репрезентације Војво-
дине који је одржан 30.
новембра 1963. у Зајечару.
Освојио је прво место на
Првенству уже Србије у
Врању 1964. у конкурен-
цији јуниора, победивши у
финалу Слободана Коцића
из СТК Поштар из Ниша Мирко Буразор
(в.). На Првенству Србије 1967. у Нишу освојио
је треће место у дублу са клупским другом Ран-
ком Ђенићем (в.).
Преко двадесет година наступао је за еки-
пу ОСТК Јосип Колумбо из Ниша, највише у
Квалитетној лиги Србије, а касније у Другој
савезној лиги. По окончању играчке каријере
био је и председник клуба.
Завршио је Медицински факултет у Нишу
и специјализирао интерну медицину и кардио-
логију. Био је редовни професор на Медицин-
ском факултету на предмету Интерна медицина
– Кардиологија, и угледни лекар у Нишу. (Р. Ђ.)
БУШИДО, Аикидо клуб. Почео је са ра-
дом марта 2003. у просторијама КУД Станко
Пауновић (в.). На првом тренингу, одржаном 5.
марта 2003, окупља се
осам полазника, који чине
прве чланове Клуба. Де-
цембра 2003. Аикидо фе-
дерација Србије и Црне
Горе прима АК Бушидо у
своје чланство. Истог ме-
сеца одржава се први се-
минар и полагање које
води Зоран Обрадовић, генерални секретар Аи-
кидо федерације СЦГ. Прву годину рада клуб
завршава организацијом тренинга са сенсеијем
Микелеом Кварантом, који у априлу 2004. бо-
рави у Нишу. То је био први долазак једног
страног аикидо инструктора у Ниш.
Клуб прати Аикикаи аикидо методологију
мајстора Масатоми Икеде, 7. дан. Главни тре-
нер клуба је Владимир Тошић, 3. дан.
Клуб је у периоду од 2004. до 2008. у Ни-
шу организовао семинаре интернационалног
значаја, које је држао Микеле Кваранта, 6. дан
Аикикаи. Тренутно организује само клупске
семинаре. (Н. Р.)
 В
ВАКИЋ (Љубомир) БРАНИСЛАВ. Бок-
сер. (Ниш, 21. октобар 1951 – ). Завршио ОШ
Ратко Вукићевић и ауто-
електричарски смер у За-
натском центру у Нишу, а
касније, у организацији
боксерског клуба, и Еко-
номско-туристичку школу.
Крајем 1967. почиње да се
бави боксом у БК Раднич-
ки Ниш (в.), клубу коме је
остао веран до краја кари-
јере. Учитељи у боксу би-
ли су му, између осталих, Бранислав Вакић
Мирко Мацур (в.), један од најбољих нишких
боксера и тренера, и Душко Радосављевић, а
један краћи период тренирао га је и легенда
нишког и југословенског бокса Томислав Кела-
ва (в.). За тринаест година боксовања имао је
преко 370 мечева, од тога 35 изгубљених, оста-
ло су победе и нешто нерешених. Никада у ка-
ријери није имао класичан нокаут.
На домаћем рингу у првенственим мече-
вима побеђивао велике шампионе и праве бор-
це југословенског ринга, укључујући Ивана Бо-
цића (Црвена звезда, Београд), Гавранчића
(Панчево), балканског првака Махмутовића
(Будућност, Подгорица), репрезентативца из
Приштине Хашанија; победио је Рајка Џајића
(Црвена звезда) нокаутом у другој рунди; у ха-
ли Чаир у Нишу (в.) остварио велику победу
против европског шампиона Миодрага Перуно-
вића, добио Миленка Рубеља из Загреба (бок-
совао за Борово), репрезентативца из Куле
Бранислав Вакић (десно) против Зорана Јовановића,
вицешампиона Европе у лакој категорији, 1976
- 49 -
Златка Шарара и многе друге познате југосло-
венске боксере. Био је првак Југославије у лакој
категорији 1973. и двоструки првак Србије –
1976. и 1977.
На турнеји БК Раднички у Турској 1971.
Вакић постиже изванредне резултате: против
европског првака Сејфи Татара изгубио је на
поене у великој борби, а у Анкари победио
првака Турске Дорука једногласном одлуком
судија. БК Раднички је тада извојевао обе побе-
де против репрезентације Турске. Велике успе-
хе остварио је и на турнеји БК Раднички по
Пољској 1974/75, где је у Катовицама победио
вицешампиона Европе Томчика, а у граду
Бјелско Бјала на југу Пољске победио првака
Пољске Крајшка.
За боксерску репрезентацију у јуниорској
конкуренцији боксује три године, а у сениор-
ској репрезентацији проводи пуних пет година.
Као репрезентативац Југославије у лакој кате-
горији у јуниорској конкуренцији нокаутирао
Мађара Тота у другој рунди у мечу Београд –
Будимпешта; на турнеји државне репрезентаци-
је по скандинавским земљама 1972. под вођ-
ством Томе Хладног у оба меча против репре-
зентације Шведске и Финске остварује победу:
у Стокхолму новембра 1972. нокаутирао Шве-
ђанина Карлсона, а у Хелсинкију победио
олимпијца Лутанена. То су његове најдраже по-
беде у државном дресу. На Европском шампи-
онату у Букурешту 1972. изгубио у финалу
против олимпијског шампиона Куцова и осво-
јио сребрну медаљу.
Након престанка боксерске каријере почи-
ње да се бави политиком и друштвено-
спортским радом. Именован је у четничког вој-
воду на првој линији фронта 1993. на Романији,
у манастиру Кнежина код Сарајева. У пет ман-
дата био је посланик у Народној скупштини
Србије и у Већу република Савезне скупштине,
године 1993. био је потпредседник Одбора за
безбедност Савезне скупштине, а 1997. пред-
седник Одбора за спорт и омладину Скупштине
Србије. Од 1997. до 2002. био је председник БК
Раднички Ниш.
Са поносом истиче да је отац осморо деце
– пет синова и три ћерке.
Извор: Податке доставио Бранислав Вакић. (А. Б. Ф.)
ВАРДИЋ, МИРОСЛАВ. Фудбалер. (Бу-
кош код Краљева, 4. децембар 1944 – ). Играчку
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
каријеру започео је у Слоги из Краљева, потом
је био члан Динама из Врања, а у нишки Же-
лезничар (в.) дошао је 1962. На прволигашку
сцену крочио је 1964. као члан нишког Радни-
чког (в.), чији је дрес са
успехом носио три сезоне.
Године 1967. прешао је у
Хајдук и за Сплићане до
1971. одиграо 203 утакми-
це и постигао 74 гола. Био
је члан славне шампион-
ске екипе Хајдука која је
после пуних шеснаест го-
дина донела Сплићанима
титулу првака Југославије.
Био је љубимац навијача, Мирослав Вардић
који су га због браде и карактера звали Исус.
Од 1971. до 1973. играо је за друголигаша Бо-
рово, а онда се отиснуо у иностранство. Оти-
шао је у Холандију, где је две године носио
дрес ФК Нац из Бреде.
За репрезентацију Југославије одиграо је
две утакмице. Дебитовао је против Бразила у
Београду 25. јуна 1968 (0:2), а играо је још у
квалификационој утакмици за светско првен-
ство против Шпаније у Београду 27. октобра
1968 (0:0).
Живи у Холандији, где ради као угости-
тељ. (Д. М.)
ВАСИЋ (Синислав) НЕНАД. Тенисер,
тениски тренер. (Ниш, 1. март 1969 – ). Један од
највећих тениских талената из Ниша. Почео је
са шест година, а са дванаест је постао шампи-
он СФР Југославије за млађе пионире, побе-
дивши у финалу једног од касније најбољих
светских тенисера – Горана Иванишевића. На
истом државном првенству освојио је и титулу
у дублу у комбинацији са клупским другом из
Радничког (в.) Владимиром Крстићем. На др-
жавним ранг-листама био је у самом врху, а
наступао је и за све млађе селекције СФР Југо-
славије. Највећи успех му је полуфинале екип-
ног првенства Европе, или Боротра купа. Као
сениор освојио је титулу првака Србије. Кратко
се бавио професионалним тенисом, али није
успео да се домогне пласмана на АТП листу.
Већ са деветнаест година паралелно је почео да
се бави и тренерским послом, а под његовим
стручним надзором афирмисале су се и тени-
серке које су освајале титуле државних прва-
киња и биле пласиране на ВТА светској ранг-
листи, попут Каролине Јовановић (в.) и Драгане
Појужине. Дипломирао је на Факултету спорта
и физичког васпитања у Нишу (в.). (Е. Ц.)
- 50 -
ВЕЛИМИРОВИЋ, МАРИНА. В. Милоје-
вић, Марина
ВЕЛИЧКОВИЋ (Петар) САША. Гимна-
стичар, тренер гимнастике, професор универзи-
тета. (Ниш, 21. децембар
1970 – ). Основну и сред-
њу школу завршио је у
Нишу. Дипломирао је
1995. на Студијској групи
за физичку културу Фило-
зофског факултета у Нишу
(в.). За постигнуте резул-
тате на студијама године
1994/95. проглашен је за
најбољег дипломираног
студента на својој студиј- Саша Величковић
ској групи. Магистрирао је на Студијској групи
за физичку културу Филозофског факултета у
Нишу, а докторирао на Факултету за спорт и
физичко васпитање у Новом Саду. Радио је као
професор физичког васпитања у Техничкој
школи Никола Тесла у Костолцу и као асистент
на предмету Сценска акробатика на Факултету
драмских уметности у Београду. Од децембра
2005. запослен је на Факултету спорта и физич-
ког васпитања у Нишу (в.) као наставник на
предмету Спортска гимнастика.
Од 1978. до 1993. био је такмичар у мушкој
спортској гимнастици и наступао за ГК Ниш
(в.). Члан сениорске репрезентације и кандидат
за ОИ у Атланти постаје 1992. Најбољи такми-
чарски резултати које је остварио јесу прво
место у дисциплини партер и треће место у
дисциплини прескок на државном првенству
1992. За врхунске спортске резултате и афир-
мацију нишког спорта 1992. добија признање
од стране Савеза спортова општине Ниш (в.).
Тренер је у мушкој спортској гимнастици
од 1994. до данас. Селектор јуниорске репре-
зентације у мушкој спортској гимнастици
постаје 2001, а селектор сениорске репрезента-
ције Србије у мушкој спортској гимнастици
2005. Као тренер и селектор репрезентације у
периоду од 2001. до данас учествује на три
светска првенства, две Универзијаде, осам
светских купова, десет европских првенстава,
три балканијаде и другим међународним так-
мичењима. Од најбољих резултата које је
остварио као тренер истичу се: финале светског
купа 2006. у троскоку; финале вишебоја 2009,
финале вишебоја за јуниоре на европском
првенству 2012. Од Гимнастичког савеза Срби-
је за постигнуте тренерске резултате више пута
је добијао награду Тренер најбољих гимнасти-

чара Србије и награду Тренер најбољих младих
гимнастичара Србије.
Судија је у мушкој спортској гимнастици
од 1996. Звање међународног Бревет судије
друге категорије стиче 2009. Од 2006. као суди-
ја учествује на једном светском првенству, три
светска купа, два европска првенства и на јед-
ној Балканијади. (Н. Р.)
ВЕЛИЧКОВСКИ НЕЈКОВИЋ (Бранко)
МАЈА. Интернационални шаховски мајстор.
(Ниш, 6. мај 1973 – ). Завршила је средњу ме-
дицинску школу. Активно се бави шахом од
1987, када је постала и пи-
онирска првакиња Ниша.
Године 1993. поделила је
прво и друго место на
Првенству Југославије за
омладинке. У сениорској
конкуренцији освојила је
треће место на првенству
државе. Играла је за ШК
МИН (в.), а 1995/96. за ШК
Ниш (в.). Треба истаћи
њен наступ за ШК Ниш Маја Величковски
1996. године, када је осво- Нејковић
јено друго место на Купу ШС Југославије за
жене. Сада је чланица ШК БАС из Београда.
Титулу женског интермајстора освојила је
1995. године. (Љ. П.)
ВЕЉОВИЋ (Милан) ВЛАДЕТА. Свес-
трани спортиста, спортски радник. (Ниш, 8.
април 1946 – ). Похађао је
ОШ Вожд Карађорђе и
Гимназију Стеван Сре-
мац, а на Вишој педаго-
шкој школи у Нишу 1980.
завршио одсек Рекреација.
Успешно се бавио
гимнастиком, јахањем и
кошарком, а оснивањем
школе фудбала Радничког
(в.) почиње да тренира
фудбал. После само годи- Владета Вељовић
ну дана проведених у подмлатку и другом ти-
му, међу првима, са осамнаест година, потпису-
је професионални уговор и успева да се избори
за први тим. Игра у Београду 1965. и даје
допринос првој победи Радничког против
Црвене звезде на гостујућем терену (3:2). Одла-
зи у ФК Бор, тада прволигаш, потом на одслу-
жење војног рока, враћа се у ФК Железничар из
Ниша (в.), тада друголигаш, и завршава фуд-
балску играчку каријеру.
По завршетку играчке каријере постаје
фудбалски судија. Брзо напредује и већ 1980. и
- 51 -
В
1981. бива проглашен најбољим фудбалским
судијом Србије. Суди Српску фудбалску лигу,
Другу и Прву савезну лигу, постаје савезни
фудбалски судија, а затим и савезни фудбалски
инструктор.
У ФК Железничар 1986. волонтерски ради
као генерални секретар. Коњичком клубу Чегар
1987. купује и поклања коња. У ФК Раднички
волонтерски обавља дужности директора клуба
1996. и 1997. и председника Скупштине клуба
1998. и 1999. године. Као организатор рекреа-
ције оснива Друштво за рекреативни спорт Фи-
лип Кљајић и најзаслужнији је за изградњу
трим стазе крај Нишаве (1980–2013).
Коњички клуб Чегар преузима 1988, нај-
пре као председник, а 1990. постаје директор.
Средином деведесетих година XX века био је и
потпредседник Коњичког савеза Југославије.
Године 2000. добија признање као најбољи
спортски радник Ниша.
У пензији је од 2006. и у КК Чегар ради
волонтерски. Посвећен је раду са особама са
инвалидитетом.
Извор: Податке доставио Владета Вељовић. (Н. Ж.)
ВЕСЕЛИНОВИЋ (Никола) ЖИВКО
МАНЏА. Боксер, боксерски тренер. (Шабац,
17. мај 1928 – Шабац, 1991). Породица Весели-
новић потиче из места Глоговац из срца Мачве,
а Живко Веселиновић је унук чувеног српског
писца Јанка Веселиновића. Боксом је почео да
се бави 1945, а већ 1946. постаје првак Србије у
полутешкој категорији и
доноси први трофеј ша-
бачком боксу. Одлази у
Београд на студије гео-
графије и 1953. у дресу БК
Милиционер из Београда
осваја титулу државног
првака у средњој катего-
рији. Затим у Нишу на
Вишој педагошкој школи
постаје наставник физич-
ког васпитања, а у исто Живко Веселиновић
време успешно боксује за БК Раднички (в.).
Наступио је на 234 меча, од тога забележио 196
победа, 11 нерешених и 27 пораза. Од 1957. до
марта 1962. ради као наставник у ОШ Зора со-
цијализма (касније ОШ Моша Пијаде). По
завршетку боксерске каријере, са Милибором
Брацом Лозановићем (в.) основао је прву школу
бокса у Нишу, а његови ученици били су касни-
је познати боксери: Саћиповић (в.), Лаловић
(в.), Отовић, Јовић, Драгиша Станковић Челик
(в.), Бошко Станковић (в.), Мустафић и други.
Из Ниша одлази у Нови Сад, где тренира
новосадски БК Војводина. После неколико го-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

дина враћа се у Шабац, где је успешно трени- По усвајању Одлуке о реорганизацији

рао боксере БК Мачва и радио у Хемијско-ин- градске управе 1994. године, Скупштина Града
дустријском предузећу Зорка при рекреацији именује га за шефа Одсека за спорт при Секре-
радника. У пензију одлази 1986. таријату за друштвене делатности Скупштине
Лит.: Славко Синђелић, Срђан Прстојевић, 70 година Бок- Града, где остаје до 1998. када одлази у пензи-
серског клуба Мачва 1942–2012, Шабац, 2012. (А. Б. Ф.) ју.
За дугогодишњу активност и остварене ре-
ВИДАНОВИЋ (Милун) НАТАША. Ко- зултате у спорту и физичкој култури, посебно у
шаркашица. (рођ. Поповић; Љубљана, 23. јану- рукомету, добитник је највиших признања:
ар 1949 – ). Завршила Мајска награда СОФК Србије (в.), Повеља Ру-
ВПШ, одсек Хемија и фи- кометног савеза Србије, Повеља Међуопштин-
зика. Цео свој радни век ског фудбалског савеза Ниша, Повеља
провела као службеник у Општинског фудбалског савеза Ниша, Повеља
Заводу за запошљавање. Савеза синдиката општине Ниш и Повеља
Године 1964. долази у Окружног савеза за спорт Софијског округа.
Ниш. Од 1965. активно Велики допринос дао је стварању резулта-
игра кошарку за нишки та на основу којих је СОФК Ниша 1980. добила
УЖКК Студент (в.), за Мајску награду СОФК Србије као најбоља
који наступа до 1979. Нај- општинска организација. Темељ на коме је
већи успех у кошарци 1979. постављена физичка култура Ниша био је
остварила је 1971, када је Наташа Видановић рецепт и путоказ за многе средине. (Н. Ж.)
Студент на квалификацијама у Задру први пут
ушао у Прву савезну лигу. (З. Ст.) ВИДЕНОВИЋ (Добросав) СЛАВКО.
Фудбалски стручњак, први Нишлија са дипло-
ВИДАНОВИЋ (Милорад) ПЕТАР. Спорт- мом вишег фудбалског
ски радник. (Ниш, 24. јун 1938 – ). Играо руко- тренера. (Трновац код Ми-
мет и фудбал. По престанку активног бављења нићева, 4. март 1928 – 8.
спортом посветио се друштвено-спортском ра- мај 2010). Основну школу
ду. Био је секретар РК Же- завршио у родном месту,
лезничар у Нишу (в.) више гимназију у Зајечару, а
година, а обављао је одго- Вишу фискултурну школу
ворне послове у такмичар- у Новом Саду. Затим је, у
ским органима рукометне генерацији Миљана Ми-
и фудбалске организације љанића, завршио Савезну
Ниша и Региона Ниш. У фудбалску тренерску шко-
два мандата био је члан лу у Београду као стипен- Славко Виденовић
Председништва Рукомет- диста ФС Југославије. Као наставник фискул-
ног савеза Србије, а два туре радио је укупно тринаест година у Кња-
пута је био и потпредсед- жевцу, Бору, Трстенику и Сокобањи.
ник Савеза. На предлог Петар Видановић Године 1970. постављен је за руководиоца
СОФК Ниша (в.) и Рукометног савеза Србије два фудбалске школе Радничког (в.), а годину дана
пута је биран за члана Председништва СОФК касније за шефа стручног штаба тима са Чаира.
Србије где је остварио значајне резултате у ме- Након тога је, све до пензионисања 1990, био
ђународној спортској сарадњи Србије са Руси- селектор млађих категорија фудбалера у ФС
јом, Бугарском, Мађарском, Румунијом и др. Србије. (Д. М.)
Априла 1976. са дужности секретара Само-
управне интересне заједнице за информисање у ВИДОЈКОВИЋ С. ПРЕДРАГ ПЕДА.
Нишу, одлуком Председништва СОФК Ниша, Спортски радник. (Бостане код Гњилана, 25.
прелази на рад у СОФК као генерални секретар децембар 1932 – 23. децембар 2002). Основну
Савеза. На тој функцији дао је велики допринос школу и три разреда гимназије завршио је у
утврђивању приоритетних задатака и кадров- Алексинцу, гимназију у Нишу, Медицински
ском јачању СОФК. факултет у Београду. Специјализирао је неу-
По одлуци надлежних државних органа у ропсихијатрију у Нишу. Докторирао је на Ме-
граду фебруара 1993, као правник и одличан дицинском факултету у Нишу, где је касније
познавалац прилика у нишком спорту, прелази био редовни професор. Радни век провео је у
на рад у Спортски савез Ниша (в.). нишком Клиничком центру. У више мандата

- 52 -
 В

био је на функцији директора Института за

ментално здравље. У једном мандату био је
потпредседник општине задужен за област
здравства.
Још као гимназијалцу велика љубав му је
био и спорт. Играо је активно велики рукомет
за Рукометни клуб Будућност из Ниша (в.), а
рекреативно се бавио и осталим спортовима.
Након завршетка Меди- Први тим КМФ Вик Наисус, 2013.
Извор: ФБ страна КМФ Вик Наисус.
цинског факултета и запо-
слења определио се за
бокс као стручњак. Почео ВИНЕР БРОКЕР, Женски кошаркашки
је као лекар у Бокс клубу клуб. В. СТУДЕНТ, Универзитетски женски
Раднички (в.). Био је у ви- кошаркашки клуб.
ше мандата члан Председ-
ништва СОФК (в.). Поред ВИНТЕР СПОРТ, Клуб малог фудбала.
тога, имао је одговорне Основан је 2006. на иницијативу Ивице Нико-
функције у Региону југои- лића и Станка Христова, дугогодишњих фуд-
сточне Србије, у Боксер- балских радника. Након
ском савезу Србије и Југо- Предраг Видојковић оснивања клуб је освојио
славије. Усавршавао се на великом броју семи- прво место у Регионалној
нара за лекаре на нивоу Југославије, Балкана и лиги Фудбалског савеза
Европе. Као лекар и члан здравствене комисије Региона источне Србије
Боксерског савеза Југославије учествовао је на (в.) у сезони 2006/07, да
многобројним такмичењима Балкана, Европе и би у сезони 2008/09. био
света, као и на Олимпијским играма у Москви. првак источне групе Дру-
Добитник је многобројних признања за допри- ге лиге Србије. Винтер
нос развоју бокса и спорта уопште. (М. У.) спорт је исти успех по-
стигао и у сезони 2010/11, што му је донело до-
ВИЗАНТИОН, Одред извиђача. Основан игравање за пласман у виши ранг, али у конку-
ренцији још три клуба не успева да се пласира
2010. при ОШ Душко Радовић, на иницијативу
у Прву лигу Србије. (С. К.)
Горана Здравковића, Аце Крстића (в.), Небојше
Пужића, наставника и родитеља ученика ове
школе. Одред броји око педесет чланова.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.

ВИК НАИСУС, Клуб малог фудбала.

Основан је 1994. као Спортско друштво ВИК
Наисус, да би 2007, на иницијативу председни-
ка Љубише Мијајловића и тренера Драгослава
Ђорђевића, постао Клуб
малог фудбала. Име је до-
био по угледу на Јавно
комунално предузеће за Први тим КМФ Винтер спорт, 2014.
водовод и канализацију Извор: ФБ страна КМФ Винтер спорт.
Наисус. Клуб се од 2003.
такмичио у Другој лиги ВИТАМИН, Бадминтон клуб. Основан
Србије, да би у сезони почетком 2004. За првог председника изабран
2009/10. изборио пласман у виши ранг. У пре- је Дејан Марјановић. Клуб је учествовао на до-
мијерној сезони у Првој лиги Србије ВИК Наи- маћим турнирима и бадминтон камповима у
сус заузима треће место и пласман у плеј-оф, земљи и организовао рекреативне турнире и
што је и највећи успех клуба. (С. К.) затворена првенства Ниша. Уз то, узео је

- 53 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
учешће на Балканском првенству у својству
главног судије и организовао бројне промоције
бадминтона по средњим школама и промоције
бадминтона као рекреативног спорта. Највећи
успех клуба био је пласман у полуфинале тур-
нира у Крушевцу 2006. у категорији мушког
сингла, као и полуфинале 2007. на истом так-
мичењу у истој категорији. Најбоља позиција
коју је остварио члан Витамина јесте двадесето
место Дејана Марјановића на државној ранг-
листи. Клуб је примљен у чланство Бадминтон
савеза Србије и Спортског савеза Ниша (в.).
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
ВИТЕЗ, Спортски клуб. В. ГОРИЦА, Но-
гометни спортски клуб.
ВЛАСТА БОЖИНОВИЋ, Фискултурни
актив. В. СИНЂЕЛИЋ, Фудбалски клуб.
ВЛАТКОВИЋ (Радисав) ПРЕДРАГ. Ша-
ховски радник. (Ниш, 2. јун 1938 – Ниш, 16.
април 1999). Асистент на Економском факулте-
ту у Нишу. Оснивач и дугогодишњи председ-
ник Шаховског клуба Студент. Председник
Општинског шаховског савеза Ниш. Један је од
ретких шаховских радника који је за кратко
бљеснуо на шаховском небу Ниша, а болест га је
омела у постизању још већих резултата. (Д. Мх.)
ВОЖД КАРАЂОРЂЕ, Одред извиђача.
Организација за неформално образовање и
васпитање деце и младих које спроводе одрасли
волонтери, кроз рад у малим групама и живот у
природи. Настала 1956. као Четврта чета Вожд
Карађорђе при Извиђачком одреду Мија Ста-
нимировић, већ 1959. прераста у самосталну
чету, а 1960. у извиђачки одред. Члан је Свет-
ске извиђачке организације (World Organization
of the Scout Movement),
која броји преко 28 мили-
она чланова и 222 нацио-
нална и територијална са-
веза. Од свог оснивања
ради у просторијама ОШ
Вожд Карађорђе у Нишу.
За 55 година кроз
Одред је прошло око 5000
чланова. Данас је то, по
мишљењу извиђачких зналаца широм Србије,
али и ван ње, један од најбољих извиђачких
одреда у региону југоисточне Европе, чија
добра репутација превазилази балканске окви-
ре. Одред броји стотинак чланова организова-
них у мање јединице, сходно старосним катего-
ријама: полетарци и пчелице, 7–11 година; мла-
- 54 -
ОИ Вожд Карађорђе, 2012.
Извор: ФБ страна ОИ Вожд Карађорђе.
ђи извиђачи и планинке, 11–15 година; старији
извиђачи и планинке, 15–19 година; брђани и
брђанке (одрасли волонтери), старији од 19 го-
дина. Годишње се у организацији Одреда спро-
веде преко 250 активности (седмични састанци,
посете, шетње, забаве, свечаности, церемоније,
акције, такмичења, кампање, јавне манифеста-
ције, смотре, кампови, зимовања) у Нишу, ши-
ром Србије, региона, Европе, па и на другим
континентима, захваљујући разгранатој мрежи
међународне сарадње. Међународне активно-
сти које Вожд организује најпопуларније су,
најмасовније и најквалитетније у региону, при
чему се посебно издвајају Извиђачке игре
Вождови дани, које већ 25 година, сваког тре-
ћег викенда у октобру, окупе око 600 учесника.
Такмичарску биографију и репутацију овог из-
виђачког одреда чини преко 300 трофеја осво-
јених на локалним, националним и регионал-
ним такмичењима и првенствима (оријентација
у природи, топографија, извиђачке вештине,
спорт и др.).
Програм активности Одреда подразумева
широку лепезу садржаја, од живота у природи,
екологије, спорта, хигијене и здравља, до креа-
тивног стваралаштва, науке и технике, демо-
кратије, мировног образовања. ОИ Вожд Кара-
ђорђе активно учествује у животу своје локалне
заједнице кроз многе хуманитарне, образовне,
спортско-рекреативне, забавне и друге јавне
манифестације, кампање, догађаје и програме,
притом непрестано унапређујући врло богату
мрежу партнерских организација, установа,
институција и појединаца. (Н. Ж.)
ВОЈИНОВИЋ (Павле) МИРОСЛАВ. Фуд-
балер. (Дукат код Ниша, 23. фебруар 1952 – ).
Прва четири разреда основне школе завршио у
Дукату, друга четири у Горњем Барбешу, а
Средњу управну школу у Београду. Фудбалску
каријеру почео је у ФК Дејан Бекић у родном
Дукату, а затим наставио у Железничару (Бре-
стовац) и нишкој Слоги (в.). Године 1974. пре-
шао је у ФК Раднички Ниш (в.) и брзо постао

стандардан првотимац, чему је у великој мери
допринео тренер Мирослав Глишовић (в.), који
га је из напада прекомандовао у одбрану. Имао
је велике заслуге за добре игре и резултате
Радничког у Првој савезној лиги и Купу УЕФА,
у коме је нишки клуб 1982. стигао до полуфи-
нала. Од лета 1982. до 1985. бранио је боје ФК
Кадиз из истоименог шпанског града. Годину
дана пре истека уговора са Кадизом вратио се у
Раднички на наговор руководства јер је клубу
са Чаира требало вратити статус прволигаша.
Уз пуни допринос Војиновића Раднички је тај
циљ и остварио.
По завршетку играчке каријере 1987. био је
спортски директор Радничког, затим и дирек-
тор Фудбалске школе ФК Раднички (в.), али се
убрзо сасвим повукао са фудбалске сцене. (Д. М.)
ВРАНИЋ (Душан) ГОРАН. Тенисер, те-
ниски тренер. (Ниш, 2. новембар 1959 – ). Био
је члан Тениског клуба
Раднички (в.), са којим је
веома успешно наступао у
Првој лиги, а бранио је и
боје репрезентације Срби-
је у Југо купу. Тренерску
каријеру почео је 1987. у
Берлину. Тренутно ради у
највећем немачком клубу
Рот-вајс Берлин 1897. По-
седује А тренерску лицен-
цу, што је највреднија ди- Горан Вранић
плома у овом послу у Немачкој. Руководио је
Штефи Граф студиом, где тренирају најтален-
тованији млади тенисери из Берлина и региона.
(Е. Ц.)
ВРАЧАР (Бранко) НЕНАД. Џудиста, про-
фесор физичког васпитања. (Ниш, 17. фебруар
1982 – ). Дипломирао 2007. на Факултету спор-
та и физичког васпитања у Нишу (в.). Такмичар
Џудо клуба Кинезис (в.)
који је прошао све селек-
ције клуба. Освајач меда-
ља на првенствима државе
у свим млађим узрасним
категоријама, а у саставу
репрезентације освајач тре-
ћег места на Балканском
шампионату за младе одр-
жаном у Сомбору. У 2001.
освојио је прво место на
јуниорском првенству др- Ненад Врачар
жаве у категорији до 73 кг, а 2004. прво место
на првенству државе за млађе сениоре. У саста-
ву репрезентације учествовао је на јуниорском
првенству Балкана у Турској (2001) и првен-
- 55 -
В
ству Европе за млађе сениоре у Словенији. Као
капитен екипе заслужан је за све екипне резул-
тате клуба, од освајања првог места у Првој
лиги Србије (2008) и уласка у Џудо суперлигу
Србије, па до освајања титуле вицешампиона
Џудо суперлиге Србије (2009) и улазака у плеј-
оф (2010. и 2012).
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
ВРЕЖИНА, Војно-пливачки базен. В.
Спортски објекти у Нишу.
ВУЈАНИЋ (Живан) ДРАГАНА. Кошар-
кашица. (рођ. Живић; Ниш, 24. децембар 1948
– ). Завршила Филозофски факултет, одсек Ма-
тематика, и била професорка математике у
Машинској школи, а од 1994. у ЕТШ Мија
Станимировић. Кошарку играла од 1962. до
1973. Наступала за Студент (в.) и Црвену звез-
ду. Пре кошарке бавила се атлетиком и као
атлетичар освојила треће место у Србији на 400
м у категорији сениорки 1961. Највећи успех у
кошарци остварила је 1971, када је Студент на
квалификацијама у Задру први пут ушао у Прву
савезну лигу. (З. Ст.)
ВУК, Џудо клуб. Основан 14. маја 1996. на
предлог Изета Рађе, једног од оснивача Џудо
клуба Кинезис (в.). Оснивач и председник клуба
је Братислав Игњатовић. Клуб претежно ради
са млађим узрасним кате-
горијама. Користи сале
СЦ Чаир (в.) на базенима
и простор у ОШ Др Зоран
Ђинђић у Брзом Броду. Од
оснивања до данас кроз
Клуб је прошло више сто-
тина деце и омладине, од
којих су многи постали
шампиони, мајстори џудоа, носиоци бројних
медаља са домаћих и међународних такмичења,
Чланови ЏК Вук на турниру Вук Опен 2013.
Извор: ФБ страна ЏК Вук.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
као и са званичних регионалних и државних
првенстава. Са такмичарима раде стручњаци –
тренери: мр Братислав Игњатовић, Ивана Сто-
јковић, Слободан Ложајић и Ненад Роквић.
Вук је постао познат у Србији и региону по
организацији традиционалних турнира: Куп
Нишка Бања, који се организује од 2001. у
Нишкој Бањи, и Вук Опен, који се организује
од 2010. На овим турнирима учествовало је
преко 4.000 деце из Србије, Бугарске, Румуније,
Македоније, Босне и Црне Горе.
Извор: Податке доставио Братислав Игњатовић, председник
ЏК Вук. (Н. Р.)
ВУК ОПЕН. В. ВУК, Џудо клуб.
ВУКАДИНОВИЋ (Урош) БОРИВОЈЕ.
„Голман са краватом“. (1921 – Ниш, 1997).
Стандардни голман СК
Цар Константин (в.) у
периоду окупације, љуби-
мац навијача клуба. Пле-
нио је својом пожртвова-
ношћу и карактеристич-
ним стилом одбране гола.
Посебно га је красила еле-
ганција у облачењу нео-
бична за фудбалски терен
(поред стандардне фуд-
балске опреме, уз голман- Боривоје Вукадиновић
ску блузицу носио је незаобилазну кравату),
што се види на бројним сликама са првенстве-
них утакмица.
Након успешне фудбалске каријере, после
Другог светског рата био је фудбалски судија, а
касније више година и делегат на фудбалским
утакмицама.
По занимању био је машински инжењер.
Цео радни век провео је у Блок сигналу. (А. Б. Ф.)
ВУЛКАН, Стонотениски клуб. Такмичио
се у градској и регионалној лиги. Најпознатији
играч и вођа екипе био је Лале Милосављевић.
(Р. Ђ.)
ВУЛКАН, Шаховски клуб. Основан 1982.
при истоименој фабрици. Победио у Регионал-
ној лиги и ушао у Српску лигу – југ. Први
председник клуба био је Миомир Стојановић.
Престао са радом 1989. (Д. Мх.)
ВУЧКОВИЋ (Тодор) БРАТИСЛАВ.
Фудбалер, спортски радник. (Ниш, 9. јануар
1960). Гимназију и Правни факултет завршио у
Нишу. Радио у Нишпројекту, Фрипаку и за-
ступништву Витаминке из Прилепа. Од 2004.
до 2012. био је одборник у Скупштини Града
- 56 -
Ниша, а од 2008. до 2011.
председник Спортског са-
веза Ниша (в.). Од 2012.
до 2013. био је заменик
председника Општине Па-
лилула, а 2013. изабран је
за генералног директора
ЈКП Медијана.
Спортску каријеру за-
почео је 1974. у омладин-
ској екипи ФК Палилулац
(в.), дебитујући 1977. за Братислав Вучковић
први тим, који се такмичио у тадашњој Српској
лиги. Касније је наступао за нишке клубове
Слога (в.), Јастребац (в.) и Синђелић (в.). Један
је од оснивача КМФ Коска Ниш (1990) (в.).
Године 2007. иницира стварање Првог бал-
канског футсал купа, који је у нишкој хали Ча-
ир окупио преко 5000 гледалаца, уз учешће
осам екипа из Србије, БиХ, Црне Горе, Маке-
доније, Мађарске, Румуније и Грчке. Наредне
године организатор је Рекопа купа у футсалу,
такође у Нишу, уз учешће екипа из Шпаније,
Белгије, Италије, Румуније и Србије. За дан
градске славе, Свети цар Константин и царица
Јелена, године 2013. и 2014. организује хумани-
тарне утакмице између глумачке екипе филм-
ског серијала Монтевидео и нишких познатих
личности из света спорта, уметности и културе
(в. Монтевидео, хуманитарна утакмица).
Аутор је за сада необјављене монографије
Више од 50 година без адресе о ФК Палилулац,
који је од свог постојања за педесет година 69
пута био домаћин на туђим теренима. (Н. Ж.)
ВУЧКОВИЋ (Душан) СТОЈАН. Шахов-
ски судија. (Ниш, 8. децембар 1928 – Ниш, 24.
мај 2009). Првак Ниша 1950. Један од оснивача
ШК Јастребац (в.) и Среског шаховског одбора
(в.). Члан ИО ШС Србије. Међународни шахов-
ски судија. Судио Олимпијаду у Јеревану 1996.
и полуфинале екипног првенства у Јеревану
1997. Делио правду на тридесет радничких пр-
венстава Југославије и Србије, због чега је до-
био специјалну награду. Судио нишке велемај-
сторске турнире. Носилац је Ордена рада. (Д. Мх.)
ВУЧКОВИЋ (Милан) ЧАСЛАВ ЧАКИ.
Фудбалер, рукометаш, спортски радник. (Ниш,
1. децембар 1932 – Ниш, 18. мај 2015). Основну
школу учио у Краљеву, где му је отац радио у
фабрици вагона, потом завршио Средњу
техничку школу у Нишу и Архитектонски фа-
култет у Скопљу.
У Нишу је од 1944. Са првом фудбалском
лоптом – популарном „крпењачом“ сусреће се
1945. као члан „монополске дружине“, коју су
 В

чинили вршњаци из улица које су гравитирале

„Монополу“ Фабрике дувана поред пиротске
пруге. По завршетку мале матуре и уписом
архитектонског смера при СТШ у Нишу, као
петнаестогодишњак почиње активно да се бави
фудбалом у подмлатку ФК Раднички (в.). Као
перспективни играч, крајем 1947. из подмлатка
Радничког прелази у клуб нишке полиције Ми-
лиционар, где игра за први тим. Био је стуб
одбране, бранио је одлич-
но, и био је један од најза-
служнијих што је нишка
екипа освојила прво место
у Србији. Крајем 1949. ци-
вилним лицима је забра-
њено да наступају за војне
и полицијске клубове, па
Вучковић, на наговор Ни-
не Јововића (в.), прелази у
ФК Железничар. У Желез-
ничару се није дуго задр- Часлав Вучковић
жао, пошто је добио посао у Крагујевцу, па је
прешао у крагујевачки Раднички. Руководство
нишког Железничара на све начине покушавало
је да га врати у Ниш, јер им је био преко потре-
бан, пошто је Нина Јововић почео активно да
игра и рукомет. Успели су да га запосле у Ди-
рекцији Железница – ЗОП 1 у Нишу, па наста-
вља успешно да брани гол нишких „плаваца“
све до одласка у Београд на одслужење војног
рока. По повратку из војске, наставља да игра Часлав Вучковић (лево) и Никола Јововић (у средини).
фудбал, али на кратко. Формирањем рукометне Одласком у Скопље на студије престаје ак-
секције при СД Железничар опредељује се за тивно да се бави и фудбалом и рукометом. По
играње великог рукомета. Био је несавладив завршетку Архитектонског факултета враћа се
голман, а у два наврата и кандидат за репрезен- у Ниш и активно се укључује у рад СД Желез-
тацију Србије. За Железничар је одиграо 29 у- ничар, где је обављао значајне стручне и друш-
такмица, и један је од најзаслужнијих за запа- твене функције. За успешну спортску каријеру
жене резултате тима на гостовању у Западној добио је бројна признања општинских и репу-
Немачкој. бличких спортских организација. (П. В.)

- 57 -
 Г
ГАБРОВАЧКИ МАНАСТИР. В. Изле-
тишта у Нишу и околини.
ГАВРИЛОВИЋ (Миливоје) СТОЈАН.
Фудбалер, фудбалски тренер. (Лесковац, 20. мај
1955 – ). Завршио Вишу
тренерску школу и тренер
је са УЕФА А лиценцом.
Фудбалску каријеру почео
је у пионирима ФК Дубо-
чица у Лесковцу. Са се-
дамнаест година постао је
првотимац и дебитовао у
квалификацијама за Другу
лигу (1973) на утакмици
са београдским Радом. У
лето 1980. долази на Чаир, Стојан Гавриловић
у екипу Радничког (в.) који је изборио право
наступа у Купу УЕФА. Усталио се на позицији
десног бека код тренера Душана Ненковића и
играо утакмице против Наполија (Италија), Фе-
јенорда (Холандија), Данди Јунајтеда (Шкот-
ска), као и двомеч полуфинала Купа УЕФА
против Хамбургера (2:1; 1:5). У Првој лиги, као
бек, био је голгетер кола када је против ФК
Олимпија на Чаиру из три једанаестерца пости-
гао три гола. У Радничком је играо до 1988, по-
том је прешао у Кристал из Зајечара, у којем је
одиграо три сезоне и завршио играчку каријеру.
Тренерску каријеру почео је у млађим катего-
ријама Радничког, освојио титулу првака Срби-
је, а на завршном турниру у Новом Саду, на
Тим ФК Раднички из 1983. Слева, стоје: Алексић,
Гавриловић, Бојовић, Митровић, Дризић, Миленковић; чуче:
Бегановић, И. Станковић, Стојковић, Митошевић и
Радосављевић. Овај састав је на Стадиону ЈНА пред 40.000
гледалаца победио тим Партизана.
- 58 -
коме су учествовали победници на турнирима
република и покрајина, освојио је друго место
иза Будућности из Подгорице и тако постао
вицешампион Југославије. Добитник је клуп-
ских признања матичног клуба Дубочице и Рад-
ничког, у коме је стекао спортску славу. (Д. С.)
ГАЈ, Друштво за одгој и заштиту птица.
Формирано у Нишу пре Другог светског рата.
Деловало је све до 1954, када је његов рад због
лоших материјалних услова потпуно замро. На
иницијативу групе љубитеља и одгајивача пти-
ца Друштво је под истим
именом поново основано
10. септембра 1972, као
једно од првих друштава у
Србији која су почела са
радом на пољу заштите и
одгајања птица. Оснивачи
и први чланови Гаја били
су познати љубитељи и
одгајивачи птица: Антоније Нешић, Миладин
Миладиновић, Јован Видосављевић, Уго Гејо,
Драги Николић, Светозар Бижић и други мла-
ђи, тада још неафирмисани одгајивачи. Друш-
тво је као удружење грађана регистровано 14.
новембра 1972.
Друштво се током година развијало, орга-
низовало акције заштита птица, изложбе и так-
мичења градског, међуградског, републичког и
савезног ранга, али основна идеја и циљеви,
постављени још при формирању, остали су
исти. То су: окупљати децу, омладину и одра-
сле и код њих развијати љубав према птицама и
природи; штитити птице у природи и у грани-
цама својих могућности спречавати лов и трго-
вину њима; унапређивати одгој и подизати ква-
литет собних птица, а у том циљу набављати
квалитетне и ретке примерке и уступати их за-
интересованим, напредним члановима на гаје-
ње; пружати стручну помоћ и обезбеђивати ли-
тературу за стручно усавршавање чланова; сно-
сити трошкове чланова за одлазак на такмиче-
ња у земљи и иностранству, као и трошкове
кандидата-приправника за судије за време ста-
жирања и полагања испита; организовати
изложбе, такмичења и сличне акције и помага-
ти другим друштвима у томе, и др.
Друштво Гај је члан Српске орнитолошке
федерације, која је чланица Светске орнитоло-
шке федерације. Броји око 120 активних члано-
 Г

ва и за собом има тридесетак локалних (град- ГАТАРИЋ (Миле) ВЛАДИСЛАВ. Атлет-

ских) изложби, три републичка и четири савез- ски тренер. (Скопље, 30. март 1951 – ). Основну
на шампионата и три међународне изложбе. и средњу школу и Студиј-
Међу водећима је у Савезу по броју освојених ску групу за физичко ва-
медаља и пехара: чланови клуба до сада су спитање Филозофског фа-
освојили неколико стотина медаља на савезним култета (в.) завршио је у
и републичким шампионатима, а више хиљада Нишу. Од 1975. до 1976.
на осталим такмичењима и изложбама. Међу радио је у Електротехнич-
члановима Гаја има више савезних и неколико ком школском центру Ни-
међународних, светски признатих судија (оце- кола Тесла као професор
њивача птица). По броју судија Гај је водећи у физичког васпитања. Од
СОФ-и. 1977. до 1979. тренер је у
Друштво користи просторије у приземном Атлетском клубу Желез-
објекту са баштом на делу паркинга код источ- ничар (в.). У периоду од Владислав Гатарић
не трибине Градског стадиона у Зетској 10 у 1979. до 1987. био је асистент на Студијској
Нишу, које је обезбедио познати нишки при- групи за физичко васпитање Филозофског фа-
вредник и друштвено-политички радник Божа култета у Нишу (в.) на предмету Атлетика, а
Мијалковић (в.). У знак захвалности Друштво повремено и на предметима Логоровање и Би-
га је прогласило за свог доживотног почасног омеханика. Од 1987. до 2013. био је професио-
председника. Друштво има још једног почасног нални тренер у АК Железничар. Водио је
члана, а то је Миладин Миладиновић из Ниша. Стручни савет Клуба, био шеф стручног штаба,
Извор: www.avicultura.com; www.sof.rs (Б. Т.) а од 1997. у три мандата био је генерални
секретар клуба. У Атлетском савезу Србије и
ГАЈИЋ (Зоран) ИВАН. Рукометаш. (Ниш, СЦГ био је савезни тренер атлетске репрезен-
17. мај 1979 – ). Почео је у Железничару (в.) са
тринаест година. Од дру-
гог тренинга па до краја
блиставе каријере играо је
на месту голмана. Све до
2005. чувао је мрежу ма-
тичног клуба. Учествовао
је у освајању националних
купова 1997. и 1999. и у
финалу плеј-офа 1998, што
је најбољи лигашки резул-
тат Железничара у његовој
историји. Међународну ка- Иван Гајић
ријеру почео је да гради 2005. у немачком Ге- Владислав Гатарић (чучи други здесна) са репрезентацијом
пингену. Потом је наступао у данском Селке- Србије.
боргу, па опет у Немачкој, али у Хановеру. Нај-
веће успехе остварио је у словеначком Горењу
из Велења, где је провео пет година. Освојио је
три титуле шампиона ове земље, играо у фина-
лу ЕХФ купа и више пута био проглашаван за
најбољег голмана словеначке лиге. Из Словени-
је преселио се у Француску (Трембле, Париз), а
кратко је наступао и у Катару. Био је члан свих
младих државних селекција, а у сениорској
конкуренцији био је репрезентативац СР Југо-
славије, Србије и Црне Горе и Србије. Носио је
дрес са државним грбом на Европском првен-
ству 2006. и на Светском првенству 2013. (Е. Ц.)

ГАЈРЕТ, Фудбалски клуб. В. РЕАЛ, Фуд- Чланови атлетске репрезентације СЦГ из Ниша на Купу
Европе 2004. Слева, стоје: Ј. Коцић, В. Ђапић, М. Ђорђевић и
балски клуб. М. Јанковић; чуче: тренери Н. Панић и В. Гатарић

- 59 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
тације за спринт, члан Стручног савета АС
Србије и СЦГ, члан Управног одбора Тренер-
ске организације Србије, члан Управног одбора
Спортског савеза Србије. Био је потпредседник
Спортског савеза Ниша (в.) од 1997. до 2005.
Тренер репрезентације СФРЈ постао је
1978, и од тада је позиван у састав државне се-
ниорске репрезентације као тренер за спринт и
скокове. Са репрезентацијом учествује на Ме-
дитеранским играма, Првенству Европе, више
купова Европе и првенствима Балкана. Створио
је више државних првака, рекордера и репре-
зентативаца у свим категоријама. У категорији
сениора издвајају се: Душан Шуклетовић, Јоц-
ко Лазић, Милисав Петровић, Бојан Милутино-
вић, Владимир Јоксимовић, Марина Јанковић,
Марко Јанковић, Вукосава Ђапић, Бојан Ма-
ринковић, Јован Ђукић, Јелена Коцић, Мирјана
Ђурић, Тања Митић, Ина Рангелов, Никола
Првуловић, Ивана Петровић, Миљан Савић,
Марко Антић.
Као директор такмичења успешно је орга-
низовао више националних првенстава и фина-
ла купова Југославије и СЦГ, а посебно се
истиче успешна организација три првенства
Балкана у атлетици (1995, 1996, 2002).
Осим рада у атлетици, радио је и као кон-
дициони тренер у више спортова: са кошарка-
шима и кошаркашицама нишког Студента (в.),
рукометашима Железничара (в.), а са Женским
кошаркашким клубом Винер брокер освојио је
куп СРЈ. Индивидуално је радио са више спор-
тиста. Учествовао је у освајању титула првака
државе у тенису са Николом Живковићем и
Дином Милошевић, а у скијању са Маријом
Ценић. Радио је и са спортистима који су кари-
јере настављали у иностранству: Аном Перо-
вић, Јадранком Ћосић, Бојаном Стефановићем
Кузетом, кошаркашима Урошем Лучићем, Бо-
јаном Поповићем и Александром Младенови-
ћем, рукометашицом Невеном Драговић. Помо-
гао многим спортистима из других спортова да
се врате на терен после тешких повреда (реха-
билитација).
За свој тренерски рад добио је више разних
признања, од којих се издвајају Годишња на-
града Савеза спортова Општине Ниш и награда
Тренерске заједнице Атлетског савеза Србије.
Аутор је више стручних радова и коаутор књи-
ге Атлетски клуб Железничар Ниш (Миладин
Илић, Олгица Гатарић, Владислав Гатарић,
Ниш, 1998).
Извор: Податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
ГАТАРИЋ (Небојша) ОЛГИЦА. Атлети-
чарка, међународни атлетски судија, истакнути
атлетски радник. (Ниш, 14. септембар 1959 – ).
- 60 -
Олгица Гатарић на Првенству Балкана 1996.
Основну школу, гимназију и Стоматолошки
факултет завршила у Нишу. Атлетиком се бави
од основне школе. Дуго година била је члан АК
Железничар (в.), за који се успешно такмичила
на средњим пругама. Више пута учесник фи-
налних такмичења на првенствима и куповима
Југославије. Треба истаћи освојено прво место
у трци на 3000 м у категорији сениорки на Кро-
су Србије у Новом Пазару 1983. По завршетку
спортске каријере наставља каријеру као атлет-
ски судија и организатор такмичења. Као се-
кретар такмичења водила три првенства Балка-
на у Нишу, осам појединачних првенстава
државе и шест финала купова државе за сенио-
ре, више јуниорских и пионирских првенстава
државе, Универзијаде, Школске олимпијаде
ученика Србије и др. Као међународни судија
судила је на куповима шампиона Европе за
клубове и на Првенству Балкана у Крагујевцу
2007. Коаутор је књиге Шездесет година
Атлетског клуба Железничар из Ниша, где је
радила на прикупљању документације, њеној
класификацији и обради, као и на систематиза-
цији и обради целог поља статистике. (В. Г.)
ГЕЈО (Уго) ДРАГАН. Спортски радник
(Вучитрн, 25. јул 1956 – ). Основно, средње и
високо образовање стекао
у Нишу, и дипломирао
1983. на Факултету фи-
зичке културе Универзи-
тета у Нишу (в.). Профе-
сионално се бавио фудба-
лом од 1973. до 1978.
играјући у свим селекци-
јама ФК ЕИ Младост (в.).
Године 1975. као члан
атлетске екипе Уметничке
школе осваја наслов екип- Драган Гејо
ног првака Савезног кроса за ученике средњих
школа. Од 1998. до 2001. ради као наставник
физичког васпитања у Специјалној школи 14.
октобар у Нишу. Године 1996. постао је поча-

сни члан организације СПОРТХУС (Спортска
такмичења хендикепираних ученика Србије),
захваљујући запаженим резултатима које је по-
стигао са својим ученицима у периоду од 1993.
до 1998. на нивоу Савезне републике Југосла-
вије. Од 2001. до 2005. био је директор ОШ 21.
мај (касније ОШ Цар Константин) у Нишу. На
његов предлог, у том периоду наставу физичког
васпитања у нижим разредима уместо настав-
ника разредне наставе воде професори физич-
ког васпитања. Истовремено, био је иницијатор
за увођење трећег часа физичког васпитања у
средње школе, као и образовних спортских ак-
тивности студената на Универзитету у Нишу.
Учествовао у организацији Олимпијских игара
ученика РС у Нишу 2008. За најуспешнију и
најмасовнију организацију Крос серије РТС-а
(Ниш, 2010) добитник је статуе Београдски по-
бедник. Од 2006. до данас ради на више успеш-
но реализованих и запажених пројеката међу-
народног, регионалног и локалног карактера.
Од 2010. председник је Друштва педагога фи-
зичке културе (в.). (Н. Ж.)
ГЕЈО (Уго) СЛОБОДАН. Планинар, ал-
пиниста, тренер спортског пењања. (Дубров-
ник, 15. јул 1951 – ). Председник ПАЕК Ниш
(в.) од оснивања, председник Планинарског са-
веза Ниша и председник Савеза планинарских
организација југоисточне Србије. Члан Амери-
чког алпинистичког клуба од 1999.
Од најраније младости члан Планинарског
савеза Србије у нишким планинарским друш-
твима Сува планина (в.), Железничар (в.) и Ка-
лафат (в.). Учесник многих успона у традици-
оналном планинарењу ши-
ром Европе, између оста-
лих и успона на Мон Блан.
Касније се бави пењањем
на природним стенама и
учествује у првим српским
експедицијама. Учествовао
у експедицијама на Акон-
кагву (3. јануар 1992), Кав-
каз и Ужбу (јул 1993),
Хуаскаран, Чимборазо и
Котопакси (јануар 1994), Слободан Гејо
Чо-Оју (1994, у организацији ПАЕК Ниш), Хи-
малаје (мај 1995), Анапурну 2 (октобар 1995),
Монт Еверест (август 1996). Године 1999. као
члан Америчког алпин клуба радио као профе-
сионални вођа експедиција на планине источне
Африке. Пењао Килиманџаро једанаест пута,
Монт Кенију – Батион и Нелион тринаест пута,
и Монт Меру више пута. Дуго радио као водич
у Националним парковима Масаи Мара, Се-
- 61 -
Г
ренгети, Лејк Мањара, Нго-ронгоро кратер и
Тарангири у Кенији и Танзанији.
Тренер је такмичарских тимова ПАЕК Ниш
у свим старосном категоријама и дисциплина-
ма. У тренерском позиву са такмичарима које је
тренирао освајао вишеструке шампионске ти-
туле у екипној и појединачној конкуренцији на
такмичењима Србије, Југославије Балкана и
Европе.
Категорисани спортиста међународног раз-
реда Србије од 2000. Године 1992. Секција
спортских новинара (в.) додељује му специјалну
награду за спортски подвиг године. Носилац је
Златне значке Планинарског савеза Србије. (М. У.)
ГЕЈО (Слободан) СТАША. Репрезента-
тивка у спортском пењању. (Ниш, 25. новембар
1997 – ). Најтрофејнији такмичар ПАЕК Ниш
(в.) у сениорској, јуниорској и категорији мла-
дих на домаћим и интер-
националним такмичењи-
ма у свим дисциплинама и
у свим старосним катего-
ријама. У генералном пла-
сману на светској и европ-
ској ранг-листи осваја
шампионску титулу у ка-
тегорији млади у дисци-
плини тежинског пењања
2012, шампионску титулу у
дисциплини болдер 2013. Сташа Гејо
и титулу вицешампиона за 2014. Победник на
Балканском шампионату за сениоре 2014. За-
служни спортиста Планинарског савеза Србије
за попету серију смерова у природним стенама
оцене 8б по француским оценама или оцену Х у
УИАА оцењивању. До данашњег дана нико са
простора Србије, Балкана и источне Европе ни-
је остварио такве резултате на међународним
такмичењима као Сташа Гејо.
Сташа Гејо
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Сташа Гејо на Европском првенству 2013 – треће место.
Секција спортских новинара Ниша (в.)
проглашава је Младим спортистом Ниша 2012.
и 2013. Заслужни спортиста Србије у сениор-
ској категорији 2012. 2013. и 2014. Добитник је
Годишње награде Дукат Медијане 2013. (М. У.)
ГИМНАЗИЈАЛАЦ, Тениски клуб. Осно-
ван 1. априла 1991. у Нишу. Од почетка је био
усмерен на рад са најмлађим категоријама. Гим-
назијалац је члан Тениског савеза источне Срби-
је и Тениског савеза Србије. Клуб поседује један
тениски терен са бетонском подлогом. (Е. Ц.)
ГИМНАСТИКА У НИШУ (историјат).
Гимнастика до почетка Другог светског
рата. Прво гимнастичко друштво у Нишу била
је подружница Витешког друштва Душан Силни
из Београда. Први српски испитани учитељ
гимнастике и борења, Коста Јовановић, основао
је подружницу Душана Силног у Нишу 1897.
године, а 19. јула исте године у Нишу је са сво-
јим ученицима одржао први јавни час. Након
јавног часа, Коста Јовановић је напустио Ниш,
а пошто Друштво није могло да ради без „пред-
водника“, односно учитеља гимнастике и бо-
рења, постепено се осипало и до 1899. престало
са радом.
Рад Друштва обновљен је почетком 1904,
када у Ниш долази Рајко Караклајић, такође
испитани учитељ гимнастике и борења. Кара-
клајић је успео да у друштво учлани већи број
ученика нишких школа и са њима започео
- 62 -
Члан Душана Силног и Сокола
систематски рад и обуку у телесним активно-
стима. Почетком 1904 (15. фебруара 1904) по-
чиње да се одвија настава гимнастике у Нишкој
гимназији. Већ 24. априла 1904. гимнастичари
Нишке гимназије учествовали су на јавном часу
Гимнастичког друштва Душан Силни у Београ-
ду. Од 23. марта 1905. гимнастика се у Нишкој
гимназији изводи као обавезан предмет.
Један од највећих успеха Душана Силног
било је учешће на првом Хрватском соколском
слету августа 1906. О раду овог друштва сачу-
вано је врло мало података. Познато је да су
његови чланови били Сретен Станић (в.), Ми-
хаило Тодоровић, Добривоје Михајловић, Ми-
лорад Чавдаревић и други ученици гимназије у
Нишу, за оно време одлични вежбачи на спра-
вама, а касније истакнути соколски радници.
Вежбаоница Душана Силног била је у старој
згради основне школе код Саборне цркве, а
вежбало се и на градским слободним површи-
нама, док су приредбе одржаване у већим лока-
лима у граду.
У току 1907. у Нишу је основано још једно
гимнастичко друштво – Гимнастичко друштво

Вежбачи Соколског друштва Ниш пред полазак у Бугарску.
Соко. Сматра се да су оснивачи овог друштва
били официри српске војске, а међу њима и ма-
јор Душан Цветковић, капетани Михајло Ваља-
ревић и Димитрије Тасић, поручници Алексан-
дар Митић, Душан Путниковић, Радоица Тео-
досић и други. Иницијатори су 9. априла 1907.
поднели захтев за приступ Гимнастичком
друштву Соко из Београда, на који је одговоре-
но потврдно. Тако је у Нишу почело да ради
прво соколско друштво, на чијем челу су били:
старешина Душан Цветковић, заменик старе-
шине Пера Аранђеловић, секретар Михајло
Ваљаревић и благајник Димитрије Тадић. По-
ред интензивног рада на оснивању и јачању
соколских друштава у новоослобођеним краје-
вима, Гимнастичко друштво Соко посветило се
и организовању и одржавању часова вежбања.
Како правих, „испитаних“ учитеља гимнастике
није било, у Соколу се радило без правог
система и уз бројне импровизације. И поред
тога, Соко у току 1907. гостује у Крагујевцу и
местима у околини Ниша, а на други дан Духо-
ва 1908. у Нишу организује јавну вежбу у спо-
мен на стогодишњицу смрти чувеног српског
јунака Стевана Синђелића. На крају 1908. у
Ниш долази брат Перовић из Београдског
друштва Соко ради помоћи у раду.
Витешко друштво Душан Силни и Савез
српских соколских друштава ујединили су се 8.
новембра 1909. у јединствену организацију Са-
вез соколских друштава Душан Силни. Од тог
тренутка па све до почетка Другог светског ра-
та рад на развоју гимнастике одвија се у оквиру
соколске организације.
У нишкој соколској организацији соколски
(Тиршов) систем није био довољно познат,
стручног кадра и даље није било, а и поред
ангажовања Богдана Коутека из Чешке, који је
почео да ради школске 1911/12. као учитељ
гимнастике у Краљевској гимназији у Нишу,
период од 1912. до 1918. био је период стагна-
ције и неактивности. Савез српских соколских
- 63 -
Г
Богољуб Вељковић Ћиримента, предњак, са нараштајцима.
Такмичарска екипа нишких сокола 1934. године: Трајко
Ђорђевић, Ратко Николић, Трајко Јовановић, Драги Анђел-
ковић, Ратко Стојановић, Влада Бабић и Душко – Соломон.
друштава Душан Силни после Првог светског
рата није обновио рад. Уместо њега, 26. јануара
1919. формиран је Соколски савез Срба, Хрвата
и Словенаца, а 20. јуна 1920. основана је Мо-
равска соколска жупа (в.), или Соколска жупа
Ниш. Године 1927. у Нишу је завршен Сокол-
ски дом – Соколана (в.), са салом за вежбање,
бином, галеријом и летњим вежбалиштем у
дворишту. Соколска организација је престала
са радом уочи избијања Другог светског рата, а
након рата њен рад није обновљен.
Гимнастика након Другог светског рата.
Иако након рата рад соколске организације није
обновљен, вежбачи почињу да се окупљају и
организују одмах након ослобођења Ниша од
окупације 14. октобра 1944. Обнавља се рад у
Соколском дому, где се, на почетку, вежбало
неорганизовано и спонтано. Након што је 6.
априла 1945. донета одлука о оснивању фис-
културних друштава, међу првим друштвима у
Нишу основано је ФД Јединство, а у оквиру
њега и гимнастичка секција. За начелника сек-
ције изабран је Зиси Тодоровић, за начелницу
Зага Стефановић, а у почетном стадијуму рада
вежбачи су били Зиси Тодоровић, Трајче Јова-
новић, Ратко Николић Шабац (в.), Бранко Јова-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Војислав Ђорђевић и омладинке гимнастичке секције
ФД Јединство.
Омладинска екипа гимнастичке секције ФД Јединство на
игралишту Железничара: Војислав Марковић, предводник,
Световид Гроздановић, Миладин Илић, Милоје Милојевић,
Христифор Митић, Ђорђе Антић, Драгољуб Поповић, Мирко
Милојевић, Александар Атанасковић, НН, Зоран
Гроздановић.
новић Лаци, Василије Новаковић, Војислав
Марковић, Војислав Ђорђевић, Бранко Ђорђе-
вић, као и Будимка Николић, Анка Ђорђевић
(в.), Зага Стефановић, Јела Ђорђевић, Зага Ни-
колић, Мира Величковић, Добринка Антић и
други. Ускоро је формирана и омладинска кате-
горија, у којој су вежбали Милоје Милојевић
(в.), Мирко Милојевић (в.), Миладин Илић (в.),
Новица Тодоровић, Световид Гроздановић,
Христифор Митић, Ђорђе Антић, а касније и
Драгослав Поповић, Александар Атанасковић,
Зоран Гроздановић и други. У категорији омла-
динки вежбале су Драгиња Петровић, Душица
Видановић, Гордана Николић, Марија Тодоро-
вић, Милица Татић, Надежда Милић, Љубинка
Илић, Светлана Милић, Евица Пешић, Даринка
Тодоровић, Љиљана Травар и друге. Рад у
гимнастичкој секцији ФД Јединство био је
сличан раду у соколској организацији. Већ у
току 1946. чланови секције били су спремни за
наступе на гимнастичким академијама и разним
приредбама, а од те године почело је и одржа-
вање фискултурних дана, на којима су извођени
богати фискултурни програми. Чланови гимна-
- 64 -
стичке секције ФД Јединство Ратко Николић,
Зиси Тодоровић, Чеда Павловић (в.) и Трајко
Јовановић учествовали су на првом послерат-
ном првенству државе у гимнастици, одржаном
у Љубљани 16. и 17. новембра 1946, као једини
учесници из НР Србије.
Почетком децембра 1946. фискултурна
друштва Железничар, Раднички и Јединство
фузионишу се у ФД 14. октобар. Гимнастичка
секција, под новим именом, наставља са радом
у сали Фискултурног дома (Соколани) и при-
према се за наступе на јавним приредбама, али
и за такмичења. Значајни успеси забележени су
на Првенству НР Србије у гимнастици, одржа-
ном у Београду 24. маја 1947, где је код мушког
подмлатка нишка екипа заузела убедљиво прво
место, код женског подмлатка треће, а за омла-
динску репрезентацију Србије пласирали су се
Мирко Милојевић и Миладин Илић. У савез-
ном разреду за ФД 14. октобар наступио је
Ратко Николић, који је постао првак НР Србије
у гимнастици за 1947. годину. ФД 14. октобар
расформирано је августа 1947, а нишки гимна-
стичари настављају рад под управом Окружног
одбора ФИСАС-а.
У току 1948. нишки гимнастичари припре-
мају се за Свесоколски слет у Прагу, као и за
првенства НР Србије и Југославије у спортској
гимнастици, првенства у народном вишебоју и
приредбе, смотре и параде локалног карактера.
Почетком априла (18. априла) 1948. основан је
Гимнастички савез Југославије, а гимнастичари
Ниша се у то време појављују као Гимнастичко
друштво Ниш. На првом првенству ФНРЈ у на-
родном вишебоју, одржаном у Младеновцу
средином августа 1948, Ниш је доминирао:
освојено је прво место у омладинској и друго
место у сениорској конкуренцији екипно; код
сениора Миладин Илић осваја прво, а Милоје
Милојевић друго место, док код омладинаца
првак постаје Мирко Милојевић. Још значајни-
Чланови ГД Ниш, екипни прваци Југославије у народном
вишебоју 1948: Милан Рељић, Воја Антић, Драган Ристић,
Милоје Милојевић, Ђорђе Антић, Никола Нерубацки,
Миладин Илић и Негослав Митровић.

Миладин Илић (лево) и Мирко Милојевић (десно), први
прваци Југославије у народном вишебоју 1948.
ји били су резултати на првенству у спра-
вашком вишебоју, одржаном на Новом Београ-
ду истовремено са првенством у народном ви-
шебоју, где су нишке екипе освојиле друго
место у конкуренцији омладинки I разреда и
четврто код омладинаца I разреда, и два прва
места у појединачном пласману (Светлана Ми-
лић и Драгослав Поповић).
Центар свих збивања на подручју фискул-
туре у Нишу у то време био је Фискултурни
дом (некадашња Соколана). У њему је било се-
диште Окружног одбора Фискултурног савеза
Србије, Градског одбора ФИСАС-а и других
организација, а важио је и за место окупљања
великог броја фискултурника, првенствено
вежбача на справама, односно гимнастичара. У
сали Фискултурног дома велики број вежбача
стекао је основе за даљи рад и напредак у дру-
гим спортовима. Тако су се браћа Милоје и
Мирко Милојевић определили за рукомет, као
и Миладин Илић, Радомир Ристић, Ђорђе
Антић и други, док Миливоје Миладиновић (в.)
прелази на лаку атлетику. Крајем 1948. осипа се
прва генерација послератних вежбача, али се
јављају и младе снаге, које ће наставити рад на
развоју гимнастике.
Почетком 1949. Гимнастички савез Југо-
славије усваја нову концепцију развоја и окреће
се масовним облицима физичке културе: пред-
виђено је оснивање гимнастичких друштава, у
оквиру којих ће, поред основне и обавезне сек-
ције за теловежбу, радити и секције за поједине
спортове и спортске игре. Ради остваривања
нове концепције, у оквиру ГСЈ формира се
Гимнастички савез Србије, а средином 1949. у
оквиру ГСС основан је Градски гимнастички
одбор Ниш, који је одмах приступио оснивању
гимнастичких друштава. У току 1949. и 1950.
формирана су бројна гимнастичка друштва, од
којих су најснажнија и најорганизованија била
- 65 -
Г
ГД Динамо – Ниш I (основано 3. октобра 1949)
и ГД Железничар – Ниш II (4. фебруара 1950).
На редовној годишњој скупштини Гимна-
стичког савеза Југославије, одржаној 11. но-
вембра 1951, одлучено је да савез промени име
у Партизан Југославије – Савез за телесно
васпитање. Уз промену имена ишла је и проме-
на циљева и задатака и суштине рада организа-
ције: Партизан је требало да постане општена-
родна организација која ће водити бригу о ма-
совним облицима физичке културе, у оквиру
које ће гимнастика бити само један од облика
рада. Током 1952. у Нишу је формиран Окруж-
ни одбор СТВ Партизан. У складу са одлукама
скупштине, сва гимнастичка друштва на тери-
торији Југославије узимају ново и јединствено
име Партизан.
ДТВ Партизан – Ниш I. На основу одлу-
ка Партизана Југославије, Гимнастичко друш-
тво Ниш I већ 3. фебруара 1952. мења име у
ДТВ Партизан – Ниш I. За председника ДТВ
Партизан – Ниш I изабран је Љубиша Ракић
Мома, за начелника Чедомир Павловић, а за
начелницу Анка Ђорђевић. Друштво је имало
обезбеђену салу за вежбање – Фискултурни
дом, а од ГД Ниш I наследило је 574 члана, ра-
споређених у три групе пионирки, две групе
пионира, по једну групу омладинаца и омла-
динки и по једну групу чланова и чланица, које
је водило тринаест предњака. У току прве го-
дине постојања друштво је развило живу де-
латност: организовало је гимнастички двомеч у
вежбању на справама са ДТВ Партизан желез-
ничара (Ниш II), узело учешће на приредби по-
водом 1. маја и слету поводом 25. маја, а при-
премане су и друге акције. Прва већа акција
друштва било је учешће на Првенству Србије у
вежбању на справама, одржаном 14. јуна 1952.
у Нишу, а најзначајнији наступ било је Држав-
но првенство у вежбању на справама, које је за
1952. годину одржано у Љубљани. На овом
Омладинци Партизана Ниш I, 1952.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Група вежбача Партизана Ниш I и Ниш II пред
Фискултурним домом.
такмичењу највећи успех постигао је Пантелије
Рушевић, који је освојио првенство II разреда.
У току наредне 1953. друштво има 794 члана и
учествује на зонском првенству у народном
вишебоју, одржаном у Нишу. На савезном
првенству у вежбању на справама у Скопљу
Светлана Милић освојила је четврто место у
категорији омладинки I разреда.
Од 1953. долази до стагнације у раду
вежбача на справама у ДТВ Партизан – Ниш I.
У друштву су у наредном периоду тренирали
талентовани вежбачи: Мирјана Глигоријевић,
Верица Аранђеловић, Славољуб Стаменковић,
Томислав Живковић и низ других, али средста-
ва за одлазак на такмичења није било. Гимна-
стичка секција друштва се постепено гасила, да
би 1969. дошло до фузије са ДТВ Партизан –
Ниш II, чиме ДТВ Партизан – Ниш I дефини-
тивно престаје с радом.
ДТВ Партизан – Ниш II. Настаje из ГД
Железничар, који је променио име на годишњој
скупштини 20. марта 1952. У новоформираном
друштву, као и раније у Железничару, све снаге
биле су усмерене на вежбање на справама, које
је неговано континуирано. Вежбало се у сали
интерната Индустријске школе Станко Пауно-
вић. У почетку се друштво такмичило само у
народном вишебоју, а шездесетих година по-
чињу и први успеси у вежбању на справама.
Током 1962. млађе категорије друштва постижу
запажене резултате на среском и зонском
првенству у справашком вишебоју, где екипе
млађих пионира и пионирки освајају екипна
првенства зоне, а појединачни зонски прваци
постају Драгољуб Петковић (в.) и Даница Злат-
ковић. Појављују се и други талентовани гим-
настичари, као што су Биљана Живковић, Сре-
тен Динић, Зорица Матејић, а Ратомир Ђура-
шковић (в.), Слободан Ристић и други већ се
такмиче за омладинске категорије.
Настанак Гимнастичког савеза Југославије
(4. јуна 1962), сада као посебне струковне орга-
- 66 -
Чланови ДТВ Партизан Ниш II на Гимнаестради у Загребу
1957. Здесна: А. Бојић, В. Лазаревић, Х. Илић, Р. Јанковић, Г.
Ђурашковић.
низације опредељене искључиво на такмичар-
ску активност, представља нову етапу у развоју
гимнастичког спорта. ГСЈ и ГСС усмеравају се
првенствено према спортској гимнастици. Како
је и ДТВ Партизан Ниш II био опредељен за
вежбање на справама, друштво 17. новембра
1963. мења име у Гимнастичко друштво Желез-
ничар. Такмичари ГД Железничар постају ста-
лни учесници првенстава Србије и Југославије
у спортској гимнастици. Најзначајнији наступ
чланова ГД Железничар било је учешће на
државном првенству у Зрењанину 13. и 14. јуна
1964, где су јуниори I разреда освојили прво
место у екипном пласману.
У оквиру промоције Осамнаестих олим-
пијских игара (Токио), у Југославији су 1964.
боравили најбољи гимнастичари и гимнасти-
чарке Јапана. Дванаесточлана делегација, под
вођством Тошики Сасане са јапанског Колеџа
за физичко васпитање и Шинсаку Цукавакија,
тренера и директора јапанске гимнастичке фе-
дерације, средином априла 1964. посетила је и
Ниш. Организатор и вођа пута кроз Југославију
био је Томислав Живић, секретар ГСС и дуго-
годишњи вежбач, а затим и предњак у Парти-
зану Ниш I. Репрезентативци Јапана су у Нишу
вежбали на приредби одржаној на Летњој по-
зорници у Тврђави, а наредног дана су са
вежбачима из Ниша одржали заједнички тре-
нинг у сали Више педагошке школе.
У току 1965. састављена је комплетна еки-
па у категорији јуниора I разреда, па је на
државном првенству у Славонском Броду у тој

категорији Драгољуб Петковић освојио прво, а
Слободан Јачевић треће место. Исте године ГД
Железничар успео је да састави и комплетну
сениорску екипу, са којом је наступио на Југо-
словенским спортским играма у Новом Саду
(30. и 31. октобра). Успех је утолико већи ако
се зна да је у Југославији у то време постојало
свега седам сениорских екипа. Од 1965. пости-
жу се значајни резултати у категоријама јунио-
ра и сениора. Године 1968. поново је формира-
на комплетна сениорска екипа, која је на
Државном првенству у Загребу освојила треће
место у екипном пласману. Исте године Розита
Петровска (в.) заузима треће место у категорији
јуниорки II разреда на Првенству НР Србије.
Током 1969. запажене резултате постижу сени-
ори Драгољуб Петковић, Слободан Ристић и
Ратомир Ђурашковић, а од јуниора се издваја
Драган Илић.
ГД Железничар се 1969. фузионише са
ДТВ Партизан – Ниш I, у чијој сали су трени-
рали његови чланови. Поново под именом ДТВ
Партизан Ниш, гимнастичари настављају да
нижу успехе. Као тренери раде Ратко Николић
Шабац, Драгољуб Петковић и Ратомир Ђура-
шковић. Најважније такмичење у овој години
било је Првенство Србије за пионире и пионир-
ке у Београду, где су најмлађи такмичари
друштва постали екипни прваци, а доминирали
су и у појединачној конкуренцији: Саша Илић
је освојио наслов првака Србије, Мирољуб То-
шић је био други, Милан Радосављевић четвр-
ти, а Боривоје Младеновић пети. Екипу су са-
чињавали још и: Александар Банић, Ивица
Ристић, Милан Коцић и Миомир Милић.
Успешна је била и 1970. година, када су
постигнути значајни резултати на Првенству
Србије у Београду, Првенству Југославије у
Екипни и појединачни прваци Југославије за 1972. годину.
Слева надесно: И. Ристић, М. Радосављевић, Ј. Бродник
(сениорски првак Југославије), Саша Илић (друго место у
Југославији), Драган Илић (јуниорски првак Југославије) и
М. Тошић. Чучи: Р. Ђурашковић, тренер.
- 67 -
Г
Панчеву и другим такмичењима. Године 1971.
у Нишу је гостовала екипа канадске државе
Онтарио, а на републичком и државном првен-
ству поново су остварени сјајни резултати.
Гимнастика у Нишу била је у успону, што је
кулминирало учешћем сениорске екипе ДТВ
Партизан Ниш на Купу градова Југославије 7.
и 8. децембра 1974.
Сала старе Соколане срушена је 1972. због
потреба изградње нове фискултурне сале при
ОШ Маршал Тито, а гимнастичари се селе у
ОШ Вук Караџић у Нишу.
Гимнастика у Нишу од 1975. до данас.
Реорганизација у оквиру СТВ Партизан у току
1975. године, сеоба масовних облика физичке
културе у месне заједнице и окретање новим
садржајима рада, довели су до потребе да се
оснује посебна гимнастичка организација са
основним задатком да омогући даљи развој
спортске гимнастике. Тако се 22. фебруара
1975. формира Гимнастички клуб Ниш (в.), чи-
ји је оснивач Драгољуб Петковић Бебац. У на-
редном периоду спортска гимнастика у Нишу
везује се искључиво за ГК Ниш, као први и дуго
једини гимнастички клуб у граду.
За даљи развој спортске гимнастике у Ни-
шу значајне су акције: изградња нове, мале сале
на месту старе Соколане (1977); две адаптације
сале, изградња свлачионица (1980) и надградња
у просторије клуба (1985); обезбеђење новог
простора и јаме за обуку сложених вежби у ОШ
Свети Сава (1982); оснивање Летње школе
гимнастике у Дивљани код Беле Паланке и
постављање монтажне јаме (1985); обезбеђење
простора у ЕТШ Никола Тесла (1985), који го-
тово да није коришћен због неадекватне јаме;
добијање простора у СЦ Шивара (1997).
ГК Ниш. Горњи ред: М. Цветановић, председник Клуба, Г.
Ђурашковић, М. Тошић, В. Станковић, Ј. Јовановић, Д. Илић,
Д. Радосављевић; средњи ред: М. Јовановић, Н. Бурић, С.
Вељковић, Н. Вељковић, В. Ђорђевић, Л. Аговић, Д. Манчић,
М. Џунић, Ј. Лукерић, Р. Николић; чуче: Д. Петковић и
пионири.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Мала сала ГК Ниш.

Простор у Шивари.
Усељење у простор СЦ Шивара (в.), уз
адаптацију пре и после НАТО бомбардовања,
представља, по први пут, задовољавајуће ре-
шење за нишку спортску гимнастику. У плану
је још једна адаптација Шиваре, где би се по-
мерањем зида обезбедио адекватан простор.
Набавка половног подијума за вежбе на парте-
ру допринела је да се постигну до тада највећи
успеси у историји постојања нишке гимнасти-
ке. Године 2010. ГК Ниш је добио на коришће-
ње комплет гимнастичких справа са Универзи-
јаде у Београду, што представља подстрек за
даљи рад. Нажалост, покушај да се справе
поставе у адекватном простору, у коме може
истовремено да се тренира и такмичи, још увек
није реализован. ГС Србије је 2010. покренуо
акцију изградње Националног гимнастичког
центра Ниш (поред Новог Сада, Београда и
Костолца), али се од тог пројекта одустало.
Године 2006. формирано је Гимнастичко
друштво Соко Ниш 1897, које је имало за циљ
да се бави очувањем традиције у нишкој гимна-
стици и свеобухватно гимнастике у Србији.
Том друштву прикључили су се ГК Ниш за
мушку спортску гимнастику и ГК GYMFIT за
женску спортску гимнастику. Покушај осамо-
стаљења и одвојеног рада трајао је веома крат-
ко (2012–2014), када су се клубови поново ује-
динили у ГК Ниш.
Лит.: Миладин Илић, Гимнастика у Нишу 1897–2007, Ниш,
1998; Радивоје М. Петковић, Нишка гимназија 1878–2003, Ниш,
2003. (Е. П., Н. Р.)
ГИМНАСТИКС, Гимнастички клуб. По-
чео са радом августа 2008, званично основан 2.
јула 2009, а члан ГСС-а постао јануара 2010.
Оснивач клуба је Драгана Алексић (в.).
Чланице Клуба наступају са успехом на
домаћим и међународним првенствима у
ритмичкој гимнастици, на такмичењима у про-
граму Ц групно и Б индивидуално и групно. ГК
Гимнастикс од свог оснивања организује летње
кампове ритмичке гимнастике у трајању од се-
дам дана. Прве три године кампови су органи-
зовани у Дивљани, а последње четири на Вла-
сини, у великој спортској сали која задовољава
стандарде у висини за избацивање реквизита.
Од почетка рада кроз Клуб је прошло пре-
ко 400 девојчица, а тренутно је активно осамде-
сет чланица. ГК Гимнастикс је после само го-

- 68 -

Драгана Алексић са такмичаркама програма Б индивидуално
(слева: Николина Пејић, Доротеа Ранчић и Татјана
Јеленковић), Тракија куп, Пловдив, Бугарска, 2014.
дину дана рада већ имао индивидуалне такми-
чарке. Године 2014. регистровано је седам: две
пионирке, две кадеткиње, две јуниорке и једна
сениорка (Доротеа Ранчић). Године 2010, на
турниру Академик куп у Бугарској, Николина
Пејић је, са седам година, била прва у конку-
ренцији десет држава. На трећем Гимнастикс
купу 2012. Татјана Јеленковић је била трећа у
својој категорији, на Државном првенству у
Свилајнцу 2014. била је четврта, а на Тракија
Купу (Пловдив, Бугарска) трећа. Миња Игња-
товић је, као кадеткиња, освојила треће место
на ЦСКА купу (Бугарска, 2012), а Доротеа Ран-
чић, као јуниорка, исте године на турниру у
Тузли осваја злато. Најуспешније такмичење за
клуб до сада био је турнир у Младеновцу марта
2014. године: Маја Цветковић (јуниорка) осво-
јила је два прва места по реквизитима и била
друга укупно у вишебоју, Татјана Јеленковић
(кадеткиња) била је прва укупно, а Мина Игња-
товић трећа; пионирка Јована Јовић (најтален-
тованија девојчица у тренерској каријери Дра-
гане Алексић) била је прва, а Николина Пејић
трећа; сениорка Доротеа Ранчић такође је била
трећа.
Поред бројних успеха индивидуалних так-
мичарки, Клуб се може похвалити и успесима у
групним вежбама, како на домаћим, тако и на
- 69 -
Г
иностраним турнирима: друго и треће место на
ДП 2010. и 2011; сва три места на турниру у
Будви (Црна Гора) 2010, на Гимнастикс купу
(Ниш) 2010. и 2011, као и на турниру у Новом
Саду од 2008. до 2012. У 2011. освојено је и
прво место на Академик купу (Софија, Бугар-
ска), прва два места на турниру у Будви (ЦГ) и
треће место на турниру у Сарајеву (БиХ). У
2012. освојена су прва места на турнирима у
Параћину (Србија) и Тузли (БиХ) и трећа места
на Академик купу и ЦСКА купу у Софији (Бу-
гарска).
Од 2010. ГК Гимнастикс традиционално
организује међународно такмичење у РГ (Гим-
настикс куп), у програму Ц групно и Б индиви-
дуално. Такмичење се одржава првог викенда у
новембру у сали ОШ Мирослав Антић у Нишу.
На првом Купу је, поред учесница из Србије,
било и такмичарки из БиХ и Црне Горе. Године
2011. одржан је други Куп по реду, знатно зна-
чајнији и већи, на којем је, поред домаћих, била
и судија из Јапана, и где је, поред прошлого-
дишњих екипа, учешће узело и двадесет такми-
чарки из КРГ Академик, клуба који ове године
има светске шампионке. На овом Купу чланица
ГК Гимнастикс Татјана Јеленковић била је тре-
ћа у својој категорији у конкуренцији од девет-
наест такмичарки. Трећи Гимнастикс куп, одр-
жан 11. новембра 2012, довео је у Ниш још два
велика клуба из Бугарске: КРГ Велбужд из
Ћустендила и КРГ ЦСКА из Софије. Четврти по
реду Гимнастикс куп одржан је 8. новембра
2014, а новина је што је организовано такмиче-
ње у сва три програма (А, Б и Ц).
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, аси-
стент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. (Н. Р.)
ГИМНАСТИКС КУП. В. Гимнастикс,
Гимнастички клуб.
ГЛИШОВИЋ (Алекса) МИРОСЛАВ
ИВКО. Фудбалер, фудбалски тренер. (Ниш, 1.
мај 1926 – 23. април 2005). У Нишу је завршио
основну и средњу школу, а по окончању играч-
ке каријере у Београду је
стекао и диплому фуд-
балског тренера. Играо је
у ФК Раднички (в.) полут-
ку и крило до 1955, када је
због тешке повреде „ока-
чио копачке о клин“. Ме-
ђутим, остао је у фудбалу,
и већ наредне године
постављен је за тренера
омладинске екипе Раднич-
ког, у којој су тада, поред Мирослав Глишовић
осталих, стасавали Драган Холцер (в.) и Љуби-
ша Рајковић (в.), касније истакнути репрезента-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Ивко Глишовић са фудбалерима ФК Раднички
тивци и интернационалци. Први тим клуба са
Чаира преузео је, после смене Јанка Звеканови-
ћа, на крају јесење сезоне такмичарске 1961/62,
и одмах начинио огроман успех: Раднички је
друголигашку трку завршио на другом месту и
изборио квалификације за улазак у Прву лигу.
У два меча са Вардаром (1:1 у Нишу и 0:0 у
Скопљу) није било победника, па су новог чла-
на елитног друштва одлучили једанаестерци.
На крцатом стадиону у Скопљу Раднички је био
успешнији у извођењу удараца са беле тачке и
Ниш је 3. јуна 1962. први пут добио фудбалског
прволигаша, чиме је остварен историјски успех.
Живећи буран фудбалски и миран поро-
дични живот, није зависио од плате тренера, јер
је у Скупштини града Ниша имао стални радни
однос, прво као матичар, затим као референт
бирачких спискова. Међутим, кад год је треба-
ло да се Раднички спасава од испадања из Прве
лиге, увек је „бата Иве” био ту да гаси пожар.
Радио је то веома успешно, чак осам пута! За
многе прволигашке екипе био је фаталан. Рад-
нички под његовим стручним вођством никада
није поражен на гостовању код сплитског Хај-
дука, Загреба, ОФК Београда и љубљанске О-
лимпије. После 25 година аматерског тренер-
ског посла коначно се 1982. одлучио да пређе у
професионалце, са жељом да ради са млађим
селекцијама. Руководство Радничког прихвати-
ло је његову жељу и поставило га за директора
фудбалске школе. Последњи, осми пут, био је
тренер првог тима Радничког у такмичарској
сезони 1983/84.
Добитник је многих признања, од којих су
најзначајнија плакете ФС Југославије и ФС
Србије за допринос унапређењу фудбала, Ок-
тобарска награда Скупштине општине Ниш и
Награда за животно дело СОФК Ниш. У ФК
Раднички проглашен је за најбољег тренера XX
века. (Д. М.)
- 70 -
ГО У НИШУ (историјат). Први гo клуб у
Европи основан је још пре Првог светског рата,
а на наше просторе ова игра долази крајем шез-
десетих година. Захваљујући текстовима које је
о гоу објављивао Политикин забавник, го су у
Нишу играли још 1963/64. ђаци у интернату
нишке Средње техничке школе, међу којима су
били и мр Срба Драгановић и Александар Ни-
колић.
Озбиљнији развој гоа почиње од пролећа
1970. на Електронском факултету захваљујући
ентузијазму и упорности тадашњег асистента
др Драгутина Митића (сада професор електро-
технике на Електронском факултету у Нишу).
Прве такмичарске кораке учинили су Љубиша
Лазаревић, Радослав Костић Ђера и Миланче
Ђурић са својим асистентом др Митићем на
челу. Почетком 1971, када је на Електронски
факултет дошла генерација у којој је био вели-
ки број спортиста и друштвено активних поје-
динаца, го је већ масовно прихваћен. Го секција
била је једна од најактивнијих и најуспешнијих
у оквиру СД Електронац. Велику помоћ у ње-
ном оснивању пружили су чланови Го клуба
Раднички из Крагујевца, првог званично осно-
ваног го клуба у Србији.
Го секција при СД Електронац прераста у
го клуб ЕЛЕФ 16. децембра 1972, да би се већ
11. фебруара 1978. формирао Универзитетски
го клуб Студент (в.), који је тиме постао члан
породице спортских клубова у оквиру УСОФК
Ниш (в.). Убрзо после тога, у оквиру транс-
формације спортских организација на терито-
рији Србије, го улази у породицу спортова као
придружени члан Шаховског савеза Србије. По
аутоматизму прихваћен је и од стране тадаш-
њег СОФК Ниша (в.) и укључен у програм ре-
довног финансирања. Даљи вишедеценијски
успешан пут у развоју гоа у Нишу огледа се у
раду УГК Студент.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
ГОЈКОВИЋ (Јован) БОЖИДАР БУДА.
Фудбалер. (Јасеново код Беле Цркве, Вршац,
1919 – Бор, 31. јануар 1991). Основну школу
завршио у Зајечару, а средњу техничку, мета-
луршки одсек, у Бору. Дуго радио као послово-
ђа топионице у Бору.
Фудбалску каријеру започео у подмлатку
зајечарског Јединства као крило, а врло брзо
постаје центарфор. Од 1934. до 1937. игра за
фудбалске клубове Јединство и Тимок из Заје-
чара. Војни рок служи 1939. у Нишу. Тада се
нишки клубови Синђелић и Победа буквално
отимају за њега. Победа је била успешнија и

добила је фудбалера какав се само пожелети
може. За СК Победа играо је од 11. августа
1940. до маја 1945. и на 220 утакмица постигао
406 голова. Истицао се јаким и прецизним шу-
тевима, ефектним головима и, за оно време,
невероватном брзином. Био је од краја 1940. до
1944. далеко најбољи фудбалер Ниша.
Поред играња фудба-
ла, Гојковић се редовно
такмичио и за атлетску
селекцију Победе. На пр-
венству Србије у Београду
5. и 6. новембра 1943. по-
бедио је у трчању на 100 м
резултатом 11,7 и у скоку
у даљ резултатом 6,56.
После рата наставља
каријеру у Бору, где игра
за екипе Металац и Бор. У Божидар Гојковић
Бору је играо са Милошем Милутиновићем,
тада младим играчем и великом надом југосло-
венског фудбала, и био његов први тренер и
капитен. Касније је тренирао и његовог млађег
брата, Милорада Милутиновића.
Фудбал је играо од 1934. до августа 1959.
Почео је на левом крилу, а завршио као голман.
За 25 година непрекидног играња одиграо је
око 650 утакмица и постигао близу хиљаду го-
лова. За репрезентацију Ниша наступио је се-
дам пута, за репрезентацију Нишког подсавеза
дванаест пута, а једном био и члан атлетске
репрезентације Србије. Добитник је бројних
похвалница, диплома и признања за достигнућа
у спорту.
Извори: Листови Фудбал, децембар 1960. и Народне новине,
14. октобар 1982.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар Ниш 1928–1995,
Ниш, 1995; Миладин Илић, Олгица Гатарић, Владислав Гатарић,
Атлетски клуб Железничар, Ниш, 1998. (А. Б. Ф.)
ГОЈКОВИЋ (Стеван) БОРИВОЈЕ БО-
РА. Спортски посленик и покровитељ спорт-
ских и културних дешавања у међуратном Ни-
шу (Ниш, 6. август 1896 – Ниш, 31. децембар
1965). Познати адвокат, археолог аматер, један
од оснивача и први управник Народног музеја у
Нишу. Био је шесто дете по рођењу оца Стева-
на, учитеља и мајке Софије. Током Првог свет-
ског рата, повукавши се са српском војском
преко Албаније, бива упућен на лечење и опо-
равак у ондашњу француску колонију Тунис, у
град Бизерту, одакле га шаљу на даље школо-
вање у Француску. Велику матуру завршава у
Болијеу код Нице, а студира и дипломира на
Правном факултету у Греноблу. Током студи-
рања у Француској жени се Францускињом
Маријом Лујзом Виал, са којом добија две ћер-
ке. Након ослобођења са породицом долази у
- 71 -
Г
Ниш. Као државни стипендиста први посао до-
бија као судски писар у нишком суду, а само-
сталну адвокатску канцеларију отвара 1927. на
Синђелићевом тргу у Нишу. У Француској се
упознаје са фудбалом. Након дипломирања,
ослобођења и повратка у отаџбину један је од
утемељивача и члана управе најстаријег фуд-
балског спортског клуба Синђелић у Нишу, а у
једном периоду био је и успешан председник
овог спортског клуба. Улица која спаја зграду
археолошке изложбене сале Народног музеја и
Народне библиотеке у Нишу носи име овог
познатог Нишлије.
Извори: ИАН – Књига рођених и крштених Саборног храма
у Нишу (малог Саборног храма Св. Архистратига Михаила) за
1896. годину, стр. 49, ред. бр. уписа 153; разговор са унуком, В.
Домазетом, у Нишу, 11. јуна 2014.
Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић 1918–1968, Ниш,
1972, стр.37, 51 и 79; Живорад Петровић, Народни музеј у Нишу
1933–2003, Ниш, 2005, стр. 30. (Б. Т.)
ГОЛУБАРСТВО У НИШУ (историјат).
Аутохтоне нишке врсте. Ниш је град са
дугом голубарском традицијом. С обзиром на
чињеницу да представља велику и важну
раскрсницу путева, Ниш је од свог оснивања
представљао важну тачку на путевима многих
народа, војски, освајача, путника и трговаца
који су путујући са собом носили и доносили
разне расе голубова који су се укрштали са до-
маћим голубом (columba livia). Већ у тим дав-
ним временима почела се стварати прва раса
аутохтоних нишких голубова. Иако се сматра
да су Нишки високолетач и Нишки белорепи
летач настали 1800. године, одгајивачи тек
ослобођењем Ниша од Турака озбиљније раде
на тим врстама, па су тако тек 1920. одгојени
први примерци са расним одликама данашњег
Нишког високолетача и Нишког белорепог ле-
тача. Упоредо са стварањем нишких раса,
инжењеријски капетан Српске војске Коста
Милетић октобра 1908. оснива прву Српску
станицу голубије поште у Медошевцу крај Ни-
ша. У тој станици су се одгајали голубови расе
писмоноша, који су имали велику улогу у
ондашњој војсци и будућим ратовима Краље-
вине Србије. За првог команданта голубије ста-
нице постављен је инжењеријски поручник Ла-
зар Костић, кога је претходно обучио капетан
Нишки белорепи летач и Нишки високолетач
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Коста Милетић, и станица је почела свој рад
1/14. децембра 1908.
Прво такмичење нишких голубова у лету
одржано је 1928. у Нишу, а први опис расе
објављен је 1954. у часопису Одгајивач. Савез
одгајивача ситних животиња Југославије регис-
трован је 1975. На скупштини Европског савеза
ситних животиња одржаној 30. марта 1987. у
Аранђеловцу, расе голубова Нишки високоле-
тач и Нишки белорепи летач међународно су
признате. Године 2002. Савез одгајивача сит-
них животиња Републике Србије признао је
најмлађу расу из Ниша под именом Нишки
стандард голуб.
У периоду стварања нишких раса голубова
јавила се и потреба за удруживањем одгајивача,
па је тако 1954. настало и прво друштво ЈУ 14,
које је окупљало одгајиваче неколико раса го-
лубова и било члан Савеза одгајивача Српског
високолетача. У наредних тридесетак година
формира се још неколико клубова у Нишу. Ме-
ђутим, сви клубови били су чланови савеза који
окупља одгајиваче Српског (Београдског) висо-
колетача, што је изазивало незадовољство код
одгајивача нишких раса. Из тог разлога године
1983. формира се прво друштво под именом
Спортско друштво одгајивача голубова, живи-
не, птица и кунића Сигурност (в.), које окупља
све одгајиваче нишких раса голубова из Ниша.
Данас у Нишу постоји 29 активних голу-
барских друштава, али само три се баве
нишким расама голубова. Такмичења у лету
нема, или се Нишки високолетач такмичи у
оквиру Савеза одгајивача Српског високолета-
ча, па тако нема ни званичних резултата. Данас
је Нишки високолетач заменио небо за изло-
жбене кавезе, такмичи се у лепоти и, по речима
светски признатих одгајивача, спада у најлепше
Чланови Друштва на изложби у Белој Паланци 2007. Слева,
стоје: Љубиша Мирковић, Јовица Петровић, Љубомир
Јовановић, Рајко Димитријевић; чуче: Марко Пауновић,
Владимир Петровић и Новица Цветковић.
- 72 -
високолетаче света. Године 2008. Клуб ретких
раса голубова Северне Америке прогласио је
Нишког белорепог летача расом године.
Од почетка ХХ века па до краја шездесетих
година остало је упамћено да су се озбиљним
узгајањем квалитетних нишких раса бавили
голубари са Палилуле и Жожине капије: Ђорђе
Ђока Тикић, Душан Тикић, Милан Станковић
Чекрк, Димитрије Благојевић – Мита Доја, Све-
та и његов син Жика Благојевић и многи други.
Вишеструки прваци државе у екстеријеру
са Нишким високолетачем јесу Слободан
Антић Анта и Душан Цветковић Дуки.
Нажалост, у данашње време старих
нишких раса је све мање, како због мањег броја
одгајивача тако и због самих Нишлија који да-
нас гаје расу Српски високолетач – голуб који
лети јако високо и дуго и због својих летачких
карактеристика полако осваја и свет.
Српски високолетач у Нишу. Прве голу-
бове ове расе донели су из Београда у Ниш же-
лезничари Милан Тишлер
и Мате Руварац почетком
20. века у тзв. железнич-
ком монополу, а потом и
један од стваралаца расе,
Нишлија Јован Јоца Нау-
мовић. Године 1954. осно-
вано је прво голубарско
друштво – ЈУ 14, које се
учлањује у Савез одгаји- Српски високолетач
вача српског високолетача Југославије. Касније
се оснивају још три клуба: ЈУ 82, ЈУ 92 и ЈУ
116, који формирају општински савез. Године
2002. формиран је градски савез, који чини 26
друштава са преко 2.500 чланова, смештених у
четири општинска савеза: Пантелеј, Медијана,
Црвени Крст и Палилула. Градски савез део је
Нишког региона, одакле црпи чланство у Ме-
ђуокружном савезу са седиштем у Јагодини.
Најтрофејнија друштва су СРБ 91, СРБ 92 и
СРБ 579. Најуспешнији нишки одгајивачи и
људи који пишу историју српског високолетача
јесу Иван Станковић Ица и Батица Цветковић –
Бата Месар.
Најпрестижније награде и првенства које
су Нишлије освојиле јесу следеће: Миодраг
Живковић, првак Србије 2002, просек лета јата
11 ч и 30 мин.; Миодраг Ристић, такмичење
најдужи дан, Куп Србије 2010, прво место са
резултатом 15 ч и 30 мин.; Небојша Ђорђевић,
најбољи летач Нишког региона 2011, рој прсте-
на 116.46.60.010, са резултатом 15 ч и 45 мин.;
Иван Станковић, првак Нишког региона 2012,
просек лета јата 14 ч и 02 мин.; Батица Цветко-
вић, друго место на Балканском првенству

2012, просек лета јата 14 ч и 16 мин.; Батица
Цветковић, друго место на Балканском првен-
ству 2013, просек лета јата 13 ч и 39 мин.; Ми-
рољуб Милојковић, друго место са јуниорима
на Балканском првенству 2014, просек лета јата
10 ч и 42 мин.
Извори: Архива Савеза одгајивача ситних животиња Репу-
блике Србије; ДЗОИЗСЖ Сигурност Медошевац – Ниш; архива
Градског савеза одгајивача Српског високолетача; подаци добије-
ни од Небојше Ђорђевића – Неше Трговца и Б. Тикића. (В. Ј. П.)
Лит.: Јосип Пекановић, Југословенске расе голубова; Злато-
мир Грујић, Коста Милетић – Први српски аеронаут; Група ауто-
ра, Сто година српске авијатике у Нишу 1912–2012, Ниш 2012,
стр. 8–11. (В. Ј. П.)
ГОЛУБОВИЋ, АНА. В. Цветковић, Ана.
ГОЛУБОВИЋ (Добросав) ЗОРАН ЗОЈА.
Кошаркаш, кошаркашки судија. (Ниш, 28. март
1950 – ). Завршио Вишу економску школу. Рад-
ни век провео као шеф одељења у Нишкој бан-
ци. Кошарку играо десет година (1970–1980) за
Ергоном (в.), Студент (в.) и Напредак (Алек-
синац). Један од најбољих играча Ергонома у то
доба. Био је савезни кошаркашки судија, а да-
нас је делегат Прве српске лиге. (З. Ст.)
ГОРИЦА. В. Излетишта у Нишу и околи-
ни.
ГОРИЦА, Ногометни спортски клуб.
Клуб су основали августа 1938. у Нишу житељи
периферних насеља Тутуновићев подрум и
Чекрков брег са падина Горице. Први председ-
ник био је Душан Николић, лимар. Чланови
управе клуба били су Петар Миљковић, Воји-
слав Прокић, Никола Симоновић, Јосип Дебе-
љак, Живојин Цветковић и Мирко Стојановић.
У исто време кад и НСК Горица оснивају се и
„неки мање значајни“ клубови у Нишу, као што
су СК Витез, СК Цар Лазар (формиран 1937.
на периферији Ниша у делу града око Фабрике
дувана и Ложионице Црвени Крст), СК Јадран
и др. Потребно је истаћи СК Горицу као „све-
тлију тачку“ међу нишким аматерским фудбал-
ским клубовима, пошто је већ 25. септембра
1938. одиграла квалификациону утакмицу са
Синђелићем (в.), најстаријим фудбалским клу-
бом у Нишу, и завршила је нерешеним резулта-
том 1:1. НСК Горица се у сезони 1939/40. спо-
јила с НСК Витез и формирала Нишки спорт
клуб (НСК) по угледу на београдски БСК.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар – Ниш 1928–
1995, Ниш, 1995. стр. 69; Ђорђе Стаменковић, Фудбалски клуб
Синђелић 1918–1968, Ниш, 1972, стр. 96. (Б. Т.)
ГРАВЕР, Куглашка секција. В. МЕРАК-
ЛИЈЕ, Куглашки клуб.
- 73 -
Г
ГРАДСКИ ФИСКУЛТУРНИ СТАДИ-
ОН. В. Спортски објекти у Нишу.
ГРАЂАНСКИ, Нишки спорт клуб. Поред
НСК Синђелић (в.), НСК Победа (в.) и касније
НСК Железничар (в.), НСК Грађански био је
један од најпознатијих и најбољих фудбалских
клубова у међуратном и ратном Нишу. Основан
је 1926. у Нишу. Такмичио се у Моравској лоп-
тачкој жупи (в.), а априла 1927. поднео је
захтев Београдском лоптачком савезу за регис-
трацију. На другој редовној годишњој скуп-
штини 1929. за председника клуба изабран је
Драгутин Главички, књижар, а за потпредсед-
нике Душан Јовановић, кафеџија и Петар Ди-
нић, ревизор новина. Тада
је за тренера изабран врло
агилан и пожртвован Ми-
одраг Миле Динић (в.),
часовничар, син Петра
Динића, потпредседника
клуба. У првенству Ниша
за 1931. НСК Грађански
освојио је прво место у
Моравској лоптачкој жупи. Пред Ускрс 1935.
гостовао је и у Софији, одигравши утакмице са
репрезентацијом Бугарске и са ФК Левски.
Управу НСК Грађански чинили су трговци, чи-
новници и радници. Сви су били врло пожртво-
вани и предани раду у клубу. Касније је пред-
седник СК Грађански био Милорад Спајић, ди-
ректор Нишке пиваре (тада Дунђерски).
Клуб је у међуратном периоду имао и своје
игралиште, које се налазило на периферији
Ниша (в. Спортски објекти у Нишу).
НСК Грађански наступао је и за време оку-
пације у Другом светском рату. По ослобођењу
града део чланова клуба предао је новоформи-
раној управи СК Раднички (в.) део својих списа,
новчана средства и опрему. Након ослобођења
Грађанском није дозвољено да обнови рад.
Првак Јужног купа за 1933. Слева надесно: Стаменковић,
Денић, Данић, Ристић, Станковић, Ристић (Манастирац),
Јовановић, Цветковић; клече: Ђорђевић, Павловић, Татар-
Николић.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Извори: Изјаве покојне Драге Динић, Милета Станковића ГРАЦИЈА (Gracia), Клуб ритмичке гим-
Чекрка и Боривоја Тикића из Ниша дате аутору за живота; изјава настике. Почео са радом септембра 2007, а ре-
Зорана Аранђеловића, сестрића Драге Динић, дата аутору одред-
нице 9. јуна 2014.
гистрован јула 2008. Оснивач и тренер Клуба је
Лит.: Ђорђе Стаменковић ФК Раднички Ниш 1923–1973, Наталија Пусеп (в.). КРГ Грација је регистро-
Градина, Ниш, 1977, стр. 76–78, 80–81 и 111; Миладин Илић Мај- ван клуб ГСС-а од 2008, а од марта 2010. регис-
стор, Железничар 1928–1995, ФК Железничар Ниш, Ниш, 1995, трован је и у Спортском савезу Ниша (в.). Клуб
стр. 24–27; (Б. Т.) ради програме Ц и Б групно, а прво такмичење
на коме су чланице овог клуба наступале био је
ГРАЂЕВИНАР, Културно-уметничко први Наиса куп (в.), априла 2008. Од тог такми-
друштво. В. Плес у Нишу (историјат). чења чланице КРГ Грација наступају на број-
ним турнирима у земљи, као и на државним
ГРАФИКА ГАЛЕБ, Кошаркашки клуб.
првенствима, а Клуб се може похвалити чиње-
В. Кошарка у Нишу (историјат),
ницом да његове такмичарке увек освајају прва
ГРАФИЧАР, Нишки спортски клуб. три места у својој категорији. Осим тога, Клуб
Клуб је 1928. основао Милутин Стефановић. У се може похвалити и великим бројем сталних
свом саставу имао је сек- чланица, које су верне клубу од његовог осни-
ције за ногомет и хазену вања па до дана данашњег. Кроз Клуб је про-
(в.). У овом клубу су, по шло више од сто чланица (њих десет је у клубу
ондашњим правилима, мо- од оснивања), њих двадесет су сталне чланице
гли да играју само гра- клуба последње четири године, а њих четрдесет
фички радници, па је с редовно тренира у 2014. Клуб тренутно броји
временом почео да се о- педесет чланица.
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, аси-
сипа и на крају престао да стент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. (Н. Р.)
постоји. Играчи су били
радници ондашње штампарије Епархије нишке
Цар Константин, која се налазила у црквеној
згради до зграде Берзе рада на кеју на левој
обали Нишаве.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар Ниш 1928–1995,
ФК Железничар Ниш, Ниш 1995, стр. 29. (Б. Т.)

Наталија Митровић и Ивана Слијепчевић са такмичаркама

КРГ Грациjа на трећем Гимнастикс купу
(Ниш, новембар 2012).

ГРБИЋ, МИРКО. Фудбалер. (Књажевац,

1935 – ). Из неготинског Хајдук Вељка 1956.
прелази у нишки Трговачки, који се 1957. фузи-
онише са Радничким (в.). Са Радничким је од
четврте зоне стигао до друге лиге и био капи-
тен тима који је по први пут у историји изборио
пласман у прву лигу. Био је изузетан центар-
халф и прави стуб одбране, са великим аутори-
тетом на терену. За Раднички је играо до 1965.
По завршетку играчке каријере једно време је
био тренер нишког ФК ЕИ Младост (в.). Тре-
нутно са породицом живи у Чикагу. (А. Б. Ф.)

ГРОЗДАНОВИЋ (Драгомир) ВЛАДИ-

МИР. Стрелац. (Ниш, 14. септембар 1937 – ).
Почео да се бави стрељаштвом 1948, а већ
Одбрамбени трио НСК Графичар. [А. Б. Ф.] 1949. учествовао на првенству Србије у гађању

- 74 -

ваздушном пушком у Крагујевцу. Првак Србије
и четврти на првенству Југославије 1952. у
дисциплини тростав мало-
калибарском пушком. На
републичким и државним
првенствима више пута
заузимао прва места.
Од 1957. до 1973. не-
прекидно је у репрезента-
цији Југославије. На Пр-
венству Европе за омла-
динце и жене у Београду
1958. у дисциплинама тро-
став 3 х 20 и олимпијски Владимир Гроздановић
меч 60 метака заузима четврта места. На свет-
ском првенству у Москви 1958. у екипи сенио-
ра у гађању војничком пушком осваја сребрну
медаљу. Учествовао је на светским првенстви-
ма: Каиро (Египат) 1962, Висбаден (Немачка)
1966. и Феникс (САД) 1970, и на Олимпијским
играма: Рим, 1960. и Мексико Сити, 1968. На
Европском првенству у Ослу 1963. у дисципли-
ни малокалибарска пушка 3 х 20 тростав заузи-
ма пето место. На Првенству Европе у Буку-
решту 1965. у дисциплини олимпијски меч 60
метака лежећи екипа Владимир Гроздановић, Б.
Лончар, Е. Ђулић и М. Стојановић освојила је
прво место и поставила нови светски рекорд.
Том приликом иста екипа осваја укупно још
седам медаља. Гроздановић је учесник Европ-
ског првенства у Плзену (Чехословачка) 1967.
Европског првенства у Чехословачкој 1971. у
гађању ваздушним оружјем. Учесник је и вели-
ког броја балканских шампионата са, такође,
одличним резултатима. Од међународних так-
мичења посебно су значајне победе: 1961. у
Венецији при учешћу више репрезентација;
исте године на великом међународном такми-
чењу у Москви заузима друго место у стојећем
ставу, па је за тај успех посебно награђен фото
апаратом, иако су само победници добијали тај
поклон. 1962. пред одлазак на светско првен-
ство у Каиро у Београду је гостовала комплетна
Владимир Гроздановић, 1961.
- 75 -
Г
репрезентација Русије у дисциплини војничка
пушка – тростав. Гроздановић је био победник
са 538 кругова од 600 могућих, и том приликом
поставио нови државни рекорд. Репрезентатив-
ну каријеру завршио је 1972. на Балканском
шампионату у Атини, а 1982. завршио је своју
спортску каријеру.
Добитник је Мајске награде (в.) као најбо-
љи спортиста 1964/65. Ту је и признање Олим-
пијског комитета Југославије за изузетне резул-
тате у 1965/66. За најбољег стрелца Југославије
проглашен је 1964. Добитник је Октобарске
спортске награде Ослобођење града Ниша (в.)
1958, 1963, 1964. и 1968, а 1966. и 1967. био је у
најужем избору за спортисту Ниша. (А. Б. Ф.)
Владимир Гроздановић, 1965/66.
ГРОЗДАНОВИЋ (Василије) ДОБРИЦА.
Рукометаш, рукометни тренер. (Ниш, 17. сеп-
тембар 1947 – ). Прве рукометне кораке напра-
вио је са четрнаест година у чувеном Ровчету
(в.) код легендарног „ловца на таленте“ Мило-
ша Младеновића (в.). Као изразити левак одмах
је заиграо на позицији десног бека. Са седамна-
ест година био је заједно са Зораном Живкови-
ћем (в.), Радетом Марковићем и Иваном Ради-
чевићем на припремама омладинске репрезен-
тације СФР Југославије, у генерацији чувеног
Хрвоја Хорвата из бјеловарског Партизана.
Заиграо је убрзо за први тим Железничара (в.),
али је 1970. променио средину и обукао дрес
лесковачког прволигаша Дубочице. Вратио се у
Ниш 1976. и већ наредне године учествовао у
освајању првог националног купа. Био је актер
финала Купа победника купова против немач-
ког Гумерсбаха 1978. у Дортмунду. У зајечар-
ски Кристал отишао је 1980. и остао четири
године. Тада је већ, као помоћник тренера, по-
чео да учи и тренерски занат. Потом у Бору ра-
ди као главни тренер, да би од 1986. до 1988.
био шеф струке у Железничару, а затим једну
годину у Пелистеру из Битоља (Македонија).
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Отишао је у Кувајт 1989. и Кувајт клуб увео у
прву лигу. У Железничар се враћа 1990, а две
године касније поново одлази у Кувајт, где
остаје девет година. Поново је на кратко био
тренер нишког прволигаша, једну сезону водио
рукометаше Врњачке Бање, имао још један
ангажман на Блиском истоку, и у Железничару
2006. завршио тренерску каријеру. (Е. Ц.)
ГРУБИЋ (Миле) ЧАСЛАВ. Рукометаш,
спортски радник. (Ниш, 20. јун 1952 – ). Про-
слављени рукометаш Же-
лезничара (в.) и репрезен-
тације рукометом је почео
да се бави у основној шко-
ли. Прво је регистрован за
РК Вулкан, а потом за РК
Железничар. Једну сезону
(1972/73) провео је у бео-
градском Партизану. Вра-
тио се у Ниш и 1975.
допринео повратку Желез-
ничара у Прву лигу Југо- Часлав Грубић
славије. Сјајан леви и средњи бек и непогреши-
ви стрелац, али увек коректан, капитен тима,
спортиста за пример – то је, укратко, Часлав
Грубић као рукометаш. Учествовао је у осваја-
њу готово свих клупских трофеја, укључујући
три национална купа, и играо у финалу Купа
победника купова 1978. против немачког Гу-
мерсбаха у Дортмунду. Играо је у Шпанији у
два наврата, а 1987. са Елгоријагом Бидасоа
освојио шампионат те земље. Десет година
наступао је за репрезентацију тадашње Југосла-
вије и имао више од сто наступа. Освајач је
златне медаље са Светског првенства у Швај-
царској 1986, као и сребрног одличја на Свет-
ском првенству у Немачкој 1982. По окончању
играчке каријере био је ангажован у структура-
ма рукометних савеза Југославије и Србије, али
и у РК Железничар, као функционер и тренер.
Заслужни је спортиста Југославије, добитник
националног спортског признања Владе Србије,
најбољи спортиста Ниша 1986. године (в.), ви-
шеструки добитник Октобарске награде града
Ниша (в.), а награђен је и трофејом Браћа Илић
за фер-плеј. Дипломирао је на Машинском фа-
култету у Нишу и остварио респектабилну
професионалну каријеру. Одликован је Орде-
ном рада за нарочите успехе у привреди као
руководилац у НИС Југопетролу. (Е. Ц.)
ГРУНФ, Параглајдинг клуб. Клуб су у
Нишу марта 2001. основали заљубљеници у
слободно летење и дугогодишњи пилоти па-
раглајдера Владимир Јанковић, Горан Вучко-
вић и Угљеша Јонџић, а њима су се убрзо при-
- 76 -
кључили Мирољуб Јанићијевић, Бранислав
Анђелковић, Слободан Јовановић, Бобан Вуч-
ковић, Миљан Петровић, Горан Јовић, Стефан
Стојановић, Милош Марјановић и други енту-
зијасти параглајдинг спорта. Грунф је данас
једини званично регистровани клуб са седиш-
тем у Нишу. Летачке ак-
тивности обављају се на
територији града Ниша,
који је за ову грану вазду-
хопловства веома погодан,
јер у кругу од 20 км има
више терена (Сићево, Ба-
лајнац, Матејевац, Хумска
Чука, Коритњак, Просек)
који покривају целу ружу ветрова. Врло често,
када временски услови то дозвољавају, лети се
изнад самог града Ниша. Активности Клуба су
целогодишње и обухватају тренажне летове,
учешће на такмичењима, организацију такми-
чења и услуге за потребе трећих лица.
У Србији се годишње организује десет до
дванаест такмичења у параглајдингу, и то у
дисциплинама прелет и прецизно слетање.
Грунф је у српски параглајдинг спорт увео нову
такмичарску дисциплину – прецизно слетање,
за коју се терен у Нишкој Бањи, са полетиштем
Коритњак, показао идеалним. Клуб је у перио-
ду од 2004. до 2014. на теренима у околини
Нишке Бање, Власотинца и Сокобање органи-
зовао светско и предсветско првенство, европ-
ско и предевропско првенство, коло Европске
лиге у параглајдингу и више државних првен-
ства и такмичења за српску параглајдинг лигу у
дисциплини прецизно слетање, док је у дисци-
плини прелет организовао државно првенство и
два такмичења за Српску параглајдинг лигу.
Најзначајнија такмичења у организацији
Грунфа јесу Треће светско првенство у па-
раглајдингу у дисциплини прецизно слетање,
одржано 2005, и Прво европско првенство у
дисциплини прецизно слетање, одржано у рејо-
ну Нишке Бање од 3. до 10. августа 2008. Ово
такмичење бодовано је и за Светску па-
раглајдинг лигу.
У светској конкуренцији чланови Клуба
учествовали су на такмичењима у Аустралији,
Француској, Аргентини, Бразилу, Грчкој,
Литванији, Аустрији, Великој Британији, Јапа-
ну, Малезији, Хрватској и Србији, као и на ме-
ђународним такмичењима у Македонији, Бу-
гарској, Словенији, Грчкој и Републици Срп-
ској. Најзначајнији резултати Клуба у међуна-
родној конкуренцији јесу освајање два трећа
места 2008. и 2009. на Светском купу у Јапану
у дисциплини прецизно слетање. На државним
првенствима и куп такмичењима у земљи чла-

Члан Параглајдинг клуба Грунф.
нови Параглајдинг клуба Грунф су од 2002. до
2009. освојили петнаест првих, осам других и
девет трећих места у дисциплинама прелет и
прецизно слетање, у појединачној и екипној
конкуренцији. Посебно вредни резултати
остварени су 2002, када су чланови Клуба осво-
јили два прва и једно друго место и поставили
званични државни рекорд у дисциплини пре-
цизно слетање на Државном првенству, док је
Мирољуб Јанићијевић поставио званични др-
жавни рекорд у висини полета од 4800 м на
Мон Блану, највишем врху у Европи. (З. Мл.)
ГРУПА ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ.
В. Факултет спорта и физичког васпитања.
ГРЧИЋ (Петар) МИОМИР. Фудбалски
тренер, спортски радник, професор физичког
васпитања. (Ниш, 18. август 1956 – ). Завршио
ОШ Моша Пијаде, Средњу машинску техничку
школу и Факултет физичке културе у Нишу
(в.). Дугогодишњи тренер ФК Слога (1980–
1997) (в.). Селектор пионирске фудбалске
репрезентације Ниша и јужне Србије. Од 1997.
до 2007. члан је Председништва Извиђачког
одреда Краљ Петар I. Од 2007. председник је
ДФК Бубањ (в.), које се успешно бави органи-
зацијом спортско-рекреативних активности
становништва насеља и града. Члан је Органи-
зационог одбора Савеза за рекреативни спорт
- 77 -
Г
Ниша (в.) и члан Председништва Удружења пе-
дагога физичке културе
(в.), где је активно укљу-
чен у организацију школ-
ских такмичења и спорт-
ских такмичења радника у
просвети. Као професор
физичког васпитања у
Специјалној школи Бубањ,
на републичким школским
такмичењима ученика са
сметњама у развоју од
1997. до сада освојио је 95 Миомир Грчић
пехара у колективним спортовима и 107 медаља
у атлетским дисциплинама. Носилац је Златне и
Сребрне плакете Савеза за рекреативни спорт
Ниша. (А. Б. Ф.)
ГУГУЛОВИЋ (Раша) МИЛИВОЈЕ. Фуд-
балски судија. (Зајечар, 3. јун 1928 – Ниш, 13.
фебруар 2002). Основну школу и гимназију
завршио у Зајечару. У Ниш се преселио 1964.
Као фудбалски арбитар
прославио је Ниш, јер је
био један од најбољих на
свету. Одсудио је много
међународних утакмица, а
дељење правде на Олим-
пијским играма у Мексику
1964, Светском првенству
1966. у Енглеској и фина-
лу Купа европских шампи-
она Ајакс – Јувентус у Бе-
ограду без сумње је круна Миливоје Гугуловић
једне блиставе каријере. У Југославији је био
велики ауторитет. Судио је седам пута утакмице
Црвене звезде и Партизана и увек се „вечити
дерби“ завршавао нерешеним резултатом. (Д. М.)
ГУСАР, Кајак кану клуб. Основан је 10.
октобра 1951. на иницијативу организације На-
родне технике и Општинског комитета омлади-
не, под именом Бродарско друштво Гусар.
Први председник новооснованог друштва био
је Милан Шуклета. У Друштво се тада уписало
тридесет чланова, а градска омладина је пока-
зала велико интересовање за ову грану спорта.
Клуб је имао десет кајака, а добио је и матери-
јал за израду још десет. Кајаци и кануи правили
су се у сали зграде Синдикалног већа у Нишу,
по нацрту појединих чланова клуба укључених
у конструкциони биро.
Кајакаши Гусара први пут су учествовали
на једном кајакашком такмичењу 1956, када су
Мића Трбојевић и Зоран Стојановић стекли
драгоцена искуства на такмичењу одржаном на
Сави. После застоја у раду Клуба од 1960. до
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипа Гусара, Солкан (Словенија), река Соча, 2014.
1970. услед немогућности да се прати тренд
савременије технологије израде кајака и кануа,
на чело управе дошли су највернији поборници
кајак кану спорта, предвођени председником
Клуба Петром Живковићем и тренером Брани-
славом Илићем. Од 1970. почиње „златно доба“
за нишки кајакашки спорт, и то великим успе-
хом кајакаша који су, у конкуренцији клубова
из Пољске, Енглеске, Француске, Швајцарске и
СССР, заузели седмо место на такмичењу И-
линденски кајак слалом. Нишки кајакаши се
1976. први пут појављују на првенству Југосла-
вије, одржаном на Неретви у Мостару, и осваја-
ју прво место у екипној конкуренцији у дисци-
плинама спуст и слалом. Исте године Гусар
осваја друго место у Савезној кајакашкој лиги,
док на међународном такмичењу у Љубљани,
на реци Сави, Милован Петровић осваја прво
место у дисциплини Ц-1. На такмичењима у
Новој Горици и Скопљу 1977. нишки кајак кану
клуб потврђује да је најбољи клуб у Југослави-
ји, а у кратком периоду од 1976. до 1980. три
пута осваја титулу екипног првака Југославије.
Од 1982. до 1992. кајакаши Гусара настав-
љају да доминирају на простору Балкана, осва-
јајући бројне медаље, јуниорска и сениорска
државна првенства у свим дисциплинама. У
том периоду Клуб има више репрезентативаца,
а највећи успех постиже Милан Ђорђевић (в.)
пласманом и учешћем на Олимпијским играма
у Барселони 1992. Уз Милана Ђорђевића стаса-
ле су и нове генерације нишких кајакаша, пред-
вођене Иваном Милосављевићем и Родољубом
Дељанином (в.), који су од 1998. до 2007. осво-
јили десет првих места на балканским и држав-
ним првенствима у јуниорској и сениорској
конкуренцији. Кајакашица Кристина Петровић
(в.) почела је да се такмичи 2002. и носилац је
трофеја на многим републичким, државним и
међународним првенствима, док се одличним
резултатима у новије време истиче Душан Сто-
иљковић. Ове године (2014) чланови Гусара –
- 78 -
Душан Стојиљковић (К-1 М), Кристина Петровић (К-1 Ж) и
тренер Милан Ђорђевић – комплетна репрезентација Србије
на ЕП у Бечу 2014.
тренер Милан Ђорђевић и кајакаши Кристина
Петровић и Душан Стоиљковић, као репрезен-
тативци Србије учествовали су на Европском
првенству у Бечу. На Европском првенству
испод 23 године, одржаном у Скопљу 2014, у-
чествовали су тренер Милан Ђорђевић и каја-
каши Душан Стоиљковић и Немања Тодоровић.
На овом такмичењу Душан Стоиљковић заузео
је 33. место као најбоље пласирани такмичар из
Србије.
Кајак кану клуб Гусар од 2008. почиње да се
такмичи у дисциплини рафтинг слалом. Исте
године клупска екипа појавила се на Европском
купу на реци Струми у Бугарској, и заузела пето
место од 26 екипа, што је био сјајан резултат.
Успеси нишких кајакаша уско су везани за
дугогодишњег председника Клуба и иницијато-
ра изградње кајакашког дома Зорана Богосавље-
вића, једног од оснивача Клуба Љубомира Таси-
ћа, председника Клуба и спортског радника Пе-
тра Живковића, тренера Жарка Богуновића,
Драгослава Теофиловића и Христивоја Петко-
вића, међународног кајакашког судије Трифуна
Станковића и актуелног председника Војислава
Тасића. Нема сумње да Кајак кану клуб Гусар
представља једног од утемељивача кајакашког
спорта на дивљим водама у Србији и да су њего-
ви чланови оставили дубок траг у историји срп-
ског спорта учешћем на Олимпијским играма,
светским и европским првенствима. (З. Мл.)
ГУСАР, Ронилачки клуб. Основан је у
Нишу 19. децембра 1978, када су створени сви
неопходни, како материјални, тако и организа-
циони, технички и кадровски услови да секција
Аквамен (Aquamen) у оквиру Кајак кану клуба

Гусар (в.) постане самостални ронилачки клуб.
Оснивачи клуба били су Георги Павлов, Славко
Шеповић, Гојко Ненадов, Јосип Бусић, Томи-
слав Маћешић, Небојша Савић, Златко Спасић
и Зоран Цветковић. СОФК
Ниш (в.) дао је пуну са-
гласност за формирање
ронилачког клуба, који је
на почетку свог постојања
функционисао искључиво
као спортски клуб. После
вишегодишњих пресеље-
ња Клуб се 1986. уселио у
просторије у реновираном бункеру крај желез-
ничког моста, где се и сада налази. У том пери-
оду клуб је располагао компресором за пуњење
боца чистим медицинским ваздухом, тако да је
био и стални снабдевач ваздухом нишког
здравства, здравствених установа југоисточне
Србије и ватрогасних јединица у региону.
Одмах по оснивању Гусар се укључио у
такмичења у овом спорту, тако да је петнаесто-
ро чланова учествовало на такмичењима у под-
водној оријентацији, брзинском пливању са пе-
рајима и брзинском роњењу. Клуб је врло брзо
ушао у четири најбоље екипе у држави у
дисциплини подводна оријентација, а 1988. на
Ташмајдану у Београду осваја прво место. По-
менути успех Клуб је поновио и 1990. у Крању.
Такмичари Клуба учествовали су на бројним
такмичењима у брзинском роњењу, оријентаци-
ји и роњењу на дах по АИДА правилима, како у
Србији, тако и у Мађарској, Украјини, Бугар-
ској, Чешкој и другим државама. Клуб је 1990.
остварио тесну сарадњу са рониоцима из Кије-
ва и Бориспоља (СССР). Захваљујући оваквим
резултатима РК Гусар постаје један од најбо-
љих и најорганизованијих клубова Југославије,
уз Београдски УРА и ДРМ из Љубљане. У орга-
низацији Гусара одржана су три државна
првенства у пливању перајима и брзинском ро-
њењу и два отворена првенства земље у под-
водној оријентацији. Важан задатак Клуба
представља и обезбеђење пливача на трци за
Богојављенски крст (в.), кајакаша и регате на
Јужној Морави Учитељ Видан Јовановић.
Ронилачки клуб данас има шест инструк-
тора из ЦМАС и ЦЕДИП асоцијације, мада се у
последњих пет година преоријентисао на фран-
цуску асоцијацију ЦЕДИП-АРИ. Чланови клуба
имају велико искуство у роњењу и активно ра-
де на едукацији младих кроз одржавање обуке
за рониоце по ЦЕДИП стандардима (European
Committee of Professional Diving Instructors).
Клуб поседује сертификате за техничка роњења
- 79 -
Г
са посебном мешавином за дисање, као и сер-
тификат ИАХД. Чланови Ронилачког клуба Гу-
сар организују стажна и тренажна роњења на
свим језерима и рекама у Србији најмање јед-
ном недељно и посвећују велику пажњу очува-
њу подводног света и екологије. Клуб предводе
најискуснији инструктори роњења попут др
Виктора Стоичкова (председник Клуба), Ми-
рољуба Јанићијевића (потпредседник) и Дејана
Павловића (секретар).
Гусар од 1983. има статус специјализоване
јединице Цивилне заштите за спасавање на во-
ди и под водом. Од тада су у свакодневни рад
клуба уврштене и активности попут спасавања
друштвене имовине, вађења утопљеника и во-
зила. Чланови Клуба су за потребе привреде
вршили испитивања на објектима и санацији
оштећења и кварова, док су се на пословима
одржавања Хидроелектране Ђердап ангажова-
ли у периоду од 2003. до 2007. Клуб је година-
ма одржавао бране на Ђердапу, Хидроелектра-
не Спиље на Дебарском језеру, брану на
Мавровском језеру, Термоелектрану Костолац,
Мјалинско језеро, водоводна напајања града
Ниша, извориште Љиг, извориште код села Ба,
Батлаву и друге објекте. Посебан друштвени
значај има учешће ронилаца Гусара у обележа-
вању потопљених бродова на пловном путу
Дунава, уклањању челичних конструкција
мостова срушених у НАТО бомбардовању и
подводним минирањима на Морави. У најнови-
јем преформирању јединица Цивилне заштите
Гусар је добио значајно место и има задатак да
у случају потребе ефикасно и правовремено
дејствује. Искусни нишки рониоци су, на при-
мер, приликом великих поплава у Србији 2014.
дали велики допринос у спасавању људских
живота у потопљеном Обреновцу, извлачењу
мајки са децом, старих и оболелих и доставља-
њу воде и хране. (З. Мл.)
Чланови РК Гусар.
 Д
ДАВИДОВИЋ (Димитрије) АЛЕКСАН- ДАНЧЕТОВИЋ (Немања) ЕМИЛИЈА.
ДАР. Интернационални шаховски мајстор. Тенисерка. (Приштина, 9. децембар 1997 – ).
(Ниш, 22. септембар 1961 – ). Основну школу, Тенис је почела да трени-
гимназију и Електронски ра са осам година у Тени-
факултет завршио у Нишу. ском клубу Партизан из
Био је пионирски, омла- Београда, а чланица Тени-
дински и сениорски првак ске академије Живковић из
Ниша. Титулу интернаци- Ниша (в.) постала је 2008.
оналног мајстора освојио Била је чланица репрезен-
је после успешних наступа тације Србије до четрна-
на три велемајсторска ест и шеснаест година, а
турнира и у Првој лиги. са петнаест година била је
Живи у Аустралији, а на пласирана на десето место
две олимпијаде – у Мани- Европске мастерс листе. Емилија Данчетовић
ли (Филипини) и Елисти Александар Давидовић Као чланица екипе ТАЖ-а учествовала је у
(Калмикија) – играо је за репрезентацију Аус- освајању титула првака Србије за млађе (до
тралије. (Љ. П.) шеснаест) и старије јуниорке (до осамнаест го-
дина). Професионалну тениску каријеру почела
ДАМЊАНОВИЋ, САЊА. Рукометашица. је са непуних шеснаест година, а већ са шесна-
(Београд, 25. мај 1987 – ). Игра на позицији ле- ест и по година изборила је пласман на светску
вог бека. Рукометну кари- листу професионалних тенисерки (ВТА). (Е. Ц.)
јеру започела у РК Рад-
нички из Београда, у коме ДВАДЕСЕТ ДРУГИ ДЕЦЕМБАР, Спорт-
је наступала од 2000. до ска хала. В. ШИВАРА, Спортски центар.
2007. Након тога одиграла
једну сезону у ЖРК Наиса ДВАНАЕСТИ ФЕБРУАР, Одбојкашки
из Ниша (в.) и једну сезо- клуб. В. Одбојка у Нишу (историјат).
ну у РК Крим из Љубљане
(Словенија). Од 2009. до ДВАНАЕСТИ ФЕБРУАР, Рукометни
2011. била је члан РК За- клуб. В. НАИСА, Женски рукометни клуб.
јечар, затим провела две
сезоне у РК Подравка Ве- Сања Дамњановић ДЕВЕДЕСЕТ ДВА, Џудо клуб. Основао га
гета из Хрватске, док је од 2013. члан данског је Зоран Благојевић (в.) 25. маја 1998. при СУП
Виборга. У клупској каријери била је првак Ниш. Клуб је од оснивања имао такмичаре у
Србије и освајач Купа (2008) са Наисом, првак свим узрасним категоријама. У периоду 2000–
и освајач Купа Словеније (2009) са Кримом, по 2007. у Клубу је као тренер радио Срећко
два пута првак и освајач купа Србије (2010, Крстић, да би га од 2007.
2011) са Зајечаром, са Подравком освајач две преузела Ивана Стојковић
дупле круне у Хрватској (2012. и 2013). Са (в.), најуспешнија сениор-
Виборгом је освојила дуплу круну у Данској ка у историји нишког џу-
(2014) и Куп победника купова (2014). доа. Такмичари Клуба
У репрезентативној каријери у дресу Срби- освојили су више медаља
је освојила је четврто место на Европском на државним и балкан-
првенству 2012. и сребрну медаљу на Светском ским шампионатима за
првенству 2013, оба одржана у Србији. Уврш- млађе узрасне категорије.
тена је у идеални тим Европског првенства Најуспешнија такмичарка
2012. на позицији левог бека. у конкуренцији сениорки била је Зорана Благо-
Извори: http://sr.wikipedia.org/sr/Sanja_Damnjanović; www.zrk јевић (в.). Од 2000. Клуб организује Мемори-
naisa.org.rs/; http://sh.wikipedia.org/wiki/ŽRK_Podravka_Vegeta; http: јални турнир Зоран Благојевић (в.).
//en.wikipedia.org/wiki/Viborg_HK (Д. Мл.) Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.

- 80 -

ДЕЛТАМАТИК, Стонотениски клуб.
Формиран 2007. Екипу су сачињавали Чедомир
Марковић (в.), Душан Анђелковић, Вања Ми-
лићевић, Саша Томић. Клуб је наступао у Реги-
оналној лиги Ниш и Другој лиги Србије. Рас-
формирао се 2009. године. (Р. Ђ.)
ДЕЛФИН, Пливачки академски клуб за
особе са инвалидитетом. Основан 24. новем-
бра 2008. у Нишу као непрофитни хуманитарни
спортски клуб који окупља младе људе (сту-
денте и средњошколце) са различитим врстама
моторних и сензорних хендикепа. Мисија Клу-
ба јесте побољшање услова живота особа са
инвалидитетом, решавање заједничких пробле-
ма и пружање помоћи са посебним освртом на
спорт, конкретно, пливање, као и активно у-
кључивање особа са инвалидитетом у све сег-
менте друштвеног живота.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
Чланови ПАК ОСИ Делфин на Отвореном првенству Грчке у
параолимпијском пливању, 2013.
Извор: Јужне вести.
ДЕЉАНИН (Миливоје) РОДОЉУБ. Ка-
јакаш. (Ниш, 17. мај 1980 – ). Завршио Грађе-
вински факултет у Нишу.
Кајак кану почео да тре-
нира 1992. у Кајак кану
клубу Гусар (в.). Остварио
је више запажених резул-
тата у пионирској, кадет-
ској и јуниорској конку-
ренцији, међу којима се
издваја освајање првог
места на Државном првен-
ству Југославије. У сени-
орској конкуренцији так- Родољуб Дељанин
мичио се од 1998. до 2003, а његов најбољи ре-
зултат је, свакако, победа на Балканском првен-
ству у кајаку на дивљим водама 2002 (Ушће
поред Краљева) у дисциплини кајак једносед.
- 81 -
Д
Родољуб Дељанин
Реч је о јединственом резултату једног српског
кајакаша, јер нико ни пре ни касније није успео
да трујумфује у кајак слалому. Дељанин је у-
чествовао на светском сениорском првенству у
Аугзбургу (Немачка) 2003. и на Европском
првенству у Братислави 2001. Три пута био
првак Србије у сениорској конкуренцији, а ви-
ше пута и првак државе у тимској дисциплини
3 х К-1.
За резултате у развоју, унапређењу и а-
фирмацији нишког спорта додељена му је Ок-
тобарска награда Ослобођење града Ниша (в.)
за 2001. годину. (З. Мл.)
ДЕНИЋ (Борислав) ДЕНЧА. Каратиста.
(Ниш, 13. октобар 1958 – ). Основну школу и
Гимназију Светозар Марковић завршио у Ни-
шу. Дипломирао на Електронском факултету у
Нишу. Карате почео да вежба 1976. у КК Бо-
рац, а касније је наставио у КК Омладинац (в.).
Своју успешну карате каријеру крунисао је
1978. добијањем црног појаса 1. дан код сенсеи-
ја Таиђи Казеа. Код истог учитеља 1980. добија
црни појас 2. дан, а исте године постаје и члан
карате репрезентације Југославије. Више пута
је био првак регионалних такмичења, два пута
првак Србије у катама и борбама. Године 1981.
отворио је Карате клуб Сенсеи, први приватни
карате клуб у Нишу. Један је од првих приват-
них предузетника у Нишу, а познат је као вла-
сник књижаре Чуперак плави. (Н. Ж.)
ДЕСЕТКА, Одбојкашки клуб. Клуб је
2006. основала породица Нејковић са сарадни-
цима. Од оснивања до да-
нас школу одбојке поха-
ђало је преко 1800 полаз-
ника, а едуковало се и
петнаестак тренера. Тре-
нутно је активно око 400
одбојкаша и одбојкашица,
које води осам тренера
(четворица активних и че-
тири приправника). Клуб се званично такмичи
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Такмичарске селекције ОК Десетка, 2009/10.
Извор: okdesetka.com
од сезоне 2007/08, искључиво са млађим кате-
горијама, а од сезоне 2009/10. и са сениорским
екипама (мушка и женска). Сада наступа са
свим такмичарским селекцијама оба пола (пио-
нири и пионирке, кадети и кадеткиње, јуниори
и јуниорке, сениори и сениорке). Највећи успе-
си до сада, остварени код млађих селекција,
постигнути су у сезони 2010/11. и 2011/12. (пи-
онирке – I место у Међуокружној одбојкашкој
лиги Ниша), као и у сезони 2012/13 (кадеткиње
– I место у МОЛ Ниша). У сениорској конку-
ренцији мушка екипа је заузела прво место у
МОЛ Ниша у сезони 2009/10. и на тај начин се
пласирала у Другу лигу – група Исток. Женска
екипа је у сезони 2011/12. била прва, а у сезони
2012/13. је заузела другу позицију, и на тај на-
чин стекла право на учешће на квалификацио-
ном турниру за попуну Друге лиге – Исток.
Поред такмичарских селекција Клуба које
се такмиче на регионалном и државном нивоу,
ОК Десетка организује и клупску такмичарску
лигу – Десеткина лига. Она окупља све одбој-
каше и одбојкашице који нису заступљени у
селекцијама, или још увек по годишту немају
предвиђена званична такмичења, а у оквиру
својих узрасних категорија све до најмлађих
(почетници). Они уједно и представљају своје
матичне школе, тј. групе (ОШ Чегар, ОШ Иво
Андрић, ОШ Његош, ОШ Ратко Вукићевић,
ОШ Учитељ Таса, ОШ Вожд Карађорђе, ОШ
Радоје Домановић, ОШ Бубањски хероји). По-
ред свих својих редовних такмичарских и тре-
нажних активности, Клуб организује и семина-
ре, одбојкашке кампове за све своје полазнике,
стручну праксу и едукацију за тренере. (Н. Бр.)
ДИВОТА, Фудбалски клуб. В. РЕАЛ,
Фудбалски клуб.
ДИВЧИЋ (Рајко) ДРАГАН. Фудбалер,
шахиста, спортски новинар. (Кавадарци, Маке-
- 82 -
Драган Дивчић
донија, 8. јул 1931 – Ниш, 15. јануар 1999).
Oсновну школу и гимназију завршио у Краље-
ву, а након тога Војну академију у Сарајеву
(две године) и Загребу (две године). Службовао
у Славонској Пожеги као поручник ЈНА. Пре-
командован је за Ниш 1957. као официр ЈНА, а
неколико година касније на месту је наставника
предводничке обуке у Средњотехничкој школи
Ниш и Уметничкој школи Ниш. Драганова љу-
бав према спорту, а поготову према фудбалу,
његово је даље животно опредељење. Истински
заљубљеник у спорт и потпуно њему посвећен,
за кратко време постаје познати спортски нови-
нар и публициста. Пише за нишке Народне но-
вине, дописник је листа Фудбал, пише стално за
Политику Експрес, Ехо, Слободну Далмацију и
друге новине. Током свог вишедеценијског ра-
да, као један од најбољих познавалаца фудбала
у земљи, Драган Дивчић је, поред бројних ре-
портажа и спортских извештаја, сам, а и у са-
радњи са колегама из целе земље, издао фуд-
балске књиге које ће остати за незаборав. Књи-
ге Пет деценија државних првенстава из 1975.
и Фудбалски куп Југославије 1947–1976, као и
годишњаци Фудбалског савеза Југославије
1974/75 и 1975/76 изузетна су дела када је до-
маћи фудбал у питању. Тешко је наћи му равна
кад је фудбалска документација и статистика у
питању. Брижљиво је годинама сакупљао и чу-
вао спортске, а највише фудбалске, догађаје,
датуме и резултате. Добитник је великог броја
повеља, захвалница и признања за свој рад у
спортском новинарству.
Почео је да као младић, одмах после Другог
светског рата, игра фудбал у подмлатку краље-
вачке Слоге, а касније и у првом тиму Локомо-
тиве, док се није повредио, а онда је почео да се
бави шахом. Стекао је прву категорију. Године
1953. у Сарајеву први је на брзопотезном турни-
ру у шаху, а маја 1955. седми је на појединачном
првенству Хрватске у Славонској Пожеги.
 Д

Извори: књиге Д. Дивчића, Народне новине, 7. јун 1975, стр.

13, Недељне новости, 15. фебруар 1976, Народне новине, 20. јул
1976, подаци добијени од ћерке Александре Дивчић. (А. Б. Ф.)

ДИЗАЊЕ ТЕРЕТА У НИШУ (истори-

јат). У Нишу се дизање тегова почело упраж-
њавати у соколској организацији. Приказивање
вежби с теговима и дизање тегова била је скоро
обавезна дисциплина на свим соколским слето-
вима. Две теже направе (нису биле гарнитуре)
различите тежине (од 20 кг и 50 кг) нашле су се
1945. у згради бивше Соколане (в.). Оне су,
најпре, служиле вежбачима да побољшају силу
мускулатуре, а неки вежбачи почели су се
огледати у снази на тај начин што су бројали
број подизања једне од справа до узручења
(опружене руке у вис) и са опруженим ногама.
Када су се у сали, сада већ ДТВ Партизан
(в.), почели појављивати омладинци који су
претежно радили с теговима, покренута је ини-
цијатива за куповину гарнитуре тегова. Када
купљена гарнитура олимпијских тегова (200
кг), формирана је секција за дизање тегова при
ДТВ Партизан и од тада почиње организовано
бављење овом спортском граном. Први тренер
секције био је Михајло Антонијевић (в.), а први
чланови: Радомир Митић, Никола Петровић,
Братимир Бјелица, Драгиша Стевановић, а кас-
није Мирољуб Ђорђевић, Драган Османовић,
Ђорђе Петковић и Хранислав Миливојевић.
Самостални клуб за дизање тегова у Нишу Велибор Димитријевић
Извор: vebodo.org
основан је 1960. под називом Клуб за дизање
тегова Ниш (в.). жењер, од оснивања је на челу Карате клуба
Извори: Подаци добијени од Веселина Јаковљевића, тренера Омладинац (в.). Од 1973. до 1987. био је учесник
КДТ Ниш; архива Миладина Илића. (Н. Нш.) једанаест европских првенстава, три светска
првенства, два светска купа, као и готово свих
ДИМИТРИЈЕВИЋ, ВЕЛИБОР ВЕБА. републичких и државних првенстава. Носилац
Каратиста. (Делчево, Македонија, 15. јануар је укупно петнаест медаља са светских и европ-
1953 – ). Највећи успеси југословенског каратеа ских шампионата. Два пута је био шампион
везани су за генерацију која је од 1974. почела Европе у катама (1981. и 1982), три пута вице-
походе на европска и светска првенства. Један шампион (1979, 1983, 1984) и два пута трећи
од најтрофејнијих каратека из те генерације, не (1977. и 1978). Два пута је освајао сребрне ме-
само у Југославији, јесте Велибор Димитрије- даље као члан екипе у борбама (1979. и 1982), а
вић. По занимању дипломирани машински ин- као члан ката тима има два сребра (1982 и 1984)
и две бронзе (1981 и 1986). На светским првен-
ствима освојио је две бронзане медаље као члан
државног тима у катама (1989 и 1986), а поје-
диначно у катама био је пети 1980. и седми
1983. На државним првенствима освојио је 22
медаље, од тога две златне у борбама (1985. и
1986) и осам у катама (1975–1984).
За изузетне спортске резултате добио је
низ највиших друштвених признања, између
осталог: пет златних значки СОФК Југославије
за највиша остварења у спорту; Мајска награда
СОФК Србије 1987 (в.); три пута му је додељи-
Таиђи Казе и Велибор Димитријевић, Хомбу Дођо, вана Октобарска награда града Ниша за нај-
Атина, 1998. Извор: vebodo.org вреднија остварења у области спорта (1979,

- 83 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

1982. и 1983); више пута је био на листама ДИМИТРИЈЕВИЋ (Тодор) РАДОВАН.

најбољих спортиста Југославије, а два пута је
био проглашаван спортистом године града Ни-
ша (в.).
У првим годинама свог развоја формирао
је свој став према истинском каратеу и развио
надмоћну карате технику захваљујући контакту
са сенсеијем Такаши Токухисом. Након завр-
шетка такмичарске каријере, године 1988. одла-
зи у Грчку, где у Атини води школу Шотокан
каратеа Ипон. Већ 1991. бива примљен за члана
Светске Карате-До Шотокан Академије коју је
основао легендарни Шихан Таиђи Казе, добро
познат нашој карате јавности јер су први кора-
ци каратеа на нашим просторима учињени под
његовим вођством. Након интензивних семина-
ра широм Европе, као и бројних личних тре-
нинга, Таиђи Казе поставља Велибора Дими-
тријевића за једног од својих асистената. На
интернационалном семинару Академије у Ан-
дори сенсеи Велибор Димитријевић промови-
сан је у звање 6. дан Казеовог Шотокан Карате-
Доа. Један је од ретких инструктора у Европи и
једини Југословен који је након четрдесет го-
дина бављења карате вештином достигао такав
ниво. Значај је утолико већи јер је поред зва-
ничне дипломе Светске Шотокан Карате-До
Академије добио и сертификат који је Шихан
Таиђи Казе својеручно написао, у маниру древ-
ног Кодекса самураја, верификујући Димитри-
јевића као доследног следбеника.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
Соколац, старешина Моравске соколске жупе.
(Ниш, 1898 – Ниш, 22.
фебруар 1961). Чувени ни-
шки адвокат. Са српском
војском се повукао преко
Албаније и са другим ђа-
цима био упућен у Фран-
цуску на даље школовање
и студирање. У Францу-
ској завршава гимназију,
положивши велику мату-
ру, и дипломира на Прав-
ном факултету у Лиону. Радован Димитријевић
По ослобођењу и повратку у отаџбину једно
време био је директор Привредног листа у Ни-
шу, а писао је и за Нишке новине, чији је неко
време био и власник и уредник. Био је члан
уређивачког одбора Соколског живота. Са
нишким адвокатом Боривојем Гојковићем (в.),
који је такође завршио Правни факултет у
Француској, био је један од пропагатора новог
спорта – фудбала у Нишу и један од оснивача,
члан управе и једно време председник (1922)
најстаријег фудбалског спортског клуба Синђе-
лић у Нишу (в.). Био је и члан управе и члан

ДИМИТРИЈЕВИЋ, ВИТОМИР. Фудба-

лер. (Сурдулица, 11. децембар 1948 – ). Играч-
ку каријеру започео у ФК Радник из Сурдули-
це. Већ са осамнаест година обрео се на Чаиру,
где је од 1966. пет година
носио дрес ФК Раднички
(в.). Потом је две сезоне
наступао за Олимпију из
Љубљане, да би фудбалску
каријеру завршио у Аме-
рици. У Њујорку се ства-
рао тим легенди у циљу
промоције и популариза-
ције европског и јужноа-
меричког фудбала, па је,
поред осталих, формиран Витомир Димитријевић
и клуб Космос, за који је заиграо и Димитрије-
вић. Некадашњи фудбалер Радничког и Олим-
пије тако се нашао у друштву легенди светског
фудбала, међу којима су били: Пеле, Бекенбау-
ер, Јохан Кројф, Ривелињо и др. По завршетку
играчке каријере вратио се у Љубљану, где је
годинама успешан и познат угоститељ. (Д. М.) Радован Димитријевић с породицом, 1935.

- 84 -
 Д

Надзорног одбора Музејског друштва у Нишу у успех начинио је у такмичарској 1983/84, када
оснивању. Од 1927. активира се у Соколској је са екипом Радничког стигао до трећег кола
организацији (в.), где наслеђује првог председ- Купа УЕФА. Тренирао је још Приштину, По-
ника Моравске соколске жупе Јашу Ненадовића беду (Прилеп), у два маха скопски Вардар, Пе-
(в.) на месту старешине. На овој високој и листер (Битољ), Раднички (Пирот), Раднички
одговорној дужности остаје све до нацистичке (Сомбор), ГОШК (Дубровник), Јастребац
окупације Краљевине Југославије у Другом (Ниш) (в.), Дубочицу (Лесковац), Осогово (Ко-
светском рату 1941. Као први човек Моравске чани), Јединство (Параћин) и аустралијски
соколске жупе предводио је нишке соколе на клуб ЏАСТ из Мелбурна. (Д. М.)
иностраним слетовима: у Пловдиву 1937, Све-
соколском слету у Прагу 1938. и у Софији 1938. ДИН, Културно-уметничко друштво. В.
За заслуге и остварене резултате у Моравској ТЕОДОРА, Културно-уметничко друштво.
соколској жупи одликован је Орденом Св. Саве.
Извори: Бранислав Тикић, Трновит и истрајан животни и ДИН, Рукометни клуб. В. НАИСА, Жен-
радни пут адвоката, новинара и соколског старешине Радована Т. ски рукометни клуб.
Димитријевића, Нишки весник, бр. 59, Ниш, јул 2009; Бранислав
Тикић, Послератни живот почео говорима на митинзима, али и
повременим робијањем, Нишки весник, бр. 61, Ниш, новембар ДИНАМО, Гимнастичко друштво. В.
2009, стр. 10 и 11. Гимнастика у Нишу (историјат).
Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић 1918–1968, ФК
Синђелић, Ниш, 1972, стр. 23, 24.; Звездан М. Савић, Соколство и ДИНАМО, Рукометни клуб. В. Рукомет у
Моравска соколска жупа Ниш (1920–1941), Ниш, 2011, стр.274– Нишу (историјат).
281. (Б. Т.)
ДИНАМО, Фудбалски клуб. На иниција-
ДИМИТРИЈЕВИЋ (Александар) СЛО-
тиву спортских радника Блок-сигналне и Мо-
БОДАН ГРГА. Рукометни радник. (Сечаница
стовске радионице године 1946. формирано је
код Ниша, 22. фебруар 1945 – ). Од оснивања је
Спортско друштво Мостовац. Друштво је гаји-
у нишком женском рукомету. Један је од осни-
ло и развијало неколико спортских секција, ме-
вача ЖРК 12. фебруар, који је касније проме-
ђу којима су се нарочито истицали одбојкаши,
нио име у ДИН, а од 2005. наступа као Наиса
али нису заостајале ни рукометна, атлетичарска
(в.). Као „технико“ екипе учествовао је у свим
и једриличарска екипа. Фузионисањем спорт-
највећим успесима најбољег нишког женског
ских друштава града Спортско друштво Мо-
рукометног колектива. (Е. Ц.)
стовац укључује се у новоосновано друштво
14. октобар. Већ 1949. спортско друштво се
ДИМОСКИ (Милан) ИЛИЈА. Фудбалер,
обнавља, али сада под именом Динамо.
фудбалски тренер. (Забрачани код Прилепа,
Године 1952. СД Динамо сужава се и по-
Македонија, 27. јун 1939 –
стаје фудбалски клуб. Исте године ФК Динамо
3. новембар 2008). Одра-
осваја Првенство Нишко-топличке зоне, идуће
стао је у сиромашној се-
сезоне Првенство подсавеза, да би се 1954. так-
љачкој породици, па се за
мичио у Српској лиги. У званичним утакмица-
фудбал определио од ране
ма ФК Динамо је тих година био један од нај-
младости. Већ у седамна-
бољих тимова града Ниша. Посебно квалитетне
естој години заиграо је за
партије пружао је у пријатељским сусретима са
први тим прилепске Побе-
прволигашким екипама. Побеђивао је скопски
де, чији је дрес носио од
Вардар, играо нерешено са Загребом и Раднич-
1957. до 1961. Када је пре-
ким из Београда, а најбоље партије пружао је у
вазишао ту фудбалску сре-
сусретима са Хајдуком и Црвеном звездом.
дину, одлучио је да наста- Илија Димоски
ви каријеру у ФК Раднички из Ниша (в.). За тим
са Чаира играо је од 1961. до 1974. и одиграо
540 утакмица. Био је универзалац, у Радничком
је играо на свим местима у тиму, једино није
стајао на голу.
По завршетку играчке каријере определио
се за тренерски посао. Завршио је Вишу тре-
нерску школу у Београду и отпочео ново
поглавље у својој фудбалској активности. Био
је тренер Радничког у три наврата, а највећи Екипа ФК Динамо на стадиону Радничког, 1956. [А. Б. Ф.]

- 85 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Подмладак ФК Динамо на стадиону у данашњој Сремској
улици, 1952. Први слева: капитен Милутин Урбанчић.
Најзначајнији фудбалери из краткотрајне
историје Динама били су: Божидар Петровић,
Бонта Стојановић, Милорад Станковић, Гојко
Ђорђевић, Мирослав Јовановић, Славко Јова-
новић, Димитрије Јовановић, Керим Исмаило-
вић, Зоран Чолаковић (в.), Милутин Урбанчић
(в.), Жикица Стојановић, Бранко Вељковић,
Петар Михајловић, Михајло Златковић, Славо-
љуб Стојановић, Љубомир Озимић (в.), Петар
Живковић, Стипе Мештровић, Жикица Милен-
ковић, Живорад Алексић и др. Најистакнутији
чланови управе били су: Стојан Стојановић,
Чеда Вељковић, Аца Недељковић, Павле Ан-
тић, Крунослав Радоњић и Саша Милинковић.
Своје утакмице као домаћин Динамо је
играо на игралишту предратног Синђелића (в.),
које се налазило на простору иза данашњег Ан-
титуберкулозног диспанзера у Нишу.
Крајем маја 1958. ФК Динамо фузионисао
се са нишким ФК Железничар (в.) и од тада
практично престао да постоји. Новоформирани
клуб добио је име Локомотива. Део играчког
кадра из Динама прешао је у нови клуб, а неки
од најзначајнијих играча у том периоду били
су: Гојко Ђорђевић, Керим Исмаиловић, Зоран
Чолаковић, Светислав Коцић и Славољуб Сто-
јановић. (М. У.)
ДИНИЋ (Градимир) ВЛАДАН. Спортски
радник. (Задар, 25. мај 1949 – ). Завршио Гим-
назију Стеван Сремац,
студирао на нишком Прав-
ном факултету, а дипломи-
рао на Правном факултету
у Београду. Касније је за-
вршио Југословенски ин-
ститут за новинарство. Но-
винар, директор и власник
часописа Сведок.
Док је похађао ОШ
Моша Пијаде у Нишу био
је полазник Пионирске Владан Динић
- 86 -
шаховске школе при Пионирском дому у Нишу
(в.). Читав свој живот посветио је шаху и нови-
нарству. Организовао је и спонзорисао велики
број брзопотезних и опен турнира са ознаком
листа Сведок у Нишу и Београду. Није задужио
само нишки, већ и ћупријски шах. Као новинар
Вечерњих новости службовао је у Ћуприји, где
је организовао међузонски турнир за женско
Првенство света 1980. Ћуприју је на тај начин
поставио на шаховску мапу света. (А. Б. Ф.)
ДИНИЋ (Божидар) ВЛАДИМИР. Спорт-
ски лекар. (Ниш, 5. новембар 1936 – ). Основну
школу и Гимназију Стеван Сремац завршио је
у Нишу, а Медицински факултет у Београду.
Након одслужења војног рока и обавезног рад-
ног стажа запослио се у
нишком Дому здравља као
лекар. Свој радни век у
трајању од 38 година про-
вео је у Диспанзеру за ме-
дицину спорта у Нишу
(в.). Државни испит поло-
жио је у Београду, а спе-
цијализацију из спортске
медицине у трајању од
четири године завршио је
делимично у Нишу а де- Владимир Динић
лом у Београду, где је и положио специјали-
стички испит. Примаријус спортске медицине
постао је 18. јуна 1980.
У Спортском диспанзеру био је шеф оде-
љења, начелник и, у два мандата, директор.
Добитник је многобројних признања за
допринос развоју физичке културе. (М. У.)
ДИНИЋ (Драгољуб) МИОДРАГ. Стоно-
тенисер. (Ниш, 1944 – ). Члан СТК Металург из
Нишке Бање (в.). Почео је да игра стони тенис у
основној школи, и 1958. и 1959. године био је-
дан од најбољих пионира у Нишу. Касније је
играо и за екипу СТК Поштар (в.) на екипном
првенству уже Србије 1960. и 1961. године. Био
је победник обновљеног Првенства уже Србије
одржаног у Лесковцу у фебруару 1963. године,
када је у финалу победио Миодрага Павловића
(в.) из екипе СТК Поштар Ниш. Осамдесетих
година био је тренер пионира у ОСТК Јосип
Колумбо Ниш (в.). Завршио је Технолошки фа-
култет у Бору. Живи у Нишу. (Р. Ђ.)
ДИНИЋ (Петар) МИОДРАГ МИЛЕ.
Спортски радник. (Ниш, 1907 (29. април 1908)
– Горња Топоница код Ниша, 6. март 1978).
Син јединац оца Петра и мајке Катарине, поз-
нати нишки часовничар, трговац, спортски рад-
ник и искрени заљубљеник у фудбал. Милетов

отац Петар Динић био је познати нишки трго-
вац – књижар и главни ревизор новина и ча-
сописа за Ниш и околину
између два светска рата, а
у СК Грађански (в.) једно
време је био и потпред-
седник клуба. Миле Динић
је своју трговинску и ча-
совничарску радњу имао
са десне стране у првом
делу Обреновићеве улице
гледано из центра Ниша.
Између два светска рата
био је врло активан и по- Миодраг Миле Динић
жртвован члан управе СК Грађански, а једно
време и шеф фудбалске секције (тренер) овог
спортског клуба. Његова љубав према фудбалу
и овом спортском клубу, између осталог, огле-
дала се и у чињеници да је трошкове пута и
гостовања Грађанског у Бугарској 1935. године
сам платио. Након Другог светског рата био је
верни и ватрени навијач ФК Раднички (в.) са
западне трибине Градског стадиона у Чаиру
(в.). Представљао је „истакнутог члана“ нишке
занатлијске и трговачке чаршије између и на-
кон Другог светског рата.
Извори: Извод из МКУ, ГУ Ниш, МК Г. Топоница бр. 203-
213-2014-08; Књига умрлих Саборног храма Сошествија сјатаго
духа у Нишу, књига VII, редни број 34 за 1978; телефонски разго-
вор са Зораном Аранђеловићем, сестрићем пок. Драге Динић, јуна
2014. у Нишу.
Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић 1918–1968, Ниш,
1972, стр. 54; (Б. Т.)
ДИНИЋ (Владимир) МИХАЈЛО МИЋА.
Фудбалер, рукометаш. (Ниш, 11. август 1928 –
Београд, 2001). Фудбал је заиграо за време оку-
пације са својим вршњацима у трећем подмлат-
ку Цара Константина (пионири – малишани).
За Цар Константин (в.) играли су, поред Миће,
и касније познати фудба-
лери Цајца Јагодић, Дими-
трије Мита Цветковић,
Ранко Цветковић, Радисав
Јовановић Гибац (в.), Бла-
гоје Ранчић, Михајло Пан-
тић Панта (в.), Слободан
Цветановић и други. Кас-
није је с подједнаким
успехом играо велики ру-
комет и фудбал на месту
центарфора за Железничар Михајло Динић
(в.). Био је изразити стрелац и у рукомету и у
фудбалу. Године 1951. са 33 постигнута гола
био је пети на листи стрелаца у државном
првенству Југославије у великом рукомету.
Позван је у репрезентацију Југославије на
„Скандинавску турнеју“ против Шведске и
- 87 -
Д
Норвешке крајем маја 1952. Динић је одиграо
целу утакмицу против Норвешке 31. маја 1953.
и постигао један гол, а Југославија је победила
са 17:8 (11:3). Први је од свих нишких спорти-
ста понео дрес репрезентације Југославије.
Био је дрско продоран играч, упућивао је
ударце на гол са свих позиција. Брзина, велика
борбеност и упорност биле су посебне одлике у
његовој игри. Прави спортски рат 50-их година
водили су Раднички и Железничар како би га
видели у својим редовима. Определио се за ве-
лики рукомет и Железничар, а наравно, исто-
времено, играо је и за ФК Железничар (в.), који
је често и финансијски помагао.
Поред тога што је био први Нишлија који
је понео дрес репрезентације, Михајло Динић је
власник још једног рекорда: 24. септембра
1953. био је први који је голом затресао мрежу
на свечаном отварању Градског фискултурног
стадиона у Нишу (в.). Тај гол постигао је на
утакмици великог рукомета између рукометних
екипа најбољих играча Ниша, у предигри глав-
не утакмице Раднички– Динамо (1:3).
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар Ниш 1928–1995,
Ниш, 1995; Миладин Илић Мајстор, Рукомет 1949–1999, Ниш,
2000. (А. Б. Ф.)
ДИНИЋ (Станојe) СЛАВОЉУБ. Атлети-
чар, међународни атлетски судија, спортски
педагошки радник, профе-
сор физичког васпитања.
(Ниш, 7. октобар 1960 – ).
Као атлетичар освојио:
друго место на Првенству
Србије у кросу за млађе
сениоре 1981. у Краљеву;
друго место у категорији
сениора на Крос првенству
железничких клубова Ју-
гославије 1981. у Суботи-
ци; друго место на 1500 м Славољуб Динић
на Првој Дифовијади СФРЈ 1980. у Сарајеву;
прво место на 1500 м на Другој Дифовијади
СФРЈ 1981. у Београду; армијски победник VII
AO у војном вишебоју 1984. у Ђакову (Хрват-
ска). Као међународни атлетски судија судио у
скоку у даљ и троскоку на светској Универзија-
ди 2009. у Београду, Европском првенству за
јуниоре и јуниорке, 2009. у Новом Саду, Бал-
канском атлетском шампионату за јуниоре и
јуниорке 1995. у Нишу и на Балканском атлет-
ском шампионату за сениоре и сениорке 1996. у
Нишу. Као професор физичког васпитања у
ОШ Душан Радовић у Нишу постигао изузетне
резултате у школском спорту у атлетици и пли-
вању. Секретар Збора атлетских судија Ниша
од 1988. до 2004. Члан Управног одбора Савеза
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
за школски спорт и олимпијско васпитање Гра-
да Ниша (в.). (Д. С.)
ДИНИЋ (Стојан) СЛОБОДАН ДИНКЕ.
Атлетичар, скијаш. (Црквица код Бојника, 16.
децембар 1943 – Ниш, 10.
јун 2008). Основну школу
завршио у Бојнику, сред-
њу у Лесковцу, а дипло-
мирао на Факултету за фи-
зичко васпитање у Сараје-
ву. Атлетиком је почео да
се бави на одслужењу вој-
ног рока, после чега је,
године 1963, приступио
Атлетском клубу Парти-
зан из Београда. Преселио Слободан Динић
се у Ниш 1968. и постао члан АК Железничар
(в.). Од 1968. до 1977. био је члан атлетске
репрезентације СФР Југославије у трчању на
10.000 м и маратону. Најбољи резултат му је
сребрна медаља на Балканском кросу. Учество-
вао је на више великих међународних такмиче-
ња, каква су била Куп шампиона 1967. у Риму
или маратон у Карл Маркс Штату 1972. Од
оснивања Скијашког клуба Ниш (в.) прихватио
се формирања прве екипе скијаша-тркача у Ни-
шу. Три године касније (1984) Ниш је добио
прве шампионе Србије у овој дисциплини, који
су стасали уз Динићев стручни рад (Сузана
Грбовић, штафета јуниорки). У 1987. скијаши-
тркачи СК Ниш постали су екипни прваци Срби-
је. Слободан Динић је 1996. организовао први
Нишки маратон (в.), а 1997. основао и Атлетски
клуб Нишки маратон (в.). Добитник је Октобар-
ске спортске награде Ниша (в.) 1983. (З. М.)
ДИСПАНЗЕР ЗА МЕДИЦИНУ СПОРТА.
Основан 1965. на стадиону ФК Раднички (в.),
испод источне трибине, где се сада налази АК
Железничар (в.). Оснивач и први специјалиста
медицине спорта у Нишу био је проф. др Божи-
дар Миленовић (в.). Године 1966. у раду са
спортистима придружио му се и прим. др Вла-
димир Динић (в.).
Са развојем спорта у Нишу развијала се и
спортска медицина, па је 1967. ова установа
пресељена у нове просторије у Зетској бб, где
се и данас налази. Године 1979. из средстава
самодоприноса започета је изградња нове згра-
де Диспанзера медицине спорта, која, нажа-
лост, ни до данас није завршена.
У богатој историји нишке спортско-ме-
дицинске куће издваја се 1976. година, када је у
Нишу одржан Трећи конгрес спортске медици-
не Балкана, а за председника Балканске асоци-
- 88 -
Диспанзер за медицину спорта (у изградњи).
Извор: novosti.rs
јације спортске медицине изабран проф. др Бо-
жидар Миленовић, што је била велика част и
још један доказ доброг рада ове установе.
Осамдесетих и деведесетих година XX ве-
ка, са развојем школског, рекреативног и вр-
хунског спорта, Диспанзер постаје једна од нај-
престижнијих спортско-медицинских кућа овог
дела Европе, где су на спортски преглед дола-
зили врхунски спортски колективи и репрезен-
тативне селекције. Многи лекари из ове устано-
ве били су и руководиоци здравствених служби
у репрезентативним селекцијама: фудбалу, ру-
комету, ватерполу, женском фудбалу, као и на
зимској Универзијади 1989. у Софији.
Од свог оснивања Диспанзер је и наставно-
научна база Медицинског факултета Универзи-
тета у Нишу, где су предавачи били проф. др
Божидар Миленовић, проф. др Ратомир Ђура-
шковић (в.) и др мед. сци. Милорад Јеркан.
Практична настава, као и полагање практичног
и усменог специјалистичког испита из Меди
цине спорта, обавља се у Диспанзеру за меди-
цину спорта.
У Диспанзеру од оснивања до данас ради-
ло је преко двадесет спортских лекара, па је
Ниш и сада један од водећих градова у области
спортске медицине.
Данас Диспанзер функционише у склопу
Дома здравља, и као РЈ за медицину спорта има
31 запосленог радника. Тренутно у Нишу има
петнаест специјалиста медицине спорта, а у
Диспанзеру ради њих шесторо.
Диспанзер за медицину спорта носилац је
многих европских, балканских и југословен-
ских признања. Највише се поноси признањима
из нашег града: Златна, Сребрна и Бронзана
плакета Савеза организације за физичку култу-
ру Ниша (в.), Златна плакета Универзитетског
савеза за физичку културу. Ту је и захвалница
Министарства просвете и спорта Републике
Србије. Поред ових, Диспанзер је добитник и
великог броја диплома и захвалница многих
спортских колектива из Ниша и региона. (Д. П.)

ДОМ ЈНА. В. Спортски објекти у Нишу.
ДОМ ПЛАНИНАРА НИША. В. Плани-
нарски домови у Нишу и околини.
ДОМ РУКОМЕТА. В. Спортски објекти у
Нишу.
ДРАГОЉЕВИЋ (Слободан) ОГЊЕН.
Скијашки тренер. (Сарајево, 11. мај 1975 – ). У
Сарајеву завршио основну и средњу школу.
Апсолвирао на Факултету за физичку културу
Универзитета Источно Сарајево. Прве скијашке
кораке направио када је имао само четири го-
дине, у Скијашком клубу Нови град из Сараје-
ва. Такмичио се до своје
шеснаесте године, када су
почела ратна дејства у
Босни и Херцеговини. Од
2001. тренер је у Скија-
шком клубу Јахорина, а од
2006. ангажован је искљу-
чиво као тренер репрезен-
тације БиХ, од дечјих ка-
тегорија до сениора. Пред-
водио је скијаше из наци-
оналних селекција на так- Огњен Драгољевић
мичењима у готово свим државама Европе. Био
је тренер најуспешније скијашице БиХ, Жане
Новаковић, која је уз његову помоћ победила
на Отвореном првенству Словеније и испунила
норму за одлазак на ЗОИ у Ванкуверу. Од 2010.
ангажован је у Скијашком клубу Ниш (в.), где
је подигао стандарде у стручном раду на висок
професионални ниво. Најуспешнији такмичари
из тима који предводи јесу вишеструки прваци
Србије Петра Вељковић и Веселин Златковић.
У Скијашком савезу Србије ангажован је као
стручни координатор за националне селекције
узраста до петнаест година. (З. М.)
ДРИЗИЋ (Благоје) МИЛОШ. Фудбалер.
(Ниш, 31. децембар 1960 – ). Један од изданака
фудбалске школе ФК Раднички (в.). Прве
играчке кораке направио у пионирима клуба са
Чаира, а за први тим Радничког играо је од
1979. до 1985. За то време одиграо је 89 првен-
ствених утакмица и постигао шест голова. Био
је играч генерације Радничког која је у Купу
УЕФА пронела славу нишког фудбала. Играчку
каријеру стасити центархалф наставио је у
Сутјесци из Никшића, па у београдском Раду, а
- 89 -
Д
онда је у сезони 1989/90.
носио дрес нашег најтро-
фејнијег клуба, Црвене зве-
зде. Остварио је и интер-
националну каријеру – јед-
ну сезону играо је за Рајо
Ваљекано из Шпаније, а
две за шкотски Данфери-
лајн. По завршетку играчке
каријере као спортски рад-
ник од 1997. до 2001. био је
потпредседник ФК Радни- Милош Дризић
чки. Живи и ради у Херцег Новом (Црна Гора).
(Д. М.)
ДРУШТВО НАСТАВНИКА ФИСКУЛ-
ТУРЕ. В. Друштво педагога физичке културе
Ниш.
ДРУШТВО ПЕДАГОГА ФИЗИЧКЕ
КУЛТУРЕ НИШ. Формирано 1947. као Друш-
тво наставника фискултуре. Први председник
Друштва био је Боривоје Борко Богојевић, ре-
ферент за фискултуру при Обласном одбору.
Након тога, од 1949. председник је Анка Ђор-
ђевић (в.), од 1955. до 1958. Александар Керко-
вић (в.), од 1958. до 1960. Бисенија Керковић.
Тада друштво мења назив у Друштво педагога
физичке културе Ниш. Од 1960. до 1968. пред-
седник је Михајло Пантић (в.), од 1968. до 1976
– Србислав Вучковић, од 1984. до 1994 – Бошко
Прелевић. Након прекида рада у периоду 1994–
2003, Друштво је обновило рад под новим на-
зивом – Удружење педагога физичке културе
(в.). (Ј. Х. Т.)
ДУВАНИШТЕ, Стонотениски клуб. В.
Стони тенис у Нишу (историјат).
ДУНАВАЦ, Одбојкашки клуб. В. Одбојка
у Нишу (историјат).
ДУШАН РАДОВИЋ, Спортска дворана.
В. Спортски објекти у Нишу.
ДУШАН СИЛНИ, Витешко друштво за
гимнастику и борење. В. Соколство у Нишу
(историјат).
ДУШАН СИЛНИ, Грађанско гимнасти-
чко друштво. В. Гимнастика у Нишу (истори-
јат).
 -Ђ-
ЂАПИЋ (Јован) ВУКОСАВА. Атлети- 2004. у тркама на 100 и 200 м и у штафети 4 x
чарка. (Зрењанин, 21. јануар 1978 – ). Основну 100 м. Првак државе у штафетама 4 x 100 м
и средњу школу завршила у Зрењанину, а 2007. и 2008. Победница Купа државе 2004. и
Спортску академију у Београду. Члан АК Же- 2005. на 100 и 200 м и у штафети 4 x 100 м. Има
лезничар Ниш (в.). више других и трећих места на државним
Има шеснаест наступа за сениорску репре- првенствима и куповима државе. Државна је
зентацију државе. Првакиња Балкана 2004. у рекордерка на 60 м у дворани. Резултат од 7,34
Истанбулу у трци на 100 остварила је на ИААФ митингу у Атини 20.
м, на истом такмичењу фебруара 2005. (В. Г.)
друга на 200 м, а на Бал-
канијади 2005. у дворани ЂЕНИЋ (Владимир) МОМЧИЛО МО-
(Атина) друга на 60 м. Пр- ША. Стонотенисер. (Ниш, 28. фебруар 1948 – ).
вакиња Балкана 2008. на Члан ОСТК Јосип Колум-
Балканским играма у Ка- бо Ниш (в.). Стил игре
сторији у штафети 4 x 100 Момчила Моше Ђенића је
м. На Купу Европе у Но- држати лоптицу у игри и
вом Саду 2004. године, као снажним форхенд удар-
капитен репрезентације, цима избацивати против-
била је прва на 100 м, дру- Вукосава Ђапић нике из игре. Играо је за
га на 200 м, а у штафети 4 x 100 м заузела је екипу ОСТК Јосип Колум-
треће место. Учесница Купа Европе у Истанбу- бо на међународном су-
лу (2008), Првенства Европе у дворани (2005), срету у Софији 1964. про-
Купа Европе у Португалу (2005), Олимпијских тив екипе Чавдар из Со-
игара у Сиднеју (2000). Била је првак државе фије. Године 1965. био је Момчило Ђенић
шести јуниор у Србији, а у Суботици 1965.
освојио је пето место. Постао је првак уже
Србије у јуниорској конкуренцији у Крушевцу
јануара 1966. победом у финалу над Слобода-
ном Марковићем из Врања. Годину дана раније
био је други у сениорској конкуренцији на
Првенству уже Србије у Лесковцу, где је изгу-
био у финалу од Војислава Манчића из Лесков-
ца. У сезони 1965/66. био је члан екипе ОСТК
Јосип Колумбо која је освојила прво место у
Лиги уже Србије. На квалификацијама за ула-
зак у Квалитетну лигу Србије у Новом Саду
1967. био је у екипи која је обезбедила повратак
у најјачу лигу Србије.
Врло рано је напустио активно играње сто-
ног тениса. Одласком на студије примењене
уметности каријеру је завршио 1968. Завршио
је Академију уметности у Београду и постао
академски сликар. Данас је признати уметник, а
године 2000. насликао је монументалну слику
Час анатомије НАТО алијансе. Живи и ради у
Београду. (Р. Ђ.)

Капитени мушке и женске репрезентације СЦГ на Купу ЂЕНИЋ (Ранко) ПЕТАР. Фудбалер.
Европе 2004, Вукосава Ђапић и Марко Јанковић, са (Ниш, 14. април 1977 – ). Завршио је ОШ Свети
признањима за освојено прво место у мушкој и друго место у Сава, Гимназију Стеван Сремац и две године
женској конкуренцији. [В. Г.] Економског факултета у Нишу. На Факултету

- 90 -
 Ђ

физичке културе (в.) у Нишу 21. децембра 2001. 2001. члан је ФК Црвена звезда Београд. Са
стекао је диплому вишег тренера фудбала. Звездом осваја Првенство Југославије 2001, и
Тренутно студира на Ака- гостује у Аустралији, Јужној Кореји и Јапану,
демији за фудбалске тре- где је септембра 2001. одигран опроштајни меч
нере у Амстердаму. Игра у част Драгана Стојковића Пиксија (в.). Марта
на позицији десног бека и 2002. споразумно раскида уговор са ФК Црвена
штопера. звезда и септембра исте године одлази у ФК
Фудбал је почео да Ахлен, члан Друге савезне Бундес лиге Немач-
игра као пионир, и већ ке, за који наступа око пет година. Након тога
1990. осваја свој први пи- две сезоне игра за ФК Олимпијакос из Никози-
онирски турнир. Затим је, члан Прве лиге Кипра, а потом наступа за
постаје члан пионирског ФК АКИ из Ларнаке, такође кипарски прволи-
тима ФК Железничар из гашки тим. У сезони 2010/11. враћа се у Рад-
Ниша. Први тренер био му Петар Ђенић нички и помаже екипи да се врати у елитни ранг
је Драгољуб Илић Пеша, тадашњи директор такмичења. Касније краће време игра у Кини,
пионирске школе Железничара. Највећи успех Грчкој и Ирану. Тренутно живи у Амстердаму
ове екипе пионира било је друго место у Купу и игра за ФК Линден у Трећој холандској лиги,
Србије 1992, након пораза у финалу од екипе где је и помоћни тренер екипе. Године 2014. у
Радничког из Крагујевца са 0:1. Амстердаму је отворио академију фудбала. (Р. Ђ.)
Након завршене основне школе Ђенић
прелази у ФК Раднички Ниш (в.), где постаје ЂЕНИЋ (Владимир) РАНКО. Стоноте-
стандардни члан екипе кадета и омладинаца. За нисер. (Ниш, 15. април 1945 – ). Дугогодишњи
Раднички наступа наредне три године уз ама- је капитен и најбољи играч ОСТК Јосип Колум-
терски уговор о стипендирању. Још као омла- бо из Ниша (в.). Одликовао се нападачким сти-
динац пребачен је у први тим Радничког. Про- лом игре. Први је у ужој Србији усавршио
леће 1997. проводи на позајмици у ФК Синђе- технику извођења новог ударца „топ спин“ и
лић Ниш, тада члану Друге савезне лиге. На
крају сезоне враћа се у свој матични клуб, са
којим 30. маја 1997. потписује професионални
уговор на четири године. За екипу Радничког
одиграо је око 100 првенствених и куп утакми-
ца, а у то време бележи и десетак мечева за
младу репрезентацију Југославије. Априла
2000. у Београду је одиграо пријатељски меч за
екипу новинара против тима савезног селекто-
ра. За сениорску А репрезентацију дебитовао је
код селектора Илије Петковића, на пријатељ-
ском мечу против репрезентације Грчке у
Ксантију 13. децембра 2000.
Јула 2000. Ђенић одлази у ФК Бајерн из
Минхена на припреме и пробу. За Бајерн је
одиграо четири званичне утакмице, али уговор
са чувеним тимом није потписан. Од 1. јануара

Петар Ђенић (стоји четврти здесна) у дресу ФК Раднички. Ранко Ђенић, 1964.

- 91 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
јаким и прецизним форхендом освајао поене.
Био је пионирски првак Ниша 1960, затим ју-
ниорски првак уже Србије
1963. у Лесковцу. Исте го-
дине, на Првенству Србије
у Новом Саду за јуниоре
играо је финале са репре-
зентативцем и државним
прваком Иштваном Кор-
пом. Побеђивао је 1963. и
1964. на позивним турни-
рима у Бору, Зајечару,
Лесковцу и Нишу. Играо
за репрезентацију Ниша Ранко Ђенић
против репрезентације Софије 1963. у два
сусрета. Наступао је за репрезентацију уже
Србије против репрезентације Војводине, у
убедљивој победи 30. новембра 1963. у Зајеча-
ру. Постао је првак уже Србије на стонотени-
ском првенству одржаном у Врању 1964, побе-
дивши у финалу Петра Јовановића из Врања
(в.), убедљиво са 2:0 у сетовима. На првенству
уже Србије 1967. године у Нишу у дублу са
Мирком Буразором (в.) освојио је треће место.
Завршио је Економски факултет у Нишу.
Престао је са активним играњем стоног тениса
1970, када се запослио у Нишкој банци. Са еки-
пом Нишке банке, у којој је провео цео радни
век, редовни је учесник Радничких спортских
игара и вишегодишњи републички првак. Еки-
па Нишке банке била је победник Међубанкар-
ских сусрета Југославије више од десет пута.
Ђенић је и међународни стонотениски су-
дија. Судио је Супер лигу Европе између Југо-
славије и Совјетског савеза 1975. и Југославије
и Француске 1977. Био је судија на Европском
првенству у Холандији 1998. и у Београду 2007,
а делио је правду и на више међународних
првенстава у иностранству. Диплому стоноте-
ниског тренера стекао је 1970. Учесник је Свет-
ског првенства ветерана 1988. у Загребу. У пен-
зији је, живи у Нишу. (Н. Ж.)
Екипа Нишке банке осамдесетих година. Слева надесно:
Ранко Ђенић, Драгослав Најдановић и Петар Јовановић.
- 92 -
ЂОРЂЕВИЋ (Јован) АЛЕКСАНДРА
ЦАНА. Рукометашица. (рођ. Живковић; Ниш,
4. мај 1944 – ). Свестрана спортисткиња која се
највише афирмисала у рукомету. Своју свес-
траност у спорту исказала је још у Основној
школи Маршал Тито (сада Радоје Домановић)
у Нишу. Била је талентована гимнастичарка,
атлетичарка, кошаркашица и рукометашица.
Познати тренер Славољуб Стаменковић Кепа
видео је у њој одличну рукометашицу, а његов
реномирани колега из кошарке Милутин
Павловић Лута (в.) желео је да се она афирми-
ше у кошарци. Једно време истовремено је тре-
нирала обе спортске игре, али је ипак преваг-
нуо рукомет. Већ са шеснаест година постала је
првотимка женске екипе Железничара. Од 1967.
играла је за ЕИ Младост, где је 1973. и завр-
шила рукометну каријеру. Осим у спорту, дока-
зала се и у својој професији стоматолога. (Е. Ц.)
ЂОРЂЕВИЋ (Никола) АНКА. Професор
физичког васпитања, друштвено-спортски рад-
ник. (рођ. Књежевић; Коњско код Требиња, 29.
мај 1918 – Ниш, 3. октобар
2001). Професор физичког
васпитања у нишким гим-
назијама Стеван Сремац и
Бора Станковић и један
од најцењенијих професо-
ра физичке културе у Ни-
шу. Један од првих носи-
лаца Златне значке ЗРЕН
(в.) из Ниша. Председник
Друштва педагога физичке
културе (в.) од 1949. до Анка Ђорђевић
1955. Октобарску спортску награду Ослобође-
ње града Ниша (в.) добила је 1970, 1971. и за
животно дело 1986. (Г. К.)
ЂОРЂЕВИЋ (Живојин) БРАНИМИР.
Фудбалер, спортски радник. (Ниш, 22 октобар
1942 – ). Основну школу и гимназију завршио у
Нишу. Технички факултет, одсек за електро-
нику, завршио 1965. Почетком 1966. изабран је
за асистента при Катедри за електронику
Техничког факултета у Нишу. Постдипломске
студије завршио је 1974, а докторску дисерта-
цију под насловом Нови конвертори аналогних
величина у временски домен одбранио је 1977.
на Електронском факултету у Нишу. Исте го-
дине изабран је за доцента на Катедри за
електронику за предмет Дигитална електронска
кола. За редовног професора изабран је 1987. У
два наврата је био на стручном усавршавању у
иностранству, и то: године 1967. у фирми PYE
Cambridge, Енглеска, и 1979. код фирме
Honeywell – Brighton, САД. Oд 1981. до 1985.

био је декан Електронског
факултета у Нишу. Од
1985. до 1989. био је про-
ректор за научни рад и
међународну сарадњу, а од
1. октобра 1989. до 2000.
ректор Универзитета у Ни-
шу. О успешности дугого-
дишњег научног, струч-
ног, педагошког и друш-
твеног рада др Бранимира
Ђорђевића сведоче и број- Бранимир Ђорђевић
на признања, као што су: Орден заслуга за на-
род Председништва СФРЈ, Златни знак Универ-
зитета у Нишу, највиша признања Југословен-
ског комитета за ЕТАН, Повеља Скупштине
општине Ниш, Плакета 1. мај Савеза синдика-
та, плакете Електронског и других факултета
Универзитета у Нишу. За нарочите заслуге у
области електротехничких наука 1995. године
додељен му је почасни докторат Универзитета
у Бањој Луци, а 2007. добио је почасни докто-
рат на Техничком универзитету у Габрову, Бу-
гарска.
Активно бављење спортом почео је 1957. у
подмлатку, а потом 1959. наставио у првом ти-
му фудбалског клуба Слога из Ниша (в.). Бра-
нимир Ђорђевић, који је играо на месту левог
крила и леве полутке у сезони 1965/66, имао је
просек постигнутих голова већи од три поготка
по утакмици и сматра се једним од најбољих
голгетера у историји клуба. У више наврата
играо је за репрезентацију Нишког фудбалског
савеза (в.). За спортски допринос ФК Слоги
Фудбалски савез Ниша додељује му високо
признање 1966. После једне фудбалске сезоне
проведене у ФК Железничар из Ниша, фудбал-
ску каријеру завршава у свом клубу Слога, где
је обављао и послове техничког руководиоца
првог тима. Активно играње фудбала завршио
је 1974. На ванредној годишњој конференцији,
одржаној 9. јуна 1995. године, када је клуб вра-
тио своје старо име Цар Константин (в.), Бра-
нимир Ђорђевић је изабран за председника
клуба. На тој функцији остаје до 2000. Од 2000.
Бранимир Ђорђевић је у Тениском клубу Рад-
нички (в.), где је био изабрани члан Скупштине
и, у једном мандату, председник Тениског саве-
за Ниша (в.). (Н. Ж.)
ЂОРЂЕВИЋ (Светислав) БРАНИСЛАВ.
Фудбалер, фудбалски тренер. (Ниш, 20. мај
1954 – ). У Нишу завршио основну, машинско-
техничку и Вишу тренерску школу. Играчку
каријеру почео је у нишком ФК Железничар
(в.), у коме је пружао веома запажене игре, па је
његов прелазак у ФК Раднички (в.) 1976. био
- 93 -
Ђ
нормалан след догађаја. Брзо је изборио статус
стандардног првотимца и био „пословођа“ еки-
пе која је прославила ни-
шки фудбал. У реванш
утакмици четвртфинала
Купа УЕФА са шкотском
екипом Данди Јунајтед
пет минута пре краја меча
постигао је трећи гол из
једанаестерца и одвео Рад-
нички у полуфинале и
историју, међу четири нај-
боља тима најмасовнијег
европског клупског такми- Бранислав Ђорђевић
чења. Дрес Радничког носио до 2004, а потом је
две сезоне играо за крушевачки Напредак. Ка-
ријеру је окончао у клубу у коме је и почео –
нишком Железничару.
Тренерски посао започео је, такође, у ФК
Железничар, а једне године био је помоћни тре-
нер у ФК Раднички. Од 2001. ради у Кувајту,
прве две године у Казми, а онда у Кувајт клубу,
у коме је већ једанаест година. (Д. М.)
ЂОРЂЕВИЋ (Вукашин) ВЛАДИМИР.
Кошаркаш, кошаркашки тренер. (Ниш, 5. март
1961 – ). Играо десет година кошарку за Сту-
дент (в.). Од 1979. је тренер у кошарци. Трени-
рао Графику Галеб, Винер брокер, Студент и
оснивач је КК Ниш. Завршио је Факултет фи-
зичке културе (в.), а у радном односу у спорту
као тренер налази се од 1988. Има звање вишег
кошаркашког тренера. (З. Ст.)
ЂОРЂЕВИЋ (Миша) ВОЈИСЛАВ ВОЈА.
Соколац, спортски радник, наставник физичког
васпитања. (Ниш, 12. август 1904 – Ниш, 8. јун
1963). Основну и трговачку школу завршио у
Нишу. Радио као трговачки помоћник, накратко
отворио своју трговинску
радњу, а после ослобође-
ња у Другом светском ра-
ту био принуђен да се
преквалификује.
Још као младић био је
активан члан Соколског
друштва Ниш (в.), а 1936.
био један од носилаца о-
лимпијске бакље. Након
ослобођења постао спорт-
ски радник, и један је од Војислав Ђорђевић
првих који је у Нишу оформио, несебично по-
магао у сваком погледу и активно радио у ДТВ
Партизан (в.). Освојио је сребрну значку ЗРЕН
(в.) и више диплома, значки и захвалница за рад
у спорту. Био је организатор и учесник великог
броја слетова у земљи и иностранству. Захва-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
љујући дугогодишњем раду на пољу физичке
културе и спорта, почиње да ради као настав-
ник физичког васпитања, завршивши, у међу-
времену, и одговарајућу школу. Предавао је у
гимназији, Музичкој школи и ОШ Учитељ Та-
са, где га је, за време организовања јавног часа,
задесила смрт. (Ј. Х. Т.)
ЂОРЂЕВИЋ (Милутин) ГОРАН. Спорт-
ски радник. (Ћуприја, 28. октобар 1963 – ).
Основну школу, гимназију
и Правни факултет завр-
шио у Нишу. Највећи део
радног века провео у
Градској управи Ниша.
Обављао више одговорних
функција, од којих се из-
двајају: начелник Управе
за грађанска стања и оп-
ште послове, заменик на-
челника Управе за образо-
вање, културу, омладину и Горан Ђорђевић
спорт. Начелник је Управе за омладину и спорт
од њеног оснивања. Посебну пажњу у раду
Управе усмерио је на рекреацију и стварање
услова за масовно бављење спортом. (Н. Ж.)
ЂОРЂЕВИЋ (Божидар) ГОРАН. Фудба-
лер, фудбалски тренер. (Лесковац, 14. фебруар
1967 – ). Играчку каријеру
започео је као кадет у ФК
Моравац, наставио је у ју-
ниорима ФК Дубочица, а
за први тим Лесковчана
играо је од 1984. до 1988.
У сезони 1988/89. насту-
пао је за ОФК Београд и
репрезентацију Србије. Од
маја 1989. играо је пола
године за клуб Порт Ју-
најтед из Аделаида (Аус- Горан Ђорђевић
тралија). Враћа се у Дубочицу, а по завршетку
сезоне 1991/92. постаје члан Радничког из Ни-
ша (в.) за који, као капитен, игра три сезоне. У
клупском алманаху записан је податак да је у
првој сезони одиграо 33 од 34 утакмице, а у
другој, од 36 утакмица, на терену провео 35. У
октобру 1995. потписује за Ујпешт Дожу из
Будимпеште (Мађарска), где остаје једну сезо-
ну. Враћа се у Дубочицу, иде на позајмицу у ФК
Вучје и са овим клубом улази у Другу лигу.
Прихвата позив прволигаша Хајдука из Куле и
тамо игра две сезоне, 1997/98. и 1998/99. Поно-
во се враћа у редове друголигаша Вучја (прва
половина сезоне 1999/2000), потом прихвата
позив из Ниша и долази у Раднички. На почет-
ку сезоне 2001/02, учесник је опроштајне утак-
- 94 -
Горан Ђорђевић (чучи први слева) у дресу ФК Раднички. [М. С.]
мице Драгана Стојковића Пиксија (в.), а са
Радничким крај јесење полусезоне дочекује на
водећој позицији Друге лиге. У првом делу
првенства у Лесковцу у дресу Радничког играо
против Дубочице, а у реваншу у пролећном де-
лу сезоне у дресу Дубочице играо на нишком
Чаиру. Играо је годину дана за ФК Житорађу
(2002/03) и са овим клубом освојио друго
место. Краће време играо је за ФК Цар Кон-
стантин (в.), а од 2004. две сезоне провео у
српсколигашу Хајдук Вељко у Неготину. Тре-
нерску каријеру започео је као тренер и играч у
зонашу ФК Злоћудово, а наредну годину провео
у ФК Јабланици из Медвеђе. У Дубочици је
2006/07. први пут био члан стручног штаба,
чији је први тим самостално водио 2008/09. и
2009/10. Након тога постао је члан стручног
штаба у ФК Моравац из Мрштана, где води
млађе селекције и ради као помоћни тренер се-
ниора који су 2014. ушли у Прву лигу. (Д. С.)
ЂОРЂЕВИЋ (Љубомир) ДРАГАН. Кара-
тиста, карате тренер. (Ниш, 19. јануар 1974 – ).
Мајстор каратеа 4. дан.
Члан КК Самурај (1992–
1994), КК Омладинац
(1996–2004) (в.), оснивач и
тренер КК Ниш (2004) (в.).
У такмичарској каријери
освојио је: два пута друго
место на Првенству Југо-
славије (1996, апсолутна и
1997, полутешка категори-
ја), треће место на Првен-
ству СЦГ (2005, апсолут- Драган Ђорђевић
на) и бројне шампионске и вицешампионске
титуле на првенствима региона централне и
уже Србије (2005–2012). Као тренер створио је
више шампиона државе, и то у свим узрастима,
од пионира до сениора, у катама и борбама, по-
јединачно и екипно. Чланови КК Ниш под ње-
говим вођством наступали су за националну
репрезентацију, а у Националној лиги за сени-

орке такмичарке КК Ниш оствариле су најбоље
резултате у карате историји Ниша освајањем
другог места 2012. и трећег места 2009. и 2011.
Отац је двоје деце, која се такође баве ка-
ратеом, и власник приватне производно-трго-
винске фирме Елни-пром. Живи и ради у Нишу.
(Н. С.)
ЂОРЂЕВИЋ (Младен) ЗЛАТКО. Фудба-
лер, фудбалски тренер, спортски радник. (Ви-
ровитица, Хрватска, 6. но-
вембар 1960 – ). У Нишу је
завршио основну и средњу
школу и Факултет физич-
ке културе (в.). Активно се
бавио фудбалом и играо у
већем броју фудбалских
клубова бивше Југослави-
је, као што су Железничар
(в.), Палилулац (в.) и Рад-
нички (в.) из Ниша, Тимок
из Зајечара и др. Фудбал- Златко Ђорђевић
ску каријеру завршио је играјући за Истру из
Пуле, а потом се посветио тренерском раду во-
дећи сениорске и јуниорске екипе фудбалских
клубова Железничар и Палилулац. Учествује у
формирању Клуба за мали фудбал Небеске
видре на аеродрому Ниш 1996. године, и
успешно води клуб, састављен од пилота,
техничара и падобранаца, од најниже до Прве
лиге. Пласман у Прву лигу представља највећи
успех једног војног колектива. Клуб је још увек
члан Прве лиге под новим именом КМФ Ко-
перникус видре (в.).
Почео је да ради код Војске Југославије
1989. на месту референта за физичку обуку на
аеродрому у Пули. Након Пуле службовао је у
Тузли, на војном аеродрому Дубраве, а од 1992.
постављен је за наставника на Катедри за фи-
зичку културу Војне академије Војске Југосла-
вије у Београду. У Ниш се враћа 1993. и на
нишком војном аеродрому ради до 2007. Од
јула 2007. па до данас ради на месту референта
за физичку обуку у команди 98. ваздухопловне
бригаде у Краљеву.
Ђорђевић у периоду од 1989. до 2014. ак-
тивно учествује на многим спортским такми-
чењима, како у улози тренера спортских екипа
и појединаца у војном вишебоју, пливању,
атлетици и фудбалу, тако и на такмичењима
савезног и републичког карактера у крос трча-
њу (Бели крос, Кросеви РТС-а), маратону и по-
лумаратону (Новосадски, Церски и Београдски
маратон). Успешно организује и реализује
првенства РВ и ПВО у Нишу и Београду 2010.
и 2011, као и Четвртог летњег спортског првен-
ства Војске Србије. У том периоду успоставио
- 95 -
Ђ
је веома успешну и плодну сарадњу са спорт-
ским и другим организацијама у граду Нишу,
као што су СРЦ Чаир (в.), Атлетски клуб Же-
лезничар (в.), Џудо клуб Кинезис (в.), основне
школе Свети Сава и Бранко Миљковић, МУП и
Одред жандармерије Ниш. (З. Мл.)
ЂОРЂЕВИЋ (Радивоје) МИЛАН. Каја-
каш, кајакашки тренер. (Ниш, 5. новембар 1968
– ). Дипломирао на Машинском факултету у
Нишу. Кајакашким спортом почео да се бави
1982, а прву титулу јуни-
орског првака Србије
освојио је 1986. Први већи
успех у сениорској конку-
ренцији постигао је 1991.
на међународном такми-
чењу Татрански слалом у
Липтовском Микулашу, у
некадашњој Чехословач-
кој, када је у конкуренцији
78 такмичара из осамнаест
земаља успео да се пласи- Милан Ђорђевић
ра у финале и освоји деветнаесто место. Поме-
нути резултат и освајање осамнаестог места на
међународном кајак слалому у Болоњи (Итали-
ја) квалификовали су га за учешће на Олимпиј-
ским играма у Барселони 1992. Нажалост, Ми-
лан је био приморан да на Олимпијске игре оде
без свог чамца и весла, што му је током такми-
чења у Ла Сеу Д’Ургелу стварало непремостиве
проблеме. Нишки кајакаш је, ипак, успео да се
после обавезних квалификација 120 такмичара
пласира у финале као 27. финалиста по реду,
али је после финалног такмичења заузео 39.
место. У историји српског спорта остаће запи-
сано да нико из Србије ни пре ни после Милана
Ђорђевића није учествовао на Олимпијским
играма у кајак кануу на дивљим водама.
Милан Ђорђевић на ОИ у Барселони 1992.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Милан Ђорђевић
Милан Ђорђевић је и након Олимпијских
игара непобедив на просторима Србије, осваја
бројна државна и републичка првенства. У три-
десетогодишњој каријери освојио је петнаест
титула првака Србије и СР Југославије и титулу
вицешампиона Балкана. Значајно је и његово
учешће на Универзијади у Прагу 1994, одакле
је отишао на Међународно ИЦФ такмичење у
Червени Кластор (Чехословачка) и освојио
четврто место у изузетно јакој конкуренцији
осамдесет такмичара. Најбоље резултате у ка-
ријери и пласман на Олимпијске игре у Барсе-
лони остварио је током седмогодишње сарадње
са селектором репрезентације и тренером Кајак
кану клуба Гусар (в.) Небојшом Станковићем,
коме је Спортски савез Ниша (в.) доделио на-
граду за животно дело 2006.
Од 1998. до 2003. тренер је у Кајак кану
клубу Гусар и преноси своја богата искуства на
млађе такмичаре, а данас је један од тренера
репрезентације Србије у дисциплини кајак сла-
лом на дивљим водама.
Спортски савез Ниша доделио му је приз-
нање за врхунске спортске резултате и афирма-
цију нишког спорта 1992. године, док је од Са-
везног министарства за спорт 1998. добио зна-
чајно признање за развој спорта у Југославији и
свету. Исте године од Спортског савеза Ниша
добио је Октобарску спортску награду (в.). (З. Мл.)
ЂОРЂЕВИЋ (Верица) МИЛКА. Атлети-
чарка, атлетски тренер, атлетски и кошаркашки
судија, професор физичког васпитања. (Ниш, 1.
јануар 1985 – ). Завршила је ОШ Бубањски
хероји у Нишу, где је почела да тренира кошар-
ку и баца куглу на школским првенствима. У
Гимназији Светозар Марковић у Нишу била је
спортиста генерације (2000–2004), а на Факул-
тету спорта и физичког васпитања у Нишу (в.)
дипломирала је 2010. Од 1999. чланица је АК
Железничар из Ниша (в.) и вишегодишња
репрезентативка државе у атлетици у дисци-
плини бацање кладива за јуниорке и сениорке.
Учесница је првенства Балкана и купова Евро-
- 96 -
пе. Од 2002. до 2003. била је чланица АК Црве-
на звезда из Београда, од 2004. до 2005. такми-
чила се за АК Класа из
Софије (Бугарска). Завр-
шила је курс за помоћне
судије у кошарци (2001),
курс за атлетског судију
(2008), курс за аниматора
и рекреатора у спорту
(Belgrade school for Anima-
tors, 2008) и лиценцирани
је атлетски тренер (2014).
Државна је рекордерка за
сениорке са резултатом Милка Ђорђевић
55.72 м (2005–2011) са више од десет титула
првака Србије. Од 2010. до 2013. била је тренер
мини баскета у вртићу (деца од пет и шест го-
дина) у ОКК Јуниор из Ниша. Од 2010. до 2011.
тренер је бацачица кладива, са којима постиже
запажене резултате (треће место у држави у
конкуренцији сениорки, а друго код јуниорки).
Извор: податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
ЂОРЂЕВИЋ (Будимир) МИРОЉУБ ПИ-
КИ. Кошаркаш. (Ниш, 7. октобар 1947 – ). Ко-
шарку играо од 1962. до 1977. Наступао за Рад-
нички, Студент и Партизан (Београд). Е-
лектротехничар по занимању. Радио у Инве-
стпројекту из Ниша, Светлости (Београд),
Ниш Инвесту и у Предузећу за пројектовање и
изградњу Пики као приватни предузетник. (З. Ст.)
ЂОРЂЕВИЋ (Светозар) МИРОСЛАВ
ЏЕРИ. Рукометаш, рукометни тренер. (Ниш,
10. јул 1961 – ). Поникао
из омладинске школе РК
Железничар (в.). Играо је
и у јуниорској репрезен-
тацији СФР Југославије, у
генерацији славног Весе-
лина Вуковића, а за први
тим Железничара дебито-
вао је 1979. Учествовао је
у освајању купова СФРЈ
1982. и 1985. Красили су
га брзина, борбеност и Мирослав Ђорђевић
ефикасност, све што је потребно за квалитетну
игру на позицији левог крила. Дипломирао је
1987. на Студијској групи за физичко васпита-
ње Филозофског факултета у Нишу (в.) и почео
тренерску каријеру радећи са млађим клупским
селекцијама. Био је тренер и кадетске репрезен-
тације СФР Југославије. Од 1993. тренирао је
рукометашице ДИН-а (в.), затим рукометаше
Трепче из Косовске Митровице, да би у сезони
1997/98. био помоћник славном Зорану Живко-
вићу Тути (в.), када је Железничар поражен тек
 Ђ

За двадесет година рада у ОШ Вожд Кара-

ђорђе остварио је вредне и значајне резултате,
како у настави, тако и на
плану спортских такми-
чења и акција на нивоу
града. Са школским еки-
пама редовно учествује на
свим такмичењима и по-
стиже запажене резултате,
посебно у атлетици, руко-
мету, фудбалу и кошарци.
Најзначајнији успех оства-
рен је 1980. са кошарка-
шком екипом, која је као Михаило Ђорђевић
првак региона учествовала на првим ОСИШОС
у Крагујевцу. Добар број његових ученика
наставио је активно да се бави спортом, а многи
од њих постали су професори физичког васпи-
тања. У ОШ Свети Сава основао је ШДФК
Младост, чије су екипе постизале запажене
резултате.
Бавио се и друштвено-спортским радом.
Више од десет година био је члан Председниш-
тва ШДФК Ниша. Активан члан Друштва педа-
гога физичке културе (в.), где је две године био
председник за основне школе Ниша. Бавио се
истраживачким радом у настави физичког
М. Ђорђевић постиже гол против Урошевца (5. јун 1983)
васпитања и учествовао на летњим школама
у финалу „плеј-офа“ од Црвене звезде и заузео педагога физичке културе Југославије у Аран-
друго место у Првој лиги. Након тога поново ђеловцу, Крањској Гори, Брезовици, Загребу и
преузима ДИН и води га наредне четири сезоне. Новом Саду.
Потом је имао тренерске ангажмане у леско- За свој рад у области спорта добио је низ
вачкој Дубочици, Планинки из Куршумлије, диплома, признања и захвалница, од којих се
прокупачком Топличанину, па опет у Железни- посебно издваја Октобарска награда (в.) за
чару. Водио је нишки тим у „баражу“ за опста- 1988. годину. (Ј. Х. Т.)
нак у Супер лиги, против БАСК-а у Крагујевцу,
и допринео успеху. (Е. Ц.) ЂОРЂЕВИЋ (Антанасије) САВА. Руко-
меташ, рукометни тренер. (Ниш, 30. јануар
ЂОРЂЕВИЋ (Војислав) МИХАИЛО. 1939 – ). Кратко је трени-
Друштвено-спортски радник, професор физич- рао фудбал у Железничару
ког васпитања. (Ниш, 19. октобар 1936 – ). У (в.), а онда је, са четрнаест
Нишу завршио основну школу и гимназију. година, променио спорт,
Дипломирао 1959. на Групи за физичко васпи- али не и име клуба. Од
тање (в.) Више педагошке школе у Нишу. Од 1953. посветио се тада по-
тада па до 1980. ради у ОШ Вожд Карађорђе, пуларном великом руко-
након чега прелази у новоосновану ОШ Свети мету. За први тим дебито-
Сава. Године 1973. започиње ванредно студи- вао је са седамнаест годи-
рање, а 1977. стиче диплому професора физич- на (1956) и одиграо десе-
ког васпитања на Филозофском факултету у так утакмица са Мирком
Нишу. У току рада добио звање педагошког Милојевићем (в.), Мило- Сава Ђорђевић
саветника. У пензији је од 2001. радом Лајшићем (в.), Драгишом Митићем (в.) и
Још у гимназији активан је у спортским осталим асовима и репрезентативцима. Онда је
секцијама и члан школских селекција у фудба- дошло време „малог“ рукомета. Сава Ђорђевић
лу, рукомету и кошарци. Активно се бавио уградио је себе у успехе Железничара (в.) у пе-
атлетиком у АК Железничар Ниш (в.), а на сту- риоду од 1958 до 1976 (само једну сезону про-
дијама и кошарком у КК Раднички (касније КК вео је у РК ЕИ Младост), играјући као средњи
Студент) (в.). и десни бек.

- 97 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Тренерским позивом почео је да се бави од

1976. године у Женском рукометном клубу
ДИН (в.), да би кормило Железничара преузео
од Зорана Живковића (в.) једну полусезону и
прославио освајање Купа СФР Југославије
1982. После неколико година паузе поново је
1987. на клупи ДИН-а. Када је основан Омла-
дински рукометни клуб Ниш (в.), у првих пар
сезона био је његов тренер. Након тога је у ру-
комету присутан, како је сам волео да каже, као
„добар гледалац“. (Е. Ц.)

ЂУКА ДИНИЋ, Одред извиђача. Форми-

Јован Ђукић, државни првак у бацању копља 1999.
ран 1960. из чете при Одреду извиђача Мија
Станимировић (в.). Осни- пута трећи. За репрезентацију државе наступио
вачи су били Крста Проле је три пута: на Финалу купа европских шампи-
и Василије Костић. Од она у Мадриду 2001, на Првенству Балкана у
1990. Одред традиционал- Тиви (Грчка) 2003. и исте године на Купу
но организује такмичење Европе одржаном у Београду.
за полетарце и пчелице Извор: податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
под називом Васкршње
јаје и Ноћно оријентацио- ЂУКИЋ (Милан) МАЈА. Атлетичарка
но такмичење у Нишу и (Ниш, 19. август 1977 – ). Основну, средњу
околини за млађе и старије извиђаче. Познат је школу и Економски фа-
и по организацији експедиција Перућица и Се- култет завршила у Нишу,
личевица, намењених инструкторима извиђачке где је стекла и звање док-
организације. тора економских наука.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ради као ванредни профе-
Ниш, Београд, 2011. сор на Економском факул-
тету у Нишу.
ЂУКИЋ (Цвијо) ЖЕЉКО. Интернацио- Члан АК Железничар
нални шаховски мајстор. (Ниш, 30. септембар Ниш (в.). Као сениорска
1948 – ). Пионирски првак репрезентативка наступи-
Србије (1961) и Југослави- ла на Првенству Балкана у
је (Нишка Бања, 1963), Власотинцу 2000. у хода- Маја Ђукић
омладински првак Србије њу на 10 км. Титулу првака државе у ходању на
(Палић, 1964), омладински 5 км освојила исте године на такмичењу у
првак Југославије (Пожа- Лесковцу, а на Појединачном првенству Југо-
ревац, 1967), омладински славије одржаном у Крагујевцу 2002. освојила
државни репрезентативац сребрну медаљу.
(против СССР-а, Будва, Извор: Податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
1967). Дугогодишњи капи-
тен ШК Железничар. Ти- ЂУКИЋ (Жељко) САНДРА. Интернаци-
тулу мајстора освојио у Жељко Ђукић онални шаховски мајстор. (Ниш, 3. јун 1988 – ).
Софији 1979, а интернационалног мајстора на Основну школу и гимна-
међународном турниру у Нишу 1979. (Д. Мх.) зију завршила у Нишу.
Шах је научила у петој
ЂУКИЋ (Милутин) ЈОВАН. Атлетичар. години од оца Жељка (в.)
(Горњи Милановац, 20. јануар 1974 – ). Члан и брата Стевана. Већ 1998.
АК Железничар Ниш (в.). Основну и средњу побеђује на кадетском
школу завршио у Горњем Милановцу, а Вишу првенству Југославије до
тренерску школу у Нишу. Титулу сениорског десет година, затим осваја
првака државе у бацању копља освојио у Нишу наредних седам првенста-
1999, у Крагујевцу 2003, у Новом Саду 2005. и ва Југославије и Србије до
2006. Више пута био је освајач других и трећих осамнаест година, што је
места на првенствима државе. На куповима рекорд у кадетском шаху. Сандра Ђукић
државе победник је 2003, пет пута други, два Три године узастопно имала је стопостотни ре-

- 98 -

Жељко и Сандра Ђукић.
Извор: perpetualchess.com
зултат на кадетском првенству Србије. Као ка-
детска првакиња Југославије учествовала је на
првенству Европе и света. Највише успеха има-
ла је у убрзаном шаху (на 25 минута), када је на
Првенству Европе у Новом Саду 2002, у конку-
ренцији 47 кадеткиња до четрнаест година,
освојила прво место. Са седамнаест година, го-
дине 2005. побеђује на Омладинском првенству
СЦГ до двадесет година у Врњачкој Бањи. Те
године је од спортских новинара и до тада иза-
браних спортиста Ниша проглашена спорти-
стом Града Ниша (в.) у конкуренцији јуниора
до двадесет година. Њен највећи успех јесте
победа на женском првенству Србије у сениор-
ској конкуренцији 2009. Године 2012. осваја
титулу женског интернационалног мајстора, а
године 2013. стекла је право играња на жен-
ском првенству Србије. Освојила је два бала за
титулу женског велемајстора. (Љ. П.)
ЂУРАШКОВИЋ (Милосав) РАТОМИР.
Гимнастичар, тренер, спортски лекар. (Магаш
код Бојника, 20. мај 1942 – ). Основну школу,
гимназију и Медицински факултет завршио у
Нишу. Магистрирао је на Медицинском факул-
тету у Нишу 1986, а док-
торирао 1989. Наставник
на предмету Биологија
развоја човека са медици-
ном спорта Факултета
спорта и физичког васпи-
тања у Нишу (в.) и члан
испитне комисије за пола-
гање специјалистичких
испита из Спортске меди-
цине на Медицинском фа-
култету у Нишу. У спорт- Ратомир Ђурашковић
ско-медицинској пракси 1976. стиче звање
спортски лекар, затим диплому ФИМС-а, а
1977. и диплому Удружења спортске медицине
Југославије. Звање Примаријус спортске меди-
- 99 -
Ђ
цине стекао је 1987. На научним скуповима, у
научним и стручним часописима објавио је око
150 научних и стручних радова, пет књига из
биологије развоја човека, спортске медицине,
хигијене и спорта особа са посебним потреба-
ма. Активно је учествовао на више балканских
и два светска конгреса спортске медицине.
Активно се бавио спортском гимнастиком
са запаженим резултатима. Као такмичар био је
првак Југославије за сениоре првог разреда
1970. У сусрету гимнастичких репрезентација
Србије и покрајине Дебрецин (Мађарска) осво-
јио је четврто место, у сусрету екипа Ниша и
Великог Трнова (Бугарска) у Великом Трнову
освојио је прво место, као и друго место у
сусрету гимнастичких екипа покрајине Онта-
рио (Канада) и Ниша. Као тренер у спортској
гимнастици водио је јуниорску репрезентацију
Југославије против репрезентације Француске.
Интернационални је судија у спортској акроба-
тици и виши тренер у фудбалу.
Био је секретар Фонда физичке културе у
Нишу (1990–1992), председник здравствене ко-
мисије Гимнастичког савеза Србије и Југосла-
вије, председник Гимнастичког савеза Србије,
председник Савета за спорт градоначелника
Ниша и председник Етичког комитета Универ-
зитета у Нишу.
За остварене резултате награђен је следе-
ћим признањима: Повељом града Ниша, два
пута; Октобарском наградом града Ниша (в.) за
успехе у спорту; Златном плакетом СОФК Ни-
ша, Мајском наградом СОФК Србије (в.), Злат-
ном плакетом ГС Србије и Југославије. За дуго-
годишњи научни и стручни рад у медицини
спорта награђен је бронзаном плакетом Удру-
жења спортске медицине Југославије. (Н. Р.)
ЂУРАШКОВИЋ (Чедомир) СВЕТЛА-
НА. Скијашица. (рођ. Павловић; Ниш, 21. сеп-
тембар 1949 – ). Завршила
је Медицински факултет и
специјализирала општу ме-
дицину. Бавила се скија-
њем као пионирка и омла-
динка од 1958. до 1968. На
општинским и међуоп-
штинским и првенствима
Србије увек је освајала
једно од прва три места,
понекад и у конкуренцији
са дечацима. Светлана Ђурашковић
Извор: податке пружила Светлана Ђурашковић. (Д. Мл.)
ЂУРИЋ (Мирослав) ВЛАДИМИР. Руко-
меташ. (Ниш, 13. мај 1983 – ). Изданак чувене
рукометне школе Железничара (в.). Заиграо за
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

сениорски тим Железничара већ са седамнаест

година. Био је и члан јуниорске репрезентације
наше земље која је освојила бронзану медаљу
на Европском првенству у Пољској 2002. и де-
вето место на Светском првенству у Бразилу
2003. У Железничару је био незаменљив средњи
бек до 2005, када је отпочео међународну кари-
јеру и постао члан Селфо-
са са Исланда (2005/06).
Наредну годину провео је
у исландском Филкиру, а
затим приступио шпанској
Бидасои (2007/08). У сезо-
ни 2008/09. бранио је боје
Мили Пјанга (Анкара) из
Турске, да би се 2009. вра-
тио у Ниш и заиграо за
тадашњи Наисус. Ту је
провео годину дана, а на- Владимир Ђурић
кон тога приступио београдској Црвеној звезди.
И ту је остао само једну сезону, па се вратио у
родни град и матични Железничар. Због лоше
финансијске ситуације већ 2012. поново одлази
на Исланд у клуб ХК, а од 2013. члан је турског
Анафена. (Е. Ц.)

ЂУРИЋ (Миодраг) МИРЈАНА. Атлети-

чарка. (Прокупље, 26. септембар 1983 – ). Мирјана Ђурић (троскок), Нови Сад, 2006.
Основну, Средњу економску школу и Економ-
ски факултет завршила је у Нишу. Чланица АК ЂУРИЋ (Душан) РАДМИЛА. Падобра-
Железничар Ниш (в.). Титуле првака државе у нац, параглајдериста, скијашица. (Нови Сад, 9.
троскоку за сениорке освојила је 2004, 2005 и октобар 1969 – ). Након завршене Средње војне
2006. у Новом Саду. Титулу првака државе у школе радила је као стручни наставник у Сом-
скоку удаљ освојила је 2007. године у Новом бору, а од 1991. живи и ради у Нишу. Падо-
Саду. Првак државе била је и у седмобоју 2009. бранство и летење заволе-
године у Новом Саду, а исте године на Отворе- ла је у нишкој 63. падо-
ном Првенству Бугарске одржаном у Софији, бранској бригади, где је
такође је била првак у седмобоју. Као члан доказала да припаднице
штафете 4 x 100 м освојила је прва места 2004. лепшег пола не само да
и 2007. године у Новом Саду. Победница Купа имају место у специјалним
државе у троскоку била је 2005. године у Нишу, јединицама Војске Србије
2006. године у Новом Саду, 2008. године у Кра- већ могу и да обарају ре-
гујевцу, а у скоку удаљ има више других и тре- корде и померају границе
ћих места. Има девет наступа за сениорску у падобранству и другим
репрезентацију државе: Осмомеч репрезентаци- екстремним спортовима.
ја у Сарајеву 2002, скок у даљ; Првенство Бал- После десетак година тре- Радмила Ђурић
кана 2003, Тива (Грчка), троскок; Првенство нирања и на хиљаде падобранских скокова
Балкана у дворани, Атина 2004, скок у даљ; 2000. године успела је да постане члан падо-
Куп Европе 2005, Леирија (Португал), троскок, бранске екипе Небеске видре (в.). Од тренутка
Првенство Балкана у Новом Саду, троскок; када је почела да се такмичи увек је освајала
Првенство Балкана у Зеници 2006, скок у даљ и прво или друго место у женској конкуренцији.
троскок; Балканијада 2008. у Касторији (Грчка), Од 2010. такмичи се у мушкој конкуренцији,
скок у даљ. пошто женска конкуренција од тада не постоји,
Извор: Податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.) а најбољи резултат остварила је освајањем тре-

- 100 -

Радмила Ђурић
ћег места на Државном првенству у Кикинди
2011. Члан је мешовите (мушко-женске) др-
жавне репрезентације Србије у пара-ски дисци-
плини (скијање – две велеслалом трке и осам
скокова падобраном на циљ у планини под на-
- 101 -
Ђ
гибом од 30%), у којој је најбољи резултат
остварила на Светском првенству у Италији
(Трентино) освојивши десето место.
Параглајдингом је почела да се бави 2007.
и већ на свом првом такмичењу, исте године,
освојила златну медаљу у женској конкуренци-
ји на Државном првенству. Од 2008. члан је
војне скијашке репрезентације и учесник чети-
ри међународна војна првенства у оквиру
ЦИСМ организације. Најбољи резултат у свет-
ској скијашкој елити постигла је 2011. на Свет-
ском првенству у Италији (Аоста) освајањем
десетог места. (З. Мл.)
ЂУРКОВИЋ (Зоран) НОВАК. Џудиста.
(Ниш, 9. јун 1986 – ). Апсолвент на Факултету
спорта и физичког васпи-
тања у Нишу. Члан Џудо
клуба Кинезис (в.) од 1992.
и освајач државних меда-
ља у млађим узрасним ка-
тегоријама. У 2003. осво-
јио титулу шампиона др-
жаве за кадете и треће ме-
сто на Првенству Балкана
у Турској. Био је стални
репрезентативац у конку-
ренцији кадета и јуниора, Новак Ђурковић
а 2007. и вицешампион државе за млађе сенио-
ре у категорији до 90 кг. Стални је члан ЏК Ки-
незис у екипним такмичењима до 2011.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
ЂУРО САЛАЈ, Одбојкашки клуб. В.
Одбојка у Нишу (историјат).
 Е
ЕВРОБАЛКАН КУП. Међународно так-
мичење у алпском скијању, чији је иницијатор
и оснивач Скијашки клуб Ниш (в.), а традицио-
нални покровитељ Град Ниш. Инспирисан је
оснивањем региона Евробалкан, који је обухва-
тио 66 градова и општина дуж граница три бал-
канске државе, са центрима у Нишу, Софији и
Скопљу.
Евробалкан куп покренут је као дечје так-
мичење неколико клубова са Балкана и време-
ном је прерастао у највеће међународно такми-
чење у Србији, на којем се освајају бодови за
светску рејтинг-листу. По правилу, куп је исто-
времено и национално првенство Србије за ка-
дете, јуниоре и сениоре у женској и мушкој
конкуренцији.
Младен Пешић на Евробалкан купу.
Први Евробалкан куп одржан је 19/20.
марта 2005. на Копаонику. На састанку у Нишу,
одржаном 14. октобра 2005, потписан је Спора-
зум о оснивању Евробалкан купа за такмичења
у дечјим категоријама, која би се одржавала у
земљама свих клубова-оснивача. Потписници
су били балкански клубови Ниш (Србија), Рил-
ски скијор из Самокова и Славија из Софије
(Бугарска), Јакост и Работнички из Скопља
(Македонија) и Верија из Верије (Грчка). Од
2007, уместо Работничког из Скопља, потпи-
сник Споразума о оснивању такмичења Евро-
балкан куп јесте Пелистер из Битоља. Дечја
такмичења у Евробалкан купу одржавана су на
планинама Копаоник, Стара планина, Витоша
(Софија), Рила (Самоков) и Сили (Верија).
Прекретница у развоју Евробалкан купа
догодила се 2008, када је, уз дечје такмичење,
- 102 -
на Копаонику одржана и прва трка Евробалкан
купа из светског скијашког календара за жене.
Са отварањем новог скијашког центра на
Старој планини, СК Ниш је настојао да Евро-
балкан куп учини брендом ове планине. Прво
такмичење Евробалкан купа на Старој планини,
у дечјој конкуренцији, одржано је 2009. Од
2011. Евробалкан куп се одржава искључиво
као такмичење из светског календара у мушкој
и женској конкуренцији. Због временских при-
лика Евробалкан куп је одржаван и на Мокрој
гори и Копаонику.
Највеће такмичење из циклуса Евробалкан
куп одржано је 2013. на Старој планини, под
називом Константин 2013. Било је посвећено
јубилеју Миланског едикта. На овом такмиче-
њу наступили су скијаши из двадесет држава
Европе, Азије и Латинске Америке, чиме је
постављен рекорд на скијашким такмичењима
у Србији. (З. М.)
Плакат за Евробалкан куп 2013.
Извор: Стара планина инфо.
ЕИ МЛАДОСТ, Женски рукометни клуб.
Прва нишка женска рукометна екипа која је
била добро организована и вођена била је екипа
Индустријске школе РР Завода, односно руко-
метна екипа Младост. Наступала је као репре-
зентација Ниша на омладинској смотри Брат-
ство – Јединство у Нишу и Суботици (1954–
1955). Од 1955. до 1961. рукометна екипа Мла-
дост повремено ће се појављивати у првенству
града и среза. За ту, прву екипу у Нишу, играле
су: Споменка Перић, Нада Ђорђевић, Радмила
Павловић, Добрила Мицић, Радмила Рогано-
вић, Радмила Стаменковић, Љиљана Петровић,
 Е

Радмила Антић, Злата Миловановић, Мирјана зијастима у Електронској индустрији и ОШ

Ракић, Татјана Жирић, Марија Његомир, Олга
Раденковић, Десанка Јовић и Миланка Милова-
новић. Када је екипи СТВ Партизан, која је
запала у тешку материјалну ситуацију, претило
гашење, све играчице СТВ Партизан приступа-
ју РК Младост. Од сезоне 1961/62. ова екипа
почиње са такмичењем у Српској рукометној
лиги за жене, где под вођством тренера Славо-
љуба Стаменковића осваја друго место. У так-
мичарској сезони 1962/63. Младост се, такође,
такмичи у Српској рукометној лиги за жене, али
са мање успеха. РК Младост ће се такмичити у
Јужној групи Српске лиге све до сезоне 1966/67.
Те године Младост осваја друго место у Јужној
групи Српске лиге, затим учествује у финалу
Првенства Србије које се одржава у Врњачкој
Бањи (9, 10. и 11. јун 1967), пласира се у квали-
фикације за Савезну лигу за жене и постаје прва
нишка женска рукометна екипа у највишем ран-
гу такмичења. ЕИ Младост у сезони 1967/68.
осваја последње, десето место у Савезној руко-
метној лиги за жене. Лига се, међутим, повећа-
ва на дванаест чланова, па се ЕИ Младост и у
сезони 1968/69. такмичи у Савезној лиги. Осва-
ја, нажалост, опет последње, сада дванаесто
место, и испада из Савезне лиге. Екипа ЕИ
Младост се касније, нарочито после фузије у
нишком женском рукомету, захваљујући енту-
Бранко Миљковић, усталила као члан Српске
лиге. (В. А.)
ЕИ МЛАДОСТ, Одбојкашки клуб. В.
Одбојка у Нишу (историјат).
ЕИ МЛАДОСТ, Фудбалски клуб. Фабри-
чки клуб РР Завода (касније Електронске ин-
дустрије) формиран је 1954. под именом ФК
Младост. Име ЕИ Младост добио је 1965, када
је и почео успон овог клуба, чији су фудбалери
углавном били радници Електронске индустри-
је. Од најнижег ранга такмичења Клуб је сваке
године прелазио у виши степен, да би макси-
мум достигао 1968. када се пласирао у Другу
савезну лигу – исток. Као друголигаш провео је
две године, а онда је дошло време падова. У фу-
зији са Борцем из Брзог Брода 1990. настао је ЕИ
Борац. Међутим, са распадом велике Електрон-
ске индустрије угасио се и фудбалски клуб који
је у своје златно доба оставио дубок траг у ни-
шком фудбалу.
Најбољи голгетери Клуба били су Видојко
Цонић (в.) и Дејан Радовић; тренери: Радисав
Цветковић Цвеле, Сибин Стојановић, Миодраг
Коцић, Светислав Живковић Цене (в.), Бобан
Николић, Слободан Халиловић (в.), Владислав
Николић; најзаслужнији чланови Клуба: Бранко

Екипа и чланови управе ФК ЕИ Младост, јесењег првака Српске лиге – Југ сезоне 1965/66, након сусрета са Мачвом. У овој
екипи играли су: голмани: Исаковић, Коцић, Недељковић; бекови: Петровић, Радовановић, Р. Стојановић; халфови: Цветковић,
Држајић, Славковић, Живковић; центархалф: Миленковић; нападачи: С. Стојановић, Маринковић, Цонић, Тепавчевић,
Миладиновић, Првуловић, Секулић. Председник Клуба био је Бранислав Николић, технички референт Милан Ракић, а тренер
Раде Цветковић. [А. Б. Ф.]

- 103 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Николић Цане, Милан Ракић, Саша Мишић, Ра-
диша Пејчић, Сава Недељковић, Љубиша Богда-
новић, Ђорђе Ристић, Миодраг Ђошић, Славо-
љуб Стојановић Бели, Светислав Живковић Це-
не, Драган Марковић, Миодраг Џунић (в.).
Извор: Податке дао Светислав Живковић Цене, играч и тре-
нер Клуба. (Д. М.)
ЕИ НИШ, Стонотениски клуб. Формиран
је 1964. Оснивачи су Зоран Здравковић, играч и
тренер, Мића Драгојевић, касније председник
клуба, Станоје Михајловић и спортски радници
који су били запослени у Електронској индус-
трији Ниш.
Године 1966. ЕИ се квалификује за првен-
ство Србије, које се одржава у Врању. За екипу
су наступали Д. Најдановић, М. Павловић, Рад-
мило Цолић, Гранић, Радошевић. Екипа је зау-
зела друго место и ушла у Квалитетну лигу
Србије. Из ове лиге квалификоваће се и играти
у Савезној лиги, која се тада играла турнирски
у два дана. У Новом Саду 1968. године одржа-
но је то такмичење. Победила је екипа Олимпи-
је Љубљана, испред Загреба, Босне из Сарајева,
Дуге Ресе, Спартака из Суботице, Младости
из Земуна, Триглава из Крања, Бачке из Бачке
Паланке, Сенте и ЕИ Ниш, на последњем, де-
сетом месту, без бодова. ЕИ није добила није-
дан меч. За ову екипу наступали су „странци“,
без играча из Ниша, и то: Радмило Цолић из
Сарајева, Тодор Ракић из Суботице, Ненад Гра-
нић из Сарајева, Војислав Манчић из Лесковца
и Мирослав Бекавац из Витеза. Ускоро после
овог неуспеха екипа је расформирана. (Р. Ђ.)
ЕИ, Шаховски клуб. Основан 31. јануара
1971. Неколико година био члан регионалне
лиге Ниш, да би 1976. освајањем првог места
ушао у Српску лигу – Југ. Оснивач и први
председник Клуба био је Часлав Дикић. Касније
клуб води Миодраг Џунић (в.). (Д. Мх.)
ЕКО БАСКЕТ, Кошаркашки клуб. Осно-
ван је 2006. на иницијативу Александра Ђорђе-
вића и Дејана Стојиљковића, некадашњих
играча КК Економист (в.). Након оснивања
Клуб је ишао узлазном путањом и у сезони
2007/08. остварио је пласман у Прву српску ли-
гу – Исток. У овом рангу Еко Баскет се такми-
чио све до сезоне 2011/12. када је заузео
последње, четрнаесто место. Због финансијских
проблема Еко Баскет је септембра 2012. пре-
стао са такмичењем. (С. К.)
ЕКОНОМИСТ, Спортско друштво. Осно-
вано 1982. при Економској школи Ниш на ини-
цијативу Југослава Хаџи Танчића (председник)
- 104 -
(в.) и Светислава Петровића (секретар). Друш-
тво је имало низ секција и три клуба: Кошар-
кашки клуб Економист (в.), Клуб за мали фуд-
бал Економист (в.) и Шаховски клуб Еконо-
мист (в.). На основу запажених резултата
Друштво је 1994. било номиновано за Октобар-
ску награду града Ниша (в.). На захтев управе
Економске школе Друштво је престало са ра-
дом 2012. године. (Ј. Х. Т.)
Економист, Клуб малог фудбала. Настао
је 1996. на иницијативу Светислава Петровића,
дугогодишњег спортског радника. Клуб је у
периоду од 1996. до 2005. организовао десетак
турнира у Нишу, а године 1999. освојио је тур-
нире у Гаџином Хану и Сувом Долу. Еконо-
мист је од 2008. био члан источне групе Друге
лиге Србије, да би након сезоне 2011/12. пре-
стао са такмичењем. (С. К.)
Екипа КМФ Економист.
Извор: Фудбалски савез Ниша.
Економист, Кошаркашки клуб. Основан
1983. Окупивши велики број играча кадетске и
јуниорске категорије, године 1985. формира се и
сениорска екипа, која се такмичи у лигама Срби-
је другог и трећег ранга. Из редова овог клуба,
поред успеха на терену, поникао је велики број
кошаркашких тренера и спортских радника.
Клуб је престао са радом 2000. године. (Ј. Х. Т.)
Економист, Шаховски клуб. Основан 20.
јануара 1995. Први председник клуба био је
Радомир Виденовић, а од 1997. ту функцију
обавља Светислав Петровић, који је био и пред-
седник Градског шаховског савеза.
Клуб има пет такмичарских екипа: сениор-
ску мушку, сениорску женску, другу екипу и
омладинске екипе у мушкој и женској конку-
ренцији. Био је првак Регионалне лиге Ниш и
изборио је пласман у Лигу Централне Србије –
Југ, а сада је члан Друге лиге Централне Србије
– Исток. Женска сениорска екипа члан је Прве
лиге Србије и много пута је освајала друго
место. Омладинска екипа је на Првенству Југо-
славије одржаном у Нишкој Бањи освојила тре-
 Е

преко 820 златних. Тренутно Клуб броји преко

150 чланова. Највећи успеси клуба: Андрија
Станковић (в.) освајач је
златне медаље на Првен-
ству света у Пољској 2014.
у Шотокан федерацији у
конкуренцији ката поједи-
начно за млађе сениоре;
Саво Скитња, Андрија
Станковић и Милош Би-
жић (в.) освојили су три
медаље на светским првенствима (2011–2013) у
категорији ката екипно сениори; Сара Џунић је
више пута освајала медаље на првенствима
Србије у млађим категоријама. (А. С.)
Мушка екипа ШК Економист. Слева, стоје: Марко
Живковић, Славиша Миљковић, Душан Мајсторовић,
Александар Аранђеловић; седе: Драган Петровић, Зоран
Стојковић и Србољуб Миловановић.

Такмичари КК Елид у катама.

Слева: Саво Скитња, Андрија Станковић и Милош Бижић.

Женска екипа ШК Економист. Слева: Марија Стојиљковић,

Александра Цветковић, Александра Алитовић, Биљана
Петровић, Драгана Милошевић и Милица Стојановић.
Извор: интернет страница ШК Економист.
ће место. Женска омладинска екипа је у Лиги
Централне Србије освојила пето место. Често је
наступала на Купу Србије, а 2010. играла у
четвртфиналу.
Клуб је организовао четири шаховске олим-
пијаде ученичких задруга Србије. Има сталну
школу шаха, чији полазници постају успешни
чланови мушке и женске екипе. Интересантно је
да је ШК Економист у свим лигашким такмиче- Трофеји КК Елид.
њима имао најмлађу екипу, што је од великог
значаја за перспективу клуба. (Љ. П.) ЕРГОНОМ, Кошаркашки клуб. Основан
је 13. маја 1970. на иницијативу студената Фа-
ЕЛЕФ, Го клуб. В. СТУДЕНТ, Универзи- култета заштите на раду у Нишу. Ергоном је
тетски го клуб. био члан српских лига до 1984, када је због фи-
нансијских проблема престао са такмичењем.
ЕЛИД, Карате клуб. Основан 2000. у Ни- Поново почиње да ради 2000. године, када
шу. Оснивач Клуба био је Радош Марковић, а постаје водећи кошаркашки клуб у граду.
председник Саша Марковић. Чланови Елида до Највећи успех Клуба јесте пласман у Прву
сада су освојили преко 1700 медаља, од којих савезну лигу у сезони 2002/03, што је пре тога

- 105 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

било неоствариво за нишку мушку кошарку.

Најбољи пласман у Првој лиги Ергоном је
остварио у сезони 2004/05, када је био шести. У
сезони 2002/03. освојио је Куп Кошаркашког
савеза Србије и био уче-
сник финалног турнира
Купа Радивоја Кораћа у
Нишу, док је у сезони
2004/05. био финалиста
Купа Кошаркашког савеза
Србије и учесник финал-
ног турнира Купа Радиво-
ја Кораћа у Вршцу. Најве- Екипа КК Ергоном.
ћи успех млађих категорија Клуба остварила је
кадетска екипа која је под вођством тренера ранга и Клуб је своје место у Првој Б лиги пре-
Милана Јосића (в.) освојила Првенство државе пустио Кошаркашком клубу Синђелић (в.).
у сезони 2005/06. У сезони 2010/11. Ергоном је наставио са
Ергоном је у сезони 2009/10. заузео прет- такмичењем у Другој српској лиги – Исток, где
последње, тринаесто место и тако након седам је заузео последње место, после чега је престао
година испао из Прве лиге. Уследила је замена са такмичењем. (С. К.)

- 106 -
 Ж
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Атлетски клуб. Основан пио пар спринтерица, а донео је и једно копље
је 4. јуна 1937. као секција при Ногометном и диск. Кугла и кладиво направљени су у же-
спорт клубу Железничар (в.). Иницијатори за лезничкој радионици (Мостовској).
оснивање лакоатлетске секције, како се тада Постепено су опремљена и уређена и бо-
звала, били су омладинци који су често учес- рилишта за скок у даљ, вис, скок мотком и ба-
твовали у лакоатлетским надметањима у орга- цање кугле, тако да су чланови секције могли
низацији ондашњих нишких спортских клубо- да организују велики атлетски митинг о коме су
ва. сањали годину дана, колико је требало да се
У Ниш је 1937. дошао Радивоје Раша Ми- стаза и борилишта изграде и оспособе за једно
ловановић, болнички наредник, родом из Гра- такво такмичење.
бова код Горњег Милановца, иначе заљубље- Град је са симпатијама пратио ангажовање
ник у атлетику. Тада се већ са доста успеха ба- лакоатлетичара и давао им пуну моралну
вио атлетиком као члан београдске соколске подршку. Материјална подршка била је слаба,
организације. Колико је волео атлетику, говори углавном је све падало на терет лакоатлетичара
податак да је 1936. путовао у Берлин на Олим- и љубитеља атлетике. Мостовска и железничка
пијске игре о свом трошку. По доласку у Ниш радионица су у својим погонима израдиле
обилази школе и игралишта интересујући се за кугле, кладиво и штафетне палице, што је била
омладинце који се баве атлетиком и присуству- значајна помоћ. Све је, и поред тешкоћа, на-
је разним школским такмичењима. Тако упоз- бављено и спремљено за такмичење.
наје Владимира Трајковића, Михајла Ђулизи- Први лакоатлетски митинг, о коме је писа-
барића, Ђорђа Лазаревића, Алексу Ненадовића, ла и београдска штампа, одржан је 2. октобра
Спиру Јовановића, Крсту Радовића (в.), Драго- 1938. У Ниш су допутовали атлетичари из целе
слава Вандеровића, тадашње лакоатлетичаре, и
са њима оснива лакоатлетску секцију при Но-
гометном спортском клубу Железничар, који је
у то време био добро организован клуб, имао
своје игралиште и могао бесплатно да органи-
зује превоз спортиста железницом. На оснивач-
ком састанку за тренера је изабран Раша Мило-
вановић, за вођу секције Алојз Маринић, слу-
жбеник железничке радионице, за секретара
секције Јосип Ерменц. Међутим, стварни пред-
седник и руководилац секције био је Раша Ми-
ловановић, секретарски посао је водио Влади-
мир Трајковић, а Алојз Маринић и Јосип
Ерменц обезбеђивали су материјална и финан-
сијска средства.
Лакоатлетска секција НСК Железничар из
Ниша одмах је приступила Београдском лакоа-
тлетском подсавезу како би могла да се укључи
у тадашњи систем такмичења. Руководиоци
секције предузели су мере за изградњу стазе и
обезбеђење реквизита. Већ 1938. завршена је
стаза од црне шљаке, која је у делу испред три-
бина (за трке на 100 метара) имала четири ста-
зе, док је кружни део био мало краћи и ужи.
Тако су гледаоци могли да уживају и у фудбал-
ским утакмицама, а и у тркама лакоатлетичара,
које су се одржавале у полувременима утакмица. Првенство СР Србије, Ниш, 1. и 2. август 1953.
Око набавке реквизита било је више поте- Слика горе: атлетичари АК Железничар; доле: први кроз циљ
шкоћа. Раша Миловановић је за свој новац ку- пролази Јованчић, члан АК Железничар. [В. Г.]

- 107 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Рекламни плакат за финале екипног такмичења уже Србије,
26. септембар 1954. [В. Г.]
Србије. У целини митинг је оцењен као веома
успешан.
Клуб је наставио са даљим развојем и своју
делатност није прекидао ни у ратном периоду.
Одмах после Другог светског рата секција је
прерасла у клуб, чији је први председник био
М. Фелкер. За бављење атлетиком постојало је
велико интересовање међу нишком омладином,
тако да се клуб брзо омасовио, што је захтевало
све бољу и бољу организацију. Томе су допри-
нели и сви наредни председници: Срба Ђоре-
вић, Милорад Миладиновић, Младен Коваче-
вић, Љубиша Милутиновић, Јеремија Митић,
Божидар Мијалковић, Миодраг Анастасијевић,
Радић Мијајловић (в.), Радослав Бубањ (в.), Го-
ран Николић, Новица Ивановић, Мирослав Рај-
ковић, Предраг Марковић, Стојан Антић и Зо-
ран Јоцић. Неизмерни допринос дали су и
председници и секретари Атлетског подсавеза
Ниша, који је касније прерастао у Срески
атлетски савез: Чедомир Стојановић, Алексан-
дар Поповић (в.), Миливоје Миладиновић (в.),
Драган Јовић и други.
Клуб је бринуо и о стручном раду, па је
свој стручни допринос дало и много тренера:
Раша Миловановић, Јосип Ерменц, Виктор Му-
раус, Влада Трајковић, Зоран Лонгиновић, Ма-
ђареви, Крста Радовић, Александар Керковић
- 108 -
Слева: Раде Радовановић, Никола Милићевић, Д. Станковић,
Гавриловић, Јанковић, Станковић, Лазаревић, Обрадовић, –.
[В. Г.]
(в.), Александар Поповић, Михајло Поповић
(в.), Драгољуб Обрадовић, Раде Радовановић
(в.), Радомир Костић (в.), Трајан Момчиловић,
Петар Димитријевић, Драган Јовић, Слободан
Динић (в.), Слободан Митић, Владислав Гата-
рић (в.), Љубомир Раковић, Јовица Здравковић,
Милисав Петровић (в.), Константин Шипокли-
јев, Драган Томић, Дејан Живковић, Желимир
Нешић, Јоцко Лазић (в.), Небојша Панић, као и
најмлађи: Милка Ђорђевић (в.), Марко Јанко-
вић (в.), Раде Јовановић и Никола Ранђеловић.
Деловање атлетских радника усмеравано је
на омасовљење атлетског спорта, на стварање
услова за бављење атлетиком, на организацију
атлетских такмичења, на правилно васпитање
младих људи, а, наравно, и на развој спортских
резултата. Учествујући на првенствима државе,
атлетичари Железничара су у сениорској кон-
куренцији освојили 73 титуле првака државе,
61 вицешампионску титулу и 68 трећих места.
На сениорским куповима државе освојено је 62
титуле победника Купа, 59 других и 53 трећа
места у појединачној конкуренцији. Освајачи
ових титула били су: Слободан Митић, Душан
Шуклетовић (в.), Александар Раковић (в.), Бо-
Старт трке на 800 м за време полувремена фудбалске
утакмице Југославија – Мађарска 20. априла 1959. [В. Г.]
 Ж

Гривеј, Дејан Марјановић, Душан Мишић,

Марко Стаменковић, Миодраг Аксић, Никола
Харпантидис, Мина Игњатовић.
Атлетичари Железничара учествовали су и
на међународним такмичењима. На олимпиј-
ским играма учествовали су Александар Рако-
вић (три пута) и Марко Јанковић (једном); на
светским првенствима: Александар Раковић и
Татјана Митић; на европским првенствима:
Александар Раковић, Марко Јанковић, Вукоса-
ва Ђапић и Татјана Митић; на медитеранским
играма: Марко Јанковић, Вукосава Ђапић и
Атлетичари Железничара, победници Лиге Србије, Краљево, Татјана Митић; на универзијадама: Александар
29. август 1976. Слева, стоје: Раде Русић, Зоран Јањић, Раковић, Марко Јанковић, Вукосава Ђапић,
Милан Божовић, Новица Златановић, Петар Додић, Слободан Марко Антић, Миљан Савић, Татјана Митић,
Јордачевић, Братислав Богдановић, Александар Илић,
Предраг Ждраљевић, Драган Јовић; чуче: Петар Поповић, Ивана Петровић.
Милисав Петровић, Душан Шуклетовић, Јовица Здравковић, Сениорски репрезентативци државе на ку-
Јоцко Лазић, Бранислав Вуга, Стојан Антић; седе: повима Европе, балканским играма и другим
Драган Петровић, Слободан Динић. [В. Г.] сусретима репрезентација били су: Слободан
Митић, Слободан Динић, Бранимир Милосав-
јан Милутиновић (в.), Владимир Јоксимовић
љевић, Слободан Кораћевић, Душан Шуклето-
(в.), Јован Ђукић (в.), Марко Јанковић (в.), Ву-
вић, Милисав Петровић, Јоцко Лазић, Десимир
косава Ђапић (в.), Милка Ђорђевић (в.), Мирја-
Рондовић, Александар Раковић, Милан Чворо,
на Ђурић (в.), Татјана Митић (в.), Слободан
Марко Јанковић, Бојан Маринковић, Мирјана
Динић, Слободан Кораћевић (в.), Десимир Рон-
Ђурић, Јелена Коцић, Ина Рангелов, Вукосава
довић (в.), Зоран Стојановић, Милан Шолаја,
Ђапић, Татјана Митић, Милка Ђорђевић, Бојан
Желимир Шарчевић, Милан Чворо (в.), Маја
Милутиновић, Владимир Јоксимовић, Марко
Ђукић (в.), Ина Рангелов (в.), Јелена Коцић (в.),
Антић, Миљан Савић, Ивана Петровић.
Милан Стојановић, Бранимир Милосављевић
(в.), Слободан Јосифовић, Милисав Петровић,
Јоцко Лазић, Јовица Здравковић, Предраг Трај-
ковић, Зоран Дојчиновић, Мића Ивковић, Јеле-
на Петровић, Небојша Панић, Христина Живић,
Стојан Станишић, Бојан Маринковић, Марко
Чоловић, Ивана Петровић, Илија Павловић,
Владимир Живковић, Анђелка Јоцић, Никола
Првуловић, Миљан Савић, Марко Антић (в.),
Никола Ранђеловић, а као чланови штафета
Братислав Чукић, Дејан Живковић (в.), Данијел
Живановић, Доналд Јакуби, Предраг Попић,
Раде Јовановић, Петар Додић, Зоран Дојчино-
вић, Горан Јовичић, Душан Јоцић (в.), Никола

Екипа АК Железничар по повратку из Љубљане, где је

изборен пласман у А програм Екипног првенства Југославије, Милан Шолаја пред старт трке на 400 м, Ниш, 27. мај 1990.
1989. [В. Г.] [В. Г.]

- 109 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипно првенство СФРЈ у Нишу 26. маја 1990.
Георги Даков из Пловдива, атлетичар Железничара. [В. Г.]
У категорији млађих сениора репрезента-
тивни дрес изборили су: Радојица Лазовић,
Александар Секулић, Иван Стојковић, Марина
Јанковић. У јуниорској конкуренцији репрезен-
тативци су били: Љубиша Гавриловић, Сретен
Миленковић, Слободан Кораћевић, Бранислав
Павић, Драган Томић, Бојан Бојовић, Весна
Марковић, Марија Станковић, Данијел Жива-
новић, Душан Мишић, Душан Јоцић, Игор Не-
дељковић.
На првенствима Балкана такмичари Же-
лезничара освојили су десет златних медаља,
шеснаест сребрних и осамнаест бронзаних у
сениорској конкуренцији. У јуниорској конку-
ренцији атлетичари нишког Железничара осво-
јили су једанаест медаља.
У екипној конкуренцији атлетичари Же-
лезничара били су веома успешни. Освајали су
друга места на Екипном првенству државе
1994, 1996, 1998; трећа места: 1992, 1995, 1997,
2001. На финалу Купа Југославије мушка сени-
орска екипа освајала је трећа места од 1994. до
1997. године, а четврти су били осам пута. Се-
ниорке Железничара освојиле су на финалу Ку-
па државе друго место 2008. године, а трећа
места 2005, 2006, 2009. и 2010.
Атлетичари Железничара су до 1988. тре-
нирали у скромним условима на стази од шља-
ке. Октобра 1988. на Градском стадиону (в.)
завршена је тартан стаза, чиме су створени бо-
љи услови за рад.
АК Железничар исказао се и у организаци-
ји такмичења. Од оснивања до данас Клуб је
организовао преко двеста такмичења. Тако је
нишка публика видела: осам државних првен-
става, шест финала купова у сениорској конку-
ренцији, више првенстава Србије (прво је одр-
жано 1945) и више савезних и републичких
такмичења у млађим категоријама. АК Желез-
ничар био је организатор четири међународна
такмичења: Балканијада за сениоре (1996), ста-
- 110 -
Атлетичари АК Железничар Марко Јанковић и Вукосава
Ђапић на Купу Европе у Новом Саду, 2004. [В. Г.]
рије јуниоре (1995) и млађе јуниоре (2003) и
сусрет јуниорских репрезентација Југославије и
Грчке 1956. Поред овога, АК Железничар био је
организатор и два студентска првенства Југо-
славије, Школске олимпијаде ученика основних
и средњих школа Србије, републичких
првенстава за инвалидна и слабовида лица. Ре-
довно је био организатор квалификација купова
за све категорије, општинских и регионалних
школских првенстава. Од 1958. до 1997. клуб је
организатор ноћне уличне трке Ослобођење
Ниша, која се традиционално одржавала 13.
октобра уз учешће најбољих југословенских
атлетичара на средњим и дугим пругама. Од
1997, због недостатка средстава, трка се одржа-
вала учешћем нишких основних и средњих
школа. АК Железничар је редовно учествовао у
прослави Дана пробоја логора 12. фебруар
организовањем трке Трагом одбеглих логораша.
Неколико година заредом у тој манифестацији
учествовали су и најбољи ходачи Југославије.
Овакав рад био је и награђиван разним на-
градама и признањима. Тако је 1964. Савез
организација за физичку културу Среза Ниш
(в.) прогласио АК Железничар за најбољу
спортску организацију нишког среза. Клуб је и
добитник две златне плакете Атлетског савеза
Србије за развој атлетског спорта. Добитник је
и више захвалница за допринос у организацији
и развоју спорта од Савеза организација за фи-
зичку културу, Универзитетског савеза за фи-
зичку културу Југославије, Савеза за школски
спорт Србије, Радио телевизије Србије, ЈНА,
ВЈ, Савеза инвалида Југославије и Србије, За-
једнице железничких клубова Србије итд.
Извор: Податке припремио Душан Гатарић, дипл. истори-
чар. (Д. Мл.)
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Бициклистички клуб.
Основан 1946. После Другог светског рата
Клуб предводе Душан Китановић, Мија Радо-

њић, Кесић и многи други, у то време, добри
бициклисти. Педесетих година наслеђују их
репрезентативци Србије и Југославије Томи-
слав Миленковић (в.), Томислав Благојевић,
Александар Стошић и други, који су допринели
да Клуб буде у златној средини југословенског
бициклистичког спорта. Почетком шездесетих
година XX века дошло је
до смене генерација, a
Клуб је стагнирао све до
1966, када је Александар
Живковић Цака својим ве-
ликим залагањем створио
добру генерацију са Љу-
бодрагом Ћурћићем Кал-
чом на челу. Од 1968. за
тренера је постављен велики ентузијаста и
врхунски стручњак Томислав Благојевић, који
са Радованом Савићем оснива омладинску би-
циклистичку школу. Тада долази до експанзије
бициклизма у Нишу. Из те школе место у
репрезентацијама изборили су Славиша Митић
и Мирољуб Крстић, да би им се 1970. придру-
жили Славољуб Андрејевић, Драган Стошић,
Славољуб Милетић, Милорад Ђокић и други,
створивши изузетно јаку екипу.
Доласком новог руководства 1975. Миро-
љуб Крстић прелази у други клуб, а Железни-
чар доживљава стагнацију све до половине о-
самдесетих, када се овај истакнути такмичар
враћа у клуб. Под Крстићевим руководством
обнавља се рад у Клубу и веома брзо постижу
добри резултати. Створена је сјајна екипа,
предвођена Дејаном Давидоским, Зораном Сто-
јановићем, Сашом Кузмановићем, Синишом
Живковићем. Успехе су помрачили поновни
лоши односи у клубу, тако да Крстић поново
напушта Железничар. Године 1996. на Скуп-
штини Клуба изабрано је ново руководство, а
за председника поново постављен Мирољуб
Крстић. Од тог периода почела је поновна
експанзија нишког бициклизма.
Године 1997, са дечацима Игором Ђури-
ћем, Милошем Богдановићем, Слободаном
Стојановићем и Дејаном Петровићем Клуб је
освојио четири медаље на Првенству Југосла-
вије и шест медаља на Првенству Србије. Од
тада је нишки бициклизам сваке године пости-
зао све боље резултате. Због добрих резултата
клуб је 2000. добио генералног спонзора, Пека-
ру МБН, и уједно у свом простору отворио пе-
кару ради самофинансирања. Од 2000, уз поме-
нуте такмичаре и са Гораном Шмелцеровићем,
Драганом Спасићем, Игором Пајовићем и
Александром Дукићем, нишки бициклистички
клуб Железничар МБН зна само за успехе.
- 111 -
Ж
Екипа БК Железничар МБН, 2006.
Такмичари БК Железничар представљали
су окосницу националне репрезентације и били
су учесници свих већих светских такмичења
као што су: светска првенства – три пута,
европска првенства – четири пута, медитеран-
ске игре, балкански шампионати – шест пута
(Горан Шмелцеровић је балкански првак 2006,
а Драган Спасић 2007). Клуб је пет година уза-
стопно првак лиге, а бициклисти БК Железни-
чар имају и низ победа на међународним трка-
ма. Један од кандидата за Олимпијске игре у
Пекингу 2008. био је и нишки возач Драган
Спасић.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009; М. Илић, О. Гатарић, В. Гата-
рић, Атлетски клуб Железничар, Ниш, 1998. (Н. О.)
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Гимнастичко друштво.
В. Гимнастика у Нишу (историјат).
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Женски рукометни клуб.
Женска екипа РК Железничар (в.) формирана је
1961. након фузије са ЖРК Борац (в.). Вођство
екипе, поред тренера Световида Гроздановића,
чинили су Ђорђе Николић, председник Клуба,
и Слободан Пешић, обојица из предузећа Еро-
зија. У сезони 1961/62. у Јужноморавској зони
Клуб осваја четврто место међу шест екипа,
колико се такмичило. Већ 1962/63. формира се
Јужна група Српске лиге за жене. Железничар
постаје члан ове лиге, такмичи се са успехом и
заузима четврто место.
Како организација Партизан (в.) није
могла да финансира такмичење своје рукометне
екипе, то се и екипа СТВ Партизан фузионише
са Железничарем и од трећег кола такмичења за
Српску лигу рукометашице Партизана играју у
екипи Железничара. У сезони 1962/63. Желез-
ничар ће имати екипе у Српској лиги, Јужномо-
равској зони и Среској лиги, а играчице су: Би-
серка Милошевић, Добрила Филиповић, Воји-
слава Антић, Марија Стојановић, Злата Амамо-
вић, Јелица Љумовић, Олгица Костић, Маргита
Јеремић, Љиљана Видак, Босиљка Милошевић,
Олга Рашковић, Радмила Стаменковић, Савка
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Трандафиловић, Ранка Стојановић, Биљана
Митић, Марија Вукашиновић, Петровић, Жив-
ковић, Јовановић, Савић, Пејчић, Јоцић, Опа-
чић, Раденковић, Ранђеловић, Вељковић, Јалић,
Првуловић, Светлана Ђорђевић, Радичевић,
Ристић, Љиљана Стефановић, Зорица Стефано-
вић, Крстић, Јанев.
Железничар се у сезони 1963/64. такмичи у
Српској рукометној лиги – Југ и пласира се на
финални турнир за првака Србије у Неготину,
где заузима последње место.
Рукометашице Железничара су се са доста
успеха такмичиле у Српској лиги све до фузије
са Рукометним клубом ДИН – 12. фебруар (в.)
јуна 1969. Недостатак материјалних средстава,
који је био скоро сталан, као и политика града да
се пронађе спонзор који ће финансирати женски
рукомет, утицао је на гашење ове екипе.
Потребно је напоменути да је женска екипа
РК Железничар скоро пуних десет година била
најквалитетнија екипа Ниша у женском руко-
мету. Из ове екипе Јованка Првуловић, С. Гроз-
дановић и Светлана Ђорђевић позиване су у
репрезентацију Србије. Александра Живковић
била је чланица репрезентације Србије, а била
је позивана и на припреме репрезентације Југо-
славије. (В. А.)
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Планинарски клуб. По-
стоји од 1947. Члан је Планинарског савеза
Града Ниша (в.) и Планинарског савеза Србије.
Активности клуба су: излети, планинарење,
високогорство. Клуб има
вишегодишње искуство у
сарадњи са извиђачима,
спелеолозима и другим
љубитељима природе. Са
око 200 чланова спада у
најбројније у јужној Срби-
ји. Сем класичног плани-
нарења, Клуб има и секци-
је које се баве спортским пењањем, алпини-
змом и бициклизмом.
Најзначајнија акција коју традиционално
спроводи ПК Железничар из Ниша јесте Зимски
успон на Трем (в.), који се одржава последњег
викенда у фебруару. Године 2013. акција је о-
купила 1300 учесника.
Планинарски савез Србије прогласио је ПК
Железничар Ниш за најбољи клуб у 2012. на
основу учешћа на републичким акцијама ПСС-
а у 2012. и броја учесника на њима. Са 155 бо-
дова клуб је заузео прво место, испред ПК Же-
лезничар из Београда, док су треће место поде-
лили ПК Челик, Брђанка и Копаоник.
Бициклистичка секција Клуба организује
бициклистичке туре за рекреативни и плани-
- 112 -
нарски бициклизам у Нишу и околини, али и
дуже туре до Македоније и Бугарске. Чланови
секције Рајко Павличић и Светозар Димитрије-
вић возили су туру преко 6000 км кроз Србију,
Бугарску, Турску, Грузију, Јерменију, Грчку и
Македонију.
Алпинистичка секција Клуба је најмлађа,
али и једна од најактивнијих секција. Њен на-
челник је Саша Пантелић (в.). Секцију је зва-
нично признао ПСС. Основана је у децембру
2012. као унија три клуба: ПАРК Натуре Ниш,
ПАК Мосор Ниш (в.) и ПК Железничар Ниш
(в.). Има за циљ развој овог екстремног спорта
у Нишу и околини и уређење пењалишта у Си-
ћевачкој клисури.
Извор: Податке доставио др Саша Пантелић. (Н. Р.)
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Рукометни клуб. Осно-
ван је 26. јула 1949. као секција Фискултурног
друштва Железничар. Тог дана је, заправо, оди-
грао своју прву званичну утакмицу, у Зајечару,
на Првенству железничара и металаца Србије у
великом рукомету. За вођу секције изабран је
Добросав Марковић Фари,
а главни инструктор био
је Бранимир Митић. Прву
утакмицу одиграли су:
Ранко Буквић (в.), Милоје
Милојевић (в.), Бошко
Мајцен, Радивоје Ристић,
Љубомир Митић, Дими-
трије Симоновић (в.), Ми-
ладин Илић (в.), Мирко Милојевић (в.), Ђорђе
Антић, Коста Јовановић, Миливоје Миладино-
вић (в.) и Душан Булајић. У периоду до 1958,
када се велики рукомет полако угасио, Желез-
ничар је био један од водећих клубова у та-
дашњој Југославији. Предводили су га легенде
нишког великог рукомета: Мирко Милојевић,
Милорад Лајшић (в.), Радивоје Ристић (в.), Ми-
хајло Динић (в.), Богољуб Митић, Димитрије
Симоновић и други. Железничар је два пута
(1953. и 1954) био вицешампион државе.
Један од најбољих састава Железничара. Слева, стоје: А.
Ђорђевић, Р. Буквић, Ч. Стојадиновић, М. Динић, М. Илић,
Милоје Милојевић, А. Витић, И. Милојевић, Р. Ристић; чуче:
Мирко Милојевић, Д. Булајић и Н. Игић.
 Ж

аа
Освајачи националног купа 1977 (лево) и 1982 (десно).

аа
Освајачи националног купа 1985 (лево) и 1997 (десно).

аа
Освајачи националног купа 1999 (лево) и 2014 (десно).
Извор: rkzeleznicarnis.com

У малом рукомету Железничар је почео да
се такмичи од 1952, од 1958. се укључио у зва-
нична такмичења Рукометног савеза Југослави-
је, а члан Савезне лиге први пут постао у сезо-
ни 1964/65. Била је то екипа легендарног тре-
нера Милоша Младеновића Миће (в.), у којој је
бранио и тада млади голман Зоран Живковић
Тута (в.), касније трофејни голман, репрезента-
тивац, освајач златне олимпијске медаље и се-
лектор наше репрезентације. После неколико
испадања и улажења у елитно такмичење, од
1974, доласком Петра Сератлића (в.) за пред-
седника, Железничар је остварио сјајне резул-
тате на домаћој и међународној сцени. Шест
пута је освајао национални куп (1977, 1982,
1985, 1997, 1999. и 2014), а 1978. играо је у фи-
налу Купа победника купова. Изгубио је у Дор-
тмунду од славног немачког Гумерсбаха са
15:13. Пресудан тренутак у тој утакмици дого-
дио се већ у дванаестом минуту, када је Драго-
слав Павловић (в.) искључен без права замене,
па је Железничар до краја играо са играчем ма-
ње! У екипи Железничара наступили су: Зоран
Живковић, Драгослав Живковић, Часлав Гру-
бић (в.), Драгослав Павловић, Добрица Грозда-
новић (в.), Пајо Павловић (в.), Јосип Петковић,
Предраг Кнежевић (в.), Александар Живковић
(в.), Душан Костић (в.), Илија Темелковски и
Бранислав Ждраљевић. Из тог времена најбли-
ставију играчку каријеру остварио је Часлав

- 113 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Грубић. Дубок траг оставили су већ поменути ЖЕЛЕЗНИЧАР, Фискултурно друштво.

учесници историјског финала у Дортмунду, као
и: Сава Ђорђевић (в.), Светозар Пешић (в.), И-
ван Радичевић (в.), Роландо Пушник (в.), Бран-
ко Карабатић (в.), Драган Крстић, Драган Мла-
деновић (в.), Свемир Шарчевић, Пајо Павло-
вић, Милош Станић (в.), Мирослав Ђорђевић
(в.), Миодраг Радивојевић (в.), Владимир Ста-
нојевић (в.), Небојша Рашић (в.), Александар
Митић (в.), браћа Бранислав и Владимир Дими-
тријевић, Слободан Милосављевић (в.), Нино-
слав Гирић, Синиша Симоновић, Предраг Мар-
ковић, Горан Стојиљковић (в.), Слободан Мла-
деновић (в.), Иван Лапчевић (в.), Горан Стева-
новић (в.), Андраш Мађар (в.), Синиша Прокић
(в.), Горан Недељковић (в.), Братислав Медвед,
Миодраг Арсенијевић (в.), Небојша Бокић (в.),
Драган Митровић, Далибор Брајдић (в.), Војкан
Краљић (в.), Светислав Јовановић (в.), Зоран
Стојиљковић (в.), Мирослав Живковић, Иван
Гајић (в.), Љубомир Павловић (в.), Немања
Прибак (в.), Бобан Живковић (в.), Жарко Пет-
ковић (в.), Бојан Стефановић (в.) и др. Највећи
лигашки домет Железничар је остварио 1998.
пласманом у финале плеј-офа, где је поражен
од Црвене звезде.
Почетком XXI века почињу тешки дани за
Железничар. Једини светли тренутак био је пла-
сман у четвртфинале Челенџ купа 2005. Клуб је
2007. испао из Супер лиге Србије, а две године
касније фузионисао се са Омладинским руко-
метним клубом Ниш (в.), па је тако настао Ру-
кометни клуб Наисус. После две неуспешне
сезоне Клуб административним путем задржава
суперлигашки статус. На седници Скупштине
Клуба одржаној 5. децембра 2011. враћено је
старо, славно име Железничар, са додатком го-
дине оснивања (1949). Са новим именом осво-
јио је по шести пут национални куп и учество-
вао у Купу ЕХФ, где је елиминисан у другом
колу од Винтертура из Швајцарске. (Е. Ц.)
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Стадион. В. Спортски
објекти у Нишу.
В. ЈЕДИНСТВО, Фискултурно друштво, Одбој-
ка у Нишу (историјат).
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Фудбалски клуб. Осно-
ван 22. новембра 1928, а званично је почео да
се такмичи у сезони 1929/30. у лиги Моравске
жупе (в.) У 1946. Железничар наступа у Савез-
ној лиги ФНРЈ као један
од пет клубова из Србије.
Крајем 1946. долази до
фузионисања нишких клу-
бова Железничар, Раднич-
ки и Јединство. Нови
клуб, 14. октобар, играо
је једну сезону у Првој
савезној лиги, након чега
је расформиран. Поново
основани Железничар на-
ступао је у Четвртој зони. Маја 1958. Железни-
чар и Динамо фузионишу се у клуб под именом
Локомотива. Но, само годину дана касније Же-
лезничар је поново формиран и од тада почиње
успон овог популарног нишког клуба. Под вођ-
ством тренера Димитрија Губеревца Железни-
чар је, као првак Нишке зоне, у квалификаци-
јама изборио пласман у Другу лигу – Исток, у
којој је провео пет година. У Српској лиги
Екипа ФК Железничар пре Другог светског рата.

ЖЕЛЕЗНИЧАР, Стонотениски клуб.

Основан 14. фебруара 2002. Такмичи се у Дру-
гој лиги Србије. У екипи играју Драган Ђорђе-
вић, Горан Петровић, Горан Милутиновић,
Драган Јовановић. Године 2014. Клубу присту-
пају Жарко Закић из Пирота, који постаје играч
и тренер екипе, и петнаестогодишњи Алекса
Гацев, такође из Пирота, нова нада српског
стоног тениса и велико појачање за СТК Же-
лезничар. (Р. Ђ.)
ФК Железничар, 1957. [Р. Ђ.]

- 114 -

ФК Железничар, 1957. Слева: Тубић, Драгојевић, –,
Марковић, Стојановић, Митровић, Миленовић, Држајић,
Петровић, Ганић, Стојановић. [Р. Ђ.]
ФК Локомотива, 1958. [Р. Ђ.]
ФК Железничар, 1962. [Р. Ђ.]
играо је само једну сезону, јер је реорганизаци-
јом такмичења поново постао члан Друге лиге
– Исток. У сезони 1970/71. испада из Друге ли-
ге, након чега наступају године стагнације. Тек
1994, као првак Српске лиге – Исток, пласирао
се у Прву Б лигу, а затим и у Другу А лигу. Те
године Секција спортских новинара Ниша (в.)
прогласила је Железничар најбољим спортским
колективом Ниша, а његовог директора за ме-
наџера године. Такође, Спортски савез Ниша
(в.) доделио је Железничару своје највише
признање – Октобарску спортску награду (в.).
Од 1994. до 2002. Железничар је био друголи-
гаш, а од 2002. до 2009. члан Српске лиге. На
- 115 -
Ж
жалост великог броја нишких љубитеља фуд-
бала, из финансијских разлога и неразумевања
локалних власти, Железничар се угасио –
распустио је сениорски тим, док су млађе кате-
горије играча наставиле такмичење. (Д. М.)
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Џудо клуб. Настао 1981.
након одвајања такмичара из Џудо клуба Ниш
(в.), тада јединог џудо клуба у Нишу. Оснивачи
ЏК Железничар били су Ненад Младеновић,
Миле Роквић, Душан Ђорђевић, Славко Шепо-
вић и Славољуб Живадиновић. Након форми-
рања клуб је мењао име, најпре у ЈУ АК Желез-
ничар, а затим и у Злетово Железничар.
За двадесет година, колико је трајао, ЏК
Железничар остварио је веома успешне такми-
чарске резултате и постао
један од најуспешнијих
клубова у јужној Србији.
Такмичари Клуба пости-
зали су запажене спортске
резултате у Србији и Југо-
славији: године 1988. би-
ли су екипни победници
Купа Србије, а почетком
деведесетих, након пласмана у Прву савезну
џудо лигу Југославије, и вицешампиони Југо-
славије. Клуб је учествовао и у Евролиги, где је
забележио победу против Атине из Грчке, а
након тога, због новчаних проблема, одустао од
даљег такмичења.
Идејни творац, тренер и вођа Клуба био је
Ненад Младеновић, који је са већ оформљеним
такмичарима у том периоду освајао јуниорске и
сениорске медаље на државним првенствима
Југославије. Екипа за подухвате била је у саста-
ву: Слободан Стоиљковић, Братислав Станко-
вић, Мирсад Нуркић (в.), Станко Симоновић
(в.), Зоран Благојевић (в.), Изет Рађо, Зоран
Анђелковић, Милован Братић (в.), Љубиша
Анђелковић и Милосав Бадњар. Поменути так-
мичари постизали су запажене резултате у ју-
ниорској и сениорској конкуренцији. Издвојили
су се и појединци који су наступали за репре-
зентацију и, као позајмица, за друге клубове у
екипном првенству Југославије: Мирсад Нур-
кић (Босна Сарајево и Студент Београд), Изет
Рађо (Железничар Сарајево и Сава Београд),
Зоран Анђелковић (Бор), Зоран Благојевић
(Милиционар Београд), Милован Братић (екипа
ЈНА и Сава Београд), Милосав Бадњар (Вож-
довац Београд). Репрезентативци су били још и
Јовица Јовановић, Дано Пантић, Звонко Осмај-
лић. Врхунске резултате оствариле су и такми-
чарке клуба Ивана Стојковић (в.), Маја Младе-
новић и Маја Тасов.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
За име Клуба везује се и веома успешна
сарадња са припадницима Милиције и ЈНА, као
и одржавање традиционалних турнира који су
окупљали најбоље такмичаре Југославије.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
ЖЕЛЕЗНИЧАР 1949, Рукометни клуб. В.
ЖЕЛЕЗНИЧАР, Рукометни клуб.
ЖЕНСКИ РЕЛИ – НАГРАДА ЦАРИЦА
ТЕОДОРА. Спортски рекреативно-туристички
програм – такмичење жена из региона у поли-
гонској вожњи аутомобила. До сада је одржан
шеснаест пута у организацији Сафари клуба из
Ниша (в.). У програму традиционално учеству-
ју жене из Ниша и других градова, међу којима
су равномерно заступљене домаћице, жене из
медија, уметнице, жене политичари и др. Про-
грам има за циљ да учесницама програма и
гостима уз мало адреналина, спорта и такмиче-
ња пружи добру забаву и представи град Ниш
са делом његове културне и историјске башти-
не. Возачи су искључиво жене које имају во-
зачку дозволу Б категорије, а возила су без
ограничења у снази, али нису припремана за
рели трке. Број екипа које учествују у програму
ограничен је због програма, сатнице, медија и
планираних средстава.
Извор: Податке доставио Власта Станојевић, председник
Сафари клуба. (Н. Р.)
Старт Женског релија, 2012.
Извор: jugmedia.info
ЖИВАДИНОВИЋ (Севдимир) ДРАГАН
СЕНТА. Боксер, спортски радник. (Ниш, 10.
март 1959 – ). Завршио је основну и Средњу
грађевинску школу у Нишу. Боксом је почео да
се бави 1978. у Боксерском клубу Раднички
Ниш (в.), да би годину дана касније био преба-
чен у Напредак из Алексинца, филијалу БК
Раднички. Наступао је четири године за БК
Напредак у Другој боксерској лиги Србије. У
Раднички из Ниша враћа се 1983, а први већи
- 116 -
успех постиже освајањем
другог места у папир кате-
горији на Првенству Југо-
славије у Вуковару 1982.
Прву титулу првака држа-
ве освојио је 1983. у При-
штини и тако ушао у елиту
југословенског бокса. Исто
достигнуће, освајање ти-
туле првака Југославије,
остварио је 1987. и 1988,
док је 1985. освојио титу- Драган Живадиновић
лу екипног првака Југославије са БК Гоша из
Смедеревске Паланке.
Државни репрезентативац Југославије
постаје 1985, када је наступио на Првенству
Европе у Будимпешти и на мечу Југославија –
САД. Имао је 25 наступа за репрезентацију Ју-
гославије и на њима остварио скор од деветна-
ест победа и шест пораза. Звездани тренуци
његове каријере везани су за 1987. годину, у
којој је био учесник Светског купа у Београду,
победио на турнирима Београдски победник,
Златна рукавица и Златни гонг и освојио сре-
брну медаљу на Медитеранским играма у Лата-
кији (Сирија). Исте године избио је на пето
место светске ранг-листе у папир категорији и
освојио бронзану медаљу на Првенству Европе
у Торину (Италија). Бронзана медаља на
Првенству Европе донела му је и Национално
спортско признање Републике Србије – Драган
Живадиновић је једини нишки боксер који је
стекао то признање. У једном кратком периоду
(1994) бавио се и професионалним боксом.
Опроштајни меч боксовао је у Нишу 1997. про-
тив Радета Срезојевића из Прокупља, у оквиру
програма обележавања педесет година БК Рад-
нички из Ниша.
Драган Живадиновић са Националним спортским признањем.

После завршетка боксерске каријере, Дра-
ган Живадиновић се бавио спортским радом као
секретар БК Раднички од 1999. до 2007. (З. Мл.)
ЖИВАНОВИЋ, ИВАНА. В. Манић, Ивана.
ЖИВАНОВИЋ (Миливоје) НЕНАД. Фуд-
балски и скијашки тренер, соколац, професор
универзитета. (Параћин, 9. април 1946 – ).
Основну школу завршио у Параћину, гимназију
у Ћуприји, а Факултет физичког васпитања у
Београду. Одмах по окон-
чању студија (1969) запо-
слио се као професор фи-
зичког васпитања у Хе-
мијско технолошко-техни-
чкој школи у Параћину. У
овој школи радио је до
1975, када отпочиње ње-
гов рад на Студијској гру-
пи за физичко васпитање
Филозофског факултета у
Нишу (в.). Магистарски Ненад Живановић
рад одбранио је на Факултету за физичко
васпитање у Београду 1977, а докторирао је
1980. на Филозофском факултету у Нишу. На
истом факултету постаје асистент приправник,
а затим и асистент на предмету Методика фи-
зичког васпитања. По одбрањеној докторској
дисертацији, године 1981. биран је за доцента
на предмету Теорија физичке културе, а потом
и на Историји физичке културе. Године 1987.
постаје ванредни, а 1992. редовни професор.
Радећи на свом усавршавању, али и на раз-
воју физичке културе, односно спорта и физич-
ког васпитања, објавио је преко сто стручних и
научних радова и тринаест књига. Поље инте-
ресовања проф. др Ненада Живановића свакако
су теоријско-методолошка питања и философи-
ја физичког васпитања и спорта. Уз већ посто-
јеће и познате теорије развоја физичког васпи-
тања и спорта (биоцентризам, етноцентризам,
егоцентризам, антропоцентризам), осмислио је
и утемељио нову теорију развоја – теоантропо-
центризам. Овом теоријом развоја пажња се
усмерава ка личности ученика и спортисте (као
једној, јединственој и непоновљивој), а не пре-
ма индивидуи (сићушном атому, усамљеном
усред технолошке цивилизације).
Својим стручним и научним радовима, као
и дужим и краћим студијским боравцима у и-
ностранству, промовисао је своју струку, а у-
једно и Србију. То је нарочито дошло до изра-
жаја у ангажовању и раду у ФИЕП-у, најстари-
јој и најугледнијој међународној организацији,
основаној у Бриселу 1923, која окупља струч-
њаке из физичког васпитања и спорта. У тој
- 117 -
Ж
организацији није само делегат Србије већ и
члан Извршног одбора и председник Секције за
историју физичког васпитања и спорта. Пово-
дом обележавања деведесет година постојања и
рада ФИЕП-а (2013), ова организација је, изме-
ђу неколико стручњака, именовала Ненада Жи-
вановића за веома важну особу ФИЕП-а.
У својству руководиоца пројеката, реали-
зовао је неколико значајних истраживања у
области физичког васпитања и спорта. Као
гостујући професор радио је на Универзитету у
Скопљу и Приштини, а као професор по позиву
одржао је велики број предавања на универзи-
тетима у Србији и иностранству (Шведска,
Словачка, Румунија, Бугарска, Република Срп-
ска, Македонија).
Члан је редакција и главни и одговорни
уредник неколико стручних и научних часопи-
са (в. Спортски листови у Нишу). Као сарадник
Центра за научноистраживачки рад Српске
академије наука и уметности и Универзитета у
Нишу ради на реализацији два значајна пројек-
та. Потпредседник је Друштва педагога физич-
ке културе Србије (в.).
Фудбалом је почео да се бави у ФК Једин-
ство у свом родном граду Параћину. У овом
клубу прошао је све селекције и као гимназија-
лац почео да брани за сениорску екипу (1963).
После завршетка факултета све до преласка у
Ниш био је тренер млађих категорија клуба. У
Нишу се 1983. укључио у рад СК Ниш (в), где
је радио са алпском екипом скијаша. За десетак
година рада у овом клубу успео је да створи
неколико алпских првака СРЈ и Србије у сла-
лому и велеслалому. Имао је и једног алпског
скијаша кандидата за олимпијску селекцију СРЈ
(1992).
Носилац је многобројних признања и на-
града различитих организација и институција.
Три награде треба посебно истаћи: Златни крст
ФИЕП-а, одликовање које је у досадашњем
постојању ове организације добило свега пет-
наесторо стручњака, од тога само петоро из
Европе; Награда за животно дело у области фи-
зичке културе родног града Параћина; Свето-
савска награда Министарства просвете, науке и
технолошког развоја за 2013. годину.
Библиографија: Живановић, Н. (2011):
Апологија физичког вежбања. Ниш: Панопти-
кум; Живановић, Н. и сарадници (2010): Теори-
ја физичке културе. Ниш: Факултет спорта и
физичког васпитања; Миленковић, Д., Живано-
вић, Н. (2010): Параолимпијске игре. Ниш: Па-
ноптикум; Живановић, Н., Богдановић, Н.
(2009): Игра и реч. Ниш: Паноптикум; Живано-
вић, Н. (2009): Историја физичке културе. II
допуњено и измењено издање. Паноптикум,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Ниш; Живановић, Н., Савић, З., Милојевић, А.,
Милутиновић, Д., (2003): Алпско скијање –
техника, методика, психофизичка припрема,
Паноптикум, Ниш; Живановић, Н. (2000): При-
лог епистемологији физичке културе. II допу-
њено и измењено издање. Паноптикум, Ниш;
Живановић, Н., Живковић, И. (1997): Више од
игре, Византијско огледало, Ниш; Живановић,
Н. (1992): Спорт – узлети и падови, Вук Кара-
џић, Параћин; Живановић, Н. (1990): Прилог
епистемологији физичке културе, Маркетинг
агенција Машинац, Ниш; Живановић, Н.,
(1989): Основи теорије физичке културе, Фа-
култет физичке културе, Ниш; Живановић, Н.
(1987): Историја физичке културе, Универзи-
тет у Нишу, Ниш; Живановић, Н. (1980):
Ластиш – масовна дечија игра, НИП Парти-
зан, Београд. (Н. Р.)
ЖИВАНОВИЋ (Ненад) ПРЕДРАГ. Ски-
јаш, ски-тренер. (Параћин, 30. јун 1974 – ). У
Нишу завршио основну и
средњу школу и дипломи-
рао на Електронском фа-
култету. Ради у Рачунском
центру Факултета спорта и
физичког васпитања у
Нишу (в.).
Скијањем почиње да
се бави са седам година
као члан Скијашког клуба
Ниш (в.). Своју прву ме-
даљу, бронзану, освојио је Предраг Живановић
1986. на Првенству Србије у категорији млађих
пионира у алпској дисциплини слалом. То је би-
ла прва медаља са првенства Србије освојена за
Скијашки клуб Ниш од његовог оснивања. Од
тада Предраг осваја медаље на свим регионал-
ним такмичењима и првенствима Србије и СР
Југославије у периоду 1986–1993. У том периоду
постаје првак СР Југославије у алпским дисци-
плинама слалом и велеслалом. Године 1992. био
је кандидат за олимпијску селекцију СР Југосла-
вије у алпском скијању која је учествовала на
ЗОИ у Албертвилу (Француска). (И. М.)
ЖИВИЋ, ДРАГАНА.
В. Вујанић, Драгана.
ЖИВКОВИЋ, АЛЕК-
САНДАР. Фудбалер. (Ниш,
28. јул 1977 – ). Игра на
позицији везног играча. У
домаћем првенству насту-
пао је за ФК Раднички из
Ниша и за београдске клу-
бове Партизан, Рад, ОФК Александар Живковић
- 118 -
Београд, Обилић, Вождовац. У иностранству је
наступао за јапански Јубило Ивата и три кине-
ска клуба: Шандонг, Шенжен и Гуангжу.
Наступао је за репрезентацију Србије на Олим-
пијским играма у Пекингу 2008.
Извор: http://en.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Živković_(foot-
baller,_ born_1977). (Д. Мл.)
ЖИВКОВИЋ (Јован) АЛЕКСАНДАР.
Рукометаш, рукометни тренер. (Ниш, 16. но-
вембар 1946 – ). Прва спортска љубав био му је
фудбал. Играо је у млађим селекцијама Рад-
ничког (в.) у генерацији славног Драгана
Холцера (в.). Са четрнаест година окренуо се
рукомету и био један од великих талената чу-
вене школе Железничара (в.). Од првих дана
био је средњи бек, „плејмејкер“, креатор игре и
душа тима. За први тим Железничара заиграо је
са осамнаест година. Године 1969. са Зораном
Живковићем (в.) и Предрагом Кнежевићем пре-
селио се у Прибој на Лиму, где је остао до 1974.
Након тога носио је дрес лесковачке Дубочице,
да би се потом вратио у Железничар и био део
чувене екипе која је 1977. освојила Куп, а 1978.
играла у финалу Купа победника купова против
немачког Гумерсбаха у Дортмунду. Каријеру је
после градио у зајечарском Кристалу, где је
остварио и део тренерске каријере. Био је први
помоћник Зорану Живковићу приликом осва-
јања Купа Југославије 1985. Своје стручно зна-
ње претварао је у успехе и у Врању, али и у
иностранству: у Грчкој (Дукас), Кувајту, Ираку
(тренер репрезентације) и Бахреину. (Е. Ц.)
ЖИВКОВИЋ, АЛЕКСАНДРА. В. Ђорђе-
вић, Александра.
ЖИВКОВИЋ (Душан) АНА. Тенисерка.
(Ниш, 29. новембар 1965 – ). Завршила ОШ
Вожд Карађорђе, Средњу медицинску школу
Др Миленко Хаџић, смер физиотерапеутски
техничар, Медицински факултет у Нишу и Ме-
дицински факултет у Милану (Италија). У Бо-
лоњи специјализирала естетску медицину. У
Италији живела до 2007. Живи и ради као лекар
у Нишу.
Тенисом је почела да се бави са девет го-
дина у ТК Раднички Ниш (в.). Са дванаест го-
дина била првак Србије и учествовала на мно-
гим турнирима широм Југославије. Са четрна-
ест година играла Куп градова и Југо Куп у Ба-
ња Луци као представник Србије. Најбољи њен
резултат, поред титуле првакиње Србије, било
је девето место у Југославији до шеснаест го-
дина. Учествовала на универзитетским такми-
чењима у Софији (Бугарска). Радила кратак пе-
риод као тренер у ТК Раднички Ниш. Учество-

вала и освајала прва места на такмичењима у
тенису свих факултета медицине у Југославији.
(М. Т.)
ЖИВКОВИЋ (Александар) БОБАН. Ру-
кометаш. (Ниш, 28. октобар 1981 – ). Поникао
је у омладинској рукомет-
ној школи Железничара
(в.). Са тринаест година
почео је као пивотмен,
затим играо на позицији
бека, а афирмисао се као
лево крило. Са седамнаест
година дебитовао је за се-
ниорски тим Железничара
и његов дрес носио до
2006. У том периоду Же-
лезничар је освојио нацио- Бобан Живковић
нални куп (1999), а 2005. играо у четвртфиналу
Челенџ купа. Интернационалну каријеру оства-
рио је у Македонији, где је у дресу Металурга
из Скопља освојио две титуле првака и један
куп. Са овим клубом наступао је и у Лиги шам-
пиона Европе. Вратио се у Ниш, у тадашњи РК
Наисус (в.). Потом је две и по године провео у
београдској Црвеној звезди, да би се 2013. вра-
тио још једном у Железничар. Био је капитен
тима који је 2014. освојио Куп Србије и стекао
право наступа у ЕХФ купу, након чега је при-
ступио новосадској Војводини. (Е. Ц.)
ЖИВКОВИЋ (Ратко) БРАНИМИР. Ша-
хиста, спортски новинар. (Бела Паланка, 30.
април 1949 – ). Основну
школу, гимназију и први
степен Правног факултета
завршио је у Нишу. Цео
радни век, до пензиониса-
ња 2014. године, провео је
на спортској рубрици На-
родних новина (в.). Био је
заштитни знак овог днев-
ника кад је реч о шахов-
ским (не)приликама, не
само код нас већ и у свету. Бранимир Живковић
Шах је играо од малена, а први већи успех
остварио је на пионирском првенству Југосла-
вије у Ријеци, када је освоји друго место. Осам
година играо је успешно Прву и Другу савезну
лигу Југославије за нишки ШК Железничар (са-
да ШК Ниш) (в.). Од клубова играо је још за
нишки Студент, Јединство (Бела Паланка),
Јосип Колумбо (Ниш), Тимок (Зајечар), Еконо-
мист (Ниш) (в.) и Челин камен (в.), у коме је
још активан. Има звање мајсторског кандидата
ФИДЕ и шаховског судије. (Д. М.)
- 119 -
Ж
ЖИВКОВИЋ (Сима) ВОЈКАН. Плесач,
плесни тренер. (Ниш, 9. септембар 1962 – ).
Основну школу и Гимна-
зију Бора Станковић за-
вршио у Нишу. У раним
тинејџерским данима две
године тренирао одбојку.
Крајем седамдесетих у хо-
лу Техничких факултета
по први пут у Нишу поја-
вили су се плесни течајеви
плесног студија Давидов
из Београда, што је приву-
кло његову пажњу и тра- Војкан Живковић
сирало његов животни пут. Сву своју енергију
и најкреативнији део живота посветио је спорт-
ском и рекреативном плесу, у почетку волон-
терски, а касније и професионално.
На иницијативу двадесетак заљубљеника у
плес, 28. марта 1984. долази до формирања
Плесног клуба Степ (в.), коме се он већ у осни-
вању прикључује као први председник. Почет-
ком деведесетих, поред дужности председника,
постаје и главни тренер Клуба. Године 1991.
учествује у оснивању ЈССП (касније ПСЈ, тј.
ПСС – Плесни савез Србије), постаје члан
Председништва истог и значајно доприноси
настанку и развоју врхунског спортско-та-
кмичарског плеса у Србији и самог система
плесних такмичења, као спорта турнирског ти-
па. У три мандата био је потпредседник ПСС.
Тренер је многих каснијих државних првака и
освајача бројних медаља на домаћим и инос-
траним такмичењима. (С. У.)
ЖИВКОВИЋ (Томислав) ДЕЈАН. Атле-
тичар, тренер, професор физичког васпитања,
савезни атлетски судија. (Ниш, 15. децембар
1965 – ). Основну и средњу школу и Факултет
физичке културе (в.) завр-
шио у Нишу. Члан АК
Железничар Ниш (в.). Нај-
већи успех у атлетској ка-
ријери (спринт и троскок)
остварио је 1994. на Поје-
диначном првенству Југо-
славије за сениоре у Бео-
граду, где као члан шта-
фете 4 x 100 м осваја прво
место. На истом такмиче-
њу, али у Сарајеву 1991. Дејан Живковић
био је шести у троскоку, а у Београду 1993.
поправља пласман и осваја пето место. На фи-
налу Купа Југославије за сениоре у Нишу 1993.
такође је пети у троскоку (14,71 м). Као члан
репрезентације железничких клубова Југосла-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
вије такмичио се у троскоку на Првенству же-
лезничких клубова Европе у Варшави 1989.
Неколико пута био члан репрезентације цен-
тралне Србије. Дао је велики допринос свом
клубу учествујући у више дисциплина на екип-
ним првенствима државе: троскок, скок у даљ,
110 м препоне, 400 м препоне, штафетама 4 x
100 и 4 x 400 м.
По завршетку спортске каријере посветио
се тренерском позиву и у АК Железничар ради
као професионални тренер од 1998. до 2008.
Као стручњак за физичку припрему (кондицио-
ни тренер) са специјализацијом за кошарку и
тенис, тренирао је екипе КК Винер брокер (в.),
КК Ергоном (в.), КК Дубочица Лесковац, КК
Константин (в.) и сарађивао са најуспешнијом
нишком тенисерком Наталијом Костић (в.). Да-
нас ради као професор физичког васпитања у
Правно-пословној школи у Нишу. (Д. С., В. Г.)
ЖИВКОВИЋ (Витомир) ДОБРИЦА. Ру-
кометаш, професор универзитета. (Ниш, 26.
децембар 1953 – ). Основ-
ну школу и гимназију за-
вршио у Нишу. Филозоф-
ски факултет у Нишу –
Групу за физичку културу
(в.) завршио 1977. После-
дипломске студије уписује
фебруара 1979. и завршава
их у Београду 1983. Док-
торат наука из области
физичке културе стекао је
1987. на Филозофском фа- Добрица Живковић
култету у Нишу. Од 1979. ради на Филозоф-
ском факултету у Нишу као асистент приправ-
ник на предмету Теорија и методика коректив-
не гимнастике. Постаје доцент на истом пред-
мету 1979, ванредни професор 1993, а у звање
редовног професора биран је 1998. Био је декан
Факултета физичке културе, касније Факултета
спорта и физичког васпитања, у периоду 1999–
2000. и 2002–2012. У том периоду, уз помоћ СО
Нови Пазар, отвара одељење Факултета физич-
ке културе из Ниша у Новом Пазару (2003). Био
је председник Конференције декана факултета
физичке културе Подунавских земаља (2004).
Од 2012. проректор је Универзитета у Нишу.
Објавио је осам књига и монографија и преко
осамдесет стручних и научних радова.
Активно се бавио рукометом од 1967. до
1977. у Рукометном клубу Железничар из Ниша
(в.). У том периоду прошао је све селекције
клуба (пионирска, јуниорска, сениорска). (М. Ж.)
ЖИВКОВИЋ (Ђорђе) ДРАГОСЛАВ
МАКИ. Рукометаш, рукометни тренер. (Чап-
- 120 -
љина, 5. октобар 1954 – ). Почео је да игра у РК
Вулкан, који је, заправо, био саставни део Же-
лезничара (в.) и имао улогу да окупља таленто-
ване младе рукометаше. Веома брзо је Желез-
ничар у њему добио изузетног пивотмена, који
се потпуно предавао игри и екипи. Освојио је
са Железничарем три купа и играо у чувеном
финалу Купа победника купова 1978. За Б
репрезентацију Југославије одиграо је двадесет
утакмица, а за А селекцију седам. Тренерском
позиву посветио се 1988, а годину дана касније
почео је тренерску каријеру у Кувајту, где се и
данас (2014) налази. (Е. Ц.)
ЖИВКОВИЋ (Миодраг) ЗОРАН ТУТА.
Рукометаш, рукометни тренер, селектор. (Ниш,
5. април 1945 – ). Славни
рукометни голман и сва-
како најтрофејнији нишки
спортиста и тренер. Пони-
као је у Рукометном клубу
Железничар (в.), за који је
био регистрован већ са
петнаест година. После
Железничара бранио је
боје Црвенке, са којом је
освојио титулу првака
СФР Југославије, нацио- Зоран Живковић
нални куп и наступио у полуфиналу Купа шам-
пиона Европе. Након тога био је голман шабач-
ке Металопластике, ФАП-а из Прибоја и не-
мачког Нетелштета. У дресу репрезентације
Југославије наступио је 82 пута и освојио злат-
ну медаљу на Летњим олимпијским играма у
Минхену 1972. Пре тога, 1971, бранио је боје
репрезентације Света против селекције Швед-
ске. Као тренер Железничара из Ниша учество-
вао је у освајању четири национална купа. Био
је тренер историјске генерације Железничара
која је играла у финалу Купа победника купова
Зоран Живковић (десно) на ОИ у Минхену 1972.

Зоран Живковић (лево) обраћа се играчима Железничара пред
меч са Гумерсбахом. [НН]
1978. против славног Гумерсбаха. Тада је Зоран
Живковић наступио и као голман. Живковић је,
као шеф стручног штаба, био заслужан и за
освајање другог места у домаћем шампионату
1998. Као тренер Металопластике освојио је
титулу шампиона Европе 1985. и једном је са
Шапчанима наступио у финалу Купа шампио-
на. Са Металопластиком је освојио две титуле
државног првака и један куп. Као тренер репре-
зентације Југославије освојио је сребрну меда-
љу на Светском првенству у Немачкој 1982.
Две године касније, дакле, 1984, био је тренер
репрезентације СФРЈ која је освојила злато на
Летњим олимпијским играма у Лос Анђелесу.
Успех је поновљен и на Светском првенству у
Швајцарској 1986, када је Југославија такође
била прва. У ризници медаља Зорана Живкови-
ћа налазе се и бронзане медаље са првенства
Европе 1996. и Светског првенства 1999. Као
тренер репрезентације Египта два пута је осва-
јао титулу шампиона Африке, а са Кувајтом
био првак Азије. Многи га сматрају једним од
најбољих рукометних тренера света свих вре-
мена. За успехе у рукомету награђен је бројним
признањима, међу којима су Орден заслуга за
народ са сребрним зрацима и Мајска спортска
награда (в.). (Е. Ц.)
ЖИВКОВИЋ (Божидар) МАРКО. Тени-
сер, тениски тренер. (Ниш, 23. март 1987 – ).
Завршио Основну школу
Цар Константин и Гим-
назију Бора Станковић у
Нишу; дипломирао, а за-
тим стекао и MBA дипло-
му на универзитету North
Carolina State University.
Такмичарску каријеру
започео је средином деве-
десетих година. Као играч
био је победник великог
броја турнира у држави, Марко Живковић
- 121 -
Ж
налазећи се међу најбоље рангираним тенисе-
рима. Такмичио се и на међународној сцени,
појављујући се на светској јуниорској ITF ранг-
листи, и играјући турнире за АТP листу. Био је
члан
екипе ТК Раднички из Ниша (в.) у свим узра-
стима. Освајач је екипног првенства државе за
дечаке до четрнаест година, а као дугогодишњи
првотимац сениорске екипе ТК Раднички два
пута је освојио треће место у првој савезној ли-
ги Србије. Каријеру је од 2007. са успехом
наставио у Сједињеним Америчким Државама,
где је добио тениску стипендију и наступао за
Troy University у Алабами, колеџ I Дивизије у
познатој NCAA лиги, и колеџ II Дивизије у Се-
верној Каролини.
Поред успеха у такмичарској каријери, по-
казао је резултате и као тренер. Радећи у неко-
лико тениских и кантри клубова у САД, водио
је јуниоре до својих првих титула. Више година
ради у North Carolina State University тениској
академији.
Активан је и у хуманитарном раду кроз
организацију Ротари Интернационал. Један је
од оснивача Ротаракт Клуба Ниш-Константин
Велики (2007), са којим је до сада учествовао у
десетинама пројеката за помоћ нишкој заједни-
ци. Од 2012. члан је и организационог тима
RYLA North America Conference, где је тренутно
директор финансија. Живи и ради у Северној
Каролини, САД. (М. Т.)
Марко Живковић
ЖИВКОВИЋ (Добривоје) НИКОЛА. Те-
нисер, тениски тренер. (Ниш, 17. април 1977 – ).
Почео је у Тениском клубу Раднички (в.) 1985.
и провео на теренима поред Тврђаве дванаест
година. Највећи играчки успех била му је титу-
ла јуниорског државног првака (до осамнаест
година) освојена 1995. Био је истакнути члан
јуниорске екипе Радничког, која је две године
заредом (1994. и 1995) била екипни државни
првак. У Немачку се преселио 1997. и постао
члан оберлигаша Спаихингена. Играо је за овај
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

клуб на „првој плочи“, и то веома успешно. и Средњу електротехничку школу Мија Ста-
Освојио је и титулу сениорског појединачног нимировић (V степен) завршио у Нишу. Цео
првака покрајине Баден- радни век провео у фабрици ЕИ Телевизија у
Виртемберг. Тренерским Нишу. У пензију одлази 2005.
позивом почео је да се ба- Фудбалску каријеру започео у пионирима
ви још као играч, када је Трговачког из Ниша, наставио у подмлатку
имао двадесет година. У Слоге (в.), а као сениор стандардни је првоти-
Нишу је основао Тениску мац ФК Младост, ЕИ Младост (в.) и Слога из
академију Живковић (в.). Ниша. Каријеру завршио у
Под његовим стручним ФК ЕИ Младост и посве-
надзором стасавају бројни тио се тренерском позиву.
тениски таленти, како у Тренирао је фудбалске
клубу, тако и у репрезен- екипе ФК ЕИ Младост,
тацији Србије. Био је се- Никола Живковић Слога, ЕИ Борац (Брзи
лектор екипе млађих јуниора (до шеснаест го- Брод) и Цар Константин.
дина), која је 2010. у Француској освојила треће Од 1980. до 2012. ради у
место на екипном Европском првенству, док је ФС Ниша (в.) и ФСРИС
2011. на Светском првенству за тенисерке до (в.). Добитник је великог
четрнаест година селекцију наше земље довео броја признања за велики
до златног одличја. (Е. Ц.) допринос развоју и попу- Светислав Живковић
ларизацији фудбала Ниша, региона и Србије. У
ФС Ниша обављао је велики број послова и
функција у разним телима и органима (секретар
удружења фудбалских тренера ФС Ниша,
секретар Удружења фудбалских тренера Регио-
на источне Србије, секретар Стручног одбора
ФС Ниша, члан УО ФС Ниша, секретар свих
селекција ФС Ниша, селектор ФС Ниша и др.).
(А. Б. Ф.)

ЖУГИЋ (Петар) ВЕСНА. Кошаркашица.

Женска јуниорска репрезентација у тенису (Николина Јовић,
Ивана Јоровић и Тамара Томић), првакиње света 2011, са
селектором Николом Живковићем. Извор: b92.net
ЖИВКОВИЋ (Вукашин) СВЕТИСЛАВ
ЦЕНЕ. Фудбалер, фудбалски радник. (Ниш, 14.
октобар 1942 – ). Основну школу Моша Пијаде
(рођ. Радовановић; Ниш, 17. септембар 1957 – ).
Дипломирала на Студијској групи за физичко
васпитање Филозофског факултета у Нишу (в.).
Дванаест година играла кошарку у Студенту
(в.). Прве квалификације за Прву лигу играла
1974. Стално била на ширем списку сениорске
репрезентације, наступила на једној Балканија-
ди у сениорској конкуренцији и Купу Лилијане
Ронкети, а у млађим категоријама, као пионир-
ка, била друга у Југославији. (З. Ст.)

- 122 -
 З
ЗБОР АТЛЕТСКИХ СУДИЈА. В. Атле-
тика у Нишу (историјат).
ЗБОР БОКСЕРСКИХ СУДИЈА. Судиј-
ска организација формирана у оквиру Нишког
боксерског подсавеза 28. новембра 1950. Прва
звања савезних боксерских судија стекли су
Сретен Васић и Чедомир Стојановић, а Милош
Коцић и Миодраг Стевчић стекли су звања бок-
серских судија. У наредних десетак година прве
нишке судије делиле су правду на неколико
стотина мечева, међу којима су били и интер-
национални мечеви БК Раднички.
Сретен Васић (лево) и Миодраг Стевчић (десно),
прве боксерске судије из Ниша.
За њима следи генерација судија: Сава
Драпшин, Богдан Филиповић, Миодраг Марко-
вић, који карактеришу шездесете године као
веома квалитетни делиоци правде у рингу. Сава
Драпшин постаје један од водећих судија у Ју-
гославији, а касније остварује веома богату су-
дијску каријеру.
Године 1961. стасава још једна генерација
судија у Нишу: Властимир Тричковић, Сретен
Станковић и Живојин Томић, који су, поред
суђења, били и дугогодишњи функционери
Скупштине и управних тела Боксерског клуба
Раднички Ниш. Збор боксерских судија постаје
судијска организација при Боксерском савезу
југоисточне Србије.
Наилази генерација младих ентузијаста ко-
ји веома брзо стичу поверење старијих колега и
уз адекватна судијска звања остављају видан
траг у боксерском спорту ондашње Југославије:
Петар Ђорђевић, Зоран Филиповић, Светозар
Симић, Ненад Стефановић, Радомир Ранковић
и др.
- 123 -
Своју шездесетогодишњицу, нажалост, су-
дијска организација обележила је само са јед-
ним ЕАБА судијским звањем, чији је носилац
Живан Симић. (С. С.)
ЗДРАВКОВИЋ (Александар) ЈОВИЦА.
Атлетичар, тренер, међународни атлетски суди-
ја, професор физичког васпитања. (Алексинац,
6. септембар 1957 – ). Јуниорски и сениорски
репрезентативац Србије у атлетици у спринту
(100, 200, 400 м). Освојио више медаља на
првенствима Републике Србије и Југославије,
више медаља на првенствима Универзитета и
друго место на Дифовијади у Сарајеву 1980. у
трци на 400 м. Као тренер радио са спринтери-
ма и скакачима, и имао више првака државе и
републике. Године 1987. проглашен најбољим
тренером за спринт и био тренер јуниорске
спринт репрезентације. У школском спорту
освајао више пута Првенство републике у атле-
тици са мушким и женским екипама ОШ Бу-
бањски хероји и прво место у републици са е-
кипом малог фудбала. Радио као тренер у АК
Железничар (в.) од 1981. до 1991. и као профе-
сор физичког васпитања у ОШ Бубањски хероји
од 1991. до данас. Председник Савеза за школ-
ски спорт Града Ниша (в.) од оснивања до да-
нас. Добитник Сребрне плакете и дипломе У-
СОФК Ниш (в.) 1979, Захвалнице за допринос у
спорту СОФК Ниш (в.) 1981. и Повеље Савеза
за школски спорт и олимпијско васпитање
Србије 2010. (Д. С.)
ЗДРАВКОВИЋ (Славољуб) МИРОЉУБ.
Рукометаш, рукометни тренер. (Прокупље, 3.
мај 1951 – ). Почео као ле-
во крило, и то са свега се-
дамнаест година (1968). У
Железничару (в.) играо до
1979, дакле, једанаест се-
зона, од тога осам у Првој
лиги. Учествовао је у осва-
јању националног купа
1977. и у финалу Купа по-
бедника купова 1978. Две
године (1979–1981) носио
је дрес зајечарског Кри- Мирољуб Здравковић
стала, а потом започео тренерску каријеру у
Женском рукометном клубу ДИН (в.). Две на-
редне сезоне био је тренер рукометашица Леде
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
из Књажевца, да би у сезони 1985/86. био по-
моћник Зорану Тути Живковићу (в.) у Желез-
ничару. Следи једна сезона у Кувајту и одличан
рад са млађим селекцијама, а онда ангажмани у
Мајданпеку, Куршумлији, Алексинцу и, на кра-
ју, нишком Радничком (в.), где је тренутно ко-
ординатор омладинске школе. Од 1983. до 1985.
био је тренер омладинске репрезентације Србије
(до осамнаест година), која је три пута освајала
турнир република и покрајина СФРЈ. (Е. Ц.)
ЗЕН, Кик-бокс клуб. Основан је 2006.
Оснивач клуба је Никола Димковски, председ-
ник и један од најактивнијих и најпознатијих
такмичара клуба.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
ЗИМСКИ УСПОН НА ТРЕМ. Једна од
најатрактивнијих и најзахтевнијих планинар-
ских акција у Србији, коју традиционално
организује ПК Железничар из Ниша (в.). Први
пут је одржана 1996. Временом је прерасла у
једну од најмасовнијих планинарских акција у
Србији. На седамнаестом Зимском успону на
Трем било је око 1500 учесника. Акција има
међународни карактер. Редовно долазе гости из
Бугарске, Македоније, Словеније, Босне, Црне
Горе итд.
Са 19. зимског успона на Трем, 21. фебруар 2015. Део од
Девојачког гроба до Трема на Сувој планини.
Извор: ФБ страна ПК Железничар.
Акција захтева добру физичку и психичку
припремљеност и неопходну зимску планинар-
ску опрему. Треба препешачити више од 20 км
и савладати висинску разлику од 1400 м. Нано-
си снега и временске прилике могу задавати
велике тешкоће приликом успона. О безбедно-
сти акције старају се водичи Железничара, при-
падници Водичке службе Планинарског савеза
Србије и Горска служба спасавања.
Извор: Податке доставио др Саша Пантелић. (Н. Р.)
- 124 -
ЗОРАН РАДОСАВЉЕВИЋ, Једриличар-
ски клуб. Као прва једриличарска спортска
организација на овим просторима, Клуб је
формиран са циљем популаризације, омасов-
љавања и развоја једрили-
чарског спорта на води. ЈК
Зоран Радосављевић ре-
гистрован је у Министар-
ству омладине и спорта 9.
новембра 1999. и, уз по-
моћ ЈСС и предавача са
Војне академије, почео да
организује прве едукатив-
не курсеве и обуку како у области спортског
једрења на води тако и у домену рекреативног
једрења на бродовима крсташима.
Клуб носи име мајора Зорана Радосавље-
вића (26. фебруар 1965 – 26. март 1999), нај-
млађег пилота ВЈ на авиону Миг 29 и водећег
стручњака у нашој земљи из области сателит-
ске навигације, који је, као страствени једрили-
чар, издао више публикација из области једри-
личарског спорта и сателитске навигације.
Данас Клуб успешно води школе једрења
на неколико типова спортских једрилица, бро-
довима крсташима, школу једрења на дасци,
као и курсеве астрономске и терестричке нави-
гације. Своју обуку за сада базира на Бован-
ском и Облачинском језеру. За врло кратко
време такмичари нишког клуба као репрезента-
тивци наступали су на европским и балканским
првенствима и достојно представљали Ниш на
међународним клупским такмичењима у Сло-
венији, Италији, Мађарској, Грчкој, Бугарској и
Македонији. ЈК Зоран Радосављевић помогао је
и формирању нових клубова на Власинском
језеру и акумулацији Сават код Димитровграда.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
Чланови ЈК Зоран Радосављевић.
 И
ИГИЋ (Славољуб) НАТАША. Одбојкаши-
ца, тренер, професор физичког васпитања. (Ниш,
30. март 1967 – ). Играла за ЖОК Студент (в.) и
ЖОК Црвена звезда, са којим 1986. осваја Куп
Југославије и треће место на Купу ЦЕВ. Била је
чланица јуниорске репрезентације од 1982. и
учествовала на три европска првенства за јуни-
орке. Од 1987. наступа за сениорску репрезен-
тацију, са којом је учествовала на Универзија-
ди у Загребу. Каријеру завршила 1990. због
повреде. Од 1995. ради као професор физичког
васпитања у ЕТШ Никола Тесла, а у сезони
2000/01. била је тренер ЖОК Студент. (Д. С.)
ИГЊАТОВИЋ (Добривоје) БРАТИСЛАВ.
Џудиста, тренер џудоа. (Ниш, 3. новембар 1957
– ). Војну гимназију Братство–јединство
завршио 1976. у Београду. Од 1976. до 1978.
студирао је на Војној академији КОВ Београд
коју је напустио и уписао паралелно Филозоф-
ски и Економски факултет у Нишу. Дипломирао
је на Студијској групи за физичко васпитање
Филозофског факултета у Нишу (в.), а магис-
трирао на Универзитету у Источном Сарајеву.
Мајстор је џудо спорта 2. дан и џудо тре-
нер. У џудо спорту постигао је резултате и као
спортиста и као тренер у
свим узрасним категорија-
ма, од регионалних до
државних и међународних
признања. Џудо је почео да
тренира 1971. у Џудо клу-
бу Ниш (в.). Наредне годи-
не прелази у Џудо клуб
Партизан Београд, за који
се такмичи у Џудо лиги
СФР Југославије. Освајао
је медаље на војним првен- Братислав Игњатовић
ствима, купу Србије, турнирима у СФРЈ. Његови
ученици постижу завидне резултате на домаћим
и међународним такмичењима.
Организује традиционалне међународне
спортске манифестације: Куп Нишка Бања и Вук
Опен у џудоу (в.), као и Градски триатлон куп.
У Спортском центру Чаир (в.) радио је као
управник базена (в.), управник хале (в.), управ-
ник стадиона (г.), директор Центра. Председник
Асоцијације спортских центара Србије у ман-
дату од 2011. до 2015. У Барселони на конфе-
ренцији Међународне асоцијације менаџера
управљача инфраструктуром за спорт и рекреа-
- 125 -
цију (IASLIM) изабран је за члана Извршног
одбора IASLIM у мандату од 2010. до 2014. Тре-
нутно ради као стручни сарадник у СЦ Чаир.
Извор: Податке доставио Братислав Игњатовић, председник
Џудо клуба Вук. (Н. Р.)
Братислав Игњатовић (лево) и Ивана Игњатовић (у средини)
са најмлађим такмичарима Џудо клуба Вук.
Извор: ФБ страница ЏК Вук.
ИГЊАТОВИЋ (Јован) ИВАНА. Џуди-
сткиња, професор физичког васпитања. (рођ.
Стојковић; Ниш, 1. фебру-
ар 1979 – ). У Нишу завр-
шила основну и средњу
школу и дипломирала на
Факултету спорта и физич-
ког васпитања (в.). Џудоом
је почела да се бави 1990.
у Џудо клубу Железничар
(в.). Већ од 1991. почиње
врло успешну спортску
каријеру освајањем меда-
ља у пионирској конку- Ивана Игњатовић
ренцији, а 1994. постаје кадетски првак Србије
и улази у репрезентацију Србије. Била је јуниор-
ски првак државе 1995. и 1996. и стални члан
репрезентације. Од 1998. до 2002. чак пет пута је
била првакиња Србије у категоријама до 48 и до
52 кг. У 2002. била је сениорски првак Балкана, а
у том периоду наступа као стални члан репре-
зентације Србије на првенствима Европе у Ва-
љадолиду, Вроцлаву и Монаку. Екипно осваја
титулу првака државе са Џудо клубом Олимп из
Београда 1998. и Академиком из Никшића 2003,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
а са Џудо клубом Милиционар из Београда
2001. осваја друго место. Од 2003. до 2011.
тренер је у Џудо клубу 92 из Ниша, а 2011.
постаје тренер у Џудо клубу Вук из Ниша (в.).
Од 2008. је и савезни џудо судија. Секција
спортских новинара (в.) прогласила је спорти-
сткињом јуниором Ниша за 1997. и спортистом
Ниша (в.) 1999. и 2000.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
Ивана Игњатовић (пета слева) на Првенству централне
Србије за јуниоре, 2012.
Извор: ФБ страница ЏК Вук.
ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ НИША.
В. Спортске награде у Нишу.
ИЗВИЂАЧКИ ПОКРЕТ У НИШУ
(историјат). В. Савез извиђача Града Ниша.
ИЗЛЕТИШТА У НИШУ И ОКОЛИНИ.
Апеловац. Насеље у јужном делу Ниша,
поред Нишке пиваре, названо по индустријалцу
Јовану Апелу, који је 1884, откупивши земљу
под Горицом, из Алексинца на то место пресе-
лио фабрику пива. Крајем XIX века Апеловац
постаје једно од излетишта Нишлија. Уз фабри-
ку је изграђен ресторан са великом летњом
баштом, а поред ње стрелиште (в.).
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
Поглед са Апеловца на комплекс СЦ Чаир.
Извор: serbia-locations.rs
- 126 -
Бојанине воде. Туристичко-рекреативни
комплекс Бојанине воде представља највеће
излетиште Ниша, са основним садржајима за
планинарење, зимске спортове и различите
врсте рекреације у природи. Налази се на се-
верној страни Суве планине, 25 км од центра
Ниша. Са Бојаниних вода полази више плани-
нарских стаза, од којих су најзначајније оне ко-
је воде до врхова Суве планине: Трем (1810
м/нм), Соколов камен (1.523 м/нм) и Мосор
(985 м/нм).
Објекти Скијашког клуба Ниш на Бојаниним водама.
Комплекс Бојанине воде грађен је иниција-
тивом Скијашког клуба Ниш (в.), подржаном
Одлуком Скупштине општине Ниш о присту-
пању изради Просторног плана подручја посе-
бне намене Бојанине воде (19. септембар 1983).
Просторним планом обухваћено је 720 хектара,
од села Горња Студена до граница са општина-
ма Бела Паланка (Белишка чука) и Гаџин Хан
(венац Суве планине и врх Соколов камен). У
средишту тог простора налази се извор Бојани-
не воде, у чијој су близини Планинарски дом
Студенац (в.) и Ски-кућа Ниш (в.), са Орловом
чесмом. Раније је поред самог извора постојао и
Планинарски дом (в.) Планинарског савеза
Ниша (в.), који је настрадао у пожару фебруара
2006.
Најмаркантнији објекат Бојаниних вода је-
сте скијашка такмичарска стаза Соколов камен,
дугачка 900 м, са висинском разликом од 340 м
(810 – 1.150 м/нм) и нагибом од 43%, што је
чини најстрмијом скијашком стазом у Србији.
У периоду од 2003. до 2014. Скијашки
клуб Ниш организовао је највећу добротворну
акцију у историји Ниша, у којој је око 300 до-
натора помогло да се уреде спортска стаза Со-
колов камен и дечја Пантина стаза, полигон за
скијашку обуку Студенац и посебна стаза за
санкање. Постављени су рефлектори на дечјим
стазама и започетом кошаркашком терену.
 И

Каптиран је извор на скијашкој стази Соколов

камен и направљена је Орлова чесма са пет
точећих места, као израз захвалности свим
добрим људима који су допринели уређењу Бо-
јаниних вода. Непосредно уз чесму саграђена је
Ски-кућа Ниш као дечје планинско одмаралиш-
те. Од Ски-куће Ниш до врха вучнице Соколов
камен, у дужини од око два километра,
направљен је шумски пут, који је посебан иза-
зов за излетнике.
Скупштина Града Ниша је 14. јула 2014.
усвојила План детаљне регулације Ски центра
Бојанине воде као дела Туристичко-рекреатив-
ног комплекса, којим се предвиђа проширење
постојећих скијашких стаза и изградња нове
рекреативне стазе Бојанине воде. У подножју
скијашких стаза предвиђена је изградња пар-
кинга и два хотела. Припремљен је и План де-
таљне регулације пута Плоча – Бојанине воде,
којим би Бојанине воде биле повезане са ауто-
путем (Коридор 10). (З. М.)
Бубањ. Северозападна коса брда Горица,
јужно од Ниша. Захвата веома велики простор
површине 7 км². На највишој тачки узвишења
(310 м/нм) налази се спомен-парк површине
девет хектара. У средњем делу спомен-парка
1963. изграђен је споменик у облику три песни-
це од армираног бетона, у знак сећања на стра-
дања у току Другог светског рата. У близини
споменика налазе се веће травнате и земљане
површине, уређена шеталишта, као и изграђена
игралишта за мали фудбал, рукомет, одбојку и
кошарку, а на самом ободу спомен-парка нала-
зе се и терени Тениске академије Живковић (в.).
Земљани терен за рукомет и мали фудбал на Бубњу.
број људи са санкама, па чак и оне који на овом
месту покушавају да направе прве кораке на
скијама. (Ред.)
Габровачки манастир. Једно од најстари-
јих и најпознатијих излетишта Нишлија до
Другог светског рата. Налази се на око два ки-
лометра јужно од нишког села Габровац у под-
ножју Селичевице. Манастирским комплексом
доминира црква Свете Тројице, подигнута
1835. Габровачки манастир имао је значајну
улогу све до ослобођења Ниша од Турака и био
је центар завереника и бораца за слободу срп-
ског народа из Ниша и ближе и даље околине.
У манастирској порти 1923. године подигнута
је спомен-чесма у спомен на 188 палих ратника
околних села у ратовима 1912–1918.
Габровачки манастир је био познато и врло
посећено излетиште Нишлија у времену од
ослобођења од Турака па све до почетка Другог
светског рата. У самој порти, а и у његовој нај-
ближој околини, Нишлије, представници др-
жавних и приватних надлештава и корпорација,
ђаци, чланови разних спортских и националних
дружина одлазили су организовано на Ђурђев-
дански уранак, као и за бадњак на Бадњи дан.

Терени за кошарку, одбојку и мали фудбал на Бубњу.

Због уређених стаза и добре конфигурације

терена овај простор веома је погодан за шетњу
и рекреативно трчање. На Бубњу се често орга-
низују пролећни кросеви, а на уређеним игра-
лиштима и спортско-рекреативна такмичења. У Габровачки манастир.
току зимског периода могуће је видети велики Извор: Туристичка организација Ниш.

- 127 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Манастир је стављен под заштиту закона 1986. (партизанска база) овог дела југоисточне Срби-
Лит.: Б. Андрејевић, Споменици Ниша, Просвета Ниш 1996, је, Каменички вис је 1986. стављен под заштиту
стр. 122–123. (Ред.) закона. Поред асфалтног пута између Каменице
и Каменичког виса ГО Пантелеј уредила је из-
Горица. Некада познато излетиште, брд- летнички простор поред изворишта Дабило.
ски простор на јужној страни Нишке котлине, Извор: www.visitnis.com/kamenicki-vis.
са мањим долинама (Кованлучка, Бубањска и Лит.: Енциклопедија Ниша, том I, Ниш 1995, стр. 65; Б.
др.) и више речних тераса, апсолутне висине Андрејевић, Споменици Ниша, Ниш 1996, стр. 271–272; Нишки
333–350 м. лексикон, Београд 2011, стр. 221; (Ред.)
Варошки Турци и раја држали су на Гори-
ци комплексе винограда, њива и шума. У вино-
градима су доминирале „куће за одмор“ са ку-
хињом, собом за спавање и обавезним вењаком
(терасом) обраслим бршљаном. Брдо је ожив-
љавало лети и у јесен, када су почињала грој-
зебрања. Периферију вароши, све до после
Првог светског рата, одвајала су од брда пивара
Јована Апела, циглана Лаф, црква Св. Николе,
велики расадник, Старо гробље и касарна под
Горицом. Обриси периферије са радничким ку-
ћама изнад ове линије почели су се оцртавати у
периоду 1928–1940. На врху Горице, дуж пута
за село Доње Власе, уз бочне пољске путеве и на
простору Турског шанца и Марковог калеа, не-
кадашњег омиљеног школског излетишта, никло
је од 1968. до 1970. велико викенд-насеље.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.

Каменички вис. [Б. Т.]

Поглед на Ниш са Горице.

Извор: skyscrapercity.com
Каменички вис. Једнодневно излетиште
удаљено 14 км северно од центра Ниша у бли-
зини села Каменица. Налази се на 750–800 м/нм
на планинском венцу Калафата (Сврљишке
планине). Након Другог светског рата постаје
омиљено излетиште радника Ниша, а нарочито
је било посећено за време првомајског уранка.
Касније је направљен и ресторан са лепим бун-
галовима као једно од синдикалних одмара-
лишта радника Ниша. Данас је у функцији ло-
вачки ресторан, док су бунгалови запуштени.
Године 1948. подигнут је споменик у виду ка-
пеле, као успомена на значајне датуме и борце
из овог краја изгинуле током НОР-а. Као једно
од најзначајнијих историјских места из НОР-а
Мали Јастребац. Планина Мали Јастребац
удаљена је од Ниша 34 км. Покривена је густом
шумом, а на 700 м/нм налази се излетиште, на
коме је Електронска индустрија изградила
одмаралиште отвореног типа, које годинама
није у функцији. Простор Малог Јастрепца поз-
нат је по богатству дивљачи, тако да је на тере-
нима ове планине лов врло популарна актив-
ност. У близини одмаралишта налазе се уређе-
ни терени и справе за игру деце, акумулационо
језеро које пружа могућности за активности на
води, као и Таткове земунице, споменик из до-
ба НОР-а. (Ред.)
Облачинско језеро. Излетиште Нишлија,
Прокупчана и мештана Добрича. Природно је-
зеро на 273 м надморске висине на територији

- 128 -
 И

и вештачког Крајковачког језера пружа могућ-

ност за одмор, ловни и риболовни туризам, ло-
горовања и планинарења.
Лит.: Енциклопедија Ниша, том I, Ниш 1995, стр. 157;
www.merosina.org.rs/turizam. (Ред.)

Плаже на Нишави. Међу излетиштима

Ниша након Првог светског рата, током летњих
месеци биле су врло популарне и посећене
природне (неуређене) плаже на Нишави. Гле-
дано од ушћа Нишаве у Јужну Мораву узводно,
у међуратном периоду Нишлије су одлазиле ка
градској периферији како би се сунчале и рас-
хлађивале купајући се на Тасковом јазу, код
Ледене стене, на плажи узводно од Медоше-
Поглед на Мали Јастребац са пута између Рибарске Бање и вачког моста.
села Вукање.
Извор: panoramio.com
општине Мерошина у близини села Облачина,
удаљено двадесетак километара западно од
Ниша, испод јужних падина Малог Јастрепца.
Шездесетих година ХХ века изграђен је јавни
базен у наставку језера дужине скоро 100 м,
терен за кошарку и фудбалско игралиште, као и
мали мотел са бунгаловима на обали. У то вре-
ме започиње и изградња викендица по ободу
језера. Седамдесетих година било је једно од
најпосећенијих и најомиљенијих дневних изле-
тишта Нишлија, Прокупчана и житеља свих Плажа код Медошевачког моста. [А. Б. Ф.]
околних места. Средином осамдесетих година
објекти су запуштени. Тек почетком XXI века Још узводније, нарочито је била посећена
околина језера се поново уређује, прочишћена „градска“ плажа код Железничког моста. Тачни-
је обала и направљена висока земљана брана, а је, плажа се налазила на десној обали и шљунко-
и бунгалови су делимично реновирани. На језе- витом спруду у десном делу корита Нишаве
ру се током године одвијају манифестације из- одмах низводно од Железничког моста, а код
виђача и поречана, као и такмичења спортских ондашње Гумаре (старог Вулкана) и Кожаре.
риболоваца. Поред језера ради мотел са ресто- Нарочито је било узбудљиво посматрати иску-
раном и собама за преноћиште, као и бунгало- сне и храбре пливаче, који су скакањем са Же-
ви. У непосредној близини Облачинског језера лезничког моста у Нишаву остављали без даха
изграђени су и спортски терени за кошарку, остале посетиоце ове популарне нишке плаже.
мали и велики фудбал и тениски терен. Обла-
чинско језеро са близином Малог Јастрепца (в.)

Плажа код Железничког моста.

[НН]

Врло позната и посећена природна плажа

била је и она на Кривом виру, на левој обали
Поглед на Облачинско језеро са бране (јужна страна). Нишаве узводно од Јагодинмалског моста, а
Извор: panoramio.com нарочито на потезу од леве обале данашњег

- 129 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Плажа код Ледене стене. На слици: Миливоје Милошевић,
власник фотографије. [А. Б. Ф.]
пешачког моста код Градске топлане Криви вир
до ушћа Габровачке реке у Нишаву. Ова плажа
била је врло посећена, нарочито након Другог
светског рата. Почетком августа 1958. Срески
туристички савез Ниша поставио је двадесет
кабина за пресвлачење, осам тушева и шест че-
сама са пијаћом водом, а радио је и бифе. Раз-
говарало се и о изградњи рекреационог центра.
Међутим, већ око 1964. изграђени објекти били
су запуштени и демолирани.
Узводно од једне од најпосећенијих
нишких плажа на Кривом виру била је плажа на
Ђачком острву, која се простирала узводно од
ушћа Габровачке реке и друмског бетонског
моста у Дуваништу, данашњег друмског моста
на Булевару Медијана до фабрике воде ЈКП
Наисус. Ова природна и неуређена плажа оби-
ловала је опасним подводним стенама (преча-
гама и удубљењима) у којима је нашло смрт
више купача. Врло карактеристично и опасно
место на плажи Ђачко острво била је позната
Жута стена.
Још узводније, источно, изван Ниша, испод
саме Нишке Бање и раскрснице пута и желез-
ничке пруге у близини „бањске рампе“, била је
плажа и излетиште Женева (ранији назив
Чивлик), удаљена 9,5 км од центра Ниша и 1,4
км од центра Нишке Бање. Простор Женеве
постао је привлачно излетиште и купалиште
Нишлија нарочито након увођења трамвајског
саобраћаја између Ниша и Нишке Бање 1930.
Простор је био раван, травнат, са дрвећем и
добром хладовином, а речно корито било је
природно прекривено песком и шљунком па је
било одлично за купање.
Ова и многа друга мање позната места за
купање на Нишави користила су се до исправ-
љања нишавских меандара и прокопавања но-
вог речног канала – корита 1947, па углавном
до краја шездесетих година ХХ века, када дола-
зи до изградње нових насеља и индустријских
капацитета, а, истовремено, и до повећања за-
- 130 -
гађења Нишаве испуштањем канализације и
индустријских отпадних вода без икаквог прет-
ходног пречишћавања, што представља огро-
ман еколошки проблем и до данашњих дана. И
поред немерљивог природног богатства и лепо-
те које пружа Нишава, Ниш још увек не кори-
сти све могућности које река и вода могу да
пруже савременом човеку и друштву у развоју
спортских дисциплина везаних за воду и ма-
совну рекреацију, одмор, забаву и екологију.
Извори: Подаци добијени од Боривоја Тикића, Видосава
Вицета Петровића, Андреје Б. Филиповића, Радисава Јовановића
Гипца и Браниславе Бранке Р. Станковић из Ниша.
Лит.: Енциклопедија Ниша, том I, Ниш, 1995, стр. 39, 45, 76,
84, 143; (Б. Т.)
Плоче. Излетиште, висораван удаљена од
града 24 км, на превоју старог пута Ниш – Бела
Паланка. Простире се између Нишке и Белопа-
ланачке котлине на надморској висини од 612
м, на површини од приближно 3,5 км². Кроз
место пролази траса Цариградског (Мидхат-па-
шиног) друма, касније пољског пута, који је
2005. асфалтиран и представља алтернативни
правац Ниш – Пирот. Са излетишта се отварају
изванредни видици према Сувој планини са
Тремом (1810 м/нм) на југу и Сврљишким пла-
нинама на северу. На Плочама се налазе Пла-
нинарски дом Плоче (в.) и земљана стаза дужи-
не 2,1 км на којој је Мото-крос клуб Катапулт
(в.) до 2011. организовао трке.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
Поглед на део Суве планине и Трем са Плоча. [Б. Т.]
Сићево. Излетиште удаљено 14 км источ-
но од Ниша, на почетку Сићевачке клисуре, на
обалама реке Нишаве и на терасама брда Куса-
ча, у близини хидроцентрале и манастира Си-
ћево, десно од међународног ауто пута и пруге
Ниш – Софија. Као излетиште масовније почи-
ње да се користи између два светска рата, а на-
рочито са увођењем тзв. шетних возова, који су
 И

саобраћали викендом и празницима од Ниша до

Св. Петке (данас Островица). Излетници су се
рекреирали на обалама Нишаве, а са изградњом
хидроцентрале на Нишави (1930), и на довод-
ном каналу за воду, а обилазили су и манастир
Св. Богородице (Ваведење Пресвете Богороди-
це), који је одлуком Републичког завода за заш-
титу споменика културе добио својство споме-
ника културе и под заштитом је закона. Од
1954. у летњим месецима предузеће Путник на
земљи добијеној у закуп од управе манастира
прво поставља шаторе, а онда и камп кућице за
смештај туриста. Синдикална подружница
фабрике Станко Пауновић из Ниша (данашњи
МИН) за своје раднике изградила је и постави-
ла дрвене камп кућице 1956. У подножју брда
Кусача (771 м), а изнад самог манастира, Споменик на Чегру.
Општинско синдикално веће је средином шез- Извор: zakrstcasni.org
десетих година ХХ века изградило ресторан са Чегар. Узвишење североисточно од Ниша,
баштом и неколико бунгалова (камп кућица од између села Каменица и Доњи Матејевац.
бетонских елемената), где су се, између осталог, Представља благу косу која ка југу, тј. ка Нишу
одржавали традиционални првомајски уранци. континуирано прелази у ниже терене нишке
На долинским странама клисуре изграђен је котлине. На врху узвишења налази се споменик
велики број викендица, а МИН Ниш је септем- (1927) војводи Стевану Синђелићу и Чегарској
бра 1957. започео са изградњом свог хотела са битки (1809). До споменика води асфалтни пут
леве стране међународног пута Ниш – Софија у дужине 7 км, који омогућава релативно добру
правцу Софије, кога завршава средином шезде- комуникацију са градом. Око споменика про-
сетих година. стиру се лепе травнате заравни површине око
200 м². На овим површинама, нарочито у про-
лећном и летњем периоду, често се могу видети
излетници и љубитељи природе, а није редак
случај да се организују и разне спортско-
рекреативне активности, као што су турнири у
малом фудбалу и одбојци, скокови падобрана-
ца, смотре извиђача и такмичења у одређеним
народним вештинама. (Ред.)

ИЛИЋ (Драгољуб) АЛЕКСАНДАР. Фуд-

балер, фудбалски тренер. (Ниш, 26. јун 1969 – ).
У Нишу је завршио основ-
но образовање и Гимнази-
Хотел Сићево. ју Бора Станковић. Пони-
Извор: wikimapia.org као је у фудбалској школи
Радничког (в.), прошао све
Деведесетих година у бунгаловима више његове селекције, а онда
манастира боравиле су избеглице, након чега су започео професионалну ка-
објекти приватизовани. Данас хотел не ради, а ријеру. Играо је за нишки
у туристичкој понуди нису ни ресторан и бун- Железничар (в.), Раднички,
галови. Сићевачка клисура је 2000. проглашена Црвену звезду, Атлетико
Специјалним резерватом природе и стављена из Мадрида и Кадиз (Шпа-
под заштиту закона. нија), Панилиакос (Грчка), Александар Илић
Извори: Народне новине Ниш, 14. септембар 1957, Фабрика
Станко Пауновић гради радничко одмаралиште у Сићеву, стр. 7; Бриж и Андерлехт (Белгија), а играчку каријеру
Енциклопедија Ниша, том I, Ниш, 1995, стр. 195–196; www.visitnis. завршио је у холандском клубу Витесе. Са
com/okolina nisa/sicevacka klisura; Брижом је 1998. освојио титулу првака Белгије,
Лит.: Б. Петровић Браца, Манастир Свете Богородице у Си- а исти успех остварио је и 2001. у дресу Андер-
ћеву, Ниш, 2010, стр. 9–10, 21–22, 48–49. (Ред.) лехта. Одиграо је преко 400 утакмица у лигама

- 131 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Србије, Шпаније, Грчке, Белгије и Холандије, Активни такмичар у дизању тегова од

ачак 25 утакмица у Лиги шампиона и 30 у Купу 1977. до 1986, а тренер дизања тегова од 1978.
УЕФА. Потом се окренуо тренерском позиву и Највеће тренерске успехе остварио је са Лаза-
стекао највише стручно звање – УЕФА ПРО рем Бошковићем (в.) у јуниорској конкуренцији
диплому. Тренерски деби имао је у грчком Па- (шесто место на СП у дизању тегова за јуниоре,
нилиакосу, био је тренер у Ал Ахлију (Саудијска Сарајево) и Веселином Јаковљевићем (в.) у се-
Арабија), а у два маха и први стручњак Раднич- ниорској (осмо место на ЕП у дизању тегова,
ког. Његово друго вођење клуба са Чаира било Стразбур, 2007). Републички тренер од 1996. до
је веома успешно, јер је Раднички под његовим 2004, савезни сениорски селектор од 2005.
вођством, после деценијског одсуствовања са Спортски савез Ниша (в.) прогласио је Во-
елитне српске фудбалске сцене, освојио прво јислава Илића тренером године (јуниорска и се-
место у Првој лиги Србије 2012, стекао супер- ниорска конкуренција) пет пута (1988, 1989,
лигашки статус и право да се такмичи у друш- 1991, 1992. и 1993). Добитник је Дипломе олим-
тву најбољих српских клубова. (Д. М.) пијске солидарности, коју му је 1995. доделио
Хуан Антонио Самаран. Савез Србије за дизање
ИЛИЋ, ВЛАДИМИР ШИШЕ. Спортски тегова прогласио га је најуспешнијим тренером
репортер. (Ниш, 14. фебруар 1934 – Ниш, 24. у 2008. години.
април 1974). Дугогодиш- Извор: Податке пружио Војислав Илић Чарли. (Н. Нш.)
њи репортер Радио Ниша
(в.), дописник Радио Бео- ИЛИЋ (Добривоје) ГОРДАНА. Кошар-
града и Вечерњих ново- кашица. (рођ. Милошевић; Топола код Крагу-
сти. По завршетку гимна- јевца, 12. децембар 1954 – ). Играла кошарку од
зије у Нишу, 1. маја 1956. 1971. до 1980. за Студент (в.), где је била једна
почео да ради у Радио од запаженијих играчица, и једну сезону за
Нишу, где је највише вре- женски кошаркашки клуб из Бора. Учесник
мена провео као уредник квалификација за Прву лигу 1974. у Нишу. По
спортске редакције. Као завршетку играчке каријере радила у периоду
новинар са великим бро- 1980–1995. као технички секретар Студента.
јем радио преноса помогао Владимир Илић Касније постала приватни предузетник. (З. Ст.)
је афирмацији Радио Ниша, али и популариза-
цији спорта и спортских такмичења, како у ИЛИЋ (Слободан) ДАНИЈЕЛА. Кошар-
Нишу тако и у целој југоисточној Србији. По- кашица, кошаркашки тренер. (Ниш, 20. август
ред бројних радних обавеза био је члан разних 1970 – ). Од дванаесте године игра кошарку.
спортских удружења, као и Форума Фудбалског Играла у клубовима Студент (Ниш), Војводи-
клуба Раднички (в.) и Општинског одбора на (Нови Сад), Елемес (Шибеник), Црвена звез-
СОФК (в.). Био је и члан Међународне органи- да (Београд), Винер брокер (Ниш), Хемофарм
зације спортске штампе (АИПС). (Вршац), Јежица и Бургас. Освојила национал-
Извор: Народне новине, Ниш, 26. април 1971. ни куп са Студентом, првенство Југославије са
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Рукомет 1949–1999, Ниш, Елемесом. Била је тренер у Студенту и Сту-
2000. (М. У., Н. Ж.)
денту 957 (друга екипа).
ИЛИЋ (Светозар) ВОЈИСЛАВ ЧАРЛИ. Као играч прошла све репрезентативне се-
Дизач тегова, тренер. (Нови Сад, 28. фебруар лекције Југославије – пионирска, кадетска и
1960 – ). Завршио Гимна- јуниорска. Освајач је великог броја медаља у
зију Светозар Марковић у млађим категоријама са репрезентацијом, има
Нишу, а 1988. дипломирао сребро са Европског првенства у Израелу а са
на Студијској групи за фи- сениорском репрезентацијом Југославије осво-
зичку културу Филозоф- јила је сребрну медаљу на Светском првенству
ског факултета у Нишу у Малезији. Носилац је националног признања.
(в.). Поседује лиценцу тре- (З. Ст.)
нера специјалисте. Спе-
цијализирао у Русији на ИЛИЋ (Ратко) ДРАГАН. Фудбалер, фуд-
позив РСФСР (Руска фе- балски тренер (Прокупље, 21. октобар 1972 – ).
дерација за дизање тегова) У Прокупљу завршио основну школу и почео
као најперспективнији тре- Војислав Илић да игра фудбал у ФК Топличанин. Са поласком
нер из бивше СФРЈ. Од 1989. ради у СЦ Чаир у гимназију преселио се у Ниш и ФК Раднички
(в.) као рекреатор и инструктор задужен за раз- (в.). Године 1992. изборио је место у првом ти-
вој снаге у спорту. му и до 1997. са успехом носио дрес Радничког.

- 132 -

Затим је четири сезоне
играо за ФК Железник. Ка-
ријеру је наставио у Кини,
где је две године играо за
Пекинг гуан, чији је тренер
тада био Љупко Петровић.
По повратку у Ниш једну
сезону играо је за ФК Же-
лезничар (в.) и 2003. завр-
шио каријеру. Пошто је
стекао диплому Више тре-
Драган Илић
нерске школе, био је тре-
нер у школи Радничког, а једно време и њен
директор. Затим је основао своју школу фудба-
ла Ред стар Ниш, а истовремено ради и као
инструктор ФС Ниша (в.). (Д. М.)
ИЛИЋ, ДРАГАНА. Џудисткиња. (Ниш, 9.
јун 1971 – ). Своју спортску каријеру започела
1980. у Џудо клубу Ниш. Од 1986. до 1992. би-
ла члан репрезентације Југославије. Троструки
првак Србије у конкуренцији пионира, јуниора
и сениора. У саставу репрезентације учествова-
ла на међународним турнирима у иностранству.
У наведеном периоду са женском екипом Ниша
била је освајач више екипних медаља на савез-
ним првенствима. Запослена је на Факултету за
спорт и физичко васпитање Универзитета у
Приштини од 1998. на предмету Џудо и само-
одбрана.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
ИЛИЋ (Петронијe) ДРАГОЉУБ. Фудба-
лер, фудбалски тренер. (Ниш, 11. октобар 1942
– Ниш, 7. март 2002). Основно и средње обра-
зовање завршио је у Нишу, а по завршетку
играчке каријере стекао је диплому вишег фуд-
балског тренера. Прошао је све селекције фуд-
балске школе Радничког (в.), да би затим две
године провео на „каљењу“ у ФК Бор. Боје
Радничког бранио је од 1967. до 1973, оди-
гравши око 400 званичних и пријатељских у-
такмица. Био је поуздан и бескомпромисан
играч одбране, прави ослонац екипе, коју је
предводио и као капитен. У Француској је
играо три године, две у дресу ФК Троа, а једну
за ФК Блуа. Играчку каријеру окончао је 1975.
у нишком Железничару (в.). Тренерски посао
започео је у Озрену из Сокобање, а затим био
тренер у фудбалској школи Радничког и
нишким клубовима Јастрепцу (в.) и Железни-
чару. (Д. М.)
ИЛИЋ (Станислав) ЗОРАН. Интернаци-
онални шаховски мајстор. (Лесковац, 17. март
1955 – ). Завршио је гимназију и дипломирао на
- 133 -
И
Електронском факултету у Нишу. Вишегодиш-
њи је члан ШК Железничар – сада ШК Ниш
(в.). Био је омладински првак Србије и вишес-
труки првак Ниша. Мајстор је постао на Међу-
народном велемајсторском турниру у Нишу
1977, а интернационални мајстор 1980. Као
стандардни члан екипе ШК Железничар оди-
грао је много лига и наступао у омладинским и
сениорским репрезентацијама Југославије. По-
бедио је на неколико међународних отворених
и затворених турнира (Праг 1980, Њујорк 1982,
Вировитица 1981, Марсељ
1986, Вал Торенс 1987,
Ница 1987, Париз 1988).
На Олимпијади у Новом
Саду 1990. био је тренер
репрезентације Југослави-
је (СФРЈ), која је заузела
пето место, а био је и тре-
нер репрезентације Југо-
славије на Првенству
Европе 1999. у Грузији.
Признати је шаховски те- Зоран Илић
оретичар и аутор књиге о једном огранку у Си-
цилијанској одбрани. Вишегодишњи је сарад-
ник познатих међународних шаховских публи-
кација и часописа: Шаховски информатор
(Србија), Europe Echecs (Француска), New in
Chess (Холандија), Inside Chess (САД), Chess
(Енглеска), Jaque (Шпанија), Schach Echo (Не-
мачка). (Љ. П.)
ИЛИЋ (Драгољуб) ИВАН. Фудбалер.
(Ниш, 14. фебруар 1971 – ). Основно и средње
образовање завршио је у Нишу, а Вишу школу
за пословне секретаре и менаџмент у Сремским
Карловцима. Имао је богату играчку каријеру.
Почео је у фудбалској школи Радничког (в.),
потом играо за нишки ФК Железничар (в.) и
ФК Бор, да би каријеру професионалног фуд-
балера започео 1992. у Радничком, клубу у ко-
ме је стекао прво фудбалско образовање. Са
Чаира је отишао у новосадску Војводину, где је
играо веома успешно и стекао статус репрезен-
тативца – у дресу најбоље селекције СРЈ оди-
грао је четири утакмице на Сахара купу у Инди-
ји, где је наш најбољи тим освојио прво место.
Затим је три године играо за ФК Антверпен
(Белгија), одакле се вратио у нишки Раднички,
да би каријеру завршио у смедеревском Сарти-
ду, у тридесетој години, због тешке повреде ли-
гамената. Одиграо је преко 250 утакмица у ли-
гама Србије и Белгије. (Д. М.)
ИЛИЋ (Живојин) ЈОВАН. Ваздухоплов-
ни једриличар, један од мајстора на изради ру-
чно прављених једрилица типа Врабац, члан
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
управе Аеро-клуба Ниш
између два светска рата,
соколац, познати међурат-
ни и послератни мотоци-
клиста. (Ниш, 8. новембар
1909 – Катун код Алек-
синца, 21. октобар 1959).
Након завршене основне
школе и три године ниже
гимназије, фотографски
занат изучио у Београду, а
мајсторски испит положио Јован Илић
1934. Затим у Нишу отвара и води самосталну
фотографску радњу.
У међуратном периоду био је активни члан
нишког аеро-клуба (в. Спортско ваздухоплов-
ство у Нишу), летећи на једрилицама, помажу-
ћи у ручном и самосталном израђивању једри-
лица у самом клубу, а у једном периоду био је и
секретар клуба и засигурно његов најбољи фо-
то-хроничар. Као питомац Обласног одбора
аеро-клуба из Ниша, године 1938. на Златибору
похађао је обуку за пилота једрилице у органи-
зацији престижног Академског аеро-клуба Кра-
љевине Југославије из Београда. Тада добија и
диплому, тј. значку са звањем Б пилота једри-
лице, као и звање помоћника наставника лете-
ња. У исто време био је и члан Соколске орга-
низације (в.), а његова рођена сестра Јелена у-
чествовала је са нишким соколцима на Свесо-
колском слету у Прагу 1938. Из тог периода
јавља се и љубав према мотоциклима, која га
неће напуштати све до трагичне смрти у сао-
браћајној незгоди, управо на мотоциклу. Са
своја два мотоцикла марке BMW, које је сам
поправљао и одржавао, био је и пре и после
Другог светског рата активни члан и такмичар
у Ауто-мото клубу Ниш (в. Аутомобилизам у
Нишу), и увек верни фото-записничар мото-
трка у Нишу и даљинских мото-трка у околини
Ниша.
За време Другог светског рата био је затва-
ран у логор на Црвеном крсту. После рата
постаје руководилац Одељења за општу управу
при Градском народноослободилачком одбору.
Оснивач је и дугогодишњи директор комунал-
ног предузећа Липа, тј. градског зеленила. Ру-
ководио је пошумљавањем нишке Тврђаве,
брда Бубањ и парка Чаир, у коме је направио и
први расадник.
Оставио је доста старих црно-белих фил-
мова о активностима нишког аеро-клуба пре
Другог светског рата, као и на десетине филмо-
ва са фотографијама о политичком, привред-
ном, културном, спортском, социјалном, здрав-
ственом и комуналном развоју Ниша после
Другог светског рата. Погинуо је 21. октобра
- 134 -
1959. на мотору, на деоници између Ниша и
Алексинца код катунског моста.
Извори: Нишки весник бр. 57, Ниш, 2009: Бранислав Тикић,
Знатижељан, неуморан, мајсторски фото-објектив Јована Илића
– Портрети Нишлија некадашњих времена, стр. 14 и 15. (Б. Т.)
ИЛИЋ (Војислав) МИЛАДИН МАЈСТОР.
Гимнастичар, рукометаш, професор универзи-
тета. (Пирот, 12. новембар 1928 – Ниш, 6. март
2000). Од 1934. живи у Нишу, где је завршио
ОШ Вожд Карађорђе и Прву мушку гимназију.
После одслужења војног рока, школске
1948/49. уписује ДИФ, који завршава децембра
1954. Стручни професорски испит из групе на-
ука Телесно васпитање и хигијена полаже но-
вембра 1956. Магистрирао је на Високој школи
за физичко васпитање у Београду 21. новембра
1967, а докторирао јануара 1975. на Филозоф-
ском факултету Универзитета у Нишу.
Од 1. септембра 1953. ради у Вишој мешо-
витој гимназији Стеван Сремац у Нишу, најпре
у звању стручни учитељ, а после дипломирања
(од 1. јануара 1955) у зва-
њу приправник – профе-
сор. По потреби службе
премештен је у Вишу ме-
шовиту гимназију Свето-
зар Марковић у Нишу 25.
септембра 1954, и у тој
школи у звању професор
средње школе радио до 1.
септембра 1958. Те године
прелази у Бихаћ и ради у
Државној мјешовитој гим- Миладин Илић
назији Моша Пијаде као професор 1. врсте све
до 1. септембра 1960, када прелази на рад у
Срески савез спортова среза Ниш (в.) на дуж-
ност секретара. Од 1. децембра 1961. ради као
професор више школе 1. врсте на Вишој педа-
Ненад Живановић (први здесна) и Миладин Илић (други
здесна) са студентима СГ за физичку културу Филозофског
факултета у Нишу за време студентских активности на
Нишави (Црвена Река), 1976.

гошкој школи у Нишу. Као професор Више
школе радио је све до 1. децембра 1972, када је
изабран у звање вишег предавача на Филозоф-
ском факултету у Нишу. На истом факултету
постао је ванредни професор 12. новембра
1975. Био је продекан Филозофског факултета у
Нишу од 1977/78. до 1978/79. и од 1981/82. до
1984/85, и декан од 1987/88. до 1990/91. Радио
је и као професор на Факултету за физичку
културу у Београду (1980–1984). У пензију
одлази 1995.
Активно почиње да се бави спортом непо-
средно после ослобођења, најпре у Гимнастич-
ком друштву Јединство у Нишу. У току 1947.
наступа на Државном првенству у гимнастици
у Београду и постаје члан омладинске репре-
зентације Србије. У току 1948. постаје првак
ФНРЈ на првом првенству у народном вишебо-
ју. Активан је играч у РК Железничар из Ниша,
члана Савезне лиге у рукомету, све до 1956.
Наступа за екипу ДИФ-а у спортској гимнасти-
ци и рукомету, а за екипу годишта у атлетици
(трчање на 110 м са препонама, 800 и 1500 м).
Као члан СТВ Партизан учествује на бројним
такмичењима, слетовима, смотрама и ревијама.
Био је спортиста савезног разреда.
М. Илић (стоји други здесна) у екипи РК Железничар.
Као предњак у СТВ Партизан 1947. води
категорије омладинаца. После завршеног ДИФ-
а ради као наставник и води часове рекреације,
а истовремено тренира екипу у спортској гим-
настици (први разред омладинаца). Технички је
референт и тренер у Рукометном клубу Желез-
ничар, члану Прве савезне лиге у рукомету.
Тренира рукометну екипу из Бихаћа, а исто-
времено и мушку и женску екипу у спортској
гимнастици, као и фудбалску екипу ФК Сигнал
из Бихаћа. Био је кондициони тренер ФК Рад-
нички из Ниша и члан техничке комисије РК
Железничар.
Организатор је многих слетова у Нишу. За
савезни слет у Београду 1959. припремао је
преко 400 вежбача из Бихаћа, Дрвара, Босанске
- 135 -
И
Крупе и других места Босанске крајине, од пи-
онира до чланова. На Ревији физичке културе
СР Србије 1972. припремао је симултане вежбе
на разбоју (трећа награда). Припремао је и
бројне академије, написао бројне академске
саставе који су изведени на академијама и јав-
ним наступима. Водио је многе походе, туре,
маршеве и излете у Планинарској смучарској
организацији. За Планинарску смучарску орга-
низацију припремао је програм и држао низ
курсева за водиче.
У Диспанзеру за спортску медицину у Ни-
шу организовао је рад са групама за корективну
гимнастику, као и са групама за рекреацију
одраслих.
Учествовао је у изради програма за Рад-
ничке спортске игре у Нишу (в.).
Као друштвени радник активан је у орга-
низацијама за физичку културу од 1946, најпре
као секретар Обласног фискултурног одбора, а
касније и у Среском савезу спортова, Општин-
ском савезу спортова, Среском рукометном
одбору, Комисији за физичку културу, Фонду
за физичку културу СО Ниш као члан ИО,
председник или секретар. Био је заменик пред-
седника ИО СИЗ физичке културе СР Србије у
првом сазиву, касније члан РЗФК. Био је пот-
председник Гимнастичког савеза Србије, члан
надзорног одбора ГСЈ, члан ИО СОФК СР
Србије, члан Председништва СОФК СР Србије,
председник стручног одбора организације
Партизан у СР Србији и члан Комисије за из-
давачку делатност РЗФК.
Као руководилац у СОФК учествовао је
непосредно у изградњи спортских објеката у
Нишу и то: стадиона за мале спортове у рову
иза тврђаве, трећине Градског стадиона, хале
Чаир у Нишу. Иницијатор је и учесник у
изградњи укупно четрнаест сала за физичко
васпитање у нишким школама. Био је активан и
Корице монографија М. Илића о нишком спорту:
Бициклизам у Нишу 1900–1970 (Ниш, 1998)
и Гимнастика у Нишу 1897–1997 (Ниш, 1998).
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
у друштвено-политичким организацијама, као
организатор и председник секције за физичку
културу ССРНЈ општине Ниш.
Написао је преко сто стручних и научних
радова и био ментор при израдама бројних ма-
гистарских и докторских теза. Преко петнаест
година био је одговорни уредник часописа Фи-
зичка култура из Београда, најстаријег југосло-
венског часописа из те области. Бавио се исто-
риографијом развоја физичке културе и спада
међу најплодније историчаре нишког спорта.
Између осталог, аутор је монографија: Желез-
ничар Ниш, Ниш, 1995; Аутомобилизам и мо-
тоциклизам у Нишу, Ниш, 1997; Атлетски клуб
Железничар Ниш (коаутор са Олгицом Гатарић
и Владиславом Гатарићем), Ниш, 1998, Бици-
клизам у Нишу 1900–1970, Ниш, 1998. и Руко-
мет 1949–1999, Ниш, 2000.
Извор: Подаци из архиве Миладина Илића. (А. Б. Ф., Н. Р.)
ИЛИЋ (Станислав) СЛОБОДАН. Мај-
сторски шаховски кандидат, секундант, шахов-
ски радник. (Лебане, 17.
март 1963 – ). Основну
школу, гимназију и меди-
цински факултет завршио
у Нишу. Активан је играч,
хроничар, публициста и
глобтротер. Године 1967.
био је пионирски првак
Ниша. Играо је за три ни-
шка шаховска клуба: МИН
(в.), Железничар и Челин
камен (в.), учествовао два- Слободан Илић
десет пута на Првенству града Ниша, тридесет
пута у шаховској лиги, и одиграо много турнира
у земљи и иностранству. У периоду 1996–1970.
био је потпредседник ШК Железничар – сада
ШК Ниш (в.), а од 2009. до 2013. члан је
Управног одбора ШК Челин камен. Аутор је
шаховске монографије Охридски дневник и
уредник билтена на велемајсторским турнири-
ма 1979, 1981. и 1983. (Љ. П.)
ИЛИЋ (Божидар) ХАЏИ САША. Гимна-
стичар, рукометаш, тренер, професор универзи-
тета. (Ниш, 5. април 1957 – ). Основну и средњу
школу, као и Филозофски факултет – Групу за
физичко васпитање (в.) завршио у Нишу. Уни-
верзитетску каријеру започео као асистент на
истом факултету на предмету Рукомет. Настав-
ник је на предметима Рукомет и Спортска гим-
настика на Факултету спорта и физичког
васпитања у Приштини – Лепосавић, где је у
периоду 2007–2013. био шеф Катедре ко-
лективних спортова.
- 136 -
Као гимнастичар био је јуниорски репре-
зентативац СФР Југославије и СР Србије у пе-
риоду 1972–1974. и сени-
орски репрезентативац СР
Србије 1978–1982. У кате-
горији сениора освојио пр-
во место на првенствима
СР Србије 1978. и 1981,
друго место 1979. и 1980.
Наступао на двомечу ју-
ниорских репрезентација
Француска – СФРЈ (Фран-
цуска, 1972) и СФРЈ – Ма-
ђарска (Југославија, 1974); Хаџи Саша Илић
као сениор осваја друго место на двомечу Ве-
лико Трново (Бугарска) – Ниш (Бугарска, 1974).
На сениорском првенству СР Србије у Парти-
занском вишебоју 1973. у Нишу осваја прво
место. Више пута шеф стручног тима и тренер
у Гимнастичком клубу Ниш (в.), члан Председ-
ништва и Стручног тима ГСС и ГСЈ, члан Су-
дијске комисије при ГСС и ГСЈ, републички и
савезни судија. Председник ГК Ниш (в.) и ГК
Гимфит, члан Управног одбора ГСЈС.
Као рукометаш у периоду 1975–1977. био
је члан јуниорске екипе РК Железничар из Ни-
ша (в.), која је била првак СР Србије; од 1977.
до 1979. члан сениорске екипе РК Железничар
из Ниша, освајача Купа СФРЈ и финалисте Ку-
па победника купова Европе; од 1977. до 1982.
члан рукометне екипе Универзитета у Нишу,
која је у том периоду била двоструки првак СР
Србије и једном првак ФРЈ. Као рукометни
тренер: са екипом Универзитета у Нишу, на
Спортским играма студентске омладине СР
Србије осваја прво место 1984, друго место
1985, прво место у Србији и друго у СФРЈ се-
зоне 1986/87. Шеф Стручног тима Школе ру-
комета у Нишу и тренер пионирске и кадетске
селекције РК Железничар из Ниша од 1986. до
Екипа млађих јуниора ГК Ниш са тренером С. Илићем,
1983/84.
 И

1988. на предлог и под стручним руководством асоцијацији америчког фудбала (СААФ) и од

тренера Зорана Живковића Туте (в.). Под њего- тада је стандардни учесник највишег ранга а-
вим вођством 1986. пионирска екипа осваја меричког фудбала у Србији. Императори су
треће а кадетска селекција прво место у Србији. 2014. стигли до полуфинала плеј-офа СААФ
Као помоћник тренера Часлава Грубића (в.) са Суперлиге, где су поражени од Вукова из Бео-
РК Железничар из Ниша осваја Куп Србије и града.
доспева до полуфинала Купа Југославије Поред такмичења, Клуб велику пажњу
1988/89. Од 1991 до 2005. са успехом тренирао посвећује омасовљењу и популаризацији спор-
РК Дубочица (Лесковац), РК Јединство (Боље- та, па је, уз сениорски, основан и јуниорски тим
вац), РК Бор (Бор), РК Жупа (Александровац), (15–19 година), који наступа у СААФ Јуниор-
ЖРК Копаоник (Брус) и ОРК Ниш. Тренер ју- ској лиги Србије. Императори своје утакмице
ниорске рукометне репрезентације Кувајта, која играју на помоћном терену СЦ Чаир (в.) са
је освојила треће место на Арапском првенству вештачком травом.
у Ираку 1989. Члан стручног тима сениорске Извори: http://www.imperatori.org.rs; https://www.facebook.
рукометне репрезентације Кувајта која је осво- com/pages/Imperatori-Nis/488850650253 (М. М.)
јила прво место на Играма пријатељства у Ку-
вајту 1990. Тренер женске рукометне репрезен-
тације Кувајта 1990. Тренер рукометне репре-
зентације Египта која је освојила: титулу Шам-
пиона Афричког континента 2000, треће место
на првом Интерконтиненталном шампионату у
Саудијској Арабији 2000, шесто место на Олим-
пијским играма у Сиднеју 2000. и четврто место
на Светском првенству у Француској 2001. Тре-
нер РК Сулејбигхат у Кувајту сезоне 2001/02.
Добитник је бројних награда из области
спорта. Посебно се издваја Октобарска спорт- Екипа Императора, 2014.
Извор: ФБ страна КАФ Императори.
ска награда Ослобођење Града Ниша (в.), коју
му 1984. додељује СОФК Ниша (в.) за постиг-
нуте резултате на развоју физичке културе и
квалитетног спорта. (Д. С.)

ИМПЕРАТОРИ, Клуб америчког фудба-

ла. Основан 18. августа 2006. Већ у првој сезо-
ни такмичења Императори су као дебитанти
остварили одличне резул-
тате, поставши вицепрва-
ци САФС лиге, и то без
опреме. Наредне, 2008.
године, такмичарска екипа
Императора обезбеђује
заштитну опрему и са
успехом учествује у Су-
перлиги Србије – група Детаљ са утакмице, сезона 2014.
Југ. Године 2009. Клуб се прикључује Српској Извор: imperatori.org.rs

- 137 -
 Ј
ЈАГЛИЧИЋ (Зоран) УРОШ. Куглаш.
(Крагујевац, 22. мај 1985 – ). У Ниш-Пут (в.)
дошао је из Крагујевца и у
њему провео три сезоне
(2006–2009). Један је од нај-
заслужнијих што је Ниш-
Пут постао суперлигаш.
Као члан Ниш-Пута 2008.
освојио је сребрну медаљу
на Светском јуниорском
првенству у дресу репре-
зентације Србије. Као так-
мичар других клубова по-
стао је стандардни члан се- Урош Јагличић
ниорске репрезентације Србије, која је светски
првак у куглању. (Е. Ц.)
ЈАДРАН, Спортски клуб. В. ГОРИЦА,
Ногометни спортски клуб.
ЈАКОВЉЕВИЋ (Рајко) ВЕСЕЛИН. Ди-
зач тегова. (Мостар, 1. септембар 1977 – ). Ви-
шегодишњи апсолутни првак Југославије, СЦГ
и Републике Србије, првак Балкана и власник
бројних рекорда у категорији +105 кг у класич-
ном дизању тегова. Има мајсторско звање (црни
појас) у теквондоу. Мастер професор физичког
васпитања и спорта, докторанд на Факултету
спорта и физичког васпитања у Нишу (в.).
Последњих двадесет година живи у Нишу
и држављанин је Републике Србије. Спортом је
активно почео да се бави
са шеснаест година. Члан
је КДТ Ниш (в.) од 1997.
До своје двадесете године
био је репрезентативац Ју-
гославије у категорији ју-
ниора и сениора, а затим
стални репрезентативац у
категорији сениора. Резул-
тати које треба посебно
поменути јесу: најбољи би-
атлон, који износи 380 кг, Веселин Јаковљевић
трзај – 177 кг и избачај – 210 кг, што су најбо-
љи забележени резултати на просторима старе
Југославије и Србије још од 1945. У својој до-
садашњој каријери оборио је 28 државних ре-
корда, седам година је узастопно апсолутни
првак са статусом међународног разреда и
освајач свих постојећих државних титула. Нај-
- 138 -
већи успех постигао је 1999, када је успео да у
једној години буде апсолутни првак у класич-
ном дизању и апсолутни првак у дисциплинама
снаге. Године 2006. постао је и апсолутни бал-
кански првак. Захваљујући његовом резултату
на Балканском првенству Караташ 2006, где је
освојио четири златне медаље, репрезентација
Србије освојила је екипно прво место на Балка-
ну. На Балканском првенству у Београду 2007.
освојио је: у тоталу друго, у трзају прво место и
у избачају треће место. Након завршетка ак-
тивне спортске каријере постао је тренер у КДТ
Ниш.
Извор: Подаци добијени од Веселина Јаковљевића, тренера
КДТ Ниш. (Н. Нш.)
ЈАКОВЉЕВИЋ (Станоје) ГОРАН. Про-
фесор физичког васпита-
ња. (Параћин, 14. фебруар
1968 – ). Као дете војног
лица основну школу почео
у Пироту, а завршио у Ни-
шу. Средњу школу и Сту-
дијску групу за физичко
васпитање Филозофског
факултета (в.) завршио у
Нишу. Љубав према спор-
ту одвела га је ка спорт-
ском новинарству. Ради као Горан Јаковљевић
сниматељ тона и миксер звука у Медијском јав-
ном сервису РТС, дописништво у Нишу. (Н. Ж.)
ЈАКОВЉЕВИЋ (Станоје) ЗОРАН. Фуд-
балер, професор физичког васпитања. (Шибе-
ник, Хрватска, 19. август
1960 – ). Као дете војног
лица основну школу је
похађао у Параћину, Сара-
јеву, Књажевцу и Пироту,
где је завршио и гимнази-
ју. Дипломирао је на Сту-
дијској групи за физичко
васпитање филозофског фа-
култета у Нишу (в.). Почео
је да игра фудбал у ФК
Раднички из Пирота, где је Зоран Јаковљевић
прошао пионирску и омладинску школу. Као
наставник физичког васпитања у ОШ Чегар у
Нишу постиже запажене резултате на школским
такмичењима у пливању и гимнастици. (Н. Ж.)

ЈАКОВЉЕВИЋ (Јанићије) ЉУБОМИР
МАКИ – МАКЕДОНАЦ (Тешица код Алек-
синца, 29. мај 1904 – Ниш, 4. август 1926). Је-
дан од најбољих фудбалера Синђелића (в.) свих
времена. Свестран спортиста – фудбалер са
одличним гласом и даром за певање, пливач,
бициклист и атлетичар. Резервни потпоручник.
Био је неожењен, а радио је као књиговођа у
Државном монополу дувана у Нишу (данас тзв.
Стари монопол). Несрећним случајем, у попод-
невним сатима, утопио се у Нишави у 22. годи-
ни живота. Сахрањен је 7. августа 1926. у поро-
дичној капели на гробљу у Алексинцу.
У знак сећања и љубави према одличном
центархалфу Синђелића, играчи и чланови
управе овог клуба у центру Ниша, у градском
парку поред Нишаве, подигли су за оно доба
јединствен споменик посвећен овом фудбалеру
(рад Живојина Лукића, 1927).
Извори: Црквена књига умрлих за 1926. која се на дан 19.
маја 2014. чувала у Градској управи града Ниша; истраживања
проф. Зорана Стевановића из Алексинца из маја 2014.
Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић 1918–1968, ФК
Синђелић, Ниш, 1972, стр. 2; Историја Ниша II, Ниш, 1984,
стр. 460. (Б. Т.)
Споменик Љубомиру Јаковљевићу у парку поред Нишаве.
ЈАКОВЉЕВИЋ (Љубинка) СЛОБОДАН.
Атлетичар, фудбалер, спортски радник. (Пирот,
16. новембар 1962 – ). Основну школу завршио
у Нишу, док је Војну ваздухопловну гимназију
и Војну ваздухопловну академију завршио у
- 139 -
Ј
Мостару. Почео да ради у
Нишу 1984, а за Атлетски
клуб Железничар (в.) по-
чео да се такмичи 1986. у
штафети 4 х 400 м. Велики
успех постиже 1987, када
на Појединачном првен-
ству уже Србије у Крагу-
јевцу осваја треће место у
трци на 400 м са временом
52,3 с. Исте године, у ква-
лификацијама за попуну Слободан Јаковљевић
Савезне лиге у Загребу, Јаковљевић побеђује у
трци на 400 м са временом 51,69 с., док на
Екипном првенству групе Б у истом граду 1988.
побеђује са временом 51,57 с. Поред своје стан-
дардне дисциплине 400 м, Јаковљевић наступа
и у тркама на 800 м, а највећи успех у овој
дисциплини остварио је освајањем првог места
на квалификацијама за Куп Србије у Нишу
1991. Наступао је за АК Железничар од 1986. до
1991. После 1991. радио је као атлетски судија
и спортски радник у нишким клубовима Триа-
тлон и Нишки маратон (в.).
Наступао на првенствима РВ и ПВО од
1986. до 1989. и побеђивао у тркама на 400 и
800 м. Поред атлетике бавио се и фудбалом,
тако да је у сезонама од 1989. до 1994. играо за
фудбалске клубове Економист из Ниша, Горњи
Комрен и Рујник.
Лит.: Миладин Илић, Олгица Гатарић, Владислав Гатарић,
Атлетски клуб Железничар, Ниш, 1998. (З. Мл.)
ЈАНИЋИЈЕВИЋ (Добривоје) МИРОЉУБ.
Падобранац, параглајдериста, ронилац, спорт-
ски радник. (Крушевац,
21. јануар 1970 – ). Дуго-
годишњи члан Падобран-
ске екипе Војске Србије
Небеске видре (в.) и др-
жавни репрезентативац у
спортском падобранству у
класичним дисциплинама
и дисциплини пара-ски.
Падобранством почео да
се бави 1988. као средњо-
школац у крушевачком Мирољуб Јанићијевић
Аеро-клубу Михајло Живић. Завршио је курс за
војне инструкторе падобранства 1992. године,
следеће године је постао члан ПЕВС Небеске
видре, а већ 1994, као члан четворочланог тима,
осваја титулу државног првака у технички
захтевној падобранској дисциплини Formation
Skydiving FS 4way. На државном првенству у
Белој Цркви 1995. Јанићијевић поново осваја
титулу државног првака и поставља државни
рекорд у истој дисциплини, који је оборен тек
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Мирољуб Јанићијевић
на војној олимпијади у Бразилу 2011. од екипе
Небеске видре, овог пута као репрезентације
Војске Србије. Током своје двадесетогодишње
каријере низао је спортске успехе, резултате и
постављао државне рекорде у скоро свим падо-
бранским дисциплинама, тако да је више од 25
пута био државни првак као појединац или као
члан екипе. Учествовао је на осамнаест европ-
ских и светских ФАИ првенстава, војних свет-
ских првенстава, падобранских ФАИ мундијала
и Војних игара. Најзначајнији међународни
успех остварио је освајањем осмог места у ско-
ку на циљ, на светском првенству у Италији у
дисциплини пара-ски 1997. године, где је
наступао као члан репрезентације Савезне ре-
публике Југославије. Јанићијевић је актуелни
првак Србије у скоковима на циљ падобраном и
вицешампион Србије у класичним падобран-
ским дисциплинама.
У Нишу живи од 1990. и ради као профе-
сионално војно лице Војске Србије са статусом
активног подофицира. Постао је 2002. најмлађи
инструктор падобранства прве класе у историји
наше Војске (у 32. години), као и најмлађи но-
силац Златног падобранског знака инструктора
падобранства, који му је 2004. доделио коман-
дант Ратног ваздухопловства за изузетне заслу-
ге у развоју војног падобранства и бојног ваз-
духопловства. Одликован је Орденом народног
хероја за резултате остварене у војној служби и
војним медаљама за врлине у областима одбра-
не и безбедности. Петохиљадити, јубиларни
падобрански скок извео је априла 2013. и тако
постао први и најмлађи падобранац Војске
Србије са овим јединственим јубилејом.
Поред падобранства као основног спорта,
Мирољуб Јанићијевић се веома успешно бави и
параглајдингом у Параглајдинг клубу Грунф из
Ниша (в.), као један од руководилаца Центра за
обуку пилота параглајдера. Као пилот па-
раглајдера освојио је двоструку титулу првака
- 140 -
Државе са државним рекордом у дисциплини
прецизно слетање параглајдером (2002. и 2003)
и један је од десеторице најбољих крос кантри
пилота параглајдером у земљи. Ваздухопловни
савез Србије га је у периоду од 2008. до 2010.
поставио на дужност селектора репрезентације
у прецизном слетању параглајдером. Под њего-
вим вођством државни тим осваја титулу
европског шампиона 2008. До повлачења са ове
дужности постизао је запажене резултате на
светским и европским првенствима (титуле ви-
цешампиона и трећепласирани на светском
првенству). Добитник је Златне плакете Вазду-
хопловног савеза Србије (2009).
Јанићијевић се роњењем бави једнако дуго
као и падобранством. Први ронилачки курс
завршио је 1988. у месту рођења и добио звање
ронилац на дах, а наредне године завршио је
курс за млађег рониоца. Од 1990. члан је нишког
ронилачког клуба Гусар (в.). Стручни рад, рад на
пројекту Стандардни услови за обуку инвалида
роњења и за инструкторско звање CEDIP
инструктор М2, успешно је одбранио 2011. Пот-
председник је РК Гусар. Завршио је једного-
дишње усавршавање на Факултету спорта и фи-
зичког васпитања у Нишу (в.) и стекао звање
оперативног тренера у спорту III степена.
Спортски је радник Ваздухопловног савеза Ср-
бије, где волонтерски обавља дужност председ-
ника стручне комисије за падобранство, и са-
радник Директората Цивилног ваздухопловства
Републике Србије по питањима израде правил-
ника и регулативе у падобранству. (З. Мл.)
ЈАНКОВИЋ, ДРАГИЦА. В. Стојиљко-
вић, Драгица.
ЈАНКОВИЋ (Живота) ЂОРЂЕ. Кошар-
каш, спортски радник. (Ниш, 12. мај 1946 – ).
Син чувеног нишког свештеника и соколца
Животе Јанковића (в.). Дипломирао на Факул-
тету заштите на раду и до пензионисања 2009.
радио у Институту Едвард Кардељ. Оставио је
дубок траг у нишкој кошарци, најпре као ко-
шаркаш, а затим и као члан управа нишких ко-
шаркашких клубова.
Почео је да тренира кошарку са четрнаест
година (1960) у Кошаркашком клубу Студент
у Нишу (в.). У Студенту је провео десет годи-
на, прошавши све селекције, од кадетске до се-
ниорске. Био је члан екипе која је изборила
пласман у Квалитетну лигу Србије 1964, што је
био највећи успех нишких кошаркаша у том
периоду. Поред тога што је био кошаркаш, у
једном периоду (1968–1970) био је и кошарка-
шки судија. Углавном је судио утакмице у ни-
жим ранговима такмичења и утакмице млађих

селекција. Године 1970. био је један од оснива-
ча новог нишког кошаркашког клуба – Ергоно-
ма (в.), у коме је наредне четири године играо и
био капитен. Активну спортску каријеру окон-
чао је 1974, али није напустио кошарку. Наред-
них деценија био је члан управа нишких ко-
шаркашких клубова Студент (в.), Ергоном (в.)
и Винер брокер (в.).
На кошаркашким теренима упознао је и
супругу Слободанку (рођ. Андрић), која је ак-
тивно играла кошарку у ЖКК Студент (1965–
1970) и Ергоном (1970–1972).
Љубав према кошарци није пренео својим
синовима, али према спорту уопште – јесте.
Старији син Марко Јанковић (в.) познати је
атлетичар и олимпијац, а млађи син Андреј био
је играч ФК Железничар из Ниша (в.). (Н. Нш.)
ЈАНКОВИЋ (Јанко) ЖИВОТА – ПОП
ЖИВОТА. Соколац, соколски предњак, осни-
вач и старешина авио-моделарске секције пре-
дратног Аеро-клуба Ниш. (Ниш, 3. април 1909
– Ниш, 23. фебруар 1995). Врло угледан свеш-
теник СПЦ са звањем протојереја-ставрофора,
вишегодишњи старешина цркве Светог оца Ни-
колаја у Нишу, одличан познавалац старог Ни-
ша. После завршене основне школе и нижих
разреда гимназије, уписује и успешно завршава
Богословију у Сремским Карловцима. Током
школовања упознаје се са соколском идеологи-
јом и постаје врло агилан члан, вежбач и так-
мичар у соколском друштву. У то време (1929)
завршава и предњачки течај у Новом Саду. То-
ком распуста – ферија вежба и у нишкој Соко-
лани (в.), тј. у соколском дворишту, а по окон-
чању школовања враћа се у Ниш и наставља
као вежбач и предњак у Соколском друштву
Ниш (в.). Касније постаје и члан Коњичке чете
нишког Соколског друштва. За рад и резултате
рада у Соколском друштву и Моравској сокол-
ској жупи (в.) био је одликован Орденом Све-
тог Саве 5. реда. У Нишу је пред избијање Дру-
гог светског рата обављао посао вероучитеља –
катихете у више нишких основних и средњих
школа. Као вероучитељ постаје члан нишког
аеро-клуба (в.), формира авио моделарску сек-
цију и постаје њен предводник. За пожртвован
рад и резултате у Аеро-клубу Ниш одликован је
Орденом Југословенске круне 5. степена. Пред
Други светски рат ондашњи нишки епископ др
Јован (Илић) рукоположио га је за ђакона.
За време окупације у Другом светском рату
у јесен 1941. Немци га хапсе и затварају са
првом групом талаца – угледних нишких гра-
ђана у логор на Црвеном крсту у Нишу.
После Другог светског рата рукоположен
је и постављен за свештеника у цркви Светог
- 141 -
Ј
Николаја у Нишу, где постаје вишедеценијски
старешина, служећи у цркви годинама и као
пензионисани свештеник. Годинама је био и
председник нишке црквено-певачке дружине
Бранко, коју је јула 1994, први пут након Дру-
гог светског рата, предводио са диригентом Са-
ром Цинцаревић на тадашњим Југословенским
хорским свечаностима у нишкој Тврђави.
У браку са супругом Катарином – Кајом
имао је троје деце, два сина и кћер. Животин
старији син Јанко (в.) био је активни члан и
такмичар моделарске и једриличарске секције
послератног Аеро-клуба Ниш, други син Ђорђе
(в.) познат је нишки кошаркаш и спортски рад-
ник, а унук Марко Јанковић (в.) вишеструки је
првак државе у трчању на 100 и 200 м и уче-
сник Олимпијских игара у Сиднеју (Аустрали-
ја) 2000.
Извор: Бранислав Тикић, Народне новине, Ниш, бр. 9647 од
27. јула 1994, стр. 4 – Црквено певачка дружина Бранко – Чувари
традиције.
Лит.: Звездан М. Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920–1941, Ниш, 2011, стр. 286–290; Бранислав Тикић,
Спортско ваздухопловство у Нишу 1927–2014, Зборник Народног
музеја, Ниш, 2013, стр. 201, 209, 211. (Б. Т., Н. Нш.)
ЈАНКОВИЋ (Живота) ЈАНКО. Авио-мо-
делар. (Ниш, 4. април 1937 – ). Син чувеног
нишког свештеника и соколца Животе Јанкови-
ћа (в.), брат Ђорђа Јанковића (в.), кошаркаша и
спортског радника из Ниша, и стриц Марка
Јанковића (в.), једног од најбољих атлетичара
Србије.
Основну школу, гимназију и Вишу комер-
цијалну школу завршио у Нишу. Цео свој радни
век провео као дипломирани економиста у
Институту 1. мај. Авио-моделарством почео да
се бави 1952. у Аеро-клубу Ниш (в.). Недуго
након прикључења Клубу постаје стални члан
екипе. Отприлике у време када се Јанко Јанко-
вић прикључио тиму, Аеро-клуб почиње да бе-
лежи изванредне резултате у Југославији, а
Јанковић, као неизоставни члан екипе, такође
постиже запажене успехе. После годину дана
активног бављења авио-моделарством, године
1953. као јуниорски репрезентативац Југосла-
вије учествује на Отвореном првенству Југо-
славије и незваничном Првенству света (учес-
твовало седамнаест репрезентација из Европе и
САД) на аеродрому на Бледу, где је у категори-
ји балона са максималних 900 бодова освојио
прво место. Захваљујући том резултату, и
репрезентација Југославије заузела је прво
место. Велики успех забележио је 1960. на Ку-
пу Србије у Новом Саду, када је освојио друго
место у категорији једрилица А–2. На Отворе-
ном првенству Југославије 1968. у Вараждину,
поново у конкуренцији једрилица А–2, осваја
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
25. место од 68 такмичара из дванаест европ-
ских земаља.
Због својих изванредних резултата у ваз-
духопловном спорту 28. децембра 1965. добио
је Признање СОФК Ниш (в.). (Н. Нш.)
ЈАНКОВИЋ (Владислав) МАРКО. Тени-
сер, тениски тренер. (Ниш, 29. јул 1984 – ). Те-
нисом почиње да се бави са непуних шест го-
дина у тениској школи Радничког (в.). У мла-
ђим генерацијама био је велики ривал Јанку
Типсаревићу. Освојио је титуле шампиона СР
Југославије до дванаест и четрнаест година, куп
у категорији до шеснаест година и играо у фи-
налу државног првенства до осамнаест година.
Наступао је за сениорску екипу Радничког у
Првој лиги, као и за прокупачки Топличанин,
када је изборио прволигашки статус. Већ са
двадесет година, у Тениском клубу Свети Сава
у Нишу (в.), почео је да се бави тренерским по-
зивом. (Е. Ц.)
ЈАНКОВИЋ (Ђорђе) МАРКО. Атлети-
чар, атлетски тренер. (Ниш, 29. фебруар 1976 –
). Унук свештеника Животе Јанковића (в.) и син
Ђорђа Јанковића (в.). Један од најбољих атле-
тичара Србије, освајач бројних медаља и уче-
сник Олимпијских игара у Сиднеју 2000. Након
завршетка активне спортске каријере посветио
се тренерском послу у нишким клубовима.
Атлетику почиње да тренира од најраније
младости у АК Железничар у Нишу (в.). Током
каријере такмичио се у тр-
качким дисциплинама на
100, 200 и 400 м. Од нај-
млађих категорија низао је
успехе и показивао велики
таленат. Од 1994. до 2008.
учествује на најзначајни-
јим такмичењима и беле-
жи најбоље резултате. У-
чествовао је на Олимпиј-
ским играма у Сиднеју
2000. као члан штафете 4 x Марко Јанковић
400 м, која је тада заузела 23. место. Три године
након тога такмичио се на Универзијади у Да-
егуу (Јужна Кореја), а 2005. био је учесник Ме-
дитеранских игара у Алмерији и Првенства
Европе у дворани у Мадриду. Био је члан
репрезентације Југославије, Србије и Црне Горе
и Србије на куповима Европе А и Б лиге. На
тим наступима бележио је одличне резултате и
својој земљи је донео четири злата, једно сре-
бро и четири бронзе. На Балканским играма
наступа седам пута и осваја два прва, четири
друга и пет трећих места. На истом такмичењу,
али у дворани, осваја једну сребрну и једну
- 142 -
Слева: тренер Владислав Гатарић, Вукосава Ђапић
и Марко Јанковић на ЕП у Мадриду, 2005.
бронзану медаљу. На почетку XXI века био је
неприкосновен у својим дисциплинама на
државним првенствима. Првак државе у трчању
на 100 м био је осам година узастопце (2001–
2008). Исти успех, али у дисциплини 200 м,
остварио је 2000, 2002–2005, 2007. и 2008. У
трчању на 400 м наслов државног првака понео
је 2001. Као врстан спринтер доказао се и на
клупском нивоу. Учествовао је на Купу европ-
ских шампиона у два наврата, најпре као члан
АК Партизан 2001, а потом и као део екипе АК
Црвена Звезда 2003. Круна његове каријере
јесте државни рекорд на 100 м (10,34 с.), чији је
сувласник од 2003. Успешно је наступао и у
региону. Године 2003, као члан Атлетског клу-
ба Академика из Софије, учествовао је на
првенству Бугарске у тркама на 100 и 200 м, и у
обема дисциплинама окитио се златним одли-
чјем. Прво место освојио је и на Првенству Ру-
муније 2004. у трци на 100 м.
Сви ови успеси нису остали незапажени.
Добитник је Октобарске спортске награде
Ослобођење града Ниша (в.) за 2000. и 2006.
годину, а 2001. проглашен је за спортисту го-
дине Ниша (в.) у избору Секције спортских но-
винара (в.).
Након завршетка професионалне каријере
посветио се тренерском позиву. Најпре је у
свом матичном клубу Железничар Ниш био за-
дужен за рад са млађим категоријама. Након
тога био је кондициони тренер у ФК Цар Кон-
стантин (в.) и у КМФ Коска (в.). Поред рада у
овим клубовима, био је и кондициони тренер
бројним нишким кошаркашима, тенисерима,
фудбалерима и другим спортистима.
Поред изузетне спортске каријере Јанковић
није запоставио ни образовање. Након заврше-
не Гимназије 9. мај у Нишу дипломирао је на
Факултету спорта и физичког васпитања у Ни-
шу (в.), а потом магистрирао на Факултету

физичког васпитања и спорта у Источном Сара-
јеву. Ради у фирми Webelics која се бави
информационим технологијама. (Н. Нш.)
ЈАНКОВИЋ (Тихомир) МИЛОРАД. Фуд-
балер. (Јаковац код Књажевца, 10. август 1940 – ).
Основну и средњу школу
завршио у Зајечару, а Ви-
шу школу за примењену
информатику и статистику
и Вишу тренерску школу у
Нишу. Фудбалску каријеру
започео у Зајечару, где је у
ФК Тимок прошао све се-
лекције. Статус првотимца
овог клуба изборио је као
омладинац и убрзо постао
играч од кога су због јачи- Милорад Јанковић
не ударца голмани стрепели. Зајечарци су га
звали „тобџија са Краљевице“. Маја 1965. на
наговор тренера Душана Ненковића прелази у
ФК Раднички из Ниша (в.), у коме је 1975.
завршио играчку каријеру. Брзо се уклопио и
изборио место у најбољем тиму са Чаира, а на-
вијачи су га због јаког шута и голова из велике
даљине прозвали „тобџија Танаско Рајић“. За
Раднички је одиграо 453 утакмице, 281 првен-
ствену и 172 пријатељске. Постигао је укупно
171 гол, 65 у првенственим и 99 у пријатељ-
ским утакмицама. За репрезентацију Југослави-
је одиграо је једну утакмицу, против Бугарске у
Софији. По завршетку играчке каријере посве-
тио се тренерском послу. Био је тренер свих
селекција Радничког, помоћни тренер у првом
тиму, а у такмичарској сезони 1995/96. и шеф
стручног штаба. У пензију је отишао 2000. го-
дине. (Д. М.)
ЈАНКОВИЋ (Миодраг) РАНКО СКА-
РАМУШ – БЕЛМОНДО. Рукометаш, руко-
метни тренер. (Ниш, 22.
октобар 1935 – Београд,
20. фебруар 2002). Основ-
ну школу, гимназију и
Вишу педагошку школу
завршио у Нишу. Као
гимназијалац почиње да се
бави рукометом, а већ са
шеснаест година дебитује
за први тим РК Железни-
чар (в.). Играјући велики
рукомет за нишки клуб у Ранко Јанковић
Првој лиги СФРЈ, привлачи пажњу стручњака
из других средина, а посебно клубова из Бео-
града. Године 1957. прелази у шампионски тим
РК Динамо из Панчева и студира на ДИФ-у као
стипендиста клуба. Играјући за свој клуб
- 143 -
Ј
Стадион Омладина – Ровче, 17. јул 1964. Реванш сусрет за
улазак у Савезну рукометну лигу. Слева, стоје: Ранко
Јанковић, Зоран Живковић, Добрица Гроздановић, Борис
Војдановски, Петар Димитровски, Милан Величковић,
Томислав Рагуш; чуче: Александар Стефановић, Слободан
Племић, Зоран Боричић и Иван Радичевић.
потврђивао је своју играчку вредност и на тур-
нирима по Европи, освајајући турнире по ДР
Немачкој, Шведској, Данској, Чехословачкој,
Швајцарској и Француској, где је и стекао на-
димак који га је пратио до краја живота – Бел-
мондо.
По завршетку играчке каријере запослио се
као референт за физичку културу и рекреацију
у Индустрији стакла Панчево. Средином се-
дамдесетих година постаје рукометни тренер.
За двадесет година бављења тренерским
послом, водећи рукометаше и рукометашице
(РК Динамо из Панчева, РК Белинка – Олимпија
Љубљана, РК Југовић из Каћа, РК Раднички Бе-
оград, РК Будућност из Титограда, РК Сахел
Спорт Клуб из Кувајта и РК Зофинген из Швај-
царске), осваја све што је било могуће у европ-
ском и светском клупском рукомету. Треба
издвојити освајање трипле круне са рукомета-
шицама РК Раднички у генерацији у којој су
предњачиле С. Китић, М. Ђурица, Љ. Јанковић,
Е. Ерчић. (А. Б. Ф.)
ЈАСТРЕБАЦ, Фудбалски клуб. Основан у
Нишу 1945. под именом
народног хероја Мије Ста-
нимировића. После свега
шест месеци млади фуд-
балски клуб променио је
име у Братство. Ово име
носио је све до 1948, када
је дошло до спајања са ФК
Металац, клубом Фабри-
ке пумпи, и од тог тренут-
ка почиње да живи Фудбалски клуб Јастребац.
Током постојања овог клуба велики број
играча носио је његов дрес. Током педесетих
година најистакнутији играчи били су: браћа
Романовић, Дабић, Васа Држајић, Тома Динић
и Милорад Баста. Играчи који су наступали се-
дамдесетих и осамдесетих година такође су
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипа ФК Јастребац осамдесетих година. Стоје: први слева:
Драган Станојевић Муја; пети слева: Веки Живић; шести
слева: Радојчић; седми слева: тренер Зубановић.
Чуче: други слева: Мирчета Котлајић; трећи слева: Бобан
Марковић, голгетер екипе. [А. Б. Ф.]
вредни памћења, а најзначајнији су: Сретен
Бранковић Шера, Слободан Милат, Часлав
Крстић Чаки, Миодраг Шупља Ђорђевић, Дра-
ган Станојевић Муја, Нинослав Цонић Нина,
Југослав Митић Југа, Мирче Котлајић, Баја Го-
лубовић, Драган Станковић Ричко, Бобан Мар-
ковић, Драган Стојановић Бунде, Шишко Дам-
јановић, Томислав Максимовић, Новица Коста-
диновић, Радивојевић, Прокић, Драган Томовић
Монтер, Зоран Стошић, браћа Стојановић, Узе-
лац, Радоичић, Јоги Петровић, Славиша Мила-
новић Пикси, Горан Стојановић, Д. Стојановић,
Владица Марјановић Лепта, Баки Станојевић,
Лајка Јовановић, Живорад Марјановић Џивџан,
Сотировић, Веки Живић, Драган Петровић Јо-
ги, Драган Томовић Монтер, Ђорђевић и др.
Најзначајнији тренери ФК Јастребац били су:
Чемерикић, Миле Станковић, Поповић, Радо-
слав Зубановић, Миле Јанковић, Драгољуб Пе-
ша Илић, Дмитар Јовановски, Славко Николић,
Сибин Стојановић. Запажени спортски радници
и руководиоци били су, поред осталих, Томи-
слав Тодоровић, Дане Јовановић, Жарко Благо-
јевић, Никола Миљковић, Томислав Здравко-
вић, Јован Гашевић, Бошко Ђорђевић, Љуба
Петровић, Радиша Димитријевић.
Велики успон ка највећем достигнућу клуба
у историји почиње у сезони 1989/90, када је
освојена Прва српска лига. Наредне сезоне Јас-
требови, како је био надимак овог тима, улазе у
Трећу лигу и настављају са успесима. У сезони
1992/93. изборен је пласман у Другу савезну
лигу. ФК Јастребац освојио је и ово такмичење
и, по први пут у историји, сезоне 1993/94. сте-
као право да се надмеће у Првој савезној лиги.
Екипу која је изборила овај огроман успех чи-
нили су: Завиша Пејић, Милан Димоски, Бојан
Миленковић, Бобан Крстић, Зоран Делибашић,
- 144 -
Горан Антић, Зоран Банковић (в.), Драган Ста-
нковић, Саша Стојиљковић, Небојша Младено-
вић, Слободан Антонијевић, Саша Марковић,
Владислав Гроздановић, Александар Јованов-
ски и Саша Петровић. На челу стручног штаба
у првом делу шампионата, био је Зоран Чола-
ковић, а након њега Душан Митошевић. Наји-
стакнутији чланови Управе били су Добривоје
Стојковић, Радомир Вујачић, Братислав Сто-
јковић, Милош Дризић (в.), Предраг Протић (в.)
и Славиша Милановић. Треба рећи да је члан
нишког клуба у сезони када је играо у Првој
лиги био и Ивица Краљ (в.), прослављени гол-
ман репрезентације Југославије.
Клуб је у овом рангу такмичења провео
само сезону 1993/94. и већ следеће се вратио у
Другу лигу. Као и многи нишки клубови, због
финансијских потешкоћа и ФК Јастребац био
је принуђен да се угаси. (А. Б. Ф.)
ЈЕВТОВИЋ (Милорад) БРАТИСЛАВ
БРАЦА. Спортски новинар, спортски радник.
(Ниш, 20. мај 1954 – ).
Дипломирао 1977. на Сту-
дијској групи за физичку
културу Филозофског фа-
култета у Нишу (в.). Но-
винарску каријеру започео
1978. у омладинском ли-
сту Збивање и као допи-
сник београдских Вечер-
њих новости. Од 1980. ра-
ди у Радио Нишу (в.), где
је од 1985. па до гашења Братислав Јевтовић
Радио Ниша 2010. уредник спортске редакције.
Данас ради као спортски дописник Радио Бео-
града из Ниша.
У тридесетогодишњој каријери спортског
новинара имао је више од хиљаду директних
радио преноса фудбалских утакмица у култној
емисији Радио Београда Време спорта и разо-
ноде, те преноса рукометних и кошаркашких
мечева. Јевтовић је први новинар у некадашњој
Југославији који је урадио директан пренос
једне утакмице женског фудбала, а то се десило
у Жупањи (Хрватска) у финалу купа између
Машинца из Ниша (в.) и Железничара из Сара-
јева. Најзначајнија спортска такмичења са којих
је извештавао јесу Зимске олимпијске игре у
Сарајеву 1984, Летња универзијада у Загребу
1987, Европско првенство у рукомету за
мушкарце 2012. и Светско првенство у рукоме-
ту за жене 2013.
Јевтовић је као спортски радник урадио
много на развоју пливачког спорта и ватерпола
у Нишу. (З. Мл.)
 Ј

ЈЕДАНАЕСТИ ЈАНУАР, Награда Града нице редовно се одржавају семинари, акреди-

Ниша. В. Спортске награде у Нишу. товани од Министарства просвете, за стручно
усавршавање наставника основних и средњих
ЈЕДИНСТВО, Фискултурно друштво. На- школа. (З. М.)
кон што је Повереништво просвете Србије 6.
априла 1945. донело одлу-
ку о оснивању фискултур-
них друштава, једно од пр-
вих друштава основаних у
Нишу било је ФД Једин-
ство. Између осталих, у
оквиру друштва деловале
су следеће секције: атлет-
ска, бициклистичка, бок-
серска (в. Бокс у Нишу), гимнастичка (в. Гимна-
стика у Нишу), стонотениска и шаховска.
Почетком децембра 1946. ФД Јединство
фузионише се са ФД Железничар и ФД Раднич-
ки у јединствено фискултурно друштво под на-
зивом 14. октобар. Одлуком Градског одбора Алпинистички терени у Јелашничкој клисури.
ФИСАС Ниш, ФД 14. октобар престаје са ра- Извор: wikipedia.org
дом августа 1947.
Извор: архива Миладина Илића. ЈЕРЕМИЋ (Никола) МИЛОРАД. Фудба-
Лит.: Миладин Илић, Гимнастика у Нишу 1897–1997, Ниш, лер, фудбалски тренер. (Београд, 1940 – ). Фуд-
1998; Ранко Стефановић, Јубилеј Бокс клуба Раднички Ниш 1947– балску каријеру започео у Вождовцу (Београд),
1957, Ниш, 1957. (М. М.)
касније играо за Дубочицу (Лесковац), да би
1962. заиграо за нишки Раднички (в.). Играо је
на позицији левог крила. Био је члан сјајне ге-
нерације Радничког која је шездесетих година
пленила лепотом игре. У Радничком је до сезо-
не 1965/66, да би сезону 1966/67. провео у бео-
градском Партизану. По завршетку играчке
каријере одлази у Немачку, где успешно трени-
ра нижеразредне тимове.
Лит.: Б. Станковић, Р. Радивојевић, Т. Сантрач, ФК Раднич-
ки 1962–2000, Ниш, 2001; Ђорђе Стаменковић, ФК Раднички Ниш
1923–1973, Ниш, 1977; Драган Дивчић, Пет деценија државних
првенстава, Београд, 1975. (А. Б. Ф.)

Чланови гимнастичке секције ФД Јединство на слету, 1946. ЈЕРКАН (Теодор) МИЛОРАД. Стоноте-
нисер, фудбалер, спортски лекар, спортски рад-
ЈЕЛАШНИЧКА КЛИСУРА, Планинар- ник. (Ниш, 9. август 1955
ско-смучарско друштво. Основано 1987. у се- – ). Основну школу, сред-
лу Јелашница, у подножју Суве планине код њу школу и Медицински
Ниша. Име је добило по Парку природе Јелаш- факултет завршио у Ни-
ничка клисура. Оснивач и први председник шу, а магистрирао и док-
Друштва био је Љубисав Стојановић, професор торирао на Медицинском
географије. Друштво има до 40 чланова из Је- факултету Универзитета у
лашнице, Ниша и других места, који своје ак- Крагујевцу. Специјализа-
ције најчешће изводе на подручју паркова при- цију из спортске медицине
роде Јелашничка и Сићевачка клисура, али у- завршио је 1989. на Меди-
чествују и на многим републичким акцијама цинском факултету Уни-
планинара. Познато по активностима на зашти- верзитета у Нишу. По за- Милорад Јеркан
ти животне средине, ПСД Јелашничка клисура вршетку специјалистичких студија у два ман-
карактеристично је и по томе што је основало дата био је председник Секције за спортску ме-
Истраживачку станицу Јелашница, која се бави дицину Српског лекарског друштва Србије.
истраживањем лековитог биља и подстицањем Директор је Дома здравља Ниш. На Медицин-
сеоског туризма. У оквиру Истраживачке ста- ском факултету у Нишу ради као испитивач и

- 145 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
организатор практичне наставе у области
спортске медицине. Написао је преко сто
стручних радова, од којих се издвајају уџбени-
ци из спортске медицине Спортска медицина у
пракси и Физикална медицина у пракси.
Стоним тенисом почиње да се бави у
основној школи. Био је запажени стонотенисер
и члан ОСТК Јосип Колумбо из Ниша (в.). На
екипном школском државном првенству у сто-
ном тенису, одржаном у Панчеву, осваја треће
место са Зораном Марковићем Швањом (в.). На
Медицинском факултету био је председник
секције за стони тенис, а потом и председник
Спортског друштва. Био је потпредседник, а
затим и председник Универзитетског савеза
организација за физичку културу Ниш (в.), а
затим и председник УСОФК Србије и СФРЈ.
Након студија наставља са друштвено-
спортским радом и постаје председник ОСТК
Јосип Колумбо из Ниша, а на функцијама пред-
седника УСОФК и председника Скупштине
УСОФК проводи петнаест година. Добитник је
свих високих признања УСОФК Ниша, Србије
и Југославије, а за изузетан рад и допринос у
развоју спорта добитник је и Октобарске спорт-
ске награде Ослобођење града Ниша (1989) (в.).
Био је председник Организационог одбора
последње Универзијаде у Нишу (СФРЈ) и лекар
Олимпијске универзитетске екипе на Универзи-
јади 1989. у Софији.
Активно се бавио фудбалом, играо за све
селекције ФК Раднички Ниш (в.), а скоро два-
десет година био је и лекар свих селекција Рад-
ничког. Сматра се једним од најбољих играча
малог фудбала у Нишу и један је од оснивача
екипе из које је касније настао КМФ Наисус
Ниш (в.). (М. У.)
ЈОВАН АНЂЕЛКОВИЋ, Фудбалски
клуб. В. НИШ, Омладински фудбалски клуб.
ЈОВАНОВИЋ (Василије) ГАВРИЛО ГА-
ЛАЦ. Фудбалер, атлетичар, спортски радник.
(Горњи Рињ код Беле Паланке, 2. мај 1925 –
Ниш, 28. јун 2004). Основну и средњу техничку
школу завршио је у Нишу.
Као припадник Народноо-
слободилачког покрета уче-
ствовао је у Другом свет-
ском рату. Радио је у
Хидротехничком одељку и
Великој Морави у Нишу.
Спортску каријеру за-
почео је као атлетичар у
нишком атлетском клубу у
трчању на средњим пру-
гама, на 800 м и 1500 м, Гаврило Јовановић
- 146 -
као и у такмичењу у стиплчезу на 3000 м. Фуд-
бал је играо на халфовској и бековској позицији
и био стандардни првотимац у нишким клубо-
вима Победа (в.) и Раднички (в.). Љубитељи
фудбала памте га као сигурног и поузданог
одбрамбеног играча, који се одликовао и веома
јаким шутом десном ногом. На једној од спорт-
ских карикатура та нога му је представљена као
топовска цев из које као ђуле излеће фудбалска
лопта. Био је члан екипе Радничког која је била
првак Нишког фудбалског подсавеза за 1952.
годину.
Након завршене спортске каријере постао
је запажени спортски радник у организовању
Радничких спортских игара (в.) током шездесе-
тих и седамдесетих година XX века. (А. Б. Ф.)
ЈОВАНОВИЋ (Миодраг) ДАНИЛО ДА-
ЧА. Одбојкаш, одбојкашки тренер, професор
физичког васпитања. (Речица код Житорађе, 17.
јануар 1948 – ). Завршио је ОШ Вожд Кара-
ђорђе и Гимназију Светозар Марковић, и
дипломирао на Студијској групи за физичко
васпитање Филозофског факултета у Нишу (в.).
Од 1975. до 2009. радио је у Техничкој школи
15. мај у Нишу. Одбојком је почео да се бави
1967, у трећој години гимназије. Као члан ОК
Раднички, касније ОК Студент, а затим и ОК
Ниш (в.), активно је играо одбојку до 1978.
Тренерским позивом почиње да се бави 1979,
најпре као тренер млађих категорија, пионира,
јуниора, а онда и мушке и женске сениорске
екипе. Активан тренер био је 20 година. Познат
је под надимком „жива легенда Дача“. (Н. Ж.)
ЈОВАНОВИЋ (Лазар) ЗОРАН МУРЕ.
Бициклиста, мотоциклиста и спортски аутомо-
билиста. (Ниш, 12. мај 1940 – ). Један од најбо-
љих нишких спортских возача аутомобила. Син
чувеног предратног и послератног спортског
мотоциклисте и аутомобилисте Лазара Јовано-
вића Мурета (в.). По занимању електротехни-
чар за расхладну технику, врло способан и на-
грађиван спортиста у бициклизму, мотоцикли-
зму и аутомобилизму. Већ са осам година
нишким улицама возио ручно направљен мали
мотор, који му је направио отац Лаза Муре.
Учестовао на нишкој Првомајској паради 1948.
управљајући аутомобилом двоседом марке
Topolino названим Партизан, предводећи воза-
че моторних возила. Као ђак је почео активно
да вози бицикл и да се бави бициклизмом у БК
Железничар у Нишу (в.). Са дванаест година
(1952) учествује као такмичар на Првенству
Србије у бициклизму и у првој етапној вожњи
на релацији Ниш – Крагујевац са успехом
завршава све деонице (Крагујевац – Пожаревац

Зоран Јовановић на мотору.
– Бор – Зајечар – Књажевац – Ниш) и међу 74
такмичара – сениора и јуниора заузима одлично
седамнаесто место. Прелази постепено на мо-
тоциклизам и такмичи се у класи до 50 кубика
без возачке дозволе, па после у класама од 175
и 250 кубика. У Новом Саду 1958. постао првак
Србије у оценској вожњи у мотоциклизму у
класи 175 кубика, као и првак Југославије на
лаким мотоциклима у Београду као члан екипе
Србије. Учествовао је на разним мото-тркама,
брзинским и теренско-оценским, широм онда-
шње Југославије као члан спортске секције
АМД Ниш (в.). Од 1962. почиње активно да
вози аутомобиле и бави се аутомобилизмом
учествујући у брзинским и теренским тркама
све до 1975. са разним домаћим и страним мо-
делима (Застава 750 „Фића“, Принц, Мини Мо-
рис, Фијат 850 и др.). На Четвртом ауто-релију
поводом ослобођења Ниша у Другом светском
рату 14. октобар у класи до 1150 кубика осво-
јио је прво место. Године 1958, по резултату
анкете и уверењу редакције нишких Народних
новина (в.), поделио је пето место са чувеним
фудбалером ФК Раднички Ниш (в.) Павлом
Мичићем Пакијем (в.) у трци за престижно
признање Спортиста године Ниша (в.) за 1958.
- 147 -
Ј
годину, коју је, иначе, освојио стрелац Стре-
љачке дружине Ниш и државни репрезентати-
вац Југославије Владимир Гроздановић (в.).
Зоранов син, Драган Јовановић Муре, та-
кође је наставио очевим стопама, био члан
спортске секције АМД Ниш и такмичио се у
мото крос тркама на првенствима Србије у пе-
риоду од 1980. до 1984. у класи 125 и 250 куби-
ка. И Драганови синови, а Зоранови унуци, Ла-
зар и Душан, као четврта генерација у породи-
ци која се бави спортским мотоциклизмом и
као чланови мото крос друштва Катапулт из
Ниша у класи 65 и 85 кубика, од 2005. до 2010.
такмичили су се по Србији и обојица су по два
пута били вицешампиони Србије у коначном
пласману.
Извори: Разговор вођен са Зораном Јовановићем и Драганом
Јовановићем у Нишу, 15. октобра 2014. године; Народне новине,
јануар 1959, стр. 15 – Гроздановић најбољи спортиста Ниша у
1958. години.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Аутомобилизам и мотоци-
клизам у Нишу, Ниш, 1997. (Б. Т.)
ЈОВАНОВИЋ (Јован) ИВАН. Кошаркаш,
тренер, спортски радник, професор универзите-
та. (Ниш, 17. октобар 1932 – ). Играо за Парти-
зан (Београд), Слогу (Краљево), Студент и
Раднички (Ниш). Са Лутом Павловићем (в.)
основао КК Раднички у Нишу. Професор Фа-
култета спорта и физичког васпитања у Нишу
(в.). Као спортски радник био је секретар
СОФК (в.), радио у СИЗ-у физичке културе (в.),
председник Удружења педагога физичке кул-
туре (в.), Одбора за школске спортске игре,
члан Управног одбора КСС и председник су-
дијске организације. Носилац Октобарске на-
граде (в.) за изградњу спортских објеката
(1968). (З. Ст.)
ЈОВАНОВИЋ (Светислав) ИВАН КАПИ.
Спортски новинар, спортски радник. (Ниш, 16.
мај 1950 – ). У Нишу за-
вршио основну и средњу
школу, а затим и Фило-
зофски факултет, у првој
генерацији студената Сту-
дијске групе за физичку
културу (в.). Од прве го-
дине студија почео је кон-
тинуирану и интензивну
сарадњу са спортском ру-
бриком дневника Народне
новине (в.), где се по ди- Иван Јовановић
пломирању и запослио. Временом је постао у-
редник Нишке хронике, а затим и директор
маркетинга у Народним новинама. Током целог
тог периода, дужег од двадесет година, био је
дописник новосадског Дневника. Добитник је
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Октобарске спортске награде Ниша (в.) за 1981.
годину. Каријеру у медијима завршио је као
директор маркетинга у регионалној ТВ5.
Ангажовање Ивана Јовановића у нишком
спорту снажно је обележено његовом професи-
оналном улогом директора женске и мушке
кошаркашке екипе Винер брокер (в.). Под ње-
говим руковођењем женски тим Винер брокера
постао је победник Купа и првог Супер-купа
СР Југославије, чиме су историји Ниша дати
први државни трофеји у женском спорту. Исто-
времено, мушки тим Винер брокера постао је
члан Прве лиге, што је, такође, био историјски
догађај за нишки спорт.
Иван Јовановић се у најмлађим данима
успешно бавио шахом (надимак је добио због
поређења с Капабланком), а затим фудбалом и
атлетиком. Био је шеф Штаба Акције Сви на
снег (в.), секретар Атлетског клуба Железничар
(в.) и Женског фудбалског клуба Машинац (в.)
и генерални секретар Савеза организација за
физичку културу Општине Ниш (в.). (З. М.)
ЈОВАНОВИЋ (Петар) ЈОВАН. Гимна-
стичар, фудбалер, атлетичар, рукометаш, тре-
нер, међународни гимнастички и атлетски су-
дија, професор физичког васпитања. (Ниш, 21.
март 1956 – ). Спортском гимнастиком бавио се
од 1968. до 1980. као активан такмичар, а од
1980. као тренер и функционер. У два мандата
потпредседник Гимнастичког савеза Србије, за-
тим в.д. председника ГСС, председник Изврш-
ног одбора ГСС, члан Стручног одбора ГСС.
Тренутно је потпредседник Стручног одбора
мушке спортске гимнастике у ГСС. У ГК Ниш
(в.) генерални секретар десет година, затим
председник, тренутно потпредседник. Као са-
везни тренер учесник четири Универзијаде,
шест европских шампионата, два светска шам-
пионата, три светска купа, две Балканијаде.
У периоду 1976–1982. фудбалер ФК Пали-
лулац (в.) и ФК Слога из Ниша (в.). Активан
фудбалски радник од 1978. до 1982: председник
Дисциплинске комисије ФС Општине Ниш (в.),
и делегат на Српској лиги ФСС. Носилац је
признања заслужног фудбалског радника.
У атлетици од 1978. до 1979: наступао за
АК Железничар из Ниша (в.) у дисциплинама
100 м, 400 м и скок са мотком; освајач медаље у
дисциплини 4 х 100 м на Универзијади у Охри-
ду 1979.
Рукометни играч, затим четири године
тренер ЖРК Алексинац, који се за то време из
Српске лиге пласирао у Супер лигу. Тренер
екипе ПНГ Стеван Сремац из Ниша, која је на
Светском школском првенству 2010. у Порту-
галији освојила друго место.
- 148 -
Ради као секретар Регистрационе комисије
ГРС Ниша, секретар Арбитражне комисије РРЦ
Ниш, председник Стручне комисије Заједнице
делегата РСС, председник Заједнице делегата
МОРС централне Србије, члан УО Заједнице
РСС, члан УО ГРС Ниша, делегат у Супер ру-
кометној лиги РСС.
Добитник многобројних признања из обла-
сти спорта: Плакета ГСС за значајан допринос
у развоју гимнастичког спорта; Плакета ГСС за
најбољег тренера у женској спортској гимна-
стици у 2003, 2005, 2006. и 2007; Захвалница
Владе РС за изузетан допринос у развоју школ-
ског спорта у Србији; Захвалница РТС-а за нај-
бољег организатора манифестације Крос РТС-а
кроз Србију; –, Волонтер године 2010 (Влада
РС, РТС, Министарство просвете); Плакета
СШСОВ Србије за изузетан допринос у развоју
школског спорта; Захвалница РСС и Града Ни-
ша за допринос у успешној организацији ЕП у
рукомету за жене и мушкарце 2012; Захвалница
РСС и Града Ниша за допринос у успешној
организацији СП у Рукомету за жене 2013;
Специјална награда Спортског савеза Ниша (в.)
за допринос у спорту и афирмацији града Ниша
итд. (Д. С.)
ЈОВАНОВИЋ (Марина) КАРОЛИНА.
Тенисерка. (Београд, 13. фебруар 1988 – ). Поче-
ла у Тениском клубу 3М, а
потом приступила Раднич-
ком (в.). Освајала државна
првенства у млађим кате-
горијама и побеђивала ри-
валке које су касније ушле
у сам светски врх. Насту-
пала је у свим млађим ре-
презентацијама наше зем-
ље, а као јуниорка освојила
два сингла и тринаест
дублова на ИТФ турнири- Каролина Јовановић
ма. У екипи јуниорки ТК Раднички, као „прва
табла“, освојила је титулу државног првака у
конкуренцији до осамнаест година. У професи-
онални тенис ушла је 2003. године, а 2007.
остварила своје најбоље пласмане на светској
ранг-листи – 404. позиција у синглу и 201. у
дублу. На професионалним турнирима освојила
је преко двадесет првих места у синглу и дублу.
(Е. Ц. )
ЈОВАНОВИЋ (Драгомир) ЛАЗАР МУРЕ.
Спортски мотоциклиста и аутомобилиста.
(Ниш, 26. август 1915 – Горња Топоница код
Ниша, 17. април 1972). Један од првих, најста-
ријих и најпознатијих спортских мотоциклиста
и аутомобилиста из Ниша. Након Другог свет-
 Ј

Његов син Зоран Јовановић Муре (в.) наставио

је очевим стопама и са успехом се годинама
бавио спортским мотоциклизмом и аутомоби-
лизмом, освајајући бројне медаље на разним
такмичењима.
Извори: Разговор са Зораном Јовановићем Муретом, сином
Лазара Јовановића, вођен 15. октобра 2014. у Нишу; Извод из
МКУ, ГУ Града Ниша, МК Горња Топоница број 203–423/14 од 5.
новембра 2014.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Аутомобилизам и мотоци-
клизам у Нишу, Ниш, 1997. (Б. Т.)

ЈОВАНОВИЋ, ЉУБОДРАГ. Спортски

новинар, спортски радник. (Сисак, Хрватска, 6.
новембар 1951 – ). Основ-
ну школу, гимназију и Фа-
култет за физичко васпи-
тање завршио у Нишу. Од
1980. радио као новинар
спортске рубрике Народ-
них новина. Највише се
ангажовао на извештавању
и коментарисању рада ви-
ших форми организовања
спорта и физичке културе
у Нишу (СОФК, Савез Љубодраг Јовановић
Лазар Јовановић – отац (стоји, у средини)
и Зоран Јовановић - син (чучи).
спортова, организације за масовну физичку
културу), али и одбојке и фудбала. Добитник је
ског рата један је од оснивача Ауто-мото друш- годишње награде Удружења спортских новина-
тва у Нишу (в.). ра Ниша за текстове о масовним облицима фи-
По завршетку основне школе изучава ме- зичке културе. Касније је био дугогодишњи
талостругарски занат у Пејићевој ливници и уредник информативног програма регионалне
фабрици у Нишу, где и наставља да ради. ТВ5. Био је члан Организационог одбора за
Ортачки отвара радионицу за израду леда на изградњу Туристичко-рекреативног комплекса
десној обали Нишаве испред железничког Бојанине воде (в.), шеф Штаба Акције Сви на
моста. Из краткотрајног Априлског рата 1941. снег (в.) и секретар Скијашког клуба Ниш (в.), а
из Сарајева се пешке са колоном војника про- касније и секретар Ватерполо клуба Наис. (З. М.)
бија до Сталаћа, одакле возом стиже и до Ни-
ша. Ту је за длаку избегао одвођење у вишего- ЈОВАНОВИЋ (Иван) МИЛАН СТРОНГ-
дишње заробљеништво и неизвесну ратну суд- МЕН. Дизач терета. (Ниш, 5. фебруар 1970 – ).
бину. После ослобођења, осим производње леда Дипломирао и магистрирао
за домаћинства, али и кафане и посластичаре, на Електронском факултету
почиње да самостално израђује и машине за у Нишу. Током студија
производњу леда. Тако је 1955. својеручно играо је кошарку на висо-
направио први компресор за расхладну технику ком нивоу и био на прагу
у ондашњој Србији. Посао у својој радњи за кадетске репрезентације.
производњу леда и машина за производњу леда Од 1998. бави се дисципли-
обављао је до десетак година пред пензиониса- ном powerlifting, у којој је
ње, када прелази у словеначку фирму LTH из девет пута заредом побеђи-
Шкофја Локе, постајући шеф сервиса у Нишу вао на Шампионату Србије.
све до пензионисања. Највеће успехе на међуна-
У својој колекцији мотора имао је, између родном нивоу остварио је Милан Јовановић
осталог, следеће марке мотоцикала: Norton, 2000. у Пенсилванији, освојивши светску WPA
BMW, DLW, BSA и др. Био је један од двојице (World Powerlifting Alliance) титулу. Године
учесника и победник на првим аутомобилским 2003. освојио је и WPC (World Powerlifting
тркама у Нишу након Другог светског рата Congress) светску титулу у Бечу, заузевши прво
1947. Био је члан репрезентације Србије у град- место у коначном пласману. Године 2003. први
ским брзинским и оценско теренским вожњама. пут учествује у Стронгмен такмичењу, које је

- 149 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

одржано у његовом родном Нишу. У овом так- ЈОВАНОВИЋ (Душан) ПЕТАР ГИБА.
мичењу највећи успех је остварио 2005, када је Стонотенисер. (Врање, 22. април 1942 – ). Био
такмичење United Strongman Series завршио је члан стонотениских еки-
пласманом на пето место. Након тешке повреде па Текстилац, Графичар и
2006. повлачи се из спорта, након чега ради у Врањанка из Врања, а јед-
Мајамију као телохранитељ. Успешно се вра- ну сезону (1964/65) био је
тио спорту 2010. победом на GPC (Global Pow- члан и ОСТК Јосип Ко-
erlifting Committee) светском шампионату у лумбо Ниш (в.). Био је
Прагу. Тренутно је један од најпознатијих срп- првак уже Србије на пр-
ских блогера, објављује текстове у дневној и венству одржаном у Кру-
периодичној штампи, написао је две књиге, а шевцу 1966. Неговао је де-
поседује и ланац теретана у Нишу. (Н. Ст.) фанзивни стил игре са че-
стим контранападима. По-
ЈОВАНОВИЋ (Душан) МИРЈАНА. (рођ. ред играчке каријере у Петар Јовановић
Ћирић; Пирот, 30. јун 1955 – ). Године 1973. многим клубовима широм Србије, активно је
долази у Студент (в.), где игра до 1988. Са играо и радио као менаџер у клубу у Врању, до-
Студентом је дуго играла у Првој женској са- водио играче из иностранства, оформио женску
везној лиги, али и у Купу Лилијане Ронкети – екипу Врања која је наступала у Савезној лиги.
једином међународном купу који је играла еки- Завршио је Економски факултет. Радио је у
па Студента. Била је на припремама сениорске Београду, Инђији и Сврљигу, да би се на крају
репрезентације Југославије 1978. и 1986. Завр- запослио у Нишкој банци у Нишу. Као члан
шила хемију и радила једанаест година у МИН- екипе Нишке банке учествовао је поред Ранка
у, две године у Ниш Ауту, а највећи део радног Ђенића (в.), Драгослава Најдановића и, касније,
века била приватни предузетник, чиме се и да- Зорана Марковића (в.) у многим победама на
нас бави. (З. Ст.) републичким радничким играма Србије, Међу-
банкарским сусретима у Југославији и Србији.
ЈОВАНОВИЋ (Ђорђе) НИКОЛА. Стоно- Петар Јовановић је међународни стонотени-
тенисер. (Ниш, 15. јул 1924 – Ниш, 25. фебруар ски судија. Судио је на многим међународним
2013). Један од пионира првенствима, као и на два светска и три европ-
стоног тениса и врстан сто- ска првенства. Био је и генерални секретар Сто-
нотенисер из прве генера- нотениског савеза Региона Ниш. Организовао је
ције стонотенисера у Нишу већи број такмичења у стоном тенису у Нишу и
у деценији након Другог Врању. Учесник је многобројних такмичења ве-
светског рата. Са активним терана у земљи и иностранству. (Р. Ђ.)
играњем и такмичењем у
стоном тенису започео је ЈОВАНОВИЋ (Живојин) РАДИСАВ ГИ-
непосредно пред Други БАЦ. Фудбалски тренер. (Ниш, 28. јануар 1929
светски рат, играо га је и – ). Основну школу Краљ
током Другог светског ра- Петар II у Нишу похађао
та, а најбоље резултате по- Никола Јовановић од 1935. до 1939. Уписује
стиже у игрању и такмичењима до краја педесе- Прву нишку гимназију,
тих година ХХ века. Школовао се и радио у коју је, и поред ратних
родном граду, а пензију је стекао у РО Рудна неприлика, завршио 1947.
Београд. Оснивач је Удружења за реституцију и године, а потом завршава
Удружења грађана Стари Ниш, на чијем је че- Вишу педагошку школу у
лу био од оснивања 1993. до јануара 2013, од Нишу, смер Биологија и
када је почасни председник. Један је од покре- хемија. Службовао је у
тача и стални сарадник листа Нишки весник. Нижој гимназији у Ражњу
(три године), у основној Радисав Јовановић
Као спортски радник био је активан и у РК Же-
лезничар (в.) и ФК Раднички (в.). У понашању и школи у Житковцу (пет година) и у ОШ Коле
опхођењу са другима гајио је национални и Рашић у Нишу (32 године). За успешан рад у
грађански морал и дух. настави и ваншколским активностима године
Извори: Нишки весник, март 2014, стр. 21; лично познанство 1964. одликован је Орденом рада са сребрним
и сарадња аутора са Николом Јовановићем. венцем.
Лит.: Историја Ниша, III том, Градина и Просвета, Ниш, Један је од оснивача (1962) и дугогодишњи
1986, стр. 521. (Б. Т.)
хонорарни тренер у Фудбалској школи ФК

- 150 -

Радисав Јовановић (стоји први слева) и Драган Стојковић
Пикси (чучи седми слева) на припремама пионира Радничког
у Дивљани 1979.
Раднички (в.). Као тренер истакао се у прона-
лажењу талентованих дечака, њиховом васпи-
тању и усавршавању, те су га с правом назива-
ли „ловац на таленте“. Дечаци из фудбалске
школе Радничког, чији је велики таленат запа-
зио, а који су касније постали врсни спортисти,
јесу Љубиша Рајковић Жућа (в.), Слободан
Антић (в.), Драган Стојковић Пикси (в.), Саша
Мркић (в.) и Саша Стојановић Цаки. У Фуд-
балској школи ФК Раднички провео је 35 годи-
на.
Више година био је изузетно успешан тре-
нер ФК Слога (данас Цар Константин) (в.), у
коме је и поникао за време окупације у Другом
светском рату као играч подмлатка. Оснивач је и
Фудбалске школе ФК Цар Константин. (А. Б. Ф.)
ЈОВАНОВИЋ (Божидар) СВЕТИСЛАВ.
Рукометаш, рукометни тренер. (Прокупље, 4.
јун 1968 – ). Рукометну
каријеру почео је са четр-
наест година (1982) у Же-
лезничару (в.). Био је један
од највећих талената у ге-
нерацији, очекивало се да
као средњи бек буде глав-
ни креатор игре и у првом
тиму, али је повреда спре-
чила да се прогнозе стру-
чњака у потпуности и
остваре. Већ са 25 година Светислав Јовановић
окончао је играчку каријеру и посветио се тре-
нерском позиву. Своја знања преносио је на
млађе селекције Железничара, да би 2001.
постао тренер првог тима и водио га две сезоне.
У сезони 2002/03. допринео је да Железничар
освоји треће место и пласира се у Куп ЕХФ.
После тога преузео је ЖРК ДИН (в.), са којим је
два пута учествовао у Лиги шампиона и по јед-
ном освојио друго место у националном шам-
пионату и куп тадашње државне заједнице
- 151 -
Ј
Србије и Црне Горе. У том периоду био је се-
лектор најпре мушке кадетске репрезентације
наше земље, а потом и женске јуниорске селек-
ције. Након кратког повратка у Железничар,
поново је прешао у (тада већ) Наису, где се у
потпуности афирмисао. Са Наисом је освојио
титулу шампиона Србије (2007/08) и још три
национална купа (укупно четири). Највећи тре-
нерски успех Светислава Јовановића на међу-
народној сцени јесте освајање Челенџ купа
2007. (Е. Ц.)
ЈОВАНОВСКИ (Онче) ДИМИТАР. Фуд-
балер, фудбалски тренер. (Велес, Македонија,
30. септембар 1936 – 2. фебруар 1992). Фудбал
је почео да игра као омладинац у скопском ФК
Работнички, а наставио у ФК Вардар. Праву
играчку афирмацију стекао је у ФК Раднички из
Ниша (в.), у који је дошао крајем 1962. Дрес
тима са Чаира успешно је носио до 1967, када је
окончао каријеру. Потом се определио за тре-
нерски посао. Тренирао је Топличанин (Про-
купље), Осогово (Кочани), Раднички (Пирот),
Железничар (Ниш) (в.), Напредак (Алексинац)
и Јастребац (Ниш) (в.). (Д. М.)
ЈОВИЋ (Ђока) СТЕФАН. Кошаркаш.
(Ниш, 3. новембар 1990 – ). Игра на позицијама
плејмејкера и бека. Ко-
шарком је почео да се ба-
ви у родном Нишу, у мла-
ђим категоријама насту-
пао за Ергоном (в.), са ко-
јим је освојио Кадетско
првенство СЦГ 2005, а
касније играо за Здравље
из Лесковца. Сениорску
каријеру започео у Слоги
из Краљева (2010–2012),
затим играо за Раднички Стефан Јовић
из Крагујевца (2012–2014), да би септембра
2014. прешао у београдску Црвену звезду.
Први је кошаркаш из Ниша који је обукао
дрес репрезентације. Са државним тимом осво-
јио је сребрну медаљу на Медитеранским игра-
ма у Мерсину 2013. и бронзу на Универзијади у
Казању 2013. За сениорску селекцију дебитовао
је на Светском првенству у Шпанији 2014, где
је освојио сребрну медаљу. У избору Секције
спортских новинара Ниша (в.) проглашен је за
спортску личност године (2014).
Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/ Стефан_Јовић. (М. М.)
ЈОВОВИЋ (Петар) НИКОЛА НИНА.
Фудбалер, рукометаш, спортски радник. (Под-
горица, 22. новембар 1925 – Ниш, 11. март
2001). Основну школу завршио у Подгорици, а
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
средњу у Скопљу. Факултет индустријске педа-
гогије завршио је у Ријеци 1975. У Железничко-
индустријској школи годинама предавао
техничко цртање и нацртну геометрију, а више
година био је директор ЖИШ и Машинске
школе 12. фебруар у Нишу.
Спортску играчку каријеру почео је са
шеснаест година у Скопљу. По завршетку Дру-
гог светског рата у Нишу игра до 1957. Активан
такмичар (голман) у фудбалу и рукомету.
Нина Јововић био је иницијатор, један од
оснивача и активни голман Рукометног клуба
Железничар (в.). Фудбал
му је био највећа спортска
љубав, али је осећао обаве-
зу да као један од оснивача
рукометне секције при ФД
Железничар стане од 1949.
до 1951. и на гол рукоме-
таша, где је такође био
успешан. Гол рукометне
репрезентације Србије у
великом рукомету чувао је
два пута, а једном је био Никола Јововић
резерва у репрезентацији Југославије. Нина је
знао да у преподневним часовима брани за свој
рукометни клуб, а затим би дресином био пре-
вожен из града у град да у поподневним часо-
вима брани у фудбалу. За ФК Железничар (в.)
одиграо је 401 утакмицу, осам пута је бранио за
репрезентацију Ниша у сусретима са А и Б
репрезентацијом Југославије, био је у више на-
врата тренер првог тима, омладинаца, технички
референт, а на крају и почасни председник клу-
ба. Огромну љубав према ФК Железничар пре-
нео је, како доликује, својим синовима Миоми-
ру и Нинославу – Пижи.
Као друштвено-спортски радник био је
секретар Фискултурног друштва Железничар,
члан Окружног фискултурног одбора и других
форума. За рад на унапређењу и развоју физич-
ке културе добија признање Савеза организаци-
ја за физичку културу Србије. Добитник је и
плакета Фудбалског савеза Србије, Савеза
фудбалских тренера Србије, СОФК Ниш (в.) и
других спортских институција. (А. Б. Ф.)
ЈОКСИМОВИЋ (Живомир) ВЛАДИМИР.
Атлетичар, професор физичког васпитања (Ја-
година, 15. фебруар 1975 – ). Основну и средњу
школу завршио у Јагодини, а Факултет физичке
културе (в.) у Нишу. Члан АК Железничар Ниш
(в.). На појединачним првенствима Југославије
и куповима државе освајао прва места као члан
штафете 4 x 100 и 4 x 400 м: на финалу Купа
Југославије у Суботици 1994. у штафети 4 x 400
- 152 -
м; на Појединачном пр-
венству Југославије у Бео-
граду 1994. у штафети 4 x
100 м; на Појединачном
првенству Југославије у
Нишу 1997, у штафети 4 x
100 м. Наступао је за ре-
презентацију на Првенству
Балкана 1994. у Трикали
(Грчка) као члан штафете
4 x 100, на Купу Европе у
Талину (Естонија) 1995, Владимир Јоксимовић
такође у штафети 4 x 100 м, а следеће године
опет на Купу Европе у Талину у обе штафете – 4
x 100 и 4 x 400 м. На Првенству Балкана у Нишу
1996. као члан штафете 4 x 100 м осваја друго
место, а у штафети 4 x 400 м, чији је такође био
члан, постаје првак Балкана за ту годину. На
Првенству Балкана у дворани, одржаном у Ати-
ни 1997, наступио је у трци на 200 м. (В. Г.)
Владимир Јоксимовић (други здесна) у трци на 200 м
у финалу Купа Југославије, Ниш, 15/16. јун 1996.
ЈОКСИМОВИЋ (Драган) ДИНА. Тени-
серка, тениски тренер. (рођ. Милошевић; Бео-
град, 13. јануар 1983 – ).
Магистар психологије и
ТА терапеут. Почела је да
тренира тенис већ са пет
година. Била је првакиња
Југославије у категоријама
до десет и дванаест годи-
на, а вицешампионка до
шеснаест и осамнаест го-
дина, као и међу сениор-
кама. Наступала је за др-
жавну репрезентацију до Дина Јоксимовић
четрнаест и шеснаест година. Као јуниорка
освајала турнире широм света, а 1999. учество-
вала на јуниорском гренд слем турниру у Аус-
тралији. Најбољи пласман на јуниорској ИТФ
светској ранг-листи била јој је 65. позиција.
Укупно је освојила 96 трофеја. Остварила је и
професионалну каријеру, у којој је освојила низ
турнира у дублу и имала серију одличних пла-
смана у синглу, што јој је донело пласман и на

ВТА листу. Стекла је диплому професионалног
тениског тренера (УСПТР) и радила две године
у Холандији. (Е. Ц.)
ЈОКСИМОВИЋ (Урош) СТАНИМИР.
Фудбалер, фудбалски тренер, спортски радник,
професор универзитета.
(Ниш, 22. јун 1942 – ).
Основну и средњу школу
завршио у Нишу. Факултет
за физичку културу завр-
шио 1971. у Сарајеву, ма-
гистрирао 1977. на Меди-
цинском факултету у Ско-
пљу, а докторирао 1981. на
Студијској групи за фи-
зичко васпитање Филозоф-
ског факултета у Нишу Станимир Јоксимовић
(в.). Наредне године на Филозофском факулте-
ту у Нишу постаје доцент на предметима Фуд-
бал и Скијање. Редовни професор од 1992. Шеф
катедре за индивидуалне и колективне спортове
од 1989. до 1992. и од 1994. до 30. септембра
2009, када одлази у пензију. Управник Студиј-
ске групе за физичко васпитање у два мандата
(1994–1996. и 1996–1998). Од 1994. до 1997.
члан Конференције декана факултета подунав-
ских земаља. Као професор универзитета и
Више тренерске школе у оквиру наставе на
предмету Фудбал предавао у Нишу, где је био и
управник Кадровског центра за школовање и
усавршавање спортских тренера, Осијеку, Но-
вом Саду, Београду, Скопљу, Приштини, Бањој
Луци итд. Аутор преко сто научних и стручних
радова, неколико скрипата и књига из области
скијања и десетак књига из области фудбала.
Од 2002. до 2009. био је председник Савета Фа-
култета спорта и физичког васпитања у Нишу.
Као организатор и предавач од 1974. учес-
твовао на бројним семинарима и предавањима
из области фудбала на просторима бивше Југо-
славије. По распаду Југославије ради као про-
фесор у Србији и Црној Гори. Данас је преда-
вач у оквиру Фудбалског савеза Србије, а по
позиву и гостујући професор Фудбалског саве-
за Црне Горе. Неколико пута је учествовао као
предавач и на семинарима за добијање звања
фудбалског тренера у Грчкој.
Као активан играч био је члан ФК Желез-
ничар (Ниш) (в.) и ФК Ловћен (Цетиње) у пери-
оду од 1963. до 1966. Након престанка фуд-
балске каријере 1967. активно се укључује у
рад фудбалске тренерске организације. Дугого-
дишњи делегат Прве лиге ФС СЦГ, а касније и
Супер лиге Србије.
Као тренер радио у грчком ФК Панатена-
икос (1988), у првој половини 1992. води фуд-
- 153 -
Ј
балску школу у Лос Анђелесу, од 1993. до 1994.
ради као тренер фудбала у Кувајту са категори-
јом играча од четрнаест до деветнаест година,
где сарађује са чувеним Фелипеом Сколаријем.
Од 1998. до 2001. био је стручни саветник мла-
де фудбалске репрезентације Југославије под
вођством Милована Ђорића, а касније Николе
Ракојевића.
Више пута био ангажован као сарадник у
раду првог тима ФК Раднички Ниш (в.). У више
наврата члан Управног и Извршног одбора
клуба. Први тренер ФК Раднички у сезони
1997/98, када је изборен поновни улазак у нај-
виши ранг такмичења. Координатор Фудбалске
школе ФК Раднички 1989, када су омладинци
освојили титулу првака Југославије. Извесно
време био је в.д. председника ФС Ниша (в.) и
председник Скупштине ФК Раднички.
Тренутно је координатор ФСРИС (в.) за
добијање Б лиценце за фудбалске тренере,
председник УФТ РИС (изабран за период 2012–
2016), директор Фудбалске школе ФК Раднич-
ки.
Године 1997. добија Награду за животно
дело Града Ниша у области спорта и спортских
достигнућа. (М. М.)
ЈОСИП КОЛУМБО, Омладински стоно-
тениски клуб. Оснивање омладинског стоно-
тениског клуба, на иницијативу младих стоно-
тенисера преко свог првог учитеља, омладин-
ског активисте Славка Илића, реализовано је
22. новембра 1962. Оснивач ОСТК Јосип Ко-
лумбо био је Општински комитет Савеза соци-
јалистичке омладине Ниш. Оснивачка скуп-
штина одржана је у сали Дома омладине Јосип
Колумбо у Нишу. Присутни су били сви млади
стонотенисери и активисти омладине Ниша. За
председника клуба изабран је Немања Станко-
вић, председник Среског комитета Социјали-
стичке омладине Ниша, а потпредседник је
постао Петар Вујаклија, председник Општин-
ског комитета Социјалистичке омладине Ниша.
Чланови управе постали су и омладински акти-
висти Драгомир Илић, Микан Јовановић, Мио-
драг Динић Бели и управник Дома омладине
Живојин Аранђеловић Шуца. За секретара је
изабран Зоран Живковић, технички секретар
СОФК Ниш (в.). Касније је дошао и Аћим Јова-
новић. ОСТК Јосип Колумбо добио је салу у
сутерену Дома омладине за тренинге, а мечеви
су играни у горњој сали Дома.
Први чланови Клуба били су: Ранко Ђенић
(в.), капитен, Мирко Буразор (в.), Момчило Ђе-
нић (в.), Драган Домазет, Душан Поповић (в.),
још увек пионир, Љиљана Спасић (в.), Словен-
ка Нешић, Накица Ивановић и други. За трене-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ра је постављен Драгослав Најдановић. Играчи
су по први пут добили комплетну опрему: тре-
нерице, мајице, шорцеве, патике и торбе за
опрему. Тренирало се по цео дан. Стонотенисе-
рима новог клуба није било дозвољено да се
званично такмиче ни у једној лиги, с обзиром
на то да су сви до тада били чланови екипе
Поштара (в.), водећег клуба у Лиги уже Срби-
је. Ту сезону 1962/63. Клуб је провео наступа-
јући на пријатељским мечевима, појединачним
турнирима и куп утакмицама. Било је и про-
блема због тога што су и остали играчи из Ни-
ша, чији су се клубови углавном угасили, дола-
зили на тренинге у Дом омладине. На крају,
због нетрпељивости и разлике у годинама, ста-
рији играчи су престали да долазе у Дом омла-
дине, а формирали су и нове клубове, као што
је Раднички и ЕИ Ниш (в.), поред постојећег
Поштара.
Мушка екипа СТК Јосип Колумбо, 1964. Слева: М. Јовановић,
М. Буразор, Р. Ђенић
Екипа OСТК Јосип Колумбо у сезони
1963/64. такмичила се у Лиги уже Србије. Еки-
па је у истом саставу, једини нови члан је Ми-
кан Јовановић из Зајечара, који је студирао у
Нишу. Побеђене су све екипе у Лиги, и са 24
бода из 12 сусрета екипа ОСТК Јосип Колумбо
била је убедљиво прва. Касније су због неке
неправилности око регистрације једне такми-
чарке клубу одузета два бода, али то није ума-
њило успех екипе. Стонотенисери ОСТК Јосип
Колумбо учествовали су у Лесковцу почетком
1964. у такмичењу за завршни куп градова уже
Србије, и освојили прва места и у мушкој и у
женској конкуренцији. Куп Србије се играо
одвојено, за разлику од Лиге која се играла по
мешовитом систему. Женска екипа – Љ. Спасић
и С. Нешић – победила је екипе Техничара из
Крагујевца и Дубочице из Лесковца са по 3:0. У
финалу је савладана екипа Текстилца из Врања,
- 154 -
такође са 3:0. Мушка екипа савладала је са по
5:0 екипу Партизана из Шапца и екипу Дома
ЈНА (Врање). У полуфиналу је побеђена екипа
Поштара из Ниша са 5:3, а у финалу је, такође
са 5:3, побеђена врло добра екипа из Краљева.
Најбољи учинак имао је Ранко Ђенић, који је
добио све мечеве, а добро је играо и Мирко Бу-
разор, који је изгубио две партије. Обе екипе
добиле су пехаре за прва места.
На Отвореном првенству уже Србије у
Врању, одржаном крајем фебруара 1964, на ко-
ме је учествовало је преко 80 такмичара из По-
жаревца, Бора, Зајечара, Крушевца, Лесковца,
Ниша и Врања, стонотенисери ОСТК Јосип Ко-
лумбо постигли су потпун успех победивши у
свим категоријама. Љиљана Спасић је освојила
прво место у јуниорској и сениорској конку-
ренцији. Мирко Буразор освојио је прво место у
јуниорској конкуренцији победивши у финалу
Слободана Коцића са 2:1. Апсолутни првак у
сениорској конкуренцији постао је Ранко Ђе-
нић, који је у финалу декласирао Петра Јовано-
вића из Врања са 2:0 (21:3 и 21:18).
Екипа СТК Јосип Колумбо у Новом Саду, 1964. Слева: Р.
Ђенић, Љ. Спасић, М. Буразор, С. Нешић, М. Јовановић
Као екипни прваци Лиге уже Србије, сто-
нотенисери ОСТК Јосип Колумбо 6. и 7. јула
1964. учествују на квалификационом турниру у
Новом Саду за улазак у Квалитетну лигу Срби-
је, и у конкуренцији клубова из Београда, Но-
вог Сада, Земуна и Кикинде успевају да се из-
боре за улазак у најквалитетнију лигу у Србији.
Октобра 1964. екипа ОСТК Јосип Колумбо
одиграла је два међународна меча са екипом
Чавдар из Софије – у Нишу и у Софији. Женска
екипа, у саставу Љиљана Спасић и Словенка
Нешић, победила је у оба сусрета. Мушка екипа,
у саставу Ранко Ђенић, Момчило Ђенић и Мир-
ко Буразор, победила је у Нишу, а у Софији, без
Буразора, са П. Јовановићем, изгубила меч.

Екипа ОСТК Јосип Колумбо у Бугарској, 1964.
Слева: Љ. Спасић, С. Нешић, Р. Ђенић, Д. Најдановић,
П. Јовановић, М. Ђенић.
Пред почетак Српске квалитетне лиге
ОСТК Јосип Колумбо морао је да се појача јер
мушка екипа није имала квалитетног трећег
члана. Омладинци Душан Поповић и Момчило
Ђенић још нису стасали за највишу лигу у
Србији, па је у екипу дошао Врањанац Петар
Јовановић (в.). Касније ће се показати да то ни-
је било право појачање. Оваква екипа без ква-
литетног тренера није могла да издржи у кон-
куренцији са екипама Партизана из Београда,
Војводине из Новог Сада, Сенте, Младости из
Земуна, Баната из Зрењанина и другима, па је
испала из лиге и поново се вратила у Лигу уже
Србије.
После испадања из Квалитетне лиге Србије
ОСТК Јосип Колумбо нашао се у тешкој ситуа-
цији. Отказане су сале у Омладинском дому
Јосип Колумбо, управа се повукла, а играчи не-
мају подесну салу за тренинге нити одговарају-
ће реквизите за игру.
Током 1966. и 1967. Јосип Колумбо се так-
мичи у Лиги уже Србије. Сада у екипу све
чешће улазе млађи играчи: Момчило Ђенић,
Душан Поповић и Драган Домазет, уз подршку
старијих – Мирка Буразора и Ранка Ђенића. Те
Екипа ОСТК Јосип Колумбо која је 1967. изборила поновни
улазак у Квалитетну лигу Србије. Слева, у првом плану: Р.
Ђенић, М. Буразор, у другом плану: Д. Поповић, М. Ђенић.
- 155 -
Ј
сезоне мења се систем такмичења, па мушка
екипа игра по Свјетлинг купу са три играча до
пет победа. ОСТК Јосип Колумбо у Лиги уже
Србије осваја прво место и стиче право да се у
квалификацијама бори за улазак у Квалитетну
лигу Србије. На квалификацијама у Новом Са-
ду ОСТК Јосип Колумбо осваја прво место и
поново постаје члан Квалитетне лиге Србије.
Успех су донели Мирко Буразор, Душан Попо-
вић и Момчило Ђенић. Ранко Ђенић је био
спречен да учествује.
За тренирање и наступе у Лиги Србије
клуб добија бину сале ДТВ Партизан. Екипу
напушта Момчило Ђенић, који одлази на сту-
дије уметности у Београд, а Ранко Ђенић се
привремено повлачи. Као појачање долази
играч из Београда Влада Мамковић, екипу су
сачињавали још Мирко Буразор и Душан Попо-
вић, а у резерви су били нова нада нишког сто-
ног тениса Зоран Марковић Швања (в.), Мило-
рад Јеркан, Мима Николић и др. Касније је у
екипи, уместо Мамковића, био Мирко Бекавац
из Витеза (Босна), који је студирао у Нишу, а
дошао из расформираног ЕИ Ниш, који се по
учешћу у Савезној лиги 1968. и испадању из ње
угасио као клуб.
После 1970. уведен је нов систем такмиче-
ња: Прва савезна лига и Друга савезна лига –
исток и запад. У екипу ОСТК Јосип Колумбо
уместо М. Бекавца долази Богдан Капелан из
Бачке Паланке, који је студирао у Нишу, и ве-
теран Миодраг Павловић из Дубочице Леско-
вац. Екипа ОСТК Јосип Колумбо је 14–16. сеп-
тембра 1973. у Приштини успела да се квали-
фикује за Другу мушку савезну лигу Југослави-
је – исток. Клуб ће дуго играти у тој лиги, са
екипом коју су чинили Душан Поповић, Зоран
Марковић Швања, Миодраг Павловић и све
мање Мирко Буразор.
На квалификацијама за улазак у Прву са-
везну лигу Југославије, које су одржане у Нишу
М. Буразор (лево) против Манчића, у победи ОСТК Јосип
Колумбо Ниш против СТК Дубочица Лесковац са 5:3, 1975.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

осамдесетих година, екипа ОСТК Јосип Колумбо динског кошаркашког клуба Нибак (в.). Са ка-
играла је одлучујући меч са екипом СТК Банат детском екипом Ергонома (в.) освојио је првен-
из Београда, али није успела да победи. У екипи ство државе у сезони
су били Зоран Марковић Швања, Душан Попо- 2005/06, док је са Нибаком
вић и, као појачање, Н. Ћургуз из Београда. заузео друго место на фи-
ОСТК Јосип Колумбо изгубио је са 3:5, а све три налном турниру Кадетске
победе донео је Зоран Марковић Швања. Клуб лиге Србије у сезони 2011/
касније никада није успео да постане члан Прве 12. У периоду од 2003. до
савезне лиге. З. Марковић је у међувремену 2007. био је члан стручног
постао првак Србије на првенству у Баточини. У штаба репрезентативне се-
екипи ОСТК Јосип Колумбо, поред Душана По- лекције наше земље коју
повића, Зорана Марковића и Мишка Павловића, су чинили играчи рођени
наступали су и Војкан Вукмировић, Милан 1987. а 2012. је постављен
Игњатовић, Вања Милићевић, Бобан Митић за тренера мушке кадетске Милан Јосић
(међу најбољим пионирима и јуниорима у Срби- репрезентације Србије. За најбољег тренера
ји), Александар Петковић и други. града Ниша проглашен је 2005. (С. К.)
За тренера ОСТК Јосип Колумбо постав-
љен је 1978, као професионалац, Душан Попо- ЈОЦИЋ (Тихомир) ДОБРОСАВ. Фудба-
вић, иначе и играч у истом клубу. Клуб је имао лер, тренер, фудбалски судија. (Црноклиште
најбоље услове за рад и напредовање, сигурно у код Пирота, 5. октобар 1937 – ). Истакнути
целој Србији, а вероватно и у Југославији. фудбалер ФК Раднички из Ниша (в.) у време
Осниване су и школе стоног тениса. када је клуб са Чаира први пут изборио статус
Последњих година екипа ОСТК Јосип Ко- прволигаша. У Нишу је завршио Занатску же-
лумбо Ниш такмичи се само у женској конку- лезничку школу, а потом и Вишу техничку
ренцији. Од 2009. биле су неколико година школу. Радио је у Електронској индустрији до
чланице Прве лиге Србије, па Супер лиге Срби- пензионисања.
је, па се вратиле у Прву лигу Србије, а од сезо- Фудбал је почео да игра у Пироту, а по
не 2014/15. поново су у Супер лиги Србије. Е- преласку у Ниш постао је играч ФК Железни-
кипу сачињавају Бисерка Ристић, Олга Мијаи- чар (в.). Године 1958. пре-
ловић, Ивана Вучић, Андреа Тешић и Мирјана шао је у ФК Раднички и
Богдановић. (Р. Ђ.) убрзо изборио статус ста-
ндардног првотимца. Дао
је значајан допринос Рад-
ничком, прво у друголи-
гашком такмичењу, а за-
тим и у прволигашком
друштву. По завршетку
играчке каријере кратко је
био тренер ФК ЕИ Мла-
дост (в.). Завидан успех Добросав Јоцић
остварио је као фудбалски судија. Доспео је до
највишег ранга – делио је три године правду на
прволигашким теренима. (Д. М.)

Стонотенисерке ОСТК Јосип Колумбо. Слева: Бисерка ЈОЦИЋ (Миодраг)

Ристић, Олга Мијаиловић, Виолета Цветковић, бивша ДУШАН. Спортски нови-
играчица и капитен екипе, и Андреа Тешић. нар. (Ниш, 19. јун 1984 – ).
Завршио Правни факултет
ЈОСИЋ (Зоран) МИЛАН. Кошаркашки у Нишу. Хонорарни рад у
тренер. (Ниш, 17. јун 1968 – ). У Нишу је завр- Народним новинама (в.)
шио ОШ Коле Рашић, а потом и Електроте- почео је 2000, а од почетка
хничку школу Никола Тесла и Вишу тренерску 2011. уредник је спортске
школу на Факултету физичке културе (в.). Ко- рубрике овог дневног ли-
шарку је почео да тренира 1981. у Студенту, ста. Четири пута (2005,
где је касније прошао све категорије. Тренерску 2008, 2009. и 2012) добио
каријеру започео је 1992, радио је у неколико је награду Новинар године Душан Јоцић
нишких клубова и један је од оснивача Омла- Секције спортских новинара Ниша (в.), а 2012.

- 156 -

исто признање доделила му је и матична кућа.
Извештавао је са бројних великих такмичења у
рукомету и одбојци, био сведок свих утакмица
рукометашица Наисе (в.) на путу до трофеја
Челенџ купа 2007. На два европска рукометна
првенства одржана у Нишу 2012. обављао је
функцију шефа прес центра. (Д. М.)
ЈОЦИЋ (Живота) МИОДРАГ. Гимнасти-
чар, кошаркаш, кошаркашки тренер и судија,
спортски радник. (Ниш, 1. август 1954 – ).
Дипломирао 1979. на Студијској групи за фи-
зичку културу Филозофског факултета у Нишу
(в.). Спортом почео да се бави 1963. у ДТВ
Партизан (в.). Као члан нишке екипе на Репу-
бличком првенству 1967. освојио друго место
на вратилу. Члан КК Студент од 1969. до 1973,
а кратко време провео и у КК Ергоном (в.). Ко-
шаркашки тренер и судија.
Председник УСОФК Ниш (в.) у периоду
1977–1978. и члан Председништва УСОФК Ју-
гославије. Члан Организационог одбора Других
спортских игара студентске омладине Југосла-
вије (СИСОЈ) у Кумровцу 1977. Члан организа-
ционог одбора Универзијаде у Загребу 1978.
Секретар СОФК Ниш (в.) од априла 1984. до
јуна 1993. Члан Скупштине и председник фи-
нансијске комисије СИЗ физичке културе у
Нишу (в.) од 1984. до 1988. Члан Председниш-
тва СОФК Србије од 1986. до 1990. Од 2005.
председник Куглашког савеза Ниша (в.) и члан
Управног одбора Куглашког савеза Србије.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
ЈУБИЛЕЈ СОФК СРБИЈЕ. В. Спортске
награде у Нишу.
ЈУГОПЕТРОЛ ЖЕЛЕЗНИЧАР, Рукомет-
ни клуб. Под тим именом појавио се у сезони
1992/93, када је Железничар (в.) испред свог
имена додао име спонзора Југопетрола. Када је
спонзор променио име у Нафтна индустрија
Србије (НИС), клуб је на седници Скупштине
одржаној 18. јула 2008. одлучио да убудуће
наступа као НИС-ПЕТРОЛ Железничар. Под
именом Југопетрол Железничар освојена су два
Купа Југославије (1997. и 1999), а освајањем
другог места у Супер лиги у сезони 1997/98.
остварен је највећи лигашки успех у историји
клуба. Нажалост, већ 2007. Југопетрол Желез-
ничар је испао из Супер лиге, да би се као НИС-
ПЕТРОЛ Железничар фузионисао са Омладин-
ским рукометним клубом Ниш (в.), чиме је
настао Рукометни клуб Наисус (в.). (Е. Ц.)
- 157 -
Ј
ЈУГОСЛАВИЈА, Нишки спорт клуб.
Фудбалски клуб основан 1927. у Нишу. Осни-
вачи клуба били су Воја Димић, Бранко Живко-
вић, Светислав Митић, председник, Божидар
Николић, Душан Ђорђевић, Миодраг Петровић,
Војислав Стојановић, Риста Бојаџић, Чеда Ни-
колић и др. Клуб су сачињавали претежно жи-
тељи Ниша настањени око Старог монопола и
гробља под Горицом. Међу играчима било је
радника, службеника, трговаца, ученика и ави-
јатичара. Почетком окупације у Другом свет-
ском рату клуб мења име у Србија и наступа и
током окупације. Одлуком нових власти по
ослобођењу клубу је забрањен рад.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, ФК Железничар 1928–1995,
ФК Железничар Ниш, Ниш, 1995, стр. 27–28. (Б. Т.)
Са утакмице Раднички – Југославија (4:1), 20. август 1928.
[А. Б. Ф.]
ЈУНИОР, Омладински кошаркашки клуб.
Основали су га 2. децембра 1997. некадашњи
кошаркаши и спортски рад-
ници Невена Митић (в.),
Ксенија Петровић, Томислав
Симић, Драган Јовановић и
Драган Ратковић. Од осни-
вања до данас кроз школу
кошарке и све такмичарске
селекције клуба прошло је
преко хиљаду деце, углав-
ном дечака. Јуниор има четири селекције млађих
категорија и десет школа кошарке. Окупља више
од 300 чланова, са којима ради десет тренера.
Клуб организује такмичења за најмлађе, међу
којима је најзначајнији међународни Ускршњи
мини-баскет фестивал у Нишкој Бањи, који је
уврштен у календар Међународне кошаркашке
федерације. Сениорска екипа почела је да се
такмичи 2003. у Другој српској лиги, да би у се-
зони 2005/06. освојила друго место и изборила
пласман у Прву српску лигу. Више пута је на-
грађивана за фер-плеј од стране Регионалног
кошаркашког савеза источне Србије.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
 К
КАБАДАЈИЋ (Марко) РАТКО. Спортски
новинар. (Београд, 1912 – Ниш, 15. мај 1999).
Пореклом из Великог Орашја код Смедеревске
Паланке. Отац му је погинуо у Колубарској би-
ци. Са мајком и сестром у Ниш долази 1914. У
Нишу завршава Државну трговачку академију
(1929–1933) и ради као службеник у Нишкој
хипотекарној банци, а касније у Нишкој кре-
дитној банци. Пензионисао се осамдесетих го-
дина.
Био је један од пионира спортског нови-
нарства у Нишу. У спортском новинарству про-
вео је готово пола века. Ка-
ријеру спортског новинара
почео је 1934. у листу Ни-
шка ревија, где је уређивао
спортску рубрику. Био је
дописник Нишких новина,
а после Другог светског
рата, поред нишких, допи-
сник је и многих репу-
бличких листова: Љубљан-
ско дело (Љубљана), Мађар
(Нови Сад), Сарајевски Ратко Кабадајић
лист (Сарајево), Вечерње новости, Спорт и др.
Највише је пратио фудбал, али је писао и о
свим осталим спортовима и свим ранговима
такмичења.
За свој рад у спортском новинарству добио
је бројне медаље, дипломе и плакете од града
Ниша и нишких спортских организација. (А. Б. Ф.)

КАЈАКАШТВО И КАНУИСТИКА У
НИШУ (историјат). Кајакаштво и кануистика,
као спортска грана, у Нишу су присутни од
1951, када је моделарска секција Аеро-клуба по
први пут поринула кајак у Нишаву. Кајак, у ви-
ду дрвеног двоседа, израдили су Милан Попо-
вић и Вељко Пондиловић, тадашњи чланови
моделарске секције клуба. Организација На-
родне технике и Општински комитет омладине Испраћај кајакашке штафете Титу са Нишаве у центру Ниша
поводом Дана младости, педесетих година XX века. [Ј. И.]
покренули су, услед великог интересовања за
кајакашки спорт, иницијативу за оснивање кајакаштву 1957, када је поред моста код Твр-
Бродарског друштва Гусар, што је и учињено ђаве одржано првенство студената Југославије.
10. октобра 1951. Исте године Бродарски савез Од 1960. до 1970. дошло је до стагнације
Србије поверава нишком клубу ношење каја- кајакашког спорта у Нишу, јер нишки кајакаши
кашке штафете од Бујановца до Варварина, а нису имали могућност да прате технологију
касније ће нишки кајакаши носити штафету од израде кајака и кануа. У осмој деценији про-
Димитровграда до Варварина. Нишлије су први шлог века долази до опоравка кајакаштва.
пут имале прилику да посматрају такмичење у Спуст пријатељства кроз Сићевачку клисуру

- 158 -
 К

одржан је 1971, уз учешће клубова из петнаест

градова, а 1973. и 1975. Ниш је домаћин пио-
нирског првенства Србије Златно весло и пио-
нирског првенства СФРЈ. Ниш тако постаје је-
дан од центара кајакашког спорта у СФРЈ, у
коме се организују и изборна такмичења за
репрезентацију Југославије. Кајак кану клуб
Гусар (в.) у наредном периоду биће носилац
кајак кану спорта у Нишу. (З. Мл.)

КАЛАФАТ, Планинарски клуб. Основан

је 18. маја 1975. Назив је добио по једном од
врхова на Сврљишким планинама („калафат“ је
турски назив за „шуперски занат“ – премазива-
ње дрвета катраном). Оснивач тадашњег Пла-
нинарско-смучарског друштва Калафат био је
Јован Радисављевић, професор Економске
школе у Нишу. Први чланови Друштва били су
ученици Јована Радисављевића, укључујући и
првог начелника, Зорана Милетића (в.), касније
најпознатијег нишког алпинисту, који је поги-
нуо 2002. приликом успона на Монт Еверест.
До тог трагичног догађаја клуб је неговао и ви-
сокогорске активности, у оквиру којих су орга-
низоване експедиције на Килиманџаро, Мекин-
ли, Аконкагву и Хималаје.
Данас клуб има око педесет чланова, који
сваког викенда изводе планинарске акције, нај-
чешће у југоисточној Србији, али посећују и
планине Бугарске, Грчке, Македоније, Словач-
ке и Словеније. (З. М.)
Екипа КМФ Калча, 2014.
Извор: ФБ страна КМФ Калча.
места изборио учешће у доигравању, после кога
остварује пласман у Прву лигу. (С. К.)
КАМЕНИЧКИ ВИС. В. Излетишта у Ни-
шу и околини.
КАРАБАТИЋ (Никола) БРАНКО. Руко-
меташ, рукометни тренер. (Трогир, 30. август
1955 – Монпеље, Француска, 11. мај 2011). По-
никао је у родном Трогиру (Хрватска), да би
каријеру наставио у Метковићу. Запазили су га
тренери Железничара (в.), па је 1981. приступио
нишком клубу, где је, на позицији голмана,
остао наредне три године. Са Железничарем је
освојио Куп Југославије 1982. и допринео пла-
сману у полуфинале Купа победника купова
1983. У Нишу је 1984. добио сина Николу (в.),
који ће постати један од најбољих светских ру-
кометаша свих времена. Одлази у Француску,
тачније, у Роберсо из Стразбура, где је бранио,
а већ после три месеца постао и тренер ове
екипе. У Француској добија сина Луку, који је
био једна од великих тениских нада, да би се
као сениор афирмисао у рукомету и чак постао
репрезентативац ове земље. Бранко 1990. пре-

Чланови ПК Калафат на Атосу, 2010.

Извор: блог ПК Калафат.

КАЛЧА, Клуб малог фудбала. Основан је

2010. на иницијативу Владана Миладиновића,
Славољуба Влајковића, Бобана Тасића и Алек-
сандра Живковића, дугогодишњих спортских
радника. Сматра се наследником КМФ Коска
(в.). У првој такмичарској сезони (2011/12) клуб
заузима треће место у источној групи Друге Бранко Карабатић (стоји трећи слева) у екипи РК Железничар
лиге, да би већ наредне године освајањем првог која је освојила Куп Југославије 1982.

- 159 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
лази у Колман, а две године касније у Фронти-
њан, и то као тренер. Истовремено, био је и
тренер голмана у чувеном Монпељеу, и то је
остао све до своје преране смрти у 56. години.
(Е. Ц.)
КАРАБАТИЋ (Бранко) НИКОЛА. Руко-
меташ. (Ниш, 11. април 1984 – ). Родио се у
Нишу, али је спортску сла-
ву стекао у Француској.
Његов отац Бранко (в.) био
је познати голман РК Же-
лезничар (в.). Када су Ни-
коли биле три године, са
породицом се преселио у
Француску. Никола је на-
ступао за све селекције
Француске, а у Монпељеу
стекао велики афирмацију.
Са Монпељеом је на по- Никола Карабатић
четку каријере освојио четири узастопне титуле
шампиона Француске, а 2003. и наслов побед-
ника Лиге шампиона Европе. Наставио је кари-
јеру у немачком Килу и допринео освајању че-
тири узастопне шампионске титуле ове земље и
наслова шампиона Старог континента 2007.
Потом се враћа у Монпеље, са овим клубом
осваја три титуле првака Француске, а сада је
члан шпанске Барселоне, са којом је одмах
освојио Куп Шпаније.
Први велики успех у дресу француске
репрезентације остварио је 2006. на Европском
првенству, када је освојио златну медаљу. То се
поновило 2010. и 2014, уз освојену бронзу
2008. Златно одличје са „триколорима“ освојио
је и на Летњим олимпијским играма у Пекингу
2008. и Лондону 2012. На светским првенстви-
ма освајао је златне медаље 2009. и 2011. Про-
глашен је за најбољег играча Светског првен-
ства 2007. године, а најбољи спортиста Фран-
цуске био је 2011. (Е. Ц.)
КАРАТЕ У НИШУ (историјат). Развој
каратеа у Нишу у почетку је био везан за Џудо
клуб Ниш (в.), где се карате вежбао од 1968.
Први карате клуб у Нишу, Карате клуб Сту-
дент, основан је 29. децембра 1972. и углавном
је окупљао студентску омладину. У току 1973.
клуб мења име у КК Ниш да би се, сем студена-
та, приближио и омладини из школа и предузе-
ћа. КК Раднички основан је 1973, а КК ЕИ 1967.
године. На десетогодишњицу од прве појаве
каратеа у Нишу (1978) покренута је иницијати-
ва да постојећи карате клубови у граду форми-
рају јединствени клуб ради концентрације ква-
литета и постизања што бољих резултата на
републичком и савезном нивоу. Године 1979.
- 160 -
Студент, Раднички и ЕИ фузионишу се у Ка-
рате клуб Омладинац (в.), који ће наредних го-
дина са успехом радити на развоју каратеа у
Нишу. Од 1981, када је у Нишу је отворен први
приватни карате клуб – КК Сенсеи, у граду је
успешно радило и даље ради више клубова.
Лит.: Архива Миладина Илића. (Ред.)
КАТАПУЛТ, Мото-крос клуб. Основан је
2002. Скренуо је пажњу јавности организова-
њем веома посећених мото-крос трка на земља-
ној стази у излетишту Плоча код Ниша (в.), ду-
жине 2,1 км, коју су чланови Клуба сами на-
правили 2004. године. Први председник Клуба
је Мирослав Тасић, а најуспешнији такмичар је
Стефан Тасић. (З. М.)
Детаљ са мото-кроса на Плочи.
КЕЛАВА (Томо) ТОМИСЛАВ. Боксер,
боксерски тренер. (Чево код Цетиња, 10. август
1933 – Ниш, 13. децембар 1994). По занимању
радио-механичар. Радио у нишкој пошти на
пословима одржавања и сервисирања јавних
говорница.
Активно боксује од 1950. Почео је у Осије-
ку, касније је кратко време био у београдском
Партизану, а од 1956.
наступа за БК Раднички из
Ниша (в.). Освајач је три
титуле првака НР Србије у
боксу и три титуле на по-
јединачним првенствима
Југославије (1957, 1958,
1960). Био је репрезента-
тивац Југославије и уче-
сник Олимпијских игара у
Риму 1960. На ринг је из-
лазио 265 пута, од тога за- Томислав Келава
бележио 234 победе (123 нокаутом), пет нере-
шених мечева и 26 пораза. Био је један од акте-
ра најатрактивнијих мечева у историји БК Рад-
нички. Побеђивао је боксерске величине Јаков-
љевића, Марића, Томића, Голића, Ткалчића,
Соргића, Ђорђевића. Тукао је европске прваке

Аустријанца Шалека и Италијана Лепреа. Го-
дине 1958. у два наврата победио је нокаутом
олимпијског шампиона из Мелбурна 1956, Ру-
муна Линку. Реванш меч између Келаве и Лин-
ке, одржан на Градском стадиону у Нишу,
означио је крај успешне Линкине каријере, а
Келава је на рукама одушевљених навијача
изнет са ринга.
Године 1963. Томислав Келава је одбоксо-
вао последњи меч у каријери са Бољовићем из
Црвене звезде. Није се задуго одрекао бокса,
пошто је прихватио рад са младим такмичарима
Радничког. Извесно време радио је као тренер у
Алексинцу и Лесковцу, након чега се дефини-
тивно повукао из бокса. По мишљењу већине
љубитеља бокса у Нишу, Томислав Келава ва-
жи за најбољег боксера Радничког свих време-
на. (А. Б. Ф.)
КЕРКОВИЋ (Радивој) АЛЕКСАНДAР.
Кошаркаш, скијаш, пливач, професор универ-
зитета. (Краљево, 2. мај 1922 – ). Осмогодишњу
и средњу школу завршио је у Чачку. Дипломи-
рао је 1952. на ДИФ-у (Државни институт
фискултуре) у Београду као студент прве гене-
рације. Магистрирао је 1971. на Факултету фи-
зичког васпитања Универзитета у Београду, а
докторирао 1974. на Филозофском факултету
Универзитета у Нишу.
Радни век започео је 1949. на Државном
комитету физичке културе ФНРЈ у Београду
као референт за спорт. На-
кон тога радио је као про-
фесор физичког васпитања
у Шапцу (1950–1955) и
предавач на Вишој педа-
гошкој школи у Нишу. Го-
дине 1974. изабран је за
вишег предавача на већем
броју предмета на Студиј-
ској групи за физичко ва-
спитање Филозофског фа-
култета Универзитета у Александар Керковић
Нишу (в.), а 1977. изабран је у звање редовни
професор. Био је продекан Филозофског факул-
тета у Нишу од 1977. до 1981, а декан од 1985.
до 1987. Иницирао је оснивање Групе за фи-
зичко васпитање на Филозофском факултету у
Нишу. Члан је Академије духовних посвећени-
ка Ф. М. Достојевски.
Атлетиком је почео да се бави одмах по
ослобођењу у Другом светском рату. Учесник
је бројних атлетских такмичења региона Чачак,
Ваљево, Ужице. Такмичио се у скоку увис и
троскоку. Као члан АК Црвена звезда на
Првенству Универзитета у Београду победио је
у скоку увис са прескочених 178 цм. На првом
- 161 -
К
такмичењу у атлетици Ослобођење Београда,
као члан АК Борац из Чачка, са екипом је осво-
јио четврто место.
Са кошарком се упознао 1942, када је био
на принудном раду у селу Скела код Обренов-
ца. Био је члан националног тима у кошарци
(1949), добитник је сертификата International
Basketball Certificate of FIBA – Switzerland
(1975), а 1979. био је на специјализацији у ко-
шарци (Long Island University, New York).
Основао је три кошаркашка клуба: КК Борац у
Чачку, КК ДТВ Партизан у Шапцу и КК Сту-
дент у Нишу.
Као студент постао је инструктор и тренер
пливања. Учествовао је на Универзитетском
првенству и као члан факултетске екипе у шта-
фети 4 х 100 м освојио прво место.
Инструктор је и тренер скијања. Организо-
вао је курсеве скијања за студенте и наставнике
физичког васпитања.
Добитник је многобројних признања на
пољу спорта: Кошаркашког клуба Борац из
Чачка, Фудбалског клуба Борац из Чачка, Ко-
шаркашког клуба Студент из Ниша, Тениског
клуба Раднички из Ниша (в.), Општинског ко-
шаркашког одбора из Ниша, Међународне ко-
шаркашке организације ФИБ-е, Савеза Југосла-
вије за џудо и сродне спортове, Савеза друшта-
ва за спортску рекреацију и физичко васпитање
Општине Ниш, Савеза организација за физичку
културу (в.), као и Савеза педагога физичке
културе СР Србије. За свој рад одликован је
Орденом заслуге за народ са Сребрним венцем
(1969) и Орденом заслуге за народ са Сребрном
звездом (1975).
Најзначајније публикације: Тако је трени-
рао Радивој Кораћ, ИП Партизан, Београд,
1969; Борач – Село Шумадије, Културно про-
светна заједница Србије, Београд, 2005; О телу
и духу, Паноптикум, Ниш, 2007; Филозофија и
етика телесне културе, СИА, Ниш, 2007. Све
наше утакмице од Чачка до Ивањице, Паноп-
тикум, Ниш, 2009; Зоран Ј. Максимовић: науч-
ни опус, Центар за научноистраживачки рад
САНУ и Универзитета у Нишу, Ниш, 2012. (Н.
Р.)
КЕРКОВИЋ (Милан) БИСЕНИЈА. Пле-
сач, професор универзитета. (дев. Марковић;
Бресница код Чачка, 7. новембар 1926 – Ниш,
10. јун 2010). Основну школу и гимназију
завршила у Чачку. Школовање наставила 1946.
на Државном институту за фискултуру у Бео-
граду (ДИФ). Већ 1949. запослила се као
стручни сарадник у Гимнастичком савезу Југо-
славије. Истовремено је била и хонорарни са-
радник, и плесач, код Олге Сковран у ансамблу
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

ОРО. Од 1950. предаје у освајањем златне медаље на Првенству Балка-

Учитељској школи у Шап- на. Освојио је укупно око двеста медаља, а за
цу. Године 1955. постаје репрезентацију наше земље наступао је десет
професор на Вишој педа- година. (З. Мл.)
гошкој школи у Нишу, а
од 1971 на Филозофском КИ, Карате-до клуб. Спортски колектив
факултету у Нишу, Сту- који је основан као удружење грађана 20. јану-
дијска група за физичко ара 1995. Идејни творац клуба био је Милан
васпитање. У току своје Ђокић, спортски директор и учитељ каратеа. У
дуге стручне и професио- раду са одређеним категоријама асистирају му
налне каријере била је Владимир Стојиљковић (в.) и Марија Богуновић.
Бисенија Керковић
члан Управног одбора Ру- Клуб два пута годишње, јануара и августа,
кометног савеза Југославије (1948), инструктор организује припреме, које попримају карактер
скијања, стални учесник међународних саста- гашуку тренинга (вишесатни тренинзи). Правац
нака плесача, који су се више година одржавали и опредељење у карате стилу јесте СРКХ Шо-
на Бадији. Написала је два стручна уџбеника: токан Рју касе Ха – начин рада који негује дух
Плес и Теорија физичке културе. и тело.
Извор: Документација и казивање проф. др Александра Резултати који су обележили досадашњу
Керковића. (Н. Ж.) клупску историју јесу: треће место Владимира
Стојиљковића у борбама у
КЕРКОВИЋ (Александар) МИЛАН. Ски- апсолутној категорији до
јаш, професор физичког васпитања. (Београд, 21. године на Светском
11. септембар 1950 – ). првенству у ЈКА федера-
Основну школу и гимнази- цији, Париз, 1998; прво
ју завршио у Нишу, а Фа- место Владимира Стоји-
култет физичког васпита- љковића у борбама на
ња у Београду. У младости Светском купу за сениоре, Праг, 2000; треће
се бавио алпским скија- место Маје Милошевић у борбама на Светском
њем и скијашким скоко- купу за сениорке, Праг, 2000; треће место Вла-
вима. Као пионир (1960) димира Стојиљковића у борбама на Првенству
победио је на Првенству Европе у ЈКА федерацији, Београд, 2004; треће
Србије у скијашким ско- место Владимира Стојиљковића у борбама на
ковима са скоком од 8 м. Првенству Европе у традиционалном каратеу,
Бави се новинарством. Био Милан Керковић
Београд, 2005; шест наслова првака државе у
је директор Радио Ниша. Дописник је Радио борбама и катама Владимира Стојиљковића (у
Београда. ЈКА, традиционалном каратеу, фудокану, сво-
Извор: Казивање проф. др Александра Керковића. (Н. Ж.)
јевремено Свестилском каратеу, Лиги шампио-
на), наслови екипног шампиона сениорског ти-
КЕЧА (Ненад) МАНОЈЛО. Стрелац. ма у борбама у ЈКА. Од такмичара у Клубу по-
(Кањижа, 27. новембар 1952 – ). Подофицирску себно се издвајају Владимир Стојиљковић и
школу ПВО завршио је у Андреа Тричковић.
Задру 1970, а први и једи- Клуб је од 2001. организатор најстаријег
ни гарнизон службовања карате такмичења у Нишу под називом Меди-
био му је Ниш. Спортску ана опен.
каријеру стрелца започео Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
је у Стрељачком клубу Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
Ниш 1881 (в.), за који је
наступао четири деценије
гађајући из ваздушног и
малокалибарског пиштоља
по међународном програ-
му. Освојио је десет поје- Манојло Кеча
диначних титула: пет пута био првак бивше
Југославије, два пута првак Србије и Црне Горе
и три пута побеђивао у практичном стрељаш- Чланови КК КИ, 2015.
тву. Највећи међународни успех постигао је Извор: ФБ страна КК КИ.

- 162 -
 К

КИНЕЗИС, Универзитетски џудо и сам-

бо клуб. Настао је 1990. из спортске школице
Кинезис која је почела да ради са децом пред-
школског узраста. И данас у Клубу раде спорт-
ска школица, џудо школа за децу, група за
рекреацију, ветерани као и већ опредељени
спортисти – такмичари.
За све време свог постојања Клуб је из го-
дине у годину постизао све боље, веће и вред-
није резултате. У периоду сазревања створена
је генерација пионира која се никада није вра-
тила без освојене медаље са такмичења, а врло
често освајани су и пехари за најуспешнију е-
кипу. У свакој узрасној категорији освајане су Део сениорске екипе УЏСК Кинезис, 2013.
државне медаље, стварани шампиони државе, Извор: ФБ страна УЏСК Кинезис.
све до државних репрезентативаца. Упоредо са
тим стигле су и прве међународне медаље, ме- Две „велике“ светске медаље нашле су се у
даље са балканских првенстава, европских и витринама Клуба 2013. године. Прву универзи-
светских купова. По први пут је у Ниш донета тетску медаљу у појединачним спортовима за
сениорска златна медаља, а да успех буде већи, Ниш донео је такмичар Кинезиса Никола Ми-
титулу је освојио тада још увек јуниор Влади- лошевић из Казања (Русија), освајањем трећег
мир Радојчић (в.), са непуних осамнаест година, места у самбоу, дисциплини сличној џудоу.
и то успео да понови гото- Исти резултат поновио је и на Светским играма
во пет година заредом у борилачких спортова у Санкт Петербургу.
конкуренцији млађих се- На Европским играма младих у саставу
ниора и сениора. Године репрезентације учествовали су Матеја Цветко-
2005. ЏК Кинезис је од вић (Холандија, 2001) (в.), Иван Поповић (в.) и
постојећих седам тежин- Урош Костадиновић (Београд, 2007) (в.), и Фи-
ских категорија на Првен- лип Нуркић (Турска, 2011) (в.).
ству централне Србије У 2007. Кинезис је дошао до титуле првака
освојио свих седам злат- централне Србије, а затим се 2008. кроз Прву
них медаља, а чак три категорије биле су клуп- лигу Србије изборио за чланство у Суперлиги
ска финала. Исте године на Првенству државе до Србије. Пласманом у плеј-оф и финале Џудо
23 године такмичари Кинезиса доспевају до пет суперлиге Србије 2009. Клуб је постигао нај-
финала од седам категорија, што је представља- бољи екипни резултат од свог оснивања, а ку-
ло завидан резултат за све клубове у Србији. риозитет првенства била је победа над „вечи-
Кинезис је у Ниш донео прву титулу сени- тим ривалима“ Црвеном звездом и Партизаном,
орског првака државе; у 2008. освојене су чак остварена у једном дану, и то у гостима. У по-
24 државне медаље; у 2009. и јубиларној 2010. луфиналу плеј-офа са трона је скинут четири
години на Првенству државе освојене су меда- године непоражени Џудо клуб Партизан, и на
ље у свих седам узрасних категорија у којима
постоје такмичења у џудоу (почев од полетара-
ца преко млађих пионира, старијих пионира,
кадета, јуниора, млађих сениора и сениора).
Једини је клуб у Србији и на Балкану који је
освојио чак пет медаља на Првенству Балкана и
то: у категорији до 81 кг, Стеван Стаменковић
(в.) – 1. место; у категорији до 57 кг, Сара Бо-
жић (в.) – 1. место; у категорији до 60 кг, Нико-
ла Лемић – 3. место; у категорији до 90 кг, Ни-
кола Милошевић (в.) – 3. место и у категорији
преко 100 кг, Никола Зувић – 3. место. На Уни-
верзијади у Београду 2009. Никола Милошевић
стигао је до полуфинала и освајањем петог Такмичари Кинезиса на Самбо првенству Србије,
места био најуспешније пласирани српски Нови Сад, 2014.
репрезентативац у конкуренцији од 67 земаља. Извор: ФБ страна УЏСК Кинезис.

- 163 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
крају је освојена титула екипног вицешампиона
Србије. Као екипни учесник Плеј-оф џудо су-
перлиге Србије за 2011. Клуб осваја треће ме-
сто и за дотадашњи рад добија титулу нају-
спешнијег спортског колектива. Исти резултат
у екипној конкуренцији Џудо суперлиге по-
новљен је и 2013.
Такмичари Кинезиса носиоци су великог
броја признања и награда. Од 2002. до 2005.
Спортски савез Ниша сврставао је Владимира
Радојичића у најужи избор за спортисту града,
а Секција спортских новинара прогласила га је
за најбољег младог спортисту Града Ниша
2002. Никола Милошевић постао спортиста
Града Ниша 2006. у избору Спортског савеза, а
2013. у избору Секције спортских новинара. У
номинацији за избор спортисте године били су
још и Стеван Стаменковић и Урош Костадино-
вић, а за младе спортисте Града Сара Божић и
Филип Нуркић. Клуб је номинован за нају-
спешнији спортски колектив у Нишу за 2009. у
избору Секције спортских новинара, а призна-
ње за најуспешнији спортски колектив добија
2011.
Великим ентузијазмом и радом тренера
проф. др Милована Братића (в.) и проф. др
Мирсада Нуркића (в.), оперативног тренера
Мирослава Миљковића и свих такмичара, Ки-
незис је постигао спортске резултате вредне
пажње. Поред свих редовних обавеза, Клуб
више од десет година организује међународне
кампове и спроводи такмичење које је у кален-
дару Џудо савеза Србије. (Н. Р.)
УЏСК Кинезис, екипни вицешампиони Србије у 2009.
Извор: judokinezis.com
КИТИЋ, ОЛИВЕРА. В. Стојановић, Оли-
вера.
КИТИЋ (Ђорђе) ЦВЕТКО. Атлетичар ве-
теран, професор универзитета. (Прокупље, 11.
април 1936 – ). Завршио је Учитељску школу у
Пироту и Вишу педагошку школу у Нишу
(1959). Факултет физичке културе завршио је у
Сарајеву (1967), магистрирао на Факултету фи-
зичке културе у Скопљу (1978) и докторирао
- 164 -
1982. на Факултету за фи-
зичко васпитање у Београ-
ду. Службовање је започео
у ОШ Учитељ Таса у Ни-
шу, да би затим предавао у
Гимназији Бора Станко-
вић у Нишу и касније на
Медицинском факултету у
Нишу. Такође, предавао је
и на Факултету физичке
културе у Нишу (в.) на
Цветко Китић
предмету Теорија и мето-
дика спортског тренинга. Био је кондициони
тренер БК Раднички Ниш (в.). Креатор је и реа-
лизатор слета (в.) на Градском стадиону у Ни-
шу (в.) поводом 25. маја 1981. (учествовало
7.000 вежбача, ученика основних и средњих
школа, студената и припадника Војске).
Члан је Атлетског клуба Ветеран из Бео-
града. Једанаест година непрекидно наступа на
ветеранским државним првенствима, балкани-
јадама, европским и светским првенствима и
олимпијским играма. Најуспешнији је спорти-
ста ветеран на просторима бивше Југославије.
У својој каријери атлетичара ветерана освојио
је 76 медаља на разним такмичењима, од којих
је 55 златних. На Олимпијским играма за вете-
ране у Торину 2013. освојио је три медаље: зла-
то у скоку у даљ, сребро у троскоку и бронзу у
спринту на 100 м. У истим дисциплинама већ је
пуну деценију најбољи на Балкану, а у послед-
ње време бележи добре резултате и у спринту
на 200 м. Треба издвојити резултат на 100 м
који износи 14.24 с. и скок у даљ од 4,5 м.
Добитник Октобарске награде Ослобођење
града Ниша (в.) за 1978. и Златне плакете Савеза
атлетских ветерана Србије за постигнуте врхун-
ске резултате у 2009. Проглашен је за најбољег
спортисту ветерана у Србији за 2013.
Извор: архива др Цветка Китића. (Д. Мл.)
Цветко Китић на тренингу (лево) и са трофејима и медаљама
освојеним на ОИ за ветеране у Торину 2013. (десно)

КЛИЗАЛИШТЕ. В. Спортски објекти у
Нишу.
KНЕЖЕВИЋ (Павле) МИОДРАГ КНЕЗ.
Фудбалер, фудбалски тренер, спортски радник.
(Горњи Ступањ код Жуп-
ског Александровца, 22.
август 1940 – ). Основно
образовање завршио је у
родном крају, Учитељску
школу у Алексинцу, а Ви-
шу педагошку школу, Гру-
пу за физичко васпитање
(в.), у Нишу. Каријеру фуд-
балског голмана почео је у
ФК Напредак из Алексин-
ца, да би велики таленат Миодраг Кнежевић
потврдио у ФК Раднички из Ниша (в.), у који је
дошао 1960. У клубу са Чаира убрзо је постао
стандардни и поуздани чувар мреже, а 1962.
био је актер у квалификационим утакмицама са
скопским Вардаром, у којима је нишки тим био
успешнији и први пут у својој историји изборио
пласман у Прву савезну лигу. Капитен тима
постао је 1964. и ту улогу обављао све до завр-
шетка играчке каријере 1974, када је одиграо
опроштајну утакмицу против ФК Слобода из
Тузле. У дугогодишњој каријери одиграо је 740
утакмица, од којих 595 у дресу Радничког. У
тиму ФК Партизан, за који је наступао у сезо-
ни 1971/72, одиграо је 32 утакмице. Члан А
репрезентације био је деветнаест пута, а бранио
је на мечевима против Албаније и Бугарске, док
је за Б селекцију и младу репрезентацију насту-
пао три пута.
Године 1972, док још није званично окон-
чао играчку каријеру, започео је нови спортски
живот. Постављен је за техничког руководиоца
и тренера голмана, а од 1974. обављао је дуж-
ност секретара и директора клуба. На месту
првог оперативца ФК Раднички остао је све до
пензионисања 1997.
За сјајну голманску каријеру и успешно
руковођење клубом са Чаира добио је бројна
спортска и друштвена признања, од којих се
издвајају Златна плакета Фудбалског савеза
Србије и Награда за животно дело Града Ниша.
(Д. М.)
КНЕЖЕВИЋ (Илија) ПРЕДРАГ. Руко-
меташ, рукометни тренер. (Српски Милетић,
14. април 1947 – Ниш, 19. мај 2011). Поникао је
у Железничару (в.) и за први тим дебитовао
1965. са осамнаест година. После четири сезоне
приступио је ФАП-у из Прибоја, да би се по
одслужењу војног рока 1973. вратио у Ниш. У
својој каријери био је запажен као пивотмен у
- 165 -
К
лесковачкој Дубочици и
зајечарском Кристалу. Са
Железничарем је учество-
вао у освајању два купа
(1977. и 1982), а био је ак-
тер и историјског финала
Купа победника купова
1978. у Дортмунду против
немачког Гумерсбаха.
Осим у Железничару,
градио је успешну тренер-
Предраг Кнежевић
ску каријеру и у другим
српским клубовима, као и у иностранству (Ку-
вајт, Уједињени Арапски Емирати и Бахреин).
(Е. Ц.)
КНЕЗ МИХАИЛО, Моравско коло јахача.
Основано је на Светог Илију, 2. августа 1890. у
Нишу, са циљем развоја и унапређења домаћег
коњарства и подизања витешког духа у народу
на простору ондашње Моравске дивизијске
области (југоисточна Србија). Оснивачи МКЈ
КМ били су генералштабни пуковник Јован
Прапорчетовић (први председник), генерал-
штабни мајор Божа Јанковић и коњички мајор
Петар Мостић. Тадашњу и каснију управу ове
организације чинили су углавном виши коњич-
ки и артиљеријски официри и угледне Нишлије
(Никола Коле Рашић, Светозар Тутуновић, Ми-
лан Андрић, Јова Апел и др.). У време оснива-
ња МКЈ КМ коњска запрега била је најбрже
превозно средство међу запрежним средствима,
a то је било и доба када су коњи и коњска
запрега доминирали у друмском саобраћају, јер
је железница била тек у повоју.
Прва трка коња (тркачки састанак) са
изложбом у Нишу одржана је 28. јула 1891. на
првом градском провизорно уређеном трка-
лишту – хиподрому (в.) на Градском пољу по-
ред нишке Тврђаве, тада званом Михајловац. У
том првом периоду рада и развоја МКЈ КМ је
успело да одржи и ојача сорту домаћег пуно-
крвног коња, који је био најпогоднији за услове
наше државе и који је дао одличне резултате у
каснијим ослободилачким ратовима Краљевине
Србије као главно јахаће и запрежно (вучно)
средство у коњици и артиљерији.
Након ослобођења у Првом светском рату,
велику заслугу за обнову и даљи развој МКЈ
КМ имао је истакнути ратни командант, пуков-
ник и касније коњички бригадни генерал Нико-
ла Цоловић (Зајечар, 1874 – Београд, 1939). У
то доба, године 1920, у Нишу је отворена прва
пастувска станица за осемењавање кобила, са
квалитетним државним приплодним пастувима
набављеним из државне ергеле Љубичево. Кас-
није (1940) заслугом МКЈ КМ отворено је и 37
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

улице, на простору садашњег паркинга и

источног дела данашњег Градског стадиона).
Простор је добијен на коришћење од тадашње
општине. Све изложбене и спортске манифе-
стације које је организовало МКЈ КМ на хипо-
дрому у Чаиру биле су масовно посећене од
Нишлија свих сталежа. Нарочито су биле за-
нимљиве галопске трке, дресурно јахање и пре-
понске утакмице са такмичарима, ондашњим
официрима – из разлога што је Коњица била
елитни род војске, а у Нишу је било мирнодоп-
ско седиште Првог коњичког пука Обилић у
касарни на Црвеном крсту (данас касарна Сте-
ван Синђелић) и команде Друге коњичке диви-
зије. Простор ондашњег хиподрома у Чаиру ко-
ристили су и Моравска соколска жупа са својим
соколским друштвима, Обласни одбор Аеро-
клуба Ниш (в.) и друге спортске и националне
организације за своја такмичења, обуку и друге
манифестације.
У знак признања за успешан рад на поди-
зању и унапређењу коњарства у земљи, својим
највишим решењем број 440 од 7. маја 1935, Њ.
В. Краљ Петар II примио се за високог заштит-
ника и покровитеља МКЈ КМ, као што је био и
краљ Александар I Ујединитељ.
Окупацијом Краљевине Југославије у Дру-
гом светском рату, МКЈ КМ престаје са радом.
Од свог оснивања па до коначног и присилног
Деветопрег (горња слика) и шестопрег (доња слика) гашења 1941, на челу МКЈ КМ било је тринаест
на хиподрому МКЈ КМ у Чаиру. виших официра и само два цивила: трговац
пастувских станица у свим среским местима
Моравске бановине са укупно 64 крвна пастува.
На челу МКЈ КМ од 1924. па до насилног
престанка рада 1941. непрекидно је Влада Ми-
лићевић, коњички пуковник у пензији, који је
заслужан за унапређење рада ове регионалне
национално-привредне и спортске организаци-
је.
Од 1924. па до августа 1940, када је обеле-
жен велики јубилеј – педесет година МКЈ КМ,
организовано је 46 тркачких састанака са 175
различитих коњских трка: јахаћих галопских,
касачких у запрези, ловачко јахање на разновр-
сном терену, конкурипик (прескакање препо-
на), карусел (кадрил на коњима), дресура и по-
слушност коња, фудбал на коњима, мотоцикли-
стичке, велосипедске и пешачке трке, официр-
ске трке на коњима, витешке игре и др. На
тркама је учествовало 1.270 грла из целе земље,
а било је награђено 586 грла. МКЈ КМ органи-
зовало је и редовне изложбе пунокрвних коња и
ждребади.
У периоду између два светска рата, тачни-
је, 1930, МКЈ КМ уредило је, по први пут након Чланови породице Цветковић (Бристолци) изводе грло на
четрдесет година од свог оснивања, велики и такмичење. Хиподром у Чаиру, тридесете године XX века.
модеран хиподром у Чаиру (западно од Зетске [А. Б. Ф.]

- 166 -

Светозар Тутуновић и Јаша Ненадовић (в.),
управник Казненог завода у Нишу.
Након ослобођења у Другом светском ра-
ту, МКЈ КМ одлуком нових власти не обнавља
рад. Ниш дефинитивно губи хиподром у Чаиру
педесетих година ХХ века, а коњички спорт
наставља да живи кроз знатно касније (1951)
основан (обновљен) Клуб за коњички спорт
Чегар (в.).
Извори: Политика, стр. 11, од 3. 8. 1940; 1890–1940 Споме-
ница о прослави педесетогодишњице Моравског кола јахача Кнез
Михаило у Нишу; Нишки весник, бр.20, јануар 2003, стр.10–11
Коњске трке одушевљавале Нишлије и давале савремену атмос-
феру граду, Н. Ђ. Јовановић; старе фотографије у својини аутора
Лит.: М. С. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југо-
славије 1918–1941, стр. 133, 343–348, Институт за новију историју
Србије, Добра, Београд, 2004. (Б. Т.)
КОБЛИШКА (Душан) СЛОБОДАН. Дру-
штвено-спортски радник. (Ниш, 18. август 1932
– 15. јануар 2003). У Нишу
завршио основну и средњу
грађевинску школу, а у Бе-
ограду Геодетски факул-
тет. Године 1962. запослио
се на Грађевинско-архитек-
тонском факултету као аси-
стент, а након одбране док-
торске дисертације наста-
вља да ради као професор.
Учинио је много на развоју
овог факултета, где је чак Слободан Коблишка
петнаест година био декан. Од 1984. до 1988.
био је председник Заједнице грађевинских фа-
култета Југославије. Носилац је Ордена рада и
више друштвених признања.
Као истакнути спортски радник исказао се
у ФК Раднички (в.), прво као потпредседник, а
потом и као председник. За време његовог
председничког мандата ФК Раднички је дожи-
вео свој зенит, јер је три пута играо у еминен-
тном европском клупском такмичењу, а у сезо-
ни 1981/82. стигао до полуфинала Купа УЕФА.
За успешан рад у фудбалу награђен је и функ-
цијом председника Заједнице клубова Прве са-
везне лиге. (Д. М.)
КОВИЉЕ (Вукманово), Изворна група.
В. Плес у Нишу (историјат).
КОЗОМАРА (Милош) ЂУРАЂ. Спортски
лекар. (Гламоч, 16. новембар 1946 – Ниш, 5. јул
2008). Дугогодишњи члан РК Железничар Ниш
(в.). Завршио Медицински факултет у Нишу
1976, а 1982. на истом факултету стекао специ-
јализацију из ортопедије и трауматологије. Ка-
ријеру врхунског ортопеда и трауматолога по-
чео је на Клиници за ортопедију КЦ у Нишу, на
- 167 -
К
којој је био и директор. У
Институту Нишка Бања,
као реномирани ортопед,
радио је од 2001. до краја
живота. Био је лекар од-
бојкашког репрезентатив-
ца Ивана Миљковића (в.),
шампионке стрељаштва Ја-
сне Шекарић, рукометаша
Љубомира Павловића (в.),
фудбалера Драгана Стој-
Ђурађ Козомара
ковића Пиксија (в.), број-
них активних спортиста Ниша и више спорт-
ских екипа, укључујући РК Железничар и ФК
Раднички (в.). Од 1995. до краја свог радног
века био је ангажован као спортски лекар РК
Железничар. (Г. К.)
КОМИСИЈА ЗА ФИЗИЧКО ВАСПИТА-
ЊЕ. Савет за школство НО Среза Ниш, на осно-
ву Статута Среза Ниш, 26. октобра 1955. донео
је одлуку о формирању Комисије за физичко
васпитање. Први чланови ове комисије били су:
Мома Ракић, председник Савеза спортова Среза
Ниш; Александар Керковић (в.), професор фи-
зичког васпитања на ВПШ; Чедомир Глигорије-
вић, члан Среског синдикалног већа; Ранко
Станковић, члан Стрељачког одбора Среза Ниш;
Тихомир Стојадиновић, потпредседник Среског
Савеза СТВ Партизан у Нишу; Тихомир Петро-
вић, инспектор НО Среза Ниш; Миладин Илић
(в.), наставник за телесно васпитање ВМГ Све-
тозар Марковић у Нишу; Часлав Крстић, члан
Среског комитета народне омладине; Миодраг
Миленковић (в.), лекар спортске медицине. За-
датак Комисије био је да се бави стањем и про-
блемима физичког васпитања у Срезу и своја
запажања и предлоге доставља Савету за школ-
ство. Комисија је, између осталог, покренула и
иницијативу за отварање амбуланте за спортску
медицину у Нишу.
Извор: Лична архива др Миодрага Миленковића. (Н. Ж.)
Решење о оснивању Комисије за физичко васпитање.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
КОНСТАНТИН, Омладински кошарка-
шки клуб. Основан 2009. као КК Синђелић. Го-
дине 2011, поводом 1700
година од доношења Ми-
ланског едикта, Клуб узи-
ма садашње име. Од сезоне
2010/11. наступао у Првој
Б лиги уместо КК Ергоном
(в.). У сезони 2011/12. Кон-
стантин је заузео друго
место у Првој Б лиги и
пласирао се у Кошаркашку лигу Србије, одакле
се као четврти пласирао у Суперлигу Србије. У
Суперлиги Србије заузео је последње, осмо
место и вратио се у Кошаркашку лигу Србије,
где и данас наступа. (З. С.)
Први тим ОКК Константин, 2014.
Извор: ФБ страна ОКК Константин.
КОНСТАНТИН, Културно-уметничко
друштво железничара. В. Плес у Нишу (исто-
ријат).
КОЊИЧКИ СПОРТ У НИШУ (истори-
јат). В. КНЕЗ МИХАИЛО, Моравско коло јаха-
ча.
КОПЕРНИКУС ВИДРЕ, Клуб малог
фудбала. Основан је 1996. као Небеске видре, да
би 2002. добио садашње
име. Клуб је основан на
иницијативу некадашњих
играча малог фудбала из
Ниша. У сезони 2001/02.
Клуб заузима последње
место у Првој лиги, али
због одустајања неких е-
кипа остаје у највишем
рангу, чији је члан и данас.
Највећи успех Клуба било је друго место у
Првој лиги Србије у сезони 2009/10. (С. К.)
- 168 -
КОРАЋ (Богић) РАДОСЛАВ. Падобра-
нац. (Савино село код Врбаса, 31. децембар
1961 – ). Од 1976. до 1980.
похађао је Средњу војну
школу родова Копнене вој-
ске у Сарајеву, а потом од
1980. до 2010. био у про-
фесионалној војној служби
у падобранским и специ-
јалним јединицама Војске
на територији бивше Југо-
славије и Србије. У Нишу
је обављао више дужности
у 63. падобранској бригади Радослав Кораћ
и 63. падобранском батаљону и радио на падо-
бранској обуци углавном, професионалних при-
падника Војске и падобранских инструктора.
Има 5287 скокова падобраном и поседује звање
падобранског инструктора прве класе. Године
2002. додељен му је златни знак падобранског
инструктора, док је у цивилном падобранству
стекао дозволу спортског падобранца и звање
инструктор падобранства. Завршио је обуку за
тандем инструктора и оспособљен је за снима-
ње из ваздуха.
У саставу војне падобранске екипе Небеске
видре (в.) учествовао је на падобранским так-
мичењима у земљи и иностранству и постигао
врхунске резултате. Био је државни првак у
скоковима на циљ седам пута заредом, од 2004.
до 2011, државни првак у класичним падобран-
ским дисциплинама 2005, 2006, 2008. и 2010,
државни првак у дисциплини пара-ски 1997. и
државни првак у дисциплини Formation Skydiv-
ing 1992, 1994, 1995, 2006. и 2010. Кораћ је
члан државне падобранске репрезентације у
дисциплини фигуре и скок на циљ, поставио је
или је учесник у постављању девет актуелних
државних рекорда и шест пута је проглашаван
за најбољег спортисту падобранца у држави. Од
2008. падобранским спортом се бави у падо-
Радослав Кораћ

бранским клубовима Феникс и Грифон из Бео-
града као тренер и такмичар у дисциплинама
Formation Skydiving, фигуре и скок на циљ. Са
обе екипе био је екипни државни првак у
дисциплинама Formation Skydiving, скок на
циљ и у класичним падобранским дисциплина-
ма. (З. Мл.)
КОРАЋЕВИЋ (Чедомир) СЛОБОДАН.
Атлетичар, професор физичког васпитања. (Бе-
оград, 2. април 1952 – ).
Основну школу и гимнази-
ју завршио у Нишу, Фа-
култет физичке културе у
Београду. Члан АК Желез-
ничар Ниш (в.). Као јуни-
орски репрезентативац Ју-
гославије наступао 1970.
на Балканским играма за
јуниоре у Атини, а 1971,
такође на јуниорској Бал-
канијади, постао првак Слободан Кораћевић
Балкана у бацању копља. На Првенству желез-
ничких клубова Европе 1969. у Кошицама (Че-
хословачка) наступио је као члан репрезентаци-
је железничких клубова Југославије и у бацању
копља освојио пето место. Победник је јуниор-
ског Купа и Првенства Југославије у бацању
копља 1970. и 1971. На Појединачном првен-
ству Југославије за сениоре 1971. у Загребу
освојио је друго место. Данас ради као профе-
сор физичког васпитања у Книћу. (В. Г.)
КОРУНОВИЋ (Никола) ДУШАН. Спорт-
ски радник. (Ниш, 1941 – ). Дипломирао 1965.
на Електронском факулте-
ту у Нишу и магистрирао
у области информационих
технологија. Први и дуго-
годишњи директор Елек-
тронског рачунског центра
ЕИ, први и дугогодишњи
директор Јединственог уни-
верзитетског научно-наста-
вног информационог си-
стема (ЈУНИС) Универзи-
тета у Нишу, један од ди- Душан Коруновић
ректора у фирми ЕИ Ханивел, а радио и у
настави на Електронском факултету. Пред-
стављао Ниш у многим стручним и владиним
органима у Србији, Југославији и иностранству.
Дугогодишњи спортски радник у више
спортова. Био је председник Тениског савеза
Ниша (в.) и потпредседник ТК Раднички (в.),
председник Скупштине Скијашког клуба Ниш
(в.) и председник Одбора за алпско скијање.
Био је присутан и у другим спортовима, а у
- 169 -
К
школским и студентским данима и активан
такмичар у гимнастици и џудо спорту. Поред
осталог, дао је допринос у, за то време, аван-
гардним активностима, као што је укључивање
тениса у Радничке спортске игре (в.), електрон-
ска обрада резултата такмичења у тенису и ски-
јању, укључујући обраду ранг-листи за све те-
нисере и клубове Србије, што је ТК Раднички
радио у једном периоду. (Н. Ж.)
КОСКА, Клуб малог фудбала. Настао је
1995. на иницијативу Владана Миладиновића,
Зденка Митрића и Славољуба Влајковића, ду-
гогодишњих спортских радника. Највеће успе-
хе остварио је под именом КМФ Ниш, када је у
сезони 2001/02. постао првак државе и када је
био седми у УЕФА футсал купу 2002/03. Клуб
је 2007. био организатор и освајач Балканског
футсал купа, док је 2008. у Купу победника
европских купова заузео шесто место. У сезони
2009/10. клуб је премештен у Шабац, где се
такмичио под именом Коска Делфин. (С. К.)
Екипа КМФ Коска на Балканском футсал купу, 2007.
Извор: ФБ страна КМФ Коска.
КОСТАДИНОВИЋ (Зоран) МИЛОШ.
Рукометаш. (Бор, 2. децембар, 1988 – ). Игра на
позицији десног крила. У
својој рукометној каријери
играо је за РК Железничар
из Ниша (в.), затим је пре-
шао у редове београдског
Партизана. Након тога,
играо је за белоруску еки-
пу Мешков, да би се 2013.
вратио у редове Партиза-
на. У клупској каријери
два пута је освојио Првен-
ство државе (2011. и 2012), Милош Костадиновић
Куп (2012) и Супер куп Србије (2009. и 2011). У
репрезентативној каријери освојио је друго
место на Европском првенству 2012. у Србији.
Извор: http://www.rkpartizan.rs/milos-kostadinovic/ (Д. Мл.)
КОСТАДИНОВИЋ (Милош) НЕМАЊА.
Џудиста. (Ниш, 15. јун 1991 – ). Спортску кари-
јеру започео као првак Србије у млађим
узрасним категоријама од 2001. до 2005. и у
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

том периоду три пута

освајао прво место. Од
2006. до 2008. носилац је
медаља са првенстава др-
жаве у конкуренцији каде-
та, јуниора и млађих сени-
ора. Такмичећи се у лаким
категоријама, године 2010.
освојио је медаљу на се-
ниорском Првенству Ср-
бије до 66 кг. Своју кари-
јеру обележио је и као Немања Костадиновић
екипни такмичар, како за свој матични клуб Ки-
незис тако и за Џудо клуб Олимп из Београда.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.) Терени ТК Костић.
Извор: wikimapia.com
КОСТАДИНОВИЋ (Милош) УРОШ. Џу- поседује четири осветљена земљана терена са
диста. (Ниш, 15. јун 1991 – ). Спортску каријеру црвеном шљаком и функционалну клупску
започео освајањем титуле зграду, док је један терен покривен. Посебна
првака државе у млађим пажња посвећује се тениској школи, из које су
узрасним категоријама још поникли врхунски такмичари, пре свих Натали-
1998. У конкуренцији ка- ја Костић (в.), ћерка Соње и Ђорђа. Запажени
дета у саставу репрезента- такмичари су и Јована Пејчић, првакиња Југо-
ције Србије учествовао на славије до дванаест година (2004) и Димитрије
EYOF-у 2007. Јуниорски Тасић, првак Србије до осамнаест година
првак државе за 2010. и (2004). ТК Костић организује велики број до-
освајач државних медаља маћих турнира, као и традиционални Тошин
за млађе сениоре 2009. и меморијал (в.), у знак сећања на Тодора Кости-
2010. У 2008. вицешампи- ћа Тошу (в.), једног од оснивача тениса у Ни-
он Србије за сениоре а Урош Костадиновић шу. (Е. Ц.)
2010. на Првенству Србије заузео треће место.
Највећи резултат остварио освајањем другог КОСТИЋ (Милан) ДУШАН ЂУЛИЈА.
места на Студентском првенству Европе 2011. Рукометаш, рукометни тренер. (Ниш, 15. де-
у Сарајеву у категорији до 66 кг. Са екипом цембар 1950 – ). Поникао из познате рукометне
УЏСК Кинезис (в.) у екипном првенству дао школе коју је водио Милош Младеновић (в.).
свој допринос освајању првог места у Првој Играо је и као пивотмен, али се афирмисао на
лиги Србије (2008) и уласку у Џудо суперлигу позицији левог крила. Прво је регистрован за
Србије, као и освајању титуле вицешампиона Вулкан, а потом, као јуниор, за Железничар (в.).
Џудо суперлиге Србије 2009. Занимљиво је да је као кандидат за омладинску
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)

КОСТИЋ, Тениски клуб. Основао га је

1997. Ђорђе Костић (в.), некадашњи јуниорски
и сениорски репрезента-
тивац Југославије, уче-
сник Галеа купа (1972),
трећи јуниор Европе и
првак Југославије у свим
млађим конкуренцијама.
Костић је главни тренер
Клуба, а међу истакнутим
стручним сарадницима су
његова ћерка Марија Костић (удата Гушић) и
РК Железничар, освајачи Купа 1982. Слева, стоје: Грубић,
Бојан Црналић (в.), некадашњи високорангира- Младеновић, Карабатић, Рашић, Крстић, Павловић, С.
ни такмичари. ТК Костић налази се у парку Ђорђевић, тренер; чуче: Живковић, Кнежевић, Петковић,
Чаир, у оквиру стадиона ФК Железничар (в.), Станић, Костић, Гирић.

- 170 -

репрезентацију СФРЈ приступио француском
клубу Монако. Ту је провео годину дана
(1968/69), да би се потом вратио у Железничар
и учествовао у повратку у Прву лигу и освајању
два национална купа (1977. и 1982) Био је актер
и чувеног финала Купа победника купова Же-
лезничар – Гумерсбах (Немачка) 1978. у Дор-
тмунду. Наступао је за нишки клуб до 1985, а
затим четири године играо за Кристал из Заје-
чара, где је и завршио каријеру.
Тренерску каријеру почео је у ЖРК ДИН
(в.), али се после једне године поново нашао у
свом Железничару као тренер јуниорске селек-
ције. Са клупе је предводио јуниоре Железни-
чара до титуле шампиона СФРЈ 1990. Три сезо-
не тренирао је и први тим Железничара. (Е. Ц.)
КОСТИЋ, БИЉАНА. В. Тодоровић, Би-
љана.
КОСТИЋ (Тодор) ЂОРЂЕ. Тенисер, те-
ниски тренер. (Ниш, 6. децембар 1956 – ). По-
тиче из познате нишке тениске породице. Отац
Тодор (в.) један је од оснивача Тениског клуба
Раднички (в.), сестра Биљана (в.) била је члани-
ца сениорске репрезентације Југославије, а ћер-
ка Наталија (в.) чланица најбољих селекција
Србије од пионирске до сениорске категорије.
Ђорђе је био државни првак Југославије у свим
млађим категоријама, од дванаест до осамнаест
година. Био је трећи на Европском појединач-
ном првенству у конкуренцији до шеснаест го-
дина, као млађи сениор (до 21 године) бранио је
боје Југославије у реномираном Галеа купу, а
био је и члан сениорске репрезентације СФРЈ за
меч Кингс купа против Мађарске у Нишу, када
је први рекет нашег тима био славни Никола
Пилић. Осим за нишки Раднички, Костић је
наступао и за београдску Црвену звезду, са ко-
јом је освојио и три титуле екипног клупског
државног првака. Годинама је играо и био тре-
нер у Немачкој, да би по повратку основао Те-
ниски клуб Костић (в.). (Е. Ц.)
КОСТИЋ (Ђорђе) НАТАЛИЈА. Тенисер-
ка. (Ниш, 25. јул 1994 – ).
Њен спортски пут био је
одређен већ самом чиње-
ницом да потиче из позна-
те тениске породице. Ван-
серијски таленат, уз одли-
чан стручни рад са оцем
Ђорђем (в.), донео јој је
врхунске резултате. Ната-
лија је била првакиња Ср-
бије до дванаест и четрна-
ест година, а на ЕТА листи Наталија Костић
- 171 -
К
за конкуренцију до четрнаест година била је
пласирана на седмо место у Европи. У конку-
ренцији до осамнаест година на ИТФ листи
стигла је чак до петог места на свету. То јој је
донело и прилику да се нађе у сениорској
репрезентацији Србије за Фед куп меч са Белги-
јом (2012), заједно са Јеленом Јанковић, Боја-
ном Јовановски и Александром Крунић. Ната-
лија Костић је са осамнаест година остварила и
пласман на 398. позицију Светске ранг-листе,
по чему је најбоље рангирана нишка тенисерка,
а освојила је до сада и седам професионалних
„фјучерс“ турнира. Два пута је бирана за нај-
бољу младу спортисткињу Ниша у анкети Сек-
ције спортских новинара (в.). (Е. Ц.)
КОСТИЋ (Зарја) РАДОМИР. Одбојка-
шки тренер, спортски радник, професор уни-
верзитета. (Балта Берило-
вац код Књажевца, 28. јун
1940 – ). По дипломирању
на Учитељској школи у
Пироту магистрирао је на
Факултету за физичко ва-
спитање Универзитета у
Београду, а 1981. доктори-
рао на Филозофском фа-
култету Универзитета у
Нишу. Објавио више од
седамдесет стручних и на- Радомир Костић
учних радова и четрнаест монографија, од ко-
јих се издвајају: Теорија и методика спортског
тренинга (Т. Стојановић, Р. Костић, З. Ахмето-
вић, Нови Сад, 2006), Снага у спорту: На при-
меру одбојке (Ниш, 1997), Одбојка – техника и
тактика (Ниш, 1999), Теорија и методика
спортске игре – одбојка (Ниш, 2000).
Прво ангажовање у одбојци имао је као
професор гимназијске одбојкашке екипе 1967.
на традиционалним сусретима гимназија из
Ниша, Скопља и Новог Сада. На иницијативу
Радомир Костић (стоји први слева) са репрезентацијом
уже Србије на Турниру братства и јединства,
Крагујевац, 6. април 1974.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
одбојкаша ОК Раднички (в.) 1968. постаје тре-
нер клуба. Од тада па све до 2005. тренирао је
нишке одбојкаше и одбојкашице свих узраста.
Био је један од иницијатора формирања сту-
дентског одбојкашког клуба УОК Студент (в.)
и ЖОК Стеван Сремац (в.). Поред других
друштвених активности, био је секретар и
председник Општинског одбојкашког одбора
Ниша. Водио је екипу УОК Студент која се
пласирала у Прву савезну лигу СФРЈ 1976; ра-
дио са женском екипом Студента из Ниша у
периоду 1981–1984 (прво место у Другој савез-
ној лиги и наступи у Првој лиги); био је тренер
глувонеме репрезентације СФРЈ; селектор и
тренер сениорских и јуниорских репрезентација
СР Србије 1974; други тренер женске јуниорске
репрезентације СФРЈ на Европском шампиона-
ту 1982; тренер студентске репрезентације
СФРЈ на студентским играма у Загребу 1987;
тренер ОК Студент – Ниш Инфосфера 1996–
1998; тренер женског тима ОК Студент 2005.
У Одбојкашком савезу СФРЈ био је члан
Стручног савета 1986–1989, председник тре-
нерске организације СР Србије, члан председ-
ништва ОС Србије и стручни руководилац кам-
пова за потенцијалне олимпијске кандидате СР
Србије.
За друштвену активност добио је следећа
друштвена признања: Октобарска награда
Ослобођење града Ниша (в.), Награда за жи-
вотно дело Скупштине града Ниша, Златна
плакета ОС Србије (2008).
Лит.: Архива др Радомира Костића. (Д. Мл.)
КОСТИЋ (Ђорђе) ТОДОР ТОША. Тени-
сер, тениски тренер. (Ниш, 21. јануар 1926 –
Ниш, 9. октобар 1990). Један од оснивача Тени-
ског клуба Раднички Ниш (в.). Учествовао је на
првом тренерском курсу и стекао тренерско
звање. Био је тениски учитељ и својој деци.
Ћерка Биљана (в.) постала је прва нишка тени-
серка која је заиграла за репрезентацију СФР
Југославије у Фед купу и била учесница Уни-
верзијаде. Син Ђорђе (в.) био је државни првак
у свим млађим категори-
јама и члан сениорске ре-
презентације СФРЈ у Га-
леа купу. (Е. Ц.)
KОЦИЋ (Живомир)
ВУКОСЛАВ. Физиотера-
пеут ФК Раднички. (Гр-
бавче код Сврљига, 8. но-
вембар 1936 – Ниш, 8. но-
вембар 2007). Основну
школу завршио у родном Вукослав Коцић
- 172 -
месту, средњу медицинску у Нишу, а Вишу ме-
дицинску у Београду. Важио је за човека који је
за фудбалере Радничког (в.) био „и отац и мај-
ка“, јер је у клубу са Чаира послове физиотера-
пеута обављао чак 47 година. Био је актер свих
успеха Радничког, од уласка у Прву савезну
лигу 1962. до даљег успона и, наравно, сјајних
резултата на европској сцени. И по одласку у
пензију остао је у клубу, на истом послу, све до
изненадне смрти. (Д. М.)
КОЦИЋ (Јеленко) ЈАДРАНКА. Ритмич-
ка гимнастичарка, тренер ритмичке гимнасти-
ке, професор универзитета. (Ниш, 22. август
1962 – ). У трећем разреду основне школе, са
десет година, почиње да тренира ритмичку
гимнастику при секцији у ОШ Ратко Вукиће-
вић. Највећи успех те групе био је наступ на
свечаном отварању нишке хале Чаир (в.) 14.
октобра 1974, када су извеле две групне вежбе
(без реквизита и са обру-
чем). Секција се 1977/78.
припојила ГК Ниш (в.), из
кога се 1982. издваја КРГ
Ниш (в.). Јадранка Коцић
била је најуспешнији так-
мичар КРГ Ниш: на свим
државним првенствима
била је у финалу (првих
осам места), а њени нај-
значајнији спортски успе-
си били су: треће место Јадранка Коцић
екипно (као чланица сениорске екипе) на Гим-
настичком вишебоју – Савезно такмичење у
РСГ у Београду 1979; треће место појединачно
у категорији сениорки и треће место у финалу
по реквизитима – чуњеви на Индивидуалном
гимнастичком вишебоју у РСГ у Скопљу 1980.
Осамдесетих година, у оквиру припрема за
Олимпијске спортске игре школске омладине
Србије, била је задужена да обучава наставнике
физичког васпитања у нишким школама (оне
који су били заинтересовани и сматрали да мо-
гу то да реализују) и показује им РСГ вежбе за
пионирке и млађе пионирке (вежба без рекви-
зита, вежба вијачом и вежба лоптом), као и за
јуниорке (вежба траком и вежба чуњевима).
Године 1981. уписује Филозофски факул-
тет у Нишу, Студијску групу за физичку култу-
ру (в.). Још увек тренира РСГ, али на трећој
години студија прекида такмичарску каријеру.
Опроштајно такмичење било јој је двобој
Скопље – Ниш у хали Чаир у Нишу 1984. Ме-
ђутим, не напушта клуб – остаје да ради као
тренер млађих категорија, уз паралелно студи-
рање на Филозофском факултету. Дипломирала
 К

је 1986. и већ наредне године (од 10. септембра

1987) почела да ради као тренер професионалац
у КРГ Ниш. Полаже и судијски семинар и
постаје републички судија за РСГ. У периоду
од 1983. до 1988. била је члан Председништва
СОФК Општине Ниш (в.), а од 1987. до 1991.
члан Председништва Гимнастичког савеза Ју-
гославије – одсек РСГ. Члан Стручног одбора
Клуба за синхроно и уметничко пливање Ниш
(в.) у периоду 2000–2001, и председник Струч-
ног одбора Клуба за синхроно и уметничко
пливање Сирене из Ниша (в.) у периоду
2002/03. Од 2000. стални члан стручног жирија
Предшколске установе Пчелица из Ниша у го-
дишњем ритмичко-сценском рекреативном
такмичењу; члан European College of Sport Sci-
ence (ECSS) од 2005. и Друштва антрополога
Србије од 2012.
Од новембра 1991. до 1997. била је аси-
стент на предмету РСГ на Факултету физичке
културе Универзитета у Приштини. Од марта
2005. доцент је на предмету Ритмичка гимна-
стика и Плес на Факултету физичке културе Јелена Коцић осваја титулу првака државе на 400 м
Универзитета у Новом Саду, а од 2012. повере- у Новом Саду 2005. [В. Г.]
но јој је извођење наставе на предмету РСГ на на 400 м и бронзану медаљу у трци на 200 м.
Факултету за спорт и физичко васпитање у Ле- Бронзану медаљу освојила је и у штафети 4 х
посавићу, Универзитет у Приштини, где је иза- 100 м на Првенству Србије у Новом Саду 2012.
брана у звање ванредног професора. Члан Тима На куповима држане освојила је прво место у
за стручно усавршавање запослених у образо- штафети 4 х 400 м и бронзану медаљу у трци на
вању при Покрајинском заводу за спорт и Ми- 400 м у Крагујевцу 2004. На финалу Купа СЦГ
нистарству науке и просвете, и аутор више се- у Новом Саду 2005. прва је у трци на 400 м и
минара. Добитник Јубиларне награде за дваде- штафети 4 х 100 м. На истом такмичењу, у
сет година рада на универзитету. истом граду, али 2007. године, друга је на 400
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, м, а трећа у штафети 4 x 100 м.
асистент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. Извор: податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
(Н. Р., Д. С.)
КОЦИЋ, МИЛОШ. Боксер, боксерски
КОЦИЋ (Драган) ЈЕЛЕНА. Атлетичарка,
радник. (Ниш, 1915 – Кнез Село код Ниша, 31.
професор физичког васпитања. (Лесковац, 6.
август 1963). Пре Другог
новембар 1984 – ). Основну школу завршила је
светског рата радник Мо-
у Власотинцу, средњу медицинску у Лесковцу,
стовске радионице, после
а Факултет физичке културе у Нишу. Звање
ослобођења службеник Се-
магистра наука стекла је на Универзитету
кретаријата за унутрашње
Источно Сарајево. Члан АК Железничар Ниш
послове Среза Ниш. Поз-
(в.). Више пута наступила за сениорску репре-
нати предратни боксер. Од
зентацију државе. Трчала је у штафети 4 х 400
1934. до 1938. боксовао за
м на Првенству Балкана у Истанбулу 2004, Ку-
БАК (в.), први аматерски
пу Европе у Новом Саду 2004. и на Купу Евро-
бокс клуб у Нишу, у велтер
пе одржаном у Леирији (Португал) 2005. На
категорији. По повратку из
Првенству Балкана у Новом Саду исте године
НОВ, као велики боксер- Милош Коцић
трчи 400 м. На Првенству Балкана у Зеници
ски ентузијаст, био је један од оснивача БК Рад-
2006. осваја сребрну медаљу у штафети 4 х 100
нички (в.). Члан прве Управе Клуба, председник
м, а на истом такмичењу била је и члан штафе-
Клуба у периоду 1949–1951. и 1954. Стекао зва-
те 4 х 400 м. Следеће године на Првенству Бал-
ње боксерског судије, а био је и мерилац време-
кана одржаном у Софији била је четврта у трци
на на мечевима Савезне лиге.
на 400 м. На Првенству државе у Новом Саду Извор: Народне новине, Ниш, 1. септембар 1963; подаци до-
2005. освојила је титулу првака државе у трци бијени од Слободана Савића, секретара БК Раднички. (А. Б. Ф.)

- 173 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
КОШАРКА У НИШУ (историјат). Ниш-
лије су се са кошарком почеле упознавати тек
после Другог светског рата. О овој спортској
игри пре тога се знало врло мало, а у Нишу није
играна. Нису је играли чак ни соколи, који су се
са њом морали упознати на соколским слето-
вима. Кошарку су у Нишу вероватно почели да
играју прво припадници Југословенске армије.
Југословенска армија је редовно одржавала
првенства гарнизона, где је обавезна грана била
и кошарка. Међутим, како у Нишу није било ни
играча, а ни игралишта за кошарку, војска је
изградила игралиште у дворишту Дома Армије
(в.). Играче је регрутовала из својих редова –
били су то официри и војници који су негде већ
раније играли кошарку. Пошто у Нишу није
било кошаркашког клуба или организоване
секције, припадници ЈА су утакмице одиграва-
ли међусобно.
Један од првих писаних трагова о кошар-
кашкој игри била је мала вест у листу Фискул-
тура (јануар 1946). Објављено је да је у Нишу
26. и 27. јануара 1946. гостовала екипа Црвене
звезде и одиграла две утакмице са екипом Прве
Армије. Првог дана резултат је био нерешен,
21:21, а другог дана Црвена звезда је утакмицу
добила резултатом 26:23. То је био успех екипе
Прве Армије, јер је Црвена звезда наступила у
комплетном саставу. Посебно је истакнуто да је
утакмици, поред осталих, присуствовао и ко-
мандант Прве Армије, генерал Терзић.
Војска је у сарадњи са омладином успела
да постигне договор о постављању коша и у
Фискултурном дому. Тако је у бившој Сокола-
ни (в.) постављен кош, односно табла са обру-
чем. Табла је причвршћена за ограду галерије, и
то на источној страни, јер је на западној страни
био отвор за бину. На том кошу су гимнастича-
ри, а касније и ученици гимназије, често играли
„викторију“. „Викторија“ је игра у којој се игра
на један кош (у фудбалу на један гол) по прави-
лима кошаркашке игре, али тако да екипа која
постигне погодак поново добије лопту у посед.
На основу ових активности Фискултурно
друштво Јединство (в.) 16. јануара 1946. упу-
тило је молбу Окружном фискултурном одбору
да за ово друштво региструје и кошаркашку
секцију. Ово је вероватно први писани траг о
кошарци у Нишу.
Током 1946. у дворишту Дома Армије оди-
граване су утакмице у кошарци између екипа
Југословенске Армије и екипе омладинаца Ни-
ша. Утакмице је заказивао капетан ЈА Јоца Дра-
гин и поручник ЈА Вељко Мијатов. Они су
повремено долазили у Фискултурни дом и тре-
нирали са омладинцима. Кад су стекли утисак
да омладинци могу да се супротставе екипи
- 174 -
Прве Армије, организовали су утакмице у ко-
шарци.
У току 1946. у сали је постављен и други
кош да би се одиграо турнир четири екипе.
Играчи ових екипа били су из армијског саста-
ва, па можемо рећи да су тада и одигране прве
кошаркашке утакмице у сали. Исте године у
Нишу још једном гостује Црвена звезда, на
молбу љубитеља кошарке који су изразили же-
љу да грађанима Ниша прикажу ту нову спорт-
ску грану. Јордан Трајковић, нишки атлетичар,
који је познавао неке играче из Црвене звезде,
успео је да уговори гостовање ове екипе у Ни-
шу. Црвена звезда игра утакмицу са нишким
играчима на игралишту ФК Железничар (в.).
Јордан Трајковић и Крста Радовић (в.) неколи-
ко дана су правили кошеве у Мостовској ради-
оници, да би их на дан утакмице донели и
поставили испред централне трибине, обележи-
ли терен и отишли на железничку станицу да
дочекају госте. Екипу Црвене звезде тада су са-
чињавали већ познати играчи: Страхиња Ала-
гић, Александар Николић, Небојша Поповић,
Александар Гец, Мија Стефановић и Васа Сто-
јковић. За екипу Ниша играли су Јордан Трај-
ковић, Александар Марјановић, Крста Радовић,
Мића Белић, др Костић, Јоца Драгин. Утакмица
је завршена победом Звезде резултатом 38:28.
Увидевши да за кошарку постоји све веће
интересовање, Среско синдикално веће покреће
иницијативу за одржавање два двомесечна кур-
са за инструкторе фискултуре. Курсеви су одр-
жани 1947. и 1948. у сали ДТВ. Наравно, вели-
ки број часова на течају био је посвећен кошар-
ци, па се сматра да су полазници овог течаја
били и први школовани играчи у граду.
У сали Фискултурног дома 25. априла
1948. у шест сати поподне почео је Дан кошар-
ке. Најпре су играле женске екипе. Екипа А у
саставу: Љубинка Костић, Драгослава Живко-
вић, Десанка Мијалковић, Ана Карпинска и
Кризманић играла је против екипе Б, која је
Екипа ВПШ, 1955/56.
 К

наступила у саставу: Мирка Радивојевић, Мир- Партизан Пирот (66:55) одиграла се 20. јула
јана Бранковић, Драгана Поповић и Вера 1954. Раднички је тада постао првак подсавезне
Велдић. Резултат је био нерешен, 31:31. Потом лиге и изборио квалификације за улазак у Дру-
су наступиле мушке екипе. Црвена звезда је гу савезну лигу.
наступила у саставу: Николић, Димитријевић, Већ 1955. у Нишу се отвара Група за фи-
Гођић, Бјегојевић, Демшар, Благојевић, Нешић, зичко васпитање (в.) у саставу Више педагошке
Калембер, Лазић и Гаћиновић. Репрезентација школе. Студенти ове групе, на челу са проф.
Ниша наступила је у саставу: Јордан Трајковић, Александром Керковићем (в.), укључују се у
Крста Радовић, Михајло Динић (в.), Подбевшек већ постојећу кошаркашку секцију. Међутим,
(официр), Мирко Милојевић (в.), Миладин рад ове екипе почиње да јењава услед одласка
Илић (в.), Ђорђе Антић, Иво Конфорти, Јоца већине играча на студије ван Ниша, тако да
Драгин и Иван Јовановић (в.). Резултат је био средином 1956. ова екипа престаје да постоји.
50:24 за Црвену звезду. Капитен Црвене звезде Потреба за постојањем једне кошаркашке екипе
био је наш касније прослављени тренер Аца у граду постаје све већа, јер сада у граду има
Николић, а капитен репрезентације Ниша Јор- доста школованих играча. Сви они су студенти
дан Трајковић. Групе за физичко васпитање, а своје основно
Првенство Југословенске Армије у кошар- знање из кошарке стекли су на обавезним часо-
ци и одбојци у летњим месецима (јул и август) вима из овог спорта на ВПШ.
1948. одиграло се у Нишу. Учесници првенства Године 1956. први пут се спомиње изград-
били су: прва група: КНОЈ, Сарајево, Нови Сад, ња терена и набавка спортске опреме из буџет-
Загреб; друга група: Љубљана, Скопље, Земун, ских средстава. Народни одбор града из сред-
Сплит и Београд. У финалу је победила екипа става за изградњу и одржавање спортских тере-
Љубљане. на одваја 500 хиљада динара за терене у рову
Озбиљније кошаркашке активности у Ни- иза Тврђаве – рукомет, кошарка и одбојка. Кра-
шу јављају се током 1949. Према извештају са јем 1956. на састанку Среског савеза спортова
првог средњошколског првенства у кошарци, констатовано је да постоје добре могућности за
најбољи су били: у мушкој конкуренцији Трго- развој кошарке и да мора да се организује ко-
вачка академија Ниш, а у женској Женска гим- шаркашка школа.
назија Ниш. Учествовале су екипе из Лесковца, Јануара 1957. завршен је дводневни ко-
Прокупља, Беле Паланке, Цариброда, Боси- шаркашки турнир средњошколаца у сали ДТВ
леграда и Ниша. Занимљиво за 1949. годину је Партизан. Пред више од хиљаду гледалаца
и то што су се одиграле и прве ноћне утакмице најбоља је била Виша педагошка школа, која је
у кошарци. Одиграле су их екипе Радничког из
Ниша и Косте Стаменковића из Лесковца у
мушкој и женској конкуренцији.
Те 1949. родила се идеја да се формира
кошаркашка секција при ФК Раднички (в.), а до
реализације те идеје дошло је априла 1954. За-
дужење да реализује ову идеју добио је Миле
Јовановић Уча, тадашњи управник Народне
библиотеке. Од клуба су добијени дресови жуте
боје са дугачким рукавима, а тренирало се на
терену Дома ЈНА. Лопте за тренинг и утакмице
друштво је добило од клуба, али не праве ко-
шаркашке, већ оне веће, фудбалске (петице).
Сами играчи су предложили да тренинге води
Рајко Ђорђевић. Први играчи у клубу били су:
Златко Крањц (в.), Душан Јанковић, Душан
Петровић, Рајко Ђорђевић, Влада Поповић,
Тома Рајковић, Ранко Јанковић, Бошко Преле-
вић, а нешто касније кошарку су почели да
играју и Коле Антић, Димитрије Симоновић,
браћа Станковић и браћа Руски. Ова екипа оди-
грала је неколико утакмица и на Градском фуд-
балском стадиону (в.), изнад гола на северној
трибини, а утакмице су игране у предигри фуд-
балских сусрета. Дерби утакмица Раднички – Женска екипа ДТВ Партизан. [НН, 16. јануар 1960]

- 175 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

играла ван конкуренције, а најбоље од сред-

њошколских екипа биле су Средња техничка
школа код мушкараца и Виша мешовита гимна-
зија из Алексинца код жена. На крају турнира
одиграна је и ревијална утакмица ВПШ –
репрезентација града (33:22). У јануару се оди-
грало и такмичење гимназијалаца Ниша и Про-
купља. Срески кошаркашки одбор у Нишу 6.
јула 1957. организовао је једномесечни семинар
из кошарке са циљем да се окупе сви заинтере-
совани за овај спорт. Семинаром је руководио
проф. Александар Керковић. После семинара се
појављују први обучени техничко-тактички
кошаркаши у граду. Те године остварена је
давнашња жеља спортских радника и спортиста
у граду – 14. јула у рову иза Тврђаве отворени
су стадиони за кошарку, мали рукомет и одбој-
ку. Занимљивост за ту годину јесте и то да је
савезни капитен за кошарку Аца Николић
држао предавања и тренинге у Нишу од 30.
августа до 5. септембра. Овом акцијом обухва-
ћено је двадесет младића и девојака на терену
Дома ЈНА.
Година 1958. била је кризна година за ко-
шарку у Нишу. Једини клуб при СД Раднички
расформиран је, других организованих клубова
није било, а у исто време у граду је било 130
кошаркаша, за које би само један клуб био ма-
ли. Самим тим се јавља потреба за оснивањем
првог организованог кошаркашког клуба у гра-
ду. На иницијативу Среског кошаркашког
одбора 18. јануара 1958. одржана је Оснивачка
скупштина КК Раднички, који је наставио тра-
дицију ранијег КК Раднички из СД Раднички. У
част оснивања одржан је дводневни турнир у
кошарци. Учесници тог турнира били су Же-
лезничар из Ниша, ВПШ, Партизан из Ниша и
екипа из Алексинца. Железничар је био први. У
фебруару је одржан још један турнир у Нишу,
са следећим учесницима: КК Раднички Ниш,
Партизан Пирот, Топличанин Прокупље и дру-
га екипа Радничког. Први је на турниру био
Раднички (прва екипа), и то у саставу: Крањц,
Прелевић, Тасић, Стојадиновић, Лајшић (в.),
Станковић, Најдановић и Ђорђевић. Нарочито
су се истакли Лајшић у одбрани, Крањц, Тасић
и Прелевић. Исте године, у оквиру прославе
Дана младости, 10. и 11. маја 1958. одржан је
велики кошаркашки турнир. Код жена Раднич-
ки је победио Младост из Алексинца, а код
мушкараца Раднички је победио Младост из
Алексинца и Топличанин из Прокупља. Те го-
дине Срески кошаркашки одбор у Нишу руко-
водио је такмичењем Друге српске лиге Ко-
шаркашког савеза Србије. Учесници те лиге
били су Партизан Пирот, Бор, Гимназијалац из
Књажевца, Омладинац из Неготина, Младост
Екипа Херкулес, првак Ниша 1960.
[НН, 19. март 1960]
Алексинац и Раднички Ниш. Крајем 1958. у са-
ли ДТВ Партизан кренула је и зимска лига за
кошаркаше и кошаркашице. Први пут се у Ни-
шу појављују четири екипе у женској конку-
ренцији, и то: Средња медицинска школа,
ВПШ, Виша мешовита гимназија Светозар
Марковић и Виша мешовита гимназија Стеван
Сремац. Састав мушке групе био је следећи:
СТШ, Школа за примењену уметност, две еки-
пе ДТВ Партизан, ВПШ, Иво Лола Рибар, Ви-
ша мешовита гимназија Светозар Марковић и
Виша мешовита гимназија Стеван Сремац.
Зимска лига се наставила и у 1959. години.
Занимљивост за прву масовнију зимску лигу је
и то да је у то време један од најбољих нишких
кошаркаша, Златко Крањц, дао 45 поена на у-
такмици ВПШ – Виша мешовита гимназија
Стеван Сремац, која је завршена резултатом
64:37. У тој години Раднички поново наступа у
Другој српској лиги са тимовима Пирота, Бора,
Прокупља, Приштине, Пећи и Зајечара.
У лето 1959. у граду се играо турнир нај-
бољих женских кошаркашких екипа у част Да-
на бораца, у организацији Среског кошарка-
шког одбора и главног штаба Омладинских
радних бригада на изградњи ауто пута. Уче-
сници су били Раднички Београд, Олимпија
Љубљана, Југомонтажа Загреб и Војводина.
Победила је екипа Војводине. Крајем августа
исте године у Ниш први пут долази и женска
екипа Црвене звезде. Звезда је поделила екипу
на „беле“ и „плаве“ и одиграла ревијалну утак-
мицу ради популаризовања женске кошарке. На

- 176 -

Екипа КК Раднички.
[НН, 20. август 1960]
крају те године, по завршетку Друге српске ли-
ге, забележен је и први успех екипе Радничког
из Ниша, која се пласирала у Квалитетну лигу
Србије. Састав те екипе био је следећи: Тасић,
Прелевић, Стефановић, Крањц, Антић, Најда-
новић, Величковић, Мадић, Стаменковић, Бур-
саћ, Ђорђевић и Драган Станковић. На крају
1959. почиње традиционална Зимска лига у
Нишу. По завршетку лиге 1960. првак града
постаје екипа Херкулес.
У пролеће 1960. креће и Квалитетна лига
Србије. Учесници су Застава Крагујевац, Бу-
дућност Пећ, Партизан Пирот, Железничар и
Борац Чачак, Приштина, 14. октобар Круше-
вац и Раднички Ниш. Те године Раднички је
освојио четврто место у лиги, пруживши много
боље игре него претходних година. Посебно је
блистао и одскакао од осталих Златко Крањц,
за кога кажу да је био међу најталентованијим
кошаркашима своје генерације у земљи. Поред
Крањца, за екипу Радничког играли су: Мар-
кишић, Иванов, Ристић, Прелевић, Станковић,
Раденковић, Бурсаћ, Стефановић, Митић и Ве-
личковић.
На иницијативу студената ВПШ 7. јануара
1961. основано је Спортско друштво Студент.
На Оснивачкој скупштини, коју су чинили сту-
денти ВПШ, кошаркаши и педесетак љубитеља
спорта, за председника новооснованог друштва
изабран је Томислав Чукаловић. СД Студент
било је друштво где су равноправни кошарка,
одбојка, рукомет, фудбал, стони тенис и стре-
љаштво. Друштво је било отворено и за студен-
те других факултета. Године 1961. екипа Рад-
ничког се фузионише са Студентом и такмичи
се у Српској лиги. Услед реорганизације так-
мичења лига се дели на више група, па Сту-
дент припада јужној групи са екипама Бора,
Димитровграда, Прокупља, Зајечара, Пришти-
не, Пећи, Чачка и Краљева. Екипу је тада напу-
стио најбољи играч претходних година, Златко
- 177 -
К
Крањц, али је појачана доласком Милутина
Павловића Луте (в.). У тој години Срески ко-
шаркашки одбор имао је неколико састанака,
где је један од циљева био и омасовљење ко-
шарке у Нишу.
Крајем августа 1961. први пут у Нишу по-
чиње са радом школа кошарке. Радом руководи
Милутин Павловић, професор физичке културе,
а школу похађа двадесет јуниора до четрнаест
година. Радило се на теорији, техници и такти-
ци кошарке. Више часова у школи било је
посвећено и општем физичком образовању,
познавању човека и спортским повредама.
Почетком 1962. почело је најмасовније
средњошколско првенство у Нишу до тада, на
коме је учешће узело тридесет екипа. Студент
се те године такмичио у првенству Централне
српске кошаркашке лиге и на крају те сезоне
био првак. Те године састав екипе био је исти
као претходне, осим што је први пут за екипу
Студента заиграо изузетно висок човек за то
време, тада само почетник, Мића Милосавље-
вић (в.). У Нишу су тада постојала само два ре-
гистрована игралишта на којима је Студент
могао да организује утакмице као домаћин.
Игралиште ЖИШ-а имало је асфалтну подлогу,
а игралиште ВПШ и даље је имало подлогу од
шљаке. Утакмице су се морале одигравати само
на игралишту ЖИШ-а, тако да је на крају так-
мичарске сезоне 1963. екипа Студента заузела
седмо место. Године 1962. и кошаркашице
Студента одигравају прве званичне утакмице.
Први тим Студента из 1962.
Година 1965. значајна је јер се одиграва
пионирско првенство у организацији Студен-
та. Учествује десет мушких и четири женске
екипе. Тад су и пионири кренули са организо-
вањем првенства. Новоформирана екипа ко-
шаркашица ДТВ Партизан 6. фебруара 1965.
играла је против Вождовачког. У ДТВ Парти-
зан 20. фебруара 1965. одржан је семинар за
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

кошаркашке судије и квалитетне играче., на та два клуба и све што је у том тренутку било
коме је Ранко Жеравица одржао предавање за најбоље у граду наставља такмичење под име-
Ниш, Зајечар, Прокупље и Димитровград. Јула ном Студент. Исте године у Нишу се јављају и
1965. екипа Студента одлази на заједничке нови клубови: Ергоном у мушкој и женској
припреме у Омиш, где игра са екипом Сплита, конкуренцији, и Гимназијалац у женској. Врло
тадашњим прволигашем. На традиционалном брзо играчице Гимназијалца прелазе у Сту-
турниру у част Дана Републике 7. новембра дент, тако да од 1971. у Нишу имамо по два
1965. учествују женске екипе Црвене звезде, клуба у мушкој и женској конкуренцији: Сту-
Вождовачког, Слоге и Радничког. дент и Ергоном. Цела наредна деценија у так-
У периоду 1966–1968. Студент се и даље мичењу у кошарци код мушкараца била је веза-
такмичи у Српској лиги, са екипом коју чине: на за Српску лигу.
Милосављевић, Миленковић, Симовић, Петко-
вић, Никодијевић, Јанковић, Виденовић, Атана-
совски, Брковић, Павловић, Јањушевић.
У Ровчету иза Тврђаве 29. новембра 1967.
сопственим снагама је изграђен стадион. Широ-
ком акцијом кошаркаша, а и осталих спортиста
Ниша, у рову иза Тврђаве стављен је бетонски
слој на игралиште, које је од тог момента могло
да се користи за кошарку, одбојку и тенис. Тако
су кошаркаши и кошаркашице Радничког доби-
ли свој терен за одигравање утакмица.
Године 1970. стиже добра вест за нишку
кошарку – удружују снаге Студент и Раднич-
ки. На заједничкој скупштини долази до фузије Екипа Ергонома седамдесетих година XX века.

Код жена први већи успех нишке кошарке

направиле су девојке Студента 1971. године,
кад екипа после квалификација у Задру први
пут улази у Прву савезну лигу. Екипа Студен-
та била је у саставу: Јулијана Николић, Драга-
на Живић (в.), Жана Крстић (в.), Милијана
Кривокапић (в.), Мирјана Стојковић, Наташа
Поповић (в.), Зорица Тадић (в.), Мирјана Пут-
никовић, Весна Палинкашев, Јасмина Дедић,

Детаљ са дербија Ергоном – Студент, Екипа Студента која се 1971. пласирала

ров код Тврђаве, 1973. [НН] у Прву савезну лигу.

- 178 -

Детаљ са утакмице ЖКК Студент, 1972.
Невена Поповић (в.), Слађана Радовановић,
Славица Младеновић, Милка Узелац и Љиљана
Мирковић. Тренер те екипе био је Бранко Ми-
лачић (в.). Уласком у Прву лигу остварио се
дугогодишњи кошаркашки сан у Нишу – ко-
начно се једна екипа нашла у Првој лиги. У то
време се рађа и идеја о хали у Нишу. Кошарка-
шице Студента нису имале где да играју своје
утакмице, већ су као домаћини морале да путу-
ју за Пирот. Наравно, због неравноправних
услова код одигравања утакмица, кошаркашице
Студента су само једну такмичарску сезону
биле прволигаши. То је трајало све до 1974, кад
Студент поново из Друге улази у Прву савезну
лигу. Квалификације 1974. играле су се у ново-
отвореној Хали Чаир (в.) – прве кошаркашке
утакмице у хали играле су кошаркашице Сту-
дента као чланови Прве женске савезне лиге.
У периоду од 1970. до деведесетих у Ко-
шаркашком клубу Студент на руководећим
местима били су Срећко Тариташ (в.), председ-
ник, и Најдан Вељковић, генерални секретар.
Без њих двојице није могао да се замисли рад
клуба.
У следећем такмичарском периоду бележе
се успеси мушке екипе Студента, која је
повремено била члан Друге савезне лиге. Годи-
не 1984. Ергоном – мушка екипа одустаје од
свих такмичења због недостатка финансијских
средстава.
- 179 -
К
Екипа Студента осамдесетих година XX века.
Најзначајнија деценија у развоју нишке
кошарке била је у периоду од 1990. до 2000.
године. У том периоду било је највише такми-
чара и у мушкој и у женској конкуренцији.
Први пут се у Нишу отварају и школе кошарке
за рад са свим млађим категоријама. Најзначај-
нији успех у том периоду је 1993. година, кад
су кошаркашице Студента под именом Винер
брокер освојиле национални куп, а притом биле
друге на државном првенству. Тад је Студент
– Винер брокер играо у саставу Дубљевић,
Гавриловић, Јовић, Станковић, Ћосић, Црнић,
Стојановић, Велимировић, Перуничић, Вукоје-
вић, Крстић, Илић, а тренер те екипе био је
Драгослав Петковић (в.). Исте године Студент
– мушка екипа први пут игра проширену Са-
везну лигу од 32 клуба. Тренер Студента био
је Киме Богојевић, а његов рад је наставио Вла-
димир Ђорђевић. Средином те деценије оснива
се Женски кошаркашки клуб Гимназијалац, ко-
га Ратко Ђенић и Вита Цветковић касније уводе
и у Прву савезну лигу. Занимљивост за ту еки-
пу јесте да су то биле играчице претежно из
Гимназије Светозар Марковић, старосног доба
од петнаест до седамнаест година. Изузетан рад
професора Ратка Ђенића довео је до тога да
Екипа ЖКК Гимназијалац која је 2000. ушла у Прву лигу.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Гимназијалац буде, у то време, најмлађа прво-
лигашка екипа. Године 1996, 1997 и 1998. по-
чињу да раде КК Ниш (в.), Нибак (в.) и ОКК
Јуниор (в.). То су клубови који су прво почели
да раде са млађим категоријама. У њиховом
тренажном процесу је тада било око 400 деце.
Никад се није масовније и квалитетније радило
са децом него у том периоду. Године 1999. рео-
снива се КК Ергоном и, у каснијем свом раду,
остварује сан свих кошаркашких заљубљеника
у граду – коначно и Ниш има стабилног прво-
лигаша. У овом периоду у Нишу се јавља и ве-
лики број клубова који су кратко трајали, али
су оставили печат у нишкој кошарци: Алфа,
Базар, Графика Галеб, Економист (в.).
У наредном периоду Ергоном игра Прву
мушку савезну лигу, Студент – жене и даље је
стабилан прволигаш. Кадети Ергонома 2006.
освајају прво место на савезном такмичењу ка-
дета под тренерском палицом Милана Јосића.
Сем прволигаша, у том периоду активни су КК
Ниш, Нибак и Јуниор, који раде на квалитету и
у млађим категоријама и у сениорском погону.
Ергоном крајем те деценије мења име у Синђе-
лић, а онда и Константин наставља традицију
Синђелића и Ергонома и постаје стабилан
прволигаш. У периоду 2005–2007. у Нишу се
јављају још три клуба који заузимају значајно
место у нишкој кошарци: КК Наисус (оснивач
Владимир Маринковић), КК Јуниор (Драган
Ратковић) и КК Еко баскет (Дејан Стојиљко-
вић) (в.). Кошаркашице Студента и даље су
чланови Прве лиге. (З. Ст.)
Екипа КК Наисус, 2011.
Извор: ФБ страна КК Наисус.
КРАЉ, ИВИЦА. Фудбалер. (Тиват, 26.
март 1973 – ). Чувени репрезентативни голман.
У својој играчкој каријери наступао је за ФК
Арсенал из Тивта, Јастребац из Ниша (в.), Рад-
нички из Крагујевца, Партизан из Београда,
Порто (Португал), ПСВ Ајндховен (Холандија),
- 180 -
Ростов (Русија), Спартак
из Трнаве (Словачка). За
репрезентацију Југослави-
је одиграо је 41 утакмицу.
Дебитовао је 1996. у утак-
мици против Аргентине
(3:2 за Југославију). На-
ступао је на Светском пр-
венству у Француској
1998, где је бранио на че-
тири утакмице и примио
Ивица Краљ
укупно четири гола – два
од Немачке и два од Холандије. На Европском
првенству у Белгији и Холандији 2000. насту-
пио је на четири утакмице и примио укупно
тринаест голова – три од Словеније, четири од
Шпаније и шест од Холандије.
Извори: http://en.wikipedia.org/wiki/Ivica_Kralj; http://en.wi-
kipedia.org/wiki/UEFA_Euro_2000; http://plavi-orlovi.blogspot.com
/search/label/1996. (Д. Мл.)
КРАЉ ПЕТАР ПРВИ, Одред извиђача.
Основан 30. октобра 1960. под називом ОИ
Моша Пијаде, а садашње име носи од 1994.
Настао је из чете Моша Пијаде при ОИ Мија
Станимировић (в.). Први старешина Одреда
био је Сретен Илић. Одред организује традици-
онално оријентационо такмичење, које се од
1992. одржава под именом Ноћно оријентацио-
но такмичење Извиђачке ватре, а од 1999. до-
бија назив Куп краља Петра I.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и
Град Ниш, Београд, 2011.
КРАЉИЋ (Иван) ВОЈИСЛАВ. Рукоме-
таш, рукометни радник. (Ниш, 25. септембар
1972 – ). Поседује српско
и португалско држављан-
ство, а спортску каријеру
остварио је, поред ових
двеју земаља, још у Шпа-
нији и Катару. Професио-
нални рукометаш постао
је у сезони 1989/90. у Же-
лезничару (в.), у чијем дре-
су је наступао пет година.
Наставио је каријеру у
Португалији, Шпанији и Војислав Краљић
Катару, увек у веома јаким клубовима. У Пор-
тугалији је чак заиграо и за А репрезентацију
ове земље. Са Адемар Леоном из Шпаније осво-
јио је Куп ЕХФ, играо у полуфиналу Купа по-
бедника купова и четвртфиналу Лиге шампио-
на. Са истим клубом освојио је Куп краља и
АСОБАЛ куп. Са португалским Спортингом из
Лисабона освојио је титулу шампиона ове зем-
ље, два пута куп и три пута супер куп. У дресу
Спортинга наступио је у четвртфиналу Купа
 К

ЕХФ. У Катару, као играч Ал Рајана из Дохе, Бару (Црна Гора) 4. окто-
учествовао је у финалу Купа Азије. Вратио се у бра 2008. као представник
Ниш, где је 2012. изабран за председника Ру- Србије освојио златну ме-
кометног савеза Ниша. Био је директор РК Же- даљу у полумаратону у
лезничар 2011. и 2012. (Е. Ц.) категорији мушкараца од
40 до 44 године живота.
КРАЊЦ А. ЗЛАТКО. Рукометаш, кошар- Први маратон на коме је
каш, кошаркашки судија, наставник физичке учествовао био је 10. Цер-
културе. (9. мај 1935 – Зе- ски VETFARM маратон –
мун, 1997). Играо истовре- стазама церских јунака,
мено рукомет и кошарку. одржан 28. маја 2006. На
Аца Крстић
За екипу КК Раднички овом маратону у пласману
Ниш (в.) наступао је од од 40 учесника који су истрчали целу деоницу
оснивања 1949. до 1961, и освојио је 35. место. Осим на полумаратонима
у том периоду важио за и маратонима у Србији (Београд, Нови Сад,
једног од најталентовани- Коцељева, Апатин и др.) успешно се такмичио
јих и најбољих нишких представљајући Србију, Ниш и АК Цар Кон-
кошаркаша. У рукомету је стантин и на полумаратонима и маратонима у
од краја 1953. играо на иностранству (Скопље, Подгорица, Загреб, Со-
позицији крила. По одла- Златко Крањц лун). Учествовао је и на осталим атлетским
ску из Ниша вратио се кошарци као судија у такмичењима (Првенство Србије у кросу,
Савезној лиги. Из оскудних података може се Отворено првенство Србије у атлетици, 32.
закључити да је живео у Земуну. Атлетска брдска трка око Авале и др.). Учесник
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Рукомет 1949–1999, је у преко 100 званичних трка у земљи и инос-
Ниш, 2000. (Ред.) транству. Један је од оснивача Атлетског клуба
Цар Константин из Ниша.
КРИВОКАПИЋ ФИЛИПОВИЋ (Жарко) Пре него што је почео да се бави трчањем,
МИЛИЈАНА. Кошаркашица. (Дубрава код још као ђак почео да игра шах. Оснивач је и
Бојника, 19. мај 1950 – ). Кошарку играла десет председник Шаховског клуба Цар Константин
година. Члан екипе Сту-
дента (в.) која је 1975.
први пут ушла у Прву ли-
гу. Три године играла за
репрезентацију Србије и
ишла на републичка так-
мичења. Била је и на ши-
рем списку репрезентације
Југославије на припрема-
ма за Европско првенство
у Бачкој Тополи. Заврши-
ла Вишу педагошку шко- Милијана Кривокапић
лу, а онда и Факултет фи- Филиповић
зичке културе. Свој радни век провела као про-
фесор у основним и средњим школама у Нишу.
(З. Ст.)

КРСТИЋ (Будимир) АЦА ЈОВАН. Атле-

тичар – маратонац, шахиста. (Ниш, 20. јануар
1965 – ). У другој половини 2005. по први пут
почео са тренинзима трчања, иако се до тада
никада није бавио спортом. Свој први полума-
ратон (11. зимски полумаратон у Нишу, 29. ја-
нуара 2006) истрчао након петомесечних тре-
нинга, и у категорији мушкараца до 50 година
од 25 учесника освојио седмо место. Те прве
године укупно је истрчао девет полумаратона. Аца Крстић (први здесна), треће место на Нишком зимском
На првенству Балкана за ветеране одржаном у полумаратону, 2008.

- 181 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
(в.), шаховски је судија и носилац титуле мај-
сторског кандидата. Био је потпредседник и
члан Управног одбора Градског шаховског са-
веза Ниша. Тројица синова су му освајачи ме-
даља у својим категоријама на градском, реги-
оналним и државном нивоу. Велики је побор-
ник враћања шаха у школе.
Члан је Српског патриотског друштва Де-
вет Југовића из Ниша. У периоду од 2001. до
2010. био је и директор ОШ Душан Радовић у
Нишу.
Извори.: www.acakrstic.com; разговор са Ацом Крсти-
ћем вођен августа 2014. у Нишу. (Б. Т.)
КРСТИЋ (Радомир) ВЛАДИМИР. Тени-
сер, тениски тренер, спортски радник. (Ниш, 7.
септембар 1969 – ). Поникао је у тениској шко-
ли нишког Радничког (в.). У конкуренцијама до
дванаест, четрнаест и шеснаест година био је у
врху државних ранг-листа, а до осамнаест го-
дина био је први. У сениорској конкуренцији
био је први на ранг-листи СР Југославије за
1996. годину, када је освојио и титулу дворан-
ског шампиона државе. Играо је професионал-
не турнире и био је на 839. месту на АТП
листи. Школовао се у САД, где је за Универзи-
тет Јужна Флорида наступао на „првој табли“ и
био проглашен за тенисера године америчких
универзитета. Спаринговао је чувеној америч-
кој тенисерки Џенифер Капријати (олимпијска
шампионка и у врху светске ранг-листе) и био
помоћни тренер у њеном стручном штабу. Сте-
као је звање професионалног тениског тренера.
Тренирао је многе талентоване тенисерке и те-
нисере из Србије, Македоније, Русије и Итали-
је. Био је први тренер у репрезентацијама СР
Југославије за кадете и јуниоре, као и кандидат
за селектора Дејвис куп репрезентације наше
земље. У ТК Раднички био је спортски дирек-
тор. (Е. Ц.)
КРСТИЋ, ЖАНА. В. Милосављевић, Жана.
КРСТИЋ (Слободан) ИВАН БЕЛИ. Фуд-
балер. (Медошевац код Ни-
ша, 30. јун 1980 – Ниш, 29.
мај 2000). Са девет година
постао члан пионирске се-
лекције ФК Раднички (в.),
прошао кроз све селекције
клуба, понео капитенску
траку, а заиграо је и за
младу репрезентацију Ср-
бије. Био је велики фуд-
балски таленат који је пле-
нио игром и понашањем Иван Крстић
на терену, и предводник младе генерације Рад-
- 182 -
ничког која је сезоне 1999/2000. постигла запа-
жене резултате у Првој лиги Југославије. Нас-
традао је на терену Радничког од удара грома.
У знак сећања Фудбалска школа ФК Раднички
(в.) од 2000. носи име Иван Крстић Бели. (М. М.)
КРСТИЋ (Никодије) ПЕРИЦА. Фудбал-
ски тренер, спортски радник. (Ниш, 15. мај
1953 – ). Основно образо-
вање, Машинску техничку
школу и Факултет за фи-
зичку културу (в.) завршио
у Нишу. На Факултету за
Физичку културу у Бео-
граду завршио Вишу тре-
нерску школу. Имао је
кратку играчку каријеру,
био је голман омладинаца
ФК Раднички (в.), а затим
првог тима ФК Јастребац Перица Крстић
(в.). Рано је престао са активним играњем и
посветио се тренерском позиву, што је, потвр-
дило се касније, било судбински важно за
нишки и српски женски фудбал. Од тренера
ентузијасте на почетку каријере и истинског
визионара стигао је до фудбалског стручњака
за понос. Заштитни је знак нашег женског фуд-
бала. Сазревајући као човек и тренер, са успе-
хом је савладавао бројне препреке, рушио пре-
драсуде и корак по корак стигао до пуне спорт-
ске афирмације. Од ЖФК Машинац (в.) створио
је један од најуспешнијих колектива. Томе у
прилог сведоче бројке: Машинац је под њего-
вим тренерским вођством освојио чак 24 титуле
државног првака и петнаест трофеја у нацио-
налном купу. Притом, у дванаест случајева то
су биле „дупле круне“, у истој сезони тријумф у
првенству и купу. На стручном кормилу Ма-
шинца од његовог је оснивања 1970, што је сво-
јеврстан рекорд у светском фудбалу. Али, ре-
Перица Крстић (први слева) са фудбалеркама Машинца.
Извор: Јужне вести.

корд је и дужина трајања његове селекторске
функције. Најбоље југословенске и српске фуд-
балерке предводио је чак 31 годину, почев од
1978. па до краја 2009. И у овом послу је имао
успеха. Створио је државни тим способан да се
пробије у елиту, а затим је и формално увео
нашу репрезентацију у прву групу квалитета
женског фудбала Европе. Као тренер остварио
је и интернационалну каријеру. Хонорарно је
две сезоне (2005–2007) био тренер ПАОК-а
(Грчка) и оба пута је овај солунски клуб осво-
јио титулу државног првака. Велико тренерско
знање стечено дугогодишњим радом у женском
фудбалу преточио је у књигу под насловом
Фудбал за девојчице. Ради се о публикацији ко-
ја сумира богата искуства у раду са свим селек-
цијама, али и студији која може бити од велике
помоћи девојчицама и њиховим родитељима у
томе како да превазиђу предрасуде и уђу у свет
женског фудбала. Истовремено, ова књига тре-
нерима представља значајну теоретску и прак-
тичну потпору за рад. Од почетка 2010. у пот-
пуности се посветио раду у Машинцу, не само
на стварању јачег и моћнијег тима, већ и на
изградњи стадиона на Делијском вису (в.) и
стварању других неопходних услова за нови
успон трофејног клуба. Добитник је бројних
друштвених и спортских признања, а 2002.
проглашен је за личност године у избору Сек-
ције спортских новинара Ниша (в.). (Д. М.)
КРСТИЋ (Томислав) РАДОМИР РАЦА.
Фудбалер. (Ниш, 1. јул 1955 – ). Основну,
средњу трговачку и Вишу тренерску школу
завршио у Нишу. За његово име везане су две
праве реткости у фудбалу: био је играч пуних
тридесет година, а тренер ОФК Ниш (в.) непре-
кидно чак седамнаест такмичарских сезона.
Играчку каријеру почео је у ФК Јован Анђелко-
вић (касније ОФК Ниш), а завршио у 45. години
у ФК Пролетер из Мезграје. Као тренер у пот-
пуности се исказао у ОФК Ниш, где је од 1989.
до 2008. остварио запажене резултате. Овај
клуб из нишког насеља Пантелеј одвео је од
најнижег ранга, градске лиге, до Прве лиге
Србије, у којој је успешно наступао од 2000. до
2006. (Д. М.)
КУГЛАЊЕ У НИШУ (историјат). Прво
организовано бављење куглањем у Нишу поја-
вило се захваљујући Југословенској народној
армији, која је у оквиру својих домова обавезно
градила и куглане. Тако је 20. априла 1957. гру-
па ентузијаста формирала Куглашки клуб Ниш
(в.), а већ средином септембра 1957. одржано је
прво куглашко првенство града. Фузијом са КК
- 183 -
К
Борац (в.) Куглашки клуб Ниш 1970. мења име
у КК Нишава (в.). Почело је у куглани тадаш-
њег Дома ЈНА, касније у хотелу Озрен у
Нишкој Бањи, а од 1990. у Купалишном ком-
плексу Спортског центра Чаир (в.). Прва так-
мичарска комисија са седиштем у Нишу фор-
мирана је 1961. За председника је изабран члан
КК Ниш Ненад Марковић (в.), а за члана Ратко
Обрадовић из КК Борац. Ова комисија органи-
зовала је и водила сва такмичења на територији
„уже Србије“. Такмичења су на почетку орга-
низована на двостазним кугланама у Нишу,
Костолцу и Ћуприји, а затим се прешло на ли-
гашки систем такмичења. То је допринело
формирању нових клубова, па је у Нишу 1976.
основан КК Путар (в.). Осим ових клубова,
постојало је и дванаест куглашких секција при
радним организацијама, па је 1978. формиран
Општински куглашки савез Ниш. Први пред-
седник савеза био је Ненад Марковић, потпред-
седник Саво Певац, а секретар Ђорђе Ристић.
Успешан рад савеза допринео је изградњи
четворостазне аутоматске куглане у оквиру Ку-
палишног комплекса у Чаиру. Модерна куглана
пуштена је у рад 1990. Од тог времена постоја-
ла је и Градска лига, што је била реткост у
Србији. Године 2012. у Нишу постоје четири
куглашка клуба: Куглашки клуб Ниш-Пут
(мушка екипа) (в.), Женски куглашки клуб Пу-
тар (в.), Куглашки клуб Чаир (мушка и женска
екипа) (в.) и Куглашки клуб Мераклије (мушка
екипа) (в.). Та четири клуба организована су у
Куглашки савез Ниша (в.). Куглана у оквиру
CЦ Чаир реновирана је 2007, постављене су
„плоче“ и компјутеризована електроника.
Нажалост, време кризе и распада Југославије
утицало је и на масовност куглашког спорта у
Нишу, па је број активних куглашица и кугла-
ша веома скроман. (Е. Ц.)
Куглана СЦ Чаир.
Извор: www.sccair.rs/o-kuglani/
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

КУГЛАШКИ САВЕЗ НИША. Због вели- ки био је у два маха по једну полусезону, а од
ког интересовања за куглање године 1978. 2012. први је тренер ФК Синђелић. (Д. М.)
формиран је Општински куглашки савез Ниш.
Његов задатак био је да обједињује рад свих KУЉАЧА, НИКОЛА. Ватерполиста. (Бе-
клубова и секција и пропагира куглашки спорт оград, 16. август 1974 – ). У клупској каријери
у циљу повећања масовности. У Нишу су у то је, између осталог, насту-
време постојала три клуба и дванаест секција пао за ВК Партизан из
при радним организацијама. За првог председ- Београда и ВК Ниш (в.).
ника савеза изабран је Ненад Марковић (в.). Са сениорском репрезен-
При ОКСН постојао је и судијски одбор, фор- тацијом освојио је бронза-
миран 1990. Председник Одбора био је Лазар ну медаљу на ОИ у Сид-
Николић, судија инструктор. Судијска органи- неју 2000. и сребрну у А-
зација је уз клубове саставни део садашњег тини 2004. Са Светских
Куглашког савеза Ниша. (Е. Ц.) првенстава има две брон-
зане медаље: Перт 1998. и
КУЗМАНОВИЋ (Драгољуб) АЛЕКСАН- Барселона 2003. На
ДАР. Фудбалер, фудбалски тренер. (Прибој, 12. Европским првенствима Никола Куљача
фебруар 1966 – ). Основну освојио је сребро у Севиљи 1997. и два злата: у
и средњу економску шко- Будимпешти 2001. и Крању 2003. године.
лу завршио је у Шапцу. Извор: http://sr.wikipedia.org/wiki/Никола_Куљача (Д. Мл.)
Диплому Вишег фуд-
балског тренера стекао је КУЉКИН (Александар) ВИКТОР. Тени-
на Факултету за физичку сер, тениски тренер. (Ниш, 12. август 1962 – ).
културу у Нишу (в.). Фуд- Једини је нишки тенисер
бал је почео да игра у ФК који је освојио сениорску
Мачва из Шапца, где је титулу у некадашњој СФР
прошао све селекције. У Југославији. Било је то у
нишки ФК Раднички (в.) конкуренцији дублова,
дошао је 1985. и за седам- Александар Кузмановић заједно са чувеним Сло-
година у дресу клуба са Чаира одиграо боданом Живојиновићем.
180утакмица у најјачој лиги бивше Југославије. Као пионир и јуниор био
Затим је имао и интернационалну каријеру. У је у самом врху југосло-
сезони 1992/93. играо је за ФК Сур из Омана са венског тениса, члан ре-
којим је освојио Султанов куп. Играчку каријеру презентативних селекција
завршио је у Аустралији, где је од 1994. до 1999. и победник многих турни- Виктор Куљкин
играо за ФК Јувентус и ФК Аделајд. Тренерски ра. Био је члан сениорске екипе Радничког (в.)
посао почео је у Аустралији. По повратку у Ниш која је играла у Првој лиги. У Немачкој је
био је тренер и директор Фудбалске школе ФК наступао као играч, али и градио веома успеш-
Раднички (в.). Шеф стручног штаба ФК Раднич- ну тренерску каријеру. (Е. Ц.)

- 184 -
 Л
ЛА ЛУНА, Плесни клуб. В. ФЕНИКС, града Ниша (в.) за допринос спорту. Поред џу-
Плесни клуб. доа бави се и сликарством.
Лит.: Драган Спасић, 50 година Џудо клуба Ниш, Џудо клуб
ЛАЗАРЕВИЋ (Јова) МАЈА. Кајакашица. Ниш: Ниш, 2011. (Д. Ж.)
(Ниш, 29. април 1991 – ). Студент мастер сту-
дија биологије на Природно-математичком фа- ЛАЗИЋ (Драгољуб) БРАТИСЛАВ. Ко-
култету у Нишу. Кајаком је почела да се бави шаркаш, спортски радник. (Ниш, 23. мај 1964 – ).
1998. и била првак државе у свим узрасним ка- Основну, средњу и Вишу
тегоријама, балкански првак у јуниорској кате- електротехничку школу за-
горији у слалому и трећепласирана на Балкану вршио у Нишу. Спортом је
у сениорској конкуренцији у слалому. (Н. Ж.) почео да се бави у раној
младости. Играо је у КК
Студент (в.). Оснивач је
и први председник КК
Поштар (1994). Такође, је-
дан је од оснивача и члан
старешинства Соколског
спортског друштва Св. де-
спот Стефан Лазаревић Братислав Лазић
(в.). Живи и ради у Нишу. (Н. Ж.)

ЛАЗИЋ (Слободан) ЈОЦКО. Атлетичар,

међународни атлетски судија. (Ниш, 7. мај 1959
– ). Основну школу, гим-
Оља Лазаревић назију и Факултет физич-
Извор: Јужне вести ког васпитања завршио у
Нишу. Члан АК Железни-
ЛАЗАРЕВИЋ (Јова) ОЉА. Кајакашица. чар Ниш (в.), сениорски
(Ниш, 10. октобар 1988 – ). Завршила је журна- репрезентативац у бацању
листику на Филозофском факултету у Нишу кугле, државни рекордер
2011. године. Кајаком је почела да се бави 1998. за млађе јуниоре. Као ју-
Била је првак државе у свим узрасним катего- ниор има десет наступа за
ријама, а најзначајнији резултати су пето место државну репрезентацију, а
на Светском првенству у спусту – спринт у највећи успех остварио је
дисциплини кану (Ц1) 2012. и четврто место на на јуниорској Балканијади Јоцко Лазић
Европском првенству у спусту – спринт у дис- у Анкари 1978. Наступао је на бројним сусре-
циплини Ц1. Другу годину заредом на четвртом тима јуниорских репрезентација у бацању кугле
је месту на светској ранг-листи. (Н. Ж.) и у бацању диска. Рекорд Србије за старије ју-
ниоре у бацању кугле остварио је у Зрењанину
ЛАЗЕТИЋ (Милан) 1978. на Појединачном првенству Србије за
СЛАВОЉУБ. Џудиста, старије јуниоре, хицем од равно 16,00 м. За се-
тренер џудоа. (Куршумли- ниорску репрезентацију Југославије наступио је
ја, 11. јануар 1950 – ). у бацању кугле на сусретима репрезентација
Дипломирао на Економ- Енглеска – Норвешка – Шкотска – Југославија
ском факултету у Нишу. у енглеском граду Њукаслу 1980, и исте године
Носилац црног појаса 5. у Новој Горици (Словенија) на тромечу репре-
дан. Председник Скуп- зентација Југославија – Чехословачка – Швај-
штине Џудо клуба Ниш и царска. На Балканским атлетским играма 1982.
Џудо Савеза Централне у Букурешту био је шести у бацању кугле. На
Србије. Године 1992. до- Првенству Европе за железничке клубове као
био је Октобарску награду Славољуб Лазетић
члан репрезентације железничких клубова Ју-

- 185 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Јоцко Лазић, првак Југославије за јуниоре, Скопље, 1978.
гославије наступио је у Дрездену 1980. и био
шести, а на истом такмичењу одржаном 1984. у
чешком граду Олмоуцу био је пети. Више пута
наступио за сениорску и јуниорску репрезента-
цију Србије На домаћим такмичењима најзапа-
женији резултати су му: освајање трећег места
на Појединачном првенству Југославије у
Сплиту, 1980, Марибору 1982. и Сарајеву 1984.
На Универзијади СФРЈ у Пули 1982. освојио је
прво место у бацању кугле. Више пута је био
учесник интернационалног митинга ИАМ
Отварања сезоне у Новој Горици, где су по тра-
дицији наступали такмичари из Италије, Аус-
трије, Швајцарске, Немачке, Мађарске и Југо-
славије. Три пута заредом освајао титулу по-
бедника Југославије у бацању кугле за млађе
сениоре: у Карловцу 1979, у Зеници 1980. и
Скопљу 1981. Вишеструки победник у бацању
кугле на првенствима и куповима Србије за ју-
ниоре и сениоре. Активни атлетичар био је од
1975. до 1985. Спортску каријеру морао да пре-
кине због неугодне повреде леђа. Међутим, иа-
ко је, такорећи, престао са редовним тренинзи-
ма и посветио се тренерском позиву, ипак је
наступио на финалу Екипног првенства Југо-
славије 1991. у Београду, желећи да помогне
свом клубу. Залагањем и осталих клупских ко-
лега успели су да задрже добро четврто место.
У Атлетском клубу Железничар радио је као
хонорарни тренер, био је и секретар клуба од
1986. до 1994. Као професор физичког васпи-
тања радио је у ОШ Јастребачки партизани
(2006–2009).
Дао је пун допринос организацији такми-
чења одржаних у Нишу: државних првенстава,
квалификација и финала купова, балканских
игара, првенстава Србије, свих школских так-
мичења. Као међународни атлетски судија су-
дио је на Купу европских шампиона, Универзи-
јади 2009. у Београду, Балканским атлетским
играма 1995, 1996, 1998. и 2003. (Д. С., В. Г.)
- 186 -
ЛАЈШИЋ (Ненад) МИЛОРАД. Рукоме-
таш, рукометни тренер, рукометни судија. (Бе-
оград, 10. 3. 1931 – Ниш,
16. мај 2008). Један је из
плејаде највећих рукомет-
них имена Ниша, који је
читав живот посветио ру-
комету. Почео је у Динаму
(в.), а 1950. приступа Же-
лезничару (в.). Једну полу-
сезону провео је у Динаму
из Панчева и допринео да
овај клуб освоји титулу
Милорад Лајшић
државног првака. Вратио
се у Железничар и наставио успешну рукометну
каријеру. Одиграо је једанаест утакмица за
репрезентацију Југославије у великом рукомету
и постигао четири гола. Прву утакмицу у
репрезентативном дресу одиграо је 10. октобра
1954. у Ст. Ингеберту против репрезентације
Сарске области (19:14) и постигао један гол.
Био је успешан тренер више екипа, руко-
метни судија савезне категорије, а каријеру је
завршио као делегат на рукометним утакмицама.
Добитник је дипломе Савеза спортова
Србије поводом јубилеја фискултуре у Србији
(1950) (в.) и Октобарске спортске награде (в.) за
животно дело (1988). (Е. Ц., А. Б. Ф.)
ЛАЛОВИЋ (Гојко) ПАВЛЕ ЛАЛЕ. Бок-
сер. (Јагњило код Тополе, 13. децембар 1939 –
Ниш, 3. март 2000). Рођен
као друго од шесторо деце
у избегличкој породици из
Црне Горе која је живела у
Смедеревској Паланци. За-
вршио Средњу угоститељ-
ску школу у Нишу и запо-
слио се као конобар. Кас-
није завршио и Вишу уго-
ститељску школу у Бео-
граду и усавршавао се у
Лондону. Павле Лаловић
Још у средњој школи почиње да тренира
бокс у Боксерском клубу Раднички Ниш (в.)
код чувеног боксерског тренера Браце Лозано-
вића (в.). У шеснаестој години започиње са пр-
вим званичним мечевима у БК Јасеница (Сме-
деревска Паланка). Боксовао је у лакшим кате-
горијама, од бантам до перолаке, највише за БК
Раднички (Ниш), БК Јасеница (Смедеревска
Паланка) и Динамо (Панчево). Био је врстан
техничар с јаким ударцем. Такмичио се у око
250 мечева, од којих је већину убедљиво добио.
Два пута је у финалима појединачног првенства
 Л

Ронкети. По занимању специјалиста – стру-

ковни инжењер индустријског инжењерства.
Ради у Градској управи Ниша. (З. Ст.)

ЛОЗАНОВИЋ (Михајло) МИЛИБОР

БРАЦА. Боксерски тренер. (Козлук код Звор-
ника, 13. март 1921 – Кнез
Село код Ниша, 9. април
2008). Дугогодишњи, изу-
зетно успешан тренер БК
Раднички из Ниша (в.).
Под његовим руковод-
ством БК Раднички био је
Павле Лаловић (други здесна) у екипи БК Раднички. један од најбољих клубова
Југославије боксовао против Миодрага Митро- у бившој Југославији. Под
вића из БК Партизан (Београд). Бокс је оставио вођством Милибора Лоза-
у 27. години. новића Раднички је 1961.
Лит.: Павле Лаловић Лале, боксер, келнер, песник, УК Бранко године, први и једини пут, Милибор Лозановић
Миљковић Ниш и Ремза Лаловић, Ниш, 2007; Јубилеј Боксерског постао шампион Југославије, и постао први
клуба Раднички Ниш 1947–1962, Ниш, 1962. (А. Б. Ф.) нишки клуб у свим спортовима који је освојио
титулу државног првака. Заједно са Живком
ЛАПЧЕВИЋ (Сава) ИВАН. Рукометаш. Веселиновићем Манџом (в.) оформио је прву
(Крушевац, 26. март 1976 – ). Рукометну кари- школу бокса у Нишу, из које су потекли бројни
јеру почео је у Жупи из Александровца Жуп- асови нишког и југословенског бокса, а и шире.
ског. Екипа у којој је био најистакнутији руко- У једном периоду Лозановић је остварио
меташ била је пионирски, успешну каријеру и у Немачкој. И данас међу
кадетски и јуниорски пр- љубитељима бокса важи за најбољег боксер-
вак државе. То га је и пре- ског тренера Ниша свих времена. (А. Б. Ф.)
поручило за одлазак у ре-
дове еминентног Железни-
чара из Ниша (в.), са којим
је освојио два национална
купа (1997. и 1999). Насту-
пио је за државну репре-
зентацију 170 пута и осво-
јио две бронзане медаље на
светским првенствима (у Иван Лапчевић
Египту 1999. и Француској 2001). Лапчевић има
и изузетну интернационалну клупску каријеру.
Као члан шпанске Барселоне освојио је Асобал
куп, играо је и за славни немачки Гумерсбах, а
са мађарским Веспремом освојио је Куп шам-
пиона Европе, уз пет титула првака државе и
четири национална купа Мађарске. После тога
наступао је још за Пуерто Сагунто из Шпаније
и Ромању хандбол из Италије. (Е. Ц.)

ЛИЛИЋ (Божидар) СУЗАНА. Кошарка-

шица. (рођ. Рајковић; Ниш, 21. децембар 1961 –
). Кошарку почела да игра у ОШ Добросав Јо-
вановић Станко. Као пионирка освојила златну
медаљу на Пионирском првенству Србије 1975.
Сезоне 1977/78. била члан кадетске репрезен-
тације Србије, а 1978. иде на кадетско првен-
ство Европе. Сениорску каријеру почиње 1978.
у ЖКК Студент. Наступала на Купу Лилијане Боксер Павле Лаловић и тренер Лозановић.

- 187 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

ЛОКОМОТИВА, Фудбалски клуб. В. ДИ- ЛУТАДОР, Бразилски џиу џицу клуб.

НАМО, Фудбалски клуб; ЖЕЛЕЗНИЧАР, Фуд- БЈЈК Лутадор основан је јануара 2008. Оснивач
балски клуб. и главни тренер је Матеја
Ваљаревић, носилац браон
ЛОЛА, Одред извиђача. Основан 2. марта појаса, који му је доделио
1961. под називом Иво Лола Рибар. Први ста- мајстор Јован Жерјал, и
решина Одреда био је власник тренерске лиценце
Драгош Јевтић, а начел- Бразилског џиу џицу саве-
ник Милентије Бранковић. за Србије. Чланови Клуба
Традиционалне активно- остварили су значајне
сти које Одред организује успехе на међународним
јесу Извиђачко-оријента- такмичењима и освојили велики број медаља.
циони вишебој Лола (од Клуб има своја одељења у Београду, Смедерев-
1973), Табор Столив (од ској Паланци, Књажевцу и Нишу.
1968, Котор, Црна Гора) и Огранак БЈЈК Лутадор у Нишу основао је
Полетарац у саобраћају 2013. године Димитрије Антић, носилац плавог
(од 1997). Мења име у Лола 1995. Одред ради појаса који му је доделио Фабио Гургел, пред-
на територији општине Пантелеј, а окупља децу седник Џиу џицу лиге у Бразилу, и један од
из Ниша, Матејевца, Кнез Села, Каменице и најбољих такмичара Клуба. Клуб се бави бра-
Јелашнице. зилском џиу џицом, граплингом и вале тудом.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Извор: Податке доставио Димитрије Антић. (Н. Р.)
Ниш, Београд, 2011.

Чланови ОИ Лола на Смотри Одреда 2015. Вежбачи БЈЈК Лутадор.

Извор: lola.org.rs Извор: ФБ страна БЈЈК Лутадор Ниш.

- 188 -
 М
МАЂАР (Андраш) АНДРАШ. Рукоме-
таш, спортски лекар. (Параћин, 15. април 1960
– ). Прве рукометне лекције научио је са трина-
ест година у школи Железничара (в.), а са
осамнаест година (1978) постао је првотимац.
Играо је на позицији „пивота“, а красили су га
спортско витештво, борбеност, одлична игра у
одбрани и поузданост у нападу. Наступао је у
Железничару до 1990. и освојио национални
куп 1985. Завршио је Медицински факултет у
Нишу и специјализирао физикалну медицину.
Био је клупски лекар, а ову улогу обављао је и
у сениорској репрезентацији наше земље на
Европском првенству у Шпанији. Љубав према
рукомету пренео је и на сина Андрију, који је
стандардни првотимац Железничара. (Е. Ц.)
Андраш Мађар у нападу.
МАЈСКА НАГРАДА СПОРТСКОГ СА-
ВЕЗА СРБИЈЕ. В. Спортске награде у Нишу.
МАКСИМОВИЋ (Милорад) БРАНИ-
МИР. Интернационални шаховски мајстор.
(Ниш, 16. август 1955 – ).
Основну школу и гимнази-
ју завршио у Нишу. Од
пионирских и омладин-
ских дана показивао је
шаховски таленат и са сес-
тром Сузаном (в.) жен-
ским велемајстором, пред-
ставља сам врх нишког
шаха више од тридесет
година. Четири пута осва-
јао је Првенство Ниша. Бранимир Максимовић
Био је првак Србије, а више пута и учесник на
шампионатима Југославије. Године 1987, на
Конгресу ФИДЕ у Паризу, добио је титулу
интернационалног мајстора и од тада је пости-
- 189 -
гао много запажених резултата у земљи и инос-
транству. Има два бала за велемајстора. Ста-
ндардни је члан екипе ШК Ниш (в.), члана Су-
пер лиге Србије. Дао је значајан допринос у
раду клуба, у коме је био секретар и тренер
младих шахиста. (Љ. П.)
МАКСИМОВИЋ (Милорад) СУЗАНА.
Шаховски велемајстор. (Ниш, 5. јануар 1963 – ).
Основну школу, гимназију и Економски факул-
тет завршила у Нишу. Једна је од најбољих
српских шахисткиња. Та-
ленат за шах показивала је
од најраније младости, о
чему сведоче постигнути
резултати: омладинска пр-
вакиња СФРЈ и вицешам-
пионка Европе у омладин-
ској конкуренцији, прва-
киња Југославије, на се-
дам олимпијада наступала
за државну репрезентаци-
ју, на Олимпијади у Дуба- Сузана Максимовић
ију (УАЕ) године 1986. за свој појединачни
резултат освојила је бронзану медаљу, а на О-
лимпијади у Солуну 1988. била је у саставу ју-
гословенске репрезентације када је освојила
бронзану медаљу, на основу које је добила на-
ционално спортско признање. Била је селектор
женске репрезентације Србије на две олимпија-
де и једном европском првенству. Победница је
Зонског првенства Европе и учесница три ме-
ђузонска турнира за првенство света. Победник
је на бројним домаћим и међународним турни-
рима. Проглашена је за Спортисту града Ниша
1988. у избору Секције спортских новинара (в.),
а Октобарску награду Ослобођење града Ниша
(в.) добила је 1979, 1981, 1982, 1983. и 2007. (Љ. П.)
МАЛИ ЈАСТРЕБАЦ.
В. Излетишта у Нишу и
околини.
МАНИТАШЕВИЋ
(Лука) ЗОРАН. Тенисер.
(Ниш, 1. септембар 1958 – ).
Почео је да тренира са
шест година и целу такми-
чарску каријеру остварио
у Радничком (в.). Насту- Зоран Маниташевић
пао је у младим селекцијама Југославије на
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Играма источноевропских земаља. На сениор-
ској ранг-листи ондашње СФРЈ био је осми, а
за Раднички је наступао веома успешно у
екипним такмичењима. Оснивач је и власник
Тениског клуба Свети Сава у Нишу (в.). (Е. Ц.)
МАНИЋ (Ненад) ИВАНА. Скијашица,
ски-тренер. (рођ. Живановић; Параћин, 14. мај
1976 – ). У Нишу заврши-
ла основну и средњу шко-
лу и дипломирала на Гра-
ђевинско-архитектонском
факултету. Као дипломи-
рани инжењер архитекту-
ре учествовала у изради
великог броја пројеката
као одговорни пројектант и
пројектант-сарадник. Неки
од њених најзначајнијих
пројеката који су изведени Ивана Манић
у Нишу јесу: Меркатор центар, адаптација
зграде Апелационог суда, као и велики број по-
родичних објеката и зграда за колективно ста-
новање. У Црној Гори пројектовала је и реали-
зовала партерно уређење дворишта стамбеног
комплекса на Милочеру површине 3000 м². За-
послена је на Универзитету у Нишу као струч-
ни сарадник за инвестиционо-техничку изград-
њу и одржавање објекта.
Скијањем почиње да се бави са шест годи-
на у Скијашком клубу Ниш (в.). Своју прву ме-
даљу, а и прву медаљу у историји клуба – брон-
зану медаљу у велеслалому – освојила је 1986.
на регионалном такмичењу у Бору, у ски-
центру на Црном врху. Следеће 1987. на
Првенству Србије на Дивчибарама осваја злат-
ну медаљу у велеслалому и сребрну у слалому.
На основу остварених резултата у току 1987.
улази у репрезентацију Србије и остаје њен
члан закључно са категоријом старијих пио-
нирки. У периоду од 1987. до 1993. осваја ме-
даље на свим републичким такмичењима у
свим дисциплинама и то: у слалому, велесла-
лому, супервелеслалому. У том периоду постаје
првак СР Југославије у алпским дисциплинама
слалом и велеслалом. По завршеној такмичар-
ској каријери почиње да се бави тренерским
послом. Ради у Скијашком клубу Ниш са мла-
ђим категоријама. У сезони 1999/2000. у Ски
клубу Серес из Сереса (Грчка) ради са децом
узраста 7–11 година. (П. Ж.)
МАНОЈЛОВИЋ, НЕНАД. Ватерполиста,
тренер, спортски радник. (Београд, 25. март
1954 – 24. новембар 2014). Највећи део играчке
каријере провео у београдском Партизану, у
коме је од 1995. и тренер. У периоду 2003–
- 190 -
2004. успешно је водио и ВК Ниш (в.), са којим
је наступио у Лиги шампиона. У периоду 2000–
2004. био је селектор репрезентација Југослави-
је и Србије и Црне Горе. Као селектор репрезен-
тације освојио сребрну и
бронзану медаљу на Олим-
пијским играма у Атини
2004. и Сиднеју 2000, сре-
брну и бронзану медаљу на
светским првенствима у
Фукуоки 2001. и Барселони
2003. и златне медаље на
европским првенствима у
Будимпешти 2001. и у Кра-
њу 2003. Био је спортски
директор Ватерполо савеза Ненад Манојловић
Србије. Изненада је преминуо 24. новембра
2014. на путу према Софији, где је требало да
учествује на стручном семинару.
Извор: http://sr.wikipedia.org/sr/Ненад_Манојловић. (М. М.)
МАРИНКОВИЋ (Љубиша) ДЕЈАН. Те-
нисер, тениски тренер. (Ниш, 7. август 1970 – ).
Први тенисер из Ниша који се нашао на свет-
ској професионалној листи (АТП), на којој му
је најбољи пласман било 905. место. Играчку
каријеру почео је у Тениском клубу Раднички
(в.). Био је два пута јуниорски првак СФРЈ, на-
шао се и на ширем списку јуниорске репрезен-
тације, док је као сениор био први на државној
ранг-листи. Освојио је титулу државног првака
у конкуренцији мешовитих парова са Биљаном
Веселиновић из Новог Сада. Као играч насту-
пао је и у Немачкој, у Хановеру, где је провео
три године (1992–1995). Сви тренерски успеси
Дејана Маринковића остварени су у Македони-
ји, где борави од 1998. Проглашен је за најбо-
љег тениског тренера ове земље у 2007. години,
када је изабран и за капитена Дејвис куп репре-
зентације, која се под његовим вођством три
године такмичила у Првој евро-афричкој зони.
Тренирао је низ најбољих македонских тени-
серки и тенисера, који су пласирани на свет-
ским професионалним ранг-листама. Поседује
ИТФ сертификат као тренер и предавач. (Е. Ц.)
МАРЈАНОВИЋ (Живојин) ДРАГОСЛАВ.
Композитор шаховских проблема. (Лалинац
код Ниша, 20. јул 1947 – 7. јануар 2013). Био је
службеник у Машинској индустрији Ниш. Ско-
ро педесет година састављао је шаховске про-
блеме и студије, од којих је око 1000 публико-
вано у шаховским часописима и дневним
листовима у земљи и иностранству. Његови
најбољи радови објављени су у Политици. По-
себан допринос дао је у минијатурама (до седам
фигура) и пешачким позицијама са четири

промоције. Поставио је светски рекорд од шест
матних слика у позицији у којој играју све фи-
гуре, укључујући и краљеве. Добитник је број-
них награда на проблемским турнирима. Осво-
јио је прву категорију. Написао је 3000 афори-
зама у десет књига. (Љ. П.)
МАРЈАНОВИЋ (Стеван) ЗОРАН ЗОЗА.
Новинар, спортски радник. (Београд, 8. јул 1947
– ). Основну, средњу и
Вишу педагошку школу
завршио је у Нишу. Нови-
нарством је почео да се
бави 1965. у регионалном
омладинском листу Глас
омладине, а затим био
главни и одговорни уред-
ник нишког Листа младих
68. Објављивао је текстове
у око четрдесет листова у
Југославији, најдуже у На- Зоран Марјановић
родним новинама (Ниш), Вечерњем листу (За-
греб) и Сведоку (Београд). Десет година био је
уредник и водитељ у регионалној ТВ5, а затим
извршни директор регионалне телевизије Зона
у Нишу. Увек је писао и о спорту, а професио-
нално се бавио спортским новинарством у вре-
ме прерастања Народних новина у дневни лист
почетком седамдесетих година 20. века, када је
био и уредник спортске рубрике. Добитник је
награде Удружења спортских новинара Ниша за
емисију Турбо фудбал на регионалном радију
Бел ами.
Целог радног века бавио се добровољним
радом у спорту. Као члан Општинског комите-
та Савеза омладине био је и координатор за
спорт. Био је први председник Клуба за дизање
тегова Ниш (в.), председник Спортског савеза
Ниша (1984–1990) (в.), члан председништава
СОФК општине Ниш, региона Ниш и Републи-
ке Србије. Више од тридесет година провео је у
Скијашком клубу Ниш (в.), где је био и пред-
седник (1996–2008), а затим директор клуба.
Био је први председник Скијашког савеза југо-
источне Србије (2008–2012) (в.) и члан Изврш-
ног одбора Скијашког савеза Србије. За његов
рад непосредно се везује израда прве категори-
зације спорта у Нишу, организовање уређења
Туристичко-рекреативног комплекса Бојанине
воде (в.), највеће добротворне акције у Нишу са
око 300 донатора, и иницирање традиционалног
међународног скијашког такмичења Евробал-
кан куп (в.), које је постало најзначајније ски-
јашко такмичење у Србији. (Н. Ж.)
- 191 -
М
МАРЈАНОВИЋ (Миле) ЈОВАН. Спорт-
ски новинар, фудбалски радник. (Ниш, 10. де-
цембар 1958 – ). Секретар
ФС Ниша (в.) од 1997. Ду-
гогодишњи потпредседник
Комисије за статус и ре-
гистрацију играча ФС Ср-
бије, члан Арбитражне ко-
мисије Прве лиге Србије,
председник Комисије за
молбе и жалбе ФСРИС
(в.). Последњих осам го-
дина делегат у Српској
фудбалској лиги. Дугого- Јован Марјановић
дишњи члан скупштина ФК Раднички (в.), ФК
Цар Константин (в.), ОФК Ниш (в.). Најпре
фудбалер, а потом и секретар КМФ Коска (в.) и
КМФ Ниш. Аматерски играо фудбал и мали
фудбал за више нишких клубова. Дугогодишњи
секретар Мајског турнира у малом фудбалу.
Спортски новинар Народних новина (од 1989)
(в.) и Спортског журнала (од 1990). Добитник
специјалног признања Секције спортских но-
винара Ниша (в.) за 25 година рада у спортском
новинарству (2014) и бројних признања за ду-
гогодишњи рад у фудбалу. (А. Б. Ф.)
МАРЈАНОВИЋ (Милун) МИОМИР МЕ-
ТЛИЦА. Боксер. (Ниш, 1948 – ). У бокс је
ушао са непуних петнаест
година у добро познатој
старој Соколани (в.). Врло
брзо, исте 1963. године,
боксује свој први меч у
каријери. Почео је као
„папираш“, а током кари-
јере боксовао је још у
велтер и полусредњој ка-
тегорији. Недуго након
дебија, на Омладинском
првенству СФРЈ у Трсте- Миомир Марјановић
нику осваја друго место у мува категорији. У
току 1968. нашао се у Француској, где је, за са-
мо годину дана, одбоксовао 43 меча, са само
два пораза и једним нерешеним резултатом, а
1969. постао је првак Француске у велтер кате-
горији. Вратио се у Ниш, одслужио војни рок и,
након што је одбио понуду Француза да пређе у
професионалце, наставио да боксује у Раднич-
ком (в.). У то време понео је надимак Метлица,
пошто је имао обичај да своје противнике про-
сто збрише, као метлом, с ринга.
Године 1970. победио је славног Љубинка
Веселиновића у велтер категорији. У својој бо-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
гатој каријери боксовао је и против Бенеша,
Белића, Гашија, Цветичанина, Тадије Качара.
Више пута био је вицешампион државе, а свом
клубу је редовно доносио велики број бодова.
Забележио је око 400 мечева, а, иако је имао
тридесетак пораза, ниједном није био нокаути-
ран. Пет година био је и капитен Радничког.
Капитенску траку преузео је од Јанета Бахтија-
ревића (в.), а предао је популарном Драгану
Миленковићу Шомију (в.). Године 1973. награ-
ђен је пехаром за фер-плеј у боксу.
Дрес репрезентације Србије облачио је де-
сетак пута. Као члан репрезентације забележио
је запажен успех на турниру у Минску (СССР),
где је освојио сребрну медаљу.
Од бокса се опростио 1981, у својој 33. го-
дини, у борби против познатог Рубеља.
Лит.: Александар М. Станојевић, Нишлије а нису калфе,
Ниш, 2007. (Ред.)
МАРЈАНОВИЋ (Светомир) СЛАВИЦА.
Фудбалерка, спортски радник, професор фи-
зичког васпитања. (Тешица код Ниша, 5. март
1956 – ). Истакнута фудбалерка нишког Ма-
шинца (в.) основну школу
завршила је у Лоћики,
средњу машинску у Нишу,
а диплому професора фи-
зичког васпитања стекла је
на нишком Факултету
спорта и физичког васпи-
тања (в.). Први радни од-
нос имала је у Друштву за
физичку културу МЗ Јосип
Колумбо, а од 1994. про-
фесор је физичког ва- Славица Марјановић
спитања у Грађевинској школи Неимар. Десет
година носила је дрес Машинца и одиграла 230
утакмица. За репрезентацију Југославије играла
је 38 пута. По завршетку фудбалске каријере
остала је у спорту као стручњак и функционер.
Поред ангажовања у Машинцу, члан је Комиси-
је за женски фудбал ФС Србије и Управног
одбора Спортског савеза Ниша (в.), чији је била
и председник. Од 2012. на месту је генералног
секретара ФС Ниша. Као професор и педагог
остварила је низ запажених резултата са својим
ученицима на школским такмичењима у фуд-
балу, рукомету и атлетици. (Д. М.)
МАРЈАНОВИЋ (Живојин) СЛАВОЉУБ.
Шаховски велемајстор. (Лалинац код Ниша, 6.
јануар 1955 – ). Основну школу и гимназију
завршио је у Нишу. У тринаестој години поста-
је пионирски првак Ниша. Троструки је омла-
дински првак Југославије (1971, 1972. и 1973).
На Омладинском првенству 1971/72. осваја пе-
- 192 -
то место. Два пута учествује на Омладинском
првенству света: године 1973. дели пласман до
петог места, а 1974. заузима треће место. Титу-
лу велемајстора осваја 1978. после два одлична
резултата: године 1977. у Врилцу – друго место
и 1978. у Јерменији – треће место. Године 1980.
као члан репрезентације Југославије на Малти
осваја бронзану медаљу. Од 1977. до 1988.
освојио је шест златних и две сребрне медаље
на Балканијадама. Године 1985. постао је првак
Југославије, што је његов највећи појединачни
успех. Пуних двадесет година успешно је
наступао на бројним велемајсторским и отво-
реним турнирима у земљи и иностранству. Био
је врло успешан у улози тренера у пионирско-
омладинској школи ШК Партизан (Београд) и
клубовима ИМ Раковица и ШК Ниш (в.). Од
2000. до 2010. био је тре-
нер Грчке шаховске феде-
рације са запаженим ре-
зултатима репрезентације
на олимпијади. Године
2004. стекао је највишу
шаховску тренерску титу-
лу (ФИДЕ Senior Trainer).
И као играч и као тренер
добитник је бројних дру-
штвених признања, од ко-
јих се посебно издваја На- Славољуб Марјановић
ционално спортско признање. Године 1985.
проглашен је за најбољег спортисту Ниша (в.) у
избору Секције спортских новинара (в.), а 1981,
1983. и 1985. добио је Октобарску награду
Ослобођење града Ниша (в.). (Љ. П.)
МАРКОВИЋ (Радомир) ВЕСНА. Атле-
тичарка. (Ниш, 5. март 1967 – ). Основну и
средњу школу и Факултет
физичке културе (в.) за-
вршила у Нишу. Чланица
АК Железничар Ниш (в.).
Наступила за јуниорску
репрезентацију Југослави-
је 1983. на сусрету Итали-
ја – Југославија у Бринди-
зију (Италија) као члан
штафете 4 x 400 м. Као
јуниорски репрезентати-
вац наступа и 1984. у Це- Весна Марковић
љу на Двомечу репрезентација Југославија –
Француска у дисциплинама 100, 200 и 400 м.
Победила у трци на 100 м на Партизанској о-
лимпијади у Фочи 1984. као чланица репрезен-
тације Србије. На Првенству Југославије за
млађе јуниоре у Марибору 1983. оборила је ре-
корд Србије за млађе јуниорке у дисциплини
300 м резултатом 39,91 с. Више пута била члан

репрезентације Србије у Четворомечу репре-
зентација Србија – Црна Гора – Македонија –
Косово. На Првенству Србије (Београд) и Југо-
славије (Охрид) 1984. освојила титуле првака
на 100 и 200 м. (В. Г.)
МАРКОВИЋ (Александар) ДАРКО. Ку-
глаш, куглашки тренер, савезни куглашки суди-
ја, спортски радник. (Ниш,
23. август 1967 – ). Један
од најбољих куглаша у
Нишу свих времена. Ку-
глањем је почео да се бави
од своје петнаесте године,
а 1985. постао члан Ниш-
Пута (в.). Седам пута, пет
узастопно (од 2008. до
2012) био је првак Ниша, у
пару са Драганом Раши-
ћем 1999. освојио је сре- Дарко Марковић
брну медаљу на првенству Србије и Црне Горе,
док је 2011. био трећи на појединачном првен-
ству Србије. Са Ниш-Путем је 2008. изборио
пласман у Супер лигу, где се и сада такмичи.
Већ у првој суперлигашкој сезони, захваљујући
и његовим сјајним наступима, Ниш-Пут је
освојио друго место и пласирао се у Куп Евро-
пе, где је у Скопљу освојио треће место и сте-
као право наступа у осмини финала Лиге шам-
пиона.
Упоредо са такмичарском каријером, Дар-
ко Марковић се бавио тренерским и судијским
послом. Стекао је звање савезног судије, а
исказао се и као председник Такмичарске ко-
мисије и Судијске организације Куглашког са-
веза Ниша (в.), као и на функцији секретара
градског савеза. (Е. Ц.)
МАРКОВИЋ (Милисав) ДОБРИВОЈЕ
БОБАН. Фудбалер, фудбалски тренер, фудбал-
ски радник. (Ниш, 17. јул
1950 – ). У Нишу је завр-
шио ОШ Моша Пијаде и
средњу школу Иво Лола
Рибар. Године 1990, из
радног односа, завршио је
и Вишу машинску школу
и постао инжењер машин-
ства. Готово цео радни век
провео је у Фабрици пум-
пи Јастребац, одакле је
2011. отишао у пензију. Добривоје Марковић
Фудбалску каријеру започео је у подмлат-
ку нишке Слоге (в.), а касније је играо и за под-
младак Железничара (в.). Након тога заиграо је
на месту центарфора за Победу из Паси Поља-
не. Центарфор Палилулца (в.) био је од 1970. до
- 193 -
М
1973. и са клубом остварио велики успех – ула-
зак у Другу српску лигу, а са Мухаремом Зеки-
ћем чинио је најубојитији тандем Српске лиге.
Краће време играо је за Радник из Сурдулице, а
у дресу нишког Јастрепца (в.) играо је од 1973.
до 1983. Фудбалску каријеру завршио је 1985. у
дресу Победе (Паси Пољана). Два пута уза-
стопно био је први стрелац Нишке зоне.
Успешан је био и као тренер ФК Јастре-
бац када се клуб такмичио у Другој српској ли-
ги (1989/90), а са њим је освојио и Куп града
Ниша. Касније је био члан Управног одбора и
председник ФК Јастребац. (А. Б. Ф.)
МАРКОВИЋ (Драган) ДУШАН. Спорт-
ски новинар. (Трбуње код Блаца, 27. јун 1946 – ).
Основно образовање и
гимназију завршио је у
Блацу, а Факултет физич-
ке културе (в.) у Нишу.
Свом образовању придо-
дао је и фудбалску специ-
јализацију на Вишој тре-
нерској школи у Београду.
Спортским новинарством
почео је да се бави 1969. у
нишком омладинском гла-
силу Лист младих, а када Душан Марковић
су Народне новине прешле на дневну периоди-
ку, постао је професионалац на спортској
рубрици (в.), на којој је остао све до одласка у
пензију крајем 2010. Чак 25 година био је уред-
ник спортске рубрике, а двадесетак година и
хонорарни дописник загребачких дневних
листова Вјесника, Вечерњег листа и Спортских
новости. Извештавао је са највећих спортских
догађаја, са Олимпијских игара, светских и
европских првенстава у фудбалу, Универзијаде,
Медитеранских игара... Као извештач 25 година
није пропустио ни једно гостовање ФК Раднич-
ки (в.), не само у домаћем првенству већ и на
међународној сцени. Једини је спортски нови-
нар који је извештавао са свих утакмица (22)
Радничког у Купу УЕФА. Поред огромног пи-
саног трага, остварио је веома значајне резулта-
те и у стварању кадрова у спортском новинар-
ству. Његову школу прошло је много спортских
новинара, почев од читаве једне генерације:
Едо Црналић (в.), Љубодраг Јовановић (в.),
Братислав Јањић, Иван Јовановић (в.), па до
Зорана Петковића (в.) и свог наследника на
месту уредника, Душана Јоцића (в.). Добитник
је бројних награда, од којих и оне највеће –
Признања за животно дело Удружења спорт-
ских новинара Србије. И град Ниш вредновао је
његов допринос афирмацији спорта уручивши
му статуету Цар Константин. (Н. Ж.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
МАРКОВИЋ (Тихомир) ЗОРАН ШВА-
ЊА. Стонотенисер. (Ниш, 11. октобар 1955 –
Ниш, 15. јануар 2012).
Свестрани спортиста, нај-
млађи члан златне генера-
ције ОСТК Јосип Колумбо
(в.). По многим оценама
најбољи стонотенисер Ни-
ша, јер је једини био сени-
орски првак Србије. Титу-
лу је освојио 1981. на пр-
венству у Баточини. Тај
успех ни пре ни после ње-
га није успео да оствари Зоран Марковић
ниједан стонотенисер из Ниша. Био је свестра-
ни спортиста, а у Савезној лиги у малом фудба-
лу, као члан екипе Наисус из Ниша, у првој по-
ловини деведесетих био је проглашаван за нај-
бољег играча лиге.
Зоран Марковић био је „златна левица“ ни-
шког стоног тениса и, према мишљењу многих
стручњака, најбољи техничар у ужој Србији.
Уживао је у лепо изведеној мајсторији у игри
више него у освојеном поену. Једини је Нишли-
ја који је имао потенцијала да евентуално
постане репрезентативац тадашње Југославије.
Стигао је до репрезентације преко проширеног
списка за појединачно такмичење на Балкан-
ском првенству одржаном у Нишу 1978.
Почео је да наступа за екипу ОСТК Јосип
Колумбо Ниш после повлачења Ранка и Моше
Ђенића (в.), а након седамдесетих година про-
шлог века један је од сталних чланова екипе са
Душаном Поповићем (в.), Мирком Буразором
(в.), Мирославом Бекавцем, Богданом Капела-
ном, Миодрагом Павловићем и другима, так-
мичећи се у Квалитетној лиги Србије и Другој
савезној лиги. Био је најуспешнији играч ОСТК
Зоран Марковић (доњи ред, у средини) са екипом ОСТК
Јосип Колумбо у Бугарској 1970.
- 194 -
З. Марковић и М. Павловић на Меморијалу Крсте Ђорђевић
1975.
Јосип Колумбо на квалификацијама за улазак у
Прву савезну лигу Југославије одржаним у
Нишу. Ту је добио све појединачне партије, али
пошто Душан Поповић и Н. Ћургус нису доби-
ли ниједан сусрет, у одлучујућем сусрету про-
тив СТК Банат из Зрењанина меч је изгубљен
са 3:5.
Марковић је завршио средњу електроте-
хничку школу у Нишу и запослио се 1983. у
Нишкој банци као електротехничар. Са екипом
Нишке банке, заједно са старијим стонотенисе-
рима Ранком Ђенићем, Петром Јовановићем (в.)
и Драгославом Најдановићем, освојио је сва
прва места на међубанкарским првенствима, ре-
публичким радничким играма Србије и многим
другим такмичењима. У то време наступао је за
неколико стонотениских клубова у Нишу и ужој
Србији. Био је и међународни стонотениски су-
дија и судио многа међународна такмичења.
У спомен на Зорана Марковића, на дан ње-
гове смрти традиционално се организује Мемо-
ријал Зорана Марковића Швање (в.). (Р. Ђ.)
МАРКОВИЋ (Вукадин) НЕНАД. Ку-
глаш, спортски радник. (Скопље, 19. фебруар
1931 – Ниш, 30. новембар 2004). Један од осни-
вача куглања у Нишу и иницијатор формирања
клубова на територији Србије јужно од Београ-
да. У куглашком спорту био је од 20. априла
1957, када је формиран Куглашки клуб Ниш
(в.), где је најпре био благајник, касније секре-
тар, па председник (1964–1969). Био је пред-
седник прве Такмичарске комисије са седиш-
тем у Нишу, која је организовала и водила ра-
чуна о свим такмичењима на територији тзв.
уже Србије. У КК Нишава (в.) био је председ-
ник од 1980. до 1982. Има велике заслуге за
постављање четворостазне аутоматске куглане
у Купалишном комплексу СЦ Чаир (в.). Обав-
љао је важне функције и у куглашким савезима
Југославије и Србије. За рад у куглашком спор-
 М

ту 1981. награђен је Златним чуњем, највећим Југославије. По завршетку студија формира

признањем које је додељивао Куглашки савез рукометни клуб у Житорађи, који, као играч и
Југославије. Добитник је и Златне плакете КСЈ тренер, успева да доведе до савезног ранга так-
поводом четрдесет година куглања у Југослави- мичења. У клубу по његовом програму и данас
ји. Дао је значајан допринос конституисању са великим успехом ради рукометна школа. Био
Куглашког савеза Ниша (в.). (Е. Ц.) је и стручни сарадник у Рукометном клубу Бо-
жур из Гњилана, који се такмичио у Првој ру-
МАРКОВИЋ (Јовица) САША. Фудбалер. кометној лиги.
(Ниш, 17. септембар 1971 – ). Играо на позици- Пуних десет година био је шеф стручног
ји нападача у ФК Железничар Ниш (1991–1993) штаба РК Планинка из Куршумлије, који је под
(в.), Јастребац Ниш (1993–1994) (в.), Чукарич- његовим вођством доспео у савезни ранг так-
ки Станком (1994–1996), мичења и Супер лигу СЦГ, и два пута заредом
Железник (1996–1998. и освојио Куп Рукометног савеза Србије. Водио
2000–2002), Црвена звезда је још и рукометне клубове Железничар из Ни-
(1998), Штутгарт (1998– ша (в.) и Јастребац из Блаца.
2000), МТК Хунгарија Бу- Био је председник селекторског тима
димпешта (2002), Раднич- РССЦГ 2006. и члан стручног штаба мушке се-
ки Ниш (2003–2005) (в.) и ниорске репрезентације Србије 2014.
ОФК Ниш (на позајмици Од 2005. селектор је мушке и женске уни-
2004) (в.). Са 27 постигну- верзитетске рукометне репрезентације Србије,
тих голова (тринаест у са којима остварује запажене резултате, укљу-
Железнику, четрнаест у чујући друго место на Трећем европском
Саша Марковић
Црвеној звезди) био је нај- првенству универзитета (Ниш) са женском
бољи стрелац Прве савезне лиге сезоне 1997/98. репрезентацијом 2008. и треће место на Дваде-
Извор: http://en.wikipedia.org/wiki/Saša_Marković_(footballer_ сетом светском студентском првенству у руко-
born_1971). (Д. Мл.) мету (Ниђерихази, Мађарска) са мушком
репрезентацијом 2010. (М. М.)
МАРКОВИЋ (Благоје) САША. Рукоме-
таш, рукометни тренер, професор универзитета. МАРКОВИЋ (Трифун) ЧЕДОМИР.
(Ниш, 20. октобар 1966 – ). У Нишу завршио Смучар, рукометаш, фудбалер, атлетичар и сто-
основну и Средњу медицинску школу, смер нотенисер – инвалид. (Ниш, 4. април 1946 – ).
Физиотерапеут. Факултет Један од најдаровитијих нишких смучара –
физичке културе у Приш- тркача. На Првенству Србије у смучању 1960,
тини завршио 1991, на као члан Планинарско-смучарског клуба Же-
истом факултету магис- лезничар (в.), осваја друго
трирао 1996, а 2000. док- место у категорији млађих
торирао на Факултету фи- омладинаца у нордијском
зичке културе у Новом трчању и треће место е-
Саду. Одмах по дипломи- кипно у штафети 3 х 3 км.
рању (1991) почиње да Фебруара 1961. постаје
ради у ОШ Топлички херо- првак Србије у конкурен-
ји, а годину дана касније цији млађих омладинаца и
(1992) на Факултету фи- Саша Марковић први екипно у штафети 3 х
зичке културе у Приштини постаје асистент на 3 км. Један је од чланова
предмету Рукомет. Од 2002. наставник је на екипе талентованих омла-
Факултету спорта и физичког васпитања Уни- динаца у нордијском тр- Чедомир Марковић
верзитета у Нишу (в.). чању која је 1962. била на припремама у Сло-
Прве рукометне кораке начинио је још у венији (Ратаче код Планице) под вођством са-
раном детињству уз оца, бившег репрезента- везног селектора Тонија Погачника. На Репу-
тивца Југославије у рукомету. Био је запажен бличком првенству у смучању 1962. поново
као један од најбољих рукометаша у селекција- постаје првак Србије у конкуренцији млађих
ма основних и средњих школа. Већ као сред- омладинаца и екипно у штафети 3 х 3 км. Го-
њошколац постаје члан првог тима РК Челик из дине 1963. понавља успех у штафети 3 х 3 км и
Житорађе, члана Прве српске лиге, а затим РК осваја друго место у трчању на 3 км (млађи
Топличанин из Прокупља, члана Друге савезне омладинци).
лиге. У току студија у Приштини игра за РК Поред смучања, био је пионирски првак
Обилић из Приштине, члана Друге савезне лиге Ниша у бацању кугле. Као основац бавио се

- 195 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Чедомир Марковић (у средини) као члан штафете 3 х 3,
почетак шездесетих година XX века.
стоним тенисом у СТК Поштар (в.) и похађао
пионирску стонотениску школу у Пионирском
граду у Тврђави. Био је у школи рукомета Миће
Младеновића Млинара (в.) заједно са Зораном
Живковићем (в.), Драганом Холцером (в.), Зо-
раном Ђурићем. Године 1961. проглашен је за
најбољег рукометаша пионира Ниша. Исте го-
дине, на Првенству Србије за пионире одржа-
ном у Нишу, екипа Ниша под руководством
тренера Миће Младеновића осваја прво место,
а Чедомир Марковић проглашен је за најбољег
играча и стрелца првенства. Био је члан пио-
нирске екипе ФК Железничар (в.) и пре бавље-
ња рукометом, а 1962, на позив тренера Милета
Милојевића и Микице Губеревца, враћа се фуд-
балу као члан омладинског тима Железничара.
На тренинг утакмици између другог тима и
омладинаца Железничара 31. марта 1963. задо-
био је компликовани прелом леве потколенице.
Након дугогодишњег лечења спорту се
вратио 1976. кроз такмичења у Радничким
спортским играма (в.), бавећи се атлетиком и
стоним тенисом. Од Савеза за спорт и рекреа-
цију инвалида СР Србије добија дипломе за
освојена прва места на републичким првен-
ствима у атлетици у бацању кугле и копља
1990. и бацању кугле и диска 1991. Вишеструки
је репрезентативац Југославије и Србије за
инвалиде у стоном тенису. Од 1985. био је три
пута првак Југославије, а десет пута првак
Србије у својој категорији. Учествовао је на
Ветеранском првенству света у Загребу 1988. и
на три европска првенства инвалида: у Холан-
дији 1985, Шпанији 1991. и Данској 1995. Уче-
сник је Параолимпијских игара 1992. у Барсе-
лони. Победник је Отвореног првенства Бугар-
ске за инвалиде одржаног у Бургасу 1998. Го-
дине 2008. основао је СТКИ Медијана Ниш (в.),
- 196 -
Диплома Савеза за спорт и рекреацију инвалида СР Србије
додељена Ч. Марковићу за освојено прво место у бацању
копља на Републичком првенству у атлетици, 9. јун 1990.
чији је тренер и играч, а ради и као тренер у
СТК Пинг Понг у Нишу (в.). (Р. Ђ.)
МАСЛАКОВИЋ (Владимир) ГАВРИЛО.
Тренер скијања, пливања, фудбала и одбојке,
спортски радник, профе-
сор физичког васпитања.
(Куманово, 16. април 1948
– ). Основну и средњу
школу завршио у Нишу, а
Факултет физичког васпи-
тања у Београду. Радио 35
година као професор фи-
зичког васпитања, а исто-
времено и као тренер у
више спортова. У сезони
1982/83. почео да се бави Гаврило Маслаковић
стручним радом у погону скијаша-тркача Ски-
јашког клуба Ниш (в.). Основао је секцију у
Основној школи Иво Андрић, у којој је за две
године створио најуспешнију пионирску екипу
скијаша-тркача у Србији, са више појединачних
шампиона. Био је селектор репрезентације
Србије од 1989. до 1992, када је, у време гра-
ђанских ратова у бившој Југославији, скијашко

трчање у Србији замрло. У том периоду (1991)
био је један од оснивача пливачког и ватерполо
спорта у Нишу. Водио је Ватерполо клуб Ниш
(в.) до уласка у Прву савезну лигу. Био је тре-
нер у Пливачком клубу Свети Никола из Ниша
(в.), координатор свих репрезентативних селек-
ција Србије у пливању, селектор репрезентаци-
је, председник Стручног савета Пливачког са-
веза Србије и тренер више десетина првака Ср-
бије, репрезентативаца и државних рекордера.
Оснивач је Пливачког савеза региона централне
Србије, у коме је био члан Управног одбора и
председник Стручног савета. Био је члан
управних одбора пливачких савеза СР Југосла-
вије, заједнице Србије и Црне Горе и Републике
Србије. Радио је и као тренер у фудбалу (Јас-
требац Ниш (в.), Српска лига) и одбојци (Сту-
дент из Ниша (в.), пионирска селекција). Један
је од ретких спортских стручњака који су били
селектори националне репрезентације у два
различита спорта (пливање и скијашко трчање).
(З. М.)
МАЦУР (Иван) МИРКО. Боксер, боксер-
ски тренер. (Марибор, 30. октобар 1934 – Ма-
рибор, 2002). По струци је био кројач. Година-
ма је радио у трговинском предузећу Техно-
промет на Црвеном крсту у Нишу.
Боксом почиње да се бави 1953, а 1960.
постаје првак Југославије у полувелтер катего-
рији. Био је члан шампи-
онске екипе БК Раднички
(в.) која је први и једини
пут 1961. била првак Југо-
славије. Као боксер пле-
нио је карактеристичним
стилом и одличном техни-
ком, али је умео да реши
борбу и својим разорним
ударцем. Након изузетно
успешне каријере посве-
тио се тренерском позиву, Мирко Мацур
где је такође био успешан. Многи боксери из
каснијих генерација сећају га се као врсног
стручњака који је обликовао многе младе так-
мичаре у овој племенитој вештини. (А. Б. Ф.)
МАШИНАЦ, Женски фудбалски клуб.
Прича о стварању једног од најуспешнијих
спортских колектива Ниша прилично је роман-
тична. Почиње од групе девојака Машинске
техничке школе 15. мај у Нишу и њихове љу-
бави према фудбалу коју су, упркос бројим от-
порима на сваком кораку, са школским другом
Перицом Крстићем (в.) успешно превели у ве-
лики фудбалски колектив. Од оснивања 1970.
клуб је непрестано ишао узлазном путањом. Да
- 197 -
М
би на путовањима имао бесплатан превоз, у
првим годинама носио је име Железнички жен-
ски фудбалски клуб Машинац. Касније је кроз
разне допунске делатности, као што су осигу-
рање и регистрација вози-
ла, штампарија и угости-
тељске услуге, у доброј
мери подмиривао своје
финансијске потребе. Го-
дина 1981. једна је од зна-
чајнијих у клупској исто-
рији. Тада је Машинац до-
био терен на Делијском
вису и од бескућника постао колектив са јасном
визијом развоја. Генерални покровитељ клуба
од тада је Фабрика дувана Ниш, да би од 2005.
покровитељство преузело Предузеће за путеве
Ниш.
Спортски резултати Машинца су импозан-
тни. Титулу државног првака освајао је чак 24
пута, има петнаест трофеја победника нацио-
налног купа, а 1989. освојио је титулу незва-
ничног првака Европе на великом међународ-
ном турниру у Ментону (Француска). Био је
победник турнира на Сицилији (1991), у Бечу
(1991), Орадеји (1998), Загребу (2005), Сандан-
ском (2008), а тријумфовао је чак четрнаест пу-
та на традиционалном турниру Наисус куп (в.).
Седам пута наступао је у Купу европских шам-
пиона и због добрих резултата у минулим го-
динама на листи најбољих клубова УЕФА на-
Освајачи дупле круне сезоне 1984/85.
Незванични прваци Европе, 1989.
Извор: zfkmasinac.com
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипа ЖФК Машинац.
Извор: fsn.org.rs
лази се на петнаестом месту. За репрезентацију
Југославије, Србије и Црне Горе и Србије
наступало је 36 фудбалерки Машинца, а тренер
Перица Крстић је чак 31 годину, од 1978. до
2009, био селектор репрезентације.
Поред такмичарских и спортских успеха
остварени су и други значајни резултати. Клуб
има сопствени модерно опремљен стадион (в.).
За други клупски тим, ЖФК Бубамара, који се
такмичи у Другој фудбалској лиги, играју мла-
де и талентоване играчице фудбалске школе.
Машинац је добитник бројних награда и
признања, поред осталих и Златне плакете ФСЈ
и Октобарске спортске награде Ослобођење
града Ниша (1985. 1988. и 1989) (в.). Секција
спортских новинара Ниша (в.) пет пута је Ма-
шинац прогласила за најбољи спортски ко-
лектив града (1986, 1988, 1989, 1990. и 2009).
Такође, Секција спортских новинара Ниша
прогласила је Сузану Станојевић (в.) за најбо-
љег спортисту града 1998, а 2002. тренера Пе-
рицу Крстића изабрала за спортску личност
године. (Д. М.)
МАШИНАЦ, Рукометни клуб. В. НИШ,
Омладински рукометни клуб.
МАШИНАЦ, Стадион. В. Спортски
објекти у Нишу.
МЕДИАНА, Тениски клуб. Основан јуна
2011. Међу оснивачима ТК Медиана били су
Сава Јовић, Сандра Коцић, Бојана Огњановић
(в.) и још десетак нишких тениских ветерана.
Клуб се налази на левој
обали Нишаве, на ушћу
Габровачке реке. Поседује
четири земљана терена са
црвеном шљаком, сви су
осветљени, а у зимском
периоду два терена су
покривена тениским „ба-
лоном“. ТК Медиана има
и тениску школу, а организује и турнире. У
2012. Клуб је организовао ИТФ турнир за тени-
сере – ветеране из неколико земаља. (Е. Ц.)
- 198 -
МЕДИЈАНА, Изворна група. В. Плес у
Нишу (историјат).
МЕДИЈАНА, Стонотениски клуб. Фор-
миран је 2008. године. Оснивачи клуба били су
бивши чланови ОСТК Јосип Колумбо Ниш (в.)
Војкан Вукмировић, Дејан Стојановић, Душан
Михајловић и Вања Милићевић. Тренер и ка-
питен прве екипе био је Војкан Вукмировић, а
школу стоног тениса у клубу водио је Дејан
Стојановић. Клуб је почео да се такмичи од
најниже регионалне лиге и успео да у кратком
року преко Прве лиге Србије дође до највише –
Супер лиге Србије, што представља један од
већих успеха нишког стоног тениса. Екипа СТК
Медијана је после годину дана испала из Супер
лиге Србије и последњих неколико година так-
мичи се у Првој лиги Србије. Екипу сачињава-
ју: Душан Анђелковић, Милош Миленковић,
Дејан Стојановић и Марко Станчић, који је нај-
перспективнији играч Клуба. (Р. Ђ.)
МЕДИЈАНА, Стонотениски клуб инва-
лида. Клуб је 2008. основао Чедомир Марковић
(в.), репрезентативац Србије, раније и Југосла-
вије, у својој класи инва-
лидности, који је уједно и
тренер и играч екипе. У
Клубу постоје две екипе:
Прва екипа – лакши инва-
лиди, за коју наступају
Бојан Јовановић, Дарко
Анђелковић и Чедомир
Марковић, и Друга екипа – тежи инвалиди, коју
чине Зоран Цветковић, Милан Антић, Иван Пе-
ковић и Дејан Шимандли. Екипе се такмиче
екипно на државном првенству Србије и поје-
диначно по градовима Србије. Поводом Свет-
ског дана особа са инвалидитетом, 3. децембра,
Клуб традиционално организује стонотениски
турнир Трофеј Медијана. (Р. Ђ.)
Такмичарске екипе СТКИ Медијана.
МЕДИЦИНАР, Кајак кану клуб. Осно-
ван је 31. октобра 2007. као секција Школског
спортског друштва Медицинар. Из секције пре-
раста у Кајак кану клуб Медицинар 15. марта
2011. Оснивач Клуба, председник и тренер
 М

јесте Јова Лазаревић, професор физичког васпи-

тања у Медицинској школи у Нишу. Клуб је
почео са три такмичара, док данас броји двана-
ест такмичара и преко педесет чланова. Нају-
спешнији такмичари Клу-
ба јесу Оља Лазаревић
(в.), Маја Лазаревић (в.) и
Андрија Антић. Клуб је на
Државном првенству у
слалому за пионире 2012.
освојио треће место, а на
Првенству Србије у сла-
лому 2013. кадетска екипа
Чланови КК Базар са учесницима Првог меморијала Зоран
Клуба такође је била тре- Милетић, 2003.
ћа. Најбољи резултат Клуба у 2013. години
јесте четврто место на Европском првенству у Меморијал Ненад Цветковић Цвеле. У
спусту и четврто место на светској ранг-листи у знак сећања на Ненада Цветковића (в.), такми-
дисциплини кану (Ц1) Оље Лазаревић. (Н. Ж.) чара, тренера, судије и функционера Џудо клу-
ба Ниш (в.), од 2003. сваке године у другој не-
МЕДОШЕВАЦ, Војни базен. В. Спортски дељи маја организује се меморијални џудо тур-
објекти у Нишу. нир. На турниру учествују млађи и старији пи-
онири и кадети у мушкој и женској конкурен-
МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИРИ И МАНИ- цији. Победницима се додељују пехари, а нај-
ФЕСТАЦИЈЕ У НИШУ. бољи техничар на такмичењу добија посебну
Меморијал Зорана Марковића Швање. награду која носи име Ивана Маринковића Ма-
Турнир у стоном тенису који се традиционално ринка, преминулог члана Џудо клуба Ниш.
организује сваке године на дан смрти познатог Такмичење има међународни карактер и
нишког стонотенисера Зорана Марковића уврштено је у календар џудо савеза Србије и
Швање (в.). (Ред.) Словеније. Поред представника Словеније, на
турниру учествују представници Македоније,
Босне и Херцеговине и Бугарске, а 2013. гости
овог такмичења били су и џудисти из Украјине.
Међународни турнир Ненад Цветковић
Цвеле сваке године окупи отприлике 300 до 400
такмичара. Први дан турнира резервисан је за
такмичење, а током другог дана обичај је да се
уприличи заједнички тренинг свих учесника и
обилазак града.
Лит.: Архива Џудо клуба Ниш. (Н. Нш.)

Са Првог меморијала Зорана Марковића Швање.

Меморијал Зоран Милетић. У знак се-

ћања на Зорана Милетића (в.), једног од најве-
ћих нишких и српских алпиниста, Планинарски
савез Ниша (в.) од 2003. традиционално орга-
низује Меморијал Зоран Милетић, планинарску
шетњу до врха Калафат и Каменичког виса, где
Меморијал Ненад Цветковић Цвеле.
се одржавају турнири и ревијалне утакмице у
више спортова. (М. Тд.) Меморијални кошаркашки турнир Ми-
ћа и Жана. Организован је први пут 1979. у
Меморијал Михајло Чоловић Чоле. В. част трагично преминулих нишких кошаркаша
НИШ, Стреличарски клуб. Миће и Жане Милосављевић (в.). Срећко Тари-

- 199 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипа КК Студент на Другом меморијалном турниру
Мића и Жана, 1980.
таш (в.) и Александар Керковић (в.) осмислили
су турнир Мића и Жана, који се одржавао у пе-
риоду 1979–1985. Касније је Студент 957
организовао турнир под истим именом са нај-
бољим девојчицама у региону. У почетку је ре-
публика финансирала турнир, који је био под
покровитељством Града Ниша и Народних но-
вина. Породица Жане Милосављевић традици-
онално је додељивала пехар најбољој играчици,
а породица Миће Милосављевића – пехар нај-
бољем играчу. Посебан поклон у виду књига
добијала је играчица на турниру са најбољим
оценама у школи. Учесници турнира биле су
најбоље јуниорске екипе у Југославији и у
мушкој и у женској категорији. И мушка и жен-
ска екипа Студента у тако јакој конкуренцији
често су били победници турнира. (З. Ст.)
Детаљ са Меморијалног турнира Мића и Жана, 2000.
- 200 -
Меморијални омладински турнир Др
Божидар Миленовић Боки. В. Миленовић,
Божидар.
Меморијални џудо турнир Зоран Благо-
јевић. Одржава се од 2000. сваке године крајем
маја или почетком јуна у организацији Џудо
клуба 92 (в.) у знак сећања на оснивача клуба
Зорана Благојевића (в.). Првих година на тур-
ниру су се надметали такмичари у категоријама
сениора и јуниора, а од 2004. старији узрасти
замењени су категоријама полетараца, пионира
и кадета.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
Пантин меморијал. Традиционално реги-
онално такмичење за децу у алпском скијању,
које организује Скијашки клуб Ниш (в.) чувајући
успомену на свог оснивача и првог председника,
Михаила Пантића (в.). Прва трка одржана је 12.
фебруара 2006. на дечјој Пантиној стази на Бо-
јаниним водама (в.). По оснивању Скијашког
савеза југоисточне Србије (2008) (в.), такмичење
је укључено у редован календар Купа ЈИС.
Пантин меморијал је 15. децембра 2010. одржан
на Бојаниним водама под рефлекторима, што је
била прва званична ноћна трка у Србији. Зави-
сно од временских прилика и организационих
услова, Пантин меморијал је одржаван и на
Старој планини и Бесној кобили. Основна функ-
ција овог такмичења јесте да подстакне развој
скијашког спорта међу најмлађима, почев од
њихове пете године („пахуљице“). (З. М.)
Пантина стаза.
Тошин меморијал. У знак сећања на Тодо-
ра Костића (1926–1990) (в.), једног од оснивача
Тениског клуба Раднички (в.), истинског за-
љубљеника у „бели спорт“ и тениског тренера,
од 1991. Тениски клуб Костић (в.) организује
турнир за тенисерке и тенисере до четрнаест
година под називом Тошин меморијал. (Е. Ц.)
 М

МЕРАКЛИЈЕ. Навијачка група ФК Рад-

нички (в.). Организовано навијање за Раднички
постоји од 1962, када је неколико хиљада нави-
јача кренуло у Скопље пред пресудну утакмицу
са ФК Вардар. Након тога, прва прволигашка
утакмица Радничког обележена је и првом коре-
ографијом. На утакмици са
Црвеном звездом 23. сеп-
тембра 1962. на источној
трибини Чаира изронио је
транспарент „РЕАЛ СА
НИШАВЕ“, који је својом
дужином од око 20 м и
висином од два метра де-
ловао импозантно. По ње-
му је Раднички нешто кас-
није добио и надимак, с обзиром на то да се
транспарент могао видети на свакој утакмици
Радничког на Чаиру у периоду шездесетих.

Навијачи Радничког, 1984 (треће учешће у Купу УЕФА).

У периоду од 1994. до 1998. Мераклије су

Славље навијача у центру Ниша након пласмана Радничког
у Прву савезну лигу, 1962.
Септембра 1989, три дана пред утакмицу
са Црвеном звездом, доноси се одлука о осни-
вању нове навијачке групе која ће бодрити
Раднички и стати раме уз раме са осталим нави-
јачима тадашње Југославије. Узевши у обзир
све предлоге, којих је било пуно (Мераклије,
Војводе, Гвоздени пук...), најватреније приста-
лице Радничког једногласно прихватају име
Мераклије.
Први задатак у новој скраћеној лиги био је
маркетиншки развој Мераклија. Руководство
клуба одлучује се за максималну сарадњу са
својим навијачима. Сходно поруци са транспа-
рента „Било куда – уз Раднички свуда“, Мера-
клије су пропутовале целу државу. Биле су
присутне на свим утакмицама које је Раднички
играо као гост у Београду, Новом Саду, Бечеју,
Зрењанину, Кули, Никшићу, Суботици, Кру-
шевцу и многим другим градовима. Мераклије
су прву кореографију направиле новембра
1995. на утакмици са Црвеном звездом, комби-
нацијом црвених картона, бакљи и димњака.
забележиле златан период у својој историји и с
пуним правом су узеле епитет треће навијачке
групе у Србији. Период после 1997, па до
повратка у елитну српску лигу, период је таво-
рења клуба са великим успонима и падовима.
Мераклије су поново заблистале у сезони
1999/2000, а са слабљењем клуба и испадањем
у Другу лигу слабила је и навијачка група.
Сезоне 2004/05. обележена је 15-годишњи-
ца постојања Мераклија, а покренута је и акција
Ако си Нишлија, буди Мераклија. Број меракли-
ја постепено расте доласком млађих навијача, а
ни тотални слом Радничког у сезони 2008/09,
када је клуб са Чаира стигао до Треће лиге, није
успео да деморалише момке с Југа. Мераклије
су обележиле 25 година постојања 20. септем-
бра 2014, уз победу Радничког над београдским
Радом у шестом колу Јелен Супер лиге Србије.
На основу свог рада, Мераклије се и данас
убрајају међу водеће навијачке групе у Србији.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Зограф, Ниш, 2009; М. Илић, О. Гатарић, В.
Гатарић, Атлетски клуб Железничар, Просвета, Ниш, 1998. (Н. О.)
Бакљада Мераклија на утакмици са имењаком из Крагујевца.
[М. Тд.]

- 201 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

aa

aa
Детаљи са куп утакмице Раднички – Црвена звезда. [М. Тд.]

- 202 -

МЕРАКЛИЈЕ, Куглашки клуб. Основан
9. августа 2002. Пре тога је егзистирао као
Куглашка секција Гравер, која је више пута у-
чествовала у Градској лиги Ниш и окупљала
углавном бивше такмичаре из различитих
спортова. Главни покретач активности био је
Миодраг Китић, а први председник Миодраг
Јоцић. Међу оснивачима били су и Драгољуб
Симовић, Звонимир Панић, Светислав Страхи-
нић, Драган Стаменковић, Радисав Радојковић
и Драгомир Цветковић. Касније, екипи су се,
између осталих, прикључили Јовица Миленко-
вић, Драган Рашић и Едо Црналић (в.). КК Ме-
раклије такмичи се у Првој српској лиги. (Е. Ц.)
МЕРАКЛИКЕ, Рукометни клуб ветеран-
ки. Основан 2009. У првој години постојања
такмичио се на три међу-
народна турнира и у Ниш
донео три пехара. Октобра
2009. Клуб је организовао
Први међународни руко-
метни сусрет ветерана и
ветеранки у Нишу, на коме
је учествовао велики број
клубова бивше Југослави-
је. На међународном турниру 2010. у Новом Са-
ду Мераклике су освојиле још један пехар.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
МЕРОШИНА, Тениски клуб. Основан
2005. Оснивач је искусни спортски радник Рај-
ко Драгићевић, виши тениски тренер. Поседује
четири земљана терена (црвена шљака). (Е. Ц.)
МЕТАЛАЦ, Рукометни клуб. В. Рукомет
у Нишу (историјат).
МЕТАЛУРГ (Нишка Бања), Стонотени-
ски клуб. У сезони 1962/63. такмичио се у Ли-
ги уже Србије. Играчи клуба били су Миодраг
Динић, Мића Драгојевић и Драган Јовановић.
(Р. Ђ.)
МЕЏИК, Кошаркашки клуб. Почео је да
ради 2001. као школа кошарке, а први тренер
био је Зоран Јанковић, некадашњи играч
нишких клубова Студент (в.) и Винер брокер
(в.). Школа кошарке званично постаје КК Ме-
џик 2007. године, а годину дана касније основан
је и сениорски тим, који је кроз Летњу лигу о-
безбедио пласман у Другу српску лигу – Исток.
Највећи успех клуба је четврто место у
Другој српској лиги – Исток у сезони 2008/09,
док су млађе категорије забележиле запажене
резултате на међународним турнирима.
- 203 -
М
Због финансијских проблема Меџик је
2010. престао са такмичењем. (С. К.)
МИЈА СТАНИМИРОВИЋ, Аеро-клуб. В.
Спортско ваздухопловство у Нишу (историјат).
МИЈА СТАНИМИРОВИЋ, Одред изви-
ђача. Најстарији послератни одред извиђача у
Нишу, основан 26. октобра 1952. Први старе-
шина одреда била је Анђа Димитријевић, а на-
челник Драгољуб Стоја-
новић. Одред носи име по
предратном извиђачу, на-
родном хероју Миодрагу
Мији Станимировићу, ко-
ји је погинуо у Другом
светском рату 1942. Одред
је 1952. на Копаонику организовао први табор
под називом Водничка шумска школа –
ВОШУШ (табор за извиђачке вође), а већ 35
година традиционално организује извиђачки
вишебој Драгољуб Стојановић – чика Драги
(првобитно се одржавао под називом Мики Ма-
ус, промењеним у част првог начелника одре-
да). Одред окупља око 150 извиђача, узраста
11–20 год. Има таборски центар у Буљарицама,
код Петровца на Мору (Црна Гора), формиран
1975.
Одред је дао допринос развоју извиђачког
покрета у Нишу формирањем ОИ Лола (в.), ОИ
Вожд Карађорђе (в.), ОИ Краљ Петар I (в.),
ОИ Партизан и ОИ Станко Пауновић. Носи-
лац је Златног јаворовог листа са зрацима, нај-
већег одликовања Савеза извиђача Југославије.
Добитник је четрнаест звања Одред орлова (не-
када Партизански одред), које му је, као и ста-
туету Курир Јовица, доделио Савез извиђача
Србије.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
МИЈАЈЛОВИЋ (Милоје) РАДИЋ. Атле-
тичар, спортски радник. (Куршумлија, 23. сеп-
тембар 1935 – ). Основну школу завршио у
Куршумлији, гимназију у Прокупљу, а Машин-
ски факултет у Београду, где је и магистрирао.
Докторску дисертацију одбранио је на Машин-
ском факултету у Нишу. Редовни професор на
Машинском факултету у Нишу, данас у пензи-
ји. На Машинском факултету био је продекан
за наставу, продекан за финансије, продекан за
сарадњу са привредом, директор Института и
декан. Активно је радио и у осталим органима
факултета и Универзитета: члан Савета Уни-
верзитета, Научно-наставног већа Универзите-
та, председник Одбора за техничко-технолошке
науке Универзитета и др. Његов научни рад био
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
је запажен и у иностранству, где је више пута
позиван на универзитете и институте као пре-
давач. Публиковао је преко осамдесет научних
радова, преко четрдесет развојних пројеката и
био руководилац дванаест научноистраживач-
ких и иновационих пројеката од националног и
кључног значаја за регију.
За време студија био је атлетичар АК
Црвена звезда из Београда, а преко четрдесет
година радио је у спортским организацијама у
Нишу и Србији. У неколико наврата био је
председник АК Железничар (в.), председник
Скупштине АК Железничар, председник Пред-
седништва Спортског савеза Ниша (в.), члан
Председништва Атлетског
савеза Србије и др. У АК
Железничар присутан је од
1970. па све до данас. Увек
је био ту када је било нај-
потребније да помогне
клубу, атлетичарима и
тренерима. Несебично је
улагао свој ауторитет и
велики друштвени углед
за добробит атлетике. Под
његовим руководством АК Радић Мијајловић
Железничар је највише напредовао и резултат-
ски и материјално. Најзаслужнији је што је у
Нишу 1988. изграђена савремена атлетска ста-
за, коју је он увек сматрао „само неопходним
условом за окупљање“. (В. Г.)
МИЈАЛКОВИЋ (Милан) БОЖИДАР
БОЖА. Фудбалски радник. (Ниш, 24. новембар
1927 – Ниш, 9. септембар
2009). Основну и средњо-
техничку школу завршио у
Нишу. Као руководилац
дао огроман допринос
стамбеним и комуналним
делатностима Ниша. Своје
способности нарочито је
усмеравао на традицијске
и историјске вредности
Ниша и Нишлија. Један је
од оснивача и први пред- Божидар Мијалковић
седник друштва грађана Стари Ниш и један од
оснивача популарне манифестације Палилулско
вече у Нишу. Покретач је и један од оснивача
Нишког весника, листа за неговање традиције и
очување баштине Ниша.
Од ране младости заволео фудбал и деце-
нијама био присутан у њему, прво као играч
млађих селекција у времену окупације, затим
као фудбалски радник. Године 1945, мало после
оснивања Омладинског фискултурног друштва
Јединство (в.), постаје његов секретар. Током
- 204 -
шездесетих био је у најужем руководству ФК
Раднички из Ниша (в.), да би касније више го-
дина био изузетно успешан председник клуба.
Лит.: Нишки весник, бр. 61, новембар 2009. (М. У., А. Б. Ф.)
МИКИЋ (Милорад, у монаштву Нико-
лај) НЕНАД. Соколац. (Нови Сад, 17. септем-
бар 1965 – ). Свештеник
СПЦ у звању протојереј
ставрофор. Одрастао у
Крагујевцу, где је завршио
и основну школу. Завршио
је богословију Св. Кирило
и Методије у Призрену
(1980–1985), а од 1985. до
1991. студирао на Бого-
словском факултету у Бе-
ограду. Од 1991. до 1994.
служио као ђакон у Пожа- Ненад Микић
ревцу, а 1994, по благослову тадашњег Еписко-
па нишког господина Иринеја, добија на
опслуживање парохију при храму Св. Оца Ни-
колаја у Нишу, на којој се и данас налази.
Један је од оснивача Српског соколског
друштва Св. деспот Стефан Лазаревић у Нишу
(в.), у коме је и заменик старешине. Организатор
наставе веронауке у ССД Св. деспот Стефан
Лазаревић, која се одвијала 1995/96. са благо-
словом Епископа нишког г. Иринеја. Са Вилијем
Хаџићем (в.) организовао презентацију ЦД-а о
Хиландару у оквиру Соколског друштва. (Н. Ж.)
МИЛАДИНОВИЋ (Душан) ИГОР. Ша-
ховски велемајстор. (Ниш, 25. јануар 1974 – ).
Још од пионирских дана показивао је изразити
шаховски таленат и, по правилу, био на врху у
својој конкуренцији. Од свог шаховског почет-
ка био је члан ШК Ниш (в.) и успешан члан
екипе, а потом је прешао у
Београд ради свог даљег
развоја и напредовања.
Интернационални мајстор
постао је 1991. Године
1993. победио је на Свет-
ском јуниорском првен-
ству и за такав успех про-
глашен за спортисту годи-
не Југославије. Већ 1994,
на Шаховској олимпијади
у Москви, наступио је за Игор Миладиновић
репрезентацију Југославије (Србије и Црне Го-
ре) и освојио бронзану медаљу. Пошто се 1995.
преселио у Грчку, од 1996. до 2002. учествовао
је на четири олимпијаде у репрезентацији Грч-
ке. Годинама је припадао врху југословенског и
српског шаха и био стандардни државни репре-
зентативац. Освајао је бројне домаће и међуна-

родне турнире. Више пута је играо на шампио-
натима Србије и Југославије. Године 2012. био
је селектор женске екипе и тренер репрезента-
ције Србије. Највећи рејтинг, 2.630 рејтинг по-
ена, остварио је јула 2004. (Д. Мх.)
МИЛАДИНОВИЋ (Милорад) МИЛИ-
ВОЈЕ. Гимнастичар, атлетичар, спортски но-
винар. (Београд, 18. де-
цембар 1931 – ). Гимна-
стиком почиње да се бави
у нишкој Соколани (в.) и
1948. постаје члан јуниор-
ске гимнастичке екипе.
Под утицајем Слободана
Мастена, у то време поз-
натог словеначког дуго-
пругаша, постаје члан АК
Железничар (в.), који је у
имао врсне атлетичаре: Миливоје Миладиновић
браћу Дикић, Лонгиновића, Ђулизибарића,
Вандеровића, Стојана Јовановића, а за клуб је
трчао и тада познати фудбалер, спринтер Буда
Гојковић (в.). Миладиновић је стандардни члан
екипе у трчању на 400 м, и на првенствима Ју-
гославије и Србије увек се налази међу прва
три такмичара.
Миливоје Миладиновић (седми слева) у екипи
АК Железничар, 1949.
По завршетку Мушке гимназије школске
1949/50. одлази у Београд на студије францу-
ског језика и прелази у АК Црвена звезда. У
Звезди је „први човек“ на 400 м, и већ јуна
1950. у Сенти осваја треће место на Првенству
Србије за омладинце. Године 1951. осваја прво
место у трци на 400 м на Првенству Југославије
за јуниоре, а исте године на Првенству Србије
осваја прво место у штафети 4 х 400 м и друго
место у штафети 4 х 100 м. На Првенству Уни-
верзитета у Београду 15. маја 1953. осваја прво
место у штафети 4 х 400 м, друго место на 200
м и прво место на 400 м. На Првенству Србије
у Нишу 1953. осваја друго место на 400 м, а
исте године на првенству ФНРЈ у Марибору
- 205 -
М
Похвала Атлетског савеза Југославије за учешће у државној
репрезентацији 1953 (лево) и уверење о положеном испиту на
курсу за атлетске инструкторе 1954 (десно).
осваја треће место. На међународном митингу
на Кошеву у Сарајеву 27. септембра 1953. по-
бедио је на 400 м са временом 49,90 секунди и
постао четврти Југословен који је ову деоницу
трчао испод 50 секунди. Исте године од Атлет-
ског савеза Србије добија похвалу за успешно
учешће у државној репрезентацији против Не-
мачке, Финске и Норвешке. Године 1954. на
Балканским играма у Београду у штафети 4 х
400 м осваја сребрну медаљу, а репрезентација
Југославије осваја Првенство Балкана. Током
припрема у Црвеној звезди и репрезентацији
постаје атлетски инструктор и савезни атлетски
судија. Те године на Студентском првенству
Европе у Каљарију (Италија) осваја треће
место, а екипа Југославије екипно осваја прво
место.
Након завршетка студија враћа се у Ниш и
од 1956. предаје француски у Уметничкој шко-
ли Ђорђе Крстић. Године 1958. одлази на
одслужење војног рока, а по повратку из војске
постаје новинар у спортској редакцији нишких
Народних новина (в.). Бави се спортским радом
у СОФК Ниш (в.), води атлетску школу АК
Железничар, постаје председник Општинског
атлетског савеза и члан Среског атлетског саве-
за Ниша. Оснивач је Среске атлетске лиге, која
је имала тринаест екипа и неколико година
успешно функционисала. Године 1960. у пот-
пуности се посвећује новинарском послу и
постаје члан Удружења новинара Југославије.
Поводом десетогодишњице СОФК Србије
1955. проглашен је за најбољег атлетичара Ни-
ша (в. Спортске награде у Нишу). Носилац је
звања врхунског спортисте Југославије, које је,
као члан репрезентације, добио од СОФК Срби-
је. За успешан рад у спорту 17. децембра 1985.
одликован је Орденом рада са сребрним вен-
цем. (А. Б. Ф.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

МИЛАЧИЋ (Машан) БРАНКО БАНЕ.

Кошаркаш, кошаркашки тренер. (Лијева Река,
1. септембар 1939 – ). Године 1963. долази у
Ниш, где почиње његова играчка каријера. За
екипу Студента (в.) игра
од 1963. до 1969, а 1970.
постаје први тренер ЖКК
Студент (в.). Водио је
екипу Студента и кроз
Прву и кроз Другу лигу и
био тренер кад је екипа
играла Куп Лилијане Рон-
кети, једино интернацио- Екипа ОК Миленијум, 2013.
нално такмичење која је Извор: ФБ страна ОК Миленијум.
играла екипа ЖКК Сту-
дент. У Купу Лилијане Бранко Милачић Мушка екипа ОК Миленијум освојила је
Ронкети дошли су до полуфинала у Клермон- прво место у међуокружној лиги Нишавског
Ферану (Француска). Осамнаест година био је округа у сезони 2011/12. и пласирала се кроз
радник ЕИ, а тридесет година тренер у кошар- квалификације у Другу лигу – исток. Највећи
ци, 26 у женском погону и четири у мушком. успех остварен је у сезони 2010/11. када су пи-
Данас живи у Софији. (З. Ст.) онири ОК Миленијум постали прваци Србије.
Мушку екипу тренира Марко Вуканац, а пред-
седник клуба је Владимир Павловић. (Н. Бр.)

МИЛЕНКОВИЋ (Томислав) АЛЕКСАН-

ДАР ШУКИ. Свестрани спортиста. (Београд,
22. децембар 1967 – ). Син
Томислава Миленковића
(в.), једног од најбољих
нишких бициклиста, и си-
новац познатог нишког ле-
кара и друштвено-спорт-
ског радника Миодрага
Миленковића (в.). Такми-
Бранко Милачић (чучи први слева) са екипом ЖКК Студент
чи се у осам различитих
на кратком одмору у Венецији на путу у Клермон-Феран на спортова: бициклизму, сму-
реванш утакмицу у оквиру Купа Лилијане Ронкети, чарском трчању, биатлону,
2. фебруар 1981. [Ж. П.] зимском триатлону (сму- Александар Миленковић
чарско трчање, планински бициклизам, нордиј-
МИЛЕНИЈУМ (Millennium), Одбојкашки ско скијање), атлетици, алпинизму, триатлону
клуб. Основан 2004, када је почео да ради са (трчање, пливање, бициклизам) и биатлону
најмлађим категоријама. (трчање, бициклизам).
Након пет година, у сезо- Био је члан бициклистичке репрезентације
ни 2009/10. женска екипа на Летњим олимпијским играма у Барселони
клуба успела је да се пла- 1992, где је у екипи са Мићом Брковићем, Ми-
сира у Другу лигу – исток кошем Рњаковићем и Душаном Попесковим
играјући искључиво са заузео осамнаесто место у екипној трци на 100
играчицама пониклим у км, а у појединачној друмској трци био нају-
клубу. Прве сезоне у но- спешнији такмичар из Југославије заузевши 42.
вом рангу такмичења еки- место у времену четворопласираног са само 35
па је успела да обезбеди секунди заостатка за победником. Исте године
опстанак, да би се већ у наступио је и на Зимским олимпијским играма
сезони 2011/12. пласирала у Албертвилу у четири дисциплине нордијског
у средину табеле освојивши пето место у кон- скијања, што га је сврстало међу свега тринаест
куренцији десет клубова. Тренери женске екипе спортиста на свету који су учествовали и на
јесу Срђан Арнаутовић и Данило Пејовић. летњим и на зимским Олимпијским играма.

- 206 -

Александар Миленковић са стрицем Миодрагом
Миленковићем.
Испунио је олимпијску норму и за Солт Лејк
Сити 2002, али на тим Олимпијским играма
није учествовао. На ЗОИ у Торонту 2006. одла-
зи као такмичар у смучарском трчању и биа-
тлону. Вишеструки првак Србије у бициклизму,
вицешампион и екипни првак Балкана, етапни
победник на готово свим регионалним тркама,
победник у генералном пласману на тркама
Око Бугарске и Путевима АВНОЈ-а 1991. На
тркама Кроз Србију бележи друго и треће место
у генералном пласману и три етапне победе.
Успешно се такмичи и у зимским спортовима,
где му је круна каријере победа у нордијском
трчању на ветеранским Олимпијским играма на
Бледу 2010. Године 2012. освојио је највиши
врх Јужне Америке – Аконкагву. (Н. Ж.)
МИЛЕНКОВИЋ (Драгослав) БОЈАН.
Фудбалер. (Кочане код Ниша, 2. октобар 1969 – ).
Са шеснаест година заиграо је за први тим ло-
калног клуба ФК Раднички. Убрзо је заиграо за
нишки ФК Синђелић (в.). Одатле га је пут одвео
у редове друголигаша Тетекса из Тетова, у ко-
ме је провео три сезоне. Затим се вратио у Ниш,
где је прво две године играо за ФК Јастребац
(в.), а од 1994. до 1999. са успехом је носио
дрес ФК Раднички (в.). Након Радничког две
године је играо у ФК АЕК са Кипра. Од 2001.
поново је у Радничком, да би се 2003. опростио
од фудбала. Живи у родном Кочану и бави се
приватним предузетништвом. (Д. М.)
МИЛЕНКОВИЋ (Димитрије) ДРАГАН
ШОМИ. Боксер. (Урошевац, 12. јун 1954 – ).
Основну школу, због природе посла оца, војног
лица у чину заставника ЈНА, завршио у Приш-
тини. Године 1969. прелази у Ниш и уписује
Економско-трговачку школу. Од 1980. почиње
да ради у предузећу Нишелектро као продавац,
а од 1983. ради у Кристалу из Зајечара.
- 207 -
М
Боксом почиње да се
бави 1970. у омладинској
школи БК Раднички (в.)
код тренера Бошка Стан-
ковића (в.). Изузетни та-
ленат за бокс тренер Стан-
ковић надоградио је пре-
фињеном техником, тако
да се Драган Миленковић
у рингу играо, па и пои-
гравао са противницима. У
БК Раднички провео је Драган Миленковић
дванаест година, а од 1983. до краја каријере
наступа за Зајечар.
У више наврата побеђивао је боксерске
репрезентативце Богујевца, Пузовића, Јовано-
вића, Марића, Перуновића. Русевског, а у ме-
ђународним сусретима побеђивао је многа чу-
вена имена у светском боксу, укључујући Вол-
кова и Куцова, двоструког европског првака.
Године 1976. освојио је титулу појединачног
првака Југославије. У својој каријери имао је
163 меча, од тога 143 победе, пет нерешених и
петнаест пораза. Више година узастопно био је
у десет најбољих боксера Југославије, по кате-
горијама или апсолутно најбољих.
Након одласка у пензију почео је да се ба-
ви рекреативним трчањем и постао ултрамара-
тонац. Наступио је на 85 трка, од тога три ма-
ратона, 22 полумаратона и један супер маратон
од 100 км, истрчан на Палићу, све у категорији
ветерана од 40 до 49 година. (С. С.)
Драган Миленковић (десно) против Куцова, 16. фебруар 1979.
Извор: ФБ страна Драган Шоми Миленковић – Боксер ултра
маратонац.
МИЛЕНКОВИЋ (Милан) ЗОРАН. Фуд-
балер. (Ново Село, 26. јануар 1946 – ). Осмого-
дишњу школу завршио у Новом Селу и Чокоту.
Похађао је гимназије Стеван Сремац и Свето-
зар Марковић у Нишу. Фудбалску каријеру за-
почео у ФК Младост у Новом Селу, а са непу-
них петнаест година наставио у нишком локал-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

тање Филозофског факултета у Нишу (в.). У

раној младости почео да се бави кошарком.
Играо је најпре за КК
Студент из Ниша (в.). Од
1970. до 1972. био је био
кошаркаш КК Борац из
Чачка, тадашњег успеш-
ног члана Прве савезне
кошаркашке лиге Југосла-
вије. Ради жеље да наста-
ви школовање враћа се у
Ниш 1973. и са наставком
кошаркашке каријере у КК
Студент уписује Фило- Зоран Миленковић
Здесна: Зоран Миленковић, Миодраг Кнежевић и зофски факултет. Због тешке повреде руке пре-
Илија Димоски. стаје са активним играњем кошарке и опреде-
ном тиму Партизан КПД. Касније се укључује љује се за тренерски рад. Тренира млађе селек-
у такмичења средњошколаца у Нишу, где су ције у КК Студент. По завршетку студија ради
његов раскошни таленат брзо запазили нишки као професор физичког васпитања у ОШ Ђура
фудбалски стручњаци. За кратко време обрео се Јакшић у Јелашници, а потом и у ОШ Ћеле ку-
у подмлатку Радничког (в.), где као гимназија- ла у Нишу. Године 1983. преселио се у Београд,
лац игра са својим друговима, касније познатим где и сада живи. (Н. Ж.)
нишким фудбалерима: Драганом Холцером (в.),
Владетом Вељовићем (в.), Младеновићем, Ву-
јошевићем, Зораном Јанковићем, Драганом Ма-
тејевићем, Славчетом Миленковићем, Радоми-
ром Анђелковићем, Нешом Цветковићем (в.),
Благојем Митровићем Циром, Зораном Богда-
новићем. Његови учитељи и васпитачи били су
истакнути тренери Мина Станковић, Приби-
шковић, Александар Миоковић Маук, Миомир
Јовановић Штикла, Душан Ненковић, Бебула
Милошевић, Ратко Чабрић и легендарни Ивко
Глишовић (в.) и Михајло Поповић Поп (в.).
За Фудбалски клуб Раднички као првоти-
мац играо од 1965. до 1969. и наступио на око
150 утакмица. Две године проглашаван за нај-
бољег левог бека у земљи. За младу репрезен-
тацију Југославије одиграо је четири утакмице,
а за А тим Југославије једну, против репрезен-
тације Бугарске 1968. у Софији. У 21. години,
на тренинг утакмици у Београду између фуд-
балске репрезентације Југославије и другог ти-
ма Црвене звезде доживео је тешку повреду –
прелом ноге, и 146 дана провео на рехабилита-
цији на Бањици. Из нишког Радничког на крат-
ко прелази у ФК Раднички из Крагујевца, да би Зоран Миленковић у дресу КК Студент.
након саобраћајне несреће завршио активну
играчку каријеру. Остао је у фудбалу као тре- МИЛЕНКОВИЋ (Слободан) ЗОРАН ЗАЈ-
нер и успешно водио ФК Новоселац из Новог КО. Фудбалер, фудбалски тренер. (Нови Пазар,
Села, а доказао се и као фудбалски судија. (М. У.) 21. новембар 1953 – ). Основну и средњу школу
завршио у Јагодини, Факултет физичке културе
МИЛЕНКОВИЋ (Светозар) ЗОРАН ЏИ- (в.) и Вишу тренерску школу у Нишу.
ГИ. Кошаркаш, кошаркашки тренер, професор Поникао у ФК Јагодина, а као талентовани
физичког васпитања. (Ниш, 23. мај 1950 – ). чувар мреже прешао у ФК Раднички из Ниша,
Основну и средњу школу завршио у Нишу. чији је дрес носио пуних десет година. Имао је
Дипломирао 1979. на Групи за физичко васпи- и интернационалну каријеру: у шпанском клубу

- 208 -

Тенерифе провео је две
године. У нашој Првој ли-
ги одиграо је 400 утакми-
ца, а у Купу УЕФА имао је
дванаест наступа. Један је
од заслужнијих за највећи
клупски успех Радничког
у Купу УЕФА. Одбранио
је два једанаестерца у ре-
ванш утакмици са швај-
царским клубом Грасхо-
Зоран Миленковић
персом и омогућио свом
тиму пласман у треће коло. Одбранио је један
једанаестерац и у реванш мечу са холандским
Фејенордом и директно допринео да се тим са
Чаира пробије у осмину финала еминентног
такмичења.
По завршетку голманске каријере опреде-
лио се за тренерску. У три маха био је први
тренер ФК Раднички (укупно десет година), две
године предводио је са клупе нишки ФК Јас-
требац (в.), три године био инструктор – се-
лектор у ФС Србије, у два наврата радио као
тренер у Кувајту (једанаест година) и у Оману
(две године). (Д. М.)
Зоран Миленковић.
МИЛЕНКОВИЋ (Боривоје) МИОДРАГ.
Спортски лекар, друштвено-спортски радник.
(Ниш, 19. август 1927 – ). Основну школу и
гимназију завршио у Нишу. Учесник Другог
светског рата, капетан прве класе. Дипломирао
14. фебруара 1953. на Медицинском факултету
- 209 -
М
у Београду. Радио као волонтер од септембра
1952. до 18. фебруара 1953, а исте године, као
први из Ниша, завршио курс спортске медици-
не у Заводу за спортску медицину на ДИФ-у.
Специјалиста интерне медицине постао 1959, а
докторирао 1977. На интерном одељењу Опште
болнице у Нишу радио као лекар, специјалиста,
шеф ендокринолошког одсека од 1969, шеф
Специјалистичке службе од 1972. и начелник
Ендокринолошког одељења и Нуклеарне меди-
цине до краја радног стажа. На Медицинском
факултету асистент од 1964, доцент од 1978, ре-
довни професор од 1989. У периоду 1977–1979.
био начелник Интерног одељења Централне
болнице у Зуари (Либија). У пензији је од 1992.
До завршетка школовања у гимназији био
активан гимнастичар. Вежбао и друговао са
млађим и старијим нишким соколцима и после-
ратним гимнастичарима: Зисијем Тодоровићем,
Ратком Николићем Шапцем (в.), Мирком (в.) и
Милојем Милојевићем (в.), Миладином Илићем
(в.), Анком Ђорђевић (в.), Крстом Радовићем
(в.), Тихомиром Петровићем и другима. Као
члан ГД Црвена звезда (Београд) са братом
Ацом Марјановићем учествују на завршним
припремама за XI Свесоколски слет у Прагу,
одржаним у Љубљани јуна 1948. као једина
двојица Нишлија из Београда. Јула 1948. са
члановима Прашке чете из Ниша два пута
наступају на XI Свесоколском слету у Прагу, на
Страховском стадиону Масарик. По повратку у
Београд наступа пред нашом публиком на хи-
подрому Царева ћуприја.
Први спортски лекар (са курсем) у Нишу.
Као спортски лекар у ФК Раднички (в.) обављао
је систематске и клиничке прегледе играча и
пратио их на тренинзима, утакмицама и путо-
вањима. Након повратка са студија (1953) до
1957. активно је радио на очувању здравља и
подизању способности фудбалера Радничког.
Истовремено, радио је као лекар и у Бокс клубу
Раднички (в.). Поред рада у ординацији и сали,
био је и дежурни лекар на борбама у рингу, где
је давао стручне савете и интервенисао прили-
ком повреда или судијских одлука за наставак
борбе. У БК Раднички био је активан до 1970. У
РК Железничар био је лекар од пролећа 1953.
до гашења великог рукомета. Најдужи и најо-
бимнији друштвено-спортски и медицински
стаж остварио је у Бициклистичком клубу Же-
лезничар. Обухвата временски период и пре и
после завршетка студија и курса спортске ме-
дицине фебруара 1953. Као спортски лекар
систематски и клинички прегледа и прати би-
циклисте. Ангажован је и као лекар за праћење
бициклистичких трка: Путевима XIII и XIV
корпуса НОВЈ (1953. и 1954), Ниш – Скопље,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Дан борца, Међународне бициклистичке трке
Ниш – Софија и Софија – Ниш, Пријатељство –
Дружба, Софија – Приштина – Призрен, Путе-
вима Поморавља и др. Председник Управног
одбора, члан Извршног одбора, потпредседник,
а у периоду 1992–1994. и председник Клуба. Са-
радњу са Клубом и даље остварује. Био је и члан
Комисије за физичко образовање Среза Ниш (в.).
Један од оснивача
Друштва за борбу против
шећерне болести (април
1977), које је водио 36 го-
дина, био његов дугого-
дишњи председник, а кас-
није и почасни председ-
ник. Потпредседник удру-
жења Старе Нишлије. Да-
ровао Светосавском дому
у Нишу руску икону Пут
Светог Николе (Москва, Миодраг Миленковић
1878). Добитник бројних признања, од којих се
издвајају: медаља за војне заслуге; сребрна и
златна медаља Савеза друштава за борбу про-
тив шећерне болести Југославије; Захвалница
Патријаршије СПЦ на прилогу за изградњу
Спомен храма на Врачару; Захвалница Патри-
јаршије СПЦ за борбу против чедоморства и
повећање наталитета српског православног на-
рода, Повеља Српског лекарског друштва Бео-
град, Повеља Ендокринолошке клинике Ниш и
Захвалница Медицинског факултета у Нишу за
поклон комплета Српског архива за целокупно
лекарство (1955–1991).
Извор: Податке доставио др Миодраг Миленковић. (М. М.)
МИЛЕНКОВИЋ (Драгиша) РАТКО. Ко-
шаркаш, кошаркашки тренер, професор физич-
ког васпитања. (Грабовница код Куршумлије,
22. август 1944 – ). Са четири године дошао у
Ниш. Кошарку играо од 1959. до 1973. Од 1974.
постаје тренер. Први тренер са ових простора
који је ишао на семинар у Башке Воде. У пери-
оду 1968–1969. био професор Гимназије Све-
тозар Марковић, а од 1970. до 1980. у ОШ
Учитељ Таса. Тренер професионалац од 1980.
(З. Ст.)
МИЛЕНКОВИЋ (Саша) СТЕФАН. Те-
нисер. (Ниш, 13. октобар 1992 – ). Свој велики
тениски таленат показао је већ у најмлађим се-
лекцијама. На државним првенствима до двана-
ест, четрнаест и шеснаест година остваривао је
редовно пласмане међу прва три. У конкурен-
цији до осамнаест година био је првак Србије
на зимском првенству и први у дублу. На ЕТА
турниру до четрнаест година 2005. освојио
прво место, а исти пласман остварио у конку-
- 210 -
ренцији дублова на ИТФ турниру до осамнаест
година 2008. У САД играо на Оранж болу у
конкуренцији до шеснаест година и освојио
турнир на Флориди до осамнаест година. Са ТК
Топличанин из Прокупља изборио је улазак у
Прву лигу са свим појединачним победама. Као
члан београдског Партизана играо је у полу-
финалу државног екипног првенства до осам-
наест година (све победе), а са ТК Гемакс фи-
нале истог првенства 2010. Наступао је у репре-
зентацији до четрнаест и осамнаест година.
Првак је Универзитета у Нишу, најбољи спор-
тиста ОШ Цар Константин у Нишу и добит-
ник Златног медаљона Градске општине Меди-
јана у Нишу за успехе у тенису. (Е. Ц.)
МИЛЕНКОВИЋ (Боривоје) ХАЏИ ТО-
МИСЛАВ ТОМА. Атлетичар, смучар, бици-
клиста, спортски радник (Ниш, 21. новембар
1936 – ). У Нишу је завршио основну школу и
Гимназију Светозар Марковић. Правни факул-
тет завршио у Београду 1963. Касније завршио и
менаџмент. Радни век провео у трговачком пре-
дузећу Југобицикл. Од 1957. живи у Београду.
Спортску каријеру почео је да гради након
ослобођења у Другом светском рату, а званич-
но од 1948, као један од
најсвестранијих спортиста
Ниша. Био је првак у не-
колико спортских дисци-
плина, а посебно у атлети-
ци, скијању и бициклизму,
где је постизао врхунске
резултате општејугосло-
венског значаја. У перио-
ду од 1950. до 1956. био
победник на преко дваде-
сет крос такмичења у Ни- Хаџи Томислав
шу. У смучању био првак Миленковић
Ниша 1953, 1955. и 1956. у трчању на 10 и 15
км. На Првенству Србије на 10 км 1954. освојио
прво место, а 1955. и 1956. друго место. Екипно
је 1955. и 1956. освојио прво место. На Првен-
ству Југославије 1955. на 15 км у категорији
јуниора освојио тринаесто место, а на стази
дужине 30 км у сениорској категорији освојио
шесто место. У бициклизму био првак Ниша
1950–1952. као субјуниор, 1952–1955. као јуни-
ор, а 1953–1957. као сениор. У то време је као
јуниор проглашен за најбољег бициклисту Ни-
ша. Као члан екипе БК Железничар из Ниша
(в.) освојио прво место на првенству Србије
1954. Успешно се бавио и стоним тенисом и
тенисом у ТК Раднички (в.). У Омладински би-
циклистички клуб Београд долази као афирми-
сани бициклиста и стандардни репрезентативац
на највећим светским тркама које су наши ама-
 М

стекао велики углед, па је изабран и за лекара

репрезентације.
У физичку културу и спорт Ниша ушао је
упоредо са својом здравственом делатношћу и
остварио резултате који га
сврставају у најистакнути-
је припаднике спортског
покрета у граду. Оснивач
је Диспанзера за медицину
спорта (в.), специјализо-
ване установе за спортску
медицину Ниша, учитељ
Т. Миленковић (десно), прво место у укупном пласману на младих кадрова и струч-
трци Путевима XIV корпуса, 1954. њака у овој области. На
конференцији Балканске
тери возили. Био је победник великог броја асоцијације спортске ме- Божидар Миленовић
трка и етапа, пролазних и брдских циљева. Као дицине, одржаној у Нишу, изабран је за њеног
вишеструки првак Србије и четири пута други генералног секретара.
на првенствима Југославије, окончао је такми- Плодоносан животни пут популарни др
чарску каријеру 1962. Боки завршио је пред очима милионске јавно-
По одслужењу редовног кадровског војног сти. На Првенству Европе у фудбалу, на утак-
рока у ЈНА, од 1964. непрекидно до данашњих мици Француска – Југославија у Сент Етјену,
дана тренер је у Омладинском бициклистичком као лекар репрезентације ушао је на терен и
клубу Београд. Био је и председник овог бици- указао помоћ нашем репрезентативцу, и када се
клистичког клуба у два мандата, затим секре- вратио до клупе где је седео, изненада је поср-
тар, па директор, под чијим је руководством нуо и издахнуо.
ОБК Београд постао један од најорганизовани- У знак сећања на омиљеног клупског лека-
јих бициклистичких клубова у земљи. Као ра ФК Раднички традиционално организује
истакнути стручњак био је у неколико махова Меморијални омладински турнир Др Божидар
помоћник савезног капитена у бившој Југосла- Миленовић Боки. (Д. М.)
вији и председник стручног савета Бицикли-
стичког савеза Југославије. У два периода био МИЛЕНОВИЋ (Томислав) НИНКО.
је савезни капитен и тренер националне селек- Боксерски тренер. (Млачиште код Црне Траве,
ције, и то веома успешно. Био је секретар БС 9. новембар 1958 – ). Завршио Средњу машин-
Србије и генерални секретар БС Југославије. ску школу, а 1985. дипломирао на Студијској
Млађи је брат Миодрага Миленковића (в.), групи за физичко образовање Филозофског фа-
истакнутог нишког лекара и друштвено- култета у Нишу. Активно се бавио боксом од
спортског радника, и отац свестраног спортисте 1974. до 1977. Године 1976. постао омладински
Александра Миленковића Шукија (в.). првак Југославије у велтер категорији. Од 1986.
Извори: Подаци добијени на меморандуму ОБК Београд,
Рукописи ЕН – том Спорт
ради у БК Раднички (в.)
Лит.: Хаџи Тома Миленковић, Знаци Божији по земљи као тренер омладинаца у
Библијској (Записи са пута по Светој земљи), Београд, 2011, омладинској школи. Већ
стр.14–17, 209–210. (Н. Ж.) од 1990. његови пулени
почињу са освајањем тро-
МИЛЕНОВИЋ (Борисав) БОЖИДАР. феја на познатим омла-
Спортски лекар. (Неготин, 9. април 1928 – Сент динским ревијама: трофеј
Етјен, Француска, 20. јун 1984). Основну школу Омладинска златна рука-
и гимназију завршио у родном граду, а Меди- вица освајају Срђан Вуч-
цински факултет у Београду. Први доктор нау- ковић (1990) и Иван Алић
ка из спортске медицине у некадашњој Југосла- (1992. и 1993); трофеј Бео-
вији. Радни век започео у Неготину, а 1962. градски победник – Иван Нинко Миленовић
преселио се у Ниш, коме је подарио плодан и Алић (1994. и 1996); трофеј Меч шампиона за
стваралачки живот. У ФК Раднички (в.) изабран златну рукавицу – Саша Алић (1997. и 1999).
је за лекара 1962, исте године када је тим са Деценијски рад, како са омладинцима тако и са
Чаира први пут стекао статус прволигаша. У сениорима БК Раднички, резултирао је и у-
фудбалским круговима је, као врстан стручњак, чешћем и освајањем трофеја на великим међу-

- 211 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
народним боксерским приредбама: Фејза Ајда-
ревић учествује на ЕП у Варшави 2003, а већ
2005. осваја златну медаљу на Медитеранским
играма у Измиру; Нерсад Маличевић учествује
на СП у Мијанг Јангу 2005. и ЕП у Пловдиву
2006; године 2007. Зоран Јашаревић учествује
на јуниорском ЕП у Мађарској у полутешкој
категорији и осваја друго место, а исти успех
остварује и на јуниорском СП у Бакуу. Чак и у
новој дисциплини, женском боксу, његова так-
мичарка Лидија Марјановић учествује 2013. на
ЕП у Мађарској, а 2014. на СП у Румунији. На
основу рада и резултата које је остварио са сво-
јим боксерима, на основу одлуке БССЦГ, од
2003. до 2007. Нинко Миленовић био је се-
лектор боксерске репрезентације СЦГ. Од 2013.
председник је Боксерског савеза југоисточне
Србије. (А. Б. Ф., С. С.)
МИЛЕТИЋ (Тихомир) ЗОРАН. Плани-
нар, алпиниста. (Прокупље, 27. јул 1960 – Монт
Еверест, Кина/Тибет, 17. мај 2002). Економиста
по занимању. Оснивач и играч Кошаркашког
клуба Базар (в.). Члан, у
једном периоду и пред-
седник Планинарско-сму-
чарског клуба Калафат из
Ниша (в.). Учествовао је у
преко тридесет алпини-
стичких експедиција ши-
ром света, и освојио нај-
више врхове четири кон-
тинента: Килиманџаро,
Африка (5.895 м – 1979),
Елбрус, Европа (5.421 м – Зоран Милетић
1989), Аконкагва, Јужна Америка (7.035 м –
1992), Мек Кинли, Северна Америка (6.187 м –
1992). Највиши врх света, Монт Еверест (Азија,
8.848 м), покушао је да освоји два пута. Први
пут, 1999. године, био је принуђен да одустане
на свега 200 м од врха. У свом другом походу
на Монт Еверест, преко северног седла са кине-
Зоран Милетић (чучи трећи слева) у екипи КК Базар, 1992/93.
- 212 -
ске стране, Зоран Милетић је нестао 16. маја
2002. Његово тело је пронађено 21. маја на ви-
сини од 7.800 м. Сахрањен је на лицу места. У
знак сећања на једног од најпознатијих нишких
алпиниста, Планинарски савез Ниша од 2003.
организује Меморијал Зоран Милетић (в.). (М. Тд.)
МИЛЕТИЋ (Владимир) СЛАВИЦА.
Атлетичарка. (Ниш, 21. септембар 1947 – ).
Основну школу Зора социјализма (Моша Пија-
де) и средњотехничку школу, грађевински
смер, завршила у Нишу. Годинама радила у Е-
лектронској индустрији Ниш, а у пензији је од
2004. Живи у Београду.
Била је изразити таленат за спорт, али се
определила за атлетику, за коју је „навијао“ њен
отац. Свестрана атлетичарка: трчала је на 100,
200, 400, 800 м, на кросевима, скакала у даљ, по
потреби и у вис, и углавном побеђивала.
Вишегодишња омладинска рекордерка и
првак у дисциплинама 400 м и скок у даљ. Већ
као пионирка победама на кросу листа Глас
омладине на 300 м (1960) и на 400 м (1961) по-
казује раскошан таленат и
доспева на шири списак
кандидата за Олимпијске
игре у Токију (1964). На
првенству Србије за сени-
оре у Београду 23. септем-
бра 1961. осваја прво ме-
сто на 400 м и треће у ско-
ку у даљ. Почетком јуна
1962. на Појединачном пр-
венству Србије за сениоре
и сениорке одржаном на Славица Милетић
Градском стадиону у Нишу прва је у трци на
400 м, а друга у скоку у даљ. На Појединачном
првенству Србије за јуниоре у Крагујевцу авгу-
ста 1962. постаје првак Србије у скоку у даљ и
у трчању на 400 м. У првом колу Купа Србије
за сениоре 5. маја 1963. у Крагујевцу била је
прејака за остале такмичарке у било којој
дисциплини трчања и скоку у даљ. На крос
првенству Софијског округа у Парку слободе у
Софији осваја прво место појединачно 1963. У
првом колу Атлетског купа Србије у Нишу 8.
маја 1964. (Крагујевац – Светозарево – Ћуприја
– Ниш) на 200 м побеђује Веру Николић. Јула
1964. на Првенству Србије у Сомбору за стари-
је јуниоре и јуниорке прва је на 400 м и прва у
скоку у даљ. На крос првенству Југославије у
Инђији 1964. после трке старијих пионирки на
1000 м пласирала се у екипу репрезентације
Југославије на крос првенство Балкана. На ју-
ниорском појединачном првенству Југославије
у Суботици 26. и 27. септембра 1964. осваја
златну медаљу и прво место на 400 м резулта-
 М

у нишки Раднички (в.) на једногодишњу позај-

мицу, па се затим поново вратио у Партизан.
Од 1993. остварио је за-
видну инострану каријеру.
Прво је играо једну годи-
ну за ФК Старт из Нор-
вешке, па исто толико за
грчку Ларису, а онда чети-
ри сезоне за Молембек из
Брисела. На крају каријере
три године је носио дрес
нишког Радничког.
Први тренерски посао
имао је у ФК Цар Кон- Слободан Милетић
стантин (в.), а од нишких екипа тренирао је
још ФК Железничар (в.) и ФК Синђелић (в.).
Једно време радио је и у школи ФК Раднички
(в.). Сада је тренер у приватној фудбалској
школи Реал Ниш. (Д. М.)

МИЛИВОЈЕВИЋ (Владимир) БРАНИ-

СЛАВ ДРВЕНАЦ. Фудбалер, фудбалски рад-
ник. (Лалинац код Сврљига, 13. децембар 1921
Славица Милетић након победе на кросу, Бубањ, 1971. [В. Г.] – Ниш, 15. фебруар 2008). Од 1935. играч пре-
дратног подмлатка НСК Цар Константин (в.),
том 59,4. На Првенству Србије у Новом Саду за а у време окупације стан-
старије јуниоре 10. септембра 1965. прва је на дардни првотимац – халф и
400 м (59,4), а друга у скоку у даљ (5,15 м). Би- десна полутка тима. Годи-
ла је и сениорски првак на 400 м 1965. године, не 1951. учествује у фор-
иако је још била старија омладинка. Почетком мирању ФК Бубањ, а 1953.
1966. кандидат је за Европско првенство. Била и ФК Слога. Дугогодиш-
је члан репрезентације Србије на Тробоју репу- њи члан управе ФК Цар
блика у Загребу, трећа у тромечу Пољска – Ју- Константин: обављао је
гославија – Румунија у Познању на 400 м, а послове благајника, стати-
успешно је бранила боје репрезентације Југо- стичара, а најдуже секре-
славије против Шведске, Француске, Италије и тара Клуба, где га је знала
Бугарске. готово цела фудбалска Ср- Бранислав Миливојевић
Имала је победнички менталитет и поседо- бија. По занимању саобраћајни инжењер, свој
вала све особине које су потребне за улазак у радни век је провео у ЗОП-у при ЖТП Ниш.
европску и светску елиту. Није, међутим, могла Преко 30 година био је члан КУДЖ Станко Па-
да одбије захтеве управе и тренера, па се так- уновић (в.), где је свирао гитару. (А. Б. Ф.)
мичила у свим дисциплинама за које су је одре-
ђивали, „крпила рупе“ за добробит екипе и МИЛИВОЈЕВИЋ (Бранислав) МИРО-
раскош свог талента трошила не специјализира- СЛАВ ДРВЦЕ. Фудбалер, фудбалски радник.
јући се за одређену дисциплину. Због тога су (Ниш, 13. мај 1964 – ). У
изостали врхунски резултати на међународној Нишу завршио ОШ Моша
сцени. (А. Б. Ф.) Пијаде и Средњу електро-
техничку школу Никола
MИЛЕТИЋ (Радомир) СЛОБОДАН ЖУ- Тесла, а након тога школу
ЋА. Фудбалер, фудбалски тренер. (Ћуприја, 19. за машиновође у Београду.
август 1969 – ). У Ћуприји је завршио основну Од 1985. непрекидно ради
школу и гимназију, а диплому вишег фуд- у својој струци.
балског тренера стекао је у Нишу. Фудбалску Почео је са скупља-
каријеру почео је у Морави из Ћуприје, али је њем лопти иза гола у сво-
већ са петнаест година постао члан београдског јој петој години, када су се
Партизана. За овај трофејни клуб дебитовао је играле утакмице његове Мирослав Миливојевић
1987. и играо три сезоне. Године 1990. дошао је Слоге на Бубњу, а онда постаје играч пионир-

- 213 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

ске екипе, касније капитен подмлатка, а у неко-

лико утакмица и играч првог тима Слоге. Од
1998. директор, а од 2000. председник ФК Цар
Константин (в.). Поред функције председника
ФК Цар Константин, Мирослав Миливојевић
успешно обавља и многе значајне и одговорне
задатке у фудбалу Србије. Потпредседник је
Фудбалског савеза града Ниша (в.), члан
Извршног одбора Региона источне Србије (в.),
делегат на утакмицама Јелен Супер лиге, Прве
лиге Србије и Купа Србије. Члан је Скупштине
Фудбалског савеза Србије у два мандата. Један
је од фудбалских радника са најдужим стажем
на челу неког фудбалског клуба у Нишу. (А. Б. Ф.)

МИЛИНКОВИЋ (Зоран) АЛЕКСАНДАР.

Куглаш. (Крагујевац, 17. октобар 1986 – ). Члан
Ниш-Пута (в.) постао је 2007. Пружио је вели-
ки допринос успесима нишког клуба на домаћој
(друго место у Супер лиги 2007/08) и међуна-
родној сцени (треће место у Купу Европе и
пласман у осмину финала
Лиге шампиона 2009). Као
члан јуниорске репрезен-
тације Србије освојио је
златну медаљу на Свет-
ском првенству у Ријеци
(Хрватска) 2010, као и две
сребрне медаље на истим
такмичењима: екипно 2008.
у Задру (Хрватска) и у
конкуренцији парова са
Милошем Симијоновићем Александар Милинковић
(в.) 2010. Првак је Србије у миксу са Горданом
Маринковић (2008) и јуниорски појединачни
шампион државе 2010. (Е. Ц.)
МИЛИЋ (Милутин) МИЛОВАН. Такми-
чар у оријентирингу, биатлону, падобранском
вишебоју и авантуристичким тркама. (Надрље,
општина Рековац, 3. јануар 1977 – ). Војну ака-
демију завршио је 2000, почео да ради у Подго-
рици, у Нишу живи и ради од 2002. Обављао
бројне дужности, завршио многе курсеве и
школовања у 63. падобранској бригади и 63.
падобранском батаљону. Спортом је почео да
се бави у средњој школи, када је тренирао кара-
те, а касније се преоријентисао на тркачке
дисциплине, пре свега полумаратон, екстремне
спортове и спортове у природи. Оријентирин-
гом је почео да се бави 1997, а 2003. почиње да
се такмичи у Србији и ван земље. Захваљујући
добрим резултатима на такмичењима 2004.
постаје члан репрезентације Војске Србије, а
2005. и члан државне репрезентације Србије. За
репрезентацију Србије наступао је на светским
првенствима у Украјини 2007. и Мађарској
Милован Милић
2009, на Европском првенству у Бугарској
2010. и на више првенстава Балкана, где је два
пута заузимао треће место као члан штафете и
више пута се пласирао од четвртог до шестог
места на средњим и дугим дистанцама. Као
члан репрезентације Војске Србије учествовао
је на светским војним првенствима у Холандији
(2004), Финској (2005), Бразилу (2006), Хрват-
ској (2007), Литванији (2008), Естонији (2009),
Норвешкој (2011), Данској (2012) и Шведској
(2013). Његов највећи успех у појединачном
пласману јесте 56. место на светском војном
првенству у Литванији на дугим стазама. Ви-
шеструки је државни шампион у оријентирин-
гу, а три пута је био првак Војске Србије у овој
дисциплини. Шест пута је био капитен побед-
ничке екипе на међународном падобранском
вишебоју (2006, 2008, 2009, 2010, 2011. и 2012).
Победник је прве авантуристичке трке у Срби-
ји, одржане 2011. на Тари, капитен победничке
екипе на такмичењу Ваљевски изазов 2012. и
екипе која је заузела друго место на авантури-
стичкој трци Лужнички мегдан. Заузео је друго
место на трци Соколов пут, која је одржана по
први пут код нас у мају 2014. Деоницу од 22 км
са 2.170 м успона, од Нишке бање до Трема,
преко Мосора и Соколовог камена, претрчао је
за два сата и 47 минута. Милић је као члан вој-
не скијашке екипе (нордијско скијање) насту-
пао на војним зимским светским играма у Ита-

- 214 -

лији 2009. и Француској 2013. Има велико
спортско и животно искуство, али и даље тре-
нира, учествује и побеђује на многим такмиче-
њима. (З. Мл.)
МИЛОВАНОВИЋ, РАДИВОЈЕ РАША.
Оснивач АК Железничар Ниш, лакоатлетичар,
соколац, атлетичар. (Гра-
бово код Горњег Мила-
новца, 1911 – Горњи Ми-
лановац 1996). Био наред-
ник-водник БЈВ, рат про-
вео у заробљеништву а
затим био војни службе-
ник (увек у санитету). По-
чео да се бави лаком атле-
тиком 1927. у Ваљеву при
ВСК Будућност. Прикљу-
чио се соколској органи- Радивоје Миловановић
зацији у Београду и као њен члан учествовао у
лакоатлетским такмичењима. На првом свесло-
венском слету у Београду (1930) осваја у атлет-
ским такмичењима друго место. На Покрајин-
ском слету у Сплиту (1931) осваја прво место, а
исте године у Београду треће место. На сокол-
ском атлетском првенству 1933. заузима треће
место у бацању кугле. У Загребу (августа 1934)
Миловановић је други у Олимпијском петобоју,
други у бацању кугле и трећи у бацању копља.
На Првенству Соколске жупе Београд у Панче-
ву (1935) освојио је прва места у бацању диска,
кугле, копља и у Олимпијском петобоју. Путо-
вао 1936. о свом трошку на Олимпијске игре у
Берлин.
У Ниш долази априла 1937. Обилази ни-
шке школе и игралишта интересујући се за де-
чаке који се баве лакоатлетским спортом.
Таквих младића је било доста (В. Трајковић, М.
Ђулизибарић, А. Ненадовић, Ј. Вагенхалс и
други), па са њима оснива лакоатлетску секци-
ју. Прикључили су се Спорт клубу Железничар
Ниш 1937. За рад лакоатлетске секције заинте-
ресовала се тадашња управа клуба, а постојала
је и могућност да се око игралишта изгради
атлетска стаза. Миловановић је донео сопстве-
ни диск, куглу и копље, као и пар спринтерица,
што су били први реквизити. Свакодневно се
налазио на игралишту и водио тренинге. Учес-
твовао у изградњи стазе око игралишта, скака-
лишта и бацалишта и водио тренинге. Као члан
Железничара (в.) такмичио се до почетка Дру-
гог светског рата. По повратку из заробљениш-
тва није се враћао у Ниш, али је остао у вези са
лакоатлетичарима, па се сматра оснивачем лаке
атлетике у Нишу. (В. Г.)
- 215 -
М
МИЛОВАНОВИЋ (Бранко) РАДОМИР.
Спортски радник. (Ниш, 2. фебруар 1931 –
Ниш, 30. април 2010). Школовао се у Нишу.
Као професор биологије и хемије никада није
радио у просвети, али је од ране младости био
посвећен омладини, спорту и добробити свог
родног града. Обављао је низ политичких и
друштвених функција: секретар Омладинске
организације, организациони секретар Савеза
комуниста Ниша, председник Социјалистичког
савеза радног народа Ниша, у више мандата и
потпредседник Скупштине града. У младости је
учествовао и био руково-
дилац многих радних ак-
ција које су се организо-
вале на територији бивше
Југославије.
Његова велика љубав
био је спорт, коме је био
јако посвећен. Остао је
упамћен као најдуговечни-
ји председник ФК Раднич-
ки Ниш (в.), на чијем је
челу био од 1967. до 1973. Радомир Миловановић
Био је председник СОФК Ниш (в.) и председ-
ник Самоуправне интересне заједнице за фи-
зичку културу у Нишу (в.). У пензију је отишао
са места директора ЈКП Наисус у Нишу.
За своју посвећеност спорту и друштвено-
политичком животу, као истакнути радник,
похваљиван је и одликован у више наврата. По-
себно се издвајају Орден Председника Репу-
блике Југославије за војне заслуге са златним
мачевима и Орден рада. (А. Б. Ф.)
МИЛОЈЕВИЋ (Милош) АЛЕКСАНДАР.
Спортски психолог, професор универзитета.
(Земун, 5. октобар 1948 – ).
Основну школу завршио у
Клоки и Наталинцима код
Тополе, гимназију у Сме-
деревској Паланци, дипло-
мирао на Групи за психо-
логију Филозофског фа-
култета у Нишу 1977, ма-
гистрирао на Групи за
психологију Филозофског
факултета у Београду 1988,
а докторирао 1991. на Сту- Александар Милојевић
дијској групи за психологију Филозофског фа-
култета у Нишу.
По завршетку студија радио као професор
психологије у гимназији у Смедеревској Па-
ланци, а затим као психолог у служби медици-
не рада и на психијатријском одељењу у Меди-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
цинском центру Краљево. Универзитетску ка-
ријеру почео је 1979, када је постао асистент на
Групи за физичку културу Филозофског факул-
тета у Нишу, а 1992. на истој студијској групи
изабран је за доцента на предмету Психологија.
Исте године ангажован је на предмету Развојна
психологија на Групи за педагогију Филозоф-
ског факултета у Приштини и на предмету
Психологија на Факултету уметности у Приш-
тини, као и на предметима Развојна психологи-
ја и Педагошка психологија на Учитељском
факултету у Призрену (сада у Лепосавићу). Од
1997. ради као ванредни професор на предме-
тима Психологија спорта и Психологија марке-
тинга на Групи за психологију Филозофског
факултета у Нишу, и ангажовани наставник на
предмету Психологија маркетинга на Групи за
психологију Филозофског факултета у Косов-
ској Митровици. Од 2005. ради као редовни
професор на ужој научној области Психологија
на Факултету спорта и физичког васпитања у
Нишу и на Учитељском факултету у Лепосави-
ћу. Објавио је шест уџбеника и монографија
као аутор и коаутор, и преко 70 научних и
стручних радова у домаћим и међународним
часописима. Индивидуални је члан Светске а-
социјације психолога спорта. У периоду од
2004. до 2008. био је члан Националног про-
светног савета Републике Србије, а од 2012.
одборник је у Скупштини Града Ниша.
Од 1979. непрекидно је ангажован у наста-
ви психологије спорта, раду са спортистима и
истраживањима у области психологије спорта.
Учествује у образовању тренера у Нишу, Заје-
чару, Књажевцу, Лесковцу и широм југоисточ-
не Србије. Као психолог радио у Боксерском
клубу Раднички (в.), Рукометном клубу Желез-
ничар (в.) и рукометној репрезентацији под вођ-
ством селектора Зорана Живковића (в.). (Н. Ж.)
МИЛОЈЕВИЋ (Хранислав) МАРИНА.
Кошаркашица, професор физичког васпитања.
(рођ. Велимировић; Ниш,
30. децембар 1968 – ).
Играла осамнаест година
за екипе Студент (Ниш),
Студент (Скопље), Ира-
клис и Гаскомотини (Грч-
ка). Члан женске кошар-
кашке репрезентације Ју-
гославије. Освајач бронза-
не медаље са кадетском
репрезентацијом на Европ-
ском првенству у Тузли Марина Милојевић
1985. и сребрне медаље са Светског јуниорског
првенства у Шпанији 1989. Члан сениорске
репрезентације која због санкција 1992. није
- 216 -
отишла на Олимпијске игре у Барселони. Годи-
не 1993. освојила Куп Југославије са КК Винер
брокер (в.). Вођа екипе ПНГ Стеван Сремац из
Ниша која је на Светском школском првенству
у рукомету 2010. у Португалији освојила друго
место. Године 1992. проглашена за спортисту
града Ниша (в.). Добитник Мајске награде
Спортског савеза Србије (в.) за постигнуте ре-
зултате у школском спорту 2011. (Д. С., З. Ст.)
МИЛОЈЕВИЋ (Душан) МИЛОЈЕ. Фуд-
балер, атлетичар, рукометаш, фудбалски тре-
нер, професор физичког васпитања. (Прокупље,
8. април 1929 – ). ОШ Вожд Карађорђе и
Средњу техничку школу завршио у Нишу, а
дипломирао на Државном институту за фис-
културу у Београду 1958. Радио као апсолвент
ДИФ-а 1956. у ОШ Зора социјализма (данашња
ОШ Краљ Петар I), касније као професор у
средњој текстилној и техничкој школи, а након
тога као виши предавач физичке културе на
Машинском факултету Универзитета у Нишу.
Спортску каријеру започео је као фудба-
лер. Убрзо се, заједно са друговима, обрео у
Соколани (в.), где стиче
свестрано физичко обра-
зовање. Учествује у гим-
настичким такмичењима,
слетовима и другим спорт-
ским манифестацијама. На
првом првенству Југосла-
вије у народном вишебоју
у Београду 1948. освојио
друго место у сениорској
конкуренцији. Као свес-
трани спортиста учествује Милоје Милојевић
у атлетским такмичењима: такмичи се у трчању
на 110 м са препонама, скоку у вис, бацању
диска и скоку с мотком, и постиже запажене
резултате.
У рукомет се укључио од појаве ове спорт-
ске игре у Нишу (1948), а у РК Железничар
играо је најчешће на позицији халфа и центар-
халфа. Красили су га суптилна техника и креа-
тивност. Био је члан државне репрезентације у
рукомету, што је својим играма и заслужио, али
никада није понео дрес са државним грбом на
званичним утакмицама. После дипломирања на
ДИФ-у прелази у РК Динамо из Панчева, са
којим осваја првенство државе 1955.
По завршетку војног рока враћа се у Ниш.
Званични је тренер у РК Железничар две годи-
не, након чега се враћа својој првој љубави –
фудбалу. Завршио је Вишу тренерску школу у
Београду и почео каријеру фудбалског тренера.
У фудбалу је као тренер провео десетак година.
Тренирао је екипе ФК Железничар (в.) од пио-

нира до првог тима. Из његове „школе“ изашли
су многи касније познати фудбалери, првотим-
ци широм Југославије.
Добитник је великог броја признања и
одликовања за рад у рукомету и фудбалу.
СОФК Ниш (в.) додељује му Октобарску
спортску награду Ослобођење града Ниша (в.)
за тренерски рад 1974. На Машинском факул-
тету у Нишу оснивач је ДФК Машинац, које је
1989. добило Октобарску спортску награду.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар Ниш 1928–1995,
Ниш, 1995; Миладин Илић Мајстор, Рукомет 1949–1999, Ниш,
2000; Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година Спорт-
ског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Е. Ц., А. Б. Ф.)
МИЛОЈЕВИЋ (Душан) МИРКО. Руко-
меташ, рукометни тренер. (Свилајнац, 4. мај
1932 – Ниш, 10. фебруар 2004). ОШ Вожд Ка-
рађорђе, гимназију и Вишу педагошку школу,
Одсек за француски језик, завршио у Нишу.
Био је дугогодишњи шеф Периодике Народне
библиотеке у Нишу, а од 1992. је пензионер.
Талентован и свестран спортиста: у спорт-
ској гимнастици омладински првак Србије
(1949), атлетичар, вишебојац и омладински
првак Југославије (1948), изврсно је играо фуд-
бал, био је члан кошаркашке репрезентације
Ниша, а бавио се чак и уметничким клизањем.
Велики рукомет играо је од 1948. до 1958.
Остварио је блиставу рукометну каријеру, игра-
јући истовремено и браву-
розно и корисно. Релатив-
но касно заиграо је и за
државни тим – на припре-
мама рукометне репрезен-
тације показивао је свој
раскошни таленат и био
први на списку репрезен-
тативаца, али су предност
добијали други. Дебитовао
је за репрезентацију 11.
октобра 1953. у Љубљани Мирко Милојевић
против Западне Немачке, након чега се усталио
у државном тиму. За репрезентацију је одиграо
тринаест утакмица, постигао осамнаест голова,
а на неколико утакмица понео епитет најбољег
играча. После светског првенства у СР Немач-
кој, Штутгартенцајтунг је писао да Мирко
Милојевић подсећа на „диригента филхармони-
је“. Иако је имао безброј понуда да оде у инос-
транство, остао је до краја веран Нишу и Же-
лезничару. Поред великог, играо је и мали ру-
комет, али, како је РК Железничар релативно
касно почео са малим рукометом, није имао
среће да се огледа у прволигашкој конкуренцији.
Био је тренер РК Железничар у великом и
малом рукомету. Немерљив је његов допринос
- 217 -
М
развоју рукометне игре. По општем мишљењу,
Мирко Милојевић је једна од истинских руко-
метних легенди Ниша. (Е. Ц., А. Б. Ф.)
МИЛОЈКОВИЋ (Стојан) СЛАВИША
КОЛЕ. Тенисер, професор физичког васпита-
ња. (Бела Паланка, 1. јануар 1955 – ). Основну и
средњу школу завршио у Нишу. Дипломирао
1983. на Групи за физичко васпитање Филозоф-
ског факултета у Нишу (в.). Тенисом почео да
се бави као студент. На првенствима ветерана
СРЈ освајао прва места у синглу и такмичењу
парова. У периоду од 1990. до 2005. десет пута
освајао прва места. Живи и ради у Нишу. (Д. Г.)
МИЛОСАВЉЕВИЋ (Родољуб) БРА-
НИМИР. Атлетичар. (Београд, 11. фебруар
1939 – ). Основну и Средњу уметничку школу
завршио у Нишу. Такмичар АК Железничар
Ниш (в.). На Првенству државе у Загребу 1960.
био је трећи у скоку у даљ, године 1961. такође
трећи, док је на Првенству Србије 1962. био
први у истој дисциплини. За репрезентацију
Југославије наступио је у двомечу Италија –
Југославија 20. јуна 1960. у скоку у даљ.
Извор: Податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
Бранимир Милосављевић, скок од 7,23 м, 1961. [В. Г.]
МИЛОСАВЉЕВИЋ (Живорад) ЖАНА.
Кошаркашица. (рођ. Крстић; Куманово, 7. јану-
ар 1951 – Подујево, 14. јул
1978). Завршила Меди-
цински факултет и радила
као професор у средњој
школи. Спортску каријеру
почиње као рукометаши-
ца, а онда, у трећој години
средње школе, због виси-
не од 184 цм прелази на
кошарку. Играла је за
Студент до 1973. Са су-
пругом Мићом Милосав- Жана Милосављевић
љевићем (в.) погинула у саобраћајној несрећи
код Подујева. (З. Ст.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
МИЛОСАВЉЕВИЋ (Драгиша) МИРО-
СЛАВ МИЋА – ЦИРКЛЕ. Кошаркаш, кошар-
кашки судија, спортски новинар. (Лукар код
Јагодине, 18. март 1942 – Подујево, 14. јул
1978). Године 1961. долази у Ниш и игра ко-
шарку за Студент (в.). Након завршетка
играчке каријере постао је кошаркашки судија
и био један од најбољих судија у то време. Био
је новинар у спортској редакцији Народних но-
вина (в.). Са супругом Жаном Милосављевић
настрадао у саобраћајној несрећи код Подујева.
У њихову част у Нишу се од 1979. традицио-
нално организује Меморијални турнир Мића и
Жана (в.). (З. Ст.)
МИЛОСАВЉЕВИЋ (Драган) СЛОБО-
ДАН ЦОБИ. Рукометаш, рукометни радник.
(Ниш, 19. јануар 1971 – ).
И његова рукометна био-
графија у почетку је веза-
на за рукометну школу
Железничара (в.) и трене-
ра Младеновића (в.). По-
чео је 1983. као дванаесто-
годишњак, а са осамнаест
дебитовао за сениорски
тим Железничара на пози-
цији пивотмена. Красили
су га изузетна борбеност и Слободан Милосављевић
упорност, као и примерна ефикасност. После
седам година проведених у Железничару, годи-
не 1996. каријеру наставља у Италији. Са клу-
бом Принчипе из Трста освојио је две титуле
првака те земље и један куп, и наступио у Лиги
шампиона Европе. У дресу Железничара осво-
јио је 1999. национални куп и вицешампионску
титулу. У сезони 2000/01. био је члан РК Бера-
не (Црна Гора). За најбољу селекцију наше
земље наступио је 53 пута. Играчку каријеру
окончао је 2008. у свом матичном клубу. Од
2012. био је спортски директор, а затим и ди-
ректор РК Железничар. (Е. Ц.)
МИЛОШЕВИЋ, ВЕСНА. В. Петровић,
Весна.
МИЛОШЕВИЋ, ГОРДАНА. В. Илић,
Гордана.
МИЛОШЕВИЋ, ДИНА. В. Јоксимовић,
Дина.
МИЛОШЕВИЋ (Срђан) НИКОЛА. Џу-
диста. (Ниш, 31. децембар 1987 – ). Основну и
средњу школу завршио у Нишу. Дипломирао
2011. на Факултету спорта и физичког васпи-
- 218 -
тања у Нишу (в.), када је на истом факултету и
уписао докторске студије.
Мајстор је џудоа и носилац црног појаса 1.
дан. Освајач је златних медаља на првенству
Србије у свим узрасним категоријама (пионири,
кадети, јуниори, млађи сениори, сениори). Био
је кадетски и јуниорски репрезентативац Срби-
је и стандардни члан сениорске репрезентације
у олимпијском циклусу 2008–2012. Наступао је
на великом броју балкан-
ских, европских и свет-
ских првенстава. Освојио
златну медаљу на јуниор-
ском првенству Балкана
(Кавадарци, 2006), а сре-
брну и бронзану на сени-
орском (Требиње, 2010. и
Мјеркуреа Ћук, 2013).
Освајач је пет медаља са
сениорских европских ку-
пова и пласмана са свет- Никола Милошевић
ских купова, као и петог места на Универзијади
у Београду 2009. Наступао је 2011. на Универ-
зијади у Шенжену (Кина). Године 2013. освојио
је бронзану медаљу у самбоу на Универзијади у
Казању (Русија) и бронзану медаљу у самбоу на
Светским играма борилачких спортова у Санкт
Петербургу (Русија).
Године 2007. Спортски савез Ниша (в.) до-
делио му је Октобарску награду Ослобођење
града Ниша. Секција спортских новинара (в.)
више пута га је номиновала за најбољег спор-
тисту Ниша (2004, 2008, 2009, 2010), а титулу
спортисте Ниша понео је 2013.
Извор: Податке доставио Никола Милошевић. (Н. Р.)
МИЛУТИНОВИЋ (Саша) БОЈАН. Атле-
тичар, професор физичког васпитања (Јагодина,
19. март 1974 – ). Основну
и средњу школу завршио
је у Јагодини, а Факултет
физичке културе (в.) у Ни-
шу. Такмичар АК Желез-
ничар Ниш (в.). Првак др-
жаве: у дворани на 60 м у
Београду 1994; у штафети
4 x 100 м у Београду 1994;
у штафети 4 x 100 м у
Нишу 1997. Победник Ку-
па државе: у штафети 4 x Бојан Милутиновић
400 м у Суботици 1994; на 100 и 200 м у Бео-
граду 1995; на 100 м у Нишу 1996. Наступао за
репрезентацију: на Балканијади у Трикали
(Грчка) 1994; на Балканијади у дворани у Ати-
ни 1995; на Купу Европе, Б група, у Талину
(Естонија) 1995. и 1996; на Балканијади у Нишу

Првенство Балкана за сениоре, Ниш, 1996.
Слева: Томић, Милутиновић, Павлакакис. [В. Г.]
1996 (треће место на 100 м и друго место у
штафети 4 x 100 м); на Балканијади у дворани у
Атини 1997; на Купу Европе, А група, у Прагу
1997. Више пута био је вицешампион на
државним првенствима и куповима државе у
тркама на 100 и 200 м, као и на екипним првен-
ствима Југославије, што је доносило значајне
бодове клубу.
Извор: Податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
МИЉКОВИЋ С. ДРАГОСЛАВ. Дугого-
дишњи врло успешан председник и почасни
председник Обласног одбора Аеро-клуба Наша
крила у Нишу. (Београд, 23. јануар 1883 – Бео-
град, 24. мај 1953). Питомац 33. класе Ниже и
18. класе Више школе Војне академије. Коњич-
ки и генералштабни официр. Учесник оба бал-
канска и Првог светског рата. Након Првог
светског рата, међу многобројним истакнутим
високим војним дужностима, био и војни иза-
сланик у Софији. Од 23. октобра 1931. као бри-
гадни генерал постављен је за команданта Дру-
ге коњичке дивизије са седиштем у Нишу. Го-
дине 1933. унапређен је у чин дивизијског ге-
нерала на истој дужности, а 1939. прекомандо-
ван на место команданта Коњице. Априлски
рат 1941. затиче га на месту команданта Друге
армије у чину армијског генерала. Заробљен и
одведен у немачко заробљеништво у Оснабри-
ку. После рата вратио се у земљу, али га нове
власти осуђују на три године затвора (претход-
но на петнаест). Био је ожењен, али у браку са
супругом Видом нису имали деце.
Председник Аеро-клуба Наша крила у
Нишу (в.) постаје 1933. Са тог места учинио је
много на омасовљењу чланства, формирању
нових месних одбора по среским местима Мо-
равске бановине и пропаганди спортског вазду-
хопловства, моделарства и једриличарства као
корисних дисциплина за правилан развој омла-
дине и јачање одбрамбених способности земље.
- 219 -
М
Његовом раду и резултатима рада његових нај-
ближих сарадника из управе аеро-клуба, на ве-
ликој ваздухопловној свечаности Аеро-клуба
Ниш почетком јуна 1939. на аеродрому Медо-
шевац, наследник генерала Миљковића на челу
аеро-клуба, коњички бригадни генерал Милан
Вуковић, у свом говору изразио је велику
захвалност следећим речима: „Они су за време
ових шест година успели да образују осамнаест
месних одбора, једриличарску групу Синђелић
у Нишу, четрнаест формација ђачког подмлат-
ка, успели су да купе три аероплана и једну
једрилицу, постигли су да се за време од ових
шест година изврши 3000 ваздушних крштења,
а на моделарским курсевима ђачког подмлатка
изради око 400 једриличарских и моторних мо-
дела као и једна комплетна једрилица, која је у
завршној фази. На пропагандном пољу одржан
је велики број предавања, приређене су две
изложбе модела и двадесет пута приказани ваз-
духопловни филмови. Сваке године Управни
одбор организовао је по један велики земаљски
митинг.“
Лит.: Миле С. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Ју-
гославије 1918–1941, Београд 2004, стр. 218–219; Б. Тикић, Спорт-
ско ваздухопловство у Нишу 1927–2004, Зборник НМ у Нишу бр.
22, стр. 200, 204 и 205. (Б. Т.)
МИЉКОВИЋ (Драган) ИВАН. Одбој-
каш. (Ниш, 13. септембар 1979 – ). Игра на по-
зицији коректора. Одбојком је почео да се бави
у нишком Студенту (в.). Професионалну кари-
јеру започео је 1996. у Одбојкашком клубу
Партизан. Играо је за Партизан (1996–2000),
италијанске клубове Лубе Маћерата (2000–
2007) и Рома (2007/08),
грчки Олимпијакос (2008–
2010) и турски Фенер-
бахче (од 2010). Са клу-
бом Лубе Маћерата осво-
јио је Лигу шампиона
(2010), два пута Куп Ита-
лије (2001. и 2003) и три
пута Куп ЦЕВ (2001, 2005.
и 2006), а Куп ЦЕВ осво-
јио је једном и са Ромом
(2008). Са Олимпијакосом Иван Миљковић
два пута осваја Првенство (2009. и 2010) и јед-
ном Куп Грчке (2009). Са Фенербахчеом, за ко-
ји и даље наступа, два пута је био првак Турске
одбојкашке лиге (2011. и 2012), једном освојио
Куп Турске (2012), два пута Супер куп Турске
(2011. и 2012) и једном Челенџ куп (некадашњи
Куп ЦЕВ, 2014).
Од 1998. до 2012. наступао је за најбољу
државну селекцију, за коју је одиграо 272 утак-
мице. Био је у саставу одбојкашке репрезента-
ције Југославије која је на Олимпијским играма
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
у Сиднеју 2000. победила Русију резултатом 3:0
и освојила златну медаљу. Са репрезентацијом
је освојио још и: сребро (1998) и бронзу (2010)
на светским првенствима, два злата (Острава
2001. и Беч 2011) и три бронзе (1999, 2005. и
2007) на европским првенствима, бронзу на
Светском купу шампиона у Јапану 2001. и на
Светском купу у Јапану 2003, као и четири сре-
бра (2003, 2005, 2008. и 2009) и две бронзе
(2002. и 2004) у Светској лиги.
На основу броја индивидуалних признања
на најзначајнијим међународним такмичењима
сматра се најбољим одбојкашем на свету свих
времена. Најбољи играч „орлова“ лична приз-
нања почео је да сакупља на турнирима Свет-
ске лиге још 2001, када је добио признање за
најкориснијег играча (МВП). Исто признање
добио је и 2002. и 2003, када је проглашен и за
најбољег поентера турнира. На завршном тур-
ниру Светске лиге у Београду 2005. добио је
чак три признања: за најкориснијег играча, нај-
бољег поентера и најбољег сервера, и освојио
велику новчану награду. Године 2007. прогла-
шен је за најбољег поентера на Европском
првенству. На завршном турниру Светске лиге
2008. такође је добио признање за најбољег по-
ентера. Године 2011. још једном је проглашен
за најкориснијег играча на ЕП. (Н. Ст.)
МИЉКОВИЋ (Драгослав) МИРОСЛАВ.
Интернационални шаховски мајстор. (Ниш, 6.
мај 1985 – ). Основну,
Средњу медицинску шко-
лу и Медицински факул-
тет завршио у Нишу. Шах
је научио у седмој години.
Био је кадетски првак и
вицешампион Југославије
до четрнаест и до осамна-
ест година. Са једанаест
година постао је мајстор-
ски кандидат, а са шесна-
ест мајстор ФИДЕ. Године Мирослав Миљковић
2003, са осамнаест година, постао је интерна-
ционални мајстор – најмлађи у Нишу и јужној
Србији. Четвороструки је првак Ниша, тростру-
ки омладински првак централне Србије, а неко-
лико пута био је члан јуниорске репрезентације
Југославије. Године 2010. освојио је девето
место на Универзитетском првенству света.
Има две велемајсторске норме: прву је освојио
2010. у Нишкој Бањи, када је пребацио рејтинг
од 2.500 поена (2.510), а другу 2012. на отворе-
ном турниру у Исмији (Грчка). Године 2010.
играо је у Нишу ревијални меч против нека-
дашњег светског првака Анатолија Карпова.
- 220 -
Стандардни је члан екипе ШК Ниш (в.), члана
Супер лиге Србије. Треба истаћи да му је тре-
нер био велемајстор Славољуб Марјановић (в.),
од кога је највише и научио. (Љ. П.)
МИЉКОВИЋ (Чедомир) МИРОСЛАВ.
Џудиста. (Ниш, 23. јануар 1971 – ). Као такми-
чар ЏК Ниш (в.) од 1983. постигао је запажене
резултате у млађим узрасним категоријама. У
1987. освојио је титулу ју-
ниорског првака Југосла-
вије у Требињу, а 1988.
друго место на Јуниор-
ском првенству Југослави-
је. Вишеструки је првак
централне Србије и Србије
у периоду до 1993. Савез-
ни џудо судија од 2002, а
од 2012. председник Су-
дијске организације цен-
тралне Србије. Први тре- Мирослав Миљковић
нер млађих узрасних категорија у ЏК Кинезис
(в.) од 2005. Активан спортски радник и тренер.
У 2013. остварио тридесет година рада у џудоу.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
МИН, Културно-уметничко друштво. В.
Плес у Нишу (историјат).
МИН, Стонотениски клуб. Сезоне
1967/68. такмичио се у регионалној лиги Срби-
је. Главни играч био је Сретен Живковић. (Р. Ђ.)
МИН, Шаховски клуб. Клуб су основали
у лето 1964. шаховски ентузијасти Ниша – у
првом реду Ђ. Јовановић, Рајко Ђорђевић, Ра-
домир Гроздановић (председник клуба), Дра-
гољуб Михајловић (в.), др Петар Пешић, Љуба
Његован. Такмичио се у Лиги региона Ниш и
Среској лиги – Југ. Био финалиста Купа
Општине Ниш и вишеструки победник Раднич-
ких спортских игара Ниша (в.). Имао високе
пласмане на такмичењима произвођача шин-
ских возила, Магијади и др.
Кроз клуб који је окупљао младе шахисте
из редова радничке и школске омладине про-
дефиловали су многи познати, па и врхунски
нишки играчи.
Данас традицију наставља клуб под име-
ном МИН-центар, у коме је шаховски мајстор
Ђорђе Радоја прва табла, али и председник и
секретар, па чак и домар. (Д. Мх.)
МИРОСЛАВ АНТИЋ, Спортска дворана.
В. Спортски објекти у Нишу.

МИТИЋ, Тениски клуб. В. Тенис у Нишу
(историјат).
МИТИЋ (Драгиша) АЛЕКСАНДАР. Ру-
кометаш. (Ниш, 28. март 1971 – ). Још један
вредан изданак нишке рукометне школе, а у-
једно и изванредан интелектуалац. Почео је са
дванаест, а већ са седам-
наест година дебитовао за
први тим Железничара (в.)
против Слоге из Добоја у
нишком Чаиру. Није ме-
њао средину и са Желез-
ничарем је 1997. освојио
Куп СР Југославије. Посе-
довао је све квалитете за
сјајно десно крило – фи-
зичке (брзину и снагу) и
менталне (налазио је увек Александар Митић
права решења у фази напада), што га је красило
и у млађим селекцијама. Учествовао је у осва-
јању свих титула Железничаревих млађих се-
лекција, у којима је играо од пионира до јунио-
ра, укључујући и наслов јуниорског шампиона
СР Југославије 1990. Наступао је и за сениор-
ску селекцију Србије и имао и два турнирска
наступа у дресу А тима Југославије. Алексан-
дар Митић је лекар стоматолог, а стекао је и
звање доктора наука. (Е. Ц.)
МИТИЋ (Влајко) ВОЈИСЛАВ. Спортски
радник. (Ниш, 8. март 1955 – ). Основну школу
и гимназију завршио у Нишу. Дипломирао на
Електронском факултету Универзитета у Ни-
шу, магистрирао 1990. у Центру за мултиди-
сциплинарне студије Универзитета у Београду,
специјализирао 1995. у области стереологије
материјала код ИСС (Португал), докторирао
1995. на Електронском факултету Универзитета
у Нишу. Прошао сва академска звања, од аси-
стента приправника до редовног професора
(2006), на универзитетима у Нишу и Београду.
Такође, прошао је сва научна звања, од научног
сарадника до научног саветника у ИТН САНУ
(2004). Аутор или коаутор преко 310 научних
радова и две књиге. Одржао више од тридесет
предавања по позиву на престижним универзи-
тетима и научним центрима. Члан је Европске
академије наука и уметности, Одбора економ-
ских наука САНУ, и један од кључних иниција-
тора за оснивање Центра за научноистраживач-
ки рад САНУ у Нишу. Руководилац је шест
значајних научних пројеката и рецензент у во-
дећим научним часописима. Председник је
Српског керамичког друштва и члан друштава:
World Academy of Ceramics International, Insti-
tute for Sintering (IIS), American Ceramic Society
- 221 -
М
и др. Члан је почасног Сената Европе и пред-
седник Паневропске уније Србије. Био је пред-
седник Извршног савета Града Ниша (1989–
1992) и председник ЕИ корпорације (1997–
2000, 2001–2006).
Истакнута личност у организацији Ротари
Интернационал: заменик гувернера за Дис-
трикт 2481 (Србија, Црна Гора, Македонија,
Косово), гувернер за Дистрикт 2480 (Северна
Грчка, Бугарска, Србија, Црна Гора, Македони-
ја, Косово) за 2006/07; асистент гувернер за
централну Србију, Дистрикт 2480; члан Коми-
тета за стални фонд Европе и РИБИ (2012–
2013); чартер члан и оснивач Ротари клуба Зе-
мун (Београд); чартер председник и оснивач
Ротари клуба у Нишу; оснивач преко двадесет
нових клубова у Дистрикту 2480; носилац
признања Paul Harris Fellow вишег степена за
међународни развој Ротарија.
Ангажовање у спорту почео је 1968. Као
члан Тениског клуба Раднички (в.) био је јуни-
орски првак на отвореном
првенству Ниша (1972).
Председник актива омла-
дине клуба (1973). Стекао
звање учитеља и тренера
тениса, крајем седамдесе-
тих завршио Вишу тре-
нерску школу. Најмлађи
потпредседник и председ-
ник ТК Раднички и уоп-
ште клубова у Југослави-
ји. Обучио око 2500 деча- Војислав Митић
ка и девојчица потпуно волонтерски, извео је
шесторо првака државе у различитим категори-
јама (1974–1985). Заједно са ТК Раднички ра-
дио је на организацији више десетина међуна-
родних тениских турнира: Кингс куп (Југосла-
вија са Француском, Шпанијом и Мађарском),
Боротра куп, Хелвеција куп, балканијада, као и
бројних међународних турнира (Сателит и Фју-
черс). Суорганизатор дејвис купова. Креатор
првог петогодишњег плана за развој ТК Рад-
нички и југоисточне Србије. Заједно са ТК Рад-
нички допринео је оснивању и развоју преко
тридесет тениских клубова у Србији. Био је
члан управног одбора и потпредседник Тени-
ског савеза Југославије и члан управног одбора
Тениског савеза Србије. Као секретар Омлади-
не Ниша био је задужен за спорт (1980–1981).
Први секретар Савеза спортова Ниша (в.), за-
тим његов председник, а потом и секретар СИЗ
за физичку културу Ниша (1984–1990) (в.), ода-
кле је руководио бројним иницијативама и био
носилац инвестиција: завршетак купалишног
комплекса (в.), реконструкција Градског фуд-
балског стадиона (атлетска стаза, озвучење,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
семафор, реконструкција дела трибина) (в.),
уређења више десетина спортских центара и
малих дворана, посебно по месним заједница-
ма, изградња нових спортских дворана, почетак
уређења центра Бојанине воде (в.), као и у-
чешће у реконструкцији писте нишког аеро-
дрома.
Добитник је бројних домаћих и међуна-
родних награда, међу којима треба истаћи по-
вељу Great Minds of 21st Century, Октобарску
спортску награду Ослобођење града Ниша
(1982) (в.) и медаљу Св. Константин Велики
Српске православне цркве. (Н. Ж.)
МИТИЋ, ДРАГИША. Рукометаш, фудба-
лер. (Овча, 4. фебруар 1938 – ). Спортску кари-
јеру почео као гимнастичар, да би се још као
пионир окушао у Железничару (в.), и то као
фудбалски голман. Великим рукометом почео
је да се бави тек у шеснаестој години, али је већ
кроз две године постао репрезентативац Југо-
славије. Бранио је против Швајцарске у Нишу
1956. и Румуније у Панчеву 1957. Био је одли-
чан рукометни голман, прави стуб одбране Же-
лезничара (в.). Имао је сјајне рефлексе и осећај
за простор. Пленио је својом скромношћу и ле-
пим васпитањем. Наступао је и у малом руко-
мету, али за њега није показивао велико инте-
ресовање. Вратио се фудбалу и бранио за Рад-
нички (в.) и Железничар. Већ 1960. окончао је
спортску каријеру. (Е. Ц.)
МИТИЋ (Милун) НЕВЕНА. Кошарка-
шица. (рођ. Поповић; Доњи Љубеш код Алек-
синца, 1951 – ). Дугого-
дишњи капитен УЖКК
Студент (в.). Играла три
квалификације за Прву ли-
гу: 1971, 1973. и 1974. у
Нишу. Завршила Економ-
ски факултет и радила у
Модној конфекцији Ни-
текс, а своју радну кари-
јеру завршила као дирек-
тор Фонда за развој и са-
мофинансирање. (З. Ст.) Невена Митић
МИТИЋ (Видан) СЛОБОДАН МИТКЕ.
Атлетичар, атлетски тренер, међународни
атлетски судија. (Ниш, 24. октобар 1943 – ).
Основну школу и гимназију завршио у Нишу,
Факултет физичке културе у Београду. Члан АК
Железничар Ниш (в.). Сениорски репрезентати-
вац у дисциплини 3.000 м стипл. Више пута
наступио за сениорску репрезентацију Југосла-
вије. Наступио на Крос првенству Балкана
1967. На Балканијади у Истанбулу исте године
- 222 -
трчао је 3.000 м стипл и био четврти. На Бал-
канским атлетским играма у Атини 1968. опет
трчи 3.000 м стипл, али је
овог пута трећи. На Кросу
Балкана у Скопљу 1969. у
трци на 10 км био је сед-
ми. Учествовао је на су-
сретима репрезентација у
Цељу, Трзецу (Чехосло-
вачка), Сарајеву, и увек
био међу најбољима. На
Првенству Европе за же-
лезничке клубове у Ле-
њинграду 1966. осваја пр- Слободан Митић
во место у трци на 5.000 м и друго место у трци
на 3.000 м стипл. На појединачним првенстви-
ма Југославије остварио је следеће успехе: тре-
ће место у трци на 3.000 м стипл у Београду
1965, друго место у трци на 1.500 м и треће у
трци на 5.000 м у Осијеку 1967; у Цељу 1968.
осваја титулу првака државе у дисциплини
3.000 м стипл и треће место у трци на 1500 м.
На Крос првенству Југославије у Загребу 1967.
био је трећи у трци на 8.000 м. На финалу Купа
Југославије 1967. освојио је трећа места у трка-
ма на 1.500 м и 5.000 м, док је на Купу Југосла-
вије у Осијеку 1968. био други у трци на 3000 м
стипл. За спортисту године града Ниша изабран
је 1967. Још увек је клупски рекордер на 1.500
м, 3.000 м, 5.000 м, 10.000 м и 3.000 м стипл.
Резултат на 3.000 м стипл био је довољан за
одлазак у Мексико на Олимпијске игре 1968,
али га је повреда ахилове тетиве удаљила од ОИ
и активног бављења атлетиком. Тренерским по-
зивом почео је да се бави 1973. као први профе-
сионални тренер, и у АК Железничар остао до
1993, када одлази у Немачку. (В. Г.)
Слободан Митић (први здесна) у вођству испред Данета
Корице.
МИТИЋ (Данко) ТАТЈАНА. Атлетичар-
ка. (Ниш, 19. август 1983 – ). Основну и средњу
школу завршила је у Нишу. Члан је АК Желез-
ничар (в.) од 1997. Била је члан јуниорске

репрезентације Србије, а у сениорској репре-
зентацији Србије наступала је од 2005. до 2012.
Освојила је више титула првака државе у обе
категорије. Оборила је државни рекорд у сед-
мобоју за млађе јуниорке. Два пута је била ви-
цешампион Балкана у дворани (Атина, 2007. и
2008.), три пута вицешам-
пион Балкана на 100 м
(Софија 2007, Касторија,
2008 и Ескишехир, 2011).
На Универзијади у Бео-
граду 2009. заузела је де-
вето место на 100 м. Учес-
твовала је на Купу Европе
у Милану 2007. године
(100 м и у штафети 4 х 100
м), Отвореном првенству
Бугарске у дворани (Софи- Татјана Митић
ја, 2008, прво место на 100 м), Екипном првен-
ству Европе – I лига (Берген, 2009, учешће на
100 и 200 м и у штафети 4 х 100 м), Светском
првенству у дворани (Доха, Катар, 2010, 60 м),
Отвореном првенству Мађарске у дворани (Бу-
димпешта, 2010, прво место на 60 м) и Европ-
ском шампионату у дворани (Париз, 2011, 60
м). Наступала је на међународним атлетским
митинзима у Братислави 2010 (дворана, прво
место на 60 м), Бечу 2010 (дворана, прво место
на 60 м ), Линцу 2010 (дворана, друго место на
60 м) и Љубљани (прво место на 100 м). На ку-
повима државе забележила је следеће резулта-
те: Ниш, 2005, прво место у штафети 4 х 100 м;
Нови Сад, 2007, прво место на 100 м, прво
место на 200 м, треће место штафета 4 х 100 м;
Сремска Митровица, 2009, прво место на 100 и
200 м; Сремска Митровица, 2010, прво место на
100 м; Сремска Митровица, 2012, прво место на
100 и 200 м. На Појединачном првенству држа-
ве за млађе сениорке у Крагујевцу 2005. осваја
друго место на 100 м. Учествовала је на Поје-
диначном првенству државе за сениорке у Но-
вом Саду 2006 (друго место на 100 и треће
На митингу у Љубљани, 29. август 2010. Прво место – Тања
Митић, друго – Мерилин Оти и треће – Анома Соори.
- 223 -
М
на 200 м), Новом Саду 2007 (прво место на 100
м и у штафети 4 х 100 м), Новом Саду 2008
(прво место на 100 м и друго место на 200 м),
Сремској Митровици 2009 (друго место на 100
м), Сремској Митровици, 2010 (друго место на
100 м и у штафети 4 х 100 м, прво место на 200
м), Крагујевцу 2011 (прво место на 100 и 200 м)
и Новом Саду 2012 (прво место на 100 и 200 м).
(В. Г.)
МИТОШЕВИЋ, ДУШАН. Фудбалер,
фудбалски тренер. (Житиште код Зрењанина,
17. децембар 1949 – ).
Фудбалску каријеру запо-
чео је у ФК Млади радник
(Пожаревац), наступао је
затим за ФК Смедерево, а
онда је 11. јула 1975. пре-
шао у Ниш и потписао
професионални уговор са
ФК Раднички (в.). Дрес
тима са Чаира носио је у
два маха (1975–1981. и
1982–1983), при чему је Душан Митошевић
одиграо укупно 199 утакмица. Најбољи је клуп-
ски стрелац, са 76 голова. У међувремену играо
је за француски Ним (1981–1982), а играчку
каријеру завршио је 1984. у Ираклису из Солу-
на. Боје Радничког у Купу УЕФА бранио је у
његовом првом наступу на европској сцени.
По завршетку фудбалске каријере опреде-
лио се за тренерски посао, у чему је такође био
веома успешан. Од наших клубова тренирао је
ИМ Раковицу, Смедерево, Јастребац (Ниш)
(в.), Земун и Рад. Посебно вредну тренерску
каријеру остварио је на Кипру, где је тренирао
чак девет клубова, а импресивне резултате
постигао је са Анартозисом, са којим је освојио
четири шампионске титуле, три супер купа и
куп. (Д. М.)
МИТРОВИЋ (Живослав) АНАМАРИА.
Каратисткиња, тренер каратеа. (Ниш, 14. сеп-
тембар 1989 – ). Основну школу Моша Пијаде и
Средњу медицинску школу завршила у Нишу.
Студент је четврте године фармације на Меди-
цинском факултету у Нишу.
Каратеом почела да се бави 1995, са шест
година, у клубу Шотокан код тренера Драгана
Младеновића. У клубу је провела тринаест го-
дина и у том периоду постизала изузетне резул-
тате. Први велики успех постиже са седам го-
дина, када осваја првенство државе у својој ка-
тегорији. Прву медаљу осваја на квалификаци-
оном турниру у Кладову 1996 – треће место у
категорији ката, узраст осам година девојчице.
Исте године осваја првенство државе, и ту тра-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Анамариа Митровић
дицију наставља наредних десетак година.
Освајач је медаља у Лиги шампиона и у катама
и у борбама. Са осам година, на интернацио-
налном купу у част принцезе Јелисавете Кара-
ђорђевић, осваја треће место у катама у катего-
рији 8–11 година. Најмлађи је кандидат на по-
лагању за мајсторска звања 1997. Године 2006.
полаже за Нидан (2. дан), 2009. за Сандан (3.
дан), а исте године полаже и за звање судије.
Члан репрезентације постаје у млађим ка-
тегоријама, а од 2004. је стандардни члан јуни-
орско-сениорске репрезентације. У саставу
репрезентације такође остварује бројне одличне
резултате: на ЈКА европском првенству 2005. у
Београду у категорији кадета осваја прва места
екипно у катама и борбама и друга места поје-
диначно у катама и борбама. На ЈКА ЕП у
Литванији 2007. у категорији јуниора и сениора
осваја прво место у катама екипно, треће место
у борбама екипно и треће место у катама поје-
диначно. На ЈКА ЕП за децу у Словенији 2007.
осваја прво место у катама екипно и друго
место у борбама екипно у категорији кадета. На
ЕСКА првенству у Пољској 2007. осваја треће
место у борбама екипно у категорији кадета. На
ЈКА ЕП у Србији 2008. у категорији јуниора
осваја друго место у катама екипно и треће ме-
- 224 -
сто у борбама појединачно. На ЈКА ЕП у Хо-
ландији 2009. у категорији јуниора осваја друго
место у борбама екипно и треће место у катама
екипно. На ЕСКА првенству 2009. осваја треће
место у борбама екипно у категорији јуниора.
Од 2010. прелази у сениорску категорију, и као
сениор осваја: на ЈКА ЕП у Немачкој 2010. дру-
га места у катама и борбама екипно; на ЈКА ЕП
у Енглеској 2011. треће место у борбама екип-
но; на ЕСКА ЕП у Пољској 2011. треће место у
борбама; на ЈКА ЕП у Чешкој 2012. прво место
у борбама екипно; на ЕСКА ЕП у Србији 2012.
друго место у борбама екипно; на Интернацио-
налном купу шампиона у Русији 2012. треће
место у борбама екипно; на ЈКА ЕП у Немачкој
2013. прво место у катама екипно.
Од 2008. ради као тренер у својој школи
каратеа. Са својим такмичарима постиже
успешне резултате на турнирима у држави. Го-
дине 2012. њене такмичарке освајају три брон-
зане медаље на ЕП, а 2014. још једно треће
место на ЕП у категорији кадеткиња и јуниор-
ки. (А. Б. Ф.)
МИТРОВИЋ (Светозар) ВОЈКАН. Спорт-
ски радник. (Ниш, 10. септембар 1950 – ).
Дипломирани правник. Обављао послове град-
ског јавног правобраниоца, адвоката, судије и
председника Трговинског суда у Нишу.
Један од оснивача и
први председник Клуба за
пливање, ватерполо, син-
хроно пливање и скокове у
воду Ниш (1991). Од 1996,
када је Клуб подељен на
клубове за пливање, син-
хроно пливање и ватерпо-
ло, био је председник Ва-
терполо клуба Ниш (в.), а
истовремено и члан Скуп-
штине Ватерполо савеза Војкан Митровић
Србије. У периоду 1997–2000. био је председ-
ник Спортског савеза Ниша (в.)
За свој спортски рад добио је награде Ва-
терполо савеза Србије (1994) и Савеза за син-
хроно и уметничко пливање Србије, а Секција
спортских новинара Ниша (в.) прогласила га је
1996. спортским менаџером године.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
МИТРОВИЋ, ДАНИЈЕЛА. В. Станоје-
вић, Данијела.
МИТРОВИЋ (Зоран) МИОДРАГ. Џуди-
ста, тренер џудоа, савезни џудо судија, спорт-
ски радник, професор физичког васпитања.

(Ниш, 11. април 1973 – ). Професор физичког
васпитања у ТШ 15. мај у Прокупљу и ТШ 12.
фебруар у Нишу. Мајстор џудоа 2. дан. Као
такмичар ЏК Ниш (в.) два пута пионирски
шампион Србије и освајач бронзане медаље на
последњем екипном купу
СФРЈ за јуниоре (1982–
1992). Тренер млађих кате-
горија у ЏК Ниш од 1993.
до 2005. Оснивач (2006) и
тренер ЏК Топличанин
(Прокупље), са којим је
постигао значајне успехе:
на Првенству Србије 2011.
пионири су освојили друго
место појединачно, а пио-
нирке треће; у току 2012. Миодраг Митровић
такмичари клуба освојили су 129 медаља и че-
тири пехара. Организовао шест међународних
турнира у Прокупљу у периоду 2006–2012, од
којих је најмасовнији, из 2010. године, окупио
учеснике из преко десет земаља. Поседује зва-
ње савезног џудо судије. Приликом поплава
2014. сакупио помоћ за ЏК Раднички из Обре-
новца у спортској опреми у висини 1500 евра.
(Н. С.)
МИХАИЛОВИЋ (Зоран) ЂОРЂЕ. Спорт-
ски лекар, спортски радник. (Загреб, 11. мај
1950 – ). Син доктора Зорана Михаиловића (в.)
и унук доктора Ђорђа Михаиловића (в.), углед-
них лекара, спортиста и спортских радника
Ниша. Наставио је поро-
дичну традицију не само
као лекар већ и као спорт-
ски радник. Као дечак ба-
вио се скијањем, где је
постизао одличне резулта-
те. Са десет година осво-
јио је Копаонички куп за
јуниоре, такмичећи се за
Скијашки клуб Пирот.
Такође, био је и првак ју-
гоисточне Србије у истој Ђорђе Михаиловић
конкуренцији. Поред бављења скијањем,
успешно је тренирао фудбал у млађим катего-
ријама нишког Радничког (в.). Због повреда
престао је активно да се бави спортом, али је у
наредним годинама као спортски радник и ле-
кар и даље био присутан у нишком спорту.
У складу са породичном традицијом иза-
брао је медицину за свој животни позив.
Дипломирао је на Медицинском факултету у
Нишу и један је од најцењенијих физијатара у
граду. Био је клупски лекар у Рукометном клу-
бу Железничар из Ниша (в.), где је, попут свога
оца, радио волонтерски. Рукометаше популар-
- 225 -
М
ног нишког Железничара пратио је на свим
гостовањима у земљи и иностранству. У крат-
ком временском периоду био је и председник
Спортског савеза инвалида Ниша (в.).
До 1992. радио је у Ортопедском заводу
Рудо, а након тога отвара приватну ординацију.
Велики број спортиста из Ниша, али и из чита-
ве Србије, посећивао је доктора Михаиловића,
који их је, поред лечења, снабдевао и адекват-
ним ортопедским помагалима.
Синови доктора Ђорђа Михаиловића Мла-
ђег, по угледу на своје претке, такође су лекари
и спортисти. Зоран Млађи (в.) и Милан Михаи-
ловић (в.) активно су се бавили тенисом и обо-
јица су завршили Медицински факултет. (Н. Нш.)
МИХАИЛОВИЋ (Никола) ЂОРЂЕ ЂО-
КА. Лекар Соколског друштва Ниш. (Ниш, 25.
мај 1892 – Ниш, децембар 1974). По завршетку
основне школе и Прве нишке гимназије одлази
у Беч на студије медицине. По избијању Првог
балканског рата 1912. прекида студије, враћа се
у Србију и пријављује се у добровољце. Распо-
ређен је за лекарског помоћника у Моравској
сталној војној болници у Нишу. И за време
Првог светског рата под униформом је у војном
санитету, учествује у повлачењу преко Албани-
је, пребацује се са војском на Крф, а затим бива
пребачен у Алжир. Након завршетка Првог
светског рата враћа се у Беч, где завршава сту-
дије медицине и специјализације из педијатрије
и анестезиологије. Након тога, године 1923. др
Ђорђе Михаиловић жени се Београђанком Ма-
ријом Стојковић и у браку са њом добија троји-
цу синова: Драгослава, Бошка и Зорана.
За лекара Соколског друштва Ниш (в.) и-
забран је 1927. У соколском друштву ширио је
идеју здравог начина живота и врло често
држао предавања из хигијене. Био је редовни
учесник соколских ђурђевданских уранака као
и одлазака по бадњак у околину Ниша.
Био је лекар и санитетски референт и у
Нишкој бањи. Ка резервни санитетски официр
избегао је заробљавање у краткотрајном
Априлском рату и окупацију у Другом свет-
ском рату провео као лекар у Нишу са приват-
ном лекарском праксом. После рата био је сре-
ски лекар у Блацу, где је на тој дужности про-
вео скоро десет година. За свој пожртвован рад
у струци одликован је орденом Југословенске
круне 4. реда и Орденом Карађорђеве звезде.
Носилац је и Албанске споменице.
Син др Ђоке Михаиловића, лекар Зоран
Михаиловић, био је први специјалиста ортопе-
дије у Нишу са звањем лекара спортске меди-
цине добијеним на Балканском конгресу спорт
ске медицине у Атини. Унук др Ђорђа, такође
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

лекар, Ђорђе млађи, успешно се такмичио у шеснаест година. Учествовао је на бројним

скијању, а био је и клупски лекар РК Железни-
чар Ниш (в.). Праунук др Ђорђа Михаиловића,
такође лекар, Зоран Михаиловић, успешно се
бави тенисом, као и његов рођени брат Милан
Михаиловић.
Лит.: Звездан М. Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920-1941, Ниш, 2011, стр. 296–299. (Б. Т.)
МИХАИЛОВИЋ (Ђорђе) ЗОРАН. Спорт-
ски лекар, спортски радник. (Ниш, 30. април
1926 – 23. март 1990). Син лекара Ђорђа Миха-
иловића (в.), члана Соколског друштва Ниш
(в.), и друга генерација лекара ове изузетне
нишке породице. Наставио је очевим стопама и
завршио Медицински факултет у Загребу. На-
кон студирања враћа се у Ниш, где креће са ра-
дом на ортопедској клиници. У периоду од
1968. до 1972. заједно са породицом борави у
Алжиру, где га је послала југословенска влада,
и где ради као лекар. Интересантно је напоме-
нути да је и његов отац Ђорђе током Првог
светског рата такође боравио у овој северноа-
фричкој држави, где је лечио српске војнике.
Након повратка у Ниш, доктор Зоран Михаило-
вић запошљава се у Војној болници у Нишу у
којој ће дочекати пензију.
У историји Ниша и нишког спорта остаће
упамћен као први лекар спортске медицине. На
Балканском конгресу спортске медицине у А-
тини добио је сертификат којим му је признато
то звање. У нишком спорту оставио је дубок
траг као спортски лекар и спортски радник.
Остао је упамћен као врстан стручњак, који је
оперисао велики број спортиста, како из Ниша,
тако и из целе тадашње Југославије.
Поред тога што је кроз своју професију био
укључен у нишки спорт, оставио је велики траг
и у нишким клубовима, где је био члан руко-
водства и клупски лекар. Био је клупски лекар у
Бициклистичком и Рукометном клубу Железни-
чар (в.) и Боксерском клубу Раднички у Нишу
(в.). Тај посао радио је искључиво волонтерски.
Био је и члан СОФК Ниш (в.).
Син и ћерка Ђорђа Михаиловића настави-
ли су породичну традицију и постали лекари.
Син Ђорђе Михаиловић Млађи (в.) познати је
нишки физијатар. (Н. Нш.)
турнирима у земљи и иностранству где је беле-
жио изузетне резултате. Најчувенији турнир на
којем је учествовао јесте Оранж бол на Флори-
ди (САД). Интересантно је рећи да је као јуни-
ор успео да освоји АТП бодове и уђе на листу
Светске тениске организације (1288. место).
Због великог потенцијала који је поседовао,
најпознатија светска компанија за производњу
спортске опреме, амерички Најк, одлучила је
да га спонзорише. Зоран Михаиловић млађи и
Александар Раковић (в.) били су једини спорти-
сти из Ниша који су имали част да буду заш-
титна лица ове компаније.
Упркос успесима и великом потенцијалу
није успео да настави даље такмичење у тени-
су. Ратно окружење и тешка финансијска ситу-
ација довели су до тога да је овај млади спорти-
ста био принуђен да са свега седамнаест година
заврши каријеру. Након завршетка каријере
посветио се школи. По угледу на свога прадеду,
деду и оца завршио је Медицински факултет.
Ради као лекар у Немачкој, где рекреативно
наступа за локални тениски клуб. (Е. Ц., Н. Нш.)
МИХАИЛОВИЋ (Милета) ЉУБОМИР.
Фудбалер, фудбалски судија, спортски радник.
(Ниш, 8. фебруар 1907 – Ниш, 13. март 1982).
Трговачку школу завршио је у Бечкереку (да-
нашњи Зрењанин). Оснивач је и дугогодишњи
директор трговинског предузећа Нишава (кас-
није Руднап).
У младости се бавио бициклизмом и фуд-
балом. Био је међу првим фудбалерима који су

МИХАИЛОВИЋ (Ђорђе) ЗОРАН. Тени-

сер. (Ниш, 26. октобар 1980 – ). Са својим бра-
том Миланом Михаиловићем (в.) четврта гене-
рација лекара и спортиста нишке породице
Михаиловић. Током своје краткотрајне карије-
ре био је члан Тениског клуба Раднички из Ни-
ша (в.). Био је првак државе у конкуренцији до Љубомир Михаиловић (у средини) судио је ауторитетом.

- 226 -

заиграли за НСК Победа Ниш (в.). Пре Другог
светског рата годинама је био члан Управног
одбора Нишког лоптачког подсавеза (в.). У том
периоду једна од најзначајнијих функција било
му је место капитена подсавеза за репрезента-
цију НЛП. Као активни фудбалски судија у
секцији је Збора ногометних судија која је де-
ловала у оквиру НЛП. Ценили су га и уважава-
ли и играчи и публика, јер је својим ауторите-
том то и наметао на терену.
После Другог светског рата годинама је
био члан Управног одбора Општинског савеза
спортова и Извршног одбора СОФК Општине
Ниш (в.) непрекидно од 1958. до 1966. Године
1946. био је председник Стручне комисије
Окружног фискултурног одбора. Последњих
година живота радио је у управи ФК Слога (да-
нашњи ФК Цар Константин) (в.). (А. Б. Ф.)
МИХАИЛОВИЋ (Ђорђе) МИЛАН. Те-
нисер, тениски тренер. (Ниш, 15. јун 1985 – ).
Један од чланова познате нишке спортске по-
родице Михаиловић, син
Ђорђа млађег (в.), унук
Зорана (в.) и праунук Ђор-
ђа Михаиловића (в.). Као
и његов старији брат Зо-
ран (в.) био је један од ве-
ликих тениских талената
Ниша и Србије. Са шест
година постао је члан Те-
ниског клуба Раднички
(в.), а са четрнаест постаје
члан екипе старијих пио- Милан Михаиловић
нира нишког клуба која је освојила титулу
шампиона СР Југославије и изборила пласман у
полуфинале Купа шампиона Европе до четрна-
ест година. Са шеснаест година био је дворан-
ски првак државе, други на ЕТА листи за млађе
кадете, а у дублу са Новаком Ђоковићем осво-
јио је ЕТА мастерс за овај узраст. Са осамнаест
година освојио је друго место на јуниорском
првенству државе, изгубивши од Ђоковића.
Изборио је и пласман на АТП професионалну
ранг-листу (1303. место). За време школовања у
САД (Остин универзитет Тексас) био је капи-
тен тениске екипе са којом је постигао највећи
успех у историји – друго место на Свеамерич-
ким колеџ играма 2004.
Милан Михаиловић је, у складу са тради-
цијом своје породице, на Универзитету Тексас
завршио кинезиологију примењену у спорту.
Након завршетка студија започиње тренерску
каријеру. Најпре годину дана ради као тениски
тренер у Милвокију. Враћа се у Ниш 2011. и
постаје тренер у Тениској академији Живковић
(в.). Због добрих резултата и изванредних ка-
- 227 -
М
рактеристика добио је позив да ради у академи-
ји прослављеног тенисера Џона Мекинроа у
Њујорку. Тамо проводи годину дана и поново
се враћа у Ниш, на своје старо радно место у
ТАЖ-у.
Извор: Лична архива породице Михаиловић. (Е. Ц., Н. Нш.)
МИХАЈЛОВИЋ (Миодраг) ДРАГОЉУБ.
Шахиста, шаховски судија, шаховски радник.
(Битољ, 16. август 1932 – ).
Завршио је Прву мушку
реалну гимназију и Вишу
педагошку школу (група
Географија и историја) у
Нишу. По завршетку шко-
ловања радио је пет месе-
ци у Комуналној банци
Ниш (1957), затим три го-
дине у ОШ 29. новембар у
Чокоту код Ниша, да би
након тога пуне 32 године Драгољуб Михајловић
провео на радном месту васпитача у Пионир-
ском дому Станко Пауновић Ниш.
Троструки првак Ниша у шаху (1954, 1955.
и 1959) и једном првак клуба. Седми у ужој
Србији (Краљево, 1955). Одиграо преко 350
међуградских и лигашких мечева за нишке
клубове (Трговачки, Железничар, МИН и Сту-
дент). Секретар ШК Железничар петнаест го-
дина, секретар Општинског и Среског шахов-
ског савеза Ниш и један од најмлађих чланова
Пленума (касније Председништва) Шаховског
савеза Србије. Ремизирао против велемајстора
Т. Петросјана на симултанци у Бањалуци 1956.
Пропагирао шах дуги низ година као допи-
сник Народних новина, Радио Ниша и Политике.
Од 1960. до 1992. водио Шаховску школу
при Пионирском дому у Нишу (в.) као васпи-
тач-сарадник, претходно положивши испит за
шаховског инструктора. Инспиратор, оснивач и
организатор Првог појединачног првенства
Србије (Ниш, 1961), Првог појединачног пио-
нирског шампионата Југославије (Нишка Бања,
1963) и Првог екипног првенства основних
школа Србије (Ниш, 1962).
Испит за клупског шаховског судију поло-
жио је у Нишу 1963, за републичког у Београду
1966, за савезног 1971. у Врњачкој Бањи, а зва-
ње интернационалног судије (првог у историји
нишког шаха) добио је на конгресу ФИДЕ у
Сан Хуану, Порторико, 1979. Судио је на пет
такмичења ФИДЕ: Олимпијада у Скопљу 1972,
Солуну 1984. и Новом Саду 1990, Зонски тур-
нир за женско првенство света у Ћуприји, меч
кандидаткиња за првенство света Н. Јоселијани
(СССР) – Ж. Вереци (Мађарска) у Доњем Ми-
лановцу, а од домаћих: четири пионирска шам-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

пионата Југославије (у Нишкој Бањи, на Крку, Палилулац. Био је делегат у градској зони, Срп-
у Пироту и Обреновцу), Женски шампионат ској лиги, секретар ФК Палилулац. Године
Југославије у Аранђеловцу, седам међународ- 1981. Међуопштински фудбалски савез Ниша
них велемајсторских турнира у Нишу (на јед- прогласио га је заслужним фудбалским радни-
ном од њих играо шампион Совјетског Савеза, ком са правом доживотног бесплатног посећи-
велемајстор Е. Гелер) и на много мањих турни- вања свих фудбалских утакмица и приредби на
ра и мечева републичког ранга. Био је члан ко- територији МФС Ниша. Председник је Комиси-
мисије за полагање испита за шаховске судије у је за регистрацију играча Фудбалског савеза
Аранђеловцу, Прибоју на Лиму, Предејану. Ниша (в.) и члан управе ФК Палилулац Ниш.
Превео је дванаест шаховских књига са Бата Ивча Чекрк, како је данас познат међу
руског језика, међу којима су и два капитална нишким фудбалерима и фудбалским спортским
дела светске шаховске литературе: Мој систем радницима, цео живот посветио је фудбалу кроз
и пракси велемајстора Арона Нимцовића и Ме- разна ангажовања у многобројним клубовима (а
ђународни турнири у Њујорку 1924. и 1927. г. највише у ФК Палилулац) и Фудбалском савезу
Александра Аљехина, бившег светског првака. Ниша. Био је и остао пријатељ свих нишких
Написао је четири хронике: Нишки шаховски фудбалских клубова.
клуб 1944–1969. г. и три тома Деценије пионир- Извори: Разговор са Иваном Михајловићем 12. септембра
ског шаха у Нишу 1960–1990. г. Многе од пре- 2014. у Нишу, водио и прибележио Бранислав Тикић; Чланска
карта МФС Ниша бр. 102 на име И. Михајловића из 1981. (Б. Т.)
ведених књига издавао је о свом трошку, што је
својеврстан подвиг.
Носилац је републичке награде Шаховски МИХАЈЛОВИЋ (Миломир) ЛИДИЈА.
информатор, златне значке Шаховског савеза Стрелац, тренер стрељаштва. (Ниш, 23. септем-
Србије, плакете Шаховског савеза Југославије, бар 1968 – ). ОШ Вук Караџић и средњу
Октобарске награде СОФК Ниша 1972. и мно- електротехничку школу завршила у Нишу.
гих других признања. Стрељачким спортом бави се од 1979. Стан-
Има титулу мајсторског кандидата. (Н. Ж.) дардни репрезентативац Југославије од 1988.
Заслужни спортиста Југославије, рекордер Ју-
МИХАЈЛОВИЋ (Драгомир) ИВАН ЧЕ- гославије у гађању из ваздушне пушке, освајач
КРК. Фудбалер, фудбалски тренер, спортски
радник. (Ниш, 19. јул 1932 – ). Завршио ОШ
Свети Сава (данас Учитељ Таса) и метало-
стругарски занат, стекавши
стручно звање ВКВ мај-
стора. Цео свој радни век
провео је у Фабрици пум-
пи Јастребац у Нишу.
Играчки стаж започео
са 16–17 година у тадаш-
њем ФК Будућност у Ни-
шу, који касније прераста
у ФК Трговачки Ниш. У то
доба играо је и за ново-
формирани ФК Палилулац Иван Михајловић
у Нишу (в.). По заснивању радног односа у
Фабрици пумпи Јастребац, услед притисака
руководства, али и обећаних привилегија, пре-
лази да игра и за истоимени фудбалски тим (в.).
При крају играчког стажа у Јастрепцу враћа се
да игра за најдражи му клуб Палилулац, у коме
су му претходно већ играла старија рођена бра-
ћа Душан – Душко и Момчило Моми Михајло-
вић Чекрци. Фудбал успешно игра до своје 36.
године, када завршава играчку каријеру.
Након завршетка играчке каријере, завр-
шава тренерску школу и почиње да се бави
тренерским послом. Као тренер, тренирао је ФК
Јастребац, ФК Медошевац, ФК Габровац и ФК Лидија Михајловић

- 228 -

многобројних европских, светских и балкан-
ских медаља.
Стрељаштвом почела да се бави у Стре-
љачком клубу Ниш 1881 (в.) под руководством
тренера Зорана Стојиљковића (в.). Такмичи се у
дисциплинама: малокалибарска пушка тростав
на 50 м, малокалибарска пушка 60 м лежећи
став и ваздушна пушка на 10 м.
Лидијину дугу и успешну каријеру обеле-
жили су многобројни успеси, од којих се посе-
бно издвајају: сребрна медаља на Светском ку-
пу у Сијудад Мексику 1991. у гађању из ваз-
душне пушке и „упуцана“ квота за Олимпијске
игре у Барселони; пето место на Првенству све-
та у Ставангеру 1991. у гађању из ваздушне
пушке; две сребрне медаље на Светском купу у
Милану 1992. у гађању из ваздушне и малока-
либарске пушке; учешће на Олимпијским
играма у Барселони 1992, 13. место у гађању из
ваздушне и 17. место у гађању из малокалибар-
ске пушке; сребрна медаља на Првенству Евро-
пе у Стразбуру 1994. у гађању из ваздушне
пушке; бронзана медаља на Првенству Европе
у Будимпешти 1996. у гађању из ваздушне
пушке; осамнаест освојених првенстава државе
(СФРЈ, СРЈ, СЦГ, Србија) у гађању из ваздушне
и малокалибарске пушке (1991–2008); прво
место на Интернационалном првенству Мађар-
ске 1994. са новим југословенским рекордом –
399 кругова, који је раван светском рекорду у
гађању из ваздушне пушке; дванаест балкан-
ских медаља; златна медаља на Светском купу
у Бангкоку 2007. у гађању из МК пушке спорт 3
х 20 метака; сребрна медаља у финалу Светског
купа у Бангкоку 2007. у гађању из МК пушке
спорт 3 х 20 метака; државни рекорд у дисци-
плини ваздушна пушка – 400 кругова, остварен
на међународном такмичењу у Загребу 2007;
сребрна медаља на Светском купу у Рио де Жа-
неиру 2008; државни рекорд у дисциплини МК
пушка спорт 3 х 20 метака – 587 кругова,
остварен на Светском купу у Минхену 2008;
учешће на Олимпијским играма у Пекингу 2008
– финалиста, седмо место у дисциплини МК
пушка спорт 3 х 20 метака; прво место на свет-
ској ранг-листи 2008; до 2010. у првих осам
такмичара Светске стрељачке федерације; сре-
брна медаља на Светском купу у Милану 2009,
МК пушка спорт 3 х 20 метака; освајач Кри-
сталног глобуса у Кини – пласман у десет нај-
бољих стрелаца у финалу Светског купа 2009, и
два мала Кристална глобуса на финалима купо-
ва у Бангкоку и Минхену; на Првенству света
2010. треће место екипно, бронзана медаља у
дисциплини малокалибарска пушка 3 х 20 ме-
така; друго место на државном првенству 2011.
у ваздушној пушци појединачно.
- 229 -
М
Због својих изузетних резултата добитник
је бројних награда. Титулу Спортиста града
Ниша (в.) у избору Секције спортских новинара
(в.) понела је 1991, 2001, и пет пута узастопце
од 2006. до 2010. Године 1992. добила је Окто-
барску спортску награду Ослобођење града
Ниша (в.). Носилац је националног признања за
изузетне резултате у спорту. По освојеним ме-
даљама и признањима спада у сам врх нишког
спорта.
Од 1993. ради као тренер за млађе катего-
рије. Године 2010. због болести прекида актив-
ну спортску каријеру, престаје са гађањем и
повлачи се из репрезентације. Тренутно је
посвећена тренерском послу и, према потреби,
раду у репрезентацији. Њена два такмичара из
Стрељачког клуба Ниш 1881 учествовали су на
Светском првенству у Гранади 2014, где Ката-
рина Бисерчић осваја бронзану медаљу екипно
у гађању ваздушном пушком. (А. Б. Ф.)
МИХАЈЛОВИЋ (Саша) МИХАЈЛО. Џу-
диста. (Ниш, 19. мај 1994 – ). Завршио ОШ
Бранко Миљковић и Гим-
назију Светозар Марко-
вић. Студент Електроте-
хничког факултета у Ни-
шу од 2014.
Спортску каријеру
започео је освајањем ме-
даља и титулама првака
државе у млађим узрасним
категоријама у периоду
2004–2008. Кадетски је
првак Србије и освајач Михајло Михајловић
медаља на јуниорским првенствима државе и
првенствима за млађе сениоре од 2009. до 2014.
Освајач је медаље на Првенству Балкана за ка-
дете 2011, а у саставу репрезентације учесник
јуниорских првенстава Балкана и првенстава
Европе 2011. у Прагу и 2014. у Букурешту. У
2014. години носилац медаље са сениорског
првенства државе у категорији до 66 кг. Исте
године освојио је прво место на Првенству
Србије у самбоу. У саставу репрезентације уче-
сник је европских купова у Италији, Грчкој,
Румунији, Турској и Аустрији у категорији до
66 кг. Такмичи се у екипи УЏСК Кинезис (в.) у
Џудо суперлиги Србије.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
МИЧИЋ (Јован) ПАВЛЕ ПАКИ. Фудба-
лер. (Ниш, 14. јун 1930 – Кнез Село код Ниша,
28. јул 1998). Своју фудбалску каријеру започео
је као дечак са друговима у крпењачкој екипи
Стрелац, заједно са својим братом близанцем
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Петром (в.). Наставља да-
љи фудбалски развој у ма-
лишанима нишке Победе
(в.) за време окупације.
Непосредно након Другог
светског рата почиње да
игра у ФК Слога (в.). У
сезони 1947/48. прелази у
ФК Раднички Ниш (в.), где
остаје до 1959.
Педесетих година XX
Павле Мичић
века Пеки и Паки чинили
су непревазиђени и недостижни фудбалски
тандем снова. Били су мајстори фудбалске
игре, одушевљавајући публику својом машто-
витом игром на препуним игралиштима широм
Србије. Паки, за разлику од Пекија, није био
техничар тог калибра, али је зато био изузетан
борац, велики фудбалер кога је нишка публика
ценила и поштовала као и његовог брата. Без-
број утакмица решавао је сам, својим головима.
Играо је за Раднички преко разних рангова
такмичења, од Четврте зоне и Друге савезне
лиге, до самог уласка ФК Раднички у Прву са-
везну лигу. Због сметњи са видом био је прину-
ђен да прекине своју блиставу фудбалску кари-
јеру. (А. Б. Ф.)
Петар и Павле Мичић са Браниславом Чичевићем (у средини).
МИЧИЋ (Јован) ПЕТАР ПЕКИ. Фудба-
лер. (Ниш 14. јун 1930 – Кнез Село код Ниша,
18. јануар 2008). Основну школу, Другу мушку
гимназију и Средњу економску школу завршио
- 230 -
је у Нишу. Почеци легендарног фудбалера Ни-
ша везани су за најраније детињство, када са
својим братом близанцем Павлом (в.) и друго-
вима из Улице Станка Власотинчанина прави
прве фудбалске кораке и игра у уличној крпе-
њачкој екипи Стрелац. Након тога почиње да
игра у малишанима НСК Победа (в.) током о-
купације, а после Другог светског рата насту-
пао је у фудбалским клубовима Слога (в.), Рад-
нички (в.) и Железничар (в.). Најдубљи траг
оставио је у нишком Радничком, за који је
наступао од сезоне 1947/48. до 1961.
Пеки постаје првотимац ФК Раднички у
седамнестој години. За први тим одиграо је око
650 утакмица, а паузирао је само док је био на
радној акцији Шамац – Сарајево и, касније,
током одслужења војног рока. Последњу сезону
у својој каријери, 1961/62, провео је у Фуд-
балском клубу Железничар.
Вредан, пожртвован, продоран, за против-
нике је представљао најопаснијег играча. Ни-
ског раста, али снажан и
стабилан, префињени те-
хничар, одушевљавао је
како нишку тако и про-
тивничку публику широм
тадашње Југославије. Био
је ћудљив играч и од ње-
говог расположења често
је зависио крајњи резул-
тат, јер је знао да сам до-
бије утакмицу. Остао је
упамћен по својим неза- Петар Мичић
боравним и луцидним дриблинзима, продорима
по левој страни, одличним центаршутевима и
још бољим извођењем слободних удараца. О
његовој маштовитости и головима се и дан-
данас прича међу фудбалским поклоницима из
Ниша и Србије.
Ниједан фудбалер ни пре ни после Петра
Мичића Пекија није достигао његову славу. Од
1947. до 1961, по мишљењу целокупне фуд-
балске јавности Ниша и Србије, био је убедљи-
во најбољи фудбалер Ниша. (А. Б. Ф.)
МЛАДЕНОВИЋ, ДРАГАН МУСА. Ру-
кометаш. (Пирот, 29. март 1956 – ). У родном
Пироту почео је да тренира рукомет тек са
шеснаест година, када је званично и оформље-
на омладинска школа тамошњег клуба. Својим
вансеријским талентом превазишао је средину
и 1978. приступио нишком Железничару. Био је
убојити леви бек, али се на почетку каријере, по
потреби, одлично сналазио и на позицији левог
крила. Био је изразити шутер и стрелац, по пра-
вилу постизао двоцифрени број голова, а поне-
кад и преко двадесет! Са Железничарем је осво-

јио два национална купа (1982. и 1985), да би га
сјајне игре у дресу Железничара уврстиле у
репрезентацију Југославије. На Летњим олим-
пијским играма у Лос Анђелесу освојио је
златну медаљу. Још једно најсјајније одличје,
али са Светског првенства у Швајцарској 1986,
такође се нашло у ризници популарног Мусе.
Железничар је напустио после освајања светске
титуле и каријеру градио у Шпанији и Немач-
кој. (Е. Ц.)
МЛАДЕНОВИЋ, ЈЕЛЕНА. В. Арсовић,
Јелена.
МЛАДЕНОВИЋ, МИЛОШ – МИЋА
МЛИНАР. Рукометни тренер. (Ниш, 29. април
1929 – Ниш, мај 1997). Никада није био озби-
љан такмичар, али је оставио неизбрисив траг
као тренер, поготово са младим селекцијама.
Био је прави ловац на та-
ленте, које је врло често
проналазио на школским
такмичењима. Из његове
школе поникли су велики
играчи, као што су браћа
Бошко и Александар Пре-
левић, Часлав Грубић (в.),
Јосип Петковић, Светозар
Толе Пешић (в.)... Често је
цео тим Железничара (в.)
био састављен од играча Милош Младеновић
које је Милош Младеновић тренирао. У једном
периоду био је и тренер прве екипе Железнича-
ра, али не тако успешан као у раду са младима,
по коме је остао упамћен у нишким рукомет-
ним круговима. (Е. Ц.)
МЛАДЕНОВИЋ (Радољуб) СЛОБОДАН
БИМБА. Рукометаш. (Ниш, 20. фебруар 1975 – ).
Поникао у чувеној руко-
метној школи Железнича-
ра (в.), где је прошао све
селекције, од пионира до
сениора. Играо је на пози-
цији кружног нападача –
пивота. Популарни Бимба
наступао је за све државне
млађе селекције, а освајач
је медаља са јуниорског
првенства Европе и Уни-
верзијаде. За први тим Же- Слободан Младеновић
лезничара први пут је наступио са осамнаест
година и играо до своје тридесете. Допринео је
освајању два национална купа (1997. и 1999) и
вицешампионске титуле 1998, што је најбољи
лигашки пласман Железничара у историји клу-
ба. Каријеру је 2005. наставио у Килкису (Грч-
- 231 -
М
ка), са којим је освојио куп ове земље, потом је
са ПАОК-ом прославио титулу првака, а након
тога носио дрес Аргоса и Едесе. Три године је
биран у идеалан тим грчке лиге. При крају ка-
ријере постао је члан Ловћена са Цетиња и
освојио куп Црне Горе. Са 37 година поново је
обукао дрес матичног клуба и окончао каријеру
у свом Железничару. (Е. Ц.)
МЛАДЕНОВИЋ (Радмило) СРЂАН.
Фудбалер, фудбалски тренер. (Ниш, 25. октобар
1966 – ). У Нишу завршио основну, средњу
машинску и Вишу тренерску школу. У Раднич-
ком (в.) од 1978. прошао све селекције. За ка-
детску репрезентацију Ју-
гославије одиграо шест, а
за омладинску дванаест
утакмица. За први тим
Радничког дебитовао 1984.
против Будућности у Ни-
шу (1:0). Последње две
године у дресу Радничког
носио капитенску траку.
Од 1993. до краја играчке
каријере (2000) играо у
иностранству. Наступао за Срђан Младеновић
Бадахоз из Шпаније (1993–1995), португалску
Мадеиру у два маха (1996–1998. и 1999 – 2000),
а у сезони 1998/99. носио је дрес грчког прво-
лигаша Верије.
Прве две године тренерског рада обављао
је посао помоћног тренера у Радничком, а за-
тим је самостално водио екипе Синђелића (два
пута) (в.), Цара Константина (у време друго-
лигашких дана) (в.), Заплањца, Рудар Алпоса и
Сврљига. Од 2006. до 2010. био је прво спорт-
ски директор Радничког, а затим директор фуд-
балске школе (в.). (Д. М.)
МЛАДОСТ, Културно-уметничко друш-
тво. В. Плес у Нишу (историјат).
МЛАДОСТ, Одбојкашки клуб. В. Одбојка
у Нишу (историјат).
МЛАДОСТ, Рукометни клуб. В. Рукомет
у Нишу (историјат).
МЛАДОСТ (Доње Међурово), Фудбалски
клуб. Клуб из Доњег Међурова, насеља које се
налази седам километара југозападно од центра
Ниша, у долини Јужне Мораве.
Прву праву фудбалску лопту у Доње Ме-
ђурово донели су након Другог светског рата
омладински активисти из села, враћајући се са
радних акција из Београда. Омладинци су про-
нашли и погодан терен за одигравање утакмица
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

на ливади поред железничке пруге Ниш –

Лесковац. Играло се на два гола, који су пра-
вљени од гардеробе игра-
ча. Главни мотив тадашње
генерације, поред забаве и
личног задовољства, био
је прављење правог ри-
валства са фудбалском
екипом из суседног села
Чокота, што им је и успе-
вало кроз каснија такми-
чења. Прва фудбалска
екипа названа је Карирани
из разлога што су играчи
носили шта су имали од Репрезентација Југославије која је учествовала на првом
сопствене одеће, па је цео тим због тога био званичном СП у фудбалу (Монтевидео, Уругвај, 1930).
шарено обучен. На иницијативу овако форми- [А. Б. Ф.]
ране фудбалске екипе, године 1954. дошло је и Фејсбук групе Помоћ угроженим Нишлијама,
до прве званичне регистрације клуба под име- уз подршку нишких општина Медијана и Па-
ном ФК Младост Доње Међурово. Кроз своју лилула, а под покровитељством градоначелни-
шездесетогодишњу историју овај фудбалски ка Ниша и Дома ученика средњих школа. У ти-
клуб увек се такмичио у оквиру нижих лига му филма Монтевидео, Бог те видео! Играли
Фудбалског савеза Ниша. У досадашњем више- су глумци Иван Зекић, Андрија Кузмановић,
децинијском постојању најзначајнији успеси Александар Радојичић, Раде Ћосић, Предраг
клуба били су: пет пута првак у оквиру такми- Васић, Ненад Хераковић и Бојан Кривокапић,
чења Фудбалског подсавеза Ниша, два пута којима су се придружили некадашњи играчи
освајач Купа Фудбалског подсавеза Ниша. Од Црвене звезде Ненад Ковачевић и Бошко Ђу-
најпознатијих играча који су поникли и играли ровски. За тим Ниша, између осталих, наступи-
за ФК Младост, а своју каријеру наставили у ле су некадашње ведете Радничког Пантелић
клубовима виших лига такмичења, издвајамо
Мирољуба Митића Муту, Станимира Ђорђевића
Маца, Стевана Савића Стевицу и Братислава
Рајковића Бакија, који су играли за ФК Слогу
(данашњи ФК Цар Константин) из Ниша; за
ФК Раднички Ниш играли су Хранислав Рајко-
вић Џаја, Братислав Стојановић Бата, Срђан
Костић и Слађан Стојиљковић, који је играо и за
нишки ФК Железничар (в.).
ФК Младост из Доњег Међурова поседо-
вао је и своје терене, и то: поред железничке
станице од 1954. до 1962, поред Јужне Мораве
на месту званом Кошево од 1963. до 1973, по-
ред пруге од 1974. до 1991. и поред Јужне Мо-
раве испод цркве од 1992. до данас. Године
2014. ФК Младост такмичи се у оквиру Друге
фудбалске лиге Ниша. (Г. Р.)

МОНТЕВИДЕО, Хуманитарне утакмице

са екипом филмског серијала. У организацији
Братислава Бате Вучковића (в.), за дан градске
славе Свети цар Константин и царица Јелена
2013. и 2014. одржане су хуманитарне утакми-
це између глумачке екипе филмског серијала
Монтевидео и познатих личности Ниша из све-
та спорта, уметности и културе. Детаљи са утакмице са глумцима филма Монтевидео,
Прва утакмица, под слоганом Будимо сви 2. јун 2013.
сити, одржана је у организацији неформалне Извор: Јужне вести / Марко Стојковић.

- 232 -
 М

Детаљи са утакмице са глумцима филма Монтевидео, стадион Железничара, јун 2014.

Извор: Јужне вести / Вања Кесер.

(в.), Стојиљковић (в.), Ринчић (в.), Банковић
(в.) и Мркић (в.), Славица Марјановић (в.), чу-
вена фудбалерка Машинца и генерални секре-
тар ФС Ниша (в.), Сташа Гејо (в.), европски и
светски првак у алпинизму, карикатуриста
Александар Блатник и други. Прикупљено је
око пет тона хране, која је подељена најсиро-
машнијим грађанима Ниша. На стадиону Же-
лезничара крај пруге (в.) било је присутно пре-
ко 5.000 гледалаца.
После катастрофалних поплава које су за-
десиле Србију 2014. године, организована је
утакмица са истим актерима под слоганом Во-
дом против воде. Прикупљено је преко двана-
ест тона воде и хране и помоћ је упућена угро-
женим становницима Србије, а на стадиону
Железничара крај пруге било је преко 7.000
гледалаца. На терену су се нашле фудбалске
легенде Србије, а међу њима и интернационал-
ци попут Белодедића, Перице Огњеновића,
Драгана Пантелића, Душана Пешића, Бошка
Ђуровског, Зорана Банковића и других, којима
су се придружили нишки уметници, као и
глумци филма Монтевидео, видимо се!. (Б. В.)
МОРАВА, Туристичко-планинарско дру-
штво. В. СУВА ПЛАНИНА, Планинарско дру-
штво.
МОРАВСКА ЛОПТАЧКА ЖУПА. Пре-
теча Нишког лоптачког подсавеза (в.). У оквиру
Београдског лоптачког подсавеза, који је осно-

- 233 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ван 12. марта 1920. као виша спортска заједни-
ца и управа која би вршила непосредан надзор
над развојем фудбала у Београду, Војводини,
ужој, старој и јужној Србији, била је извршена
подела на мање организационе јединице – жу-
пе. Моравска жупа, са седиштем у Нишу, осно-
вана је 1. марта 1922. за клубове са територије
јужне Србије – Алексинца, Ниша, Лесковца и
Врања. Од 1925. седиште Моравске жупе било
је у Лесковцу, да би 1. децембра 1927. било
враћено у Ниш. Године 1928. врањски и леско-
вачки клубови припојени су Скопском лоптач-
ком подсавезу, а 1930. Моравској жупи присту-
пају клубови са територије Крушевца (до тада
Западно-моравска жупа) и клубови Крајинске
жупе (Зајечар, Неготин, Бор, Књажевац). Мо-
равска жупа се гаси 1931. оснивањем Нишког
лоптачког подсавеза.
Лит.: Милорад Сијић, Фудбал у краљевини Југославији,
Крушевац, 2009, стр. 135–143. (М. М.)
МОРАВСКА СОКОЛСКА ЖУПА. В.
Соколство у Нишу (историјат).
МОСТОВАЦ, Спортско друштво. В. ДИ-
НАМО, Фудбалски клуб.
МОТОЦИКЛИЗАМ У НИШУ (истори-
јат). У Нишу је 1929. основан Мотоциклистич-
ки спорт клуб Ниш, али се не зна ко су били
његови оснивачи. Године 1930, приликом све-
чаног отварања хиподрома (в.) – тркалишта
МКЈ Кнез Михаило (в.) у нишком Чаиру, остало
Предратни нишки мотоциклисти у Нишу и Нишкој Бањи. [Ј. И.]
- 234 -
је забележено да је одржана и мотоциклистичка
трка. Након Другог светског рата мотоциклисти
се организују, удружују и региструју као мото-
циклистичка секција при Фискултурном друш-
тву Железничар у Нишу, а марта 1946. Окруж-
ни фискултурни одбор основао је Одбор за мо-
тоциклизам. Први референт мотоциклистичке
секције при ФД Железничар био је Властимир
Петровић, секретар предратног мотоциклисти-
чког клуба. Током 1945. мотоциклисти насту-
пају у оквиру спортских дана на игралишту
Железничара (в.), на Првомајској паради и па-
радама фискултурника. Године 1947. оснива се
Аутомобилско-мотоциклистичко друштво Ниш
на челу са Ратком Богдановићем. Од тада почи-
ње организованије деловање нишких мотоци-
клиста, учествовање на тркама на „страну“, као
и организовање и учествовање на многобројним
градским и друмским брзинским тркама, терен-
ско-оценским вожњама и, касније, мото-кросе-
вима у Нишу и ближој и даљој околини.
Мото-трке. Прва мото-трка у форми про-
мовисања мотоциклизма као спорта одржана је
на Видовдан, 28. јуна 1909. на релацији Ниш –
Београд, а у организацији Првог српског вело-
сипедског друштва. Старт трке био је у Нишу,
са вежбалишта секције нишког Велосипедског
друштва у Београд мали (код Тврђаве), а циљ у
Београду био је на вежбалишту Првог српског
велосипедског друштва у ондашњој Позориш-
ној (данас Француској) улици. Сва четворица
учесника возила су немачке мотоцикле марке
 М

Нишки мотоциклисти на теренско-оценским вожњама. [Ј. И.]

Neckarslum (NSU). Стаза је ишла путем Ниш –
Параћин – Велика Плана – Смедерево – Бео-
град. Такмичар Радован Павловић из Жабара
прешао је стазу у дужини од 288 км за шест
сати и 28 минута и освојио прво место.
Након Другог светског рата прве брзинске
градске мото-трке одржане су у Нишу 4. авгу-
ста 1946, и то у четири категорије. Друге
брзинске уличне мото-трке одржане су 8. сеп-
тембра 1946. Нишки мотоциклисти у послерат-
но време учествују са својим мотоциклима на
тркама у Београду (кружне трке око Калемег-
дана) и по другим местима Србије. Једна од
већих и значајнијих приредби у организацији
АМС Србије и АМД Ниш било је организовање
првенства Народне Републике Србије у ауто-
мото спорту, које је одржано 15. маја 1953. на
нишким улицама. На њему су учествовали нај-
бољи возачи из Србије, али и возачи из Хрват-
ске. Позван је велики број возача, многи се ни-
су одазвали, али је конкуренција ипак била јака.
Мото-трке су се возиле у пет категорија, али
возачи из Ниша ни у једној категорији нису
освојили неко од прва три места. Узроци ова-
квог неуспеха проналазили су се у већ истро-
шеним машинама и старијој генерацији такми-
чара из Ниша.
На првенству НР Србије у Београду 1957. у
трци мопеда прва три места освојила су Ни-
шлије: први је био Зоран Јовановић Муре (в.),

- 235 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

други Предраг Митровић и трећи Јован Стоја-

новић. У трећој групи машина од 250 кубика
друго место припало је Нишлији Предрагу По-
повићу. У четвртој категорији машина до 350
кубика треће место припало је, такође, Предра-
гу Поповићу. У мотоциклистичку репрезента-
цију Србије од нишких мотоциклиста улазили
су Јован Стојадиновић, Предраг Митровић, Зо-
ран Јовановић Муре, Боривоје Петровић Муња,
Стојан Сарић, Јоже Павлин, а често су се так-
мичили и возили као репрезентација Ниша.
У прво време трасе градских брзинских ау-
то-мото трка у Нишу биле су кружне. Старт је
био у Вождовој улици на Синђелићевом тргу,
између парка и Народног позоришта, одакле се
возило Вождовом улицом до центра, где се
скретало у Обреновићеву улицу и возило до
раскрснице Швајцарија, одатле Душановом у-
лицом до Улице браће Тасковић (данас Булевар
др Зорана Ђинђића), одакле се поново скретало
у Вождову улицу и враћало на циљ на Синђе-
лићевом тргу. Каснија, скраћена и „измештена“
кружна траса полазила је из Чаира код ОШ
Ратко Вукићевић, скретала у Душанову улицу,
из Душанове у Пријездину, па поред Саборне
цркве преко Улице Димитрија Димитријевића
(данас Епископска) до Палилулске рампе, о- Скокови у даљ са трамбулине, игралиште Железничара, 1958.
датле кроз Хајдук Вељкову, Томе Роксандића и [Ј. И.]
поново у Улицу војводе Мишића код школе ковић, Лазар Јовановић Муре и Крста Стојано-
Ратко Вукићевић. Чим су градске уличне бр- вић, а појединачни победник био је Брале Ми-
зинске мото-трке пребачене на ову „споредну“ лојковић. Зоран Јовановић Муре, син већ чуве-
трасу, почело је и да замире интересовање гра- ног Лазара Јовановића Мурета, постао је поје-
ђана за њихово праћење, те полако почиње да диначни првак Србије у оценској вожњи 1958. у
одумире и интересовање за њихово организо- Новом Саду, као и освајач првог места у трци
вање и приређивање. са лаким машинама на државном првенству у
Нишки мотоциклисти од 1948. почињу да Београду. И 1960. Велибор Петровић и Предраг
учествују и на теренско-оценским вожњама, Поповић учествују на оценским вожњама и
мада нису имали искуства са овом врстом так- освајају прва места у својим категоријама. Мо-
мичења. Прва нишка екипа која се такмичила у тоциклисти из Ниша чинили су велики део
оценској вожњи била је у саставу Лазар Јовано- репрезентације Србије на Шампионату Југосла-
вић Муре, Брале Милојковић и Божидар Динић, вије, који се 1960. одржавао на теренима у Ма-
на кружној релацији Београд – Ужице – Бео- кедонији.
град. Екипа је возила добро, али, пошто нису Године 1958. одржале су се оценске брзин-
добро познавали пропозиције такмичења и бо- ске вожње са мотоциклистима из Бугарске, али и
довног система, резултат је изостао. На следе- једна до тада невиђена дисциплина у Нишу. На-
ћој оценској вожњи (1949) на релацији Београд име, на стадиону ФК Железничар одржано је
– Крушевац – Косовска Митровица – Пришти- такмичење у скоковима у даљ са трамбулине.
на – Прокупље – Ниш – Зајечар – Пожаревац – Победио је Бугарин Јордан Топлодолски са ско-
Београд екипа у истом саставу освојила је прво ком од 12 м, док је млади Нишлија Зоран Јова-
место. У екипи је био још један возач – Крста новић Муре био други са скоком дужине 10 м.
Стојановић или Света Голубовић. Једна од нај- Значајан је и податак да су се прве спидвеј
тежих оценских вожњи вожена је 1950. у дужи- (speedway) трке у Нишу одржале на Градском
ни од 1.890 км, од Београда преко Новог Сада, стадиону у Чаиру (в.), а учествовали су само
Суботице, Сремске Митровице, Ужица, Приш- такмичари из Аустрије. И друге међународне
тине, Ниша па поново до Београда. И поред фа- спидвеј трке одржане су за Дан републике 1959.
ворита, такмичара из Београда, екипну победу на Градском стадиону у Нишу, али, касније,
однела је нишка екипа у саставу Брале Милој- Нишлије не исказују интересовање за праћење

- 236 -
 М

Брзинске мото-трке улицама Ниша, 1953. и касније. Старт и циљ у центру Ниша.
[Ј. И.]

- 237 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Брзинске мото-трке улицама Ниша, 1953. и касније. Старт и циљ испред зграде Среског народног одбора
(данашња Палата правде). [Ј. И.]

- 238 -

ове дисциплине због јаке концентрације издув-
них гасова, прашине и оштећења атлетске стазе.
Први мотоциклистички крос одржан је
1951. Стаза је полазила од Ниша и возило се до
Сврљига, а одатле до Беле Паланке и поново до
Ниша. Од 1958. започиње ново време за мото-
крос спорт. У Нишу су одржана свега два-три
такмичења у мото-кросу. Земљана стаза за ова
такмичења изграђена је шездесетих година на
Бубњу изнад игралишта ФК Цар Константин
(в.), али је убрзо напуштена због изградње на-
сеља. Мото-кросеве возили су Предраг Попо-
вић Педа, Јоже Павлин, Стојан Сарић, Бора Но-
вовић, Градимир Крстић, Боривоје Петровић
Шампион и др.
Са изградњом ауто-полигона код Јаго-
динмалског моста, и на том полигону организују
се мото-трке. Међутим, крајем седамдесетих и
осамдесетих година ХХ века мотоциклизам као
спорт постаје још скупљи, а АМД Ниш ставља
акценат на своју привредну делатност, те се
спортска секција при АМД Ниш постепено гаси.
Извор: Политика Београд, бр. 1956 од 29. јуна 1909, стр. 3;
Народне новине, 3. и 7. октобар 1959.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Аутомобилизам и мотоци-
клизам у Нишу, Ниш, 1997, стр. 43–101. (Б. Т.)
Чланови ПАК Мосор на Кому, 18–19. октобар 2014.
Извор: ФБ страна ПАК Мосор.
МОСОР, Планинарски клуб. Најмлађи
члан нишке планинарске организације. Основан
је 2004. и има 65 чланова. Носи име по Мосору,
врху Суве планине нај-
ближем Нишу. Програм
Клуба посвећен је првен-
ствено алпинизму, али и
стандардном планинаре-
њу, скијању и планинском
бициклизму. Његов осни-
вач, алпиниста Игор Радо-
сављевић, желео је да
- 239 -
М
оснивањем Мосора настави некадашњу високо-
горску и алпинистичку линију нишких плани-
нара коју је предводио Александар Ђорић. Чла-
нови Клуба освојили су низ репрезентативних
планинских врхова, међу којима и Аконкагву,
Пик Лењин, Мустаг Ату, Кавказ, Мон Блан,
Глос Глокнер, Гран Парадизо, Монте Розу и
друге. (З. М.)
МРКИЋ (Душан) САША. Фудбалер,
фудбалски тренер. (Приштина, 16. децембар
1967 – ). У Нишу је завр-
шио ОШ Моша Пијаде,
Железничко-индустријску
школу 25. мај и Вишу тре-
нерску школу. Наставља
са усавршавањем и постаје
тренер са УЕФА А лицен-
цом, а недуго затим и са
УЕФА Про лиценцом.
Почиње да се бави
фудбалом са дванаест го-
дина у пионирима Раднич- Саша Мркић
ког из Ниша код познатог фудбалског тренера
и педагога Радисава Јовановића Гипца (в.).
Каснији тренери Мркића у Радничком били су
познате легенде југословенског фудбала Љу-
биша Рајковић Жућа (в.), Ненад Цветковић
Неша (в.) и Миодраг Јанковић Јанко. Прошао је
све селекције фудбалске школе Радничког и у
свима био капитен тима. У тим годинама осваја
и значајне трофеје. За први тим Радничког де-
битовао је 1988/89. и играо непрекидно седам
сезона, а у једном периоду био је и капитен е-
кипе. Након тога одлази у Шумен (Бугарска), а
затим у Приштину, па у београдски Обилић, са
којим игра у Купу шампиона. После Обилића
игра за ЦСКА (Софија) и са њим наступа у Ку-
пу УЕФА. Из Софије се враћа у матични клуб, а
касније игра за екипу ФК Житорађа.
Тренерски позивом почиње да се бави у
ФК Житорађа (Друга лига). Након тога ради у
школи Радничког као тренер кадета, који се
такмиче у квалитетној лиги Србије. Пет сезона
био је тренер нишког Синђелића (в.), са којим је
био два пута у четвртфиналу Купа Србије и
остварио улазак у Другу лигу. Био је тренер и
Сврљига из Сврљига. Опет се враћа у Раднички
из Ниша, тренер је омладинаца, а касније, у три
наврата, и тренер првог тима.
За први тим Радничког одиграо је око 300
утакмица, а као тренер млађих категорија и
првог тима водио је тимове ФК Раднички двана-
ест сезона, последњи пут 2014. године. (А. Б. Ф.)
 Н
НАГРАДА ГРАДА НИША У ОБЛАСТИ
СПОРТА. В. Спортске награде у Нишу.
НАИС, Ватерполо клуб. Основан 25.
августа 2011. након гашења ВК Ниш (в.). Осни-
вачи су били Горан Жи-
вић, Саша Милић и Вла-
димир Живковић, који је
постао и први председник
Клуба. Клуб од Управног
одбора Ватерполо савеза
Србије добија место у Пр-
вој Б лиги. Већ у другој
такмичарској сезони (2012/
13) Наис се пласирао у Прву А лигу, где се и
даље такмичи.
Од оснивања Клуба до данас екипу води
тренер Марко Благојевић са сарадником Гора-
ном Кривокапићем.
Извор: Интернет страна ВК Наис. http://www.vknais.org.rs/o-
nama. (М. М.)
Ватерполисти ВК Наис против Старог града, фебруар 2015.
Извор: vknais.org.rs
НАИС, Организација спортских риболо-
ваца. Основана 26. новембра 2004. на иниција-
тиву Драгољуба Цветковића, Зорана Бајера и
Мирослава Живојиновића. ОСР Наис Ниш у
свом раду бори се за екологију, очување жи-
вотне средине, развој и укључивање што више
пионира и омладинаца у риболовни спорт и за
организовање школе риболова. Остварује
успешну сарадњу са еколошким организација-
ма и друштвима у граду, са којима је много пу-
та организовала и акције чишћења приобаља
Нишаве.
ОСР Наис сваке године одржава куп на
коме учествују организације и удружења из Ср-
- 240 -
бије и иностранства. На такмичењима у рибо-
лову у свим категоријама (пионири, јуниори,
сениори и сениорке) ОСР Наис остварио је за-
видне резултате, a одржава контакте и дружења
са другим организацијама и удружењима са
подручја Србије, као и из иностранства.
ОСР Наис у дугорочним плановима има и
ангажовање око изградње рибњака, где би мре-
стили и изводили аутохтоне врсте рибе нашег
поднебља, ради очувања и порибљавања река у
Србији.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
НАИС, Спортско удружење параплеги-
чара. В. Спортски савез инвалида Ниша.
НАИСА, Женски рукометни клуб. Осно-
ван је 19. јуна 1969. на иницијативу радника
Дуванске индустрије Ниш,
као Рукометни клуб 12.
фебруар. Већ 1973. преи-
менован је у Рукометни
клуб ДИН, а од 2005. носи
име ЖРК Наиса. Први
пласман у Прву лигу из-
борен је 1973, али само на
годину дана. Клуб се вра-
тио у елиту 1980, да би поново испао две годи-
не касније. Од 1988. ДИН, а сада Наиса, непре-
стано је у елитном такмичењу. Има три такми-
чарске екипе и рукометну школу са 300 полаз-
ница. ДИН је 1998. био финалиста Купа Југо-
славије и учесник Купа купова Европе. Потом
је 2001/02. и 2002/03. био учесник Купа ЕХФ, а
2003/04. и 2004/05. учесник Лиге шампиона.
Титулу државног првака Наиса је освојила
2008, а пре тога, 2007, освојила је и међународ-
Освајачи Купа Србије, 2007/08.
Извор: zrknaisa.org.rs

Екипа ЖРК Наиса сезоне 2014/15.
Извор: zrknaisa.org.rs
ни Челенџ куп. Национални куп освајан је че-
тири пута (2004, 2007, 2008. и 2009). У свим
тим годинама тренер екипе био је Светислав
Јовановић Бели (в.). Клуб је југословенском и
српском рукомету подарио вансеријске рукоме-
ташице. Весна Милошевић (в.), сада на функ-
цији директора клуба, била је чланица репре-
зентације Југославије која је на Летњим ОИ у
Москви 1980. освојила сребрну медаљу. У
нишком клубу поникла је и сјајна светска ру-
кометашица Бојана Петровић (в.), а његов дрес
носиле су и вансеријске рукометашице Љиљана
Кнежевић, Бранка Јовановић, Биљана Филипо-
вић, Јована Бартошић, Славица Коперец и дру-
ге. Рускиња Ирина Калининченко учествовала
је у освајању свих шест трофеја у XXI веку (че-
тири купа, једна шампионска титула и титула
победника Челенџ купа). (Е. Ц.)
НАИСА КУП. В. ФОКИЦА, Клуб ритмич-
ке гимнастике.
НАИСУБ (Naissub), Ронилачки клуб.
Основан 2010, првобитно као спортски клуб
који окупља рониоце, планинаре, пењаче и све
оне који воле боравак у
природи. Две године кас-
није све секције су угаше-
не и Naissub је постао ро-
нилачки клуб, уско специ-
јализован за роњење. Так-
мичари клуба редовно се
пењу на победничка постоља на домаћим и и-
ностраним такмичењима, а неки од њих су и
носиоци државних рекорда.
Од самог оснивања Naissub је организатор
Међународног првенства у роњењу на дах
Naissub Apnea Cup, које
окупља такмичаре из са-
мог врха светске ронилач-
ке сцене. Данас је Naissub
Apnea Cup препознатљив
у ронилачким круговима као једно од боље
организованих такмичења у региону, на коме се
редовно обарају државни рекорди земаља уче-
сница. (З. Мл.)
- 241 -
Н
НАИСУБ ДАЈВИНГ (Naissub Diving), Ро-
нилачки клуб. Постоји од априла 2010. У по-
четку је функционисао као
ронилачка секција Спорт-
ског клуба Наисуб (в.),
под називом Naissub Scu-
ba Diving, да би се априла
2012. регистровао као са-
мостални ронилачки клуб.
Оснивач Клуба је
Марко Радовановић, ин-
структор роњења и професионални ватрогасац
– спасилац.
Кроз школу роњења Клуба, коју води Мар-
ко Радовановић, до сада је прошло више десе-
тина ронилаца. Такмичарска екипа Клуба
успешно наступа на домаћим и иностраним
такмичењима, а неки чланови екипе власници
су и националних рекорда. Naissub Diving ре-
довно организује ронилачке екскурзије и излете
у земљи и иностранству.
Извор: Фејсбук страница РК Naissub Diving (https://www.
facebook.com/groups/ 491810867501297/). (Ред.)
Naissub diving на Брачу, 2014.
Извор: ФБ страна РК Naissub diving
НАИСУС, Друштво за заштиту и одга-
јање птица. Регистровано 24. децембра 2013. у
Нишу. Оснивачи су били Мирко Петровић,
Саша Рајковић, Драги Мариновић, Љубомир
Петровић и други. Друштво је примљено у
Српску орнитолошку федерацију под матичним
бројем 77. Тренутно броји двадесет чланова.
Извор: Податке пружио Мирко Петровић, председник
Друштва, 19. новембра 2014. у Нишу. (Б. Т.)
НАИСУС, Клуб борилачких спортова.
Клуб су 5. августа 2010. основали Небојша
Анђелковић (председник) и Дејан Живковић
(генерални секретар). У Клубу се вежбају тек-
вондо и хапкидо, али се поред ових вештина
планирају секције и у другим борилачким
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипа КБС Наисус на државном првенству 2012.
Извор: kbs-naisus.com
спортовима, за шта је овај клуб и регистрован
од стране ресорног министарства.
Прву, и то међународну, медаљу за Клуб
освојио је Небојша Анђелковић, 16. октобра
2010, на Другом Халелуја Купу у Карловцу,
Хрватска. На овом престижном такмичењу, ко-
је је окупило преко 600 такмичара из Хрватске,
Црне Горе, Словеније, Републике Српске,
Босне и Херцеговине, Румуније, Италије, Сло-
вачке, Француске, Кореје и Србије, Анђелковић
је освојио сребрну медаљу. (З. С.)
НАИСУС, Клуб стрелаца. Основан крајем
2004. Члан је Савеза за практично стрељаштво
Србије – ИПСЦ Србије. Осим практичног
стрељаштва, чланови Клуба успешно се баве и
другим стрељачким дисциплинама.
Клуб броји дванаест чланова који се ак-
тивно такмиче у оквиру ИПСЦ лиге Србије, као
и на међународним такмичењима у земљи и
иностранству: Јужна Африка, Еквадор, Чешка,
БиХ, Црна Гора, Италија, Бугарска, Мађарска.
У свом чланству има једног међународног и
двојицу националних судија.
Екипа Клуба у дивизији Стандард успешно
се такмичила у Националној лиги и освојила
више појединачних медаља. Члан Клуба Драган
Никетић два пута је био првак државе у катего-
рији Стандард – сениор.
Клуб је успешно организовао једно нацио-
нално (2005) и четири међународна такмичења
(2006–2008) са учешћем од 120 до 140 такмича-
ра из Србије, Бугарске, Црне Горе и Грчке.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Зограф, 2009. (Н. О.)
НАИСУС, Рукометни клуб. В. ЖЕЛЕЗ-
НИЧАР, Рукометни клуб.
НАИСУС 97, Одбојкашки клуб. Почео са
радом 17. октобра 1997. Оснивачка скупштина
- 242 -
Клуба одржана је марта 1998, а Клуб је званич-
но регистрован 5. јуна 1998. У Клубу су радили
искључиво тренери са званичном лиценцом,
укључујући Данила Јовановића, Зорана Неjко-
вића и Владана Милића, који је дао највећи
допринос у стручном раду и стварању врхун-
ских играча, а спортски консултант био је и
светски познат селектор Лазар Гроздановић. Из
клуба су потекли Милан Рашић (в.), Душан
Петковић, Немања Опачић, Немања Машуло-
вић и др. (З. С.)
НАИСУС КУП. Интернационални турнир
женских фудбалских тимова.
Прва утакмица две женске фудбалске еки-
пе у Нишу одржана је 2. априла далеке 1924. на
Палилули. У пролеће 1971. у Нишу је органи-
зован турнир женских фудбалских тимова под
покровитељством авангардног омладинског
листа Лист младих 68, уз учешће шеснаест ти-
мова. Већ у лето исте године формиран је Жен-
ски фудбалски клуб Машинац (в.), касније нај-
успешнији женски фудбалски клуб на подручју
бивше Југославије.
Крајем осамдесетих година прошлог века,
када је Машинац достигао врхунац у такмичар-
ским резултатима (године 1989. у Француској,
на турниру који је носио епитет незваничног
клупског првенства Европе, освојио је прво
место), настала је идеја о организовању афир-
мативног турнира женских фудбалских екипа у
Нишу. Идеју је покренуо Драгослав Павловић,
тадашњи председник Скупштине Града Ниша.
Почетком деведесетих година прошлог ве-
ка спортске санкције уведене нашој земљи по-
гађају цео покрет физичке културе. Машинац је
заустављен у свом походу ка врху Европе јер су
укинуте све могућности међународне комуни-
кације. Из тих разлога је Управни одбор
нишког клуба, по казивању Перице Крстића
Екипе Машинца и Јагодине на отварању Наисус купа 2012.
Извор: Јужне вести

(в.), дошао на идеју да активира ранију понуду
Града да буде покровитељ турнира у женском
фудбалу. Одлучено је да се овај турнир одржа-
ва у време Филмских сусрета, велике културне
манифестације у Нишу, како би се спектакл
проширио и на атрактивна спортска догађања.
У Скупштини Града ова иницијатива је са задо-
вољством прихваћена. Тако је 28. и 29. августа
1992. организован Први турнир женских фуд-
балских екипа Наисус куп 1992, уз учешће шест
домаћих екипа: Слога Земун, Напредак Круше-
вац, Приштина, Јумко Врање, Спартак Субо-
тица и домаћин Машинац, тада најбољи тимови
Југославије. За председника Организационог
одбора изабран је мр Новица Ранђеловић, агил-
ни члан руководства Клуба. Победник првог
турнира био је домаћин ЖФК Машинац, који је
у финалу победио Слогу са 1:0. Турнир је
оправдао очекивања, па је створио услове да
прерасте у традицију.
Тек трећи турнир постаје интернациона-
лан. Тада учешће прихватају најбољи клубови
Румуније и Бугарске, и поред изричите забране
својих савеза, имајући у виду спортске санкције
које су још биле на снази. Екипа Шимпрод из
Орадее победник је овог турнира 1994.
Из године у годину турнир је подизао ниво
организације и квалитета, окупио бројне прија-
теље, спонзоре, активисте.
Од 1992. до данас организовано је укупно
осамнаест турнира уз учешће великог броја
екипа из суседних земаља: Бугарске, Румуније,
Грчке, Македоније, Босне и Херцеговине, па
чак и Казахстана. Идеја турнира била је да пре-
расте у Балкански куп шампиона. Машинац је
формирао Дирекцију турнира, која је целе го-
дине радила на његовој организацији. Први ди-
ректор био је Новица Ранђеловић, кога је кас-
није заменио Станимир Манчић.
Турнир није одржан 1999. због НАТО бом-
бардовања, као и 2010. и 2011. због финансиј-
ских проблема Машинца.
Најуспешнија екипа на Наисус купу до сада
је ЖФК Машинац са четрнаест победа, а четири
пута победник турнира била је екипа Шимпрод,
касније Моторул из Орадее (Румунија).
На крају сваког турнира организована је
врло прецизна и гламурозна додела награда и
трофеја. Победник турнира добијао је пехар
Града Ниша, за друго место пехар је даривао
Спортски савез Ниша (в.), а за треће место пе-
хар је додељивао Фудбалски савез Ниша. Сви
учесници турнира добијали су плакету и пове-
љу организатора. Трофеј Фер-плеј додељиван је
екипи која је остављала најбољи утисак у по-
нашању на терену и ван њега. Појединачни
трофеји додељивани су за најбољу фудбалерку,
- 243 -
Н
најбољег стрелца, најбољег голмана, најлепши
потез на утакмици, најмлађу фудбалерку, а би-
рана је и мис турнира. Ове трофеје делили су
најзаслужнији чланови организационог тима.
Касније су трофеји добијали и име истакнутих
чланова клуба који су у међувремену премину-
ли: Најбољи стрелац – Милисав Пејић (дугого-
дишњи председник клуба); Најмлађи играч –
Љубиша Ђорић (истакнути активиста клуба);
Фер-плеј – Богдан Митић (дугогодишњи пот-
председник клуба).
Турнир је постигао изванредне резултате
током година одржавања. У два наврата орга-
низоване су утакмице између глумаца и фудба-
лерки, својеврсни спектакл, које је посматрало
и по неколико хиљада гледалаца. Временом је
турнир достигао димензију признате и афирми-
сане спортске манифестације. (З. С.)
НАРОДНЕ НОВИНЕ. В. Спортска редак-
ција Народних новина.
НАША КРИЛА, Аеро клуб. В. Спортско
ваздухопловство у Нишу (историјат).
НЕБЕСКЕ ВИДРЕ, Падобранска екипа
Војске Србије. Развијено спортско падобран-
ство једне земље не може се замислити без
ослањања на војску те земље, што је пракса
широм света. Најистакнутији падобранци ЈНА
били су међу првим падобранцима који су у
тадашњој Југославији постављали државне ре-
корде и постизали значајне спортске резултате,
тако да су падобранску репрезентацију 1951. и
1952. углавном чинили падобранци ЈНА. Након
четрнаестогодишње паузе у наступима војних
падобранаца на спортским такмичењима, на-
редбом Команде Ратног ваздухопловства ЈНА
1966. формирана је Спортска падобранска еки-
па РВ. У периоду од 1966. до 1990. екипу су чи-
Екипа ПЕВС Небеске видре.
Извор: 63padobranska.com
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ПЕВС Небеске видре.
Извор: 63padobranska.com
нили официри, подофицири и војници на од-
служењу војног рока који су били истакнути
падобранци у тадашњој држави. У том периоду
од скоро четврт века, војни падобранци, члано-
ви Спортске падобранске Екипе РВ, освојили
су укупно 43 медаље, од чега 23 златне, трина-
ест сребрних и седам бронзаних медаља.
Код групе младих официра и подофицира,
који су деведесетих година прошлог века чини-
ли Спортску падобранску екипу РВ, јавила се
идеја да се екипи додели име које ће на први
помен бити препознатљиво и недвосмислено
асоцирати на Спортску падобранску екипу. Та-
ко су 1992. настале Небеске видре, јер су покре-
ти које су спортски падобранци изводили веза-
ни за ваздух, а елеганцијом су неодољиво под-
сећали на покрете видри у води. Касније, током
година, њен назив је мењан у зависности од
назива државе или војске, али оно што се није
мењало од 1992. па све до данашњих дана јесте
тренд постизања врхунских резултата по који-
ма је овај привремено формирани војни састав
надалеко познат. Део чланова ПЕВС Небеске
видре представља окосницу репрезентације
Србије у падобранству која испред Ваздухо-
пловног савеза Србије представља наше падо-
бранство на највећим међународним такмиче-
њима.
Падобранска екипа Војске Србије Небеске
видре базирана је у Нишу у 63. падобранском
батаљону Специјалне бригаде Војске Србије.
Њени припадници – такмичари јесу официри и
подофицири који, поред својих редовних дуж-
ности, налазе довољно ентузијазма и воље да
војно падобранство представљају и на спорт-
ским приредбама у земљи и иностранству.
Постати члан „Видри“ није нимало лако. Пре
свега, захтева се да будући припадник ове
спортске падобранске екипе врхунски влада
падобранском вештином, и то на много вишем
нивоу од онога који се захтева од осталих вој-
них падобранаца.
- 244 -
Од свога оснивања почетком деведесетих
година припадници овог спортског колектива
учествовали су на многим такмичењима, међу
којима су најзначајнија ЦИСМ светске војне
игре, ЦИСМ светска војна првенства у падо-
бранству, ФАИ светска и европска првенства у
падобранству и већи број регионалних ЦИСМ
падобранских првенстава. Небеске видре су то-
ком четврт века новије историје шеснаест пута
освајале екипни шампионат државе у дисци-
плини скокови на циљ, пет првих и три друга
места у генералној екипној конкуренцији у кла-
сичним падобранским дисциплинама, шест пу-
та прво место у дисциплини екипно пара-ски и
четири прва, четири друга и два трећа места у
дисциплини FS (Formation skydiving). За такми-
чарске резултате постигнуте на спортским так-
мичењима, овај војни спортски колектив десет
пута је проглашаван за најбољу спортску екипу
Војске Србије у акцијама војног часописа
Одбрана.
Поред такмичарских резултата, чланови
ПЕВС Небеске видре власници су неколико
државних рекорда у падобранству, и то: држав-
ни рекорд у величини формације у слободном
паду, државни рекорд у висини скока и дужини
слободног пада, државни рекорд у броју измена
у формацијским скоковима и државни рекорд у
броју поена у дисциплини ликовни скокови ку-
полама – ротације. Такође, чланови ПЕВС Не-
беске видре, као најоспособљенији војни падо-
бранци, често изводе демонстрационе скокове
поводом јавних манифестација, државних и
војних свечаности, на којим демонстрирају
вештину и умеће војних падобранаца. Кроз
састав Падобранске екипе Војске Србије про-
шло је више официра, подофицира и војника, а
њихов данашњи састав чине: потпуковник
Слободан Јовановић, вођа екипе, заставници
Мирољуб Јанићијевић (в.), Синиша Мићић,
Драган Ћурчић (в.) и Радмила Ђурић (в.), ста-
рији водници прве класе Дарко Качавенда, Ми-
лан Светозаревић и Иван Митић, такмичар и
водник Дејан Цветковић.
Србија и град Ниш се и у свету препознају
по Падобранској екипи Војске Србије Небеске
видре, која доследно наставља традиције и
успехе ранијих генерација падобранске брига-
де. (З. Мл.)
НЕБЕСКЕ ВИДРЕ, Клуб малог фудбала.
В. КОПЕРНИКУС ВИДРЕ, Клуб малог фудбала.
НЕДЕЉКОВИЋ (Илија) ГОРАН. Руко-
меташ. (Ниш, 5. март 1965 – ). Са тринаест го-
дина почео је да тренира рукомет у омладин-
ској школи Железничара (в.). Играо је на пози-

цији левог крила. Био је члан јуниорске екипе
Железничара која је освојила титулу првака
Југославије. Са деветнаест година (1984) заи-
грао је за први тим и пет сезона био стандардни
првотимац, да би 1989. наставио каријеру у
Немачкој. (Е. Ц.)
НЕДЕЉКОВИЋ (Драган) ИГОР. Атле-
тичар. (Ниш, 22. септембар 1983 – ). Основну и
Економску школу завршио
у Нишу. Члан АК Желез-
ничар Ниш (в.), јуниорски
репрезентативац. Члан ре-
презентације био је на Бал-
канском шампионату за ју-
ниоре 2000. у Констанци
(Румунија), у Анкари (Тур-
ска) 2001. и у Истанбулу
2002 (бронзана медаља),
сва три пута као члан шта-
фете 4 x 100 м. Учествовао Игор Недељковић
је и на Осмомечу репрезентација БиХ – Југо-
славија – Бугарска – Хрватска – Италија –
Мађарска – Словенија – Турска у Сарајеву
2002. и на сусрету репрезентација у Дебрецину
(Мађарска) 2002. На домаћим такмичењима био
је први на Појединачном првенству Југославије
за млађе јуниоре у Суботици 2000. у трци на
100 м, а други у трци на 200 м. Исте године, на
Појединачном првенству Југославије за старије
јуниоре, такође у Суботици, био је други у трци
на 100 м. У конкуренцији сениора победио је на
Првенству Србије за сениоре у Крагујевцу
2000. у трци на 100 м, а на финалу Купа Југо-
славије за сениоре у Нишу 2000. као члан шта-
фете 4 x 100 м осваја треће место. Године 2001,
2002. и 2004. освајао је друга и трећа места на
појединачним првенствима и куповима Југо-
славије за сениоре у штафетама 4 x 100 и 4 x
400 м. (В. Г.)
НЕЈИЋ (Мирко) ДРАГАН. Одбојкашки
тренер, професор универзитета. (Ниш, 12. но-
вембар 1965 – ). Основну
школу и гимназију завр-
шио у Нишу. Дипломирао
1989. на Филозофском фа-
култету у Нишу, Група за
физичко васпитање (в.)
Након дипломирања радио
у ОШ Јастребачки парти-
зани до 1994, када прелази
на Факултет за физичку
културу у Приштини као
асистент на предмету Од- Драган Нејић
бојка. Магистрирао је 1996. на Факултету за
физичку културу Универзитета у Приштини, а
- 245 -
Н
Драган Нејић са екипом ЖОК Ниш.
докторирао 2000. Од 1999. ради на Факултету
спорта и физичког васпитања Универзитета у
Нишу (в.), најпре као асистент, а касније и
наставник на предмету Одбојка. Објавио је
шест књига и више стручних и научних радова
везаних за одбојкашку проблематику.
Од 1992. ради као сарадник у ОК Студент
из Ниша (в.), а од 1996. као тренер млађих кате-
горија. Године 1997. изабран је за шефа струч-
ног штаба ОК Приштина. Исте године постаје
стручни сарадник Стручног штаба Одбојка-
шког савеза Србије за камп перспективних
одбојкаша. Као тренера млађих категорија
Одбојкашки савез Србије позива га на камп
перспективних одбојкаша и наредне, 1998. го-
дине. Био је шеф стручног штаба ОК Ниш (в.) и
ЖОК Ниш. Од 2011. председник је ЖОК Ниш.
(Н. Ж.)
НЕНАДОВИЋ А. ЈАКОВ ЈАША. Соко-
лац, први председник Моравске соколске жупе.
(Ваљево, 1874 – Ниш, 23.
април 1926). Потомак чу-
вених Ненадовића из Бран-
ковине. Завршио Војну ака-
демију и службовао у Цр-
ногорској војсци од 1896.
до 1904. По чину је био
капетан и ађутант тадаш-
њег претендента на српски
престо, кнеза Петра Првог
Карађорђевића, са којим је
био у рођачкој вези преко Јаша Ненадовић
кнежеве мајке кнегиње Персиде, родом из по-
родице Ненадовић. Од 1904. артиљеријски је
официр у Српској војсци. Од 1908. преведен у
цивилну службу, тј. у Министарство унутраш-
њих дела, и постављен за управника Казненог
завода у Нишу. У склопу обележавања великог
јубилеја 1600 година Миланског едикта, одр-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

(Подгорица), Брест (Фран-

цуска) и репрезентацију
Египта. У Нишу је, као
шеф стручног штаба ФК
Раднички (в.), био три пу-
та. За време његовог дру-
гог боравка на Чаиру, ФК
Раднички је постигао нај-
већи клупски успех – у
сезони 1981/82. изборио је
пласман у полуфинале Ку-
Душан Ненковић
па УЕФА. Ненковић је био
још и председник Стручног савета и директор
млађих селекција у ФСЈ.
Начелство Нишке соколске жупе. Стоје: први слева: Лит.: en.wikipedia.org/wiki/Dušan_Nenković. (Д. М.)
Радован Димитријевић; у средини: Милан Стевановић; на
крају: Богољуб Вељковић Ћиримента; у средини, седи:
Јаков Ненадовић; десно крајњи: Крајналић.
НЕСТОРОВИЋ, СЛОБОДАН. Спортски
новинар. (Гргури код Блаца, 30. децембар 1941
жаног 1913. у Нишу, био је поборник и органи- – Ниш, 28. октобар 2012).
затор отварања прве музејске поставке у Нишу Завршио Вишу педагошку
(29. децембар 1913). Учесник је оба балканска и школу у Призрену. Готово
Првог светског рата. Из рата је изашао као ре- педесет година бавио се
зервни мајор. Као управник Казненог завода спортским новинарством.
радио је на регулацији тока Нишаве, где су Био је дописник београд-
пронађени разни археолошки предмети. Поли- ског листа Фудбал из Кру-
тички, био је велики противник Драгише Цвет- шевца, београдског Спор-
ковића и његове политике. та и приштинског Једин-
У време када постаје управник Казненог ства из Призрена, а писао
завода, био је члан управе Гимнастичког друш- је и за Темпо, Вечер (Ско-
тва у Нишу. Такође, у једном периоду био је и пље), Вечерњи лист (За- Слободан Несторовић
управник Моравског кола јахача Кнез Михаило греб) и др. У нишким Народним новинама (в.)
у Нишу (в.). Био је на челу Моравске соколске радио од 1976, а у једном периоду био и уред-
жупе Ниш (в.) од њеног оснивања 20. јуна ник спортске редакције. Члан УНС-а од 1978.
1920. па све до смрти 1926, када на место пред- Секција спортских новинара изабрала га је за
седника ступа Драг. Милићевић, а од 1930. ад- најбољег новинара 1994.
вокат Радован Т. Димитријевић (в.). Извор: Јужне вести, In memoriam, 30. октобар 2012. http://
Извори: Извод из МКУ на име Јакова Ненадовића под тек. www.juznevesti.com/Drushtvo/In-memoriam-Slobodan-Nestorovic.sr.
бројем 98 за 1926. за матично подручје Ниш од 18. августа 2014; html . (Ред.)
изјава Драгане Миловановић д.и.а из Београда, дата у разговору
аутору 19. јула 2014; www.wikipedia.org/wiki/Ненадовићи#. НИБАК, Омладински кошаркашки клуб.
Лит.: Историја Ниша, II том, Ниш, 1984, стр. 161–162; Звез- Основан је 1998. на иницијативу Милана Јосића
дан М. Савић. Соколство и Моравска соколска жупа Ниш 1920–
1941, Ниш, 2011, стр. 137; Проф. др Слободанка Константиновић
(в.), Оливера Костића, Не-
Вилић, проф. др Војислав Ђурђић, доц. др Невена Петрушић, Каз- нада Дисића и Чедомира
нено поправни завод у Нишу 90 година 1910–2000, КПЗ Ниш, 2000, Петровића. Клуб је у по-
стр. 17 (Б. Т.) четку радио искључиво са
млађим категоријама, али
HEНКOВИЋ (Петар) ДУШAН. Фудбалер, је временом настала по-
фудбалски тренер, професор физичког васпи- треба и за сениорским ти-
тања. (Крагујевац, 3. новембар 1929 – Крагује- мом, који постоји од 2008. Нибак је тада као
вац, 24. август 2007). У играчкој каријери први у Летњој лиги, без изгубљене утакмице,
наступао је за ФК Раднички (Крагујевац), Је- остварио пласман у Другу српску лигу – Исток.
динство (Земун), Омладинац (Земун) и Тимо- Ту је у сезони 2008/09. био први, чиме је обез-
чанин (Књажевац). бедио учешће у Првој српској лиги – Исток.
Тренерску каријеру почео је у ФК Тимоча- После две сезоне у овом рангу, Нибак испада у
нин из Књажевца, а затим је тренирао ФК Хај- Другу српску лигу – Исток.
дук Вељко (Неготин), Раднички (Београд), Хај- Након оснивања сениорске екипе, приори-
дук (Сплит), Раднички (Крагујевац), Будућност тет у раду и даље су имале млађе категорије, у

- 246 -

Екипа млађих пионира КК Нибак.
Извор: ФБ страна КК Нибак.
којима је Нибак бележио запажене резултате.
Највећи успех клуба остварила је кадетска еки-
па, која је под вођством тренера Милана Јосића
у сезони 2011/12. заузела друго место на фи-
налном турниру Кадетске лиге Србије у Чачку.
(С. К.)
НИКОЛА ТЕСЛА (Нишка Бања), Кул-
турно-уметничко друштво. В. Плес у Нишу
(историјат).
НИКОЛИЋ, АЛЕКСАНДАР – АЦА ШИ-
ШЕ. Фудбалер. (Ниш, 1938 – Шведска, 2010).
У нишки Раднички (в.) дошао 1956. из нишког
Јастрепца (в.). Годинама играо на месту десног
халфа. Стандардни првотимац који се истицао
технички дотераном игром. Из Радничког 1965.
прелази у скопски Вардар. (А. Б. Ф.)
НИКОЛИЋ (Никола) БРАНКО ЦАНЕ.
Спортски радник. (Блаце, 24. јануар 1939 – ).
Основну школу завршио у
Блацу, Средњу индустриј-
ску школу Мија Станими-
ровић у Нишу, а Факултет
организационих наука у
Београду. Читав радни век
провео је у Електронској
индустрији, од тога осам-
наест година као директор.
У пензији је од 1991. Био
је истакнути спортски рад-
ник и председник ФК ЕИ Бранко Николић
Младост (в.) у време његових највећих успеха.
Од 1968, када је изабран за председника, ФК
ЕИ Младост је за шест година прошао кроз
шест рангова такмичења, од градске лиге до
Друге савезне лиге – исток. (Д. М.)
- 247 -
Н
НИКОЛИЋ (Живојин) ВЛАДИСЛАВ.
Фудбалер, фудбалски тренер. (Књажевац, 21.
август 1941 – ). У Књажев-
цу завршио основну школу
и гимназију, док је дипло-
му Вишег фудбалског тре-
нера стекао у Нишу. Као
гимназијалац био је свес-
тран спортиста, играо је за
књажевачке клубове ру-
комет, кошарку и фудбал.
Догађало се да у истом
дану преподне игра руко-
метну првенствену утак- Владислав Николић
мицу, поподне фудбалску, а увече кошаркашку.
Ипак, на крају се определио за фудбал, јер је у
ФК Тимочанин био веома успешан као нападач.
У ФК Раднички Ниш (в.) прешао је 1961. Брзо
је изборио статус првотимца, а код тренера Аб-
дулаха Гегића добио улогу десног бека. Касније
су га тренери Ненковић и Глишовић (в.) преко-
мандовали на место центархалфа и на тој пози-
цији остао је до краја играчке каријере (1971).
Тренерски посао започео је у школи Рад-
ничког. Велики успех остварио је 1991. са
омладинском екипом Радничког, која је постала
првак Југославије након победе над сарајев-
ским Жељезничарем (1:0 и 1:1). На кормилу
првог тима Радничког, као шеф стручног шта-
ба, био је четири пута. У сезони 2001/02. увео је
Раднички у прволигашко друштво. Последње
четири године тренерске каријере, до одласка у
пензију 2006, провео је као селектор млађих
категорија фудбалера у ФС Србије и Црне Го-
ре. (Д. М.)
НИКОЛИЋ (Драгољуб) МИОДРАГ. Доа-
јен спортског новинарства. (Ниш, 2. септембар
1940 – 19. октобар 2007).
Основну школу и Гимна-
зију Светозар Марковић
завршио у Нишу. У Бео-
граду је на Филолошком
факултету студирао свет-
ску књижевност. Од 1963.
до пензионисања 2003.
радио је као новинар, а у
дужем периоду и уредник
спортске редакције у Ра-
дио Нишу (в.). Преносио је Миодраг Николић
утакмице Радничког (в.) и био један од ретких
хроничара успона и падова овог нишког клуба.
Посебно се памте његове спортске емисије
Треће полувреме и Тајм-аут, као и репортаже у
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
стилу путописа. Слушаоци Радио Београда и
Радио Ниша памте га по „котрљајућем р“, по
чему је био посебно препознатљив. Дуго је хо-
норарно радио као дописник дневних листова
Вечерње новости и Спорт. Иако пензионер, до
краја живота остао је уз своје велике љубави ФК
Раднички и ФК Железничар (в.). Добитник је
бројних признања, међу којима и Новинар годи-
не Секције спортских новинара Ниша (в.), чији
је један од оснивача и први председник. (Д. М.)
НИКОЛИЋ (Зоран) НЕНАД. Рукометаш,
рукометни судија. (Лесковац, 10. август 1976 – ).
Завршио студије на Висо-
кој пословној школи. Ру-
кометом се бавио од 1987.
до 1997. као рукометни
голман. Испит за рукомет-
ног судију положио 1994.
Судијски пар Ненад Нико-
лић и Душан Стојковић
тренутно је један од најбо-
љих судијских тандема на
светском нивоу. (в. Стојко-
вић, Душан). (Д. С.) Ненад Николић
НИКОЛИЋ (Живојин) РАТКО ШАБАЦ.
Соколац, гимнастичар, гимнастички тренер.
(Шабац, 9. април 1915 – Ниш, 16. јануар 2000).
За име Ратка Николића везан је готово целоку-
пан развој гимнастичког спорта у Нишу, па га
гимнастички радници с правом називају „оцем
Р. Николић са поворком нараштајаца Нишке соколске жупе.
- 248 -
нишке гимнастике“. У гимнастици је од 1929.
Оснивач је Фискултурног друштва Јединство
(в.), Гимнастичког клуба Железничар, а под ње-
говим стручним надзором гимнастику су
вежбали народни хероји браћа Тасковић, многи
спортски радници Ниша, као и репрезентативци
Србије и Југославије. Непроцењив је Николи-
ћев допринос у стварању првог стручног под-
млатка у нишкој гимнастици и организовању
масовних акција у граду. Готово да није било
академије или слета, а да Николић није непо-
средно учествовао у организацији спортског
програма. Носилац је Ордена рада са сребрним
венцем, Октобарске спортске награде СОФК
Ниш (в.) за 1977. годину, Златне плакете СОФК
и Октобарске спортске награде за животно дело
(1982).
Извор: Народне новине, октобар 1982. (А. Б. Ф.)
НИКОЛИЋ (Гроздан) СЛАВКО. Фудба-
лер, фудбалски тренер. (Козја код Беле Паланке,
18. август 1940 – ). У Нишу је завршио основну
школу и стекао диплому оптичарског технича-
ра. Радни век је провео у оптици Геталдус,
одакле се, са места регионалног директора за
југ Србије, пензионисао 1999. Једини је у Срби-
ји стекао диплому са златним словима – највеће
признање у оптичарској струци. У ЖИШ-у је
предавач практичне наставе и руководилац ка-
бинета Оптике.
Играо је фудбал на месту задњег везног
играча у нишком ФК Обилић, касније 12.
фебруар. Успешну фуд-
балску каријеру морао је
да прекине због повреде.
На наговор свог тренера
Миодрага Петровића Ше-
бија почео је да се бави
тренерским позивом и по-
сле неколико година сте-
као звање тренера првог
разреда. Четири године са
успехом је водио први тим
ФК 12. фебруар. Наредне Славко Николић
три године своје стручно знање преноси фудба-
лерима ФК Црвена звезда Ниш (в.), који се под
његовим вођством из године у годину пласира
у виши ранг такмичења и три пута осваја Куп
града Ниша. У два наврата био је шеф стручног
штаба ФК Палилулац (в.) и ФК Слога (в.), а као
помоћни тренер ФК Јастребац (в.) и ФК Же-
лезничар (в.) постиже успехе у Другој Б савез-
ној фудбалској лиги. Своју тренерску каријеру
завршио је у ФК Палилулац, постигавши своје-
врстан рекорд од 23 кола без пораза.
По престанку тренерског рада у два навра-
та је био селектор фудбалске репрезентације

Региона Ниш, а од 1996. до 2000. био је се-
лектор прве и друге градске лиге, након чега се
у потпуности повукао из фудбала.
Као цењени стручњак био је две године
председник Удружења фудбалских тренера Ре-
гиона Ниш и вишегодишњи члан Скупштине и
Управног одбора фудбалских тренера Ниша.
Проглашен је за заслужног фудбалског радника
Ниша и Региона Ниш. Добитник је Плакете
СОФК Ниш (в.) за развој фудбалске игре. (П. В.)
НИКОЛИЋ (Драгољуб) СЛАВОЉУБ.
Фудбалер. (Горњи Матејевац код Ниша, 31. ја-
нуар 1960 – ). Прошао је све селекције у фуд-
балској школи Радничког (в.), а дрес првог тима
клуба са Чаира, у коме је
стекао пуну афирмацију,
носио је од 1978. до 1987.
За то време одиграо је 185
првенствених утакмица и
постигао 54 гола. Био је
стандардни члан екипе ко-
ја је са великим успехом
наступала у Купу УЕФА.
Посебан допринос дао је у
јединој друголигашкој се-
зони (1985/86), када је са Славољуб Николић
21 голом на 34 утакмице био међу најзаслужни-
јима за експресни повратак Радничког међу
прволигаше. Одиграо је две утакмице за репре-
зентацију: против Бугарске у Софији (0:1) и
Велса у Подгорици (4:4). Одлични нападач
остварио је и завидну каријеру у Француској,
где је играо за Каен, Нанси, Генгамп и на крају
са великим успехом за Лион. Живи и ради у
Лиону. (Д. М.)
НИС-ПЕТРОЛ ЖЕЛЕЗНИЧАР, Руко-
метни клуб. В. ЈУГОПЕТРОЛ ЖЕЛЕЗНИЧАР,
Рукометни клуб.
НИЧИЋ (Богдан) ИЛИЈА ЧИЧА. Стре-
лац, стрељачки судија. (Ниш, 21. јул 1922 –
Ниш, 27. април 2014). По
занимању ВКВ столар,
грађевински – мебл столар
и авио столар. За време
Другог светског рата (28.
децембра 1942) одведен је
у Аушвиц, где је провео
752 дана. Након изласка из
логора и једномесечног
лечења у Чехословачкој,
августа 1945. враћа се у
Ниш и постаје члан Кому- Илија Ничић
нистичке партије. По задатку партије и Војног
одсека од 1945. до 1949. ради у земунској
- 249 -
Н
Илија Ничић у Тузли, 1973.
фабрици авиона Икарус, а од 1949. до пензио-
нисања 1980. са чином заставника ради на Вој-
ном аеродрому у Нишу.
Спортску каријеру почиње 1936. у под-
млатку нишког ФК Победа (в.). Након завр-
шетка рата и повратка у земљу враћа се фудба-
лу и игра за нишке клубове Мостовац, Динамо
(в.) и Раднички (в.). Године 1949. почиње да
гађа пушком и пиштољем, и од тада до 1986.
непрекидно се бави стрељаштвом. У својој ду-
гогодишњој каријери стрелца забележио је у-
купно 879 учешћа на различитим такмичењима
као члан Стрељачког клуба Ниш 1881 и држав-
не селекције. Од тога је 197 пута (до 1960. го-
дине) гађао из војничке пушке, а 782 пута из
пиштоља. Прва званична такмичења имао је
1956. године, а од стрељаштва се опростио
1986, када је на државном првенству у Ћуприји,
са 64 године, освојио пето место. Репрезентати-
вац је од 1959. За репрезентацију Југославије
гађао је 174 пута, а за репрезентацију Србије 48
пута. Из богате каријере Илије Ничића посебно
се издвајају следећи успеси: вишеструки првак
Југославије, годинама без конкуренције у кате-
горији пиштоља; власник 22 државна и репу-
бличка рекорда: девет у категорији малокали-
барски пиштољ, седам са ваздушном пушком,
шест у слободном избору; три пута првак Бал-
кана у гађању пиштољем (Грчка 1961, Турска
1963, Румунија 1968), два пута други, два пута
трећи; шест пута учествује на медитеранским
играма, на којима осваја два сребра и две брон-
зе; шест пута учествује на првенствима Европе,
а у Лајпцигу 1971. осваја прво место и бележи
рекорд у категорији пиштоља; учесник и осва-
јач шестог места на ОИ у Риму 1960. У карије-
ри освојио укупно 186 медаља, од тога 146
златних, 32 сребрне и осам бронзаних.
Илија Ничић био је и делилац правде на
такмичењима стрелаца. Године 1958. постао је
савезни судија, а 1964. и међународни арбитар.
Три године заредом (1961–1963) прогла-
шаван је спортистом Ниша у избору Среског
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
савеза организација за физичку културу (в.).
Добитник је Октобарске спортске награде
Ослобођење града Ниша (в.) 1970. и 1985 (за
животно дело). (А. Б. Ф.)
НИШ, Аеро-клуб. В. Спортско ваздухо-
пловство у Нишу (историјат).
НИШ, Аикидо клуб. Крајем 1991, када
почиње сарадња између Џудо клуба Ниш (в.) и
мајстора аикидоа Бојана Смиљковића, покрену-
те су прве аикидо секције у Нишу. Септембра
1992. организован је први курс аикидоа у тра-
јању од три месеца, а убрзо је, због изузетног
интересовања, отворена аикидо секција и у
оквиру Џудо клуба Ниш. Јануара 1993. форми-
ран је Аикидо клуб Ниш, у коме као инструктор
ради мајстор аикидоа и џију-џице Митар Ја-
ковљевић из Неготина. Јаковљевић води клуб
до формирања првих тренерских кадрова и мај-
стора аикидоа. Младен Крстић, други носилац
црног појаса у Нишу, основао је Аикидо клуб
Цунами (в.).
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
НИШ, Атлетски академски клуб. Клуб је
октобра 2006. основао проф. др Александар Ра-
ковић (в.). Од оснивања до данас кроз клуб је
прошло доста студената и атлетичара и оства-
рени су запажени спортски резултати. Године
2007. Ненад Филиповић и Александар Раковић
у Велингтону (Енглеска) освајају Б норме за
Олимпијске игре у Пекингу 2008; Сања Радо-
вић је учествовала на Балканским играма у кро-
су; Филиповић је са тренером Александром Ра-
ковићем учествовао на Светском првенству у
Осаки; Предраг Ранђеловић је био државни
репрезентативац и првак на 800 м. Године 2008.
Ненад Филиповић је ходао на Олимпијским
играма у Пекингу и заузео 30. место. Године
2009. Филиповић је учествовао на Светском
првенству у атлетици у Берлину, Никола Раду-
ловић је освајао медаље у дисциплини бацања
копља, док је женска екипа била трећа на
Првенству централне Србије. Предраг Ранђело-
вић је освојио златну медаљу на Балканском
првенству које је одржано у Бугарској 2011. у
дисциплини 800 м. Милица Стојановић је била
четврта на Балканским играма 2014. и постави-
на нови државни рекорд. Медаље на државним
првенствима освајали су још и Александар Ра-
ковић, Ненад Филиповић, Никола Радуловић,
Предраг Ранђеловић, Јелена Шућур, Биљана
Поповић, Ивана Ивковић, Милица Стојановић,
Ивана Милић и др. (З. С.)
- 250 -
НИШ, Ауто-мото друштво. В. Аутомоби-
лизам у Нишу (историјат), Мотоциклизам у
Нишу (историјат).
НИШ, Бејзбол клуб. Идеја о оснивању
бејзбол клуба у Нишу родила се септембра 2004.
када је Дарко Ловић сту-
пио у контакт са генерал-
ним секретаром Бејзбол са-
веза Србије Николом Ву-
чевићем. Владимир Ста-
менковић, један од осни-
вача клуба, прикључује се
Ловићу, и октобра 2005.
неколико љубитеља овог
спорта почиње да тренира на помоћном терену
ФК Железничар (в.). Клуб је званично уписан у
регистар спортских организација 16. јануара
2006.
Бејзбол клуб Ниш активан је учесник Прве
бејзбол лиге Србије. Поред сениорске екипе,
клуб располаже и кадетском селекцијом. Окуп-
ља око 25 чланова, које чине момци средњо-
школског и студентског узраста.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
БК Ниш на Трофеју Београда 2010.
Извор: bcnis.weebly.com
НИШ, Бриџ клуб. Настао је на незванич-
ном турниру у сали хотела Партизан у Нишкој
Бањи 22. октобра 1987. Оснивачка скупштина,
којој је присуствовало тридесет ентузијаста,
одржана је 24. децембра 1987.
Најбитнији део историје клуба представља-
ју остварени резултати: победник затворених
првенстава државе седам пута; победник отво-
рених првенстава државе пет пута; победник
микс првенстава државе три пута; три освојена
парска првенства Југославије по „батлер“ обра-
чуну; четири освојена парска првенства Југо-
славије по „мичел“ обрачуну; једна освојена
титула микс парског првенства Југославије.
 Н

Свака бриџ репрезентација наше земље Ватерполо клуб Ниш угашен је 2011. годи-
била је састављена од играча нишког бриџ клу- не, а Скупштина Клуба формирала је нови клуб
ба. Клуб је сваке године организовао бриџ – ВК Наис (в.).
школе, кроз које је прошло укупно 207 полаз- Извор: Податке доставио др Томислав Окичић. (Н. Р.)
ника. Треба поменути и допринос на пољу бриџ
издаваштва, који се огледа у десет бројева Бил- НИШ, Гимнастички клуб. Основан је 17.
тена годишњака. Клуб поседује и библиотеку фебруара 1975. Иницијатори за оснивање клуба
са 250 издања из света бриџ литературе. Кроз били су, у првом реду,
клуб је до сада прошло 320 чланова од којих је чланови гимнастичке сек-
деведесеторо активно. ције ДТВ Партизан Ниш
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година (в.): Драгољуб Петковић
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.) Бебац (в.), Ратко Николић
Шабац (в.), Ратомир Ђу-
НИШ, Ватерполо клуб. Основан је 1991, рашковић (в.) и низ веж-
а са радом почиње 1992, прво као пливачки бача на справама, а уз њих
клуб, а након тога и као самосталан ватерполо је било и руководство
клуб. Оснивач клуба је Војкан Митровић (в.). У организације Партизан,
првој такмичарској сезони (1993) клуб је играо као, на пример, Радмило
на два турнира: први на Ташмајдану у Београ- Милосављевић. Главни те-
ду, а други у Обреновцу, базен ТЕНТ. Године рет око оснивања и орга-
1995. клуб се већ такмичио у Другој лиги, да би низовања новог гимна-
у сезони 1996/97. био првак Прве Б лиге и ушао стичког клуба понео је Драгољуб Петковић.
у Прву А лигу. Уз успоне и падове између 1997. Први председник клуба био је Миодраг Цвет-
и 2000. клуб се борио и опстао у Првој А лиги. ковић, секретар Горан Милошевић, председник
Од 2002. клуб бележи најзначајније резул- стручне комисије Ратко Николић, а за тренера
тате од почетка свог постојања: године 2002. је изабран Драгољуб Петковић.
заузима четврто место на домаћој табели, у се-
зони 2003/04. осваја друго место, исте године
такмичи се у ЛЕН купу и завршава такмичење
у полуфиналу, а већ следеће сезоне наступа у
Лиги шампиона. Сезоне 2006/07. освојио је
четврто, а у сезони 2007/08. шесто место у Су-
пер лиги Србије.

Екипа ВК Ниш која је у сезони 2008/09 освојила треће место

у Првој А лиги и пласирала се у квалификације Еуро лиге.
Основе рада клуба поставио је Ненад Ма-
нојловић, бивши селектор репрезентације Ср-
бије и Црне Горе. Први тренер у клубу био је
Гаврило Маслаковић (в.), а поред њега у клубу
су још радили тренери Тибор Херодек, Зоран
Гопчевић, Петар Ковачевић и др. Поред њих
као тренери у клубу радили су: Предраг Кикин-
ђанин (шеф стручног штаба), Горан Кривока-
пић (тренер голмана), Небојша Обрадовић (ко-
ординатор млађих категорија), Томислав Оки- Екипа млађих јуниорки (горе) и сениорки ГК Ниш (доле),
чић (в.) (физичка припрема). 1983/84.

- 251 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

такмичари се издвајају Милан Потић, Дејан

Цветковић и Горан Вучковић. У периоду од
1990. до 1993. континуитет у развоју гимнасти-
ке у Нишу одржавају Биљана Петровић и Саша
Величковић (в.).
Током 1994. прослављена је петнаестого-
дишњица рада Школе гимнастике у Дивљани.
У оквиру прославе одржан је и Меморијал Боре
Протића. Појављују се нови перспективни так-
мичари: Марко Вељковић, Наташа Манов, Та-
мара Петковић и Александра Алексић. Врши се
и постепена смена тренера: Драгољуб Петковић
преузима место тренера, Розита Петковић (в.)
место управника летње школе, рад са девојчи-
цама преузима Владимир Шулић, а ангажују се
и Дејан Цветковић и Саша Величковић.
Прослава стогодишњице постојања гимна-
стике у Нишу била је повод за побољшање
услова за развој спортске гимнастике. Купљен
је подијум за вежбање на партеру, а обезбеђено
је и коришћење велике сале у Шивари (в.).
Од највећих резултата нишких гимнасти-
чара издвајају се „дупла круна“ (Првенство и
Куп Југославије) екипно и појединачно код се-
ниорки и екипно Куп Југославије код сениора
1999. На Светском купу у Марибору 2006. так-
мичар ГК Ниш Милош Пауновић, иначе више-
Екипа пионира (горе) и јуниора ГК Ниш (доле), 1983/84. струки шампион Србије, осваја треће место, а
Клуб је од почетка био оријентисан на по-
већање квалитета и сврставање у постојећи
систем такмичења у спортској гимнастици.
Прво значајније такмичење за ГК Ниш било је
Првенство НР Србије, одржано 1. јуна 1975. у
Жаркову код Београда. На том такмичењу Ми-
лан Радосављевић је био други у категорији
сениора, Ивица Ристић је освојио прво, а Ми-
рољуб Тошић друго место код јуниора, а Лиди-
ја Аговић је била трећа у Србији у категорији
сениорки. Свој клуб и град са успехом репре-
зентују Милан Радосављевић, Драган Илић,
Саша Илић, Лидија Аговић, Славица и Наташа
Вељковић, Олгица Здравковић и други, а јавља-
ју се и нова имена: Никола Бурић, Зоран Заха-
ријевски и други. У току 1979. ГК Ниш је не-
сумњиво најјача организација у Србији. Те го-
дине на Првенству Србије освојена су прва
места у екипној конкуренцији код сениора,
млађих јуниора и кадета, а постигнути су и за-
пажени појединачни резултати.
Августа 1980. основана је Летња школа ГК
Ниш у Дивљани код Беле Паланке. Од 1981.
почиње да се придаје већи значај пионирским
екипама. Школа у Дивљани 1985. доживљава
афирмацију на нивоу републике.
Године 1985. прослављена је десетого-
дишњица оснивања клуба. У том периоду као Летња школа у Дивљани.

- 252 -
 Н

улазак у светски врх потврђује и освајањем 22.

места у вишебојском финалу на Универзијади у
Београду 2010. Гаврило Илић освојио је 20.
место на Европском првенству за јуниоре и
златну медаљу на турниру Олимпијских нада у
Перту 2012. Окосница репрезентације СЦГ на
међународној сцени постаје и Марко Вељковић.
ГК Ниш постаје екипни сениорски првак Србије
2012. са Милошем Пауновићем и јуниорима
Гаврилом Илићем, Душаном Ђорђевићем и Пет-
ром Величковићем. Данас су ови нишки гимна-
стичари освајачи Купа и прваци Србије екипно у
сениорској конкуренцији. Највиши пласман на
међународној сцени у историји женске српске
гимнастике (19. место) остварила је у Даегуу
(Јужна Кореја, 2005) такмичарка ГК Ниш Алек-
сандра Алексић, такође вишеструки шампион
Србије и Црне Горе. Женска екипа ГК остварује
изузетне резултате у сениорској конкуренцији:
три пута узастопно била је првак Србије, а Јеле-
на Стаменковић је петострука државна прваки-
ња. Јуниорке клуба су двоструке првакиње
Србије, а међу њима се издваја Кристина Жива-
диновић, нова нада нишке гимнастике, као ви-
цешампионка Србије. Девојке не заостају за
мушкарцима, јер је јуниорска екипа јуниорски
првак Србије, а сениорке вицешампиони Србије.
Напори тренерског кадра на челу са проф. др
Драгољубом Петковићем Бепцем успешно се
остварују, јер нишке гимнастичаре доводе у
Европу. Награде и признања стигла су и од ГС
Србије те су тренери ГК Ниш: проф. др Драго-
љуб Петковић, Јован Јовановић, проф. др Саша
Величковић и Владимир Шулић, у више наврата
проглашавани за тренере године у Гимнастич-
ком савезу Србије.
Године 2012. ГК Ниш за мушку спортску
гимнастику прикључио се Гимнастичком
друштву Соко Ниш 1897. Покушај осамоста-
љења и одвојеног рада трајао је веома кратко
(2012–2014), када су се клубови поново уједи-
нили у ГК Ниш. Од 2014. председник ГК Ниш
је др Горан Вучковић, некадашњи гимнастичар.
Лит.: Миладин Илић, Гимнастика у Нишу 1897–2007, Ниш,
1998. (Е. П., Н. Р.)

Са прославе 35-годишњице оснивања ГК Ниш, 2010.

НИШ, Карате клуб. Основан 1. јуна 2004.

Оснивачи клуба били су Драган Ђорђевић,
Славиша Јанковић (тада мајстори каратеа 2.
дан, поникли у КК Омладинац (в.)) и Зденко
Чланови и стручни штаб ГК Ниш, 2010. Седлар. Члан Карате федерације Србије, Карате

- 253 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Такмичари КК Ниш.
Извор: Јужне вести.
савеза централне Србије, касније Карате савеза
уже Србије (регион).
Године 2006. Драгана Стојковић освојила
је прву клупску медаљу на државном првен-
ству. Од тада је освојено више државних и ре-
гионалних титула. Клуб има чланове репрезен-
тације у свим категоријама. Од такмичара се
издвајају: Бранка Аранђеловић, Драган Ђорђе-
вић, Дарко Димовски, Драгана Стојковић, Ми-
лица Милосављевић, Катарина Арсић, Ивана
Андрејић, Александра Вељковић.
Клуб је организатор међународног карате
турнира Гранд При Ниш. (Н. С.)
НИШ, Кик-бокс клуб. Основан октобра
2007. у Нишу. Оснивач и први тренер клуба био
је Срђан Радуловић, под
чијим вођством је стасао
огроман број кик-боксера
из Ниша и Србије. Тре-
нутно клуб броји осамде-
сет чланова, од тога три-
десет такмичара. Члан је
Кик-бокс савеза Србије и
Савеза Централне Србије.
Готово од оснивања КБК Ниш је међу нају-
спешнијима у Србији у свим категоријама.
Апсолутни су шампиони у конкуренцији сени-
ора, јуниора, кадета и пионира. У просеку из
клуба годишње изађе око петнаест шампиона.
Такмичари КБК Ниш имају изузетно запа-
жене резултате на првенствима Балкана, Евро-
пе и света. Неки од такмичара који су највише
допринели изванредном успеху клуба јесу:
Урош Живковић (шест пута шампион Србије и
шампион Балкана), Стеван Живковић (шест
пута шампион Србије, шампион Балкана и
освајач сребрних и бронзаних медаља на пр-
венствима света и Европе) и Јована Крстић (де-
- 254 -
Такмичари КБК Ниш на Првенству централне Србије, 2015.
Извор: Јужне вести
вет пута првак Србије и трећепласирана на
Првенству Европе 2010) у сениорској конку-
ренцији. Најуспешнији јуниори јесу: Данило
Раткић (пет пута шампион Србије и првак света
2014), Јована Игњатовић (три пута шампион
Србије и првак света 2014) и Новак Радуловић
(дванаест пута првак Србије, први на Европ-
ском купу и трећепласирани на првенствима
света 2012. и 2014). Треба поменути још и Ни-
колу Димковског, Стефана Пауновића, Вука-
шина Обрадовића итд. (Н. Нш.)
НИШ, Клуб за дизање тегова. Основан
1960. на иницијативу Михајла Антонијевића
(в.), Драгана Ђорђевића и Ђорђа Ђорђевића.
Први председник клуба био је Радомир Ђорђе-
вић, а тренер Михајло Антонијевић. Клуб је
окупљао ентузијасте који су у почетку вежбали
у сали ДТВ Партизан (в.), затим у сали Савеза
омладине Општине Ниш, а понекад и у приват-
ним становима. Од 1975. дизачи тегова вежбају
у хали Чаир у Нишу и редовно учествују на
такмичењима широм Југославије. Од 1993. на
челу клуба је Мића Антуновић.
У периоду 1960–1975. најуспешнији так-
мичари били су Најдан Милојковић и Раде Ми-
тић. Најдан Милојковић био је рекордер и
првак Југославије у дизању тегова. После
успешне каријере дизача тегова такмичио се у
боди билдингу и био један од успешнијих так-
мичара са ових простора. Раде Митић био је
првак Југославије више од десет година и вла-
сник многих рекорда у категорији до +105 кг у
класичном дизању тегова. По завршетку такми-
чарске каријере био је судија прве категорије и
успешно судио 30 година. У периоду од 1988.
до 1998. најуспешнији такмичари били су Лазар
Бошковић (в.), Срђан Тасић и Зоран Хуњет (в.).
У овом периоду КДТ Ниш се у екипном првен-
ству државе борио за једно од прва три места.

Ненад Кужић, члан КДТ Ниш, 2014.
Извор: Јужне вести
Најуспешнији период у постојању клуба био је
1999–2008. Тада су у класичном дизању тегова
бриљирали: Веселин Јаковљевић (в.), један од
најбољих дизача тегова на нашим просторима и
власник великог броја рекорда и признања, Не-
над Ђорђевић, у категорији 94 кг јуниорски и
сениорски рекордер пет година и у исто време
првак СЦГ/Србије, Милан Спасић, Марко Ми-
лошевић, Немања Савић, Немања Филиповић,
Милена Трпковић и други. У Клубу за дисци-
плине снаге по квалитету се издвојио Милан
Јовановић (в.). У дисциплинама снаге такмичи-
ли су се и дизачи Веселин Јаковљевић и Ненад
Ђорђевић, који су, такође, освајали прва места у
својим категоријама. Највећи успех постигао је
Веселин Јаковљевић 1999. године, када је успео
да буде апсолутни првак и у класичном дизању
и у дисциплинама снаге. За све успехе такмича-
ра појединачно и екипно најзаслужнији је тренер
Војислав Илић Чарли (в.).
Извор: Архива Миладина Илића.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О., Н. Нш.)
НИШ, Клуб за ритмичку гимнастику. В.
Ритмичка гимнастика у Нишу (историјат).
НИШ, Клуб за синхроно и уметничко
пливање. Синхроно пливање у Нишу појавило
се 1994, када је управа ПК Свети Никола (в.) на
место тренера довела младу и амбициозну
Украјинку Катарину Подгурску, европску ви-
цешампионку у овом спорту. Група девојчица,
чланица пливачког клуба, определила се за
синхроно пливање и веома брзо, након свега
пар месеци, уследило је и прво републичко
такмичење у Обреновцу и прва медаља, треће
место у кадетској категорији у пролеће 1995.
Крајем 1997. дошло је до реструктурирања је-
динственог пливачког клуба и синхроно пли-
- 255 -
Н
вање се региструје под називом Клуб за син-
хроно и уметничко пливање Ниш.
Управа клуба настојала је да овај спорт
афирмише и омасови. У Нишу су одржана
бројна такмичења на ре-
публичком нивоу, и на
сваком следећем такми-
чењу било је све више
публике, али је растао и
број медаља. Постигнути
резултати на републичком
нивоу охрабрили су руко-
водство клуба да такми-
чарке клуба пошаљу на прво такмичење у и-
ностранство – јуниорско првенство у Дизел-
дорфу у пролеће 1997, а потом следе Барселона,
Грчка, Братислава итд. На републичком нивоу
клуб је био апсолутни фаворит у свим катего-
ријама, чланице клуба чиниле су готово целу
јуниорску репрезентацију, а савезни тренер и
селектор била је Катарина Подгурска.
Катарина Подгурска са такмичаркама КСП Ниш.
Године 1999. клуб остаје без тренера, пош-
то Катарина Подгурска са почетком НАТО
бомбардовања напушта Србију. Након бомбар-
довања најстарије чланице клуба почињу да се
баве тренерским послом. Због недостатка сред-
става клуб је на неко време као тренера анга-
жовао Катарину Херодек, тада асистента на
Факултету физичке културе (в.). Након ње
главни тренер клуба постаје Слађана Тошић,
помоћни тренер Катарине Подгурске. Током
1999. и 2000. новонастали проблеми и међу-
људски односи довели су до поделе у клубу и
део руководства формирао је нови клуб под
називом Сирене (в.).
За све време постојања Клуб је радио на
омасовљавању синхроног пливања. Најбољи
доказ тога јесте чињеница да је у једном перио-
ду преко 1.500 девојчица било активно у клубу.
У оквиру клуба годинама ради и школа за
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
непливаче. Одмах по осамостаљивању КСП
Ниш школовао је и прве судије. Клуб је органи-
зовао први Светосавски бал на води (в.) у јану-
ару 1998, а од 2002. организује и Јесењи бал.
Кроз клуб је до сада прошло доста тренера.
Сигурно је најзначајнија Катарина Подгурска,
после ње Катарина Херодек, Слађана Тошић, а
на месту тренера нашле су се у различитим пе-
риодима и бивше такмичарке: Маја Зечевић,
Анђелија Аранђеловић, Сандра Саватић, Мари-
ја Миљковић, Ирена Ристић, Марија Нешић и
Јелена Ристић. Зависно од материјалних могућ-
ности, клуб је повремено ангажовао и тренере
из Бугарске и Грчке.
У историји Клуба треба забележити да је
прву медаљу (треће место за кадете) освојила
Александра Илић.
Клуб је током свог постојања остварио
следеће значајне резултате: прва медаља у
Обреновцу, треће место, кадети (1995); турнир
Свети Никола, освојено друго место (1995);
прво такмичење у иностранству, Дизелдорф
(1997);) учешће на отвореном првенству Грчке
(1998; јуниорско првенство у Братислави,
четврто место (1998).
Извор: Податке доставио др Томислав Окичић. (Н. Р.)
НИШ, Кошаркашки клуб. Основан је
1996. на иницијативу Владимира Ђорђевића,
некадашњег тренера нишких клубова Студент
(в.) и Винер брокер (в.),
који је био и први тренер.
Клуб је почео са селекци-
јом играча рођених 1976.
и 1977. и са њима је по-
стигао највећи успех, фи-
нале државног првенства
за јуниоре у Сремској Ми-
тровици у сезони оснива-
ња, док је највећи успех
сениорске екипе, која је формирана 2001, прво
место у Првој српској лиги – Исток у сезони
Први тим КК Ниш сезоне 2012/13.
Извор: ФБ страна КК Ниш.
- 256 -
2009/10. и пласман у Прву Б лигу. Играчи који
су поникли у клубу, а који су остварили запа-
жене каријере у земљи и иностранству, јесу
Марко Илић, Дражен Касајић, Данило Миља-
нић, Марко Цветковић (в.), Бранко Миљковић,
Марко Јовановић, Александар Младеновић и
Вељко Петровић. (С. К.)
НИШ, Куглашки клуб. В. НИШ-ПУТ,
Куглашки клуб.
НИШ, Ловачко удружење. Први трагови
окупљања ловаца и почетка организованог лов-
ства у Нишу датирају из
1895. године (по неким на-
водима 1893), када је
основан Нишки ловачки
клуб. Са ловачким клубо-
вима (такође првим) из
Крагујевца и Београда, на
првом скупу ловаца 1896.
у Брзану основан је Савез
ловачких удружења Краљевине Србије са се-
диштем у Београду. Тада је за почасног пред-
седника Ловачког савеза именован краљ Милан
Обреновић, као страствени поклоник лова и
ловства. Убрзо (16. јула 1898) краљ Александар
Обреновић донео је и први Закон о ловству,
управо у Нишу.
Од тада до данас, Ловачко удружење Ниш
представља удружење грађана које окупља
ловце, успешно се брине о дивљачи у ловишту
Нишава и газдује фазанеријом Виник. Тренутно
броји око 900 активних чланова, мешовитог
узраста и пола, подељених у шест ревира и 78
секција. Поседује зграду у самом центру града,
где је смештена стручна служба и у којој се
одржавају седнице Скупштине и Управног
одбора.
Ловиште Нишава простире се на површини
од укупно 59.424 ха, од чега је 44.000 ха ловно-
продуктивне површине. Чине га равничарски и
Са Осмог сабора ловаца у Лесковику 2015.
Извор: lunis.rs

Ловиште Нишава.
Извор: lunis.rs
брдско-планински терени: равничарски део на-
лази се у сливу река Нишаве и Мораве, док су
брдско-планински терени на обронцима плани-
на Јастребац, Селичевица, Сува планина, Пло-
че, Сврљишке планине и Каменички вис. Због
разноврсних пољопривредних култура, ком-
плекса разноврсних шума и конфигурације те-
рена, у ловишту се налазе скоро све аутохтоне
врсте дивљачи. Ловиште Нишава једно је од
најбогатијих ловишта пољском јаребицом у
Европи, а у ловишту се налазе и фазан, зеца,
срна, дивља свиња, препелица, грлица, пловка и
још доста гајених врста дивљачи. До сада је у
ловишту вршен испуст дивљих свиња, зечева и
фазана у свим узрастима и деловима године, и
то из сопственог узгоја. ЛУ Ниш годинама уна-
зад врши интензивну прихрану дивљачи у зим-
ском периоду. У ловишту је изграђено 25 хра-
нилишта за крупну дивљач, 272 хранилишта за
ситну дивљач, 40 солишта, 21 чека – осматрач-
ница и седамнаест чека на дрвету.
Конфигурација и географски положај тере-
на ЛУ Ниш повољни су за одржавање такмиче-
ња у раду за псе птичаре. Такмичења се органи-
зују с јесени и у пролеће, док се обука паса
изводи скоро целе године, осим у периоду ре-
продукције од маја до јула. До сада су одржана
бројна такмичења светског ранга, а 2012. и свет-
ско првенство под покровитељством Светске
кинолошке организације.
У току године Удружење организује више
манифестација, као што су прослава ловачке
славе Св. Јевстатије, Ловачка забава, Шакали-
јада у Горњој Врежини и Сабор ловаца у
Лесковику.
Извор: http://www.lunis.rs. (М. М.)
НИШ, Мотоциклистички спорт клуб. В.
Мотоциклизам у Нишу (историјат).
- 257 -
Н
НИШ, Одбојкашки клуб. Формиран је 24.
јуна 1972. под именом УОК Студент. Уместо
дотадашњег ОК Раднички основана су два клу-
ба: УОК Студент и ОК ЕИ Младост. УОК
Студент такмичио се у Лиги уже Србије. Тре-
нинзи и утакмице одржавали су се на асфал-
тном терену КК Раднички све док 1973. није
отворена сала 22. децем-
бар (в.). У сезони 1975/76.
УОК Студент освојио је
прво место у Другој лиги
– Север и тако стекао пра-
во да игра квалификацио-
ну утакмицу за улазак у
Прву савезну лигу са ОК
Работничким из Скопља, прваком Друге лиге –
Југ. Утакмица је одиграна у Приштини 30. маја
1976, УОК Студент победио је са 3:1 и тако
остварио пласман у Прву лигу, што је и највећи
успех у досадашњој историји клуба. Утакмицу
су одиграли: Горан Лазаревић, Драгиша Томић,
Љубодраг Бркић (в.), Миодраг Гушић, Чедомир
Златановић, Југослав Ранђеловић, Жељко Ру-
жић (капитен) (в.), Данило Јовановић, Душан
Димитријевић, Новица Димитријевић, Мома
Милошевић и Зоран Тасић. Тренер екипе био је
мр Радомир Костић (в.). Нажалост, након само
једне сезоне проведене у елитном рангу такми-
чења, у сезони 1976/77. УОК Студент освојио
је последње, четрнаесто место, са свега две по-
беде, и преселио се у нижи ранг такмичења.
Наредних шест сезона УОК Студент такмичио
се у другом рангу такмичења да би у сезони
1982/83. испао у Јединствену лигу Србије. У
српсколигашком друштву клуб се задржао пет
сезона да би, након освојеног првог места у се-
зони 1987/88, као и на квалификационом тур-
ниру у Приштини, Небојша Опачић (капитен),
Екипа ОК Ниш, 2014.
Извор: Јужне вести.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Дејан Милутиновић, Александар Бићанин, Не-
бојша Ловић, Горан Перовић, Драган Светоза-
ревић, Небојша Спасић, Дејан Светозаревић,
Ненад Ринчић, Ненад Анђелковић и тренер
Љубодраг Бркић изборили пласман у Другу са-
везну лигу.
У мају 1991. УОК Студент, који се од се-
зоне 1979/80. састојао од мушке и женске еки-
пе, дели се у два самостална клуба. Од мушке
екипе тада је формиран МОК Студент.
У сезони 1992/93. клуб је, предвођен ру-
ским интернационалцем Андрејем Музафаро-
вим, освојио друго место у I-Б лиги и стекао
право да учествује у баражу за улазак у I-А са-
везну лигу. У две утакмице боља је била Авала
из Будве (3:2 у Будви и 3:0 у Нишу). Исте сезо-
не МОК Студент пласирао се у четвртфинале
Купа Југославије.
Од 1997. године клуб носи име ОК Ниш и
данас је члан Друге лиге – Исток.
Током историје клуб је имао јуниорске
репрезентативце Душана Димитријевића, Деја-
на Светозаревића и Драгана Светозаревића, а
свакако најпознатији играч поникао у клубу
јесте Иван Миљковић (в.).
СОФК Општине Ниш (в.) доделила је клу-
бу Октобарску награду Ослобођење града Ни-
ша 1974. године. (Н. Бр.)
НИШ, Омладински рукометни клуб.
Основали су га 14. октобра 1992. студенти Ма-
шинског факултета у Нишу, који су му дали
име Рукометни клуб Машинац. Међу оснива-
чима били су Ненад Дакић Нефа, Драган Ми-
ливојевић, Дарко Маринковић и Небојша Ви-
дановић, касније истакнути играчи тима. Први
председник клуба био је Небојша Видановић, а
након њега др Зоран Боричић, Никола Докман,
др Драгана Јовановић и Миодраг Панчић. Клуб
је 1996. променио име у Омладински рукомет-
ни клуб Ниш. Такмичење је почео из Друге
српске лиге и сваке три године стизао до вишег
ранга, да би 2006. изборио место у Супер лиги
Србије, где се успешно такмичио све до 2009,
када се фузионисао са НИС-ПЕТРОЛ Железни-
чарем (в.) Истакнути рукометаши били су Не-
над Дакић, Владан Стошић, Радисав Стоилко-
вић, Небојша Видановић, Драган Миливојевић,
Дарко Маринковић, Бојан Мирковић, Милан
Станковић, Никола Долић, Миљан Манић,
Жерко Петковић, Радован Томић и др. Први
тренер био је Сава Ђорђевић (в.), потом Небој-
ша Бокић (в.), Синиша Симоновић, а најдуже
Владан Стошић. Међу истакнутим спортским
радницима био је и Бранко Миљковић Шваца.
(Е. Ц.)
- 258 -
НИШ, Омладински фудбалски клуб.
Клуб нишког насеља Пантелеј оформљен је 11.
јула 1969. У почетку је но-
сио име Јован Анђелковић
(в.) по прослављеном асу
пиротског и нишког Рад-
ничког (в.). Године 1975.
мења име у ОФК Ниш,
када и започиње његов
успон. Најбоље резултате
остварио је од 1999. до
2008. године, када је с ве-
ликим успехом наступао као члан Друге лиге –
исток. У такмичарској сезони 2004/05. водио је
велику борбу са београдским Хајдуком за пла-
сман у највиши ранг, Прву лигу, и на крају му
је само један бод недостајао за остварење гото-
во сензационалног успеха. Као и многи други
клубови, и ОФК Ниш платио је данак беспари-
ци. Последњих пет година члан је Прве нишке
лиге. (Д. М.)
Екипа ОФК Ниш, 2013. Слева, стоје: Стефанов, Јовић,
Милановић, Цветковић, Живковић, Радоњић, Нешић, Лачковић;
чуче: Благојевић, Ристић, Чукић, Јаковљевић, Димитријевић.
Извор: ofknis.weebly.com
НИШ, Омладински фудбалски клуб. Го-
дине 1961, много пре ОФК Ниша из Пантелеја
(в.), коме је прво име било Јован Анђелковић,
под истим именом радио је популарни фудбал-
ски тим из улице Обилићев венац. Клуб је фор-
мирала Месна организација Обилићев венац.
Већина играча долазила је из овог нишког кра-
ја. Своје утакмице играо је на игралишту Слоге
(в.) на Бубњу. Тим је играо у нижим ранговима
такмичења, али је био изузетно популаран. У
годинама свог постојања Клуб је остварио
одличну сарадњу са ФК Слога.
Играчи који су обележили историју овог
клуба били су: Слободан Стојановић Цоби,
Младен Матејић Дене, Мома Николић Шабац,
Боне Петровић, десни халф и капитен тима,

Миодраг Стојановић Шуре, Сорле – леви халф,
Мирољуб Јованчић Црни, Штука – десно кри-
ло, Бранислав Милошевић – Бане Содаџија,
Милан Аранђеловић Мане, Зоран Ничић, Сорле
Стојановић, Дракче Јеремић, полутка, Раде
Петровић Коњче. Најзаслужнији за формирање
клуба и главни „оперативац“ био је руководи-
лац Дуванске индустрије Ниш, чувени Бата
Жика Мечка. Клуб је постојао до 1964, а угасио
се због финансијских потешкоћа. (А. Б. Ф.)
НИШ, Планинарско алпинистичко екс-
педицијски клуб. Основан 1. јула 1994. на
принципима модерног ор-
ганизовања експедиција на
највише врхове света и са-
временог приступа пењач-
ком такмичарском спорту.
Оснивачи Клуба су позна-
ти алпинисти и тзв. висо-
когорци из југоисточне
Србије: Нишлије Томислав
Врачевић Баџа, Александар Ристић, Слободан
Гејо (в.) и Зоран Милетић (в.), Борко Гајић и
Саша Ранчић из Бора, Сафет Маврић Ћако из
Новог Пазара и други.
ПАЕК Ниш је организовао низ великих
експедиција, између осталог и успоне на Хуа-
скаран и Алпамајо у Перуу и Чимборазо и Ко-
топакси у Еквадору у јесен 1994, прву нишку
хималајску експедицију на Анапурну 2 у окто-
бру 1995, и био суорганизатор Интернационал-
не ски Еверест експедиције августа 1996. Од
1996. у ПАЕК Ниш формира се спортско-
пењачки тим за такмичења и уређења спортско-
пењачких смерова у Јелашничкој клисури ви-
соких пењачких оцена. Већ од 1998. ПАЕК
Ниш учествује на спортско-пењачким такми-
чењима у Србији и на Балкану. У року од годи-
ну дана саграђена је велика вештачка стена ви-
сине 13 м, друга по реду изграђена вештачка
Слободан Гејо, Сташа Гејо и Весна Павловић, чланови ПАЕК
Ниш и репрезентације Србије, Француска, 2014.
- 259 -
Н
стена у Србији, после вештачке стене на Ади
Циганлији у Београду.
Спортско-пењачки тим ПАЕК Ниш постаје
један од водећих тимова у првенствима Југо-
славије у дисциплини тежинско и брзинско пе-
њање и са својим врхунским спортско-
пењачким талентима осваја шампионске титуле
у Југославији, касније у Србији, на Балкану,
Европи. Чланица клуба и репрезентативка
Сташа Гејо осваја прво место у Генералном
пласману на светској и европској ранг-листи у
категорији млади у дисциплини тежинског пе-
њања 2012, шампионску титулу у дисциплини
болдер 2013. и титулу вицешампиона на свет-
ској и европској ранг-листи у генералном пла-
сману за 2014. (М. У.)
НИШ, Планинарско друштво. В. СУВА
ПЛАНИНА, Планинарско друштво.
НИШ, Рио граплинг клуб. Оснивач Rio
Grappling Club академије је мајстор Роберто
Атала из Рио де Жанеира, носилац црног појаса
4. дан. Академија броји 85 клубова широм све-
та. У Србији, поред нишког, постоје још и клу-
бови у Београду, Чачку и Смедереву.
Огранак Rio Grappling Club академије у
Нишу основан је маја 2012. За две године по-
стојања клуб је постигао одличне резултате на
такмичењима у Београду, Скопљу и Софији.
Оснивач клуба је Александар Стојичић, стру-
ковни инжењер грађевинарства, носилац љуби-
частог појаса, који је познат по својим резулта-
тима у различитим борилачким вештинама
(кик-бокс, граплинг, АДЦЦ, кудо и ММА).
Клуб је организатор турнира бразилске џи-
ју-џице Ниш Опен, који је, за сада, једини тур-
нир тог типа ван Београда.
На последњем Ниш Опен
такмичењу (2014) учес-
твовало је 150 такмичара
из Србије, Бугарске, Ма-
кедоније и Румуније. Та-
кође, Клуб је оснивач и
летњег кампа и много-
бројних семинара помоћу
којих се чланови усавршавају. Семинаре води
мајстор Ненад Латинчић, носилац црног појаса,
главни тренер Академије на нивоу Србије.
Извор: Податке доставио Димитрије Антић. (Н. Р.)
НИШ, Скијашки клуб. Основан је 5. ја-
нуара 1981. Поникао је из масовне акције Сви
на снег (в.), покренуте 1976. Главни иницијатор
оснивања Акције и Клуба, а затим уређења Ту-
ристичко-рекреативног комплекса Бојанине во-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
де (в.) на Сувој планини код Ниша и скијалиш-
та на Каменичком вису (в.), био је ентузијаста
Михаило Пантић (в.), виши предавач физичког
васпитања на Економском факултету у Нишу,
одликован Орденом заслуга за народ са сребр-
ном звездом за допринос у развоју смучарског
покрета (1986).
Клуб је основан с
циљем да подстиче и
организује развој скија-
шког спорта (трчања и
алпског скијања) у Нишу и региону и изградњу
и одржавање скијашких објеката у околини
Ниша, да буде носилац омасовљавања скија-
шког покрета и окосница Акције Сви на снег,
укључујући и редовно организовање размене
скијашке опреме. Петнаестак година касније,
Клуб је почео да стиче и афирмацију једног од
најозбиљнијих организатора домаћих и међу-
народних скијашких такмичења. СК Ниш је је-
дини скијашки клуб у Србији са овако ком-
плексним програмом деловања.
Први председници Клуба били су Михаило
Пантић, др Мирослав Дрезгић и мр. Душан Ко-
руновић (в.). Од 1988. Клуб има председника
Скупштине, задуженог за стратешке процесе, и
председника Управног одбора (Извршног одбо-
ра, Председништва) задуженог за оперативно
деловање. Председници Скупштине били су: др
Живота Живковић, др Драган Младеновић, др
Ненад Живановић (в.), Зоран Марјановић (в.),
Миодраг Стојадиновић и Божидар Стошић.
Председници Управног одбора били су: Миле
Стевановић, др Зоран Аранђеловић, Зоран Мар-
јановић, Драгољуб Здравковић, Божидар Сто-
шић и Иван Пешић.
Скијашко трчање. Прве озбиљније так-
мичарске кораке СК Ниш је учинио у смучар-
ском трчању. Укључивањем групе активних
атлетичара, под стручним руководством Сло-
бодана Динића (в.), некадашњег репрезента-
тивца у маратону, и др Мирослава Дрезгића,
председника нордијског погона у Клубу, ство-
рена је прва екипа скијаша-тркача у Нишу.
Прво првенство Ниша у скијашком трча-
њу, у организацији СК Ниш, одржано је 1982.
на Маврову, а победници по узрасним катего-
ријама били су Сава Дракулић, Светлана Раду-
ловић, Предраг Грбовић и Небојша Мицић.
Прве медаље на првенствима Србије (сре-
брне) освојиле су 1983. на Златибору млађа
омладинка Сузана Грбовић и штафете млађих
омладинки (Сузана Грбовић, Светлана Радуло-
вић, Милијана Шћепановић) и старијих омла-
динаца (Предраг Грбовић, Горан Коцић и Звон-
ко Стаменковић). Тада је Сузана Грбовић по-
- 260 -
стала и прва чланица репрезентације Србије из
Ниша.
Прве шампионке Србије из Ниша постале
су старија омладинка Сузана Грбовић и штафе-
та старијих омладинки, на Копаонику 1984. У
наредне три године шампионску титулу су наи-
зменично освајале Милијана Шћепановић и
Сузана Грбовић.
У међувремену је СК Ниш отворио пио-
нирске школе скијашког трчања у основним
школама Бранко Миљковић (тренер Небојша
Мицић) и Иво Андрић (тренер Гаврило Масла-
ковић (в.)). У две сезоне нишки тренери на
припремама на Власинском језеру имали су и
помоћ врхунских стручњака из Совјетског Са-
веза, заслужних мајстора спорта Владимира
Стрелчева из града Киров и тренера Сафина из
Минска. Овакав рад допринео је успешној сме-
ни генерација и стварању новог такмичарског
тима, који је предводио тренер Гаврило Масла-
ковић. О том процесу сведоче и резултати на
Олимпијским спортским играма школске омла-
дине Србије (ОСИШОС), где су златне медаље
испрва биле ексклузива Сузане Грбовић (1983.
и 1985). Већ 1987. прва места у својим
узрасним категоријама освојиле су четири мла-
ђе такмичарке из нишке скијашке школе – Ми-
лица Маслаковић (цицибанка), Ивана Љуби-
сављевић (млађа пионирка), Биљана Петковић
(старија пионирка) и Мирјана Стојановић (мла-
ђа омладинка).
Систематски развијајући скијашко трчање,
СК Ниш је основао секције које су му омогући-
ле да одржава такмичарску активност током
целе године у атлетици (кросеви) и стрељаш-
тву. Наступи у биатлону, али и снежна блокада
ауто-пута од Ниша до Алексинца (током које
није било могуће дотурити помоћ завејаним
путницима), подстакли су формирање јединице
Територијалне одбране за зимска дејства.
Нишка екипа, састављена од чланова СК Ниш,
постигла је сензационалан успех 1987. године,
победивши у патролном трчању екипа ТО на
првенствима Србије и СФР Југославије.
Управо те 1987. године, када је стасао нови
талас тамичара из сопствене школе и када је
успостављена добра сарадња с Територијалном
одбраном, СК Ниш је постао екипни првак
Србије у скијашком трчању, са три појединачна
шампиона (Мирјана Стојановић, Милијана
Шћепановић и Срђан Крстић).
Наредне, 1988. године, омладинац Срђан
Крстић постао је двоструки првак Србије у биа-
тлону. Срђан Крстић је био и први освајач бо-
дова за светску рејтинг-листу (ФИС) из Ниша.
Екипна шампионска титула у скијашком
трчању освојена је и 1991. За разлику од ниш-
 Н

- 261 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ког клуба, који је континуирано јачао, скијашко
трчање у осталим клубовима Србије је јењавало
са првим кризним годинама, па је убрзо СК
Ниш једини остао активан. Пошто је одбио да
се, у време грађанског рата, као једини клуб
појави на формалном првенству Србије 1992.
године, СК Ниш је укинуо ову дисциплину и ње
у Србији није било у наредном вишегодишњем
раздобљу.
У периоду постојања скијашког трчања у
Нишу (1981–1992), прваци Србије из СК Ниш
били су: Сузана Грбовић (два пута), Милијана
Шћепановић (два), Срђан Крстић (два), Саша
Ристић, Мирјана Стојановић, Биљана Николић,
Јелена Маслаковић, Марија Костић, Милена
Станимировић, Милица Маслаковић и Влада
Јовановић (по једном).
Алпско скијање. У развоју алпских ски-
јашких дисциплина у СК Ниш разликују се три
периода. У првом је Клуб сазревао и достигао
такмичарски максимум освајањем екипно тре-
ћег места у Србији 1990. Други период проте-
као је у успешној борби за очување Клуба, то-
ком тешких деведесетих година. Трећи период
одликује се континуирано високим резултатима
на националном плану: од 2001. до 2015. СК
Ниш је био три пута екипно трећи у Србији и
девет пута други, а 2009. освојио је титулу пр-
вака државе.
Стручни штаб СК Ниш предводили су: Ра-
дослав Ристић (в.), Братислав Стојановић, др
СК Ниш, екипни државни прваци 2009.
- 262 -
Ненад Живановић, др Топлица Стојановић, Бо-
жидар Стошић, др Звездан Савић (в.) и Огњен
Драгољевић (в.). Дуже од десет година у струч-
ном раду су активни тренери Бојан Петровић (од
1999), Бојана Ристић (2001) и Ирена Стојановић
(2003).
За разлику од скијашког трчања, у којем
није било традиције, СК Ниш је одмах по осни-
вању организовао Првенство Ниша у алпском
скијању (на Маврову, 29. марта 1981). То је би-
ло могуће зато што су, између осталог, у Нишу
многи већ скијали и били обухваћени стручним
радом у Акцији Сви на снег, а првенства града
су повремено организована и раније.
Први победници Првенства Ниша у орга-
низацији СК Ниш били су: Горан Петровић,
Зоран Ристић, Александар Медведев, Иван Ве-
личковић, Драган Марковић, Јован Мадић и
Драган Стојановић.
Скијаши СК Ниш први пут су наступили на
првенству Србије у алпским дисциплинама
1983. године. Тада су старији пионири Татјана
Медведев (велеслалом) и Иван Ферлеж (сла-
лом) освојили изванредна четврта места. Тре-
нер екипе био је Михаило Пантић. У најранијем
периоду тренери су били и Небојша Мицић,
Мартин Ферлеж и Радослав Ристић, који се
усталио на тој функцији и у наредних више од
30 година постао легендарни тренер Клуба.
За стицање искуства и почетне репутације
важну улогу имале су и Олимпијске спортске
игре школске омладине Србије (ОСИШОС), на
којима је старија пионирка Татјана Медведев
освојила прво место у комбинацији 1984. годи-
не. Те сезоне одржане су и прве ОСИШОС
Општине Ниш (на Власини), а следеће, 1985.
године, првенство нишких школа први пут је
организовано на Бојаниним водама, уз учешће
156 такмичара из 21 школе.
Као и у погону скијаша-тркача, за будућ-
ност алпског скијања у Нишу одлучујуће је би-
ло организовање Цицибанске школе (за децу
узраста од пет до десет година), 1983. Стручни
рад у Цицибанској школи, која је у јесен 1984.
имала 135 полазника, поверен је др Ненаду
Живановићу.
У почетном периоду биле су недостижне
медаље на републичким првенствима, али је
клуб имао лидере својих такмичарских генера-
ција. Међу њима су били и Тања Минчић, Ни-
кола Дрезгић и Владимир Миладиновић.
Прве медаље на првенству Србије освојили
су 1986. на Копаонику млађи пионир Предраг
Живановић (бронза, слалом) (в.) и млађа омла-
динка Јелена Марјановић (сребро, велеслалом).
Нишко алпско скијање нашло се у репу-
бличком врху 1987. Само три недеље након

што су тркачи постали прваци Србије на Злати-
бору, цицибанска екипа алпских смучара, ста-
сала у Цицибанској школи клуба уз др Ненада
Живановића, освојила је на Дивчибарама титу-
лу државног првака (14/15. фебруар 1987). Два
месеца касније (25/26. април 1987, Копаоник),
пионирска екипа алпских скијаша, предвођена
тренером Радетом Ристићем, такође је постала
првак Србије. Те сезоне СК Ниш је наступио на
Првенству Србије у алпском скијању са ре-
кордних 36 такмичара. Прве златне медаље на
Првенству Србије освојили су старији цициба-
ни Ивана Живановић (в.) и Јурица Станковић
(1987, Дивчибаре).
Цицибани СК Ниш – шампиони 1987. Слева: Марко
Миладиновић, Дражен Касаић, Јурица Станковић, Весна
Стојановић, Ивана Живановић и Марко Марјановић.
Први члан репрезентације Србије из Ниша
био је Предраг Живановић, који је био и нају-
спешнији пионир у националном тиму Србије
на првенству Југославије 1988 (Похорје).
Кадет Јурица Станковић (в.) и сениор Пре-
драг Живановић били су први учесници међу-
народне ФИС трке, на којој се освајају бодови
за светску рејтинг-листу, на Шар-планини 1994.
Због санкција Уједињених нација према СР Ју-
гославији наступали су под заставом Међуна-
родне скијашке федерације (ФИС), али освоје-
ни бодови нису им признати.
Прве победе на званичним међународним
такмичењима у иностранству однели су 2005.
млађи пионири Маша Ђокић (Улудаг, Турска) и
Вељко Здравковић (Шар-планина, Македонија).
Десет година касније (2015), такав успех поно-
вили су Петра Вељковић и Веселин Златковић
на Бјелашници (БиХ), у истој узрасној катего-
рији.
Најуспешнији такмичари СК Ниш од њего-
вог оснивања били су Марија Ценић (седам пу-
та првак Србије, шест пута првак СР Југослави-
је, два пута победница Бамби купа, два пута
учесница Зимских олимпијских игара младих,
три пута учесница јуниорског првенства света)
- 263 -
Н
(в.), Соња Смиљанић (шест пута првак Србије,
четири пута првак СЦГ, једном првак СР Југо-
славије) и Јурица Станковић (шест пута првак
Србије, једном првак СР Југославије). Све троје
су наставили каријеру у другим клубовима.
Марија Ценић је прешла у Чукарички (1997)
због повољнијих услова за припреме, као кан-
дидаткиња за ЗОИ у Нагану (Јапан 1998), на
којима, ипак, није учествовала. Соња Смиља-
нић је, као старија пионирка, прешла у београд-
ски Ројал (2007), а Јурица Станковић је проме-
нио спорт (1995) и наставио да постиже успехе
у ски-борду.
Највиши домет у апсолутној узрасној кате-
горији постигао је Младен Пешић, двоструки
јуниорски првак Србије и први нишки скијаш
који је учествовао на сениорским првенствима
света (Шладминг, Аустрија, 2013 и Вејл, САД,
2015). Он је остварио најповољнији број ФИС
бодова на светској рејтинг-листи од свих
нишких скијаша (62 – слалом).
Закључно са сезоном 2015. рекорд у броју
освојених шампионских титула у Србији из ре-
дова СК Ниш држе Марија Ценић и Петра
Вељковић (по седам). Следе: Соња Смиљанић
(шест), Јурица Станковић (шест), Милица Ми-
тић (четири), Милица Ковачевић (три), Ивана
Живановић (три), Марија Младеновић (три),
Маша Ђокић (три), Ђорђе Јовановић (три),
Растко Благојевић (два), Младен Пешић (два),
Александра Шарац (два), Јелена Марјановић
(два), Веселин Златковић (два) Бојана Ристић,
Снежана Човран, Петра Илић, Маја Стојановић,
Мирна Ставел, Марко Бигић, Јелена Младено-
вић, Наталија Митровић, Ненад Марјановић,
Петра Гроздановић, Лана Гроздановић, Але-
сандро Чивљак, Марјан Чивљак, Марко Цвет-
ковић и Теодора Стевановић (укупно 30).
Шампиони СР Југославије (1992–2003) били су:
Марија Ценић (шест пута), Ивана Живановић
(два), Маша Ђокић (два), Маја Стојановић, Ју-
рица Станковић, Мирна Ставел, Марија Мла-
деновић, Соња Смиљанић и Вељко Здравковић
(укупно девет). Шампиони Државне заједнице
Србија и Црна Гора (2003–2006) били су: Соња
Смиљанић (четири пута), Александра Шарац
(два) и Вељко Здравковић (укупно три).
СК Ниш је у два наврата прихватио групе
такмичара из других градова. Први пут се то
десило у другој половини деведесетих година,
када су се гасили клубови у региону а најупор-
нији скијаши наставили да се такмиче тако што
су дошли у нишки клуб, једини који је опстао
источно од Копаоника. Тада су за СК Ниш
освајали шампионске титуле Петра Илић (Па-
раћин), Маја Стојановић и Мирна Ставел (Пи-
рот), док је шампион Милан Ставел (Пирот)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
провео у Клубу две сезоне као један од тренера.
Други пут је група скијаша из ширег региона
(Београд, Зајечар, Књажевац, Бабушница, Ско-
пље) дошла у СК Ниш у периоду 2011–2014,
неки зато што су почели да тренирају скијање у
нишком клубу (на припремама у Банском и на
Старој планини), а други због проблема у сво-
јим матичним клубовима и жеље да раде са
стручњаком какав је Огњен Драгољевић. То су,
по правилу, веома добри скијаши, освајачи ви-
соких пласмана на такмичењима, од којих се
очекује да донесу нове титуле у СК Ниш.
Акције СК Ниш. Скијашки клуб Ниш је
од оснивања развијао ширу активност свуда где
је то било у интересу развоја скијашког покрета
и спорта. Најважнији сектори деловања клуба,
осим спортских припрема и учешћа на такми-
чењима, били су организовање масовног скија-
ња (Акција Сви на снег, школе скијања и обука
деце у вртићима), иницирање и организовање
добротворних активности на уређењу простора
за скијање (ТРК Бојанине воде, Каменички вис,
Стара планина) и организовање скијашких так-
мичења.
Чланови клуба били су покретачи и
технички реализатори изузетно масовне Акције
Сви на снег од 1976. до 2009. После тога је
Градска управа поверила Акцију другој органи-
зацији. Акција је изазивала огромно интересо-
вање у периоду до увођења санкција. Органи-
зована је на теренима у непосредној близини
Ниша (Каменички вис) и на удаљеним плани-
нама у земљи (Маврово, Попова шапка, Копао-
ник) и иностранству (Маљовица). У оквиру
Акције, а касније и мимо ње, СК Ниш редовно
организује две до три размене скијашке опреме
уочи сезоне.
Школе скијања организоване су, у периоду
зимског распуста, на Маврову, Поповој шапки,
Са једне од размена ски опреме у организацији СК Ниш.
- 264 -
Брезовици, Копаонику и у Банском (Бугарска).
Углавном су биле веома посећене, јер је посто-
јало традиционално поверење Нишлија у одго-
ворност и организационе могућности Клуба. У
1984. години СК Ниш је организовао једин-
ствену обуку деце у нишким вртићима, којом је
било обухваћено више од 400 малишана.
Инструктори су били студенти физичког васпи-
тања у оквиру редовне педагошке праксе, град
је купио 100 пари скија и 120 пари ципела, па је
седмодневна обука у двориштима вртића била
бесплатна.
СК Ниш је био иницијатор велике акције
на уређењу Бојаниних вода (Сува планина) и
претварању овог излетишта у туристичко-
рекреативни центар. Уз помоћ града и масовно
добровољно учешће радних организација, поје-
динаца, Савезне радне акције Ниш и ЈНА, у пе-
риоду 1986–1991. направљени су такмичарска
скијашка стаза Соколов камен са потребом
инфраструктуром и приступан асфалтни пут.
Током деведесетих година локалитет је запуш-
тен, па је СК Ниш 2002. покренуо нову добро-
вољну акцију на спасавању Бојаниних вода. У
наредних дванаест година помоћ је пружило
више од 300 донатора, чиме је створена највећа
добротворна акција у историји Ниша. Током
2014. окончани су планови детаљне регулације
за скијалишни простор и пут Плоча – Бојанине
воде, који треба да буде веза комплекса с Кори-
дором 10. Тиме су створене основне претпо-
ставке за даље активности.
Пре него што је изграђена скијашка стаза
на Бојаниним водама, СК Ниш је, са Центром за
одмор и рекреацију радника Радник, био ини-
цијатор добротворних акција којима је уређено
мало скијалиште на Каменичком вису, са два
дечја ски-лифта. Један од тих лифтова, израђен
у Машинској индустрији (1982), купио је СК
Ниш донацијама уплаћиваним на његов рачун.
Цицибани СК Ниш.

СК Ниш је, заједно са Планинарским саве-
зом Општине Ниш, иницирао и спровео добро-
вољну акцију којом је обновљен и дограђен
Дом планинара у Тврђави (в.), страдао у пожа-
ру 1984.
Пружајући подршку развоју Старе планине
у велики скијашки центар, а имајући у виду и
неопходност очувања животне средине, СК
Ниш је 2007. организовао велику акцију Шума
света, у којој је Покрет горана Србије прихва-
тио предлог нишког скијашког клуба и преузео
обавезу да засади два стабла за свако које је
посечено приликом прављења скијашких стаза.
У акцији су учествовали председник Републике
Србије Борис Тадић и амбасадори девет држа-
ва, који су том приликом на Старој планини
засадили по једну смреку, букву и брезу.
Стара планина – Акција Шума света, 2007.
У почетној фази свог развоја, док су друш-
твене околности то допуштале, СК Ниш је
организовао првенства Ниша на Маврову, Вла-
сини и Бојаниним водама. На иницијативу Клу-
ба, 1985. године формиран је Координациони
одбор за сарадњу скијашких клубова југои-
сточне Србије, са седиштем у Нишу. Следеће
године (1986) почело је одржавање Алпског
купа југоисточне Србије, чиме је обновљен не-
кадашњи Куп градова ЈИС, без чврстог инсти-
туционалног повезивања клубова. Тек након
паузе настале деведесетих година, на иниција-
тиву клубова из Ниша, Књажевца и Пирота,
основан је 2008. у Нишу Скијашки савез југои-
сточне Србије, чији чланови од тада редовно
одржавају такмичења по заједничком календа-
ру. У оквиру Алпског купа југоисточне Србије,
СК Ниш редовно одржава своје такмичење
Пантин меморијал (в.).
Прво такмичење републичког ранга (Алп-
ски куп Србије) СК Ниш је организовао у веле-
слалому и супер-велеслалому 1994. на Брезо-
вици, под називом Таурус куп. Било је то дотад
- 265 -
Н
најбоље организовано такмичење у супер-
велеслалому у Србији.
Од 2005. СК Ниш организује међународни
Евробалкан куп (в.), са жељом да он постане
спортски бренд Старе планине. Ово такмичење,
чији је традиционални покровитељ Град Ниш и
на којем се освајају бодови за светску рејтинг-
листу у апсолутној конкуренцији, прерасло је у
најзначајнији скијашки догађај у Србији. При-
ликом обележавања јубилеја Миланског едикта,
2013, на Евробалкан купу су учествовали ски-
јаши из двадесет држава са три континента
(Европа, Азија и Латинска Америка), што пред-
ставља својеврстан рекорд у Србији.
Настојећи да осавремени и унапреди
стручни рад, СК Ниш је 2011. успоставио са-
радњу с Огњеном Драгољевићем, тренером
репрезентације БиХ. Од тада се тренинзи одр-
жавају континуирано током целе године, пет
пута недељно. У летњем периоду најуспешнији
такмичари клуба више пута одлазе на тренинге
у Аустрију (глечер Хинтертукс). Двонедељне
зимске припреме се од 2005. редовно одржавају
у Бугарској (Банско), а дневни или викенд тре-
нинзи на Старој планини (од 2011).
Програм целогодишњих активности обога-
ћен је новом дисциплином – слалом на ролерима
– у чему је СК Ниш пионир у Србији. Од 2012.
СК Ниш редовно организује у нишкој Тврђави
летња такмичења у слалому на ролерима, која
су, у сарадњи с клубовима из Врања и Зајечара,
прерасла у Слалом-ролер куп Србија. (З. М.)
Слалом на ролерима у нишкој Тврђави.
НИШ, Стонотениски клуб. Миодраг
Павловић, бивши играч и тренер СТК Поштар
(в.), године 1991. формира СТК Ниш. У клубу
је формирана и стонотениска школа, коју је во-
дио Мирко Вушковић. Од 2000. године школу
стоног тениса преузео је Милан Вукајловић.
Играчи клуба били су Мишко Павловић, Војкан
Вукмировић, Вања Милићевић, Мирко Вушко-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
вић, Александар Петковић, Дејан Павловић,
Дејан Стојановић, Душан Михајловић и Жарко
Степановић. Чланови клуба касније су били и
Зоран Марковић Швања и Златко Гечевић.
Клуб је имао и женску екипу, коју су чиниле:
Виолета Цветковић, Катарина Ковић, Сандра
Милојковић, Јована Станчић, Снежана Иветић
и Ана Вукадиновић. У сезони 2005/06. женска
екипа је наступала у Супер лиги Србије. Клуб
је престао да постоји 2008. године. (Р. Ђ.)
НИШ, Стреличарски клуб. Оснивање
клуба започето је оформљавањем стреличарске
секције при ДФК МЗ 12. фебруар, коју су осно-
вали Михајло и Мирко Чоловић. Стреличарска
секција се 29. октобра 1986. региструје као
Стреличарски клуб Ниш.
Већ од 1985, чак и пре него што је клуб био
званично регистрован, први нишки стреличари
наступају на дворанском
првенству Југославије, а
само годину дана касније
освајају и прве медаље:
златну медаљу у конку-
ренцији пионирки и брон-
зану медаљу у категорији
ветерана. Године 1988.
Светлана Јовановић (сада
Николић) наступа за репрезентацију Југослави-
је на Првенству Балкана у Ријеци, а три године
касније Зора Вуковић такође наступа за репре-
зентацију и поставља нови рекорд Србије.
Стреличарски клуб после 2000. добија све
више нових чланова који остварују врло запа-
жене резултате. Иван Тасић је власник више
државних рекорда у неколико стреличарских
дисциплина, вишеструки првак државе у кате-
горији сениора и дугогодишњи репрезентати-
вац. Иван Ђуричић је био вицешампион државе
2009. и победник међународног турнира Куп
Такмичари СК Ниш, 2011.
Извор: Јужне вести.
- 266 -
Такмичари СК Ниш на Централноевропском купу, Ниш, 2013.
Извор: wikipedia.org
Разграда у Бугарској 2011. Никола Продановић
је био државни првак 2012. Ова тројка је пред-
стављала нашу земљу на Универзијади 2009. у
Београду чинећи целокупну сениорску репре-
зентацију у олимпијском луку. Заједно са Аном
Станковић нишки стреличари чинили су трећи-
ну целокупне репрезентације у свим дисципли-
нама. Тасић и Ђуричић представљали су нашу
земљу и на Универзијади четири године раније
у Измиру, док су Тасић и Продановић били
репрезентативци на Светском универзитетском
првенству у Братислави. Тасић је још два пута
наступао за нашу репрезентацију на европским
првенствима, једном на светском купу и једном
на светском првенству, и такмичар је са најду-
жим стажом у екипи наше репрезентације. Лука
Гроздановић представљао је Србију на Европ-
ском првенству 2012. у Амстердаму, освајач је
бројних медаља на домаћим такмичењима и
проглашен је за најбољег стреличара 2012. у
Србији. Нина Миленковић, државна првакиња
прво у категорији старијих сениорки, а потом и
у категорији кадеткиња, проглашена је за нај-
бољу кадеткињу у 2012. Петар Стефановић
државни је првак у категорији кадета 2011. и
најбољи кадет у 2012.
Стреличарски клуб је најтрофејнији стре-
личарски клуб у Србији и један од најтрофејни-
јих клубова у Нишу. Добија признања као један
од десет најуспешнијих клубова у граду 1992. и
2010.
Клуб је организатор и различитих такми-
чења и турнира. Први турнир одржан је у сали
ОШ Вук Караџић 1986. у знак сећања на бек-
ство логораша из логора на Црвеном Крсту.
Овај турнир је постао традиционални и одржа-
ва се сваке године у фебруару месецу. Од 2001.
године носи име Меморијал Михајло Чоловић
Чоле у знак сећања на оснивача нишког клуба и
утемељивача стреличарског спорта у Нишу,

иницијатора оснивања Стреличарског савеза
Србије и првог његовог председника. Клуб је
организатор низа турнира на отвореном, од ко-
јих су многи имали интернационални карактер.
Тренер клуба данас је Миљко Чоловић, ли-
ценцирани тренер стреличарства са искуством
стеченим под покровитељством Међународне
стреличарске федерације, добитник диплома
стечених на курсевима у Француској, Италији и
Јужној Кореји и селектор репрезентације. (Н. Р.)
НИШ, Џудо клуб. Основан 1961, као први
џудо клуб у Нишу, након три године рада џудо
секције при ДТВ Партизан. Један од пионира
нишког џудо спорта и оснивач клуба, Јанко
Јанковић, први је носилац
црног појаса у Нишу, а
поред њега, темеље ниш-
ког џудоа поставили су
Миодраг Стојиљковић (в.),
Слободан Васић, Тихомир
Спиридоновић, Ђорђе Ми-
лошевић, Огњен Радић
(в.), Жарко Цветковић, Зо-
ран Вучковић, Славољуб Петровић, Србољуб
Веселиновић, Слободан Кулић, Предраг Стоја-
диновић, Јозо Сикирица, Хранислав Станковић,
Јовица Игић, Јован Ђосић, Иван Веселиновић,
Славољуб Лазетић (в.), Драган Шаренац (в.),
Владимир Јездић, Владимир Матејић, Алексан-
дар Вукичевић, Зоран Димитријевић, Петар
Костадиновић, Ненад Младеновић, Рале Божић,
Славко Шеповић, Павле Ранђеловић, Драгослав
Јовановић, Момчило Богдановић, Драган Ран-
ђеловић, Милан Симић, Бранко Костић, Драги-
ца Јанковић (в.), Иванка Николић, Драган Спа-
сић (в.), Јанев Митев, Љубиша Анђелковић,
Ружица Стевић, Зоран Лазаревић, Ивица Ко-
стић, Бранислав Анђелковић, Драган Митић,
Драган Митровић, Ненад Цветковић (в.), Дра-
ган Шакотић, Вида Ристић, Зорица Лазаревић,
Бранислава Миленковић и други.
Масовност и озбиљност у раду донела је и
запажене резултате: Клуб се такмичио у Првој
Екипа ЏК Ниш, 1961. Здесна: Стоиљковић, Милошевић,
Радић, Младеновић, Величковић, Спиридоновић.
- 267 -
Н
лиги, а од 1973. такмичари Клуба постижу и
врхунске појединачне резултате. Тако Драган
Спасић постаје шампион Србије у лакој катего-
рији на Појединачном првенству Србије за се-
ниоре (Бор, 18. март 1973); Драгица Јанковић
осваја друго место у лакој категорији на Поје-
диначном првенству Србије за жене у сениор-
ској конкуренцији (Суботица, 12. фебруар
1973); Ружица Стевић осваја друго место у по-
лутешкој категорији на Појединачном првен-
ству Југославије за жене у сениорској конку-
ренцији (Суботица, 3. и 4. март 1973). На Поје-
диначном првенству уже Србије за сениоре
(Бор, 21. септембар 1975) Момчило Богдановић
и Драган Шаренац освајају прва, Драган Спа-
сић, Ненад Младеновић и Драган Живковић
друга, Братислав Цветковић треће, а Славољуб
Миленковић четврто место у својој категорији.
Исте године, на Првенству Југославије за жене
у сениорској конкуренцији (Суботица, 8. март
1975) Драгица Јанковић осваја друго место у
суперлакој категорији.
Од 1974. до 1980. стиже плејада нових
младих такмичара, од којих се издвајају Ивица
Костић, Бранислав Анђелковић, Славољуб Жи-
вадиновић, Драган Митровић, Радомир Нико-
лић, Драган Живковић, Бранислав Миленковић,
Братислав Цветковић, Ивица Светозаревић. Го-
дине 1976. чланови ЏК Ниш освајају пет меда-
ља на Првенству Србије у Нишу, а 1979, под
руководством тренера Драгана Спасића, појав-
љује се до сада најталентованија генерација
клуба: Станко Симоновић, Мирсад Нуркић (в.),
Зоран Благојевић (в.), Зоран Младеновић,
Бранковић, Павловић, Ђорђевић и други.
Прва генерација пионира ЏК Ниш са тренером Спасићем.
Године 1980, поред ЏК Ниш, до тада једи-
ног клуба у граду, формира се ЏК Железничар
(в.). ЏК Ниш те године по први пут добија про-
фесионалног тренера – Драгана Спасића и по-
чиње стварање нове генерације џудиста. У клуб
се враћа Драган Шаренац, а долазе и значајна
тренерска имена: Светозар Михајловић, Славко
Обадов, Радомир Ковачевић. Од 1981. почиње
успон женског џудоа у Нишу, који кулминира
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
1988. уласком женске екипе ЏК Ниш у Прву
лигу. У том периоду издвајају се такмичарке:
Валентина Миланов, Милена Миленковић, Су-
зана Митић, Милена Адамовић, Ивана Гвозде-
новић, Александра Костић, Невенка Стојмено-
вић, Марина Османовић, Наташа Јовановић,
Александра Ракоњац, Драгана Илић, Маја Ми-
ленковић, Светлана Милићевић, Снежана Аме-
довић, Биљана Ђорђевић.
Почетком деведесетих година примат у
клубу преузимају нови такмичари: Љубиша Ра-
кетић, Бобан Симоновић, Владан Митић, Иван
Маринковић, Александар Илић, Нинослав Ни-
колић, Бобан Стачев, Славиша Банковић, Мар-
јан Ставрић, Бранислав Станковић и Срећко
Крстић, а 1994. резултатима се намећу Марија
Гроздановић, Марија Пртора, Игор Величко-
вић, Жарко Петровић, Бранка Лазетић. У пери-
оду 1995–2005, са тренерима Крстићем и Спа-
сићем, ствара се нова генерација, која и данас
представља скуп великих имена српског џудоа:
Ненад Стаменковић (в.), Стеван Стаменковић
(в.), Марко Радуловић, Марко Величковић, Ми-
лош Вукадиновић, Стеван Вукадиновић, Дарко
Иванчик, Стефан Мирковић, Јелена Пејић, Си-
ниша Пејић, Омер Рамић (в.), Милош Симоно-
вић, Милан Стефановић, Душан Јовановић,
Марија Станковић, Рената Радуловић, Петар
Пртора, Немања Глишић, Горан Анђелковић и
други.
Пионири ЏК Ниш са тренерима Срећком Крстићем (први
слева) и Драганом Спасићем (први здесна), 1996.
У последњој деценији Клуб и даље актив-
но ради на омасовљавању и подизању квалите-
та. Појављује се нова генерација пионира, која
се и данас такмичи: Милан Јовић, Александар
Јовић, Марија Станковић, Сандра Петровић,
Моника Петровић, Никола Матејић, Стеван
Станковић, Растко Латаревић, Стефан Стамен-
ковић, Стефан Стојановић. Године 2008. на
Првенству Србије одржаном у Нишу Дарко И-
ванчик је постао сениорски првак државе до 60
кг, Марко Радуловић освојио друго место до 81
кг, а Јелена Пејић друго место у категорији +78
кг. Женска екипа Клуба освојила је треће место
- 268 -
на екипном првенству државе. Ту 2008. годину
посебно је обележио Дарко Иванчик, који је
освојио бронзане медаље на два А турнира у
Европи, био седми на ЕП и добио Октобарску
спортску награду Ослобођење града Ниша (в.).
Године 2009. Ивана Јандрић освојила је трећа
места на ЕП у Копру и Олимпијади младих у
Финској, а Јелена Пејић је освојила сребрну
медаљу на Балканском шампионату за сениоре
у Нишу.
Од 1969. у Нишу се организује пионирска
школа џудоа. Школу су тада водили Саша Ла-
зетић и Зоран Димитријевић, а школу девојака
Миодраг Стојиљковић. Клуб сваке године ша-
ље такмичаре на зимску и летњу школу џудоа,
а један је од ретких клубова који сваке године
организује републичке припреме за све узрасне
категорије.
ЏК Ниш није занемарио ни усавршавање
судијског кадра. Прве савезне судије из Ниша
били су Огњен Радић, Славољуб Лазетић и
Драган Шаренац, а касније им се придружују и
Драган Спасић, Дуле Ђорђевић, Ненад Цветко-
вић и Драган Младеновић.
После првог турнира, под називом Кохако,
организованог у Нишу 15. маја 1963, клуб ба-
рем једном годишње организује првенство
државе у свом граду. Поред тога, од 2003. у
организацији клуба одржава се Међународни
меморијални турнир Ненад Цветковић Цвеле
(в.). Године 2009. ЏК Ниш био је организатор
сениорског првенства Балкана.
СОФК Ниш је 1963. изабрао ЏК Ниш за
најбољу спортску организацију у оквиру нишког
савеза, што је било прво признање за Клуб. Кас-
није, Клуб и његови чланови добијају бројна
признања и награде за спортске резултате и
ангажовање у спорту: године 1972. Ружица Сте-
вић добија Октобарску награду и Трофеј браће
Илић за фер плеј (в.); а признања су добили још:
Миодраг Стојиљковић, Борислав Радић, Славо-
љуб Лазетић, Драган Спасић, Маја Миленковић,
Ирена Милојковић, Дарко Иванчик.
Лит.: Драган Спасић, 50 година Џудо клуба Ниш, Џудо клуб
Ниш, Ниш, 2011. (Д. Ж.)
Чланови ЏК Ниш, 2014.
Извор: ФБ страна ЏК Ниш.

НИШ, Шаховски клуб. Основан на кон-
ференцији шахиста 7. децембра 1944. у Нишу.
У прву лигу је ушао јуна 1968. у Врњачкој Ба-
њи. Кроз клуб су прошли сви најбољи нишки
шахисти, од којих су неки постали врхунски
светски играчи, достојно представљајући свој
клуб, град и државу. То се односи не само на
мушки шах, већ и жене, омладинце и пионире.
У омладинском шаху Игор Миладиновић
(в.) освојио је шампионску титулу на светском
првенству у Индији 1993. У мушком шаху зна-
чајне резултате постигли су следећи играчи:
велемајстор Славољуб Марјановић (в.), веле-
мајстор Мирослав Тошић, велемајстор Брани-
мир Максимовић (в.), интермајстор Миодраг
Перуновић (в.), интермајстор Мирослав
Миљковић и други. За ШК Ниш играло је и
игра још доста познатих играча као што су:
интернационални мајстор Жељко Ђукић (в.),
интермајстор Зоран Петронијевић, интермај-
стор Зоран Стаменковић, интермајстор Зоран
Илић, интермајстор Ивица Раичевић, ФИДЕ
мајстор Бобан Стаменковић, ФИДЕ мајстор
Драган Живић. Ту су и Михаило Миљковић,
Слободан Илић, Љубивоје Перуновић (в.), Ми-
одраг Кајгановић, млади играчи: Стеван Ђукић,
Бојан Станковић, Дарко Станковић и др. У
женском шаху издвојиле су се велемајстор Су-
зана Максимовић (в.), са убедљиво најбољим
резултатима у историји нишког женског шаха,
и Сандра Ђукић (в.). Играло је и игра још доста
жена: Марина Лазић, Мила Николић, Марија
Милетић, Тамара Милетић и др.
Наравно, без добре организације и руко-
водства клуб не би могао имати овакве играче
са оваквим резултатима. Жарко Радичевић (в.),
бивши председник општине Ниш и директор
Дуванске индустрије Ниш, несумњиво је уда-
рио темељ данашњем Шаховском клубу Ниш у
сарадњи са неуморним и утицајним Љубивојем
Перуновићем, актуелним председником клуба.
Њих двојица су окупили екипу изванредних
људи, као што су др Слободан Илић, професор
универзитета и активан шахиста са титулом
мајсторског кандидата, Звонко Поповић, Здрав-
ко Томић, Петар Рољ (в.), Илија Илић и Рака
Радојевић.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
НИШ 1881, Стрељачки клуб. В. Стре-
љаштво у Нишу (историјат).
НИШ 2005, Пливачки клуб. Клуб је кра-
јем 2005. основао проф. др Томислав Окичић
(в.), редовни професор Факултета спорта и фи-
зичког васпитања у Нишу (в.). За претходни
- 269 -
Н
период постојања клуб је
више пута био првак Пли-
вачког савеза централне
Србије и освајач многих
медаља на домаћим и ме-
ђународним такмичењи-
ма. Циљ ПК Ниш 2005
јесте да кроз обуку пли-
вања врши одабир што
већег броја деце узраста од пет до осам година
која ће наставити тренажни процес.
Тренери клуба Ниш 2005 дугогодишњи су
пливачи и такмичари: Марко Ђуровић, Даријан
Милојковић, Бојан Луковић, Дарко Дикић. По-
ред клупских обавеза, тренери клуба ангажова-
ни су и у репрезентативним селекцијама Пли-
вачког савеза Србије.
Клуб је остварио значајне спортске успехе.
Чланови клуба били су два пута екипни прваци,
два пута други и два пута трећи у централној
Србији; у 2006. освојено 209 медаља, у 2007.
преко 350 медаља, у 2008. преко 200 медаља;
године 2007. на зимском и летњем првенству
клуб осваја екипно прво место у централној
Србији; на Отвореном првенству централне
Србије 2008. освојена су четири злата, осам
сребрних и осам бронзаних медаља. Клуб у сво-
јим редовима има више државних првака и
репрезентативаца у свим узрасним категорија-
ма: Сара Илић, Јована Митић, Дамјан Илић,
Мирослав Коцић, Марко Миленковић и други.
Марко Миленковић је 2004. добио признање за
најбољег спортисту града Ниша у јуниорској
конкуренцији, а на Европском првенству у
Глазгову заузео шеснаесто место.
Извор: Податке доставио др Томислав Окичић. (Н. Р.)
Такмичари ПК Ниш 2005.
Извор: pknis2005.org.rs
НИШ 92, Клуб малог фудбала. Настао је
13. јула 2000. на иницијативу Здравка Скакав-
ца, тадашњег начелника Секретаријата уну-
трашњих послова у Нишу. У сезони 2001/02.
Ниш 92 заузима треће место у Другој лиги и
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
услед реорганизације такмичења добија прили-
ку да се такмичи у Првој лиги. Највећи успех
клуба јесте финале Купа државе у сезони
2005/06. и пето место у Првој лиги у сезонама
2004/05. и 2010/11. (С. К.)
НИШ ОПЕН. В. БАЛАБУШКА, Билијар
клуб.
НИШ ОПЕН. В. НИШ, Рио граплинг
клуб.
НИШ-ПУТ, Куглашки клуб. Постао је
удруживањем КК Нишава и КК Путар септем-
бра 1995. Први директор клуба био је Милутин
Гашевић, председник Саво Певац, потпредсед-
ник Лазар Николић, а секретар Слободан Гу-
шић. Претеча КК Ниш-пут јесте КК Ниш, први
куглашки клуб у Нишу, основан 1957. Први
председник КК Ниш био је Јуре Косовић,
секретар Радивоје Вучковић, благајник Ненад
Марковић (в.), а међу оснивачима био је и Ми-
ле Зорић. Фузијом са КК Борац постао је КК
Нишава, а потом и КК Путар-Нишава. Касније,
Екипа КК Ниш-Пут на гостовању Ротвајсу из Цербста у
осмини финала Лиге шампиона Европе, 2014.
- 270 -
тачније, 1997, име Путар-Нишава промењено
је у краћи назив Ниш-пут, који се и данас кори-
сти. Клуб се поноси успехом из 1979, када је
био победник првог Купа Србије („народни на-
чин“). Осим Ненада Марковића, један од нај-
бољих куглаша тадашње Нишаве био је Драган
Стојановић. Од 2003. клуб се такмичио у Првој
лиги Србије – центар, а од 2008. постао је члан
Супер лиге Србије, највишег ранга такмичења у
нашој земљи. У првој суперлигашкој сезони
Ниш-пут је освојио друго место и стекао право
наступа на 21. Купу Европе у Скопљу 2009, где
осваја треће место. То му доноси пласман у Ли-
гу шампиона Европе. У осмини финала елими-
нисан је од аустријског представника Бер-
гфалкена из Коблаха. Обе утакмице одигране
су ван Ниша (у Аустрији је било 2:6, а у Бео-
граду 4:4), јер куглана у оквиру СЦ Чаир није
имала међународни сертификат, што је свакако
утицало на коначни резултат. До сада највећи
клупски успех у историји нишког куглања
остварили су: Дарко Марковић (в.), Милан
Мартиновић, Бојан Динић, Душко Илић, Марко
Јоксимовић, Александар Милинковић (в.) и
Александар Марковић. Наредне, 2010. године
Ниш-пут је био трећи у Супер лиги, али због
финансијских разлога није учествовао на НБЦ
купу. Излазак на европску сцену изборен је и
2011. још једним трећим местом у Супер лиги,
али је на НБЦ купу у Скопљу освојено скромно
десето место. Такмичари Ниш-пута били су и
освајачи медаља на светским првенствима за
јуниоре. Урош Јагличић (в.) освојио је екипно
сребро за репрезентацију Србије 2007, Алек-
сандар Милинковић екипно злато и сребро у
конкуренцији парова 2010, а Милош Симијоно-
вић (в.) екипно злато и појединачно сребро
2012.
У сезони 2013/14. Ниш-Пут је освојио дру-
го место у Супер лиги и изборио пласман у Куп
Европе. На такмичењу одржаном у Вараждину
Ниш-Пут је у изузетно јакој конкуренцији клу-
бова из четрнаест земаља освојио девето место
и пласирао се у осмину финала Лиге шампиона
Европе. Вољом жреба, за ривала је добио по-
бедника Светског купа, немачки Ротвајс из
Цербста. Из финансијских разлога оба меча
одиграна су у Немачкој и завршена победама
Ротвајса, али су куглаши Ниш-Пута оставили
одличан утисак. Овај успех остварили су: Дејан
Трифуновић, Дарко Марковић, Милан Марти-
новић, Едо Црналић (в.), Душко Илић, Бојан
Динић и Драган Рашић. (Е. Ц.)
НИШАВА, Куглашки клуб. В. НИШ-
ПУТ, Куглашки клуб.

НИШАВА, Одбојкашки клуб. В. Одбојка
у Нишу (историјат).
НИШАВА, Организација спортских ри-
боловаца. Прво удружење риболоваца у Нишу
основано је јуна 1935. и
радило је до 1941, када је
прекинуло своју делат-
ност. Од педесетак рибо-
ловаца, колико је бројало
при оснивању, друштво је
до почетка рата нарасло
на око 190 активних чла-
нова. Након Другог свет-
ског рата, године 1945.
почео је рад на окупљању
спортских риболоваца, и
основано је Рибарско удружење Јединство. На
оснивачкој скупштини било је присутно око 90
чланова. Јануара 1950. покреће се иницијатива
да се из постојећег удружења, чији су чланови
били и мрежари и удичари, издвоји ново удру-
жење, које ће окупљати само удичаре. На осни-
вачкој скупштини, марта 1950, основано је
Нишко удружење спортских риболоваца – уди-
чара. Удружење је почело са 57 чланова. Члан-
ство се сваке године повећавало, тако да је у
сезони 1958/59. Удружење бројало 1.230 рибо-
ловаца и 130 омладинаца. Од 1958. Нишко
удружење спортских риболоваца удичара носи
назив Удружење спортских риболоваца Ниша-
ва. Садашњи назив, Организација спортских
риболоваца Нишава, користи се од 25. марта
2012.
Данас удружење окупља спортске рибо-
ловце, пре свега са подручја града Ниша, и нај-
бројнија је организација спортских риболоваца
у Србији. ОСР Нишава Ниш има око 3.500 се-
ниора, 350 јуниора, 350 кадета, 120 сениорки и
300 ветерана. Риболовци су организовани су у
секцијама по врсти, односно начину пецања:
Такмичење у риболову на Нишави у центру Ниша.
Извор: nisava.org.rs
- 271 -
Н
најстарија је секција риболоваца који пецају
удицом на пловак, а постоје још и мушичарска
секција, вараличарска секција, секција у којој
су риболовци који лове шарана, и најмлађа –
фидер секција.
ОСР Нишава један је од оснивача Спорт-
ско-риболовног савеза Републике Србије и
непрекидно је у чланству од дана оснивања ове
организације (1951). Нишава је и оснивач За-
једнице организација спортских риболоваца
Јужна Морава 2.
Лит.: http://www.nisava.org.rs/. (М. М.)
НИШАВА, Спортско друштво глувих и
наглувих. Друштво су 1954. основали Храни-
слав Стоичић, Јован Миленковић, Јован Петро-
вић и Хрунислав Крстић као секцију при Саве-
зу глувих Србије, чијим је радом управљала
Комисија за спорт. Такмичило се у шаху, сто-
ном тенису, кошарци, великом и малом фудба-
лу, стрељаштву, одбојци, рукомету, куглању и
спортском риболову. У саставу одбојкашке
репрезентације Југославије која је 1969. насту-
пила на Светским играма глувих и наглувих у
Београду и освојила сребрну медаљу, било је
осам Нишлија: Милосав Јовановић (капитен),
Радојко Пљакић, Мирослав Стојановић, Бранко
Петровић, Миодраг Вукосавић, Миодраг Вида-
новић, Милић Кованџић и Милован Петровић.
У периоду 1959–1969. фудбалска екипа Секције
глувих и наглувих наступала је у Нишкој зони
као једини клуб глувих у лиги. Секција је имала
и рукометни клуб, који је у периоду 1976–1989.
наступао у Трећој српској лиги и два пута осва-
јао прво место.
Стрељачка екипа Нишава.
Извор: savezgluvihsrbije.org
Секција је 29. децембра 1997. регистрована
као правно лице и наставила да ради као
Спортско друштво глувих и наглувих Нишава.
Један од истакнутих чланова, Божидар Нико-
лић, члан рукометне репрезентације Друштва,
освајао је медаље на Светској олимпијади глу-
вих и наглувих (сребрну медаљу 2001. у Риму и
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
златну 2008. у Београду). Друштво окупља око
осамдесет активних спортиста.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
НИШАВА, Стонотениски клуб. Глуво-
неми Ниша и Србије који су живели у Нишу
основали су Спортско друштво Нишава. Екипа
СТК Нишава вишеструки је државни првак Ју-
гославије и касније Србије за глувонеме.
СТК Нишава такмичила се и у лигама. Се-
зоне 1973/74. клуб учествује у Другој српској
лиги и регионалној лиги, а раније и у градској
лиги Ниша. Најпознатији играчи СТК Нишава
јесу Миленковић, Рашић, Ивановић, као и Не-
дељковићева и Јовановићева. Вођа ове екипе био
је спортски радник Хранислав Стојчић. (Р. Ђ.)
НИШАВСКА РЕГАТА. Отворена мани-
фестација на води, намењена грађанима и го-
стима града Ниша. Традиционални програм
изводи се већ осамнаест година на делу Нишаве
од села Просек до центра Ниша, у складу са
правилником који је посебно израђен за ову
манифестацију а у организацији Сафари клуба
из Ниша (в.). Спада у програме спортско-ре-
креативног карактера и има за циљ спортску
рекреацију, здрав начин живота, промоцију ре-
ке и града Ниша.
Програм представља пловидбу пловилима
за реку у дужини од 15 км и састоји се из два
дела. Први је рекреативног карактера и у њему
учествују љубитељи реке, а други део је такми-
чарски и он се састоји од трке чамцима од ба-
зена Врежина (в.) до центра Ниша, где се нај-
бржим посадама додељују спортска признања.
Извор: Податке доставио Власта Станојевић, председник
Сафари клуба. (Н. Р.)
Нишавска регата 2012. Екипе ватрогасаца – спасилаца Ниша
освојиле су прво и треће место. [Б. Т.]
- 272 -
НИШКА БАЊА, Женски омладински
рукометни клуб. Основан 1952. под именом
Турист као екипа Основне школе Иван Горан
Ковачић из Нишке Бање. Женска екипа форми-
рана је 1965, када је Славољуб Стаменковић,
наставник школе, напустио ЕИ Младост (в.) и
почео да ради са својим ученицама. Први пред-
седник женске екипе био је Јован Петровић,
један од оснивача екипе уз Добривоја Величко-
вића и др Коковића.
Школска екипа била је неприкосновена
широм Србије и освајач великог броја пр-
венстава основних школа.
Овакав рад дао је тим који
се од 1969. такмичи у
Српској лиги – Југ и зау-
зима високо треће место.
Екипа игра у саставу: Ве-
рица Анђелковић, Гордана
Живковић, Љиљана Сте-
фановић, Гордана Јововић,
Бисерка Веселиновић, Бо-
жица Јосифовић, Слобо-
данка Тасић, Анђица Јовановић, Гордана Ста-
нојевић, Душица Ивковић, Весна Митић, Љу-
бинка Вукадиновић, Божица Глишић, Драгица
Милановић, Племенка Виденовић, Славица
Шарковић, Снежана Ристић, Милинка Лукић,
Арузоновић, Дамњанка Глишић. Из ДИН-а су
1983. дошле Невенка Живковић и Катарина
Антић, а 1984. Јасмина Стојановић, а у ДИН су
отишле: Бисерка Веселиновић (1975) Зорица
Вучковић и Божана Глишић (1977), Мирела
Јаничијевић (1982) и Сунчица Алексић (1984).
Божица Глишић и Снежана Ристић играле су у
омладинској репрезентацији Србије, а Душица
Ивковић, Мирјана Јововић и Драгана Коковић
браниле су боје пионирске репрезентације
Србије.
Екипа ЖОРК Нишка Бања, 2014.
Извор: ФБ страна ЖОРК Нишка Бања.
 Н

Екипа Туриста постигла је највећи успех

1973/74, када је у Другој савезној лиги – Исток
од четрнаест клубова заузела десето место
(ДИН је био други). У сезони 1974/75. Турист
ће се поново такмичити у Другој лиги и опет
заузети десето место од дванаест екипа. Године
1970. Турист је заузео прво место у Међурепу-
бличкој лиги.
Женска рукометна екипа Туриста значајна
је по томе што је дуго времена била једина еки-
па која је обухватала женску омладину из
Нишке Бање.
Клуб је 2008. променио име у ЖОРК Ниш-
ка Бања и наставио да ради са млађим селекци-
јама у својој рукометној школи. Тренутно се
такмичи у Првој српској лиги – група Морава.
Школа рукомета окупља четрдесет девојчица,
са којима ради тим тренера на челу са Мило-
шем Ковачевићем. (Е. Ц., В. А.)

НИШКА БАЊА, Културно-уметничко

друштво. В. Плес у Нишу (историјат).

НИШКА БАЊА, Тениски клуб. В. Тенис

у Нишу (историјат).

НИШКА ТРАНСВЕРЗАЛА. Кружна, 131

км дуга, маркирана планинарско-пешачка стаза
која укупно повезује тринаест планинских
врхова и значајнијих кота у окружењу Ниша
одређених за контролне тачке. Подељена је у
шест етапа (дана). Нишку трансверзалу поста-
вило је 1982. председништво Планинарског са-
веза општине Ниш у циљу упознавања својих
чланова и осталих љубитеља природе са својом
околином и културно-историјским споменици-
ма овог дела Србије. Приликом успостављања
Нишке трансверзале почетно место био је Спо-
Нишка трансверзала.
Предња корица Трансверзалног дневника.
мен-комплекс из Другог светског рата Логор
12. фебруар на Црвеном крсту у Нишу, друга
тачка била је Каменички вис (800 м), трећа Kа-
лафат (835 м), четврта Градац (1.062 м), пета
Плеш (1.480 м) – Сврљишке планине, шеста
Плоча (612 м), седма Бојанине воде (860 м),
осма Трем (1.810 м), девета Соколов камен
(1.523 м), десета Мосор (984 м) – Сува планина,
једанаеста Ибровица (903 м) – Селичевица,
дванаеста Јасенове воде (880 м) – Мали Јастре-
бац и завршна, тринаеста тачка – Меморијални
парк масовног стратишта из Другог светског
рата, брдо Бубањ код Ниша.
Данас је прва контролна тачка Нишка твр-
ђава (208 м), друга је Велика Тумба (Ибровица)
(903 м) – Селичевица, трећа Кoритњак (650 м),
четврта Мосор (984 м), пета Соколов камен
(1.523 м), шеста Трем (1.809 м), седма Пасарело
(1.523 м), осма Дивна Горица (1.389 м) – Сува
планина, девета Зелени врх (1.334 м), десета
Плеш (1.267 м), једанаеста Градац (1062 м),
дванаеста Калафат (838 м) и тринаеста Каме-
нички вис (800 м) – Сврљишке планине.
Обилазак контролних тачака доказује се
отиском жигова у трансверзалној књижици –

- 273 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
дневнику на самој тачки, у одређеним плани-
нарским домовима и другим објектима на тра-
си, или фотографијом са поменуте тачке.
Извори: Примерак оригиналног Трансверзалног дневника
НТ у издању Планинарског савеза општине Ниш из 1982, својина
аутора одреднице; оригинална пропагандна налепница НТ „131
разлог да откријеш лепоте нишке природе!“, својина аутора
одреднице; www.niskeplanine.info; www.planinari-zeleznicar.rs;
www.suvaplanina.info.
Лит.: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд 2011, стр. 341. (Б. Т.)
НИШКИ БОКС КЛУБ (НКБ). В. Бокс у
Нишу (историјат).
НИШКИ ЛОПТАЧКИ ПОДСАВЕЗ. Ре-
гионална организациона јединица која је функ-
ционисала у оквиру Југословенског ногометног
савеза и, од 1. октобра 1939, Српског лоптачког
савеза. Основан је 8. марта 1931. као наследник
Моравске лоптачке жупе (в.). Новом подсавезу
припојени су и клубови из Лесковца, који су до
тада припадали Скопском лоптачком подсаве-
зу. Године 1931. у оквиру НЛП основана је
Лесковачка жупа, која ради до 1938. У реорга-
низацији подсавеза године 1938. формирано је
пет нових жупа са по два разреда: Нишка,
Крушевачка, Тимочка, Лесковачка и Нишавска
жупа. НЛП године 1937. броји 35 клубова, а
1940. има 52 клуба. Престанак рада подсавеза
везује се за окупацију Југославије у Другом
светском рату.
Лит.: Милорад Сијић, Фудбал у краљевини Југославији,
Крушевац, 2009, стр. 143. (М. М.)
НИШКИ МАРАТОН, Атлетски клуб.
Спортско удружење Нишки маратон формира-
но је марта 1997, а за првог председника иза-
бран је проф. Слободан Динић. Већ у децембру
исте године Спортско удружење Нишки мара-
тон трансформише се у Атлетски клуб Нишки
маратон.
Од самог старта такмичари новооснованог
клуба укључују се у систем такмичења и почи-
њу да нижу одличне ре-
зултате. Атлетичари АК
Нишки маратон најма-
совнији су на Међународ-
ном маратону у Скопљу
1998, као и на Првенству
Југославије у кросу 1999.
у Новом Саду, где освајају
четврто место у свеукуп-
ној конкуренцији. Наредне, 2000. године, АК
Нишки маратон на Првенству Србије у кросу
(Лесковац) осваја прво место у мушкој конку-
ренцији и треће у женској. Од такмичара се у
том периоду издвајају Ивана Игњатовић, Ивана
Аћимовић, Велимир Бојовић, Бојан Бојовић и
- 274 -
Чланови АК Нишки маратон, 2009.
Извор: ФБ страна АК Нишки маратон.
Дејан Стефановић (првак Србије на 10.000 м и
вицешампион на 5.000 м у Крагујевцу 2001,
победник на међународном полумаратону у
Подгорици 2001). Од 2003. Клуб почиње да из
пионирске селекције подиже и ствара квали-
тетне јуниоре и сениоре. Као такмичари издва-
јају се Јелена Станковић, Милена Стоицев (в.),
Срђан Стојановић и Горан Момчиловић.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
НИШКИ ПОЛУМАРАТОН И МАРА-
ТОН. По узору на веће европске и светске гра-
дове, у Нишу је 1996. први пут одржан маратон.
Интернационални карактер, дуга традиција и
наступ више хиљада маратонаца говоре о вели-
чини и значају Нишког
маратона. Од 2001. трчи се
само полумаратон. Нишки
полумаратон и маратон
реализују се у организаци-
ји Атлетског клуба Нишки
маратон из Ниша (в.), а
под покровитељством је
Скупштине Града Ниша и Министарства про-
свете и спорта Републике Србије.
Први Нишки маратон одржан је 25. маја
1996. са стартом и циљем на Тргу Ослобођења
у центру града. Маратонци су трчали од центра
града до Нишке Бање и назад два круга, а по-
лумаратонци један круг. Трку је завршило 175
такмичара. Први победник Нишког маратона
био је Борислав Девић, југословенски рекордер
у маратону, који је стазу претрчао за 2:22,05 и
тако испунио олимпијску норму за Атланту.
Прва победница маратона била је Верица Пре-
дојев из Сенте са резултатом 3:23,57. Први по-
бедник у полумаратону био је Горан Раичевић,
југословенски рекордер. Код жена победила је
Сузана Ћирић, југословенска олимпијка, која
је, као и Девић, испунила норму за Олимпијске
игре у Атланти. Промотер Првог Нишког мара-

тона била је Вера Николић. европска шампион-
ка и бивша светска рекордерка.
Други Нишки маратон одржан је 24. маја
1997. године, а на њему је учествовало 186
тркача из шест земаља. Победник маратона био
је Срба Николић (2;25,00). У полумаратону код
жена победила је Румјана Пановска из Бугарске
резултатом 1:21:47.
Трећи Нишки маратон одржан је 23. маја
1998. Учествовало је 200 такмичара, а Петко
Стефанов је поставио рекорд стазе и победио
резултатом 2:17,37. У полумаратону победио је
Борислав Девић са резултатом 1:05:45 (рекорд
стазе). Код жена, такође са рекордом стазе, по-
бедила је Сузана Ћирић (1:16:11).
Четврти Нишки маратон одржан је 23.
марта 1999. Од укупно 190 учесника победио је
Горан Раичевић испред Девића резултатом
2:23:29 по веома хладном времену. У полума-
ратону победио је Валери Влас из Молдавије
(1;06;23). Код жена у полумаратону победила је
Мирјана Глишовић, репрезентативка Југослави-
је (1:18:00).
Пети Нишки маратон одржан је 19. марта
2000. са 150 учесника. Победио је Жељко Пет-
ровић из Републике Српске (2:28:00). У полу-
маратону победио је Рамиз Таипи, репрезента-
тивац Југославије (1:06:29). Код жена победу је
однела Соња Столић, шампионка Европе у кро-
су (1:22:00).
Шести Нишки полумаратон, истовреме-
но и државно првенство, одржан је 26. маја
2001. Победник у полумаратону био је Јарослав
Мушински из Молдавије (1:06:25). Код жена у
полумаратону победила је Светлана Шепељева
из Русије (1:17:06). Најстарији такмичар у трци
задовољства Run Reebok Trophy био је Петар В.
Миљковић, рођен 18. маја 1916, а најмлађа уче-
сница у полумаратону била је Ружица Видако-
вић из Параћина, рођена 1989.
Седми Нишки полумаратон одржан је 25.
маја 2002. Код мушкараца победио је Сретен
Нинковић (1:10:06), док је код жена тријумфо-
вала Наталија Черкез из Молдавије (1:20:48).
Осми Нишки полумаратон одржан је 1.
јуна 2003. Код мушкараца је још једном три-
јумфовао Сретен Нинковић (1:09:08), док је код
жена победила Весна Стевановић (1:22:13).
Девети Нишки полумаратон одржан је
29. маја 2004. Код мушкараца победио је Ђуро
Коџо из Републике Српске (1:11:00). Код жена
је тријумфовала Татјана Трифунов (1:28:00).
Десети Нишки полумаратон одржан је
28. маја 2005. Учешће је узело преко сто мара-
тонаца из шест земаља. Најуспешнији међу
њима био је Јарослав Мушински из Молдавије
(1:06,56). Победница Универзијаде на 10.000 м,
- 275 -
Н
Детаљ са Нишког полумаратона 2008.
Извор: trcanje.rs
Молдавка Наталија Черкес (1:19,58) убедљиво
је тријумфовала испред Весне Стевановић
(1:26,26) и Татјане Трифунов, победнице деве-
тог полумаратона (1:31,16).
Једанаести Нишки полумаратон, одржан
3. јуна 2006, по први пут је организован у са-
радњи са Школском управом Региона Ниш, а
поред главне трке одржано је и десет трка за
ученике основних и средњих школа. На овој
манифестацији било је преко 3000 учесника из
шест земаља. Првопласирани полумаратонац
био је Горан Стојиљковић, првак Балкана, са
временом 1:08,30, испред Бугарина Станислава
Ламбева (1:08,35) и Сретена Нинковића, двос-
труког победника Нишког полумаратона. Код
жена најуспешнија је била Ана Суботић,
државна репрезентативка, са временом 1:26,23.
Дванаести Нишки полумаратон одржан
је 2. јуна 2007, а на манифестацији је било у-
купно дванаест трка. Најмасовније учешће узе-
ли су ученици основних и средњих школа, где
је било преко 2000 тркача, а било је и преко две
стотине студената Факултета спорта и физич-
ког васпитања (в.), који су учествовали у трци
задовољства. У главној трци манифестације на
21,1 км по први пут побеђује Станислав Лам-
бев, првак Бугарске у маратону, временом
1:07,58. У конкуренцији дама победила је Ана
Суботић (1:26,32).
Тринаести Нишки полумаратон одржан
је 31. маја 2008. године, а на њему су по први
пут узели учешће такмичари из Етиопије. И
поред најмасовније до сада организоване ма-
нифестације са најјачом конкуренцијом, рекорд
стазе Борислава Девића није оборен због вре-
менских услова који су владали на стази. Наве-
дени разлози нису спречили Габразијела Габра-
силасина из Етиопије да тријумфује у полума-
ратону временом 1:07,56, другопласирани је
био Ешету Стефанус, такође Етиопљанин, са
оствареним резултатом 1:08,13, а треће место
припало је још једном Етиопљанину, Легесеу
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Тамарату (1:08,47). Код жена по други пут по-
беду односи Ана Суботић резултатом 1:28,26.
Четрнаести Нишки полумаратон одржан
је 7. јуна 2009. На њему је учествовало преко
2000 учесника у дванаест трка. Најмасовније су
биле трке ученика основних и средњих школа,
док су у полумаратонској трци учествовали
такмичари из седам земаља. Најуспешнији међу
њима био је Горан Стојиљковић (1:10,22). У
женској конкуренцији трећи пут побеђује Ана
Суботић (1:23,22).
Петнаести Нишки полумаратон одржан
је 5. јуна 2010. Код мушкараца победио је Ста-
нислав Ламбев из Бугарске (1:09:37), а код же-
на тријумфовала је Јорана Драготоју из Руму-
није (1:19:57).
Шеснаести Нишки полумаратон одржан
је 28. маја 2011. Организован је у сарадњи са
Школском управом Региона Ниш, па је поред
главне трке полумаратона одржано и десет трка
за ученике основних и средњих школа. На овој
манифестацији било је преко 1000 учесника из
шест земаља. Првопласирани полумаратонац
био је Велимир Бојовић из Лепосавића
(1:09,20). Код жена најуспешнија је била Ана
Суботић, државна репрезентативка, са време-
ном 1:22,00.
Седамнести Нишки полумаратон, одр-
жан 26. маја 2012, један је од најквалитетнијих
и најмасовнијих полумаратона одржаних до
сада. На полумаратону је учествовало троје
олимпијаца који су наступали на Олимпијским
играма у Лондону: Дарко Живановић, Ана Су-
ботић и Слађана Перуновић (Црна Гора). Про-
мотер 17. Нишког полумаратона била је нају-
спешнија маратонка Србије Оливера Јевтић.
Поред главне трке – полумаратона одржано је и
десет трка за ученике основних и средњих
школа, а учешће је узело преко 1200 тркача.
Првопласирани полумаратонац био је Велимир
Бојовић из Лепосавића (1:07,52), а код жена
најуспешнија је била Ана Суботић, државна
Проглашење победника Нишког полумаратона 2011.
Извор: sportholic4ever.blogspot.com
- 276 -
репрезентативка и олимпијка, са временом
1:17:22.
Осамнаести Нишки полумаратон, одр-
жан 1. јуна 2013, један је од најбољих полума-
ратона у историји Нишког полумаратона, пош-
то су два такмичара завршила трку резултатом
бољим од 1:06. На полумаратону је учествовало
130 полумаратонаца и 1500 ученика основних и
средњих школа. У мушкој конкуренцији побе-
дио је такмичар из Мађарске Барнабаш Бене
(1:05,50), други је био такмичар Атлетског клу-
ба Нишки Маратон Горан Стојиљковић
(1:05,57), а трећи Мађар Шандор Сабо
(1:08,15). Код жена најуспешнија је била Сил-
вија Данекова из Бугарске (1:16,47), друга је
била вишеструка победница Ана Суботић
(1:16,57), а трећа је кроз циљ прошла такмичар-
ка из Мађарске Тунде Сабо (1:23,17). (З. С.)
НИШКИ СПОРТ КЛУБ (НСК). В. ГО-
РИЦА, Ногометни спортски клуб.
НИШПРОМЕТ, Стонотениски клуб.
Основан 1974. Претходно је носио име Ново-
текс. Вођа екипе и тренер био је Драган Коцић.
У овом клубу играли су и ветерани З. Милова-
новић, М. Павловић, Н. Николић, Т. Ранђело-
вић, Стојадиновић и Мића Стаменковић. Клуб
је учествовао у регионалној лиги Србије и био
организатор неколико турнира ветерана из целе
Србије. (Р. Ђ.)
Турнир ветерана 1988, одржан у Стонотениском дому у
организацији Драгана Коцића, окупио је највећи број бивших
играча. На слици: Богдан Перуновић, Чеда Марковић, Дра-
гослав Најдановић, Миодраг Манић, Драган Коцић, Петар
Сабољевић, Миле Петковић, Љубомир Игрошанац, Аћим Јо-
вановић, Живојин Станковић, Душан Османагић, Никола Јо-
вановић, Мима Николић, Борис Јовановић, Чеља Светозаре-
вић, Петар Јовановић, Лале Милосављевић, Зоран Милова-
новић, Миле Јовановић, Бранко Пецарски, Ранко Ђенић,
Миодраг Павловић, Јован Ћирић и други.
НОВАКОВИЋ (Мирослав) ДРАГОЉУБ
ГАВРА. Фудбалер, спортски радник. (Ниш, 1.
мај 1955 – ). Завршио Машинску техничку и
Вишу тренерску школу у Нишу. Потом је као
приватни занатлија наставио породичну тради-
цију вођења аутомеханичарске радње.

Спортом је почео да се бави врло млад, и
прошао комплетну фудбалску школу Железни-
чара (в.), од пионирске до
омладинске селекције. Го-
дине 1993. постаје дирек-
тор Железничара и на тој
функцији остаје до 2009.
У том периоду Железничар
је стекао посебну накло-
ност љубитеља фудбала,
јер је пуних осам година
играо у друголигашком
друштву. Као истакнути
спортски радник био је Драгољуб Новаковић
члан Извршног одбора ФС Србије и Црне Горе,
а потом и Извршног одбора ФС Србије. Такође,
у оба ова савеза био је потпредседник Комисије
за млађе категорије фудбалера. Из фудбала се
повукао 2009. са гашењем Железничара. (Д. М.)
НУРКИЋ (Љубинка) МИРСАД. Џудиста,
тренер џудоа, професор универзитета. (Ниш,
19. новембар 1963 – ). Основну и средњу школу
завршио у Нишу. Дипломирао 1989. на Студиј-
ској групи за физичку културу Филозофског
факултета у Нишу (в.) Магистрирао 2004. на
Факултету спорта и физичког васпитања у Ни-
шу (в.), а докторирао 2007. на истом факултету.
Наставник је на предмету Борења ФСФВ у Ни-
шу. Објавио више радова и уџбеника из обла-
сти џудоа и борилачких спортова.
Након завршетка факултета радио у Војсци
Југославије као референт за физичку обуку. Де-
ветнаест пута награђен од Команде бригаде и
Команде специјалних јединица војске. Лист Вој-
ска га је 2002. наградио плакетом за допринос у
развоју физичке културе.
Мајстор џудоа, носи-
лац мајсторског појаса 6.
дан. Активни такмичар од
1972. Наступао за џудо
клубове Ниш (в.) и Желез-
ничар из Ниша, Џудо клуб
Студент из Београда и
Џудо клуб Босна из Сара-
јева. Вишеструки првак
Централне Србије, првак
Србије и освајач државних Мирсад Нуркић
и међународних такмичења. Стални члан јуни-
орске репрезентације Југославије, а у сениор-
ској конкуренцији стални члан репрезентације
Србије. Такмичарску каријеру завршио 1993.
Тренерским позивом бавио се у џудо клу-
бовима Железничар, Ниш и Кинезис (в.), у коме
и данас ради. Од 1998. је савезни тренер кадет-
ске репрезентације Србије, а од 2006. и тренер
универзитетске репрезентације Србије. Од
- 277 -
Н
2013. тренер је јуниорске репрезентације Срби-
је. На Олимпијади младих (EYOF-u) био је вођа
националне селекције чак пет пута: Париз
(Француска) 2003, Лињано (Италија) 2005, Бео-
град (Србија) 2007, Тампере (Финска) 2009. и
Трабзон (Турска) 2011. Као тренер са својим
такмичарима освајао је медаље у свим
узрасним категоријама на првенствима државе
и Балкана. На међународним европским турни-
рима његови такмичари су носиоци медаља у
кадетској, јуниорској и сениорској конкуренци-
ји, а као тренер допринео је освајању студент-
ске европске медаље у Сарајеву и универзитет-
ске медаље у Казању.
За допринос у раду и развој џудо спорта
Џудо савез Србије награђује га плакетама 2001.
и 2003, а 2008. добија плакету најуспешнијег
тренера прве лиге Србије. За постигнуте резул-
тате у раду 2011. Секција спортских новинара
(в.) прогласила је екипу Универзитетског џудо
клуба Кинезис, чији је тренер, за најуспешнији
спортски колектив града Ниша. (Н. Р.)
НУРКИЋ (Мирсад) ФИЛИП. Џудиста.
(Ниш, 16. мај 1995 – ). Студент Факултета
спорта и физичког васпитања у Нишу (в.) од
2014. Освајач државних медаља у млађим
узрасним категоријама и медаље на Школској
олимпијади Србије 2008. У 2011. шампион
Србије за кадете, шампион Балкана, а у саставу
репрезентације учесник на EYOF-у у Трабзону,
Турска.
Стални члан јуниор-
ске репрезентације Србије
као освајач медаља на
првенствима Србије (2013/
2014) и учесник на више
европских купова за јуни-
оре. Освајач јуниорске ме-
даље на првенству Балка-
на 2013. и титуле јуниор-
ског вицешампиона Бал-
кана 2014. у категорији до Филип Нуркић
60 кг. У 2014. освојио друго место на првенству
Србије за јуниоре, прво место на првенству
Србије за млађе сениоре и прво место на јуни-
орском првенству Србије у самбоу. У саставу
репрезентације наступао је на европским купо-
вима у Италији, Грчкој, Румунији, Турској и
Аустрији у категорији до 60 кг. Такмичар
УЏСК Кинезис (в.) у Џудо суперлиги Србије.
Проглашен за спортисту генерације ОШ
Цар Константин у Нишу. На основу спортских
резултата у 2011. био је номинован за нају-
спешнијег младог спортисту Града Ниша.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
 О
ОБИЛИЋ, Одбојкашки клуб. В. Одбојка
у Нишу (историјат).
ОБЛАЧИНСКО ЈЕЗЕРО. В. Излетишта у
Нишу и околини.
ОБРАДОВИЋ (Данило) ДРАГОЉУБ
ЧОЧЕ. Играч, фолклорни кореограф. (Ниш, 12.
новембар 1933 – Ниш, 23.
март 2012). Заиграо је на-
родне игре још 1947. у та-
дашњој пионирској секци-
ји КУД Абрашевић (в.). У
њему је играо до оснивања
КУД Оро (в.), чији је један
од оснивача. Стваралац
који је изнад свега волео
игру, и то ону народну.
Ентузијазма и љубави пре-
ма фолклору било је на Драгољуб Обрадовић
претек, те уживање у игри никада није изоста-
јало. Учио је ту игру са кореографом Душком
Станићем, истакнутим мајстором за фолклор.
Посебно су га интересовале игре из Ниша и
нишког краја. Трагао је за записима и казива-
њима о њима, бележио и најситнији детаљ и
обогаћивао своје знање. Једном речју, извлачио
је народно благо из заборава. Обрадовић је као
фолклорац играо најпре на бинама у фабрика-
ма, а своје мајсторије је приказивао и у многим
градовима наше земље и ван ње. У Академском
културно уметничком друштву Вељко Влаховић
постао је уметнички руководилац. Био је акти-
ван у Савезу аматера Ниша (в.). Аутор је број-
них фолклорних кореографија, од којих се неке
и даље играју. (С. У.)
ОБРАДОВИЋ (Обрад) МИЛОВАН ДРДА.
Фудбалер. (Сибница код Блаца, 4. мај 1956 – ).
Осмогодишње образовање
стекао је у Прокупљу, а у
Нишу је завршио гимнази-
ју и Правни факултет. Од
завршетка фудбалске ка-
ријере ради у Нишу као
адвокат.
Фудбал је заиграо у
ФК Топличанин из Проку-
пља, а од 1975. до 1985.
носио је дрес ФК Раднич-
ки из Ниша (в.). Каријеру Милован Обрадовић
- 278 -
је 1986. завршио у ФК Војводина из Новог Са-
да. За нишки клуб је одиграо 553 утакмице, од
којих шеснаест у евро куповима. Капитенску
траку тима са Чаира носио је од 1981. до 1985, а
као капитен предводио је Раднички на једанаест
утакмица у Купу УЕФА. Иако је играо на пози-
цији левог бека, био је препознатљив по офан-
зивној игри. Био је стрелац победоносног гола
првог полуфиналног меча Купа УЕФА са Хам-
бургером на Чаиру (2:1).
За А репрезентацију одиграо је једну утак-
мицу (1987. против Немачке), а један наступ
имао је и у Б селекцији. За младу репрезентаци-
ју одиграо је двадесет утакмица и има велики
допринос што је наша селекција (играчи до 21
године), после тријумфа над Шпанијом, Руму-
нијом, Мађарском, Енглеском и Источном Не-
мачком, освојила титулу првака Европе 1978.
године. (Д. М.)
ОГЊАНОВИЋ (Ненад) БОЈАНА. Тени-
серка, тениски тренер. (Ниш, 17. јануар 1978 – ).
Почела је у Тениском клубу Раднички (в.) и већ
са осам година почела да игра турнире. Вишес-
трука је првакиња Србије до дванаест и четрна-
ест година, чак и чланица репрезентације СФР
Југославије за млађе категорије. На сениорској
државној листи заузимала је четврто место. Из
финансијских разлога престаје са активним
играњем и 1997. почиње тренерску каријеру.
Под њеним стручним надзором стасавали су
државни прваци, тенисерке и тенисери који су
пласирани на светским професионалним ранг-
листама, попут Наталије Костић (в.), Димитрија
Тасића и других. (Е. Ц.)
ОДБОЈКА У НИШУ (историјат). Пре
Другог светског рата одбојка се активно играла
у соколској организацији, која је у оквиру
система телесног вежбања увела и игре са лоп-
том – одбијање лопте преко мреже. Непосредни
утицај на популаризацију одбојке у тадашњој
Југославији и соколским организацијама имали
су курсеви у организацији Црвеног крста за
предњаке и учитеље соколских организација.
Изасланик Црвеног крста Вилијам А. Вајленд
(William A. Wieland) боравио је у Београду од
27. септембра до 18. октобра 1923. и том при-
ликом, први пут на нашим просторима, демон-
стрирана је игра одбојке. Претпоставља се да је
први одбојкашки настпуп сокола у Соколској

Одбојкашка врста из 1929. Здесна: Васа Новаковић, Драги,
Анђелковић, Штруцељ, Власта Михајловић, Ратко
Стефановић и Мирко Вајс.
жупи Ниш (в.) забележен 1929. године, о чему
сведочи фотографија одбојкашке екипе сним-
љена у Нишу, највероватније у дворишту Со-
колског дома (в.). Соколска организација је
одржавала првенства у неким спортовима и
играма, а у одбојци су одржавани турнири. За-
бележено је да је у организацији Соколске жупе
Ниш 10. и 11. септембра 1932. одржан одбој-
кашки турнир, на коме су учествовале екипе из
Панчева, Крагујевца, Ћуприје, Крушевца, Ско-
пља и Ниша. Пошто је одбојка била споредна
делатност соколске организације, нема поузда-
них података о начину рада и активностима
предратних нишких одбојкаша. Међутим, може
се скоро са сигурношћу тврдити да је одбојка-
шка екипа Соколског друштва Ниш учествова-
ла на соколским слетовима.
Нема података о игрању одбојке у Нишу за
време окупације у току Другог светског рата
(1941–1944).
После Другог светског рата у Нишу одбој-
кашке секције и активе оснивају школе, поје-
дина предузећа и установе, а нарочито јединице
Југословенске армије. Први писани податак о
одбојци у Нишу забележен је 25. августа 1945,
када су на игралишту Железничара (в.) на Дан
Приказ одбојке на игралишту Железничара.
Датум и аутор нису познати.
- 279 -
О
фискултуре две екипе ФД Железничар приказа-
ле одбојкашку игру. У току 1945. ФД Железни-
чар основао је секцију за одбојку, чији рефе-
рент је био Василије Новаковић Џелаба, пре-
дратни соколац и члан одбојкашке екипе Со-
колске жупе Ниш.
На Данима фискултуре, почетком октобра
1945, који је организовао Окружни одбор ФИ-
САС-а, одиграна је приказна одбојкашка утак-
мица између одбојкашких секција ФД Желез-
ничар и XXI српске дивизије. Подаци су објав-
љени у Народном листу бр. 67 од 6. октобра
1945.
Почетком 1946. у Нишу је забележено
гостовање одбојкашке екипе Фискултурног
друштва Црвена звезда из Београда, која је оди-
грала две утакмице против екипе ЈНА. У првој
утакмици победила је Црвена звезда резултатом
2:0 (15:13, 15:10), а у другој екипа ЈНА са 2:1
(15:8, 6:15, 15:8).
Априла 1946. са фудбалском екипом Црве-
не звезде из Београда, допутовала је и одбојка-
шка екипа Црвене звезде, а о овом гостовању
сведочи и слика на којој је снимљена женска
одбојкашка екипа Звезде на игралишту у дво-
ришту Соколане у Нишу.
Женска екипа Црвене звезде испред Соколане.
Трећа здесна је Бранка Котуровић, пета Ванда Стефановић,
шеста Вида Иванчевић.
Секције за одбојку у периоду од 1946. до
1950. биле су бројне, али неуједначеног квали-
тета и недовољно организоване. Одбојкашка
екипа Фабрике дувана Ниш била је најстабил-
нија и стално је позивала у госте екипе из града
и из јединица ЈНА. Игралиште у кругу Фабрике
дувана било је осветљено, па су се играле и у-
такмице под рефлекторима.
Први одбојкашки клуб у Нишу формиран
је у Фабрици дувана 1947. под именом ОК 12.
фебруар. ОК 12. фебруар је 1950. године, као
првак Ниша и Среза, учествовао на турниру у
Параћину, на коме се такмичио за наслов прва-
ка зоне. Освајањем првог места на овом турни-
ру постао је члан Савезне одбојкашке лиге, што
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Горе: Екипа Фабрике дувана из 1947. Слева: Томислав
Озимић, Деспот Петровић, Драгослав Видојковић, Љубомир
Благојевић, Драгослав Игњатовић, Александар Скендер.
Доле: Одбојкашке екипе Фабрике дувана, ЈНА (Авијатичар)
и народне омладине испред Соколане, 1947.
је био велики успех нишке одбојке. Међутим,
услови за такмичење у савезној лиги нису били
сазрели па је лига укинута, а екипе су упућене
да се такмиче по зонама. На три узастопна
првенства уже Србије (1952–1954) ОК 12.
фебруар осваја прва места.
Током 1954. ОК 12. фебруар прелази у
Спортско друштво Раднички и клуб почиње да
се такмичи под именом ОК Раднички.
Неорганизованост одбојкашких клубова и
неадекватан систем такмичења довели су до
стагнације одбојке у Нишу и та криза је трајала
све до 1960, када је формирана градска одбој-
кашка лига. У такмичењу је учествовало осам
екипа: Нишава, Ђуро Салај, Дунавац, Младост,
Обилић, ВП 2359, 12. фебруар и Борац. У овом
такмичењу се поново појављује ОК 12. фебруар
и конкурише за првака Ниша, након чега се тај
клуб коначно гаси.
Из личног дневника играча Јовице Цекића
познато је да је у Нишу од 1963. до 1966. посто-
јао ОК Партизан, који се такмичио са одбојка-
шким екипама из градовацентралне и јужне
Србије: Рибница (Краљево), Тимок (Зајечар),
Раднички (Крагујевац), Слобода (Топола),
Партизан (Липљан), Млади борац (Врба), Тем-
нић (Варварин),ФЕП (Аранђеловац), Застава
- 280 -
Стадион Омладина, снимак екипа које су се такмичиле у
Лиги уже Србије, 1956.
(Крагујевац). Такмичење се одвијало под нази-
вом Лига уже Србије, а организацијом такми-
чења руководио је Одбојкашки савез Краљева.
ОК Раднички, формиран 1954. године,
наставио је традицију ОК 12. фебруар и такми-
чио се у Лиги уже Србије. Првенство уже Срби-
је у Нишу 1965. одиграно је на игралишту у
рову иза Тврђаве са неуређеним гледалиштем, а
гледаоци су стајали на зидинама тврђаве.
Све до такмичарске сезоне 1971/72. ОК
Раднички се такмичи у лиги уже Србије, у којој
у конкуренцији десет екипа заузима друго
место иза екипе ОК Раднички из Крагујевца.
ОК Раднички у Ровчету, 1972. Стоје: Радомир Пејовић, Перо
Ненадић, Слободан Петровић, Љубодраг Бркић, Жељко
Ружић, Владимир Поповић, Југослав Ранђеловић, Ђорђе
Вујановић, Владимир Шупић; чуче: Радомир Костић, Горан
Лазаревић, Чедомир Златановић и Драгиша Томић
Године 1972. одбојкашки радници и Уни-
верзитетски савез организација за физичку кул-
туру (в.) одлучују да се у Нишу формирају две
екипе од играча и спортских радника ОК Рад-
нички. Тако су 24. јуна 1972. регистроване две
екипе: УОК Студент (в.) и ОК ЕИ Младост, у
оквиру синдикалне организације ЕИ.
УОК Студент наставља такмичење уместо
ОК Раднички у Лиги уже Србије. Бригу о клубу
преузели су УСОФК Ниш, Општински одбој-
 О

Одбојкашки савез
Нишавског округа спро-
води Другу одбојкашку
лигу – Исток за сениорке
и сениоре, Међуокружну
лигу Ниша за сениорке и
сениоре, лиге млађих ка-
тегорија од пионирске до
јуниорске, Куп такмичење
у првом степену. У оквиру
ОСНО постоји Регистрациона комисија ОСНО,
Удружење одбојкашких судија Града Ниша и
Удружење одбојкашких тренера ОСНО. Савез
УОК Студент 23. августа 1974. на игралишту у Ровчету. тренутно има 34 активна регистрована клуба,
Слева, стоје: Жељко Ружић, Радомир Пејовић, Драгиша од којих осам из Ниша, и око 4000 регистрова-
Томић, Љубодраг Бркић, Зоран Тасић, Радомир Костић
(тренер), Данило Јовановић, Владимир Поповић (лекар);
них играчица и играча. Поред Александра Јо-
чуче: Југослав Ранђеловић, Миодраг Гушић, Горан Лазаревић вановића, првог председника Општинског
и Чедомир Златановић. одбојкашког одбора, велики допринос развоју
кашки одбор и Центар за физичку културу одбојкашког спорта и Савеза дали су председ-
Универзитета у Нишу, а председник клуба био ници: др Радомир Костић (в. ), др Владимир
је Ђокица Јовановић, студент Електронског фа- Поповић, Душан Петровић, Бранислав Радова-
култета и спортски активиста. УОК Студент новић, Драгољуб Рајковић, Топлица Стојановић
постаје студентска екипа која у свом саставу и Љубодраг Бркић (в.), те Љубиша Цекић, Дра-
има углавном студенте различитих факултета ган Марковић, Војкан Здравковић и Милован
Универзитета у Нишу. У мају 1974. одржано је Стојадиновић као секретари Савеза. (З. С.)
Универзитетско првенство Србије у одбојци у
Нишу, на коме је екипа нишког Универзитета, ОЗИМИЋ (Франц) ЉУБОМИР. Фудба-
практично екипа УОК Студент, освојила прво лер. (Битољ, 15. август 1930 – Ниш, 3. фебруар
место испред екипа универзитета из Београда, 2013). По доласку у Ниш
Новог Сада, Зрењанина, Крагујевца и Суботи- завршава средњу школу и
це. За екипу су наступали: Радомир Пејовић запошљава се у Блок сиг-
(капитен), Данило Јовановић, Југослав Ранђе- налу, одакле долази у но-
воосновану фабрику Ренд-
ловић, Љубодраг Бркић (в.), Драгиша Томић
ген апарат (ЕИ), где ће
(в.), Жељко Ружић, Златимир Кашња, Радован
Стаменчић, Миодраг Гушић и Горан Лазаре- дочекати пензију. Најпре
је играо велики рукомет,
вић. Тренер је био Радомир Костић (в.).
да би, почетком педесе-
Године 1997. ОК Студент мења име у ОК
тих, постао стандардни
Ниш (в.), који се са мањим или већим успехом
голман ФК Динамо (в.), а
такмичи у другом и трећем рангу СР Југослави-
потом и ФК Раднички (в.). Љубомир Озимић
је и Републике Србије. Исте године основан је
и ОК Ас (в.), а након тога још неколико клубо- Бранио до 1957. У каснијем периоду био акти-
ван у Савезу фудбалских судија Србије. Носи-
ва, од којих већина функционише и данас. (Ж. Р.)
лац више спортских и друштвених признања:
Орден рада са сребрним венцима, Златна значка
ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ НИШАВСКОГ
ФСЈ, Златна значка ФСС и друге. (А. Д.)
ОКРУГА. Савез организација за физичку кул-
туру општине Ниш (в.) формирао је у септем-
бру 1965. Општински одбојкашки одбор. За
првог председника изабран је Александар Јова-
новић, док су чланови Извршног одбора поста-
ли Новаковић, Рашић и Озимић. Први клуб који
се учланио и регистровао своје играче био је
ОК Раднички Ниш. Одбојкашки клуб Раднички
постојао је до 1972, да би се 24. јуна исте годи-
не од играча овог клуба формирала два нова
клуба: УОК Студент и ОК ЕИ Младост. У де-
цембру 1972. члан Савеза постао је и новоосно-
вани женски клуб Стеван Сремац. Љубомир Озимић на голу ФК Раднички. [Н. О.]

- 281 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Небојша Озимић.
Аутор фотографије: Бобан Рајковић.
ОЗИМИЋ (Љубомир) НЕБОЈША. Атле-
тичар. (Ниш, 5. април 1962 – ). По завршетку
средње школе укључује се у рад Атлетског
клуба Железничар (в.). У периоду од 1980. до
1990. постигао запажене резултате у јуниорској
и сениорској конкуренцији у дисциплини ба-
цање кугле. Вишеструки репрезентативац
Србије, године 1982. добио статус олимпијске
наде. Године 1980. освојио треће место на Купу
Југославије за јуниоре, а наредне године осво-
јио прво место на овом такмичењу. Члан јуни-
орске репрезентације СФРЈ. Био део екипе која
је 1989. први пут у историји АК Железничар
Екипа бацача АК Железничар. Слева, стоје: Ј. Лазић, Горан (-),
Ж. Маринковић; чуче: С. Јордачевић, Н. Озимић. [В. Г.]
- 282 -
ушла у Прву савезну лигу. Запослен у Народ-
ном музеју у Нишу на месту кустос историчар.
Добитник награде Града Ниша 11. јануар и
других друштвених признања. (А. Д.)
ОКИЧИЋ (Андрија) ТОМИСЛАВ. Тре-
нер пливања и ватерпола, професор универзи-
тета. (Ниш, 22. август 1968 – ). Основну школу
АВНОЈ завршио је у Грљану код Зајечара, а
Гимназију Бора Станковић у Нишу. Дипломи-
рао 1995. на Студијској групи за физичку култу-
ру Филозофског факултета
Универзитета у Нишу (в.)
У звање асистент-сарадник
на предмету Пливање на
Студијској групи за фи-
зичку културу Филозоф-
ског факултета у Нишу
примљен је 1997. Магис-
трирао је на Факултету фи-
зичке културе (в.) у Нишу
2000, а докторирао 2002.
на Факултету физичке кул- Томислав Окичић
туре Универзитета у Новом Саду. Наставник је
на предметима Пливање и Ватерполо Факулте-
та спорта и физичког васпитања Универзитета
у Нишу (в.).
Афирмисани је спортски радник: тренер
пливања у Пливачком клубу Свети Никола у
Нишу (1994–2005) (в.); оснивач, тренер и пред-
седник Пливачког клуба Ниш 2005 из Ниша (од
2005) (в.); председник стручне комисије Пли-
вачког савеза Централне Србије (од 2005. до 1.
јуна 2012); кондициони тренер у Ватерполо
клубу Ниш (в.) и кадетској ватерполо репрезен-
тацији Србије и Црне Горе (2005); помоћни
тренер женске ватерполо репрезентације Срби-
је задужен за физичку припрему (2006); коор-
динатор кампова за перспективне спортисте за
млађе узрасне категорије у организацији Пли-
вачког савеза Србије и члан комисије за оцену
програма у области спорта Града Ниша (2010);
члан Надзорног одбора Асоцијације адаптивног
пливања Србије од 3. марта 2012.
Као тренер пливача и помоћни и кондици-
они тренер у ватерполу остварио је више зна-
чајних резултата у Србији и ван ње. (Н. Р.)
ОКСИЏЕН (ОXIGEN), Спортски клуб.
Регистрован 2004. са циљем омасовљења и еду-
кације у спортовима као
што су клизање, вожња
ролера и сл.. У првих де-
сет година клуб је био
организатор и иницијатор многих програма и
активности рекреативног карактера. У сарадњи
са спонзорима учествовао је у манифестацијама
 О

које су организоване под покровитељством

Скупштине града. Клуб је члан Ролер савеза
Србије и са великим успехом учествује на
државном првенству. Организатор је и два Ро-
лер купа који су део Ролер купа Србије. У клу-
бу су ангажовани стручњаци из спорта, лицен-
цирани тренери, као и велики број активних
спортиста и рекреативаца.
Извор: Материјал прослеђен из клуба уз помоћ Јелене Ди-
нић, техничког секретара Савеза за рекреативни спорт Ниша.
(Д. Ж.)

ОКТОБАРСКА СПОРТСКА НАГРАДА

ОСЛОБОЂЕЊЕ ГРАДА НИША. В. Спортске
награде у Нишу.

ОЛИМПИЈЦИ ИЗ НИША. Србија се

укључила у Олимпијски покрет 1910. године,
када је формиран Олимпијски комитет Србије,
чији је први председник био официр Светомир
Ђукић. Краљевина Србија први пут наступа на
Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а први
олимпијци били су Душан Милошевић и Дра-
гутин Томашевић. Све до 2008. Србија није
учествовала као самостална држава, пошто су
спортисти наступали за савезне државе настале
уједињењем јужнословенских народа (Краље-
вина Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевина Ју-
гославија, Социјалистичка Федеративна Репу-
блика Југославија, Савезна Република Југосла-
вија, Србија и Црна Гора).
Нишки спортисти по први пут су наступи-
ли на олимпијским играма 1952. године. На
зимским олимпијским играма Ниш никада до
сада није имао представника, док су на парао-
лимпијским играма наступила двојица учесни-
ка из Ниша.
1952. XV летње ОИ, Хелсинки. Први ро-
ђени Нишлија који је наступио на ОИ био је
ватерполиста Здравко Пуско Јежић, који је са
ватерполо репрезентацијом Југославије освојио
друго место.
1956. XVI летње ОИ, Мелбурн. Здравко
Јежић поновио је успех са претходних ОИ осво-
јивши сребрну медаљу са ватерполо репрезен-
тацијом Југославије.
1960. XVII летње ОИ, Рим. На овим ОИ
наступили су тројица нишких стрелаца: Илија
Ничић (пиштољ слободног избора, 27. место)
(в.), Владимир Гроздановић (пушка слободног
избора, тростав, 27. место) (в.) и Мирослав Сто-
јановић (МК пушка лежећи, 51. место и МК
пушка, тростав, 21. место) (в.), и један боксер –
Томислав Келава (велтер, елиминисан у другом
кругу) (в.). Здравко Јежић поново је у ватерпо-
ло селекцији Југославије (четврто место).
1968. XIX летње ОИ, Мексико Сити. Је-
дини Нишлија у олимпијском тиму Југославије
Радост олимпијских победника: Зоран Живковић на ОИ у
Минхену 1972. [Е. Ц.]
био је Владимир Гроздановић, који бележи сво-
је друго учешће на ОИ (МК пушка, тростав, 31.
место).
1972. XX летње ОИ, Минхен. Први олим-
пијски победник у рукомету, који је те године
уведен у програм ОИ (не рачунајући велики
рукомет који је игран у Берлину 1936) била је
репрезентација Југославије, а међу освајачима
најсјајнијег одличја био је и Нишлија Зоран
Живковић (в.). Атлетичар Милан Спасојевић
наступио је у троскоку (квалификације).
1980. XXII летње ОИ, Москва. По први
пут на највећем спортском догађају Ниш пред-
ставља једна дама – Весна Милошевић (в.),
голман рукометне репрезентације Југославије,
која је том приликом освојила сребрну медаљу.
Чланови југословенске експедиције из Ниша
били су и голман фудбалске репрезентације
Југославије Драган Пантелић (в.) и атлетичар
Милан Спасојевић (троскок, 10. место).
1984. XXIII летње ОИ, Лос Анђелес. Ру-
кометаши Југославије, предвођени савезним
тренером Зораном Живковићем, освајају друго
златно одличје на ОИ. У рукометној репрезен-
тацији Југославије наступио је и Драган Мла-
деновић (в.). Драган Стојковић Пикси (в.) осво-
јио је бронзану медаљу са фудбалском репре-
Драган Стојковић (чучи четврти слева) у олимпијској
фудбалској репрезентацији Југославије, 1984.
Извор: yugopapir.blogspot.com

- 283 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
зентацијом Југославије, а Ниш је на овим ОИ
представљао и боксер Слободан Павловић (ла-
ка, елиминисан у другом кругу) (в.).
1988. XXIV летње ОИ, Сеул. Ватерполо
репрезентација Југославије, у којој су наступи-
ла двојица рођених Нишлија – Александар Шо-
штар (в.) и Горан Рађеновић, освојила је трећу
златну олимпијску медаљу. Драган Стојковић
Пикси поново је наступио за фудбалску репре-
зентацију (елиминисани у групи).
1992. XXV летње ОИ, Барселона. Ниш су
представљали стрелац Лидија Михајловић (МК
пушка, тростав, 33. место и ваздушна пушка,
17–22. место) (в.) и кајакаш Милан Ђорђевић
(кајак једносед, слалом, није завршио трку) (в.).
На овим Олимпијским играма представницима
Савезне Републике Југославије било је забра-
њено да учествују под својом заставом због
санкција које су увеле Уједињене нације, те су
због тога наши такмичари били независни уче-
сници и наступали под заставом Међународног
олимпијског комитета.
1996. XXVI летње ОИ, Атланта. Учесни-
ци из Ниша били су атлетичар Александар Ра-
ковић (брзо ходање, 50 км, једанаесто место)
(в.) и Александар Шоштар, члан ватерполо
репрезентације Југославије (шесто место).
2000. XXVII летње ОИ, Сиднеј. Нишлије
су на овим ОИ представљали атлетичари Алек-
сандар Раковић (брзо ходање, 50 км, једанаесто
место) и Марко Јанковић (4 х 400 м, квалифи-
кације), одбојкаш Иван Миљковић (златна ме-
даља), ватерполисти Александар Шоштар и Пе-
тар Трбојевић (в.) (бронзана медаља) и рукоме-
таш Иван Лапчевић (четврто место). Још једна
Нишлијка, Вера Игњатовић, наступила је за
репрезентацију Аустралије у рукомету и осво-
јила десето место.
2004. XXVIII летње ОИ, Атина. Алексан-
дар Раковић бележи своје треће учешће на ОИ
(ходање, 50 км, 23. место), а по други пут Ниш
представљају и одбојкаш Иван Миљковић (чет-
вртфинале, 5–8. место) и ватерполиста Петар
Трбојевић (сребрна медаља). На овим играма за
рукометну репрезентацију Француске наступио
је рођени Нишлија Никола Карабатић (в.) и
освојио пето место.
2008. XXIX летње ОИ, Пекинг. Олимпиј-
ске игре у Пекингу 2008. прве су након 96 го-
дина на којима је Србија наступила као само-
стална држава. На XXIX Играма, по први пут
као представници Србије, наступају стрелац
Лидија Михајловић (ваздушна пушка, 20. место
и МК пушка, тростав 3 х 20, седмо место) и
одбојкаш Иван Миљковић (четвртфинале). Ни-
кола Карабатић са рукометном репрезентаци-
јом Француске осваја своје прво олимпијско
- 284 -
злато. За фудбалску репрезентацију Србије заи-
грали су Александар Живковић и Миљан Мр-
даковић (елиминисани у групи).
2012. XXX летње ОИ, Лондон. На, до са-
да, последњим одржаним ОИ, Србија је про-
славила сто година од првог учешћа. Ниш су
овога пута представљали Милан Рашић (в.),
одбојкашки репрезентативац Србије (девето
место), Никола Карабатић, рукометни репре-
зентативац Француске (прво место), Бојана По-
повић (в.), рукометна репрезентативка Црне
Горе (друго место) и Емануела Салопек, ко-
шаркашка репрезентативка Хрватске (десето
место).
Поред летњих и зимских олимпијских ига-
ра, од 1960. одржавају се и параолимпијске
игре, на којима учествују особе са инвалидите-
том. Ниш је на параолимпијским играма имао
двојицу представника: атлетичара Слободана
Аџића (в.), који је учествовао у Њујорку 1984,
Сеулу 1988, Барселони 1992. и Атланти 1996, и
стонотенисера Чедомира Марковића (в.), уче-
сника Олимпијских игара у Барселони 1992.
Извор: Олимпијски комитет Србије. http://www.oks.org.rs/;
http://www.sports-reference.com/olympics/friv/birthplaces.cgi?id=727
(Н. Нш.)
ОМЛАДИНА, Стадион за мале спортове.
В. Спортски објекти у Нишу.
ОМЛАДИНАЦ, Карате клуб. На иниција-
тиву града у јесен 1979. три постојећа клуба у
Нишу фузионишу се у је-
динствени Карате клуб
Омладинац. У наредних
десет година клуб је у сво-
јим редовима имао између
500 и 600 чланова. У том
периоду завидан број так-
мичара се уздигао до ре-
публичког и савезног ни-
воа освојивши бројне медаље. КК Омладинац
био је међу првопласираним клубовима у Репу-
бличкој лиги. Чланови Клуба учествују на го-
тово свим такмичењима од локалног до савез-
ног нивоа. Између осталих, као носиоце успеха
Клуба од свог оснивања до данас треба помену-
ти Велибора Димитријевића (в.), једног од нај-
Чланови КК Омладинац.
Извор: besplatansport.com

трофејнијих каратиста своје генерације и пред-
седника КК Омладинац од оснивања, садашњег
председника клуба Борислава Златановића, и
Братислава Рујевића (в.), првог тренера клуба.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
ОМЛАДИНАЦ, Рукометни клуб. Форми-
ран је при Основној школи Вожд Карађорђе
захваљујући Сретену Станковићу. Из финан-
сијских разлога и мушка и женска екипа Клуба
брзо су угашене. Ипак, Клуб је учесник свих
манифестација у граду 1957. године, када се
пробијао и мушки и женски рукомет. Утакмице
је играо у дворишту школе и у Соколани (в.).
Чланице женске екипе РК Омладинац, зва-
нично регистроване 1957, биле су: Вера Марко-
вић, Бранка Мијалковић, Јованка Стојковић,
Гордана Јовановић, Милена Димитријевић, Зо-
рица Јоцић, Слободанка Стојановић, Емилија
Јањић, Јелица Станковић, Мирјана Матејић,
Светлана Стојановић, Босанка Петровић, Олги-
ца Митровић. Тренер и први човек клуба био је
Сретен Станковић. (В. А.)
ОМЛАДИНАЦ, Фудбалски клуб. Године
1956. у Нишу синдикалне подружнице и омла-
динске организације Електричног предузећа и
Предузећа за путнички саобраћај, покушале су
да остваре идеју која је многе одушевила – да
од младића са оближњих пољана формирају
спортско друштво, које ће имати фудбалску,
рукометну, одбојкашку и шаховску секцију.
Нажалост, због финансијских потешкоћа спорт-
ско друштво је било принуђено да своје актив-
ности сведе само на фудбалски клуб.
И фудбалери и чланови управе почели су
без икаквог искуства. Међутим, велика воља и
упорност допринели су да клуб, и поред свих
тих потешкоћа, убрзо крене да ниже успехе.
Екипа ФК Омладинац, 1959. Стоје: капитен Х. Спасић, З.
Бранковић, Б. Филиповић, З. Коцић, Д. Величковић, С.
Станисављевић, П. Тошић и Љ. Јоцић; чуче: П. Здравковић, Ј.
Цветковић и Д. Цветковић.
- 285 -
О
Омладинац је играо у нижим ранговима такми-
чења фудбалске Србије, али су били изузетно
примеран колектив који је побуђивао пажњу
нишких љубитеља фудбала. Своје мечеве игра-
ли су на помоћном терену Градског стадиона
Чаир (в.).
Кроз овај клуб прошао је велики број фуд-
балера. Памтиће се прва генерација, која је по-
ставила темеље на којима су своје фудбалско
име изградили касније познати нишки фудба-
лери. Међу њима се издвајају Велибор Цветко-
вић Либе, Слободан Јовановић Дане, Риста Че-
лесковић, Слободан Зајић Заја, Звонко Савић,
Хранислав Спасић и Шера Бранковић. Најзна-
чајнији тренери клуба били су Миленце Петро-
вић и кондициони тренер Михаило Пантић (в.).
Чланови управе који су оставили најдубљи траг
били су Гидра Степановић и Стева Димитров.
ФК Омладинац је током седамдесетих го-
дина запао у велике финансијске проблеме и,
на жалост великог броја симпатизера, престао
да постоји. (А. Б. Ф.)
ОПЕН НИШ. Међународни отворени тур-
нир у гађању глинених голубова у организацији
Сафари клуба (в.). Учесници се такмиче у поје-
диначном и екипном пласману. Такмичење се
изводи на стрелишту Малча, које се налази по-
ред коридора 10ц, североисточно од Ниша, код
села Малча, на раскрсници путева Е80 и Е771.
Такмичари се такмиче за спортска призна-
ња и награде које организатор обезбеди. Про-
цедуре се спроводе по правилима за ову такми-
чарску дисциплину: серија у квалификационом
делу по петнаест голубова, а шест најбољих
такмичара пуца финале. Стрелиште је изграђе-
но у складу са Правилником за гађање глине-
них голубова. Пуцачи на ватреној линији заш-
тићени су од кише и сунца. Користи се машина
за избацивање глинених голубова енглеске про-
Победници турнира Опен Ниш 2014.
Слева: Станислав Филиповић (друго место), Мирослав
Димитријевић (победник) и Владица Цветановић (треће).
Извор: safari.rs
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

изводње, марке Харијер ДТЛ, капацитета 210

глинених голубова у једном пуњењу. Градњом
стрелишта и овим такмичењем Сафари клуб је
створио услове за развој ове олимпијске спорт-
ске дисциплине која је недостајала граду Нишу.
Такмичење се изводи у октобру.
Извор: Податке доставио Власта Станојевић, председник
Сафари клуба. (Н. Р.)

ОПТО ЛЕНС КУП. В. АЛБАТРОС, Па-

раглајдинг клуб.

ОПШТИНСКИ КУГЛАШКИ САВЕЗ

НИШ. В. Куглашки савез Ниша.
ОПШТИНСКИ ШАХОВСКИ ОДБОР
НИШ. Формиран почетком 1962. на иниција-
тиву СОФК Ниш (в.) и Среског шаховског
одбора (в.) са задатком да оснива клубове и
организује такмичења на територији Општине
Ниш. Први председник био је др Немања Та-
тић, потпредседник Драгољуб Михајловић (в.),
секретар Никола Поповић, а благајник Иван
Момчиловић. Каснији председници били су
Душан Марковић, Радисав Радојевић, Војислав
Ђорић и Предраг Влатковић. (Д. Мх.)
ОРАО, Нишки котурашки клуб. В. Бици-
клизам у Нишу (историјат).
ОРЛИЋ (Прокопије) ДИМИТРИЈЕ.
Фудбалер, фудбалски судија, спортски радник.
(Љубодраг код Куманова,
30. октобар 1934 – Ниш,
18. новембар 2007). Завр-
шава ОШ Маршал Тито у
Нишу, потом похађа сред-
њу школу при Дуванској
индустрији Ниш, Школу
ученика у привреди и
Средњу музичку школу
Војислав Вучковић у Ни-
шу, одсек Кларинет. На
Правном факултету у Ни- Димитрије Орлић
шу завршава Вишу управну школу. Запошљава
се у Центру за културу у Нишу, где активно
учествује у организацији многих културних и
спортских манифестација: Хорске свечаности,
Филмски сусрети, концерти, филмске пројекци-
је по целом региону, шаховска првенства у
свим категоријама, као и аутомобилске мани-
фестације при АМД Ниш. Осамдесетих година
прелази у Трговинско предузеће Радиоелектро
Београд, ООУР Ниш, одакле одлази у пензију.
Шездесетих година игра фудбал у дресу
ФК Железничар (в.). Након престанка активне
фудбалске каријере ради најпре као републи-
Димитрије Орлић (трећи слева) у рангу републичког судије
на финалној утакмици Купа Југославије, стадион
Железничара, Ниш, 1977.
чки, а затим и савезни фудбалски судија, ин-
структор за републичке фудбалске судије и де-
легат на утакмицама републичке лиге. (С. Ст.)
ОРЛИЋ (Прокопије) ЂОРЂЕ. Друштве-
но-спортски радник. (Љубодраг код Куманова,
24. мај 1928 – Ниш, 5. но-
вембар 2001). У Нишу је
од 26. маја 1941. Малу ма-
туру завршава 1942, Же-
лезничку занатлијску шко-
лу 1946, а Средњотехнич-
ку школу машинског сме-
ра 1949. При одслужењу
војног рока 1950. заврша-
ва школу резервних офи-
цира везе, а 1968. добија
чин капетана прве класе. Ђорђе Орлић
У току свог радног века (1946–1985) био је на
руководећим функцијама бројних нишких
фабрика и предузећа, укључујући Завод РР,
фабрику Ђуро Салај, Пословно удружење Ги-
моба (Грађевинска индустрија Моравског басе-
на Ниш) и Пословну заједницу Јужна градња
Ниш. Био је делегат на VI конгресу КПЈ у За-
гребу, народни посланик Првог већа Народне
Ђорђе Орлић (други здесна) на наступу омладинаца,
Фискултурни дан, стадион Железничара, 23. јун 1946.

- 286 -

скупштине СР Србије 1953 – први и једини из
Ниша, председник Већа произвођача СО Ниш
1953. и народни посланик 1958.
Као активан друштвено-спортски радник
дао је велики допринос организовању и реали-
зацији Радничких спортских игара (в.) у Нишу
и на републичком нивоу. Средином седамдесе-
тих година био је председник ФК Железничар
(в.).
Примио је велики број признања, плакета и
награда, од којих се издваја Орден рада III реда
(1953). (С. Ст.)
ОРЛИЋ (Прокопије) САВА. Фудбалер,
фудбалски судија. (Љубо-
драг код Куманова, 21.
април 1941 – ). Основну,
средњу и Вишу управну
школу завршио у Нишу.
Спортом се бавио од ране
младости. Почиње да игра
фудбал у нишком ФК
Јастребац (в.), а касније
прелази у ФК Раднички
(в.), где остаје до краја ка-
ријере. Након престанка Сава Орлић
активног играња, остаје у фудбалу као репу-
блички фудбалски судија. (С. Ст.)
Сава Орлић (други слева) у дресу ФК Раднички.
ОРО, Академско културно-уметничко
друштво. В. Плес у Нишу (историјат).
ОСТОЈИЋ (Спасоје) СТЕВАН. Фудба-
лер, фудбалски тренер. (Остојићево поред Чоке,
20. август 1941 – ). Каријеру је почео у ОФК
Суботица 1956, а у Ниш долази 1961, где је до
- 287 -
О
1964. са великим успехом играо за нишки Рад-
нички (в.) и понео надимак „принц са Чаира“.
Миљеник нишке публике, феноменални дри-
блер, „краљ“ шеснаестерца и изванредан стре-
лац незаборавних голова на Чаиру. Један је од
најзаслужнијих играча за улазак Радничког у
Прву савезну лигу. За Раднички је одиграо око
150 утакмица и постигао преко 120 голова.
Водећи српски фудбалски клубови, Црвена
звезда и Партизан, показивали су изузетно
интересовање за Остојића. Преовладала је ње-
гова љубав према Звезди, за коју је играо од 17.
марта 1966. до 31. августа 1973. У Звезди је
заблистао пуним сјајем у чувеној генерацији
коју је преводио Драган Џајић, освојио три
шампионске титуле (1968, 1969. и 1970) и два
Купа Југославије (1968. и 1971). За Звезду је
одиграо 124 првенствене утакмице и постигао
49 голова, у Купу Југосла-
вије четрнаест утакмица и
седам голова, у Купу са-
јамских градова три утак-
мице и постигао два гола,
у Средњоевропском купу
седамнаест утакмица и де-
вет голова, а у Купу шам-
пиона дванаест утакмица и
седам голова. Одиграо је
по две утакмице за А и
младу репрезентацију Ју- Стеван Остојић
гославије. После Црвене звезде играо је за Мо-
нако, две сезоне за турску екипу Фенербахче, а
каријеру је завршио средином седамдесетих
година у америчком Сан Хозеу.
Од јуна 1975. посветио се тренерском по-
зиву. Радио је у Црвеној звезди, од 1978. до
1982. био је помоћник тренеру Бранку Станко-
вићу, а сезоне 1982/83. био је и први тренер
клуба. У сезони 1983/84. био је тренер суботич-
ког Спартака. У више наврата био је члан
Управног одбора Црвене звезде. Тренутно је у
секцији ветерана Звезде и проводи пензионер-
ске дане у Београду.
Поред фудбала успешно се бавио и шахом,
па је, поред надимка „принц са Чаира“, у Нишу
познат и као Фишер. (А. Б. Ф.)
ОСТРОВИЦА, Планинарски дом. В.
Планинарски домови у Нишу и околини.
 П
ПАВЛОВИЋ (Драгомир) ВЕСНА. Тре- ПАВЛОВИЋ (Милан) ДРАГОСЛАВ. Ру-
нер спортског пењања. (Ниш, 27. март 1972 – ). кометаш, рукометни тренер. (Алексинац, 24.
Освајала шампионске ти- јун 1953 – ). Завршио гимназију у Лесковцу и
туле као такмичар у наци- Факултет физичке културе (в.) у Нишу. Запо-
оналним првенствима Ју- слен као спортски педагог у предшколској
гославије и Србије; бал- установи у Нишу и струч-
кански шампион у брзин- ни сарадник у Установи за
ском пењању и категори- бригу о деци. Играчку ка-
сани спортиста Србије ме- ријеру започео је у РК Ду-
ђународног разреда (2006). бочица у Лесковцу, где је
Успешан тренер свих ста- играо од 1968. до 1976. Од
росних категорија у свим 1976. до 1978. наступа за
дисциплинама у спорт- РК ТСВ Јан Генсунген из
ском пењању на домаћим Весна Павловић Касела (Немачка), а од
и интернационалним такмичењима. (М. У.) 1978. до 1980. за РК Же-
лезничар из Ниша (в.), са
ПАВЛОВИЋ (Аца) ДЕЈАН. Ронилац, тре- којим је освојио Куп Југо- Драгослав Павловић
нер, судија, спортски радник. (Ниш, 11. август славије 1978. и играо финале Купа победника
1980 – ). Апсолвент је Факултета спорта и фи- купова (1978) у коме је Железничар изгубио од
зичког васпитања. Ронилачким спортом почео немачког Гумерсбаха са 15:13. Од 1981. до
да се бави 1997, а до данас 1982. играо је за РК Ал Аин (УАЕ), са којима је
је наступао на више десе- освојио куп и првенство ове земље. Са истим
тина такмичења у брзин- клубом освојио је и Куп арапских земаља у
ском роњењу, оријентаци- Јордану. Од 1982. до 1983. играо је за РК Ћиви-
ји и роњењу на дах по
АИДА правилима. Има
звање инструктора трене-
ра М2 ЦЕДИП-АРИ асо-
цијације. Тренер је такми-
чарског Гусар Апнеа тима
и других такмичара у Ро-
нилачком клубу Гусар (в.). Дејан Павловић
Поседује сертификат националног АИДА суди-
је и обавља дужност судије на такмичењима.
Секретар Ронилачког клуба Гусар и вођа тимо-
ва приликом акција спасавања на води и под
водом. (З. Мл.)

Драгослав Павловић у дресу РК Ћивидин

Дејан Павловић (првенство Италије) [М. С.]

- 288 -

дин из Трста (Италија), са којим је освојио на-
ционални шампионат. У два наврата (1984/85 и
1986/87) био је члан РК Порто (Португал), са
којим је такође освојио национални шампионат.
Био је члан још два немачка клуба: РК Алт
Јурден из Варела (1983/84) и РK БСВ 92 из Бер-
лина (1985/86). Од 1970. члан је јуниорске се-
лекције Србије и Југославије, а од 1972. и члан
сениорске репрезентације, за коју је одиграо
око 40 утакмица. Играо је успешно и за универ-
зитетску репрезентацију Југославије. Као члан
репрезентације Универзитета у Нишу освојио је
прво место на Универзијади у Охриду. Награ-
ђиван је за допринос развоју рукомета у Нишу
и Лесковцу. (Д. С.)
ПАВЛОВИЋ (Пајо) ЉУБОМИР. Рукоме-
таш, тенисер, професор физичког васпитања.
(Ниш, 15. април 1980 – ).
Са седам година почео да
тренира тенис и у овом
спорту провео десет годи-
на као члан нишког Рад-
ничког (в.) и београдског
Макса. У млађим катего-
ријама био је рангиран у
самом врху југословенског
тениса. Наступио је и на
најпрестижнијем светском
турниру за младе тенисере Љубомир Павловић
– Оранж боулу (Orange Bowl) у САД.
Са осамнаест година (1998) заиграо је за
први тим Рукометног клуба Железничар (в.),
чије је боје као леви бек и изузетан стрелац
бранио до 2001. Учествовао је у освајању Купа
СР Југославије 1999. Затим је приступио Син-
телону из Бачке Паланке (2001/03 – финалиста
Купа СРЈ), да би каријеру наставио у Немачкој,
најпре у чувеном Килу (2003), а потом и у бун-
деслигашу Нордхорну (2003/05). Једну годину
провео је и у Швајцарској (Кадетен Шафтхау-
зен – прво место у националној лиги, победник
купа, полуфинале Купа купова и учесник Лиге
шампиона). Од 2006. до 2009. носио је дрес
шпанских клубова из Алмерије, Логроња и Ви-
га. Каријеру је окончао у Ал Калееју из Саудиј-
ске Арабије 2010 (финалиста Купа краља). Као
члан јуниорске репрезентације Југославије
освојио је титулу првака Европе (2000. у Ати-
ни), где је проглашен за најбољег играча и
стрелца, постигавши рекордних деветнаест го-
лова у финалу. За А тим наше земље наступио
је 42 пута у периоду од 2001. до 2005. Био је
најбољи стрелац наше елитне лиге у сезони
2000/01. и са 236 голова најбољи стрелац РК
Железничар свих времена у току једне такми-
чарске сезоне. Проглашен је за најбољег спор-
- 289 -
П
тисту Ниша за 2000. годину (в.) у традиционал-
ној анкети Секције спортских новинара Ниша
(в.). Завршио је Факултет спорта и физичког
васпитања у Нишу (в.), уписао је докторске сту-
дије, а аутор је и неколико научних радова. (Е. Ц.)
ПАВЛОВИЋ (Сава) МИЛУТИН ЛУТА.
Кошаркаш, кошаркашки тренер, писац књига о
кошарци. (Битољ, 11. ок-
тобар 1931 – ). Факултет
физичке културе завршио
у Београду. Играо највише
за КК Железничар (Бео-
град). Био је члан српске
репрезентације и југосло-
венске студентске репре-
зентације. На Првенству
железничара Европе у Ли-
јежу 1953. репрезентација
Југославије освојила је пр- Милутин Павловић
во место, а он је био најбољи стрелац. Исте го-
дине био је и на припремама за ЕП у Москви.
У Нишу је „отац“ женске кошарке. Био је
тренер КК Раднички и КК Студент у Нишу
(в.), ЖКК Партизан (Нови Сад) и ЖКК Топол-
чанка из Бачке Тополе. Носилац Златне плакете
Кошаркашког савеза Војводине, Плакете за жи-
вотно дело и Спартакове награде. Иницијатор и
оснивач Више кошаркашке школе у Београду
1999. Писац многих кошаркашких књига из
теорије, тактике и физичке припреме, укључу-
јући следеће наслове: Методика кошарке, Нови
Сад, 1978; Кошарка: физичка припрема, Бео-
град, 1979; Кошарка: техника и вежбе техни-
ке, Нови Сад, 1983; Кошарка: основи физичке
припреме (М. Павловић и Ласло Хајнал), Нови
Сад, 1998; Шутирање у кошарци (М. Павловић
и Ранко Жеравица), Београд, 2000. (З. Ст.)
ПАВЛОВИЋ (Јордан) МИОДРАГ МИ-
ШКО. Стонотенисер. (Островица код Ниша,
29. септембар 1936 – Ниш, 25. мај 2007). Био је
члан скоро свих клубова у Нишу, најдуже
Поштара (в.) и Јосипа Колумба (в.), затим СТК
ЕИ Ниш (в.), СТК Ниш
(в.), СТК Дубочица Леско-
вац и др. Играчка каријера
Миодрага Павловића тра-
јала је, од 1960, скоро че-
трдесет година. Био је, пре
свега, екипни играч. Није
никада победио на првен-
ствима уже Србије, али је
1963. био други у Лесков-
цу – изгубио је у финалу
од Миодрага Динића из Миодраг Павловић
Нишке Бање. Никада није имао праве тренинге
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
– његови тренинзи су увек били играње мечева,
стално „нервозан“, имао је невероватан изне-
надни бекхенд ударац мимо физичких закони-
тости кретања лоптице, и често је на тај начин
добијао важне поене.
У екипи СТК Поштар Ниш освојио је Сре-
ску лигу Ниш са Р. Ђенићем (в.) и Б. Пецар-
ским 1961, а са Поштарем је 1962/63. био и
првак Лиге уже Србије у екипи са М. Буразо-
ром (в.), Р. Ђенићем, Љиљаном Спасић (в.) и
Словенком Нешић. Касније је са ОСТК Јосип
Колумбо Ниш играо Квалитетну лигу Србије и
Другу савезну лигу – Исток.
По завршетку играчке каријере био је ме-
ђународни судија и тренер. (Р. Ђ.)
ПАВЛОВИЋ (Љубомир) ПАЈО. Рукоме-
таш, рукометни тренер. (Бреково код Ариља,
21. март 1953 – ). Каријеру је почео у РК Слога
из Пожеге 1971, да би од 1974. до 1976. насту-
пао за ФАП из Прибоја. На позицији левог бека
у дресу нишког Железничара (в.) играо је шест
сезона, освојио је два купа СФР Југославије
(1977. и 1982) и био међу актерима финала Ку-
па победника купова против немачког Гумер-
сбаха у Дортмунду (1978). Интернационалну
играчку каријеру почео је 1982. у Сент Отма-
ру из Сент Галена (Швајцарска), а окончао у
Италији у Бозену из Болцана 1987. У Болцану је
почео тренерску каријеру, а потом тренирао
рукометаше италијанског Бресанона, рукоме-
ташице Јумка из Врања и нишког ДИН-а (в.),
као и рукометаше Бора. У Железничару је
ангажован као координатор и тренер. Стекао је
дипломе професора физичког васпитања и ви-
шег рукометног тренера. Његови синови Ненад
и Љубомир (в.) такође су били рукометаши Же-
лезничара, а Љубомир је носио и дрес наше се-
ниорске репрезентације. (Е. Ц.)
ПАВЛОВИЋ (Милан) СЛОБОДАН ЦО-
БИ. Боксер. (Гушица код Косовске Витине, 1.
јул 1960 – ). Као мали са
породицом се сели у Но-
зрину код Алексинца.
Основну школу завршава
у Житковцу, средњу тех-
ничку у Алексинцу, а зва-
ње ВКВ техничар стиче у
Нишу. Ради у РО Емпа, а
од 1983, доласком у Ниш,
прелази у МИН – Локомо-
тива. Укључен је у прак-
тичну наставу Факултета Слободан Павловић
спорта и физичког васпитања у Нишу (в.) као
демонстратор боксерског спорта.
- 290 -
Боксом почиње да се бави код тренера Но-
вака Милатовића и, посебно, Бранка Мојсило-
вића. За БК Раднички Ниш (в.) наступа од 1983.
Те године, победом над Миливојем Лабудови-
ћем, осваја прву Златну рукавицу. Године 1984.
стигао је до финала чувеног турнира Странџат
куп у Софији, где је наступио против домаћег
такмичара Јордана Лесова. Године 1984. на По-
јединачном првенству Југославије у Ваљеву у
лакој категорији у финалу побеђује Добраши-
новића и осваја титулу појединачног првака
Југославије. Исте године учествује на Интер
купу у Карлсруеу (Немачка), где у финалу губи
од Кубанца Карлоса Гарсије. Добио је прилику
да учествује на Олимпијским играма у Лос
Анђелесу, где је наступао у лакој категорији и
стигао до другог кола. Круна плодоносне 1984.
године било је прво место на Балканском шам-
пионату у Браили, Румунија. Године 1987. осва-
ја и другу Златну рукавицу. Своју успешну ка-
ријеру наставља у БК Партизан, БК Лозница,
БК Мачва и БК Раднички Крагујевац, где се и
опростио од аматерског бављења боксом.
У 34. години одлучио је да се огледа и у
професионалној конкуренцији. Своје прве про-
фи мечеве боксује у Нишу (в. Професионални
бокс у Нишу), и то: 5. априла 1994. у полу-
велтер категорији против Владимира Белова
(Украјина) у шест рунди добија на поене, а 28.
јула 1994, такође у полувелтер категорији, но-
каутом побеђује Ђуру Кочиша (Суботица). Од
бокса се опростио у 43. години против Брати-
слава Ристића из Прокупља, бившег вицешам-
пиона света.
Олимпијске 1984. године проглашен је за
најбољег спортисту Ниша (в.) у избору Секције
спортских новинара (в.). Иста награда замало
му је измакла и 1987. године, када је у фото-
финишу награду освојио рукометаш Роландо
Пушник (в.). (С. С.)
ПАВЛОВИЋ (Миливоје) ЧЕДОМИР.
Наставник фискултуре, соколац, спортски рад-
ник. (Сечаница код Ниша,
23. март 1914 – Ниш, 11.
октобар 1999). Страствени
заљубљеник у спорт који
је живот посветио физич-
кој култури. Као младић
био је члан управе Сокол-
ског друштва Београд. На
двору краља Петра II био
је наставник фискултуре.
Освајао је награде у гим-
настици, скијању, плива- Чедомир Павловић
њу, стрељаштву, шаху и учествовао на Свесо-
 П

одржавани и на Фрушкој Гори, Гочу или у око-

лини Книћког језера, Врњачке и Матарушке
Бање. Ово војничко-спортско такмичење своје-
времено је замишљено као спортска дисципли-
на, али се показало да представља и својеврсну
проверу и потврду оспособљености специјал-
них јединица Војске Србије. На падобранским
вишебојима су, поред старешина и војника спе-
цијалних састава Војске Србије, учествовали и
припадници Жандармерије и Антитерористич-
ке јединице МУП-а Републике Србије, екипа
Чедомир Павловић на разбоју.

Ч. Павловић (први слева) на Свесоколском слету у Прагу, 1939.

колском слету у Прагу 1939. После Другог
светског рата провео је две године као фискул-
турни инструктор у главном штабу аутопута
Братство-јединство, а радни век провео је као
наставник фискултуре. Аутор је слетске вежбе
Поздрав 25. мају, коју је извео на стадиону ЈНА
у Београду 1964. са својим ђацима – ученицима
Школе са практичном обуком Станко Пауно-
вић из Ниша. Вежба је одушевила Јосипа Броза
Тита, који му је и лично за њу честитао. Актив-
но је учествовао у свим спортским манифеста-
цијама у Нишу као члан спортског друштва
Партизан (в.) и СОФК (в.). Добитник је Ордена
са златном круном за услуге краљевском дому,
Медаље за ревносну службу, Медаље заслуге за
народ са златним венцем, Октобарске награде
града Ниша (в.), Ордена рада са златним вен-
цем, Плакете Партизана Југославије, Плакете
за изванредне заслуге на омасовљењу парти-
занског вишебоја у 1981. години, Плакете за
успешан рад Сеоских олимпијских игара Срби-
је (ОСИС).
Извор: Податке доставила Светлана Ђурашковић. (Д. Мл.)

ПАДОБРАНСКИ ВИШЕБОЈ. Једно од

најнапорнијих и најсвестранијих такмичења у
Србији, које од такмичара захтева велико зна-
ње, сналажљивост и вештину. Први падобран-
ски вишебој одржан је 1997, а до 2014. одржано
је седамнаест оваквих такмичења, најчешће на
теренима у околини Ниша (Облачинско језеро,
Јастребац, Селичевица, Бованско језеро, Оз-
рен), мада су поједини падобрански вишебоји Падобрански вишебој, детаљи.

- 291 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Падобрански вишебој, детаљи.
ветерана, као и припадници специјалних једи-
ница оружаних снага Грчке, Румуније, Бугар-
ске, Кипра и других земаља. Највише успеха на
до сада одржаним падобранским вишебојима
имале су екипе 63. падобранске бригаде, тј. (од
2007) 63. падобранског батаљона, стационира-
ног на нишком војном аеродрому.
Учесници падобранског вишебоја током
дводневног такмичења савлађивали су четрна-
ест изузетно напорних и захтевних дисциплина,
које су од учесника захтевале велико знање,
врхунску психофизичку способност, издржљи-
вост, истрајност, познати војнички колективни
дух и другарство. Сваку екипу чинило је пет
такмичара, који су се на дугој, напорној и не-
познатој стази надметали у способности и
спретности и истовремено демонстрирали ко-
лико могу и умеју да победе секунде, минуте,
кругове и искажу прецизност, вештину и брзи-
ну. Вишебој је, по традицији, започињао груп-
ним скоком на циљ падобраном ПД-08-3У са
висине од 800 м, а потом су чланови екипа
извршавали војничке задатке на стази дужине
од 30 до 50 км. На стази су их чекали задаци
попут кретања на непознатом терену, гађања из
аутоматске пушке и пиштоља, бацања бомбе у
мету, гађања ножем, савлађивања жичаних
препрека и контаминираног подручја, извлаче-
ња неисправног возила, ношења рањеника,
савлађивања водених препрека десантним чам-
- 292 -
цем и помоћу хоризонталног ужета или претре-
са терена. Пласман је одређиван на основу у-
купног оствареног времена на стази и поена,
изражених у времену, који су добијани или
губљени током извршавања задатака на стази.
Три првопласиране екипе добијале су прелазни
пехар и медаље и уписиване у „Књигу побед-
ника падобранског вишебоја“, док је такмичар
са најбољим успехом у гађању пушком, ножем
и бомбом добијао диплому за најбољег стрелца
вишебоја. Временом се показало да падобран-
ски вишебој није само такмичење већ и своје-
врстан фестивал младих људи, љубитеља спор-
та, адреналина и изазова. (З. Мл.)
ПАЕК НИШ. В. НИШ, Планинарско
алпинистичко експедицијски клуб.
ПАЛИЛУЛАЦ, Фудбалски клуб. Фискул-
турно друштво Палилулац, чију је основицу чи-
нио фудбалски клуб, основано је 4. јануара
1953. у Нишу, у згради некадашње општинске
трошаринске станице, преко пута цркве Светог
Николе, а на месту данашњег дечијег вртића.
Оснивачи клуба били су Сава Саватић, Момчи-
ло Михајловић – Моми Чекрк, Спира Лековић,
Божа Димитријевић, Миодраг Цакић (директор
штампарије) и Урош Предић. Тадашњи спорт-
ски ентузијасти хтели су да наставе фудбалску
традицију овог дела Ниша обнављајући рад
 П

предратног палилулског фудбалског клуба Хај-

дук (основан 1938) (в.), што је била и жеља Па-
лилулаца, али им ондаш-
ња власт из идеолошких
разлога није дозволила да
понесу своје првобитно
име. Први тренер био је
Душан Михајловић Чекрк,
а онда га је заменио рође-
ни брат, неуморни Мом-
чило Михајловић – Моми
Чекрк, који је у клубу био Палилулац, сезона 1969/70.
и играч и тренер, економ и
вођа пута приликом гостовања ван Ниша. Прво
игралиште које су сами уредили било је на про-
стору некадашње Циглане уз Светиниколско
брдо, а преко пута стадиона ФК Железничара
(в.), на простору касније Кисикане тј. предузећа
Техногас. Ово игралиште морали су касније да
уступе ондашњем бољем нишком фудбалском
тиму Динамo (в.). Међу првим играчима ново-
формираног фудбалског клуба били су: Мом-
чило Моми Михајловић Чекрк, Ива Јовановић,
Палилулац, 1972/73.
Милан Јовановић Миланче, Иван Михајловић –
Ивча Чекрк, Живојин Исаковић Чокалија, Јован
Исаковић, Драгомир Илић Чони, Александар
Перић Чојби, Живче Живковић, др Пера Мила-
диновић, Миодраг Николић – Мија Манге,
Мишко Николић, Лаза Пњка, Драгољуб Ста-
менковић Шерпи, Братислав Милутиновић –
Бата Пироћанац, Аца Кекеловић, Сава Станко-
вић, Радојица Јовановић Лешко, Блашко Ан-
ђелковић Токља, Аца Марковић и др.
За више од шест деценија постојања и рада
Клуб се такмичио у Обласној лиги, Нишко-
топличкој зони, Среском фудбалском центру,
Нишком подсавезу, Међуподсавезној лиги, Ни-
шкој фудбалској зони и, нажалост, у последњих
петнаест година – у градским лигама Ниша. Палилулац, сезона 1985/86.
У три наврата, од 1973. па до 1994/95. и
1995/96. Клуб остварује најблиставије резулта-
те у својој дугогодишњој историји такмичећи
се као члан Српске лиге.
На челу овог клуба славне традиције били
су између осталих: Божидар Димитријевић,
први председник Клуба, Урош Предић, Неша
Штрикер, Благоје Ицић, Миодраг Цакић, Миша
Кожар, Велимир Тодоровски, Миодраг Нико-
лић – Мија Манге, Станимир Филиповић Фића,
Богосав Крстић Гања, Миле Илић – Миле Бан-
за, као један од председника са најдужим ста-
жом у континуитету, Ива Јовановић, Веља Пе-
рић, Мића Николић Пицан, Душан Исаковић,
Екипа Палилулца на помоћном игралишту ФК Раднички,
сезона 1972/73. Слева, стоје: Лазаревић, Јовановић,
Часлав Сибиновић Чапа, Света Вујић, Драган
Манојловић, Марковић, Гроздановић, Ђорђевић; чуче: Манојловић Мајнер, Радомир Вујачић, Власта
Бранко Хрњак, Љубиша Јовановић Брица, Анђелковић, Петровић, Братислав Бата Вучковић (в.), Бобан
Радојчић, Божа Димитријевић Пашапотка. Милић и Иван Томић.

- 293 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Васпитачи многих генерација фудбалера
били су: Душан Михајловић Чекрк, Момчило
Моми Михајловић Чекрк, Иван Михајловић –
Ивча Чекрк, Велимир Тодоровски Тошке, Аца
Петровић Зајац и Драго Ејхингер, Мирослав
Зубановић, Војислав Јанковић Јанко, Светислав
Стојковић Тиса, Бранислав Здравковић Мате-
кало, Мирчета Котлајић, Миша Миленковић,
Драгослав Драган Станковић Чекрк, Душан
Исаковић, Часлав Сибиновић Чапа, Славче
Аризанов, Томислав Ђорђевић, Јордан Стефа-
новић, Радомир Денчић, Грга Панић, Славољуб
Славче Николић, Миодраг Мими Павловић,
Љубиша Перић, Миодраг Стоиљковић Реџа,
Дејан Глишић, Перица Јовановић и др.
Својом игром и залагањем посебан траг за
сва времена оставили су: Ива Јовановић, Милан
Јовановић Миланче, Живојин Исаковић Чокали-
ја, др Пера Миладиновић, Драгомир Илић Чони,
Иван Михајловић – Ивча Чекрк, Братислав Ми-
лутиновић – Бата Пироћанац, Душан Исаковић,
Мухарем Зекић Зека, Драган Ивановић Даци,
Љубиша Јовановић Брица, Стојан Бабић, Бобан
Марковић, Саша Тодић, Саша Пешић, Слободан
Петровић Бели, Славче Аризанов, Зоран Ста-
менковић, Владан Кривокапић, Томислав Ђор-
ђевић, Синиша Гогић Сики, Часлав Сибиновић
Чапа, Драган Манојловић Мајнер, Драган Стан-
ковић Чекрк, Слободан Милетић Слободанче
(Цоби), Бранислав Дејановић Маки, Бранко
Хрњак Деда, Небојша Сретић Пупа, Зоран
Златковић Змија, Слободан Митић Пасуљко,
Добрица Стевановић Трупац, Миодраг Мими
Павловић, Неша Живковић, Аца Рајковић, Ми-
лош Младеновић, Љубиша Јовановић Буби –
Рика, Ален Младеновић, Саша Станимировић,
Иван Ђорђевић и др.
Од сезоне 1961/62. до 1964/65. Клуб је но-
сио име Графичар.
Немерљив допринос развоју и раду Клуба,
поред легендарне палилулске породице Михај-
ловић – Чекрк, дало је и неколико других пали-
лулских фамилија: Јовановић – рођена браћа
Ива, Милан – Миланче, Тома, затим друга гене-
рација – њихови синови и братанци Љубиша –
Рика и његов рођени брат Славољуб, брат Ду-
шан, и сада трећа генерација ове фамилије, мла-
ди играчи Александар и Ђорђе. У једном тре-
нутку у Клубу су били ангажовани и тројица
браће Исаковић: Живојин – Жика, Јован и Ду-
шан. Непроценљив допринос организацији
клуба и стварању јаке базе играча из својих ре-
дова дала је и фамилија Илић, рођена браћа
Миле и Милорад – Чича Мида, у периоду 70-
тих и 80-тих година ХХ века, када се Клуб са
успехом такмичио у Српској лиги.
- 294 -
Од свог оснивања па до данашњих дана
Клуб у већој или мањој мери оптерећују фи-
нансијски проблеми и недостатак свог игра-
лишта. Клуб никада није имао велике државне
донаторе у виду великих и финансијски јаких
фирми и предузећа, али је љубављу, ентузија-
змом и верношћу својих чланова опстајао на
фудбалским теренима Ниша и региона. У про-
теклих шест деценија клуб је променио више од
тридесет терена на којима је играо као домаћин,
а седамдесет пута био је принуђен да мења и те
туђе терене. Током прошлих деценија ниједна
од свих градских надлежних власти није имала
разумевања за решавање овог великог клупског
проблема – недостатка сопственог игралишта.
Овај основни и велики проблем одражавао се
како у квалитету игре и успеху клуба, тако и, у
основи, на врло битну друштвену делатност
развијања спортског подмлатка и васпитно-
педагошког рада са децом и омладином. Данас
клуб игра у Првој градској лиги, а тренутно
наступа на игралиштима ФК Делијски вис и
Железничар у Нишу.
Извори: Усмено казивање Ивана Михајловића – Ивче Чекр-
ка и Живојина Исаковића Чокалије др Андреји Б. Филиповићу и
Браниславу Тикићу; усмено казивање Братислава Милутиновића –
Бате Пироћанца Браниславу Тикићу; усмено казивање Часлава
Сибиновића Чапе др Андреји Филиповићу и Браниславу Тикићу,
дата током 2014/2015. године.
Лит.: Необјављен рукопис – монографија о ФК Палилулац,
аутора Братислава Бате Вучковића. (Б. В., Б. Т.)
ПАНАЈОТОВИЋ (Виден) АЛЕКСАН-
ДАР. Фудбалер, фудбалски тренер. (Басара код
Пирота, 28. јануар 1952 – ). Основну школу и
гимназију завршио је у Пироту, а Вишу тренер-
ску школу у Новом Саду.
Фудбалску каријеру почео
је у ФК Раднички из Пи-
рота, а првотимац постао
1968. са шеснаест година.
Има огромне заслуге за
први улазак пиротског
Радничког у друголигашко
друштво, у коме је био
најбољи стрелац са девет-
наест голова. Добре игре и
голови одвели су га 1970. Александар Панајотовић
године, на предлог тренера Миљана Миљанића,
у ФК Црвена звезда. Током два четворогодиш-
ња уговора за наш најтрофејнији клуб одиграо
је 167 утакмица и постигао 81 гол. Са Црвеном
звездом освојио је две шампионске титуле и
један трофеј у Купу.
У ФК Раднички из Ниша (в.) дошао је у ја-
нуару 1977. и до 1983. одиграо 305 утакмица и
постигао 53 гола. Најбољи је стрелац Радничког

у Купу УЕФА, на четрнаест утакмица постигао
је шест голова. Веома је заслужан за највећи
успех нишког клуба на европској сцени – пла-
сман у полуфинале Купа УЕФА 1982. У четвр-
тфиналној реванш утакмици са шкотским клу-
бом Данди Јунајтед на Чаиру (3:0) постигао је
два гола и омогућио нишком тиму да се нађе
међу четири најбоља клуба овог еминентног
такмичења. Био је члан аматерске и Б репрезен-
тације. После Радничког играо је годину дана за
ФК Јумко из Врања и шест месеци за ФК
Напредак из Алексинца, где је и завршио бога-
ту играчку каријеру.
Од 1986. бави се тренерским послом. Тре-
нирао је млађе селекције ФК Раднички из Ни-
ша, неколико нижеразредних клубова, ФК Жи-
торађа у друголигашким данима, македонског
прволигаша ФК Тиквеш и др. (Д. М.)
ПАНИЋ (Вукадин) ЗОРАН. Фудбалер,
професор физичког васпитања. (Ниш, 8. март
1957 – ). Фудбалер у ФК Алуминијум, ФК ЕИ
Младост (в.), од 1985. професор физичког
васпитања у ОШ Свети Сава у Нишу, где је
постигао изузетне резултате у области школ-
ског спорта у спортској гимнастици и одбојци.
Са својим ученицима учесник и освајач медаља
на свим школским олимпијадама од 1988 (Бео-
град) до 2012 (Сремска Митровица), као и
бројним републичким такмичењима. У спорт-
ској гимнастици од 1987.
до 2014. освојио седамна-
ест медаља (пет златних,
девет сребрних, три брон-
зане), у одбојци од 1992.
до 2013. пет четвртих и
једно шесто место на ре-
публичким првенствима.
Стекао звање фудбалског
тренера и међународног
атлетског судије. За пости-
гнуте резултате у области Зоран Панић
школског спорта добио Захвалницу Министар-
ства просвете и спорта Републике Србије и Са-
веза за школски спорт и олимпијско васпитање,
Захвалницу за допринос афирмацији школских
спортских такмичења од Министарства омла-
дине и спорта и Министарства просвете 2008,
као и Похвалницу и новчану награду Града
Ниша за залагање, постигнуте успехе и оства-
рене резултате на спортским такмичењима
2008/2009. Члан УО Савеза за школски спорт и
олимпијско васпитање Града Ниша (в.) од
оснивања до данас. (Д. С.)
ПАНИЋ (Миломир) НЕБОЈША. Атле-
тичар, атлетски тренер, савезни атлетски суди-
- 295 -
П
ја. (Ниш, 27. октобар 1977 – ). У Нишу завршио
основну и средњу школу и дипломирао на Фа-
култету физичке културе
(в.). Члан АК Железничар
Ниш (в.). Бавио се дисци-
плином бацање кладива, у
којој од 1997. до 2004. ре-
довно био учесник фина-
ла, а највећи успех му је
освајање трећег места на
сениорском Првенству др-
жаве у Нишу 2001. Од
2002. потпуно се посвећује
тренерском послу у својој Небојша Панић
дисциплини. Као тренер у АК Железничар нај-
више успеха имао је радећи са Милком Ђорђе-
вић (в.), са којом је остварио више државних
рекорда у свим категоријама. Запажене успехе
постигао је радећи и са Христином Живић и
Андријаном Стојичић, које су освојиле више
титула у бацању кладива. Дао је пун допринос
организацији такмичења одржаних у Нишу,
државних првенстава, квалификација и финала
купова, првенстава Србије, свих школских так-
мичења, као и Балканских игара 2003. (В. Г.)
ПАНТЕЛИЋ (Драгиша) ДРАГАН. Фуд-
балер, фудбалски тренер, спортски радник.
(Лешница код Лознице, 9.
децембар 1951 – ). Славни
голман нишког, српског и
југословенског фудбала. У
Ниш и ФК Раднички (в.),
где је стекао афирмацију
светског гласа, дошао је
1971. из београдског ни-
жеразредног клуба ФК
Графичар. Убрзо је избо-
рио статус стандардног пр-
вотимца. „Јединицу“ Рад- Драган Пантелић
ничког носио је десет година (431 утакмица) и
за то време постигао чак 32 гола – 31 из једана-
естерца и један из игре. Тај погодак, чији је
снимак виђен на свим континентима, дао је та-
дашњем репрезентативном чувару мреже Ен-
веру Марићу из мостарског Вележа са растоја-
ња од чак деведесет метара. Године 1981. гол-
манску каријеру успешно наставља у францу-
ском клубу Бордо, у чијем се дресу, такође, са
шест голова истакао и као стрелац. Сјајне
одбране, пре свега у ФК Раднички, допринеле
су да постане и стандардни члан наше најбоље
репрезентације, за коју је наступао 25 пута,
постигао два гола и био капитен. Круна његове
каријере јесу четири наступа за селекцију света
и Европе. Тако се нашао у тиму са Бекенбау-
ером, Кројфом, Блохином и другим великанима
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Драган Пантелић (стоји четврти слева) у тиму света, 1979.
светског фудбала. У дресу наше олимпијске
репрезентације освојио је четврто место на
Олимпијским играма у Москви 1980. Био је и
учесник Светског првенства у Шпанији 1982.
По завршетку пребогате голманске карије-
ре имао је кратак предах од фудбала, а онда се
вратио старој љубави. Постао је шеф стручног
штаба ФК Раднички, члан стручног штаба мла-
де репрезентације, а затим и руководилац –
председник ФК Раднички. Од 2001. до 2004.
био је председник Фудбалског савеза региона
источне Србије (в.) и потпредседник национал-
ног савеза. На првим демократским изборима
2000. изабран је за посланика српског парла-
мента. Тренутно је у радном односу у Фуд-
балском савезу Србије, где координира рад са
голманима млађих селекција. (Д. М.)
ПАНТЕЛИЋ (Драгослав) САША. Атле-
тичар, алпиниста, атлетски судија професор
универзитета. (Крагујевац,
12. март 1975 – ). Факул-
тет физичке културе у
Нишу (в.) завршио је 2000.
године, где је 2006. одбра-
нио и магистарску тезу.
Докторирао 2008. на Фа-
култету спорта и физичког
васпитања у Новом Саду.
Запослен је на Факултету
спорта и физичког васпи-
тања у Нишу, где је и про- Саша Пантелић
декан за науку и међународну сарадњу.
Написао је велики број стручних и научних
радова из области спорта, физичког васпитања
и рекреације, који су штампани у водећим до-
маћим и иностраним часописима и зборницима.
Учесник је и организатор научних и стручних
скупова и конференција у области спорта, фи-
зичког васпитања и рекреације у земљи и инос-
транству. Носилац је и сарадник на пројектима
које финансирају Министарство омладине и
- 296 -
спорта Републике Србије, Министарство про-
свете, науке и технолошког развоја Републике
Србије, локалне самоуправе и поједине инсти-
туције.
У току студија завршио је школу за усавр-
шавање и оспособљавање кадрова у спорту и
рекреацији (смер рекреација) и стекао звање
виши организатор рекреације. Учесник је и
организатор семинара за обуку кадрова у ани-
мацији у туризму. Завршио је курс за спасиоца
на води и има звање алпинисте-приправника.
Међународни је атлетски судија.
Спортску каријеру започео је као члан АК
Партизан из Крагујевца, а наставио је у АК
Раднички из Крагујевца и АК Железничар из
Ниша (в.). Као активни такмичар у атлетици је
провео петнаест година, и у току спортске ка-
ријере постигао запажене резултате: првак
Србије у пионирској и јуниорској конкуренци-
ји, освајач медаља у сениорској екипној конку-
ренцији, освајач медаља на купу Србије у сени-
орској конкуренцији и др.
Председник је Савеза за рекреативни спорт
града Ниша (в.) и Алпинистичке секције Ниша.
Члан је Управног одбора Атлетског савеза цен-
тралне Србије. Дугогодишњи је сарадник акци-
је Брзином до звезда и сарадник и реализатор
програма НИПАЛ и ПАЛЦЕС у атлетици, за
децу млађих узрасних категорија. (Н. Р.)
ПАНТИН МЕМОРИЈАЛ. В. Меморијал-
ни турнири и манифестације у Нишу.
ПАНТИЋ, ЉИЉАНА. Покретач ритмич-
ке гимнастике у Нишу. (Крагујевац, 31. јануар
1935 – ). Основну школу
завршила у Свилајнцу,
Нижу гимназију и Васпи-
тачку школу у Београду, и
дипломирала на Високој
школи за физичку културу
у Београду. Радила као
професор физичког васпи-
тања у ОШ Вожд Кара-
ђорђе и Економској школи
у Нишу, и као предавач на
Вишој педагошкој школи Љиљана Пантић
– Група за физичко васпитање, предмети
Општа физичка припрема за жене и Спортска
гимнастика за жене, и Филозофском факултету
у Нишу – Група за физичко васпитање (в.),
предмети Општа физичка припрема за жене и
Основи физичког васпитања на нематичним
групама.
Од детињства се активно бави спортом, а
преко часова у ДТВ Партизан (в.) посвећује се

гимнастици и такмичи се са успехом у свим
категоријама, од пионирске до савезног разре-
да. Осваја титулу првака државе у народном
вишебоју 1950. и 1952. године, а 1953. постаје
првак Србије у вежбању на справама и улази у
репрезентацију Србије у спортској гимнастици.
Као најбољи спортиста Србије у 1953, на Дан
младости 25. маја предаје штафету другу Титу.
На изборном такмичењу за састав репрезента-
ције Југославије 1954. постиже одличне резул-
тате и улази у женску гимнастичку екипу, за
коју касније наступа више пута.
На студијама ради као професор гимнасти-
ке на Савезној тренерско-предњачкој школи у
Београду (1957. и 1958/59) и као предњак Саве-
за за телесно васпитање Партизан. У припре-
мама за савезни слет 1959. одговорна је за
вежбу омладинки и тумачење вежбе за чланице.
По доласку у Ниш активно се укључује у
друштвено-спортски и стручни рад на пољу
физичке културе. Сарађује са Просветно-
педагошким заводом у Нишу и са низом
нишких основних школа, нарочито у питањима
везаним за спортско-ритмичку гимнастику.
Опредељује се за истраживачки, организацио-
ни, стваралачки и тренерски рад на пољу разво-
ја и подизања квалитета у спортско-ритмичкој
гимнастици и у периоду 1975–1987. постиже
запажене резултате. На Смотри физичке култу-
ре поводом прославе тридесетогодишњице фи-
зичке културе у Нишу 1975. њена ритмичка
тачка проглашена је најбољом, па је исте годи-
не Љиљана Пантић добила награду Ослобођење
града Ниша (в.).
Већ идуће, 1976. године одржано је прво
општинско такмичење у спортско-ритмичкој
гимнастици, на коме је учествовало преко 150
девојчица. Од те године такмичење постаје
традиционално, а такмичарке и екипе нишких
школа освајају медаље на првенствима Србије.
Сарадња са нишким школама и континуирани
рад са ученицама укљученим у Секцију за
спортско-ритмичку гимнастику у Гимнастич-
ком клубу Ниш (в.) довели су до тога да се
1982. оснује посебна спортска организација у
Нишу – Клуб за спортско-ритмичку гимнастику
Ниш. У новооснованом клубу Љиљана Пантић
ради као председник Стручног одбора и тренер.
Целокупан рад и сви постигнути резултати о-
могућили су да Ниш, после Београда, постане
други центар за спортско-ритмичку гимнастику
у Србији.
Уз тренерски рад Љиљана Пантић бавила
се и суђењем на такмичењима у спортско-
ритмичкој гимнастици и учествовала у реали-
зацији републичких, савезних и међународних
такмичења.
- 297 -
П
Као друштвено-спортски радник била је
члан Председништва Друштва педагога физич-
ке културе Ниш (в.), члан Комисије за образо-
вање, науку, културу и физичку културу СО
Ниш, члан Председништва Савеза за телесно
васпитање Партизан Србије, члан Савета Цен-
тра за физичку културу Универзитета у Нишу,
члан Стручног одбора Гимнастичког савеза
Србије, члан Председништва Савеза спортова
општине Ниш, члан Конференције СОФК
Општине Ниш (в.) и др. (М. У.)
ПАНТИЋ (Живојин) МИХАИЛО МЕ-
ТАК. Спортски радник, професор физичког
васпитања. (Ниш, 19. децембар 1930 – Ниш,
1992). Завршио основну школу, гимназију и
Вишу педагошку школу, група физика–хемија,
у Нишу, Пешадијску школу за резервне офици-
ре у Випави, а 1959. дипломирао на Високој
школи за физичко васпитање у Београду.
Школске 1953/54. предавао је физику и ма-
тематику у Металској школи Иво Лола Рибар и
Индустријско-железничкој школи Станко Пау-
новић у Нишу. Од 1959. био је професор фи-
зичког васпитања у Гимназији Светозар Мар-
ковић (до 1961), секретар Савета за физичку
културу НО Среза Ниш (до 1962) и саветник за
физичко васпитање при Просветно-педагошком
заводу среза Ниш (до
1966). Од 1966. до 1973.
предавао је опште физич-
ко образовање, атлетику,
фудбал и смучање на Гру-
пи за физичко васпитање
Више педагошке школе у
Нишу у звању предавача
више школе (две године) и
професора више школе
(пет година). По укидању
ВПШ, од 1973. до 1976. Михаило Пантић
радио је као предавач физичког васпитања у
Центру за физичку културу Универзитета у
Нишу. Октобра 1966. изабран је за предавача
физичког васпитања на Економском факултету
у Нишу.
Од 1959. налазио се на многим функцијама
у области физичке културе: потпредседник
СОФК среза Ниш (в.), председник Друштва пе-
дагога физичке културе општине Ниш (в.), пот-
председник и члан председништва Међуоп-
штинског фудбалског савеза Ниш, председник
Стручног савета Фудбалског савеза Србије,
председник Стручно-кадровске комисије Саве-
за фудбалских тренера Србије, члан Извршног
одбора СИЗ физичке културе општине Ниш
(в.), члан Извршног одбора Републичке зајед-
нице физичке културе, делегат у Конференцији
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Књижица заслужног фудбалског радника ФСС.

ФСС, члан Савета Центра за физичку културу
Универзитета у Нишу, члан Координационог
тела за развој туризма на Копаонику Скупшти-
не СР Србије и др. Био је оснивач и први пред-
седник Скијашког клуба Ниш (в.), и има најви-
ше заслуга за покретање популарног масовног
смучарског покрета – Акције Сви на снег (в.).
Носилац је многих признања из области
спорта и физичке културе: добитник Октобар-
ске награде Ослобођење града Ниша (в.) 1976.
и 1992 (за животно дело); добитник Мајске на-
граде СОФК Србије (в.) за развој масовних
облика физичке културе 1978; проглашен за
заслужног фудбалског радника Међуопштин-
ског фудбалског савеза Ниш; одликован Орде-
ном заслуга за народ са сребрном звездом за
допринос у развоју смучарског покрета. (А. Б. Ф.)

ПАРАГЛАЈДИНГ У НИШУ (историјат).

Параглајдинг је најмлађи ваздухопловни спорт
и има велики број поклоника јер је атрактиван
и представља најједноставнији начин летења.
Први кораци у развоју параглајдинга у Нишу
учињени су на почетку 1991, када су Угљеша
Јонџић и Миланче Ђурић извели своје прве ле-
тове са брда Хумска чука код Ниша (в.). Три
године касније, Владимир Јанковић и Горан
Вучковић, под инструктажом Ненада Станко-
вића Кенде, који је вештину летења параглај-
дингом научио у Македонији, извели су своје
прве летове, такође са Хумске чуке, а њима се
убрзо прикључују Владимир Јанковић и Горан
Вучковић. Од тада је број заљубљеника у сло-
бодно летење параглајдером, као и број погод-
них терена за параглајдинг, брзо растао. У јесен
1995. основан је први параглајдинг клуб у Ни-
шу под називом Албатрос (в.). Клуб од 1995.
до 1997. организује серију такмичења на тере-
нима у рејону села Сићево код Ниша.
Граду Нишу и Параглајдинг клубу Алба-
трос први пут је 1997. године поверена органи-
зација државног првенства у параглајдингу. Нишки параглајдеристи.

- 298 -

Такмичење је организовано са врха Трем на
Сувој планини.
Како је популарност параглајдинг спорта у
Нишу расла, ницала су бројна формална и не-
формална удружења и секције. Тако су, након
Албатроса, формирани Параглајдинг Кумулус,
параглајдинг секција Сафари клуба, Клуб
екстремних спортова Табу, који је регистрован
и за параглајдинг, а затим су оформљени Па-
раглајдинг клуб Грунф (в.) и Параглајдинг клуб
Динамик. Експанзија параглајдинг спорта у
Нишу почиње 2005, када је Параглајдинг клуб
Албатрос организовао у Сићеву етапу светског
купа у дисциплини прелет, док је 2008. Ниш
био домаћин два такмичења прве категорије,
тачније, оба ФАИ Европска првенства у дисци-
плинама прелет и прецизно слетање. Данас је
параглајдинг у Нишу свакодневица, са великим
потенцијалом за развој рекреативног, тури-
стичког и врхунског летења, захваљујући изу-
зетним теренима који покривају готово целу
ружу ветрова, постојању школе за параглајдинг
Грунф и великој љубави појединаца за слобод-
но летење. Постоје добри услови да се у наред-
ним годинама у Ниш поново доведе светска
параглајдинг елита на неко од такмичења.
Треће светско првенство у параглајдин-
гу у дисциплини прецизно слетање. Спортско
такмичење највишег ранга, категорије ФАИ 1,
одржано је у периоду од 7. до 14. августа 2005.
на теренима у рејону Нишке Бање у организа-
цији Параглајдинг клуба Грунф. На првенству
је учествовало 53 такмичара из једанаест
државних репрезентација, при чему је екипа
Новог Зеланда дисквалификована због неком-
плетне документације. У саставу државне
репрезентације Србије и Црне Горе налазила су
се три такмичара из Параглајдинг клуба Грунф
из Ниша. За потребе светског првенства град
Ниш је обновио руинирани атарски пут до на-
пуштеног села Коритњак. (З. Мл.)
Треће светско првенство у прецизном слетању, Ниш, 2005.
ПАРАДА ФИСКУЛТУРНИКА. В. Спорт-
ске приредбе и манифестације у Нишу.
- 299 -
П
ПАРАОЛИМПИЗАМ (историјат). Пара-
олимпијске игре највеће су такмичење за свет-
ску класу спортиста са хендикепом и везане су
за одржавање Олимпијских игара сваке четврте
године. Основна филозофија којом се води па-
раолимпијски покрет јесте да спортисти са хен-
дикепом имају могућност да постигну своје
успехе у спортовима који су исти као и они за
спортисте без хендикепа. Спортисти који се
такмиче на овим играма теже да остваре своје
снове о освајању златне медаље, па се зато под-
вргавају немилосрдним тренинзима да би испу-
нили норму и били у националном тиму.
Након Другог светског рата, енглески неу-
ролог сер Лудвиг Гутман у рехабилитационој
болници у Стоук Мендевилу покренуо је низ
програма опоравка за ветеране из рата који су
задобили повреде кичменог стуба. Тако је до-
шао на идеју да организује и такмичење. На дан
отварања Олимпијских игара у Лондону 1948.
покренуте су и Игре у Стоук Мендевилу на ко-
јима је одржано прво такмичење спортиста у
инвалидским колицима. Учествовало је 130
такмичара из Велике Британије и Америке. Че-
тири године касније Играма су се придружили
спортисти из Холандије, па се тада родио међу-
народни покрет данас познат под именом Ме-
ђународни параолимпијски комитет. Игре у
олимпијском стилу за спортисте са хендикепом
први пут су организоване у Риму 1960. одмах
после Олимпијских игара. Сматра се да су то
прве Параолимпијске игре. На њима је учество-
вало око 400 спортиста из 23 земље, такмичећи
се у осам спортова, од којих је шест још увек у
програму Игара: стреличарство, пливање, ма-
чевање, кошарка, стони тенис и атлетика.
С обзиром на то да су Параолимпијске
игре наставиле са одржавањем сваке четири
године, одлучено је да то буде исте године када
су и Олимпијске игре. Остале групе хендикепа
придодате су у Торонту 1976. са идејом да се
различите групе хендикепа стопе за међуна-
родна такмичења. Исте године у Орнскелдсви-
Слободан Аџић (стоји први слева) са члановима атлетске
репрезентације Југославије и волонтерима у Сеулу 1988.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

ку у Шведској одржане су и прве Зимске пара-

олимпијске игре. Прекретница у Летњим пара-
олимпијским играма десила се у Сеулу 1988,
када су и Олимпијада и Параолимпијада одр-
жане на истим борилиштима. Од тада је то
постало правило. Када је реч о Зимској парао-
лимпијади, спајање са Олимпијадом догодило
се у Албертвилу 1992. До сада је одржано четр-
наест летњих: 1960. Рим; 1964. Токио; 1968.
Тел Авив; 1972. Хајделберг; 1976. Торонто;
1980. Арнхем; 1984. Стоук Мендевил и Њујорк;
1988. Сеул; 1992. Барселона; 1996. Атланта;
2000. Сиднеј; 2004. Атина; 2008. Пекинг и 2012.
Лондон, и једанаест зимских Параолимпијских
турнира: 1976. Орнскелдсвик; 1980. Геило; 1984.
и 1988. Инсбрук; 1992. Албертвил; 1994. Лиле-
хамер; 1998. Нагано; 2002. Солт Лејк; 2006. То-
рино; 2010. Ванкувер и 2014. Сочи.
Код спортиста са инвалидитетом постоји
десет категорија:
Оштећење мишићне снаге: смањена ми-
шићна снага проузрокована контракцијом поје-
диначног мишића или мишићних група (миши-
ћи једног екстремитета, једне стране тела или
доње половине тела). Примери оштећења за ову
категорију јесу параплегија, квадриплегија,
мишићна дистрофија, пост полиомиелитис итд.
Оштећење пасивног опсега кретања: Слободан Аџић у Атланти 1996.
смањен опсег кретања у једном или више згло- Оштећење вида: спортисти са оштећењем
бова. вида од делимичног до потпуног слепила.
Недостатак екстремитета: потпуни или Међународни параолимпијски комитет ме-
делимични недостатак екстремитета као после- ђународна је спортска организација за спорти-
дица трауме (ампутација), болести (рак костију) сте са хендикепом основана 1989. и једна од
или урођеног недостатка екстремитета (дисме- највећих и најбројнијих спортских организација
лија). на свету. Обухвата велику већину спортиста са
Различита дужина екстремитета проуз- инвалидитетом и унапређује спорт за инвалиде
рокована урођеним недостатком или траумом; са развојног на елитни ниво. Комитет организу-
скраћење постоји у једној нози/руци. је, надгледа и координира одржавање преко
Низак раст: смањена висина тела услед триста међународних спортских такмичења
абнормалних димензија костију руку, ногу, широм света, првенствено параолимпијске
трупа. игре, али и светска и регионална првенства. У
Хипертонија: абнормално повећање напе- комитет је укључено 160 националних саве-
тости мишића и смањена могућност мишића да за/комитета. Према природи хендикепа, у Ме-
се скраћује услед повреде, болести или стања ђународни параолимпијски комитет укључено
које узрокује оштећење централног нервног је пет спортских федерација: Светски спортски
система (церебрална парализа, мултипла скле- савез слепих, Светски спортски савез ампути-
роза). раца и осталих, Светска спортска асоцијација за
Атаксија: неуролошки знаци или симпто- церебралну парализу, Спортска асоцијација
ми који утичу на смањену координацију покре- ментално ретардираних и Светска спортска
та мишића (церебрална парализа, Фридрихова асоцијација параплегичара.
атаксија). На летњим параолимпијским играма у про-
Атетоза: неуравнотежени, невољни покре- граму је тренутно двадесет спортова: боћање,
ти и тешкоће одржавања симетричног положаја бициклизам, коњички спорт, дизање тегова,
тела (церебрална парализа). фудбал 5, фудбал 7, голбол, џудо, седећа одбој-
Ментално ретардирани: спортисти са ка, кошарка у колицима, једрење, тенис у коли-
значајним оштећењем интелекта и асоцијалним цима, рагби у колицима, атлетика, пливање,
начином понашања. стрељаштво, мачевање у колицима, стони те-

- 300 -

нис, стреличарство и веслање. Од Игара у Рио
де Жанеиру 2016. у програму ће бити и кану и
триатлон.
На зимским параолимпијским играма у
програму су тренутно четири спорта: алпски
програм (алпско скијање и сноуборд), нордиј-
ско скијање (биатлон и крос-кантри скијање),
хокеј на санкама и карлинг у колицима.
Југословенски параолимпијски комитет
основан је 9. септембра 1999. на иницијативу
такмичара и селектора. Пре његовог оснивања
о параолимпијским спортовима водила је рачу-
на Спортска асоцијација хендикепираних Југо-
славије. Након промене имена у Параолимпиј-
ски комитет Србије и Црне Горе, године 2006.
уследила је поновна промена имена у Парао-
лимпијски комитет Србије. Садашњи председ-
ник Комитета је Зоран Мићовић, а генерални
секретар Бојан Јоћимовић. Југословенски/срп-
ски спортисти на Параолимпијским играма
учествују од 1972. и до сада су на њима освоји-
ли 96 медаља – 28 златних, 31 сребрну и 37
бронзаних.
У граду Нишу најуспешнији спортиста
инвалид до сада је Слободан Аџић (в.), атлети-
чар, који је учествовао на четири Параолимпи-
јаде (Њујорк, Сеул, Барселона и Атланта) и
освојио шест одличја: бронзано (400 м) и два
сребрна (1500 и 5000 м) у Њујорку 1984. и три
бронзана (400 м – Т-45; 1500 и 5000 м – Т-46) у
Сеулу 1988. Ниједан други спортиста инвалид
из Ниша није до сада успео да се окити одли-
чјем на параолимпијским играма. Други спор-
тиста из Ниша који је учествовао на параолим-
пијским играма јесте Чедомир Марковић (в.),
који је 1992. у Барселони имао наступ у стоном
тенису у класи 9.
Извор: www.paralympic.org.
Лит.: Дејан Миленковић, Ненад Живановић, Параолимпиј-
ске игре, Паноптикум, Ниш, 2010. (Д. Мл.)
ПАРТИЗАН, Друштво за телесно васпи-
тање. В. Савез за рекреативни спорт Ниша.
ПАРТИЗАН, Одбојкашки клуб. В. Одбој-
ка у Нишу (историјат).
ПАРТИЗАН НИШ I, Гимнастичко дру-
штво. В. Гимнастика у Нишу (историјат).
ПАРТИЗАН НИШ II, Гимнастичко дру-
штво. В. Гимнастика у Нишу (историјат).
ПЕЈИЋ (Вуксан) МИЛИСАВ. Фудбалер,
спортски радник. (Доња Коњуша код Прокуп-
ља, 28. јул 1946 – Ниш, 14. август 2001). У Ни-
шу је од 1949. После завршене ОШ 12. фебруар
полази на браварски занат у предузећу Жито-
- 301 -
П
промет у Нишу, а онда ванредно завршава Ви-
шу машинску школу у Нишу и Вишу економску
школу у Београду. Његова
супруга Србијанка играла
је рукомет у РК Турист из
Нишке Бање, а њихове три
ћерке, Тамара (в.), Оливера
и Александра, бавиле су се
стрељаштвом.
Спортску каријеру за-
почиње у ФК 12. фебруар,
затим прелази у ФК Јас-
требац (в.), а опробао се и
у рукомету на популарном Милисав Пејић
Ровчету крај Тврђаве (в.). Након повреде коле-
на у саобраћајној несрећи престаје са активном
игром и посвећује се друштвено-спортском ра-
ду. Био је активан у СОФК Ниш (в.), ФК Слога
(садашњи Цар Константин) (в.), петнаест го-
дина је био председник ЖФК Машинац (в.) и
постао почасни члан Клуба, председник Фуд-
балског савеза Ниша (в.) и делегат на регио-
налним фудбалским утакмицама.
Остварио је и успешну друштвено-полити-
чку каријеру. Као члан Савеза комуниста Југо-
славије био је делегат у Међуопштинском саве-
зу комуниста Ниша, судија Суда удруженог
рада, члан комисије Општинског комитета за
организациона и кадровска питања, председник
СИЗ усмереног образовања. Активан је у Град-
ском већу Савеза синдиката (осам година), Ре-
гионалном већу Савеза синдиката (четири го-
дине), ССРН. Одликован је Орденом рада са
сребрним венцем, проглашен је за спортског
радника СОФК 1991, и носилац је многоброј-
них признања, плакета и диплома. (М. У.)
Милисав Пејић (први слева) са екипом ЖФК Машинац.
ПЕЈИЋ (Милисав) ТАМАРА. Стрелац,
тренер стрељаштва. (Ниш, 27. јул 1970 – ). Два-
десет година стрелац СК Ниш 1881 (в.) у ди-
сциплинама ваздушна и малокалибарска пушка,
десет година репрезентативац, девет година
тренер стрељаштва, радила и као судија у
стрељаштву и лекар допинг контроле у Београ-
ду и Каиру. Лекар опште медицине. Тренутно
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

је на другој години студија хомеопатије у шко-

ли хомеопатије Simillimum у Београду.
Основну школу Моша Пијаде (садашњи
Краљ Петар I), Гимназију Светозар Марковић
и Медицински факултет завршила у Нишу. По-
тиче из спортске породице – отац Милисав (в.)
био је фудбалер који је читав свој живот посве-
тио развоју спорта, посебно фудбала у Нишу,
мајка Србијанка била је рукометашица, а њене
две млађе сестре, близнакиње Оливера и Алек-
сандра, такође су се бавиле стрељаштвом.
У стрељаштво је, као ученицу седмог раз-
реда основне школе, уводи наставник физичког
васпитања из ОШ Моша Пијаде, искусни педа-
Тамара Пејић (друга слева) на ЕП МК оружјем, Загреб 1989.
гог Дарко Милкић. Спортску каријеру започи-
ње 1984. у Стрељачком клубу Ниш 1881 (в.) код
тренера Мирољуба Тодо-
ровића. У својој двадесе-
тогодишњој такмичарској
каријери десет година је
била и у репрезентацији, и
за то време осамнаест пута
наступила у јуниорској и
шездесет пута у сениор-
ској категорији. Била је
носилац једног светског,
два европска и десет др-
жавних рекорда. Освојила Тамара Пејић
је по осамнаест медаља у екипној и појединач-
Тамара Пејић (прва здесна) на СП у Сарајеву, 1989.
ној конкуренцији на следећим такмичењима:
Светско првенство у Сарајеву, БиХ, 1989 – пушком, сениорке; Олаи Куп, Будимпешта
златна медаља екипно ваздушном пушком за (Мађарска), златна медаља ваздушном пушком
јуниорке и нови светски рекорд; Европска и нови државни рекорд, јуниорке; Интернацио-
првенства: Јоенсуу (Финска), 1988, два пета нално првенство Београда, 1990, бронзана ме-
места појединачно малокалибарском пушком, даља ваздушним оружјем, сениорке; Атина
дисциплине 60 лежећи и тростав 3 х 20; Загреб (Грчка), 1994, бронзана медаља ваздушном
(Хрватска), 1989, два сребра екипно и две брон- пушком, сениорке; међународно такмичење
зе појединачно, дисциплине малокалибарска Макси у част, 1996, златна медаља ваздушном
пушка 60 лежећи и тростав 3 х 20; Арнхем (Хо- пушком, сениорке.
ландија), 1990, сребрна медаља екипно ваздуш- Од 1998. ради као тренер са млађим кате-
ном пушком са новим европским рекордом; горијама у Нишу, и са колегама Зораном Сто-
Зеница (БиХ), 1990, сребрна медаља малокали- јиљковићем (в.) и Лидијом Михајловић (в.)
барском пушком, тростав 3 х 20; Балканска ствара нову генерацију успешних нишких стре-
првенства: Враца (Бугарска), 1988, две сребрне лаца. Године 2004. прелази у СК Нови Београд
медаље екипно малокалибарском пушком, – Ушће, где за годину дана са млађим категори-
дисциплине 60 лежећи и тростав 3 х 20, брон- јама осваја сва прва места. Почетком 2005. са-
зана медаља малокалибарском пушком, 60 ле- везни селектор Горан Максимовић поставља је
жећи и нови национални рекорд; Охрид (Маке- за тренера помоћника националног тима за ју-
донија), 1989, јуниорска категорија, златна ме- ниорке, који осваја злато на Европском првен-
даља малокалибарском пушком екипно, тро- ству малокалибарском пушком у Београду.
став 3 х 20, сребрна медаља малокалибарском Исте године одлази у Каиро (Египат) и наредне
пушком појединачно, тростав 3 х 20, бронзана три године води национални тим Египта у ју-
медаља ваздушном пушком екипно; Истанбул ниорским и сениорским категоријама. Тамара
(Турска), 1990, сениорска категорија, бронзана Пејић је први тренер стрељаштва из Србије ко-
медаља екипно ваздушном пушком; међуна- ји започиње међународну тренерску каријеру,
родна такмичења: Интернационално првенство прва жена селектор у Африци и арапском свету
Београда, 1988, сребрна медаља ваздушном и једна од ретких жена на челу националне

- 302 -

Тамара Пејић (чучи прва здесна)
са репрезентацијом Египта, 2007.
стрељачке репрезентације. У Египту ствара
вансеријску генерацију стрелаца која је и данас
неприкосновена на афричком континенту: жен-
ска селекција Египта под њеним вођством први
пут у историји наступа на Светском првенству
у Загребу 2006. Исте године, на Арапском
првенству, њене селекције освајају укупно
четрнаест медаља, од тога злато екипно у кон-
куренцији јуниора, јуниорки, сениора и сени-
орки, као и злато, сребро и бронзу појединачно
у категоријама сениора, јуниорки и јуниора, и
сребро појединачно код жена. На Првенству
Африке 2007. екипа сениора и сениорки осваја
златне медаље, и још злато, сребро и бронзу
појединачно код сениора, као и појединачно
сребро код сениорки. Њен такмичар Мухамед
Исмаил осваја и квоту за Олимпијске игре у
Пекингу (2008).
СОФК Ниша (в.) додељује јој Октобарску
спортску награду (в.) 1988. године, а Секција
спортских новинара (в.) године 1989. прогла-
шава је Спортистом године Ниша (в.). (А. Б. Ф.)
ПЕНКОВ, ВЛАДА. Џудиста, тренер бо-
рења. (Приштина, 2. децембар 1960 – ). Џудо је
активно тренирао у Џудо клубу Ниш (в.) од
1977. до 1987. Као такмичар ЏК Ниш учество-
вао је на појединачним
првенствима и екипним
турнирима бивше СФРЈ.
Као јуниор на Појединач-
ном јуниорском првенству
ЈСЦС у Врању 1987. осво-
јио је прво место у катего-
рији до 60 кг. Исте године
на државном екипном
првенству за јуниоре био
је члан екипе која је осво-
јила треће место као так- Влада Пенков
мичар у категорији до 65 кг. На сениорском
Првенству града Ниша 1982. освојио је прво
место у категорији до 71 кг. За остварене ре-
- 303 -
П
зултате добио је плакету од Спортског савеза
Ниша (в.) као најбољи такмичар. Црни појас (1.
дан) добио је марта 1984. у Нишу.
У ЏК Ниш радио 1985. као помоћни тре-
нер, а од 1986. до 1988. ради са млађим узра-
сним категоријама у ОШ Бубањски хероји и,
неколико месеци, са децом оштећеног слуха.
Од 1999. до фебруара 2003. поново ради као
помоћни тренер у ЏК Ниш са млађим узрасним
категоријама.
Марта 2003. оснива Џудо клуб Шогун Ниш
(в.), који успешно ради пуних дванаест година.
На Факултету физичке културе у Нишу (в.)
завршио тренерску школу 2004. и добио звање
оперативни тренер борења – џудо. Носилац је
црног појаса 3. дан. Живи и ради у Нишу.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
ПЕРИЋ (Живота) ДРАГАН. Спортски
радник, рукометаш, тренер, професор физичког
васпитања. (Ниш, 10. март 1958 – ). Магистри-
рао 2006. на Факултету спорта и физичког
васпитања Универзитета у Нишу (в.). Учесник
више научноистраживачких пројеката у Пара-
ћину и Нишу, аутор и коаутор више научних
радова. Члан Савета Природно-математичког
факултета и Савета Универзитета у Нишу.
Поникао у рукометној школи РК Железни-
чар (в.) под руководством Миће Младеновића
(в.). Играч РК Приштина 1977/78, тренер РК
Текстилац (Параћин) 1995/96, делегат I савезне
лиге СРЈ 1996/97, члан Скупштине РК Желез-
ничар. Као професор и тренер рукометне екипе
Машинско-електротехничке школе у Параћину
више пута првак округа и вицешампион СРЈ
(1990–1997).
Генерални секретар Спортског савеза Ни-
ша (в.) у периоду 1997–1999. У СЦ Чаир (в.) од
2001. ради као помоћник
директора, стручни сарад-
ник за спорт, рекреатор,
спасилац, инструктор пли-
вања, управник објекта,
генерални директор. Један
од оснивача и вишегоди-
шњи потпредседник Асо-
цијације спортских цента-
ра Србије. Један од осни-
вача и заменик старешине
Српског соколског спорт- Драган Перић
ског друштва Свети деспот Стефан Лазаревић
у Нишу (в.). (Н. С.)
ПЕРУНОВИЋ (Радомир) ЉУБИВОЈЕ.
Интернационални шаховски судија, шаховски
радник. (Ниш, 5. септембар 1937 – ). Основну
школу завршио у топличкој Малој Плани, гим-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
назију и Правни факултет у Нишу. Шахом се
бави од 1954. Мајсторски кандидат и члан ШК
Ниш (в.), за који је оди-
грао преко 250 мечева са
запаженим резултатима.
Био је првак Ниша. У Дру-
гој савезној лиги, играјући
на трећој табли, имао је
најбољи резултат у екипи
(100%), чиме је знатно
допринео првом уласку
свог клуба (тада под нази-
вом ШК Железничар) у
Прву савезну лигу. Сличан Љубивоје Перуновић
резултат поновио је 1984. у Првој савезној лиги.
Од свих спортских резултата много су
важнија његова достигнућа у организовању и
руковођењу клубом, општинским, градским и
регионалним савезом и Шаховским савезом
Србије. У два мандата био је председник ШК
Железничар, био је председник општинског и
градског шаховског савеза, а у два мандата и
председник Регионалног шаховског одбора.
Био је у два мандата члан Извршног одбора и
Председништва Шаховског савеза Србије и
председник Такмичарске комисије Шаховског
савеза Србије. Пуних осам година био је пред-
седник Такмичарске комисије Шаховског саве-
за СФРЈ и Такмичарске комисије СЦГ. Био је
први председник Лига одбора Друге савезне
лиге и потпредседник Јединственог (I и II лиге)
лига одбора Шаховског савеза Југославије. Че-
тири године руководио је савезним лигашким
такмичењима и више пута био члан Организа-
ционог одбора Међународног шаховског
фестивала, највеће и најмасовније шаховске
манифестације у бившој Југославији. Године
2002. био је директор Прве и Друге мушке и
женске лиге Југославије игране у Будви. Био је
члан Секретаријата Председништва Шаховског
савеза Југославије и Програмског савета РОИД
Шаховски информатор, највеће издавачке ша-
ховске куће у свету, а у два мандата делегат
Конференције ШС Србије и ШС Југославије.
Биран је за председника Надзорног одбора,
председника Правне комисије и председника
Дисциплинске комисије ШС СЦГ. У Републич-
ком одбору Спортског савеза Србије био је је-
дини представник ШСС. У свом граду био је
председник Комисије за међународну и међу-
републичку сарадњу СОФК Ниш (в.) и члан
жирија за доделу Спортске награде Града Ниша
(в.). У два мандата био је члан Управног одбора
Спортског савеза Ниша (в.). У нишком региону
биран је за председника Комисије за развој и
унапређење шаха. Заслужан је за организовање
Првог међународног мајсторског турнира у Ни-
- 304 -
шу 1971, као и свих каснијих Бергер турнира
одржаних у Нишу. Битно је допринео бржем
развоју и успону плејаде нишких шахиста, а по-
себно велемајстора Славољуба Марјановића (в.).
Међународни је шаховски судија. Судио је
најважнија такмичења у нашој земљи, најчешће
у улози главног судије, по правилу оцењиван
високим оценама, а као посебно признање сва-
како је суђење на три светске олимпијаде и че-
тири европска првенства. Био је главни судија
на Изборном турниру за првенство света,
Првом отвореном међународном првенству Ју-
гославије, великим међународним турнирима и
домаћим такмичењима.
За свој рад био је много пута награђиван и
похваљиван. Поводом 35-годишњице физичке
културе у Србији, СОФК Србије доделио му је
јубиларни пехар за дугогодишњи рад на уна-
пређењу и развоју шаховске игре и свеукупни
рад у бази. Ово велико признање добила су све-
га још три дугогодишња шаховска радника у
Србији. Поводом преданог и континуираног
друштвеног рада добио је и високо одликовање
– Орден заслуга за народ са сребрном звездом,
који му је 1989. доделило Председништво
СФРЈ. Добитник је и Медаље рада, златне знач-
ке ШСС као и бројних похвала, диплома и
признања. Добитник је Октобарске спортске
награде (в.) за 1979. годину, а 2000. године до-
био је Спортску награду Града Ниша за живот-
но дело, која се додељује „изузетно, за дугого-
дишњу активност, свестрани, стваралачки и
самопрегорни рад у спорту, за трајни допринос
развоју, унапређењу и афирмацији спорта на-
шег Града и шире“. Године 2013. Шаховски
савез централне Србије доделио му је Златну
плакету за изузетан допринос развоју шаха.
Председник је Скупштине ШК Ниш, члана
Прве супер лиге Србије. (Н. Ж.)
ПЕРУНОВИЋ (Љубивоје) МИОДРАГ.
Интернационални шаховски мајстор, шаховски
тренер. (Београд, 12. јун
1979 – ). Основну школу,
гимназију и Правни фа-
култет завршио је у Нишу,
а правосудни испит поло-
жио у Београду. Шах је
научио у дванаестој годи-
ни, већ у тринаестој по-
стао пионирски првак Ни-
ша, региона и трећи у Ср-
бији, а у четрнаестој други
у Југославији. У седамна- Миодраг Перуновић
естој години постаје средњошколски првак
Србије. Вишеструки је шампион и вицешампи-
он младих Србије и Југославије у класичном,

убрзаном и брзопотезном шаху. Представљао је
Југославију у категорији од осамнаест и дваде-
сет година на Првенству света у Јерменији и
Првенству Европе у Грчкој. Победник је мно-
гих домаћих и међународних јуниорских и се-
ниорских турнира. Јануара 2013. победио је на
Отвореном појединачном првенству Београда,
које је истовремено било и полуфинале првен-
ства Србије, и пласирао се за Финални шампи-
онат Србије. Стандардни је члан екипе ШК
Ниш (в.), члана Супер лиге Србије.
Ипак, своју највећу афирмацију доживео је
као тренер. Године 2005, захваљујући знању
енглеског и француског језика, постао је тренер
путем интернета, и до сада имао преко 300 уче-
ника у чак 76 држава са свих континената, што
га је учинило једним од најуспешнијих свет-
ских шаховских тренера. Највише успеха имао
је са велемајстором Александром Ипатовом
(Турска), који је 2012. постао омладински првак
света, као и са велемајстором Ериком Хансеном
(Канада), вицешампионом света до осамнаест
година, првом таблом репрезентације Канаде,
који се три пута квалификовао за Светски куп.
Тренирао је и вицешампионку света до двана-
ест година Рију Жоу (Канада), као и вицешам-
пиона света до дванаест година и трећег на све-
ту до четрнаест година Ричарда Венга (Канада),
иначе најмлађег интермајстора на свету. У
Србији сва петорица његових ученика постали
су кадетски прваци Србије: Нишлије Стефан
Младеновић и Ненад Тодоровић, Крушевљанин
Милан Зајић, Крагујевчанин Бојан Тодоровић и
Београђанин Владан Луковић.
Као тренер, консултант и коментатор сара-
ђује са три водећа светска шаховска сајта: ICC,
Playchess и ChessDom. (Љ. П.)
ПЕТКОВИЋ (Добривоје) ДЕЈАН РАМ-
БО. Фудбалер. (Мајданпек, 10. септембар 1972
– ). Одскочна даска за
сјајну играчку каријеру
Дејана Петковића био је
ФК Раднички Ниш (в.). За
нишки тим је заиграо 25.
септембра 1988. као нај-
млађи дебитант у историји
југословенског прволига-
шког фудбала, са шеснаест
година и петнаест дана, у
утакмици са Жељезнича-
ром из Сарајева (4:0). Дејан Петковић
Од 1992. наступа за београдску Црвену
звезду, а у својој првој сезони у дресу црвено-
белих одиграо је тридесет утакмица и постигао
пет голова. У децембру 1995. прешао је у Реал
из Мадрида. Међутим, у дресу славног клуба
- 305 -
П
није добио праву шансу па је позајмљен прво
Севиљи, па Расингу.
Велику интернационалну каријеру оства-
рио је тек у Бразилу. Почео је у Виторији, па
наставио у Фламенгу, са којим је освојио две
титуле првака и изборио повратак клуба у Куп
Либертадорес, а као миљеник навијача добио
надимак Пет. Потом је, на велико изненађење,
прешао у највећег ривала Фламенга, екипу
Васко да Гама. После кратке епизоде у кине-
ском клубу Шенхуа из Шангаја и Ал Итихаду
из Саудијске Арабије, вратио се у Бразил и заи-
грао за клуб Флуминенсе. У Бразилу је још
играо за Гојас, Атлетико Минеиро, па поново
Фламенго, коме је одличним играма помогао да
освоји шесту титулу првака Бразила. Те 2009.
проглашен је по трећи пут за најбољег играча
средине терена у бразилском шампионату и
примљен у бразилску Кућу славних на Марака-
ни. Играчку каријеру завршио је 5. јуна 2011.
Није био по вољи селектора, колико год је
то објективно заслуживао, па је у дресу репре-
зентације одиграо само шест утакмица. (Д. М.)
ПЕТКОВИЋ (Вукомир) ДРАГАН. Про-
фесор физичког васпитања, друштвено-спорт-
ски радник. (Ниш, 29. јул
1956 – ). Завршио Гимна-
зију Бора Станковић и ди-
пломирао 1981. на Студиј-
ској групи за физичко ва-
спитање Филозофског фа-
култета у Нишу (в.). Резер-
вни официр, по чину капе-
тан прве класе. Од 1984.
запослен у Општинској
управи Ниш – Општински
штаб територијалне одбра- Драган Петковић
не, на месту начелника безбедности. Од 1992. до
2014. запослен у Одсеку за спорт Секретаријата
за јавне службе Градске управе Ниш (Управе за
образовање, културу, омладину и спорт). У овој
Управи – Одсеку за спорт радио 22 године, а 14
година био шеф Одсека за спорт. Тренутно ради
у Управи за образовање као шеф одсека за капи-
тална улагања.
Поред редовних послова и задатака на
унапређењу спорта у Нишу, био је учесник или
иницијатор следећих пројеката: увођење сти-
пендије за младе спортисте које додељује Град
Ниш из Фонда за талентоване ученике, чиме су
талентовани спортисти изједначени са осталом
талентованом децом из других области живота
и рада (математика, хемија, физика, биологија,
уметност...); израда и усвајање Одлуке о оства-
ривању потреба и интереса грађана у области
спорта у Граду Нишу и Правилника о поступку
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
одобравања програма којима се остварују
потребе и интереси грађана у области спорта у
Граду Нишу – два основна документа којима су
уведени критеријуми за финансирање активно-
сти спортских организација у Нишу; афирмаци-
ја рекреативног спорта кроз многе спортско-
рекреативне активности (обновљене акције Сви
у природу (в.) и Сви на снег (в.) у сарадњи са
Савезом за рекреативни спорт Ниша (в.),
покренут Осмомартовски рели за жене (в.) и
Нишавска регата (в.) са Сафари клубом (в.),
улични баскет турнир, рекреативни фудбалски
турнири по селима, градски фудбалски турнир,
обележавање акција Дан без аутомобила, Дан
изазова и низ других манифестација); увођење
спортских манифестација у обележавање Град-
ске славе Свети цар Константин и царица Јеле-
на; реализовање размене младих спортиста и
спортских стручњака са Румунијом за време
постојања визног режима према Србији, у којој
је учествовало неколико хиљада младих спор-
тиста и стручњака, и која је прерасла у бра-
тимљење неколико школа (Економске, Трго-
винске и Угоститељске) из Србије и Румуније;
обнављање активности школског спорта и
формирање Савеза за школски спорт Ниша (в.)
2005. године. (Н. Ж.)
ПЕТКОВИЋ (Ђорђе) ДРАГОЉУБ БЕ-
БАЦ. Гимнастичар, гимнастички тренер, суди-
ја, професор универзитета. (Алексинац, 18.
април 1948 – ). Основну, средњу и Вишу педа-
гошку школу завршио је у
Нишу. Дипломирао (1975),
магистрирао (1984) и док-
торирао (1989) на Факул-
тету за физичко васпитање
у Београду. На место аси-
стента приправника на
Студијској групи за фи-
зичко васпитање Фило-
зофског факултета у Нишу
(в.), предмет Спортска гим-
настика, долази 1977. Би- Драгољуб Петковић
ран је у сва факултетска звања и завршио је
радни век на Факултету спорта и физичког
васпитања у Нишу (в.) као редовни професор.
Своју спортску каријеру започео је са де-
вет година. Био је два пута јуниорски шампион
СФРЈ (1965. и 1966), репрезентативац СФРЈ
(1969–1970), такмичар савезног разреда (међу-
народни програм 1970–1972) и кандидат за ОИ
у Минхену 1972.
Био је председник Гимнастичког савеза Ју-
гославије (1992–1997; 1999), спортски директор
ГС Југославије (1987–1991), члан Југословен-
ског олимпијског комитета (1995–1999), пред-
- 306 -
седник СОФК Општине Ниш (1991) (в.), пред-
седник Савеза спортова Општине Ниш (1986–
1990) (в.), председник СО МСГ ГС Србије
(1978–1993), председник СО МСГ ГС Југосла-
вије (1989–1993). Члан је Балканске гимнастич-
ке федерације, директор ГК Ниш (в.), председ-
ник ГС југоисточне Србије. Руководилац Кампа
олимпијских нада СОФК Србије у два маха
(Ниш и Београд) и стручни руководилац истих
за спортску гимнастику у три наврата (Круше-
вац, Ниш, Београд), секретар Друштва педагога
физичке културе Општине Ниш (в.) и секретар,
а затим и председник Председништва и Конфе-
ренције Савеза спортова Општине Ниш.
Радио је у ДТВ Партизан (в.) и као тренер
у ГК Ниш. Као гимнастички тренер подједнако
је радио и постизао запажене успехе и у мушкој
и у женској гимнастици. У мушкој спортској
гимнастици био је тренер репрезентације Срби-
је (1968–1978), јуниорске репрезентације Југо-
славије (1977–1978), сениорског тима гимна-
стичара ГК Ниш (1975–1977) и ГК Еврипиос из
Халкиде (Грчка). У женској спортској гимна-
стици тренирао је сениорске екипе ГК Ниш и
ГК Еврипиос из Халкиде.
Међународни је „бревет“ судија пет олим-
пијских циклуса заредом: 1981–1984; 1985–1988;
1988–1992; 1993–1996 и 1996–2000. Као међуна-
родни судија из СРЈ са „бреветом“ IX циклуса
ФИГ-е налази се на листи Светске гимнастичке
федерације (ФИГ). Судио је велики број значај-
них домаћих и међународних такмичења, укљу-
чујући: првенства државе од 1976. до 2000. без
прекида; шампионате Балкана за јуниоре и се-
ниоре непрекидно од 1982. у Солуну, Атини,
(Грчка), Анкари, Истанбулу (Турска), Клужу,
Фоксчанима (Румунија), Плевену, Софији (Бу-
гарска), Београду, Љубљани и Опатији; велики
број међународних турнира у Варшави (Пољ-
ска), Винчестеру (В. Британија), Софији и Варни
(Бугарска); Европско првенство у Риминију (И-
талија) и Светски куп у Загребу.
Добитник је Плакете Комитета Олимпиј-
ских игара школске омладине Србије, Плакете
Гимнастичког савеза Србије, Плакете Гимна-
стичког савеза Југославије, Плакете СОФК
Општине Ниш, Плакете Партизана Србије,
Плакете ОСТВ Партизан Ниш, Плакете Гим-
настичког клуба Ниш, Октобарске награде гра-
да Ниша (в.), Признања ОК Медитеранских
игара у Сплиту, Признања ТК ФИГ-е за суђење
у Светском купу 1982, Спортске награде Србије
за 1992. годину (бивша Мајска награда) (в.),
Награде за најуспешнијег тренера женске
спортске гимнастике ГССЦГ у 2003. Проглаша-
ван је за најуспешнијег тренера у мушкој спорт-
ској гимнастици 2005. и 2006. године. (Е. П.)

ПЕТКОВИЋ (Сретен) ДРАГОСЛАВ –
ПЕТКО НИШАВАЦ. Кошаркаш, кошаркашки
тренер. (Ниш, 1. септембар 1947 – ). Кошарком
почиње да се бави у раној младости. Са свега
шеснаест година заиграо је за нишки Кошар-
кашки клуб Студент (в.), где остаје до 1970.
Један од оснивача и тренер прве екипе новог
нишког кошаркашког клуба – КК Ергоном (в.).
Остаће упамћено да је у том тренутку био нај-
млађи лиценцирани тренер у Србији.
У Нишу је остао све до 1976, када се сели у
Словенију и постаје тренер Кошаркашког клуба
Браник у Марибору, који води наредних петна-
ест година. Поред тренирања мушке екипе, две
године је водио и женску секцију клуба. Радио
је и са јуниорском и кадетском екипом, са ко-
јима је остварио запажене резултате на првен-
ствима Словеније и Југославије.
Након завршетка сарадње са мариборским
клубом, враћа се у родни град где преузима
ЖКК Студент (в.), који је због спонзора про-
менио име у Винер брокер. Са овом екипом
остварио је највећи успех
у својој тренерској карије-
ри. Године 1993. нишка
екипа је, под изванредним
вођством Драгослава Пет-
ковића, остварила највећи
успех у историји нишке
кошарке, победом над бе-
оградском Црвеном звез-
дом и освајањем Купа Ју-
гославије. Исте године Ви-
нер брокер је играо и фи- Драгослав Петковић
нале плеј-офа, али је поражен, док је у утакми-
ци Супер купа Југославије извојевана победа и
у Ниш донет још један трофеј. Овај изванредни
резултат није поновљен наредне године, када је
у финалу Купа екипа поражена од истог про-
тивника. На велику жалост свих љубитеља ко-
шарке, Винер брокер због санкција није био у
прилици да представља Југославију и Ниш на
међународној сцени. Само је одиграна једна
незванична утакмица у Грчкој, што је био сво-
јеврстан пробој санкција.
Након ове успешне епизоде, Драгослав
Петковић одлази у Вишеград, где у сезони
1996/97. предводи екипу Варде. Наредну сезону
1997/98. проводи у Македонији, у Женском
кошаркашком клубу Охрид, али се већ наредне
године враћа на место свог највећег успеха, у
родни Ниш. Преузима Женски кошаркашки
клуб Гимназијалац, који се касније фузионисао
са ЖКК Студент. Петковић је након овог спа-
јања наставио да води екипу као први тренер.
Поново је постигао велики успех са нишким
тимом када га је 2004. увео у Прву лигу. Као
- 307 -
П
велики стручњак и врстан познавалац кошарке,
постаје стручни сарадник Кошаркашког савеза
Србије за Регион 7 и на том месту остаје све до
пензионисања.
Данас је изузетно активан у културном жи-
воту Ниша: на порталу Јужне вести редовно
пише своју колумну, а водио је своју емисију и
на локалној Нишкој телевизији. (З. Ст., Н. Нш.)
ПЕТКОВИЋ (Јосиф) ЖАРКО. Рукоме-
таш. (Ниш, 31. јануар 1982 – ). Потиче из поз-
нате рукометне породице.
Његов отац Јосиф Петко-
вић (в.) један је од најбо-
љих рукометаша Железни-
чара (в.) свих времена, као
и веома успешан рукомет-
ни тренер. Жарко је пошао
очевим стопама, с тим што
је, за разлику од њега,
играо као бек, а понекад и
као крило. Изданак је поз-
нате омладинске школе Жарко Петковић
Железничара и јуниорски репрезентативац на-
ше земље. За пионире матичног клуба заиграо
је са дванаест, а за сениорски састав са седам-
наест година (1999). Године 2002. приступио је
скопском Вардару, са којим је наступао у Лиги
шампиона. После једне сезоне вратио се у Же-
лезничар, потом једну сезону провео у Ловћену
са Цетиња (Црна Гора), па опет обукао дрес
нишког клуба. Играчку каријеру градио је још у
Планинки из Куршумлије, ОРК Ниш (в.), Заје-
чару и румунској Политехници, да би се 2014.
још једном вратио у Железничар. (Е. Ц.)
ПЕТКОВИЋ (Милорад) ЗОРАН. Спорт-
ски новинар. (Подгорица, 24. септембар 1970 – ).
Новинарством се бави од октобра 1994. Почео
је у Народним новинама (в.), а 1998. прешао у
спортску редакцију Нишке телевизије. Од 2000.
уредник је спортског про-
грама ТВ Глобал, а 2005.
добио је посао на ТВ5, где
је до краја 2012. радио као
уредник спортске редак-
ције. У међувремену, пи-
сао је за Вечерње новости
и поново за Народне нови-
не. Извештавао је, између
осталог, са Олимпијских
игара у Атини, Светског
фудбалског првенства у Зоран Петковић
Немачкој, као и са бројних важних утакмица
нишких клубова на европској сцени. Био је све-
док успона Ватерполо клуба Ниш (в.) и свих
мечева рукометашица Наисе (в.) у походу на
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Челенџ куп. Три пута узастопно проглашаван је
за новинара године у избору колега, чланова
Секције спортских новинара Ниша (в.). (Д. М.)
ПЕТКОВИЋ (Јанош) ЈОСИФ. Рукоме-
таш, рукометни тренер. (Битољ, 17. април, 1950
– ). У Железничару (в.) као десно крило у кон-
тинуитету наступао од 1968. до 1982. и освојио
два национална купа (1977. и 1982). Играо је у
чувеној генерацији која је 1978. наступила про-
тив немачког Гумерсбаха у финалу Купа по-
бедника купова.
Сјајну каријеру остварује и као рукометни
тренер. Први тренер рукометашица ДИН-а (в.)
био је у два наврата од 1986. до 1992. Сениор-
ски тим Железничара водио је од 1992. до 1994,
да би потом радио у Македонији са неколико
мушких и женских клубова, али и са обе наци-
оналне селекције ове земље. Са рукометашица-
ма Кометала Ђорче Петров освојио је титулу
првака Македоније и довео их до финала Лиге
шампиона Европе 2000. године. Титуле првака
ове земље освојио је и са рукометашима Јафа
промета, Вардара (учешће у Лиги шампиона) и
Металурга из Скопља. Са Мотором из Запо-
рожја био је клупски шампион Украјине 2008.
Био је селектор мушке репрезентације Македо-
није 1997. у квалификацијама за Светско
првенство, први стручњак женске селекције ове
земље на Светском првенству 1999, а исту уло-
гу обављао је и 2009/10. Предводио је женску и
мушку репрезентацију Бугарске у сезони
2006/7, а 2012. и 2013. тренирао је рукомета-
шице Јагодине. (Е. Ц.)
ПЕТКОВИЋ (Новица) МИЛАН. Спорт-
ски новинар. (Ниш, 12. април 1977 – ). Од 1997.
радио је као новинар електронских медија у
Нишу, најпре као сарадник Радио Ниша (в.), а
упоредо и као коментатор
на Телевизији Бубамара.
У ТВ Глобал прешао је
2000, а од 2001. ради у
Нишкој телевизији, најпре
као новинар спортске ре-
дакције, а потом као заме-
ник главног и одговорног
уредника. Од 2006. до
2008. био је председник
Секције спортских нови-
нара Ниша (в.), а од 2008. Милан Петковић
до 2010. члан Извршног одбора Удружења
спортских новинара Србије. Дипломирао је на
Машинском факултету, а магистрирао на Еко-
номском факултету у Нишу. (Е. Ц.)
- 308 -
ПЕТКОВИЋ С. МИОДРАГ. Интернаци-
онални шаховски мајстор, композитор шахов-
ских проблема. (Малча код
Ниша, 10. фебруар 1948 – ).
Завршио Електронски фа-
култет и докторирао ма-
тематику. Један од водећих
математичара у свету. Ау-
тор више књига из области
математике и шаха. Ак-
тивно се бавио компоно-
вањем шаховских пробле-
ма и објавио око сто ори-
гиналних проблема. (Д. Мх.) Миодраг Петковић
ПЕТКОВИЋ (Стојан) РОЗИТА. Гимна-
стичарка, гимнастички тренер и судија, профе-
сор физичког васпитања. (рођ. Петровска;
Скопље, Македонија, 24. септембар 1951 – ).
Основну школу Учитељ
Таса, Средњу економску
школу 9. мај, Вишу педа-
гошку школу и Студијску
групу за физичко васпи-
тање Филозофског факул-
тета (в.) завршила у Нишу.
Магистрирала на Факул-
тету за физичку културу у
Скопљу. Као професор
физичког васпитања ради-
ла је у ОШ Моша Пијаде Розита Петковић
(Краљ Петар I) и ОШ Едвард Кардељ (Свети
Сава), где и данас предаје. Директор је Гимна-
стичког друштва Соко-Ниш-1897 (в.) и члан
Управног одбора ГК Ниш (в.).
Своју спортску каријеру започела је са де-
вет година. Била је репрезентативац Србије од
1970. до 1973. и такмичар савезног разреда (ме-
ђународни програм). Међународни је гимна-
стички Бревет судија од 1980. Судила је велики
број значајних домаћих и међународних такми-
чења, укључујући првенства државе од 1976. до
2010, шампионат Балкана за јуниорке и сениор-
ке 1987. у Опатији и др. Као гимнастички тре-
нер освојила је око тридесет медаља на разним
такмичењима. Тренирајући сениорску женску
екипу ГК Еврипиос из Халкиде била је првак
јужне Грчке у Патри 1987. Запажене резултате
постигла је са ученицима у систему такмичења
школског спорта ОСИШОС, најпре са ОШ
Моша Пијаде, а затим и ОШ Свети Сава.
Стручно се усавршавала у националном гимна-
стичком центру у Букурешту (Румунија). До-
битник је Плакете Комитета Олимпијских ига-
ра школске омладине Србије, Плакете Гимна-

стичког савеза Србије, Плакете СОФК општине
Ниш (в.) и Плакете ОСТВ Партизан Ниш (в.).
(Е. П.)
ПЕТРОВ (Ангел) КАТАРИНА. Тенисер-
ка. (Ниш, 19. септембар 1980 – ). Почела је да
тренира тенис у Радничком (в.) са седам годи-
на. Са четрнаест година постала је шампионка
Југославије, а пре тога, у конкуренцији до два-
наест година, била је трећа. На савезним ранг-
листама била је прва међу старијим пиониркама
(четрнаест година), па је наступала на бројним
најјачим турнирима за овај узраст, где је редов-
но остваривала високе пласмане. Стекла је и
диплому међународног тениског тренера у Сје-
дињеним Америчким Државама, где сада живи.
(Е. Ц.)
ПЕТРОВИЋ, БОЈАНА. В. Поповић, Бојана.
ПЕТРОВИЋ (Богић) ВЕСНА. Рукомета-
шица, спортски радник. (рођ. Милошевић; Ки-
чево, Македонија, 29. ав-
густ 1955 – ). Голман ЖРК
ДИН Ниш (в.) и репрезен-
тације Југославије. Са че-
трнаест година почела је
да тренира рукомет. Од
почетка до краја каријере
била је чланица само јед-
ног клуба, ЖРК ДИН, за
који је одиграла 650 утак-
мица у Првој и Другој ли-
ги тадашње Југославије. За Весна Петровић
државни тим СФРЈ дебитовала је 1976. и имала
63 наступа. Освајала је златне медаље на
првенствима Балкана и Медитерана. Круна ње-
не рукометне каријере свакако је наступ у
репрезентацији Југославије на Летњим олим-
пијским играма у Москви 1980, када је Југосла-
вија освојила сребрну медаљу. Тада је незва-
нично проглашена за најбољег голмана олим-
пијског турнира. Каријеру је завршила 1983.
Као дипломирани правник радила је у Фабрици
Весна Петровић (пета здесна) у саставу женске рукометне
репрезентације на Летњим ОИ у Москви 1980.
Извор: Олимпијски комитет Србије.
- 309 -
П
дувана Ниш, али је била ангажована и као
спортски функционер у свом матичном клубу.
Као спортски директор Наисе (некадашњи
ДИН) дала је велики допринос освајању титуле
шампиона Србије 2008, три национална купа,
као и Челенџ купа Европе 2007. (Е. Ц.)
ПЕТРОВИЋ (Константин) ДРАГАН.
Спортски лекар. (Ниш, 28. фебруар 1945 – ).
Основну школу Вожд Карађорђе, Гимназију
Светозар Марковић и Медицински факултет
завршио у Нишу. Специјализацију из медицине
спорта завршио 1980. у Нишу. Лекарску кари-
јеру почео је 1974. у Диспанзеру за медицину
спорта (в.) при Дому здравља у Нишу, у коме
непрекидно ради до 2010, када одлази у пензи-
ју. У једном периоду рада био је начелник
Диспанзера за медицину спорта, а од 2001. до
2004. ради као лекар-координатор Дома здрав-
ља у Нишу.
У Фудбалском клубу Раднички из Ниша
(в.) лекар је од 1974. до 2000, а од 1984. лекар је
првог тима Радничког, са малим прекидима све
до 2010. Члан је стручног
тима ФК Раднички, клуба
који тих година бележи
изузетне резултате у до-
маћем лигашком првен-
ству (Прва лига Југослави-
је, касније Србије) и на
међународном плану (Куп
УЕФА, 1984).
После завршетка спе-
цијализације (1981) постао
је лекар Фудбалског савеза Драган Петровић
Србије за млађе категорије, а убрзо и званични
лекар Фудбалског савеза Србије. Од 1982. до
1985. ради као лекар омладинске екипе Фуд-
балског савеза Југославије, а са аматерском
репрезентацијом Југославије 1985. учествује на
међународном турниру у Сингапуру.
Од Организационог одбора Међународног
симпозијума лекара спортске медицине 1977.
године добија диплому, чиме стиче сва права
које даје Интернационална федерација медици-
не спорта (ФИМС) и Удружење спортске меди-
цине Југославије (УСМЈ) за бављење овим ле-
карским послом. Међународну лиценцу лекара
спортске медицине са правом учешћа на свим
међународним фудбалским такмичењима у
земљи и иностранству добио је 1979, са потпи-
сом уваженог професора и светски заслужног
спортског радника, проф. др Михајла Андреје-
вића.
Осим на спортским (фудбалским) теренима
у Југославији, Србији и свету, био је и стални
учесник бројних конгреса, симпозијума и се-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
минара лекара спортске медицине. Поред оста-
лог, учествовао је у раду Трећег балканског
конгреса спортске медицине у Нишу (1976), а
један је од организатора Шестих дана спортске
медицине Србије (Ниш, 2001). У једном перио-
ду руководио је Удружењем лекара спортске
медицине Србије. Члан је Лекарске коморе
Србије. Многим лекарима био је ментор у при-
преми специјалистичких испита.
Носилац је бројних спортских признања за
допринос развоју фудбалског спорта у Нишу,
Србији и Југославији. (М. У.)
ПЕТРОВИЋ (Мирослав) ИВАНА. Атле-
тичарка. (Ниш, 14. март 1988 – ). Основну шко-
лу, гимназију и Економски факултет завршила
у Нишу. Члан АК Железничар Ниш (в.). Насту-
пила за репрезентацију у сениорској категорији
на Универзијади у Београду 2009, Купу Европе
2012. у Бергену (Норвешка), Балканијади 2012.
у Ескишехиру (Турска). Била је првак је државе
у троскоку 2012. Победник Купа Србије 2011. и
2013. у троскоку. Освојила више других и тре-
ћих места на државним првенствима и купови-
ма државе у троскоку, скоку у даљ, штафетама
4 х 100 м.
Извор: Податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.)
Ивана Петровић, победник Купа Србије 2011 (слика лево);
првак државе у троскоку 2012 (слика десно).
ПЕТРОВИЋ (Љубиша) КРИСТИНА. Ка-
јакашица. (Љубљана, 28. април 1990 – ). Једна
од најбољих кајакашица у Србији, која је од
2002. до данас освојила многа републичка,
државна и међународна првенства. Пет пута је
била победник на међународном такмичењу
Илинденски кајак слалом, док је 2008, 2009. и
2010. освајала прво место на Отвореном првен-
ству Босне и Херцеговине. Учествовала је на
Европском првенству у Бечу 2014. (З. Мл.)
- 310 -
Кристина Петровић
ПЕТРОВИЋ (Војислав) МИЛИСАВ.
Атлетичар, атлетски тренер, професор физич-
ког васпитања. (Ниш, 16.
април 1957 – ). Дипломи-
рао 1984. на Студијској
групи за физичко васпи-
тање Филозофског факул-
тета у Нишу (в.). Од јану-
ара 1987. до јануара 1997.
радио је као тренер за
препонашке и спринтерске
дисциплине у Атлетском
клубу Железничар (в.). У
ОШ Ратко Вукићевић у Милисав Петровић
Нишу ради од јануара 1997. до септембра 2014,
када прелази у Гимназију Светозар Марковић у
Нишу.
Јуниорски репрезентативац Србије на
наступу у Будимпешти у дисциплини 4 х 100 м
и сениорски репрезентативац Југославије у
дисциплинама 100 м, 200 м и у штафети 4 х 100
м. За репрезентацију наступа у Формији (Ита-
лија) на четворомечу Италија, Србија, СССР и
Немачка, као и на Балканијади у Софији 1980.
Као студент био је првак на Универзијада-
ма Србије и Југославије у Охриду 1989. на 100
м и првак на 100 м на Првој дифовијади у Сара-
јеву 1978.
Као тренер освојио је више медаља у пио-
нирској, кадетској и јуниорској категорији, а
као професор више медаља на републичким
такмичењима. (Н. Р.)
ПЕТРОВИЋ (Љубомир) МИЛОВАН. Ка-
јакаш, професор универзитета. (Пирот, 24. ја-
нуар 1955 – Ниш, 18. јул 1996). Дипломирао
1981. на Студијској групи за физичку културу
Филозофског факултета у Нишу (в.). Магис-
трирао на Факултету физичке културе у Новом
Саду 1988, а докторирао 1993. на Студијској

Милован Петровић
групи за физичко васпитање у Нишу. На СГ за
физичку културу Филозофског факултета у
Нишу постао је асистент на предмету Теорија и
методика спортског тренинга, а доцент 7. јуна
1994.
Први већи успех у кајак кану спорту
постигао је са ККК Гусар (в.), освојивши екип-
но првенство Југославије у дисциплинама спуст
и слалом у Мостару, на Неретви, 1976. Исте
године наступа на међународној трци на Таце-
ну у Љубљани, на Сави, и осваја прво место у
дисциплини кану-једносед. Успеси се настав-
љају и 1977. Петровић осваја прво место на
државном првенству у Скопљу. После освајања
титуле, одлази са репрезентацијом и селекто-
ром Јожетом Геркманом на међународно так-
мичење у Мерано, Италија, где је у јакој конку-
ренцији и на тешкој стази био најуспешнији Ју-
гословен. Исте године учествује на СП у Шпи-
талу, где заузима 37. место од 120 такмичара.
По завршетку спортске каријере био је
тренер у свом матичном клубу Гусар. (Н. Р., З. Мл.)
ПЕТРОВИЋ (Светислав) РАДОВАН –
ПОП РАША. Соколац, духовник Српског со-
колског друштва Свети деспот Стефан Лаза-
ревић. (Вукања код Алексинца, 15. октобар
1946 – ). Свештеник СПЦ у пензији са звањем
протојереја-ставрофора, народни свештеник и
чувени беседник, познати духовник, дугого-
дишњи старешина храма Светог оца Николаја у
Нишу. Након основне школе завршио Богосло-
вију (Средњу теолошку школу) у Призрену и
дипломирао на Богословском (Теолошком) фа-
култету СПЦ у Београду. По дипломирању
постаје предавач – професор у призренској Бо-
гословији у периоду од 1970 до 1976. Године
1976. прелази за парохијског свештеника у
- 311 -
П
Нишкој Бањи, да би наредне 1977. био постав-
љен за парохијског свештеника при цркви Све-
тог Николе у Нишу. По преласку у Ниш и дуго
времена након тога био је један од само тројице
свештеника са факултетском дипломом у Ни-
шу. Активно се укључио у рад Српског сокол-
ског спортског друштва Свети деспот Стефан
Лазаревић (в.) од оснивања као духовник.
Лит.: Братислав Петровић Браца, Манастир Свете Богоро-
дице у Сићеву, Ниш 2010, стр. 63. (Б. Т.)
ПЕТРОВИЋ (Душан) РАДОМИР. Тени-
сер, тениски тренер. (Ниш, 6. децембар 1967 – ).
Почео је са једанаест година у нишком Раднич-
ком (в.), а већ са шеснаест био је првак Србије
за млађе јуниоре и други на првенству Југосла-
вије. Имао је кратку професионалну каријеру,
да би се веома рано посветио тренерском пози-
ву, најпре у Нишу, а потом у Новом Саду. По-
седује америчку (УСПТР) лиценцу и лиценцу
Тениског савеза Србије. Под његовим стручним
вођством стасала је екипа старијих јуниора
Радничког (до осамнаест година), која је осво-
јила титулу државног првака, као и неколико
државних првака у млађим категоријама. (Е. Ц.)
ПЕТРОВСКА, РОЗИТА. В. Петковић, Ро-
зита.
ПЕШИЋ (Лазар) СВЕТОЗАР ТОЛЕ. Ру-
кометаш, рукометни тренер. (Бела Паланка, 18.
јун 1946 – ). Један од најпопуларнијих нишких
рукометних голмана. Осим врхунских голман-
ских квалитета, поседовао је и смисао за кому-
никацију са публиком, коју је знао да анимира
и тако подстакне да буде
„осми играч“ његовог ти-
ма. Почео је да тренира
рукомет са дванаест годи-
на, а већ са тринаест
(1959) дебитовао је у Купу
за РК Младост (в.). Од
1963. бранио је за нишки
Железничар (в.), са којим
је освојио два национална
купа (1977. и 1982). У чу-
веном финалу Купа по- Светозар Пешић
бедника купова против Гумерсбаха у Дортмун-
ду, био је и помоћни тренер. Осим у Железни-
чару, наступао је и у лесковачкој Дубочици, та-
кође са великим успехом. Голманску каријеру
окончао је 1983. после двадесет година актив-
ног играња.
Тренерским позивом почео је да се бави од
1984. у Женском рукометном клубу ДИН (в.),
са којим је одмах изборио пласман у Прву лигу.
Наредне године (1985) преузео је норвешку
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

екипу Рогнан, са којом је прославио улазак у

елитну лигу ове земље. Интернационалну тре-
нерску каријеру наставио је 1986. у Уједиње-
ним Арапским Емиратима, а потом је сео на
клупу лесковачке Дубочице, коју је водио до
1988. Први тим Железничара водио је 1989, а
потом тренирао још: ЖРК Бор, Фран-Ларвик из
Норвешке, ЖРК Алексинац, РК Напредак из
Крушевца, ОРК Ниш (в.) и ЖРК Црвени крст
из Ниша (в.). (Е. Ц.)

ПЕШИЋ (Петар) СНЕЖАНА. Фудбалер-

ка, фудбалски тренер, професор физичког
васпитања. (Ниш, 4. де-
цембар 1970 – ).Члан жен-
ске фудбалске репрезента-
ције Југославије од 1992.
до 1995. Као фудбалерка
од 1986. до 1995. са ЖФК
Машинац Ниш (в.) осваја-
ла Куп Југославије седам
пута (1987, 1989, 1990,
1992–1995), а Првенство
Југославије шест пута
(1986/87, 1989/90, 1991/92, Снежана Пешић
1992/93, 1993/94. и 1994/95). Тренер у ЖФК
Машинац Ниш од 1998. до 2005, професор фи-
зичког васпитања у ОШ Вук Караџић у Дољев-
цу од 2007. (Д. С.)
ПЕХАР ДРАГИШЕ ЦВЕТКОВИЋА. Так-
мичења фудбалских клубова Ниша за Пехар
Драгише Цветковића, в. д. министра за физичко
васпитање народа у влади Милана Стојадино-
вића и каснијег председника Владе Краљевине
Југославије, отпочела су јануара 1936. Цветко-
вић је купио пехар, а први турнир одвијао се
уочи и за време божићних празника.
На првом турниру за Пехар Драгише Цвет-
ковића учествовали су: Победа (в.), Железничар
(в.), Грађански (в.), Цар Константин (в.) и Ју-
гославија (в.). Финалну утакмицу играли су
Грађански и Железничар. Утакмица је завршена
нерешеним резултатом 1:1, а у продужецима
Грађански постиже два гола и побеђује са 3:1.
Наредних година, све до јануара 1941, пехар
ће најчешће освајати фудбалски тим Победа.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар – Ниш, 1928–
1995, Фудбалски клуб Железничар, Ниш, 1995. (В. П.)
Чланови СТК Пинг понг.
ПИОНИРСКА ШАХОВСКА ШКОЛА. У
Пионирском дому Станко Пауновић у Нишу –
установи за ваншколску делатност са децом,
формираној 1948. по угледу на домове у
Совјетском Савезу, са седиштем у Тврђави, ка-
сније у Чаиру – постојала је и шаховска школа.
Школом су до 1960. руководили Вукадин Ди-
митријевић, учитељ у ОШ Ратко Вукићевић у
Нишу и Александар Миленковић, професор у
ОШ Учитељ Таса у Нишу. Од 1960. до 1992.
школу води наставник Драгољуб Михајловић
(в.), мајсторски кандидат и, касније, међуна-
родни судија.
Кроз наставу шаха, појединачна и екипна
првенства основних школа, симултанке и друге
активности прошли су многи пионири и пио-
нирке, међу којима је било и првака Србије и
Југославије, и доцније стасавали у омладинске
и сениорске шампионе. Школа је изнедрила три
велемајстора: Славољуба Марјановића (в.) –
троструког омладинског првака Југославије,
петог на првенству света, олимпијског и
државног репрезентативца (данас корисника
државне спортске пензије), Игора Миладино-
вића, такође пионирског и омладинског првака
Србије и Југославије, али и омладинског првака
света (Калкута, 1992), данас селектора женске
репрезентације Србије, и Сузану Максимовић

ПИНГ ПОНГ, Стонотениски клуб. Осно-

ван 2010. Клуб се бави рекреативним стоним
тенисом. У оквиру клуба постоји и школа сто-
ног тениса за рад са децом. Тренер клуба је Че- Дечији центар Ниш – некадашњи Пионирски дом.
домир Марковић (в.). (Р. Ђ.) Извор: nadji.info

- 312 -

(в.), шампионку Југославије, олимпијску репре-
зентативку, учесницу међузонских турнира за
женско првенство света, бившу селекторку
државне репрезентације и, такође, корисника
националне пензије. Високе шаховске титуле
интернационалног мајстора понели су: Жељко
Ђукић (в.), пионирски првак Србије и Југосла-
вије, Зоран Илић, Бранимир Максимовић (в.),
Александар Давидовић (в.) – доцније олимпиј-
ски репрезентативац Аустралије, Зоран Ста-
менковић, Зоран Петронијевић, Марина Лазић,
Небојша Костић, Маја Величковски (в.), ФИДЕ
мајстор, и Драган Живић, интернационални ша-
ховски судија, који сада ради у Дечјем култур-
но-образовном центру и наставља традицију.
За ово време организована су, према ка-
лендару усклађеном са шаховским савезима, 32
појединачна првенства за пионире и пионирке,
кроз које је прошло око 2.000 учесника, исто
толико међушколских екипних првенстава, на
којима је продефиловало око 3.000 такмичара,
петнаест регионалних (појединачних и екип-
них) првенстава уз учешће младих шахиста из
петнаест општина нишког региона, небројено
симултанки (у свакој основној школи у Нишу и
у свих четрнаест општинских центара гостовао
је велемајстор или интернационални мајстор,
чак и из других земаља).
Посебно су припремани најбољи нишки
шахисти за учешћа на републичким и, ређе, са-
везним екипним и појединачним такмичењима
(четири пута прваци Србије и два пута трећи у
Југославији).
Многим учесницима шах је био успутна
делатност и остао им је као део опште културе,
али и помогао за напоре у школи, па су данас
познати лекари, инжењери, професори и рад-
ници свих струка (чак и један академик и амба-
садор). Они који су остали у шаху, поред ак-
тивног играња, оспособили су се да пишу ша-
ховске књиге и хронике (проф. др Слободан
Илић, Б. Максимовић, Ж. Ђукић), да констру-
ишу рачунаре који побеђују велемајсторе (др
Владан Вучковић са Електронског факултета у
Нишу), да тренирају државне репрезентације
(С. Марјановић у Грчкој), да руководе прволи-
гашким клубовима (Здравко Томић), уређују
шаховске рубрике у новинама (Б. Живковић –
Народне новине), издају шаховску литературу
(Оливер Поповић), деле правду на такмичењи-
ма и организују шаховски живот (Драган Жи-
вић и Драгана Димитријевић, републички ша-
ховски судија, која је са ОШ Иван Горан Кова-
чић из Нишке Бање освојила неколико титула
републичког и савезног првака).
Можда највеће дело Пионирске шаховске
школе јесте инспирација за организацију, уз
- 313 -
П
дозволу шаховских савеза Србије и Југославије,
Првог појединачног првенства Србије (Ниш,
1961), Првог појединачног пионирског шампи-
оната Југославије (Нишка Бања, 1963), на коме
су прво и друго место освојили нишки пионири
Жељко Ђукић и Владимир Ивковић, и Првог
екипног првенства Србије (Ниш, 1962), чиме је
прокрчен пут одржавању педесетак првенстава
до данас, тј. уласку у званичан календар такми-
чења поменутих савеза. Кроз та такмичења
прошле су и шампионке из Београда Наташа
Бојковић и Алиса Марић, која је била и мини-
стар омладине и спорта.
Лит.: Д. Михајловић, I Деценија пионирског шаха у Нишу
1960–1970, II Деценија пионирског шаха у Нишу 1970–1980, III
Деценија пионирског шаха у Нишу 1980–1990. (Д. Мх.)
ПЛАЖЕ НА НИШАВИ. В. Излетишта у
Нишу и околини.
ПЛАНИНАРСКИ ДОМОВИ У НИШУ И
ОКОЛИНИ.
Бојанине воде. Овај објекат био је симбол
Туристичко-рекреативног комплекса Бојанине
воде (в.) од изградње 1958. до спаљивања 2006.
Налазио се непосредно уз извор Бојанине воде,
на 860 м/нм, испод северних литица врха Соко-
лов камен (1.523 м/нм) на Сувој планини.
Плац од десет ари, поред извора, купио је
Планинарски савез Општине Ниш од власника
суседне појате, Ратка Миладиновића, који је
касније ангажован и као домар. Куповина је
обављена почетком педесетих година 20. века.
У то време председник ПСО Ниш био је тада
познати политичар Братислав Радојковић (Ма-
ли Баја), који је наследио на тој функцији тако-
ђе значајног политичара Момчила Миловано-
вића, што сведочи о друштвеном и политичком
значају који је придаван планинарству и масов-
ној физичкој култури. Иницијатор градње пла-
нинарског дома било је Планинарско-смучар-
ско друштво Грађевинар, формирано на Грађе-
винском одсеку Средње техничке школе у Ни-
Планинарски дом Бојанине воде.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Планинарски дом Бојанине воде почетком 60-их година. [Б. Т.]
шу (из тог друштва развило се ПД Соколов ка-
мен). Председник Друштва, наставник Предраг
Јордановић, урадио је пројекат Дома, сагле-
давши га као објекат с приземљем и поткров-
љем, за смештај до педесет гостију.
Финансијска средства за изградњу Дома
прикупљена су добровољним прилозима ни-
шких предузећа. Цигле за дом су, током 1956,
на лицу места правили и пекли мештани сусед-
них села. Градња је почела марта 1958. Одмах
по завршетку зграде, у њој је Михаило Пантић
(в.), каснији оснивач Скијашког клуба Ниш (в.),
организовао прво зимовање ученика Гимназије
Стеван Сремац.
Пошто нишка планинарска организација
није могла да финансира одржавање Дома, он је
уступљен на двадесет година Спортском друш-
тву ПТТ Ниш Поштар. Заузврат, Поштар је
реновирао зграду, увео централно грејање и
довео телефон. По истеку закупа, у првим го-
динама 21. века, у планинарској организацији
Ниша избио је конфликт због очекиване прива-
тизације у спорту, па и приватизовања плани-
нарских домова. У јеку сукоба Дом је намерно
спаљен. Виновник је издржао затворску казну,
а Планинарски савез града Ниша је 2014.
покренуо акцију за обнову дома. (З. М.)
Дом планинара Ниша. Налази се у
нишкој Тврђави. Саграђен је у првој половини
XX века и до завршетка Другог светског рата
коришћен је за војне потребе. Има у основи око
80 м². Данас је у власништву државе, а користе
га Планинарски савез Ниша, поједини плани-
нарски клубови и скијашки клуб. Зграда је
1984. страдала у пожару, после чега је добро-
вољним радом планинара и смучара, уз помоћ
донатора и града, саграђено поткровље са чети-
ри канцеларије и помоћним просторијама. У
приземљу су сала за састанке, канцеларија и
санитарни чвор. У већем делу године простор
испред Дома планинара једно је од најпопулар-
нијих састајалишта Нишлија. (З. М.)
- 314 -
Дом планинара Ниша.
Островица. Планинарски дом у Острови-
ци смештен је поред Нишаве и магистралног
пута Ниш – Софија, у Сићевачкој клисури, 25
км од центра Ниша. У годинама после Другог
светског рата тај објекат и зграде око њега ко-
ришћени су као дечје летовалиште до којег се
долазило возом. Када су настављени радови на
изградњи магистралног пута кроз Сићевачку
клисуру (1962), у тим објектима били су смеш-
тени грађевински радници. По завршетку сао-
браћајнице, Планинарски савез Ниша купио је
зграду од Грађевинског предузећа Партизански
пут и уредио је у планинарски дом, са салом,
кухињом и четири спаваонице са око 25 лежа-
јева. Од 2005. Дом није у употреби. (З. М.)
Плоча. Планинарски дом на Плочи налази
се на истоименом платоу јужно од Сићевачке
клисуре, поред старог „царског друма“ Ниш –
Истанбул (данас регионални пут), 25 км од
центра Ниша. Саграђен је у првој половини XX
века као санаторијум. После Другог светског
рата предат је Планинарском савезу Ниша.
Осим планинара, често су га користили војска и
ловци. У дужем периоду био је изнајмљен Тек-
стилној индустрији Нитекс, а од 2005. Мото-
крос клубу Катапулт (в.). Тада је испред згра-
де направљен полигон за такмичења у мото-
Планинарски дом на Плочи.

кросу, која су привлачила хиљаде посматрача.
Дом има шест спаваоница са око четрдесет ле-
жајева, велико предсобље за дневни боравак и
покривену терасу. У дворишту је кухиња са две
просторије. Нема електричне енергије, а вода
се користи са бунара. (З. М.)
Ски кућа Ниш. Налази се у Туристичко-
рекреативном центру Бојанине воде на Сувој
планини, 25 км од центра Ниша, на надморској
висини од 810 м. Лоцирана је поред полазишта
главног ски-лифта за ски-стазу Соколов камен,
на почетку пута Бојанине воде – Плоча. Наста-
ла је реконструкцијом старог објекта намење-
ног за амбуланту, раднике и спремиште матери-
јала. Донацијама и добровољним радом члано-
ва Скијашког клуба Ниш (в.), у чијем је вла-
сништву, претворена је у савремен објекат на-
мењен деци и младим спортистима. Има 22 ле-
жаја, простор за амбуланту, опремљену кухи-
њу, савремене интерне и екстерне санитарне
чворове са туш-кабинама и велику Орлову
чесму са каптираном изворском водом, сагра-
ђену у знак захвалности свим добрим људима
који су властитим прилогом помогли уређење
Бојаниних вода. (З. М.)
Ски кућа Ниш.
Студенац. Саградио га је 2000. године
Звонко Миладиновић на Бојаниним водама (Су-
ва планина, 25 км од центра Ниша), на надмор-
ској висини од 864 м. Дом носи име по оближ-
њим селима Горња и Доња Студена, одакле се
Ниш снабдева великим количинама питке пла-
нинске воде. У приземљу објекта налази се
ресторан са кухињом и два полуапартмана. На
следећа три спрата и у поткровљу, са етажним
санитарним чворовима, налазе се вишекреветне
собе са око 60 лежајева. Дом је снабдевен
електричном енергијом и инсталацијама са
изворском водом и представља главни полазни
пункт за успоне на врхове Суве планине – Мо-
сор, Соколов камен и Трем. (З. М.)
- 315 -
П
Дом планинара Студенац.
ПЛАНИНАРСКИ САВЕЗ ГРАДА НИША.
Основан 1951. као Градски одбор планинара
Ниша, који је повезао активности неколико та-
дашњих планинарских друштава.
Прво Друштво планинара Ниша основано
је 21. јануара 1910. године, а председник му је
био директор Гимназије Михајло Бобић. Две
године касније Друштво се гаси, али се, у изво-
рима из 1927. године, наводи да је активност
планинара спровођена у оквиру организације
скаута.
Прво планинарско-туристичко друштво –
Морава основано је 7. августа 1930. Председ-
ник му је био Александар Митић, пуковник у
пензији. Ово друштво је 1936. променило назив
у Планинарско друштво Сува планина, а 1938.
добило назив Планинарско друштво Ниш.
По завршетку Другог светског рата, на
подстицај Планинарског савеза Србије (1947), у
Нишу је основан Иницијативни одбор за осни-
вање планинарске организације (1948). Маја
1949. одржана је Оснивачка скупштина Плани-
нарског друштва Ниш, чији је председник био
Сретен Станковић.
Септембра 1949. из Планинарског друштва
Ниш издвојило се ПД Грађевинар (при Технич-
кој школи), а октобра и ПД Железничар (при
Железници). Преостали чланови ПД Ниш осно-
вали су у новембру 1949. ПД Сува планина.
Убрзо је основано и Школско гимназијско пла-
нинарско друштво Каменички вис (1950), а за-
тим је уследило оснивање Градског одбора
планинара Ниша (1951).
У наредним деценијама у Нишу су делова-
ла 23 планинарска друштва, углавном у школа-
ма и на готово свим факултетима: Медицинар
(Медицински факултет), Шара (студенти еко-
номије), Бранко Бјеговић (студенти права),
Студент (студенти машинства), Грађевинац
(студенти грађевинарства), Филозоф (студенти
Филозофског факултета) и Ергономац (студен-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ти заштите на раду). Нека друштва деловала су
при фабрикама и дугим предузећима: Мосто-
вац (МИН), Поштар (ПТТ), Младост (ЕИ), Ко-
либри (ЦДМ) и др.
У 2014. чланови Планинарског савеза Гра-
да Ниша су планинарска друштва и клубови:
Сува планина (в.), Железничар (в.), Калафат
(в.), ПАЕК (в.), Јелашничка клисура (в.), Челин
камен (в.), а отворена је и процедура пријема
Мосора (в.). (З. М.)
ПЛАНИНАРСКО-СМУЧАРСКИ САВЕЗ
ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ. Основан је 1965.
са седиштем у Нишу. Основни циљ му је еду-
кација деце и школске омладине за било који
вид планинарских или пењачких активности.
Покровитељ је многих такмичења у дечјем ори-
јентационом кретању у природи и дечјем
спортском пењању. Саградио је малу вештачку
стену у Основној школи Цар Константин у
Нишу, на којој се одржавају школска такмиче-
ња. (З. М.)
ПЛЕС У НИШУ (историјат). Плес пред-
ставља игру покрета и звука. Игра се састоји у
ритму, живахности, младалачком заносу. Плес је
ритмом сређени и обликовани след покрета и
кретања, сва гибања, свечани ход, сложене рит-
мичке секвенце корака, скокова и поскока. О
плесу као игри не треба посебно говорити буду-
ћи да је у нашем језику појам играња изједначен
са појмом плесања. Плес спада у просторно-вре-
менску, „приказивачку“ уметност. Испољава се
у уметности, спорту и рекреацији. Дели се на
народни плес, спортски плес, уметнички плес,
рекреативни плес и пантомиму.
НАРОДНЕ ИГРЕ – ФОЛКЛОР. Народне игре,
као традиционално плесно благо сеоских кул-
тура, најбоље су очувале етничке особине и
карактеристике својих нација. Сељаштво, које
је живело изоловано, најдуже је сачувало срж
древне, материјалне и духовне културе. С обзи-
ром на услове живота и етничке специфичности
створена је аутентична, аутохтона народна у-
метност, једном речју названа фолклор. Народ-
не игре, као творевине колективног стваралаш-
тва, стално су обогаћиване и мењане индивиду-
алним доприносима анонимних народних
уметника.
По суштини и намени народне игре могу
бити обредне и световне. Обредне игре изводи-
ле су се у склопу различитих обреда, у општем
интересу или поводом различитих догађаја у
животу личности. Световне игре игране су као
позиви на игру, завршне игре, ведре игре, ху-
- 316 -
мористичке игре, мимичке игре, сетне и тужне
игре и др.
Наше народне игре карактеришу различити
облици у простору, начини међусобног држања
играча и начини на који су те игре с колена на
колено преносиле осећања и расположења наро-
да. Различити су поводи и места за играње. Ко-
ло, као друштвена појава, било је и остало спе-
цифична врста јавног мњења у нашем народу.
Народна песма и игра била је део свакод-
невног живота у Нишу. Још је Милићевић (1884)
записао да нишке песме не траже јунаке ни у
дубокој прошлости, нити у далекој туђини;
њима је доста какав виђен и отресит момак, или
каква лепа девојка, па да се излију, да срце за-
несу... Сремац „слика“ стари Ниш поред варо-
шких прича и кроз песму и игру: „Све ударило
у свирке и даворије у ћеманете, зурле и бубње-
ве, а чочеци у бесну игру. Циче ситна ћеманета,
пиште зурле, а глас им се разлеже чак до Вини-
ка, тресе се кућа и сокак од бубњева, звече да-
хирета, подзвецкују чампаре на рукама чоче-
ка...“ (Градина, 7–8). То је време игре и песме.
На први поглед, чини се да организоване забаве
нема и да је забава у старом Нишу везана само
за народну игру и песму.
По ослобођењу од Турака, Ниш је веома
брзо постао права варош и економски, духовни
и едукативни центар југа Србије. То се огледа и
у играчком – плесном стваралаштву. На прве
податке о Нишевљанки наилазимо у књизи Че-
домиља Мијатовића Србија и Срби, штампане
на енглеском језику 1908. у Лондону, где је он
као политичар, амбасадор, књижевник, истори-
чар и академик живео од 1904. Књига је посе-
бно интересантна за град Ниш јер се у њој на-
лазе три фотографије Ниша које је лично сни-
мио краљ Милан Обреновић. Чедомиљ Мијато-
вић је 1889. путовао са енглеским новинарима
по Србији и, између осталог, Енглезима је
представљено и наше фолклорно стваралаштво.
Тако је он успео да енглеским читаоцима при-
ближи не само наше обичаје и књижевност, ко-
ја је изазвала одушевљење у Европи, већ и на-
ше народне игре.
У књизи Србија – опис земље, народа и
државе професора В. Карића дата је анализа
српских народних игара и песама. Између оста-
лог, за Нишевљанку он каже: „У погдекојим
мелодијама за игре находе се и примитивни
облици данашњих, уметних, Јевропских игара.
На прилику, у нишевљанци се находи први део,
за тим додатак (трио), и на послетку, понавља-
ње првога дела. То се као што рекосмо находи
и у мелодија модерних Јевропских игара.“ (Ка-
рић, 1887)

Нотни запис Нишевљанке.
Нишевљанка. Кад је тачно Нишевљанка
настала, немогуће је одредити. Оно што се са
сигурношћу може рећи јесте да је она била јед-
но од основних обележја нишког варошког жи-
вота. Са изванредном мелодијом, грациоз-
ношћу и лепотом била је препознатљива и вео-
ма радо играна. Из тог разлога је и била про-
ширена на играње најпре на селу, а касније и у
осталим већим варошима тадашње Србије.
Играчки образац Нишевљанке: Два уводна
такта се не играју. Први део: два корака на
десно са привлачењем, два корака на лево са
привлачењем, четири корака на десно са при-
влачењем, два корака на лево са привлачењем,
два корака на десно са привлачењем, четири
корака на лево са привлачењем. Целина се по-
нови два пута. Игра се спорије са малим боч-
ним померањем. Други део: Играчи су окрену-
ти у правцу кретања. Два корака косо десно
напред, први са привлачењем и птт, други са
запињањем без птт; Два корака косо лево
напред, први са привлачењем и птт, други са
запињањем без птт. Корак са запињањем: на 1:
дужи корак десном, косо десно напред; на 2:
корак левом запињући предњим делом стопала
на растојању половине стопала од десног. Дру-
ги део се игра све док траје други део мелодије.
Савез аматера у култури Ниша. Форми-
ран шездесетих година XX века са циљем да
окупља и обједињује рад свих аматерских
удружења са територије Ниша која се баве раз-
личитим уметничким стваралаштвом. Култур-
но-уметничка друштва (в. Плес у Нишу) била
су, такође, колективни чланови Савеза.
- 317 -
П
Скупштину Савеза чинили су представници
Удружења и КУД-ова, а управна тела Савеза
бирана су из редова Скупштине. Уметнички са-
вет Савеза чинили су стручни сарадници из раз-
личитих сфера стваралаштва (књижевност, ли-
ковна уметност, позориште, фотографија, хорско
певање, балет, фолклор, музика и др.). Својим
расположивим ресурсима ово тело помагало је
удружењима у избору активности. По реализа-
цији програма, Председништво Савеза сагледа-
вало је КУД-ове и удружења, те је и финансиј-
ски подржавало како рад и функционисање, тако
и значајније програме који то завређују својим
квалитетом. Овако организовано аматерско
стваралаштво показало се јако ефикасним.
Савез аматера у култури Ниша функциони-
сао је све до 1989, када се програмском одлуком
припаја Културно-просветној заједници (КПЗ)
Ниш. Од тог периода приметно се мења и начин
рада самих удружења и КУД-ова – припајањем
Савеза аматера КПЗ у својој организацији није
пренео ингеренције према аматерским удруже-
њима, која су препуштена самоорганизовању, па
долази до њиховог гашења.
Такође по одлуци градске Скупштине, го-
дине 2000. обједињује се рад КПЗ-а, Издавачког
предузећа Градина и Дома младих, па се форми-
ра Нишки културни центар (НКЦ). Ова градска
установа у својој организацији има предвиђен
рад са аматерским удружењима кроз сектор по-
себних програма. Аматерска удружења предају
своје програме активности, а онда, према могућ-
ностима фонда сектора, НКЦ помаже реализаци-
ји истих (односи се на путовања ансамбала у
земљи и иностранству). КУД-ови и аматерска
удружења свој рад заснивају на ентузијазму сво-
јих чланова, а за основно функционисање и
постојање као таквих ослањају се на чланарину
својих чланова и средства која се одобре на
основу поднетих и прихваћених пројеката ло-
калних и републичких управних органа.
Културно-уметничка друштва. Места на
којима се окупљала светина како би испољила
и неговала културни дух своје генерације сва-
како су културно-уметничка друштва. Са њи-
ховим оснивањем почело се још крајем XIX
века. Циљ им је био најпре да окупљају омла-
дину зарад личне забаве, а у новије време да
негују традицију и сачувају од заборава то вре-
ме и народне обичаје из тог времена.
У оквиру секција народних игара негују се
посебно: изворне народне игре, обрађене на-
родне игре (формално и суштински) и стилизо-
ване народне игре. Играчима наведених облика,
за конкретан наступ, неопходна је одговарајућа
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
народна ношња или костими, као и музичка
пратња.
Постоје професионална и аматерска кул-
турно-уметничка друштва. Професионални
ансамбли су Коло из Београда и Венац из
Приштине – Грачанице.
Културно уметничка друштва која су у
Нишу и околини радила у послератном периоду
била су: КУДЖ Станко Пауновић (Ниш); КУД
Абрашевић (Ниш); КУД Оро (Ниш); КУД Тео-
дора – ДИН (Ниш); КУД Младост (Ниш); ЦИА
Бранко (Ниш); КУД Алекса (Брзи Брод); КУД
Света Ивановић (Хум); КУД Никола Тесла
(Нишка Бања); КУД МИН (Ниш); КУД Грађе-
винар (Ниш); КУД Нишка Бања (Нишка Бања);
ИГ Медијана (Ниш); ИГ Ковиље (Вукманово);
КУД Прва Кутина (Прва Кутина, 1984–1989);
КУД ЕИ (Ниш, 1979–1981); КУД Горња Топо-
ница (Горња Топоница); КУД Ђука Динић
(Ниш); КУД Ратко Павловић (Ниш); КУД Иво
Лола Рибар (Ниш); КУД Ром (Ниш); КУД Ђуро
Салај (Ниш); КУД Ратко Јовић (Ниш); КУД
Анђели (Јелашница).
Абрашевић, Културно-уметничко друш-
тво. Формирано 1905. на иницијативу радничке
омладине Ниша. Као такво, друштво је функ-
ционисало до 1995. У дугогодишњем раду, кроз
своје активности, изнедрило је велики број поз-
натих Нишлија, како у сфери уметности, тако и
у друштвено-политичком животу и привреди.
Секције Абрашевића биле су: фолклорна –
играчка (у више група); музичка (са вокалним
солистима); драмска; рецитаторска; песничка
на дијалекту („кафтаринке“). Друштво је доби-
ло велики број државних признања за рад у
културном стваралаштву,
као и признања установа
културе за квалитетан рад
у васпитању и едукацији
омладине у свим сферама
уметничког стваралаштва.
Знаменити чланови и ду-
гогодишњи руководиоци
секција друштва били су,
између осталих, и Слободан Јовановић Фаца,
Драган и Живка Спасић, Александар Стефано-
вић, Неша Поштар, Златко Херман.
Године 1995. друштво остаје без простори-
ја иза Дома војске и престаје са радом. На ини-
цијативу бивших чланова друштва, уз помоћ
НКЦ-а, КУД Абрашевић се поново региструје
8. маја 2014. Обновљене активности друштва
остварују се кроз следеће секције: дечија фол-
клорна група, припремна фолклорна група,
први концертни ансамбл, фолклорна група ве-
терана, изворна група Медиана, народни орке-
- 318 -
КУД Абрашевић у Пернику, Бугарска, 2014.
Извор: abrasevicnis.wix.com
стар (са певачком групом и вокалним солисти-
ма). Руководиоци друштва јесу: Виолета Јовић,
председник УО; Срђан Савић, председник
Скупштине друштва; Зоран Потић, уметнички
директор; Бобан Игњатовић, фолклорни коре-
петитор; Милан Никодијевић, шеф народног
оркестра.
Алекса (Брзи Брод), Културно-уметничко
друштво. У оквиру Културно-спортског центра
Брзи Брод 1995. формиран је, жељом мештана
Месне заједнице Брзи Брод, КУД Алекса. О-
купља углавном школску омладину у рад фол-
клорне, музичке, литерарне и секције народне
радиности. Добитник је више домаћих и међу-
народних признања за приказани квалитет у
фолклорном играчко-музичком стваралаштву.
КУД Алекса је оснивач и организатор фестива-
ла Србија игра и пева у Нишу. Учесник је у о-
барању Гинисовог рекорда за највеће коло на
свету у Софији (НР Бугарска) 2007. године, где
је у десетоминутном игрању у колу учествова-
ло 11.700 играча. Оснивач и почасни председ-
ник друштва је Живојин Динић, а дугогодишњи
председник била је Радмила Маринковић. У-
метнички руководиоци Друштва били су Зоран
Потић, Бобан Игњатовић, Родољуб Јанковић,
Марко Василијић.
Бранко, Црквено-иг-
рачки ансамбл. При Са-
борном храму у Нишу,
благословом Његовог пре-
освештенства Епископа
нишког Господина Ирине-
ја, 20. јуна 2004. почео је
са радом Црквено-играчки
ансамбл Бранко. Уз благо-
слов актуелног Епископа
нишког Господина Јована,

данас у оквиру ансамбла раде фолклорна секци-
ја, народни оркестар, певачка група и рекреа-
тивна фолклорна група. Вишегодишњи су уче-
сници дечијег фестивала Радост Европе.
Ансамбл је добитник Бронзане плакете Савеза
аматера Србије и повеље Фондације Стеван
Сремац из Сенте. Организатори и руководиоци
секција ансамбла јесу Љубодраг Вукић, шеф
народног оркестра, Ивана Крстић и Вукица Јо-
вановић, дугогодишњи играчи, и Миљко Пет-
ровић, оснивач и уметнички руководилац.
Грађевинар, Културно-уметничко друш-
тво. Основано је 1973. на иницијативу синди-
ката радника Грађевинског предузећа Грађеви-
нар из Ниша, и радило до 1986. Неговало је
фолклорно, музичко, литерарно, драмско и ли-
ковно стваралаштво. Друштво је учествовало и
освојило прво место на смотри културе грађе-
винских радника тадашње СФРЈ. Више пута је
учествовало на сусретима другарства радника
Србије. Најзначајнији чланови друштва јесу Ра-
де Вучковић Нишки у музичком стваралаштву,
Дејан Станковић и Родољуб Јанковић у фол-
клорном. Организатор рада друштва од оснива-
ња био је Мирослав Љубисављевић Џипси.
Ковиље (Вукманово), Изворна група. По-
чела да ради 1975. у Вукманову. Искључиви
задатак овог друштва јесте очување изворне
игре и песме, као и кости-
ма околине Ниша. Група
је добила многобројне на-
граде за свој рад у Гучи,
Ваљеву, Вршцу, као и за
снимљени телевизијски
серијал о народним обича-
јима околине Ниша. Фи-
налисти су емисије на на-
ционалној телевизији за
очување културне баштине Шљивик. Група ра-
ди под именом КУД Ковиље Вукманово од
2012. Највећи прегаоци у неговању културне
баштине нишког краја јесу: Драгиша Тодоро-
вић Драган, Радмила Тодоровић, Божидар Ма-
ријановић и Христина Маријановић.
Константин, Културно-уметничко дру-
штво железничара. Основано 1892, најпре као
певачка дружина Железничке радионице Ниш,
да би наредне године прерасло у играчко-
певачку дружину Константин. То је најстарије
удружење оваквог типа у Нишу. Непосредно
пред Други светски рат у оквиру Удружења
формиран је градски дувачки лимени оркестар.
Године 1947. мења име у КУДЖ Станко Пау-
новић Ниш. Под овим именом Друштво функ-
- 319 -
П
КУДЖ Константин, 2012.
Извор: ФБ страна КУДЖ Константин.
ционише до 2013, када поново враћа старо име
– КУДЖ Константин.
У оквиру КУДЖ Константин раде следеће
секције: фолклорна – играчка, музичка, драм-
ска, литерарна и велики тамбурашки оркестар.
Све секције су оствариле запажене резултате на
смотрама и фестивалима у својој области ства-
ралаштва и представљају значајне културне
прегаоце града. Многи чланови секција касније
су се остварили у професионалном културном
животу: Драган Јовић, вокални солиста, Радми-
ла Савићевић, глумица, Богосав Јовановић, му-
зичар, професор виолине, Биљана Јевтић, во-
кална солисткиња, и многи други. Значајнија
имена у развоју фолклора – играчке секције
била су: Мирослав Вељковић Каначе, Алексан-
дар Стефановић – Чика Аца, Борислав Стошић
Ћира; Душан Николић, Маријана Јанчић Нико-
лић и други.
МИН, Културно-уметничко друштво.
Формирано 1980. Покретачи су биле друштве-
но-политичке структуре СОУР-а Машинске
индустрије Ниш. На почетку је окупљало рад-
нике талентоване за поједине врсте стваралаш-
тва, да би после две године рада постало кул-
турно-уметничко друштво отвореног типа и
отпочело рад на развоју више врста уметничког
стваралаштва. Друштво је имало фолклорну
секцију у три групе и музичку секцију са пе-
вачком групом, народним оркестром и вокал-
ним солистима. Фолклорну секцију водио је
Зоран Потић, а музичку Добривоје Младено-
вић. Поред ових, функционисала је и драмска
секција под руководством Ивана Благојевића.
Литерарну секцију водила је Милијана Стани-
сављевић. Фото-кино-видео клуб уређивао
Иван Хаџи-Здравковић. Ликовну секцију водио
је Стево Јарамаз. Свака од секција окупљала је
велики број ентузијаста који су у својим сфе-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
рама стваралаштва били веома успешни и поз-
нати у земљи и иностранству. КУД је био пре-
познатљив по квалитету, те је завредео велики
број награда и признања у свим сегментима
аматерског стваралаштва. Друштво је радило
до 2004, када је на Скупштини КУД-а одлучено
да због материјалне ситуације друштво пређе у
„стање мировања“, у коме је и данас.
Медијана, Изворна група. Формирана
1968. са циљем да очува изворну игру и песму
заплањског краја. Учествовала је на светској
фолклоријади у Будимпешти, на којој је свр-
стана у најбољих десет на свету. Много пута
награђивана националним одличјима за очува-
ње изворног народног стваралаштва. Оснивачи
и руководиоци ове изворне групе јесу Душан
Манојловић и Слободан Димитријевић Гале.
Изворна група Медијана, 2014.
Извор: ФБ страна Изворне групе Медијана.
Младост, Културно-уметничко друш-
тво. Основано 1981. Активности се одвијају у
оквиру фолклорне, музичке, певачке и ликовно-
књижевне секције, креативног клуба, спортске
секције и секције за чување и заштиту ситних
животиња. Дугогодишњи председник друштва
је Љиљана Богдановић, а уметнички руководи-
лац ансамбла је Златко Херман.
КУД Младост.
Извор: ФБ страна КУД Младост.
Никола Тесла (Нишка Бања), Културно-
уметничко друштво. Формирано 2004. као
удружење групе грађана насеља Никола Тесла
у Нишу. Фолклорна и музичка секција окупља
више узрасних категорија. За свој рад Друштво
- 320 -
КУД Никола Тесла.
Извор: ФБ страна КУД Никола Тесла.
је добило више значајних признања у земљи и
иностранству. Један од оснивача и садашњи
председник друштва јесте Драгана Николић, а
уметнички руководилац фолклорне секције је
Миодраг Пејчић Пеја.
Нишка Бања, Културно-уметничко дру-
штво. Основано 1983. при Месној канцеларији
Нишка Бања. Рад друштва заснивао се на фол-
клорној и музичкој секцији. Друштво је оства-
рило сарадњу са сродним организацијама из
земље и иностранства. Оснивач и дугогодишњи
председник КУД-а био је Милосав Живковић
Лола. Највећи траг у фолклорној секцији оста-
вио је Озрен Илић Жоли. Престало је са радом
2003.
ОРО, Академско културно-уметничко
друштво. Фолклорни ансамбл ОРО основан је
4. априла 1959. Први председник био је Живота
Аврамовић (касније памћен као Жика Бабица),
први уметнички руково-
дилац Живојин Лешевић
Лешко, а први руководи-
лац оркестра Ештреф Кур-
тић, дипломирани машин-
ски инжењер који је спа-
дао у пет најбољих вио-
линиста СФРЈ. Рад друш-
тва обележили су Живо-
јин Исаковић Чокалија, Драгољуб Обрадовић
Чоче (играч и кореограф) (в.), Мирослав Ђур-
ђановић (дугогодишњи председник друштва,
професор на Машинском факултету). Прво
окупљање друштва било је у пролеће 1959. у
дворишту Економске школе (данас Гимназија
9. мај).
Оснивање ансамбла следило је идеју о му-
зичко-играчком саставу као репрезенту града
Ниша. Помоћи и разумевања било је мало, али,
ипак, ентузијазам је превладао. Из 1959. године
остали су у памћењу наступи у Алексинцу, За-

КУД ОРО, 1959.
Извор: skc-nis.com
јечару, Белој Паланци, Пироту, на граничном
прелазу Градина између Југославије и НР Бу-
гарске. Активности ансамбла везане су углав-
ном за регион југоисточне Србије, чији је
управни и привредни центар управо град Ниш,
са изузетком кратке турнеје по северној Војво-
дини у лето 1959. Ансамбл негује игре свих
етнокореолошких подручја, а кореографије су
постављали на сцену знаменити кореографи:
Драгомир Вуковић Кљаца, Десанка Ђорђевић,
Добривоје Путник, Живојин Лешевић, Драго-
љуб Обрадовић Чоче. Рад ансамбла у новије
време обележили су Драгослав Вучковић
(уметнички руководилац), Саша Стефановић
(уметнички руководилац), Бобан Филиповић
(инструктор), Славољуб Узуновић (инструк-
тор), Бобан Стефановић (шеф оркестра), Дејан
Динић (играч), Маја Живановић (играчица),
Данило Петровић (гардеробер), Милена Панчић
(гардеробер).
КУД ОРО, 1980 – Драгомир Вуковић Кљаца
и Саша Стефановић.
Извор: skc-nis.com
- 321 -
П
У првој половини 1980. Академско кул-
турно уметничко друштво сели се у нове про-
сторије у згради Универзитета – Бановини, тако
да ансамбл, народни оркестар, певачи и гарде-
роба трајно решавају просторне проблеме.
Ансамбл је гостовао на свим меридијани-
ма, од Северне и Јужне Америке (САД, Канада,
Бразил) преко целе Европе до Филипина.
Презентацији нашег богатог фолклора и у
прекоокеанским земљама у великој мери
допринело је гостовање ансамбла Оро 1997. на
међународном фолклорном фестивалу у Брази-
лу, држава Мато Гросо. О успешној турнеји,
довољно говори и чињеница да су чланови
ансамбла, верно дочаравши атмосферу тради-
ционалних српских обичаја, успели да фасци-
нирају експерте и дирну најхладније гледаоце.
Није нескромно рећи да је, у поређењу са фол-
клорним групама из различитих крајева света –
Русије, Бразила, Аргентине, Шпаније, Канаде –
ансамбл Оро без сумње доказао своју супери-
орност.
Између чланова ансамбла склопљено је пе-
десет бракова.
КУД ОРО на Међународном фестивалу фолклора,
Мато Гросо, Бразил, 1997.
Извор: skc-nis.com
Света Ивановић (Хум), Културно-умет-
ничко друштво. Личности које су обележиле
рад фолклора и музике у
овом нишком селу јесу:
Витомир Стаменковић Ле-
ви, оснивач и дугогодиш-
њи уметнички руководи-
лац друштва, Миодраг
Спасић Френки, Маријан
Здравковић Маки.
Теодора, Културно-уметничко друштво.
Културно-уметничко друштво радника Дуван-
ске индустрије Ниш основано је 1947, а регис-
тровано као КУД ДИН – Ниш 1964. године. За-
датак друштва јесте сакупљање, чување и него-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
КУД Теодора.
Извор: Јужне вести
вање обичаја српског народа, али и осталих на-
рода који живе у Србији. Традиција се промо-
више кроз специфичне форме народне песме и
игре. На репертоару друштва налази се триде-
сетак кореографија из етнокореолошких подру-
чја на којима живи српски народ. Аутори коре-
ографија су признати стручњаци на пољу фол-
клорног уметничког рада. Године 2008. друш-
тво добија име Ансамбл Теодора и тренутно
важи за једно од запаженијих друштава јужне
Србије. Поред играчке групе, коју чини преко
шездесет момака и девојака, у склопу друштва
активан је и народни оркестар и певачка група
са вокалним солистима. Културно-уметничком
раду друштва највише су допринели Зоран
Петковић Заре, Александар Поповић, Родољуб
Јанковић, Иван Дикић и други.
Друштво је учествовало на многим европ-
ским и светским фестивалима, где је остварило
запажене успехе и добило заслужена признања
и награде. Гостовало је у Немачкој, Шведској,
Аустрији, Бугарској, Шпанији, Португалији,
Норвешкој, Пољској, Словачкој, Аустралији.
ДРУШТВЕНИ ПЛЕС. Отргнувши се од рели-
гије, слобода духа је временом добила на знача-
ју, а тиме се и плес развијао у више праваца.
Тако је између осталих врста плесова настао и
друштвени плес. Друштвени плес представља
плесове у пару који се плешу у дворанама за
балове уз традиционалну плесну музику.
Основни циљ плесања на баловима била је иде-
ја промовисања гардеробе и лепих манира ре-
несансног доба. Садржи све облике плесова у
пару у којима се партнери додирују у плесном
хвату или плешу раздвојено. Данас првенстве-
но служи за рекреацију. Као почетак друштве-
ног плеса узима се време ренесансе. Ова врста
плеса била је присутна само код посебних сло-
јева друштва. Док су се у плесним облицима и
врстама 17, 18. и 19. века осећања у игри изра-
жавала на префињен начин, грациозно и склад-
но, у плесовима 20. века, нарочито у другој по-
- 322 -
ловини, то није случај. Плес се све више
ритмички и технички поједностављује. Плес 20.
века обилује новим плесним врстама, које су
резултат наслеђа народа или посебних друш-
твених слојева људи. Настају плесови под ути-
цајем филма (Бриљантин, Флешденс), конкрет-
не музике (Ламбада), који се брзо интернацио-
нализују. Неки опстану, неки буду актуелни
пар година па се забораве. Друштвени плесови
се више или мање играју на забавама, органи-
зованим свечаностима, аматерски у клубовима
или професионално на такмичењима. Деле се
на: стандардни, латиноамерички, северноаме-
рички и савремени плес. (Костић и Узуновић,
Друштвени плес, 2009).
Европеизам је у Ниш стигао заједно са
плесним играма које доживљавају готово пла-
нетарну популарност. Људи и дани старог Ни-
ша бележе 1903. године забаву у гостионици
Европа коју су режирали Илија Крстић, Јордан
Миладиновић и Светозар Поповић. Програм је
имао два дела. У првом делу су певали мушки и
мешовити хор, а у другом делу била је игранка.
„Игранка је увек, па и овог пута почела Краље-
вим ором, затим је свирано Бранково коло, па
Полка трамблан, Нишевљанка, Валцер (мете-
ор), Официрско коло, Кадрил, Трговачко коло,
Неда гривне, Ланс, Учитељско коло, Битољка.
После Бураино кола, даме су бирале уз музику
Мазур, па је свирана Професорка, Валцер (Лепа
дева), Србијанка, па поново Ланс, затим Маке-
донка, Брза полка, Радничко коло, Валцер, Са-
рајевка и на крају Устај дико. Сва ова кола и
игре свирао је Војни оркестар. Ко је желео да
буде коловођа, могао је да се пријави код касе.“
(Арсић, 1999)
Закључак је, дакле, да се у Нишу одвијао
жив грађански – балски живот почетком дваде-
сетог века.
СПОРТСКИ ПЛЕС. Модерно доба обилује
великим бројем игара. Неке су наслеђене из
претходног века, неке имају народно порекло,
неке су настале у новије време и попримиле
интернационални карактер. Од плесова које су
се појавили у двадесетом веку неки су се изгу-
били, неки се играју аматерски (на забавама), а
одређени број се инфилтрирао у тзв. спортски
плес. То је доба развоја тзв. окретних игара.
Међутим, да би људи могли да се такмиче било
је неопходно дефинисати шта се може играти, у
ком ритму и темпу. Тако су енглески учитељи
плеса започели стандардизацију тзв. модерних
плесова тога доба. Комбинације покрета и кре-
тања просторно су обликоване у одређене це-
лине и јасно описане. Анализа је обухватила
кретања у простору, ритам, темпо, акценте, ак-
 П

ције телом. Дефинисан је став и држање, као и ПЛОЧЕ, Планинарски дом. В. Планинар-
основа методског поступка за учење тадашњих ски домови у Нишу и околини.
такмичарских плесова. Такмичење у спортском
плесу изводи се у две категорије плесова: ста- ПЛОЧЕ. В. Излетишта у Нишу и околини.
ндардни и латиноамерички. Стандардни су:
Енглески валцер, Бечки валцер, Танго, Слоу- ПОБЕДА, Нишки спорт клуб. Сматра се
фокс, Квикстеп, а латиноамерички: Румба, Сам- најбољим предратним нишким фудбалским
ба, Пасодобл, Ча-ча, Џајв. клубом. Основан 11. јуна
Спортски плес је у Србију донео Добривоје 1923. у Нишу, у кући Ми-
Давидов (Јоцић, 1999), који је са сином, Марсе- лутина Ђулизибарића Ђу-
лом Давидовим, основао Плесни клуб Београд зе у ондашњој Дринчиће-
и прво Удружење наставника спортског и у- вој (данас Јабланичкој)
метничког плеса Србије (УНСУП СРС). На улици. Оснивачи су били
Оснивачкој скупштини 1976. Удружење је инжењери из Ниша Ми-
организовало прво првенство Србије у ста- лутин Ћулизибарић Ђуза
ндардним плесовима. Због своје атрактивности, и Воја Димитријевић. Ме-
бројности чланства и специфичне технике ђу играчима – фудбале-
извођења, спортски плес је нашао своје место у рима највише је било службеника, трговаца,
породици ацикличних спортова у којима се, официра и средњошколаца. Између осталих,
поред осталог, процењује квалитет покрета. познато је да су прву поставу чинили Мика Ни-
Такмичења се организују у оквиру званичних колић Тешман, Љуба Симоновић, Стева Весе-
светских и националних плесних организација линовић, Десимир Смиљковић, Перица Попо-
са јасно утврђеним правилима и критеријумима вић, Миодраг Поповић Чарда, Божа Миловано-
суђења, али уз задржавање уметничког. Тако је вић, Миодраг Булић и др. Клуб је, поред првог,
плес као уметност постао и спорт. У клубовима имао и резервни, тзв. Б тим. Изградио је и своје
друштвеног и спортског плеса негују се и уче фудбалско игралиште (в.) у Чаиру 1926. године.
различите врсте плеса. Посебно се уче и трени-
рају спортски плесови у више различитих кате-
горија и плесних разреда. Циљ ове врсте трени-
рања јесте постизање што бољег места плесног
пара на такмичењима.
Такмичења у спортском плесу одвијају се у
гранској организацији Плесног савеза Србије.
Актуелни председник ове организације је Пре-
драг Стојковић из Београда (ПК Спин), иначе
пореклом Нишлија.
Спортски плес у Нишу јавља се са дола-
ском Давидова, који је одшколовао плесаче,
будуће плесне тренере. Они су формирали
Степ (в.), први нишки плесни клуб. Деведесете
године XX века представљају експанзију плеса
у Нишу. Постојала су четири плесна клуба која
су неговала спортски плес: Степ, Свинг (в.),
Арабеска и Ројал. У то време било је преко две
стотине регистрованих плесних парова, а Ниш
је врло често био домаћин различитих такми-
чења (КВ турнира државних првенстава).
Лит.: Грлић, Д. (1978). Естетика 3. Загреб: Библиотека На-
пријед; Енциклопедија физичке културе. (1977). II том, „Плес“, стр.
44-66. Загреб: Ј Л З.; Хуизинга, Ј. (1970). Хомо Луденс. Загреб:
Матица Хрватска; Шилер, Ф. (1967). О лепом. Београд: Култура;
Арсић, М. Весник бр. 1-2. Стари Ниш, Ниш, 1999; Ђорђевић, Р. Т.:
Из Србије кнеза Милоша, Београд, 1922; Јанковић, Д. и Љ.: Народ-
не игре 1-8, Просвета, Београд, 1964; Карић, В.: Србија, Краљевско-
српска државна штампарија, Београд, 1887; Мијатовић, Ч.: Србија
и Срби, Лондон, 1908; Миленковић, Д.: Градина бр. 7-8. Ниш,
1978; Милићевић, Ђ. М.: Краљевина Србија, Београд, 1884; Јоцић,
Д.: Плесови, Београд, 1999; Костић, Р., и Узуновић, С.: Друштвени
плес, Ниш, 2009. (С. У.) НСК Победа, првак НЛП 1942.

- 323 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Године 1927. НСК Победа основала је и низатор, јер се те године у

своју секцију за хазену (в.). Исте године клуб је Нишу (1. и 2. августа) одр-
гостовао у Пазарџику (Бугарска), где је одигра- жавало Првенство Србије
на утакмица са клубом Христо Ботев. Од 1935. у атлетици. Био је тренер,
управа овог клуба почела је да преузима најбо- технички секретар Нишког
ље играче из других клубова са територије атлетског подсавеза, атлет-
Нишког лоптачког подсавеза (в.) и исте запош- ски судија, организатор и
љава у општинским службама Ниша захваљу- пропагатор атлетског спор-
јући утицајним члановима управе. Сам врхунац та. Јуна 1954. похађао је
у развоју и постигнутим резултатима клуб курс за атлетске инструк-
постиже пред почетак и за време окупације у торе и судије. У звању ме-
Другом светском рату. За Победу је играо и је- ђународног атлетског су- Александар Поповић
дан од најбољих међуратних и ратних нишких дије судио је на ПЕА 1962. и на преко 700
првотимаца Божидар Буда Гојковић (в.). Једно атлетских приредби. (В. Г.)
време на челу клуба био је и Драгутин Драги
Живковић, председник нишке општине у пери-
оду 1936–1939. и 1940–1941. Пред рат НСК
Победа је имала, поред фудбалске и хазене, још
и секције за пливање и гимнастику, као и там-
бурашки збор. После ослобођења у Другом
светском рату одлуком нових власти Победи је
забрањен рад.
Извори: Народне новине Ниш, Камера на оснивању фуд-
балског клуба Победа 1923, 1. април 1972; фотографија чланова
тима Победе из 1942, изјаве Милета Станковића Чекрка и Боривоја
Тикића из Ниша дате аутору за живота, изјава проф. Бранислава
Чичевића дата аутору 19. августа 2014.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар 1928–1995, ФК
Железничар Ниш, Ниш, 1995, стр. 22–24; (Б. Т.) Александар Поповић у финишу трке на 100 м, 1955.

ПОП ЛАЗИЋ (Славиша) СЛАЂАНА. ПОПОВИЋ (Миодраг) БОЈАНА. Руко-

Рукометашица. (Београд, 26. јул 1988 – ). Игра меташица. (рођ. Петровић; Ниш, 20. новембар
на позицији пивота. У сво- 1979 – ). Почела је да игра
јој рукометној каријери рукомет 1990. у Женском
играла је за ОРК Београд, рукометном клубу ДИН
ЖРК Наиса из Ниша (в.), (в.), као једанаестогодиш-
ЖРК Зајечар и РК Бесан- ња девојчица. Већ као ју-
сон (Француска). Као члан ниорка била је ослонац
ЖРК Наиса освојила је првог тима на позицији
првенство (2008) и Куп левог и средњег бека. За
Србије (2008. и 2009). Са ДИН је играла до 1998,
ЖРК Зајечар освојила је постала и чланица држав-
три дупле круне (2010, ног тима, да би потом
2011. и 2012). У репрезен- Слађана Поп Лазић
приступила Будућности из Бојана Поповић
тативној каријери освојила је четврто место на Подгорице, где је провела четири сезоне. За
Европском првенству у Србији 2012. Била је у репрезентацију Југославије наступила је 2001.
саставу репрезентације Србије и на Европском на Светском првенству у Италији и допринела
првенству 2010. у Данској и Норвешкој. освајању бронзане медаље. Од 2002. до 2007.
Извори: http://www.eurohandball.com/ech/women/2012/player/
525140/Pop-Lazic+Sladana; http://en.wikipedia.org/wiki/Slađana_Pop- играла је за Слагелсе из Данске, са којим је
Lazić; http://www.balkan-handball.com/transferi/tandem-pivota-pop-la- освојила три титуле клупског првака Европе
zic-nikolic-odlazi-iz-zajecara/; http://www.zrknaisa.org.rs/ (Д. Мл.) (2004, 2005. и 2007) и једном Куп ЕХФ (2003).
После распада Државне заједнице Србије и
ПОПОВИЋ (Стеван) АЛЕКСАНДАР. Црне Горе 2006. прекинула је репрезентативну
Атлетичар, тренер, спортски радник. (Ниш, 9. каријеру, да би, касније, ипак обукла дрес
јануар 1933 – Ниш, 2014). Члан АК Железничар репрезентације Црне Горе. Од 2007. до 2010.
Ниш (в.). Трчао је на 100 и 200 м, а по потреби и била је чланица Виборга (Данска), са којим је
скакао у даљ. Од 1953. почео да ради као орга- освојила још две титуле шампиона Европе

- 324 -

(2009. и 2010). Шесту титулу најбољег клуба
Старог континента прославила је са подгорич-
ком Будућношћу 2012. Исте године са репре-
зентацијом Црне Горе освојила је сребрну ме-
даљу на Летњим олимпијским играма у Лондо-
ну и опростила се од дреса репрезентације. Бо-
јана Поповић је четири пута проглашавана за
најбољу рукометашицу у Данској, а три пута је
била најбољи стрелац Лиге шампиона. Са два
данска и једним црногорским клубом освојила
је десет титула државног првака и шест нацио-
налних купова. (Е. Ц.)
ПОПОВИЋ (Сретен) ВЛАДИМИР. Од-
бојкаш, одбојкашки тренер, спортски лекар,
професор универзитета. (Лесковац, 28. фебруар
1938 – ). Захваљујући свом професору физич-
ког васпитања одбојку је
почео да игра у ДТВ Пар-
тизан (в.), са којим се
такмичио у Српској лиги
све до одласка за Београд
(1956/57). У Београду је
играо за ОК Медицинар,
који се такмичио у сту-
дентској лиги Београдског
универзитета. У току 1959.
играо је у ОК Наша крила,
који се такмичио у Срп- Владимир Поповић
ској лиги. После фузионисања са клубом ОК
Младост из Земуна (1961) био је одбојкаш ОК
Младост, који се квалификовао у Прву савезну
лигу СФРЈ (1962). После дипломирања, као ле-
кар стажиста био је одбојкаш ОК Каштел из
Сплита, који се такмичио у Хрватској лиги. Као
лекар запослио се у Нишу и играо за клуб ДТВ
Партизан, а касније и за ОК Студент (в.), све
до 1976, када се опростио од активног играња
одбојке.
ЕП за сениоре, Брисел, 1987.
Слева: Дејан Брђовић, Владимир Поповић, Лазар
Гроздановић, селектор и тренер, Жарко Петровић.
- 325 -
П
Био је тренер и доктор мушке и женске
екипе ОК Студент, председник Општинског
одбојкашког одбора Ниша и пет година пред-
седник мушког и женског клуба Студент. По-
четком 1980. ОСЈ га бира за лекара мушке
одбојкашке репрезентације Југославије, где се
налази све до 1992. Као члан стручног штаба
репрезентације СФРЈ учествовао је на турни-
рима, квалификацијама, Европском првенству,
Светском првенству и Универзијади. Покретач
је и активни члан Спортског друштва Медици-
нар Медицинског факултета у Нишу. Учесник
је 28 сусрета медицинских факултета (Медици-
нијаде). Био је професионални лекар ОК Буд-
ванска Ривијера, који је у том периоду освојио
Куп и Првенство Југославије (1998/99). Од
2002. до 2003. био је лекар женске екипе ОК
Студент из Ниша, када је и завршио своје
спортско ангажовање. Од свих друштвених
признања, похвалница, захвалница и плакета
посебно место у његовој биографији заузима
признање нишких новинара Спортска легенда
Ниша.
Извор: Архива др Владимира Поповића (Д. Мл.)
Каиро, Египат. Слева: др Владимир Поповић, Зоран Гајић,
први тренер, Веско Вуковић, други тренер, Мештер,
Јокановић, Мијић, Светозаревић.
ПОПОВИЋ (Миодраг) ДУШАН. Стоно-
тенисер. (Ниш, 16. мај 1950 – ). Члан ОСТК Јо-
сип Колумбо Ниш. Одликовао се нападачком
игром, пре свега форхен-
дом и спиновима. Члан је
ОСТК Јосип Колумбо (в.)
од оснивања клуба 1962,
када је имао дванаест го-
дина, и са прекидом од две
године седамдесетих, када
је био члан СТК Дубочица
Лесковац, остао је у клубу
до краја каријере, а и да-
нас је тренер и председник
клуба. У једном периоду Душан Поповић
био је и председник Стонотениског савеза
Србије. Наступао је успешно као играч екипе у
Лиги уже Србије, Квалитетној лиги Србије,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Другој савезној лиги – исток. Појединачно нај-

већи успех остварио је 1966. на Позивном тур-
ниру Југославије одржаном у Нишу, где је за
улазак у осам најбољих победио Зорана Гајића
из Београда, али је на крају био последњи, осми
у финалној групи. Победио је на Првенству уже
Србије марта 1968. у Врању испред свог клуп-
ског колеге Мирослава Бекавца из Витеза.
Живи у Нишу и ради као професионални
тренер ОСТК Јосип Колумбо. (Р. Ђ.)

ПОПОВИЋ (Милош) ЖИВКО. Настав-

ник физичког васпитања, спортски радник.
(Скопље, 6. децембар 1928
– ). Студент прве генера-
ције и први који је дипло-
мирао на Групи за физич-
ко васпитање и биологију
ВПШ у Нишу (в.). Радио
као наставник физичког
васпитања у ОШ Иван Го-
ран Ковачић у Нишкој Ба-
њи, одакле прелази у Гим-
назију Стеван Сремац у
Нишу. Од 1964. до 1967. Живко Поповић
саветник је за предмете биологија и физичко
васпитање у Секретаријату за просвету СО
Ниш. Од 1967. до 1975. ради као наставник би-
ологије и физичког васпитања у ОШ Ћеле кула Захвалница за организовање ПЕА 1962 (горе), Признање
у Нишу. Преузима га новоформирани СИЗ фи- СОФК Србије за рад на унапређењу и развоју физичке
зичке културе (в.), у коме је стручни сарадник културе 1975 (доле лево) и Признање Општинског
кошаркашког одбора Ниш за изузетан допринос
за физичку културу до пензионисања 1991. кошаркашком спорту, 1971 (доле десно).
Извор: Податке пружио Живко Поповић.
Лит.: Др Бранислав Драгић, др Ратко Станковић, др Звездан
Савић, Пола века Групе за физичко васпитање Више педагошке
школе у Нишу, Ниш, 2005. (Н. Ж.)

ПОПОВИЋ (Саша) ИВАН. Џудиста.

(Ниш, 28 фебруар 1992 – ). Основну школу и
гимназију завршио у Ни-
шу. Студент Факултета
спорта и физичког васпи-
тања у Нишу (в.). Џудоом
Ж. Поповић (први здесна) са ученицима у дворишту Гимна- почео да се бави 2001. у
зије Стеван Сремац. Конструкција кошева направљена је од Џудо клубу Кинезис из
остатака трамвајске пруге, која је 1958. измештена из Ниша. Ниша (в.). У свим узрас-
Атлетски судија на Осмом првенству Евро- ним категоријама постизао
пе у атлетици, одржаном у Београду 1962. Са- одличне резултате, међу
везни кошаркашки судија и делегат, секретар којима се истичу прва
Среског кошаркашког одбора и члан Председ- места на првенствима СЦГ
(2007), централне Србије Иван Поповић
ништва Кошаркашког савеза Србије. Регистро-
вани играч РК Железничар и републички руко- (2007) и Србије (2008). Био је кадетски и јуни-
метни судија. Ученици свих школа у којима је орски репрезентативац (2007–2010) и учесник
предавао активно су учествовали на масовним EYOF-а (Београд, 2007). (С. П.)
манифестацијама у граду и републици (слетови,
кросеви, походи планинара, смучарска такми- ПОПОВИЋ С. МИОДРАГ – МИЛЕ ПОП.
чења, атлетска првенства, гимназијаде). Фудбалер, фудбалски радник. (Ниш, 1909 –

- 326 -
 П

Ниш, 1. април 1974). Основну школу и гимна- Паралелно са свим професионалним анга-
зију завршио је у Нишу, а Правни факултет у жовањем, Поповић остаје у сећању генерација
Београду. Од ране младости почео да се бави ђака као омиљени професор Електротехничке
фудбалом. Један од првих играча у екипи школе Никола Тесла у Нишу.
нишког Синђелића (в.), коме је остао веран ви- За запажене резултате у развоју и промоци-
ше од двадесет година (1923–1944). У граница- ји нишког спорта године 1977. награђен је Ок-
ма својих материјалних могућности, у међурат- тобарском наградом Ослобођење града Ниша.
ном Нишу помагао је развој фудбала, а посебно Извор: казивање супруге Браниславе Глигоријевић и сина
се ангажовао на изградњи фудбалских терена. Драгана Поповића ауторки одреднице (братаници Михаила Попо-
вића) децембра 2014. у Нишу.
Био је фудбалски радник изузетних способно- Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Раднички Ниш 1923–1973,
сти, дугогодишњи члан Управног одбора и Градина, Ниш, 1977; Миладин Илић, Олгица Гатарић, Владислав
технички референт ФК Раднички (в.). Гатарић, Атлетски клуб Железничар Ниш, Ниш, стр. 215. (Н. П.)
Лит.: Ђ. Стаменковић, Фудбалски клуб Раднички Ниш 1923–
1973, Градина, Ниш 1977, стр. 437. (Б. Т.) ПОПОВИЋ, НАТАША. В. Видановић,
Наташа.
ПОПОВИЋ (Александар) МИХАИЛО –
МИШКО ПОП. Атлетичар, атлетски и конди- ПОПОВИЋ, НЕВЕНА. В. Митић, Невена.
циони тренер, професор физичког васпитања.
(Ниш, 7. децембар 1932 – ПОПОВИЋ (Петар) САША. Тренер гим-
Ниш, 17. новембар 1994). настике, професор физичког васпитања. (Ниш,
Један из плејаде спортских 27. мај 1957 – ). Основну и
легенди Ниша. Завршио средњу школу завршио у
ОШ Краљ Александар (да- Нишу. Дипломирао 1985.
нас ОШ Радоје Домано- на Студијској групи за
вић), средњу електроте- физичко васпитање Фило-
хничку и Вишу педагошку зофског факултета у Нишу
школу. Своје школовање (в.). У младости се бавио
наставља на Студијској гимнастиком, а по дипло-
групи за физичко васпи- мирању укључио се у рад
тање Филозофског факул- Михаило Поповић Гимнастичког клуба Ниш
тета у Нишу (в.). Уз основне студије завршава и (в.). Од 1986. ради као
тренерски курс, што ће определити каснији професионални тренер у Саша Поповић
развој његове каријере. Клубу. Задужен је за рад са почетницима и нај-
Свој значајан траг у историји нишког млађим такмичарским категоријама. (Н. Ж.)
спорта Поповић почиње да оставља од најрани-
јих средњошколских дана. Активну атлетичар- ПОТИЋ (Владан) ЗОРАН. Играч, фол-
ску каријеру започиње у Атлетском клубу Же- клорни педагог. (Ниш, 23. септембар 1959 – ).
лезничар из Ниша (в.), а као врстан спортиста и Основну и средњу школу
„специјалиста за трчање“ добија своје место у завршио у Нишу. Одмах
атлетској репрезентацији Југославије. Омиљена по завршетку школовања
дисциплина – 3.000 м стипл-чес. Своју везу са запошљава се у МИН-у, у
Атлетским клубом Железничар Ниш наставља коме ради од 1979. до
и након активног бављења атлетиком, као виши 2011. Фолклором се бави
тренер атлетичара. Био је први атлетски тренер од 1975. као члан фол-
из Ниша који је био позван за тренера атлетске клорне секције КУДЖ
репрезентације Југославије и који је имао звање Станко Пауновић Ниш
савезног атлетског тренера – специјалисте за (в.). Наредне сезоне поста-
трчање. Имао је дара за откривање талентова- је стални члан првог кон-
них атлетичара – такмичара. цертног играчког ансам- Зоран Потић
Јуна 1962. ангажован је за кондиционог бла, да би 1978. у нишком Дому пионира био
тренера Фудбалског клуба Раднички Ниш (в.) и послат на први семинар – Рад са пионирским
на том месту, уз мале прекиде, остаје до краја групама под руководством Слободанке Бобе
свог живота. Као прави стручњак и професио- Ђурић. По завршетку овог семинара поверен
налац, својим систематским радом на физичкој му је рад са пионирским групама у КУД-у, као
припреми играча значајно доприноси успесима и у основним школама у граду са којима КУД
Радничког у ондашњој великој Првој савезној сарађује. У Нишу је 1980. одслушао семинар из
лиги. две фолклорне зоне: Понишавље са предавачем

- 327 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Верославом Ристић и Врањска долина са преда-
вачем Драгославом Девићем, као и семинар
Методика рада са фолклорним ансамблима са
предавачем Олгом Сковран. Године 1982. преу-
зима вођење КУД МИН (в.) као уметнички ру-
ководилац фолклорне секције, да би 1984. био
изабран за техничког секретара КУД-а. У наве-
деном периоду било је пуно активности: поха-
ђање више семинара разних фолклорних зона у
организацији Етнолошког факултета из Београ-
да; припрема и уигравање целовечерњег про-
грама КУД Полет из Минхена; учешће у раду
Савеза аматера у култури Ниша (в.), као и два
мандата на месту члана Председништва Савеза
аматера Србије (1980–1988).
Од 2004. до 2014. активно води фолклорни
и музички ансамбл КУД Алекса Брзи брод (в.),
који је значајно унапређен његовим доласком.
Године 2014. на Оснивачкој скупштини КУД
Абрашевић Ниш (в.) изабран је за уметничког
директора.
Најзначајнија признања: Велики златник за
најбољег младог радника самоуправљача 1982;
најбољи млади нишки кореограф за кореогра-
фију Игре из Понишавља на смотри Аматери
своме граду 1989. у Нишу, Признање НКЦ-а
Ниш за више од 30 година ангажовања и рада у
културно-уметничком аматеризму 2007; Златна
значка КПЗ Србије за несебичан, предан и ду-
готрајан рад и стваралачки допринос у ширењу
културе у Србији и дијаспори 2008; велики број
диплома и захвалница културно-уметничких
друштава и фолклорних фестивала за помоћ у
реализацији програмских садржаја. (С. У.)
ПОТПУКОВНИК ГОРАН ОСТОЈИЋ,
Одред извиђача. Основан 17. новембра 1963.
при ОШ 21. мај под називом ОИ Руди Чајавец.
Основали су га Живота Митић, Младен Вукота
и Драги Јовановић. Први
старешина одреда био је
Живота Митић. На пре-
длог официра војног аеро-
дрома у Нишу, 16. септем-
бра 2000. одред мења на-
зив у данашњи у част пот-
пуковника Горана Остоји-
ћа, начелника штаба 63.
падобранске бригаде, погинулог у рату на Косо-
ву и Метохији 1998. Одред је суорганизатор из-
виђачког меморијала Горан Остојић у Јагодини.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
ПОХОД У БОЖУРЕ. В. СУВА ПЛАНИНА,
Планинарско друштво.
- 328 -
ПОШТАР, Стонотениски клуб. У Нишу
је 1960. практично постојао само један клуб –
СТК Поштар, који су основали радници преду-
зећа ПТТ. Такмичио се у градској стонотени-
ској лиги. Тренирало се у сутерену Главне
поште, на једном столу, увек гужва, без спорт-
ске опреме. Клуб је водио Миодраг Манић,
службеник Поште. Као једини клуб у граду,
Поштар је окупио све тадашње стонотенисере.
Млађи стонотенисери: Миодраг Павловић (в.),
Ранко Ђенић (в.), Бранко Пецарски, Драган Ко-
цић, Миодраг Динић (в.), Перица Стојанчић,
Богдан Перуновић, Михајло Игњатовић и др.
ипак су, уз све проблеме, постали носиоци овог
клуба.
Године 1961. формирана је Среска лига у
две групе – Север и Југ. Победник лиге била је
екипа Поштара у саставу Миодраг Павловић,
Бранко Пецарски и Ранко Ђенић. Старији игра-
чи Поштара били су Миодраг Манић, Миле
Петковић, Миле Богдановић, М. Пинтеровић и
Крзнец.
Незадовољан ситуацијом у Поштару, Ран-
ко Ђенић је код свог наставника Славка Илића
стално иницирао да се оснује нови стонотени-
ски клуб у коме би били сви његови бивши у-
ченици. До реализације ове идеје проћи ће ви-
ше од годину дана. У међувремену, у СТК
Поштар дошли су и остали млади играчи:
Мирко Буразор (в.), Љиљана Спасић (в.), Сло-
венка Нешић. У сезони 1962/63. ови играчи би-
ће носиоци игре у Лиги уже Србије, која се те
сезоне играла по мешовитом систему: три чла-
на мушке и две чланице женске екипе. Екипа у
саставу Ранко Ђенић, Мирко Буразор, Миодраг
Павловић, Љиљана Спасић и Словенка Нешић
била је убедљиво прва у Лиги. Формирањем
Омладинског стонотениског клуба Јосип Ко-
лумбо (в.) сви играчи, осим Павловића, прешли
су у нови клуб. Екипа Поштара наставила је
такмичење у Лиги уже Србије. (Р. Ђ.)
ПРВУЛОВИЋ (Славољуб) НИКОЛА.
Атлетичар, професор физичког васпитања.
(Књажевац, 5. јун 1987 – ). Основну школу и
гимназију завршио у Књажевцу, a Факултет
физичке културе (в.) у Нишу. Члан АК Желез-
ничар Ниш (в.). Пионирски рекорд СРЈ у баца-
њу копља обарао је два пута: у Нишу и Београ-
ду, на Финалу Југословенске пионирске атлет-
ске лиге 5. октобра 2002. Освојио је треће место
на Балканијади за млађе јуниоре у Нишу 2003.
Победник је Олимпијских дана младих Европе
(EYOF) у аустријском граду Швехату 2003. На
сениорском првенству државе 2011. у Крагу-
јевцу освојио је титулу првака. Друго место

Никола Првуловић на државном првенству у Београду, после
обарања рекорда.
освојио је два пута: у Сремској Митровици
2010. и 2013. Био је трећи на државном првен-
ству у Новом Саду 2012. На Купу државе у
Сремској Митровици 2012. био је први, а три
пута други: у Сремској Митровици 2010, у Но-
вом Саду 2011. и у Крагујевцу 2013. (В. Г.)
ПРЕЛЕВИЋ (Васо) БОШКО. Рукометаш,
рукометни судија, професор физичког васпи-
тања. (Ниш, 11. новембар 1935 – Ниш, 18. март
2000). Почео је да тренира велики рукомет
1951. у млађим селекцијама Железничара (в.),
да би четири године касније заиграо за први
тим и допринео освајању другог места у савез-
ној лиги. Огледао се и у малом рукомету, а кас-
није се посветио суђењу. Заједно са млађим
братом Петром (в.) стекао је звање савезног
рукометног судије и судио утакмице највишег
ранга. Као педагог физичке културе васпитавао
је бројне генерације нишких основаца, а био је
и директор Основне школе Родољуб Чолаковић
(сада Мирослав Антић). (Е. Ц.)
ПРЕЛЕВИЋ (Васо) ПЕТАР. Рукометаш,
рукометни судија. (Приштина, 24. новембар
1937 – ). Почео је 1951, са
само четрнаест година, а
већ са шеснаест заиграо је
велики рукомет у првом
тиму Железничара (в.).
Допринео је освајању не-
колико високих пласмана,
а највећи успех је друго
место 1957. Играо је и ма-
ли рукомет, а каријеру је
окончао 1966. Посветио се
суђењу и био делилац Петар Прелевић
правде на прволигашким рукометним утакми-
цама. Био је заменик и вршилац дужности ди-
ректора Спортског центра Чаир (в.). (Е. Ц.)
ПРИБАК (Бранко) НЕМАЊА. Рукоме-
таш. (Београд, 26. март 1984 – ). Пет година је,
као дечак, тренирао кошарку у нишком Јуниору
- 329 -
П
(в.), а 1999. године, са петнаест година, посве-
тио се рукомету. Као члан тадашњег Југопе-
трол Железничара (в.)
наступао је и за све
државне млађе селекције.
За први тим Железничара
играо је од 2003. до 2006.
Међународну играчку ка-
ријеру почео је у слове-
начкој екипи Тримо-
Требње (2006/07), а наста-
вио у скопском Вардару
(2007–2009), са којим је
освојио две титуле шам- Немања Прибак
пиона и два купа Македоније. Проглашен је за
најбољег иностраног рукометаша у македонској
лиги (2009). Бранио је и боје Колубаре из Лаза-
ревца (2009/10), француског Нанта (2010–12),
па се вратио у Вардар. За репрезентацију Срби-
је наступио је 27 пута и био у саставу који је на
Светском првенству у Шведској (2011) освојио
седмо место. Немања Прибак проглашен је за
најбољег спортисту Ниша (в.) у избору Секције
спортских новинара (в.) за 2005. годину. (Е. Ц.)
ПРОКИЋ (Видосав) СИНИША. Рукоме-
таш, рукометни тренер, спортски радник. (Ниш,
4. септембар 1965 – ). По-
чео је у омладинској шко-
ли Железничара (в.), а већ
са седамнаест година био
је кандидат за сениорски
састав. У матичном клубу
играо је на позицији левог
бека све до 1990. Био је
омладински репрезентати-
вац Југославије, а касније
и члан А селекције наше
земље. Преко осамдесет Синиша Прокић
пута наступио је за изабрани тим, који је као
капитен предводио седамнаест пута. Био је
члан репрезентације која је 1990. на Светском
првенству у Чешкој освојила четврто место, а
капитен селекције на Играма добре воље у
САД, када је освојено друго место. Клупску
каријеру наставио је у Црвеној звезди, а потом у
Шпанији (Атлетико Мадрид и Сијудад Реал).
Једну сезону провео је и у дресу немачког Ди-
зелдорфа, да би се потом преселио у Коверсано
(Италија), где је провео три године и освојио
национални куп. Следе четири године у грчком
Дукасу, са којим је освојио четири титуле шам-
пиона и три купа. Наступао је и у ПАОК-у, а
онда се вратио у Железничар да помогне у
повратку на старе стазе успеха. Био је потпред-
седник клуба, а потом и тренер. Са својим Же-
лезничарем освојио је Куп Србије 2014, чиме је
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

изборено учешће у ЕХФ купу (елиминисани у винар, а затим и уредник спортске рубрике (в.).
другом колу). (Е. Ц.) Током петнаестогодишњег новинарског стажа
био је и заменик главног и одговорног уредни-
ПРОЛЕТЕР, Фудбалски клуб. В. РЕАЛ, ка Народних новина. Као велики заљубљеник у
Фудбалски клуб. спорт, посебно фудбал, прешао је у ФК Рад-
нички (в.) на дужност генералног секретара
ПРОЛЕТЕР (Доња Врежина), Фудбалски 1985. и значајно допринео да клуб са Чаира,
клуб. Основан је 1946. и окупио је пионире и само после једне године друголигашког такми-
омладину у Доњој Врежи- чења, поврати статус прволигаша. Затим је
ни, ондашњој периферији кратко време био заменик директора Спортског
града. Од 1946. такмичи центра Чаир (в.). Од 1994. прешао је на профе-
се у фудбалској лиги Сре- сионални рад у Фудбалски савез региона
ског фискултурног савеза источне Србије (в.), где је четрнаест година био
Ниша. Године 1950. осваја генерални секретар. (Д. М.)
прво место и прелази у
виши ранг такмичења – ПРОФЕСИОНАЛНИ БОКС У НИШУ.
Обласну фудбалску лигу. Године 1994. у Нишу су одржана два професи-
У овој лиги већ се такмиче онална бокс-меча. Први меч одржан је 5. апри-
Синђелић (в.), Слога (в.), ла 1994. у организацији Југословенске федера-
12 Фебруар, Јастребац из ције професионалног бокса (ФПБЈУ) и Боксер-
Блаца, Косаница из Куршумлије, Топличанин из ског клуба Раднички (в.). Техничку организаци-
Прокупља, и др. Као добро организован клуб, ју меча реализовао је Слободан Савић (в.), ге-
Пролетер организује пријатељске сусрете са нерални секретар БК Раднички Ниш, уз стручну
прваком лесковачког среза ФК Косанчић, као и помоћ радника Спортског центра Чаир (в.).
са прваком пиротског среза ФК Бари Чифлик. Програм: уводни део, аматерска конкуренција:
Формирањем подсавезне фудбалске лиге клуб Иван Алић (Ниш) – Мирослав Маринковић
постаје члан Међуподсавезне фудбалске лиге (Београд), 2:0 на поене у три рунде; мува кате-
Ниш – Пирот – Лесковац. У овом рангу такми- горија: Драган Живадиновић (Ниш) – Игор
чења остао је до 1978, а касније се такмичио у Матвејчук (Украјина), 0:2 на поене у шест рун-
Општинској лиги. Данас је члан Прве нишке ди; полувелтер: Слободан Павловић (Ниш) –
фудбалске лиге. (Н. Ж.) Владимир Белов (Украјина), 2:0 на поене у
шест рунди; средња: Здравко Костић (Париз) –
Александар Романски (Украјина), 2:0 нокаутом
у осмој рунди; фул контакт, тешка категорија:
Иван Ковачевић (Ниш) – Бранислав Шарић
(Беране), 0:2 на поене у три рунде. Судије на
мечу били су: Рајко Ђајић (Београд), Душан
Рабреновић (Београд) и Светозар Симић (Ниш),
а секунданти: Бошко Станковић (Ниш), Вла-
стимир Станишић (Прокупље), Васил Карата-
шев (Украјина) и Тадија Качар (Нови Сад).
Екипа ФК Пролетер (Доња Врежина), 2012. Други професионални бокс-меч одржан је
Извор: ФБ страна ФК Пролетер. 28. јула 1994. у Хали Чаир у организацији Све-
тозара Симића, власника компаније Сименкс
ПРОТИЋ (Душан) ПРЕДРАГ. Спортски експорт-импорт из Ниша и Боксерског клуба
новинар, спортски радник. Раднички, а у оквиру Југословенске федерације
(Ниш, 16. мај 1946 – Ниш, професионалног бокса. Судије на мечу били су:
17. април 2008). Основно и Р. Ђајић (Београд), Д. Рабреновић (Београд) и
средње образовање и Ви- С. Симић (Ниш). У програму су наступили: му-
шу педагошку школу, Гру- ва: Драган Живадиновић (Ниш) – Пашко Паљај
пу за књижевност, завр- (Подгорица), 2:0 на поене у четири рунде; бан-
шио је у Нишу. Године там: Раде Средојевић – Сергеј Даниченко
1970, када су нишке На- (Украјина), 2:0 на поене у шест рунди; полу-
родне новине почеле да велтер: Слободан Павловић (Ниш) – Ђура Ко-
излазе свакодневно, запо- чиш (Суботица), 2:0 нокаутом; велтер: Андреј
чео је новинарску карије- Кимбу (Заир) – Василиј Новатовски (Украјина),
ру, прво као спортски но- Предраг Протић 2:0 на поене; средња: Здравко Костић (Париз) –

- 330 -

Круз Рамон (Доминиканска република), 2:0 на
поене; тешка: Ратко Драшковић (Никшић) –
Винстон Барнет (Енглеска), 2:0 на поене. (С. С.)
ПУСЕП, НАТАЛИЈА. Тренер ритмичке
гимнастике. (удата Митровић; Омск, Русија, 16.
јун 1973 – ). Са свега пет
година почиње да се бави
ритмичком гимнастиком.
Стартовала је као индиви-
дуална и групна такми-
чарка, а од своје шеснаес-
те године наставља само
са наступима у групним
вежбама. Са четрнаест го-
дина (1987) добија држав-
ну стипендију и постаје
члан репрезентације Руси- Наталија Пусеп
је, а касније и Совјетског Савеза. Те године би-
ла је 25. на Државном првенству Совјетског
Савеза, а као кадеткиња била је друга у Русији.
Била је светски првак у групним вежбама: на
Светском Купу у Бриселу (Белгија) 1990. осво-
јиле су три златне медаље, и у вишебоју и поје-
диначно (биле су прве са вежбом чуњевима, и
друге са вежбом лоптама и вијачама). Те исте
године, на Европском првенству у Стокхолму
(Шведска), са вежбом чуњевима освајају треће
место, а са вежбом лоптама и вијачама освајају
прво место. Наредне године (1991) биле су дру-
ге на Светском шампионату у Атини (Грчка), с
тим што су појединачно освојиле златне меда-
ље за обе вежбе (вежба траком и вежба лоптама
и вијачама). Крајем 1991. добија од Совјетског
Савеза звање Заслужени мајстор спорта, а 1992.
завршава своју каријеру такмичарке. Током
такмичарске каријере радила је и као тренер
демонстратор у Русији, па чак и у Америци у
два наврата (Чикаго и Детроит), са својих
осамнаест, односно деветнаест година. На јед-
ном од својих путовања упознаје садашњег
супруга, иначе Србина, и долази са њим у Бео-
град 1996; удаје се за њега 1999. и остају у
главном граду све до 2007. Те године се селе у
Ниш и одлучују да оснују клуб за ритмичку
гимнастику, што и званично чине 2008. осни-
вањем КРГ Грација (в.).
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, аси-
стент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. (Н. Р.)
ПУТАР, Женски куглашки клуб. Осно-
ван је 15. априла 2003. као удружење грађана, с
циљем обезбеђења услова за развој, омасовље-
ње и унапређење куглашког спорта у Нишу и
јужној Србији. У првој такмичарској сезони,
2003/04, Путар се такмичио у Првој лиги
- 331 -
П
Србије – Центар и након разигравања освојио
друго место. У тој екипи биле су Татјана Попо-
вић Илић, Невена Митић, Слађана Николић,
Лалица Милојковић, Љубица Бајин, Мирјана
Јоветић, Душица Станковић, Наташа Милић и
Миљојка Јовановић. Улазак у Супер лигу
остварен је 2005, па су доведена појачања – не-
кадашње репрезентативке Гордана Маринковић
и Сандра Матешић. Ипак, екипа није успела да
сачува суперлигашки статус. Нови улазак у
елитно такмичење изборен је 2007, када је еки-
пи приступила Јасмина Шољанин. У екипи су
биле и Слађана Милошевић, Невена Ђорђевић
и појачање из Македоније Александра Нико-
ловска. У сезони 2007/08. освојено је седмо
место, а у екипи је била и Данче Гиевска из
Македоније. Екипа је још једну сезону провела
у Супер лиги, да би 2009/10. испала у Прву ли-
гу – Центар. (Е. Ц.)
ПУТАР, Куглашки клуб. Основан је 12.
фебруара 1976. при Предузећу за путеве Ниш.
Највеће заслуге за рад овог клуба имају Милу-
тин Гашевић, Саво Певац и Слободан Митро-
вић, који су и његови оснивачи. Клупска актив-
ност настављена је 1994. фузијом са КК Ниша-
ва у оквиру новоформираног КК Путар-Ниша-
ва. (Е. Ц.)
ПУШНИК, РОЛАНДО. Рукометаш. (Це-
ље, Словенија, 13. децембар 1961 – ). Играо на
позицији голмана. Каријеру је почео у Цељу,
али се афирмисао у Црвенки. Био је члан репре-
зентације СФР Југославије која је освојила
златну медаљу на Летњим олимпијским играма
у Лос Анђелесу 1984. У
Железничар (в.) дошао је у
сезони 1985/86. и напре-
чац постао љубимац нави-
јача. Популарни „Пушка“
био је звезда тима и све
стандарднији у репрезен-
тацији. Учествовао је у
освајању златне медаље на
Светском првенству 1986,
а две године касније и
бронзе на Летњим олим- Роландо Пушник
пијским играма у Сеулу (1988). Наставио је у
Шпанији (Сан Антонио), да би потом са Загре-
бом два пута освајао клупско првенство Евро-
пе. Каријеру је градио и у још неколико клубо-
ва (Превент, Слован, Метковић, Тримо Требње
и др.), да би на Летњим олимпијским играма у
Сиднеју 2000. године, дакле, са 39 година, стао
на гол репрезентације Словеније, која је осво-
јила осмо место. Сада је тренер у Катару. (Е. Ц.)
 Р
РАДЕНКОВИЋ (Драган) ДАНИЦА. Од-
бојкашица. (Ниш, 9. октобар 1992 – ). Играла за
ОК АС (в.) и ОК Студент
Ниш (в.), ОК ТЕНТ (Обре-
новац), ОК Клек–Банат
(Зрењанин), ОК Спартак
(Суботица), као и за тимо-
ве Rebecchi Nordmeccanica
(Пјаћенца, Италија), Schwe-
riner SC (Шверин, Немач-
ка) и Polski Cukier Mus-
zynianka (Мушина, Пољ-
ска). Кадетски и јуниорски
репрезентативац, од 2011. Даница Раденковић
на ширем списку сениорске репрезентације
Србије. Са ОК Спартак освојила друго место у
Купу Србије и плеј-офу. Са тимом Rebecchi
Nordmeccanica освојила „дуплу круну“ – Куп и
шампионат Италије. Са кадетском репрезента-
цијом освојила: друго место на Балканијади
2008 (Грчка); прво место на Балканијади 2009
(БиХ); друго место на Европском првенству
2009 (Холандија); друго место на Светском
првенству 2009 (Тајланд). Са јуниорском ре-
презентацијом осваја: прво место на Балканија-
ди 2010 (Република Српска); друго место на
Европском првенству 2010 (Србија); прво место
на Балканијади 2011 (Србија). Проглашена за
најбољег техничара на Балканском купу 2008,
2009. и 2010, најбољег техничара Европског
првенства 2010, најбољег техничара Светског
првенства 2009. (Д. С.)
РАДЕНКОВИЋ (Радован) ДРАГАН. Ру-
кометаш, рукометни судија, професор физичког
васпитања. (Ниш, 2. април 1955 – ). Дипломи-
рао на Факултету спорта и физичког васпитања
у Нишу (в.). Радио као професор у школама: 12.
фебруар, Душан Тривунац, Специјална школа
14. октобар, ЕТШ Мија Станимировић, Трго-
винска школа. Са ученицама Трговинске школе
освојио друго место на градском такмичењу у
рукомету. Као јуниор играо за млађе селекције
РК Железничар (в.), а касније (1976–1983) за РК
Челик из Житорађе. Године 1976. положио за
рукометног судију и судио до 1999. Од 1999. био
делегат и контролор на рукометним утакмицама.
У Друштву педагога физичке културе (в.) био је
заменик председника, делегат и председник за
средње школе. (Н. Ж.)
- 332 -
РАДИВОЈЕВИЋ (Ратомир) МИОДРАГ.
Рукометаш, рукометни тренер. (Прокупље, 11.
април 1967 – ). Већ са једанаест година регис-
трован је за Железничар (в.). Као средњи бек, а
по потреби и у другој улози, заиграо је за први
тим са седамнаест година (1984) и учествовао у
освајању два купа Југославије (1985. и 1999). У
Железничару је без прекида играо до 1994, а
потом, у три наврата, још три године. Међуна-
родну каријеру почео је у Македонији (Борец,
Велес, 1994/95. прво место, Радовиш 1997/98), а
потом и у Француској (Нанси, 1999–2003) и
Луксембургу (Берхајм, 2003/4), да би се 2005.
вратио у Борец из Велеса. Као играч и тренер
био је члан крушевачког Напретка, да би по-
том тренирао и свој Железничар (2007–2009).
Од 2009. тренер је у Кувајту, а од 2012. у Ката-
ру. (Е. Ц.)
РАДИВОЈЕВИЋ (Вукашин) РАДОВАН.
Фудбалер. (Црвени Брег код Беле Паланке, 9.
септембар 1939 – 29. јун
2004). Основну школу и
гимназију завршио у Но-
вом Саду, а Правни фа-
култет у Нишу. Фудбалску
каријеру почео је у омла-
динској селекцији ФК Ка-
бел (Нови Сад), наставио у
Војводини (Нови Сад), да
би 1960. прешао у ФК
Раднички Ниш (в.), у коме
је стекао пуну афирмаци- Радован Радивојевић
ју. По доласку на Чаир брзо је изборио место
стандардног првотимца и у сезони 1961/62. дао
пуни допринос великом успеху Радничког, пла-
сману у Прву савезну лигу. Године 1971. окон-
чао је богату играчку каријеру и започео прав-
ничку каријеру. Радио је у Уметничкој школи
као секретар, а затим у Скупштини града Ниша,
Центротуристу и, на крају, у Фероксу. У ФК
Раднички, где је као играч провео једанаест го-
дина, увек је био на располагању. У више ман-
дата био је члан Извршног одбора, а једно вре-
ме био је и директор омладинске школе клуба
са Чаира. (Д. М.)
РАДИО НИШ. В. Спортска редакција Ра-
дио Ниша.

РАДИЋ (Богољуб) ЗОРАН. Кошаркаш,
тренер, спортски радник, професор физичког
васпитања. (Пећ, 11. но-
вембар 1950 – ). Играч, за-
тим тренер, па директор
КК Студент Ниш (в.).
Спортски директор ЖКК
Гимназиjалац, члан разних
спортских форума на ло-
калном нивоу, а сада члан
УО Спортског савеза Ни-
ша (в.). На републичком
нивоу члан председниш-
тва и координатор Спорт- Зоран Радић
ских такмичења хендикепираних ученика
Србије (СПОРТХУС) за јужну Србију и коор-
динатор Специјалне олимпијаде Србије. Пред-
седник Спортског клуба за спортисте са смет-
њама у интелектуалном развоју Шампион (в.),
који се такмичи у оквиру Специјалне олимпи-
јаде Србије на републичком и међународном
нивоу. Са СК Шампион осваја: у мушкој ко-
шарци осам државних првенстава; у женској
пет државних првенстава; велики број златних,
сребрних и бронзаних медаља у другим спор-
товима: атлетика, пливање, стони тенис, одбој-
ка и фудбал; треће место на Европским играма
у фудбалу 2008. у Португалији; треће место у
кошарци на Светској специјалној олимпијади
2011. у Грчкој (члан кошаркашке екипе С.
Авдић добио републичку стипендију, као нај-
бољи играч и стрелац); на Републичком такми-
чењу у атлетици у Крагујевцу члан атлетске
екипе у бацању кугле у женској конкуренцији
А. Стојановић освојила бронзану медаљу, за
шта је добила републичку спортску стипендију;
на Европским спортским играма 2014 године у
Белгији женска кошаркашка екипа је освојила
пето место у конкуренцији 26 екипа и освојила
највеће признање у Светској специјалној олим-
пијади, пехар за фер-плеј. Добитник Дипломе и
похвалнице за вишегодишњи рад у председ-
ништву Друштва педагога физичке културе
Ниша (в.) и више диплома и похвалница Специ-
јалне олимпијаде Србије. (Д. С.)
РАДИЋ (Борисав) ОГЊЕН. Џудиста, тре-
нер џудоа, спортски судија. (Чачак, 8. март
1944 – ). Један од пионира џудо спорта у Нишу.
Почео да тренира џудо 1958. у џудо секцији
ДТВ Партизан (в.) Био је непосредни учесник
у оснивању Џудо клуба Ниш (в.). Од 1961. во-
дио је тренинге по секцијама у матичном клубу,
као и у средњим школама у Нишу. Године
1962. полаже испит за републичког судију за
џудо и карате, а 1966. постаје најмлађи савезни
судија у Југославији. Свој допринос у развоју
- 333 -
Р
џудо спорта дао је и као
оснивач џудо клуба у
Врању. Више пута је био
члан председништва Џудо
савеза Југославије и Срби-
је, председник Џудо савеза
Србије у једном мандату,
председник Судијске ко-
мисије Србије у два ман-
дата и дугогодишњи члан
управе Џудо клуба Ниш.
Огњен Радић
Носилац црног појаса VI
дан, који је добио 26. марта 1996. поводом
четрдесет година џудоа у Србији и тридесет
година успешног судијског рада.
Лит.: Драган Спасић, 50 година Џудо клуба Ниш, Џудо клуб
Ниш: Ниш, 2011. (Д. Ж.)
РАДИЧЕВИЋ (Јевросим) ЖАРКО. Спорт-
ски радник. (Прћиловица код Алексинца, 5.
август 1919 – Ниш, 14.
септембар 1984). Основну
школу завршио у Прћило-
вици, а Железничко-инду-
стријску школу у Нишу.
Усавршава се у политич-
ко-партијским школама и
похађа бројне семинаре.
Био је признати друштве-
но-политички радник и
привредник Ниша. У број-
ним нишким предузећима Жарко Радичевић
обављао је низ руководећих функција. Између
осталог, био је директор Железничко-транс-
портног предузећа Ниш и Дуванске индустрије
Ниш у више мандата. Био је потпредседник На-
родног одбора града Ниша од 1952. до 1954,
председник Градског већа при НО Среза Ниш
1955-1957, председник Народног одбора града
Ниша 1957, председник Народног одбора Среза
нишког 1958. и председник СО Ниш у два ман-
дата (1957–1958 и 1967–1969).
Активно се бавио фудбалом у Фудбалском
клубу Железничар из Ниша (в.), али је у исто-
рији нишког спорта остао упамћен као спорт-
ски радник. Био је председник фудбалских клу-
бова Железничар (в.) и Раднички (в.) и председ-
ник Шаховског клуба Железничар (в.) из Ниша.
У неколико мандата био је члан Председниш-
тва СОФК Ниш (в.). За свој рад у нишком спор-
ту добио је Октобарску награду Ослобођење
града Ниша (в.) за животно дело 1978.
Током целокупне професионалне каријере
свесрдно је помагао нишки спорт, и организа-
ционо и финансијски. Поред шаха и фудбала,
помагао је рукомет и тенис у Нишу. Посебно је
остао упамћен као председник ШК Железничар
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
(в.) јер је помогао у изградњи просторија клуба
у Месној заједници Филип Кљајић код нишког
Дома здравља. Током овог периода био је један
од организатора седам међународних велемај-
сторских турнира у Нишу. За време његовог
председниковања Шаховски клуб Железничар
остварио је највећи успех пласманом у Прву
савезну лигу 1979. (А. Б. Ф.)
РАДИЧЕВИЋ (Жарко) ИВАН. Рукоме-
таш. (Ниш, 25. фебруар 1947 – ). Пивот, десно
крило и средњи бек. Већ ово ређање позиција
на којима је играо довољно говори да је реч о
свестраном рукометашу. Био је капитен и прави
ослонац тима. Са тринаест година ушао је у
пионирски састав Железничара (в.), који је
1961. постао првак Србије. Био је члан омла-
динске репрезентације СФР Југославије око
четири године и њен капитен у генерацији
славних играча попут Хорвата, Перића, Кара-
лића, Поповића, Покрајца. За први тим Желез-
ничара заиграо је 1962, дакле, са петнаест го-
дина и већ догодине допринео повратку у Прву
савезну лигу, након чувене квалификационе
утакмице са лесковачком Дубочицом. Активно је
наступао четрнаест година, затим био активан у
ветеранској екипи, да би се 1980. потпуно пову-
као из рукомета и посветио послу и породици.
Дипломирао је на Машинском факултету. Како
сам каже, својим највећим успехом у рукомету
сматра свој допринос одржавању Железничара
на савезном нивоу у дванаестогодишњем перио-
ду од 1963. до 1975, када је Железничар три пута
испадао. Учествовао је у сва четири повратка
свог матичног клуба у елиту. Последњи пут –
1974. године, када је отворена Хала спортова
Чаир (в.) и када је почео дуг период успеха Же-
лезничара од три деценије у низу. (Е. Ц.)
Екипа Железничара сезоне 1965/66, игралиште Омладина.
Слева, стоје: Бошко Прелевић, тренер, Драган Димитријевић,
Сава Ђорђевић, Драгољуб Симовић, Светолик Марковић,
Петар Прелевић, Станиша Стојиљковић, Борис Војдановски;
чуче: Иван Радичевић, Зоран Живковић, Ђорђе Петровић,
Светозар Попић, Пуниша Цимбаљевић.
- 334 -
РАДНИК, Фудбалски клуб. В. РЕАЛ,
Фудбалски клуб.
РАДНИЧКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ. На ини-
цијативу групе ентузијаста Веће савеза синди-
ката Општине Ниш формирало је 1955. Коми-
сију за Радничке спортске игре и те године от-
почело се са реализацијом идеје спорт и рекре-
ација у предузећа и за раднике. Прве године
такмичили су се радници три предузећа: Вул-
кан, Фризерска задруга и Конфекција, у три
спортске дисциплине: бициклизму, фудбалу и
шаху. Већ следеће године укључују се и радни-
ци МИН-а, што је представљало подстрек да се
и остала предузећа и њихови радници укључе у
Радничке спортске игре Ниша.
Имајући у виду да се покрет Радничких
спортских игара ширио по градовима Србије,
Општинско веће синдиката је 1967. покренуло
иницијативу да се Радничке спортске игре
организовано спроводе на целој територији ре-
публике. Састанак је одржан 17. марта 1967. у
Сићеву крај Ниша. Иницијативу Већа синдика-
та Ниша прихватило је седам градова, па 1967.
по први пут отпочиње организовање Радничко-
спортских игара Србије под називом Сусрети
градова Србије. Учесници игара били су: Ча-
чак, Крагујевац, Крушевац, Смедерево, Леско-
вац, Зајечар, Пирот и Ниш. Од 1969. ова мани-
фестација званично прераста у Радничке спорт-
ске игре под називом Сусрети ОУР-а Србије.
По масовности, броју учесника и дисци-
плинама Радничке спортске игре имају изузе-
тан друштвени значај. Подаци да је током
осамдесетих година у Радничким спортским
играма Ниша учествовало и по 1.900 до 2.200
екипа годишње са преко 25.000–28.000 учесни-
ка, a током деведесетих, у време највеће кризе,
500–600 екипа са 5.000–10.000 учесника, говоре
о њиховом значају и масовности. Из наведеног
Са прославе тридесетогодишњице РСИ, 1985.

произилази да су Радничке спортске игре нај-
популарнији вид радничког окупљања и дру-
жења, али и постизања запажених спортских
резултата.
Захваљујући ентузијазму и ангажовању ру-
ководства Градског већа Савеза самосталних
синдиката града, Комисије за РСИ, активиста
по предузећима и установама, као и самих так-
мичара, Радничке спортске игре одржаване су
без прекида и у периоду највеће кризе.
Ангажовање и ентузијазам свих који су
учествовали, a и даље учествују у организова-
њу Радничких спортских игара Ниша, доприне-
ли су да радници-спортисти Ниша постижу ве-
ома успешне резултате, како на регионалном,
тако и на републичком нивоу. Треба напомену-
ти да су Нишлије биле победници првих Рад-
ничких спортских игара Србије 1969. и да су
једанаест пута свеукупни победници, a да су у
периоду 1982–1990, до када су опстале РСИ
Србије, Нишлије биле свеукупни победници
девет година заредом.
Од појединаца који су својим прегалаш-
твом допринели да се ова манифестација одр-
жава у континуитету готово шездесет година
истичу се: Чедомир Вељковић Куцов, Милорад
Цветковић Роца, Милутин Урбанчић (в.), Прво-
слав Анђелковић, Слободан Гушић, Слободан
Живић, Мирослав Љубисављевић, Ђорђе Орлић
(в.), а од колектива и институција у граду, пре
свега, Скупштина Града Ниша, Спортски савез
Ниша (в.), Спортски центар Чаир (в.), СУП и
други.
Комисија за Радничке спортске игре до-
битник је Октобарске награде Ослобођење гра-
да Ниша 1968. и 1983. Поводом тридесет годи-
на постојања и рада СОФК Ниш (в.), Комисија
за РСИ добитник је златне плакете 1991.
Постхумно је одликован и Милорад Цветковић
Роца.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
РАДНИЧКИ, Боксерски клуб. Основан је
7. децембра 1947. као боксерска секција у окви-
ру Спортског друштва Раднички. Први званични
меч новог клуба, прија-
тељског карактера, одржан
је 9. фебруара 1948. у Пи-
роту против БК Пролетер.
Меч је одржан у пет кате-
горија и завршен је резул-
татом 7:3 за Пролетер.
Године 1950. БК Раднички,
као првак Нишког боксер-
ског подсавеза, успева да се квалификује за ула-
зак у Српску лигу. У четворомечу са БК
- 335 -
Р
Мачва Шабац 1952. осваја Куп Србије и, по та-
да важећим пропозицијама, титулу првака НР
Србије. Овај успех поновиће и наредне године.
У новоформираној Македонско-српској лиги
1954. и 1955. БК Раднички убедљиво осваја пр-
во место. Године 1955. поново стиче назив пр-
вака НР Србије и, након разигравања са екипа-
ма БК Јединство Земун и БК Младост Осијек,
улази у Прву савезну боксерску лигу. Екипа
која је Раднички увела у Прву савезну лигу би-
ла је у саставу: Тучев, Вагнер, Јовановић, Д.
Лаловић, Шаровић, Милосављевић, Шего, Ве-
селиновић, Кобал и Стефановић. Тренер је био
Милибор Браца Лозановић (в.).
Од 1956. до 1960. БК Раднички сваке годи-
не осваја друго место у лиги, да би сезоне
1961/62. понео титулу првака Југославије у
боксу. Историјски успех постигли су: мува:
Енвер Мустафић; бантам: Бекташ Саћиповић
(в.); перолака: Божидар Станковић (в.); лака:
Себастијан Харфман; полувелтер: Мирољуб
Лазаревић; велтер: Ивица Павић; полусредња:
Томислав Келава (в.), Љубомир Јанковић; по-
лутешка: Милисав Миливојевић; тешка: Љуби-
сав Стефановић (в.); тренер: Милибор Лозано-
вић. Раднички је тако постао први и, до појаве
ЖФК Машинац (в.) седамдесетих година, једи-
ни екипни првак државе из Ниша.
Екипа Радничког која је боксовала против Младости (Осијек)
и изборила наслов првака Југославије 1961/62. Слева:
Стефановић, Миливојевић, Станковић, Јанковић, Павић,
Лазаревић, Харфман, Станковић, Саћиповић, Мустафић и
тренер Лозановић.
Све до 1983. Раднички је стабилан прво-
лигаш, без кога се није могла замислити ниједна
такмичарска сезона у савезној боксерској лиги.
Након 27 година непрекидног прволигашког
стажа, због девалвације боксерског спорта у Ју-
гославији и све већих финансијских проблема
клуба, Раднички 1983. иступа из Прве савезне
боксерске лиге, а 1985. напушта и Другу савезну
лигу, група Исток. Осим повремених успеха на
појединачним првенствима Србије, Клуб наред-
них година није постизао значајније резултате.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Божидар Ивић (лево) и Себастијан Харфман (десно)
У време највећих успеха Клуба под руко-
водством тренера Милибора Лозановића Браце
и Живка Веселиновића Манџе (в.) формирана је
Омладинска боксерска школа, а систематским и
квалитетним радом омладинци Бекташ Саћипо-
вић, Видак Отовић, Бранко Јовић, Драгиша
Станковић (в.), Божидар Станковић (в.), Мирко
Чанак, Сашувар Мустафић и други долазе до
титула омладинских првака Југославије.
Преглед најзначајнијих појединачних
резултата чланова БК Раднички.
ОИ: Рим, 1960, Томислав Келава (велтер);
Лос Анђелес 1984, Слободан Павловић (полу-
велтер).
СП: Мијанг Јанг, 2005, Нерсад Маличевић,
учесник.
СП за јуниоре: Баку, 2007, Зоран Јашаре-
вић (полутешка), друго место.
ЕП: Београд, 1961, Бекташ Саћиповић, у-
чесник; Рим, 1967, Осман Амзић, учесник;
Мадрид, 1971, Јане Бахтијаревић, учесник; Бео-
град, 1973, Адем Асановић, учесник; Торино,
1987, Драган Живадиновић (папир), треће
место.
Турнир олимпијских нада (до 21. године):
Берлин, 1965, Осман Амзић, прво место.
ЕП за омладинце (до 21. године): Мишколц,
1970, Милош Угреновић, учесник; Букурешт,
1972, Бранислав Вакић (в.), друго место.
ЕП за јуниоре: Мађарска, 2007, Зоран Ја-
шаревић (полутешка), друго место.
Медитеранске игре: Алжир, 1975, Адем
Асановић (бантам), прво место; Измир, 2005,
Фејза Ајдаревић, прво место.
Освајачи титула балканских првака: Бео-
град, 1966, Осман Амзић (мува), прво место;
Румунија, 1969, Јане Бахтијаревић (бантам);
Титоград, 1971, Јане Бахтијаревић (бантам).
Учесници балканских првенстава: Бугар-
ска, 1970, Осман Амзић (перолака), друго
место, Јане Бахтијаревић (бантам), треће место;
Атина, 1973, Јане Бахтијаревић (перолака), дру-
- 336 -
го место, Адем Асановић (мува), треће место;
Тулчеа, Исмаил Мусић (мува) треће место.
Меч шампиона Златна рукавица: Слободан
Павловић (1983. и 1987); Саша Алић (1997. и
1999).
Јуниорска Златна рукавица: Срђан Вучко-
вић (1990), Иван Алић (1992. и 1993).
Оскар – Београдски победник: Иван Алић,
1994.
Златни гонг (Скопље): Јане Бахтијаревић
(1972); Иван Алић (1994. и 1997).
Сениорски појединачни прваци државе:
1957. Томислав Келава, полусредња; 1958. То-
мислав Келава, велтер; 1960. Мирко Мацур,
полувелтер и Томислав Келава, велтер; 1961.
Драгиша Станковић, средња; 1964. Драгиша
Станковић, полутешка; 1965. Бошко Станко-
вић, перолака; 1966. Осман Амзић, мува; 1968.
Јане Бахтијаревић, перолака; 1970. Осман Ам-
зић, перолака; 1971. Јане Бахтијаревић, бантам
и Осман Амзић, перолака; 1973. Адем Асано-
вић, мува, Јане Бахтијаревић, бантам, и Брани-
слав Вакић, лака; 1976. Адем Асановић, бан-
там; и Драган Миленковић, лака; 1977. Џемаил
Брвић, папир; 1978. Бранислав Манчић, полу-
средња; 1980. Исмаил Мусић, мува; 1983. Дра-
ган Живадиновић, папир; 1984. Слободан
Павловић, полувелтер.
Јуниорски појединачни прваци државе:
1960. Бошко Станковић, мува, Мирко Чанак,
бантам и Видак Отовић, полутешка; 1961. Са-
шувар Мустафић, папир; 1962. Зоран Голубо-
вић, лака, Васил Стојменов, велтер; 1964. Зоран
Левић, полутешка; 1969. Милош Угреновић,
тешка; 1972. Јонуз Шабановић, перолака; 1973.
Салија Меметовић, бантам; 1978. Милорад
Мартиновић, тешка; 1980. Даут Барчић (в.), му-
ва; 1984. Горан Станков, перолака; 1994. Ивица
Ђорђевић, перолака; 1995. Саша Алић, мува;
1996. Саша Алић, бантам и Ивица Ђорђевић,
полувелтер.
Најистакнутији спортисти. По постигну-
тим резултатима посебно се издвајају: Томи-
слав Келава, један од актера најатрактивнијих
мечева у историји клуба, освајач три титуле
првака НР Србије, три титуле на појединачним
првенствима Југославије, учесник Олимпијских
игара 1960. у Риму, чиме је стекао и статус
репрезентативца Југославије; Осман Амзић (в.),
власник златне медаље са Турнира олимпијских
нада 1965, освајач три титуле на појединачним
првенствима Југославије, освајач златне и сре-
брне медаље на балканским шампионатима,
има статус репрезентативца Југославије; Адем
Асановић (в.), освајач две титуле на појединач-

ним првенствима Југославије, златне медаље на
Медитеранским играма 1975, учесник Европ-
ског првенства у Београду 1973, има статус
репрезентативца Југославије; Драгиша Станко-
вић Челик (в.), освајач три титуле на поједи-
начним првенствима Југославије, освајач пре-
стижних звања на многим међународним реви-
јама, а на преко 400 наступа боксовао и добијао
многе мечеве који су резултатски били пресуд-
ни за укупне успехе клуба; Љубисав Стефано-
вић, освајач преко десет титула на појединач-
ним првенствима Србије, имао преко 400
наступа, преко 300 победа, од тога чак 111 по-
беда нокаутом; Јане Бахтијаревић (в.), освајач
три титуле на појединачним првенствима Југо-
славије, две златне медаље, једна сребрна и
једно учешће на балканским шампионатима,
учесник Европског првенства у Мадриду 1971,
има статус репрезентативца Југославије. 0У
новије време издвајају се: Зоран Јашаревић,
освајач сребрних медаља на Светском првен-
ству за кадете у Бакуу и Европском првенству
за кадете у Мађарској (2007); Рејза Ајдаревић,
учесник Медитеранских игара у Измиру (2005);
Саша Алић, освајач две титуле Златна рукави-
ца (1997. и 1999); Иван Алић, освајач титула
Јуниорска златна рукавица (1992. и 1993), Бео-
градски победник (1994. и 1996) и Златни гонг
(1996. и 1997).
Поред ових боксера, треба евидентирати и
оне који су дали велики допринос развоју бок-
серског спорта у Нишу и успесима Клуба. Од
оснивања Клуба боксују: Властимир Роксандић
– Црни пантер, Дракче Митић Мика, Владимир
Вујовић, Мома Вељковић, Сретен Шаровић,
Милоје Златановић Мера, Томислав Најдано-
вић Муса, Петар Митровић Перица, Енвер
Мустафић, Шабановић, Миодраг Јовановић
Пирке, Родољуб Јовановић Жаки, Благоје Ки-
тић Блашко, Вукашин Игњатовић Каре, Илија
Шего, Шериф Лимановић, Трајче Кадријевић,
Глигорије Крстић, Ђура Паљић, Душан Лало-
вић, Томислав Стаменковић, Јосип Вагнер,
Богдан Павков, Милутин Милосављевић Миша,
Иван Кобал, Зоран Трифунац, Радован Бешлић,
Трипко Машковић, Божидар Ивић, Љубомир
Јанковић, Александар Гоцић, Бранко Јовић,
Мирко Чанак, Видак Отовић, Сашувар Муста-
фић. Допринос највећим успесима Клуба дали
су: Петар Стаменковић, Зоран Левић, Зоран
Вулић, Вићентије Матејић, Момчило Савић,
Станко Докнић, Богдан Пивк, Јонуз Шабано-
вић, а у новије време значајни боксери су: Сали
Алишановић, Аладин Брвић, Реџа Селимовић,
Миле Златковић, Драган Живић, Петар Вуко-
тић, Шемен Азири, Ћамил Пајазити, Јефта
Аксић, Владан Савић, Небојша Асановић, Зоран
- 337 -
Р
Мирковић, Максут Маљоку, Витомир Илић,
Саша Костадиновић, Синиша Кулић, Радослав
Жуњанин, Есат Ајдаревић, Салија Меметовић,
Никола Манић, Андрија Лаконић, Горан Анђел-
ковић, Горан Станков, Зоран Вујачић и други.
Истакнути и заслужни спортски радници.
Председници Клуба: Јован Марић, Милош Ко-
цић (в.); Милош Јагодић; Раде Бошковић; Љу-
бомир Шотра; Бранко Савић, Бранислав Не-
шић, Спасоје Баста, Радета Видаковић, Драган
Радловић, Вуксан Вуксановић, Будимир Цвета-
новић, Владимир Петровић, Благоје Лукић, Пе-
тар Ђорђевић, Бранислав Вакић, Драган Ста-
нковић. Секретари Клуба: Мика Стевчић, Миле
Тодоровић, Божа Станковић, Жика Митић, Рај-
ко Вукчевић, Љубисав Петровић, Слободан Са-
вић (први и једини професионално ангажовани
секретар, од јануара 1976. до маја 1996) (в.), и
Славко Сарић. Тренери Клуба: Јован Марић,
Војислав Мићовић, Власта Роксандић, Душко
Радосављевић, Милибор Лозановић, Божидар
Станковић, Мирослав Поповић, Нинко Миле-
новић (в.).
Лит.: Ранко Стефановић, Јубилеј Боксерског клуба Раднички
1947–1957, Ниш, 1957; Ж. Тодоровић, Љ. Станојевић и М. Отовић,
Петнаест година рада Бокс клуба Раднички Ниш, Ниш, 1962;
Боривој Никшић, Историја бокса, Београд, 1982. (С. С.)
РАДНИЧКИ, Кик-бокс клуб. Клуб су
априла 1997. основали мајстори каратеа Зоран
Станковић и Војислав Савић. Најзначајнији
успеси клуба: Зоран Станковић Трша постао је
првак Европе 1998. у Немачкој; на Првенству
Европе 2002. у Италији Милан Цветковић осво-
јио је бронзану медаљу; на првенствима Меди-
терана освојене су три медаље: године 1998.
Зоран Станковић Трша – злато, године 2001.
Владимир Ђорђевић – злато и Александар Ђор-
ђевић – сребро; са балканских шампионата
такмичари Клуба донели су шест медаља: злат-
не медаље освојили су Зоран Станковић Трша,
Владимир Ђорђевић, Мишел Стојановић и Ни-
Такмичари КБК Раднички са трофејима.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
кола Димковски, сребрну медаљу освојио је
Милан Цветковић а бронзану Александар Ћор-
ђевић; на светским куповима освојене су још
три медаље: две златне освојили су Мишел
Стојановић и Владимир Ђорђевић, а сребрну
Александар Ћорђевић. Титулама првака Југо-
славије и Србије окитили су се такмичари: Зо-
ран Станковић (1994–2001); Владимир Ђорђе-
вић (2001–2004); Мишел Станковић (1997,
1999, 2002, 2004); Милан Цветковић (1997,
1998, 2002); Адам Радовановић (2006); Урош и
Стеван Живковић (2005–2007); медаље су осво-
јили и Александар Ђорђевић, Небојша Миле-
тић, Иван Митић и Катарина Тодоровић; осво-
јено је мноштво медаља у сениорској конку-
ренцији С–В класе; на јуниорском првенству
Србије 2007. такмичари КБК Раднички освоји-
ли су највећи број медаља и екипно освојили
прво место. Тренери заслужни за спортске ре-
зултате јесу Зоран Станковић, Хасан Омеровић,
Драган Живић и Милан Цветковић. Председ-
ници Клуба били су Стевица Мирчић, Хасан
Омеровић, Иван Јаковљевић, Драган Николић.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
РАДНИЧКИ, Одбојкашки клуб.
Одбојка у Нишу (историјат).
РАДНИЧКИ, Рагби 13 клуб. Основан 31.
марта 2007. под именом Палилулац Чекићар,
касније мења име у Рагби
13 клуб Ниш, да би од ју-
ла 2014. понео име Рад-
нички. Један од оснивача
Клуба био је велшки ин-
тернационалац и председ-
ник шкотске Рагби 13 фе-
дерације Џон Ризман.
Клуб се такмичи у Првој
лиги Србије, а своје утак-
мице игра на помоћном терену СЦ Чаир (в.).
Капитен и тренер екипе јесте Лазар Живковић.
Лит.: https://www.facebook.com/Ragbi13KlubNis; http://sr.wiki-
pedia.org/sr/ Рагби_13_клуб_Ниш. (М. М.)
Екипа Рагби13 клуба Раднички, 2013.
Извор: ФБ страна Рагби13 клуба Раднички.
РАДНИЧКИ, Стонотениски клуб. В. Сто-
ни тенис у Нишу (историјат).
РАДНИЧКИ, Тениски клуб. Основан је
1947. као настављач нишке тениске традиције
од пре Другог светског ра-
та. Оснивачкој скупштини
присуствовали су Драго-
мир Калановић, Душан
Вранић, Мирко и Тодор
Костић (в.), Јован и Рака
Коцић, Лазар Ценић, Пре-
драг Динић, Иван Стоји-
чић, Радован Пантовић,
Жарко Радичевић (в.), Мома Миловановић и
други. За првог председника клуба изабран је
Драгомир Стојановић, за потпредседника Ти-
хомир Петровић, за секретара Слободан Јоцић,
а за благајника Тодор Костић. Први курс за све
играче одржао је Тихомир Петровић 1957, а
1959. изабран је нови управни одбор, чији је
председник био Владимир Јасић. Клуб је тада
имао 81 члана. У то време клуб је прешао на
два бетонска терена у Ровчету (в.), а 1960.
одржан је и први зимски курс за тренере. Тада
су, осим Владана Павловића и Драгомира Ка-
В. лановића, тренерско звање стекли Тодор
Костић и Владан Павловић млађи. Крајем шез-
десетих Раднички се преселио на нове терене,
уз Тврђаву, у Јадранској улици, где се и данас
налази. Нови земљани терени од црвене шљаке
званично су пуштени у рад 14. октобра 1970.
поводом Дана ослобођења Ниша, а потом је
одиграно и прво отворено првенство града. Та-
да је тениска школа имала четрдесетак чланова,
са којима су радили тренери Светислав Стоји-
љковић и Душан Вранић. После оснивања ак-
тива омладине, клубом су почели да руководе
млађи кадрови, на челу са Војиславом Митићем
(в.), касније најмлађим председником неког те-
ниског клуба са подручја некадашње Југослави-
је. Клуб почиње да се брзо развија у свим сег-
ментима, а организују се и значајни турнири:
Кингс куп, Боротра куп, Хелвеција куп, балка-
нијаде, државна првенства, као и веома квали-
тетно Отворено првенство Ниша, на којем су
учествовали еминентни наши и инострани те-
нисери (Слободан Живојиновић, Бранко Хор-
ват, Кинез Кси мен Линг и други). Први профе-
сионални турнир у Нишу на теренима Раднич-
ког организован је 1994. Клуб је 1999. добио
организацију Дејвис куп меча са Мароком, али
је меч због бомбардовања премештен у Мароко.
ТК Раднички први пут у новијој историји
постаје прволигаш 1985, осваја друго место
1997, да би иступио из такмичења 2005. и 2006.
због јаких нелегалних притисака на Клуб, што
- 338 -

Терени ТК Раднички.
Извор: mic.org.rs
је, између осталог, довело до недостатка фи-
нансијских средстава. Вратио се у елиту 2007,
али без значајнијих домета. Од играча који су
наступали у лиги најуспешнији су били: Ђорђе
Костић (в.), Горан Вранић (в.), Виктор Куљкин
(в.), Раде Миленковић, Братислав Јањић, Дра-
ган Милић, Драган Живковић, Зоран Огњано-
вић, Ненад Васић (в.), Владимир Крстић, Радо-
мир Петровић, Дејан Маринковић, Иван Радо-
вановић (в.), Никола Николић, Никола Живко-
вић (в.), Милан Стошић, Владимир Аранђело-
вић (в.), Зоран и Милан Михаиловић, Алексан-
дар Цветков и други. Екипа јуниора до осамна-
ест година била је пет пута државни првак у
периоду од 1988. до 1996. За екипу су играли:
Зоран Михаиловић, Милан Стошић, Тихомир
Стојановић, Владимир Спасић, Никола Нико-
лић, Никола Живковић (в.), Иван Радовановић
(в.), Предраг Николић, Дарко и Борко Милоше-
вић, Владимир Аранђеловић (в.), Синиша Чо-
хаџић и други. У конкуренцији до четрнаест
година екипа Радничког (Милан Михаиловић,
Александар Цветков, Бојан Црналић (в.), Нико-
ла Костић и Марко Живковић (в.)) постала је
1999. првак Југославије, а на Првенству Европе
у Барселони освојила одлично четврто место.
Екипа јуниорки до осамнаест година освојила
је 2006. титулу државног првака, а у саставу су
биле: Каролина Јовановић, Наташа Зорић, Дра-
гана Појужина, Јелена и Милица Томић.
У појединачној конкуренцији многи чла-
нови Радничког били су шампиони државе.
Међу њима су: Ђорђе Костић (првак у свим
млађим конкуренцијама), Виктор Куљкин
(првак у дублу са Слободаном Живојинови-
ћем), Данијела Тодоровић (првакиња Југосла-
вије до дванаест, четрнаест и шеснаест година),
Ненад Васић (првак Југославије до дванаест
година, у финалу победио Горана Иванишеви-
ћа), Владимир Крстић (са Васићем првак у
дублу до дванаест година), Александар Цветков
(првак до четрнаест година, у финалу победио
Новака Ђоковића), Каролина Јовановић (нај-
- 339 -
Р
боље пласирана на европској ранг-листи за пи-
онирке), Милан Михаиловић (најуспешнији на
европској ранг-листи за пионире), Драгана По-
јужина (првакиња до четрнаест година) и др.
Раднички се одувек ослањао на сопствени тре-
нерски кадар. Тренери су били: Драгомир Ка-
лановић, Владан Павловић – млађи и старији,
Тодор и Ђорђе Костић, Војислав Митић, Раде
Миленковић, Душан и Горан Вранић, Мирјана
и Братислав Јањић, Зоран Огњановић, Дејан
Маринковић, Владимир Крстић, Љубиша Та-
сић, Милан Стошић, Виктор Куљкин, Ненад
Васић, Данијела Тодоровић (в.) и многи други.
ТК Раднички одувек је окупљао велики
број тениских заљубљеника, па је увек имао
бројну и јаку рекреацију и ветеране. Многи од
њих понели су и најодговорније функције у
клубу. То су: Војислав Митић, Ђорђе Милоше-
вић, Душан Коруновић (в.), Драгослав Ђорђе-
вић, Ненад Радојковић, Миодраг Томић (в.),
Драган Петровић, Бранимир Ђорђевић (в.),
Звонко Стојановић и други.
Клуб сада има дванаест земљаних терена
(црвена шљака), сви су осветљени, један бетон-
ски терен и тениски зид, модерну клупску згра-
ду са рестораном. Такође, власник је простора у
Ровчету и, заједно са предузећем ЕИ Спин, про-
стора поред Нишаве уз насеље ЕИ. Међу првим
клубовима у Србији ТК Раднички је обезбедио
услове за зимски тренинг коришћењем сале у
Шивари (в.), а од 1981. и монтирањем балон
хале са два терена.
ТК Раднички је одиграо и веома значајну
улогу у развоју тениског спорта оснивањем Те-
ниског савеза Ниша (в.) и помажући у оснива-
њу и развоју преко четрдесет нових клубова.
Поред значајних спортских резултата, Клуб је
био и место за масовно окупљање чланства (у
неким годинама и преко 500 чланова). (Е. Ц.)
РАДНИЧКИ, Фудбалски клуб. Основан
је 1. маја 1923. у циљу популаризације фуд-
балског спорта и Комуни-
стичке партије, и као та-
кав брзо задобио симпати-
је радничке омладине и
целог Ниша. Рад фудбал-
ског клуба због политичке
активности забрањен је
већ 1928. Други важан
датум у историји Раднич-
ког јесте његова обнова
1936. у селу Трупалe код
Ниша, где је наставио своју спортску и револу-
ционарну активност.
Раднички по завршетку Другог светског
рата непрестано крчи пут ка друштву најбољих.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
НСК Раднички, првак Моравске жупе за 1927/28.
Највећи успех у дотадашњој историји клуба
остварио је 3. јуна 1962, када је први пут постао
прволигаш. Овај успех, под вођством тренера
Ивка Глишовића (в.), остварили су: Миодраг
Кнежевић (в.), Илија Димоски (в.), Мирко Гр-
бић, Радован Радивојевић, Александар Николић
(в.), Добросав Јоцић (в.), Стеван Балов (в.), Ви-
томир Совровић (в.), Стеван Остојић (в.), Ми-
лорад Јеремић, Бранислав Королија, Радомир
Цветковић, Владислав Николић, Мирољуб Ми-
лићевић и Драган Ивановић.
Стандардни тим ФК Раднички који је дао велики допринос
уласку Клуба у Прву савезну лигу 1962. Слева, стоје: М. Грбић,
И. Димоски, М. Кнежевић, М. Милићевић, Д. Цветковић, Д.
Јоцић; чуче: С. Балов, С. Остојић, Р. Радивојевић, В. Совровић
и М. Јеремић.
У новембру 1975. Раднички је остварио
први међународни успех освајањем Балканског
купа. Најлепше стране историје на међународ-
ној сцени Раднички је исписао у периоду од
1980. до 1984. у три наступа у Купу УЕФА. У
првом учешћу Раднички је био бољи од аус-
тријског ЛАСК-а (2:1 и 4:1), затим од бугарског
клуба Берое (1:0, 2:1), а елиминисан је у трећем
колу од холандског АЗ Алкмара (2:2 и 0:5).
У другом наступу у Купу УЕФА, сезоне
1981/82, доспео је чак до полуфинала, међу че-
тири најбоља тима овог еминентног такмичења.
Рушио је редом славна клупска имена. Прво је
- 340 -
због голова у гостима био успешнији од итали-
јанског клуба Наполи (2:2 и 0:0), затим од
швајцарског Грасхоперса бољим извођењем
једанаестераца, пошто су обе утакмице заврше-
не идентичним резултатом (0:2 и 2:0). У трећем
колу Раднички је био бољи од холандског Фе-
јенорда (2:0 и 0:1), док је у четвртфиналу над-
машио шкотски Данди Јунајтед (0:2 и 3:0). У
полуфиналу Раднички је у Нишу био бољи од
славног немачког Хамбургера (2:1), али је у ре-
ваншу претрпео убедљив пораз (1:5). Овај
успех, највећи у клупској историји, под вођ-
ством тренера Душана Ненковића, остварили су:
Зоран Миленковић (в.), Љуборад Стевановић
(в.), Стојан Гавриловић (в.), Милован Обрадовић
(в.), Зоран Бојовић (в.), Александар Панајотовић
(в.), Мирослав Војиновић (в.), Милош Дризић,
Миодраг Стојиљковић (в.), Бранислав Ђорђевић
(в.), Славољуб Николић (в.), Мирослав Алексић
(в.), Мирослав Симоновић, Братислав Ринчић
(в.), Слободан Халиловић (в.), Драган Радосав-
љевић (в.), Санид Бегановић, Миодраг Савић,
Иван Станковић, Бојан Аврамовић и Раде Ради-
сављевић.
Фудбалери Радничког и Хамбургера излазе на терен
стадиона Чаир.
У трећем наступу у Купу УЕФА Раднички
је поновио успех из првог учешћа – доспео је
до трећег кола. Прво је у оба меча био бољи од
швајцарског Сент Галена (3:0 и 2:1), затим је
елиминисао Слован Интер из Братиславе (4:0 и
2:3), а у трећем колу сплитски Хајдук је био
бољи у обе утакмице (2:0 и 2:0).
Раднички је последњих десетак година
имао споредну улогу у српском фудбалу, био
чак и у трећем рангу такмичења. На велику ра-
дост навијача, године 2012. изборио је Супер
лигу и право да се такмичи са нашим најбољим
клубовима.
Славу Фудбалског клуба Раднички проне-
ли су фудбалери и голмани који су наступали за

Екипа ФК Раднички која је остварила највеће успехе у Купу УЕФА,
представљена у брошури ФК Наполи.
А репрезентацију, олимпијске, омладинске и
студентске селекције некадашње Југославије,
Србије и Црне Горе и Србије, попут Драгана
Стојковића (в.), Драгана Холцера (в.), Драгана
Пантелића (в.), Љубише Рајковића, Миодрага
Кнежевића, Јована Анђелковића (в.), Зорана
Бојовића (в.), Славољуба Николића (в.), Мило-
рада Јанковића (в.), Зорана Миленковића (в.),
Мирослава Симоновића (в.), Дејана Петковића
(в.), Стевана Остојића, Милована Обрадовића,
Мирослава Вардића (в.), Петра Ђенића (в.), Ви-
томира Совровића (в.), Зорана Банковића (в.),
Драгише Бинића, Мирослава Алексића, Драга-
на Митровића, Ненада Цветковића (в.), Брати-
слава Ринчића, Ненада Јакшића, Драгана Васо-
вића, Горана Стојиљковића и других. Брани-
слав Чичевић (в.) био је члан студентске репре-
зентације која је 1953. освојила прво место на
светском студентском првенству. Драган Хол-
цер је рекордер по броју одиграних утакмица за
А репрезентацију Југославије: плави дрес обла-
чио је 52 пута, од тога седам пута као члан
Радничког, док су у младој репрезентацији и
омладинској селекцији највише пута наступали
Милован Обрадовић (21 пут) и Драган Васовић
(22 пута). (Д. М.)
- 341 -
Р
РАДНИЧКИ (Трупале), Фудбалски клуб.
Најстарији регистровани сеоски фудбалски
клуб на територији Ниша. Основан 1936. у
Трупалу, селу на ушћу Нишаве у Јужну Мора-
ву. Настао из ФК Раднички Ниш (в.), који је
због забране играња од стране тадашњих вла-
сти наступао под именом Раднички Трупале.
Оснивач ФК Раднички Трупале био је Веселин
Голубовић, у то време утицајан човек не само у
Трупалу већ и у Нишу. Клуб никада није пре-
стајао да се такмичи, са више или мање успеха,
и увек је био присутан у фудбалској јавности.
Најбољи фудбалер педесетих и шездесетих го-
дина ХХ века био је Слободан Стојковић Поп.
Златни период клуба почео је осамдесетих
година уласком у Међуопштинску лигу – Југ и
касније Нишку зону. У Нишкој зони клуб игра
четири сезоне под руководством тренера Тодо-
ровског – Тоше и председника Братислава Јо-
вановића Балета. У тој генерацији било је неко-
лико сјајних играча, попут Зорана Стојиљкови-
ћа Ћосе, Добрице Јовановића, Озрена Лазића
Озе, Драгана Младеновића итд. Клуб је други
пут ушао у Нишку зону 1999. и ту опет провео
четири сезоне под руководством председника
Драгана Богдановића Гере.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

самостално деловала две године. РК Раднички

1951 одмах се укључио у такмичење Прве срп-
ске лиге – група Морава и
у сезони 2011/12. са свим
победама надмоћно осво-
јио прво место. Захваљују-
ћи реорганизацији система
рукометних такмичења у
Србији, Раднички 1951
учествовао је у „баражу”
за попуну Прве лиге –
Исток и изборио прволи-
гашки статус. Међу иста-
кнутим рукометашима издвајају се Радосав
Стоилковић, Милан Станковић, Милош Мило-
Екипа ФК Раднички Трупале, 2014. сављевић, Никола Долић и голман Милош
Извор: ФБ страна ФК Раднички Трупале. Здравковић. Први тренер је Владимир Станоје-
У новије време из Трупала је потекло не- вић Пики (в.). Рукометни клуб Раднички 1951
колико фудбалера који су имали завидну фуд- има и сопствену рукометну школу. (Е. Ц.)
балску каријеру: Младен Ристић (Раднички
Ниш, Бордо, Француска), Горан Ђорђевић (Оби-
лић Београд, Кипар), голман Саша Јовановић
(ОФК Ниш (в.) из најбољих дана). Данас клуб
игра у Првој градској лиги на сигурно најбољем
терену у ФС Ниша (в.). (Д. Б.)

РАДНИЧКИ (Трупале), Шаховски клуб.

Екипа РК Раднички 1951, 2013.
Основали су га 7. марта 1983. чланови Друштва
Извор: balkan-handball.com
за рекреативни спорт Раднички са Вукашином
Митићем на челу. Први председник клуба био
РАДНИЧКИ 2012, Женски фудбалски
је Момчило Ристић, а први генерални секретар,
а затим и председник клуба, Вукашин Митић, клуб. Основан августа 2012. Такмичи се у Дру-
чије су заслуге за успешан рад клуба велике. гој лиги. Један од оснива-
Године 2012. за председника је изабран Алек- ча и шеф стручног штаба
сандар Златановић. Клуб је два пута победио у Клуба јесте Братислав Пе-
Регионалној лиги и играо у Лиги Централне тровић. Клуб је 2014. го-
дине освојио Куп региона
Србије – Југ, где је 2009. заузео четврто место.
На Регионалном купу три пута је био други, а источне Србије и пласи-
2010. трећи, а за ове успехе посебно су заслуж- рао се у осмину финала
на три брата Златановић – Александар, Никола Купа Србије, где је ели-
и Душан. Највећи успех постигла је омладинска минисан од Црвене звезде.
Извори:fudbalsrbija.net/osno-
екипа, која је на Омладинском првенству Цен- van-zfk-radnicki-nis/; juznevesti.com
тралне Србије 2012. у Врњачкој Бањи освојила /Sport/ZFK-Radnicki-sa-Zvezdom-u-Kupu.sr.html. (М. М.)
треће место. Треба истаћи да је ШК Раднички
најуспешнији сеоски клуб у нишком региону.
(Љ. П.)

РАДНИЧКИ 1951, Рукометни клуб. Клуб

је 1. септембра 2011. основало педесетак руко-
меташа и рукометних ентузијаста. За првог
председника Управног одбора изабран је Ми-
лан Цекић, а за председника Скупштине Клуба
Милош Милосављевић. Први директор Клуба
био је Милан Станковић, а спортски директор
Бојан Мирковић. Имену Клуба додата је 1951.
година, када је при Фудбалском клубу Раднич- Освајачи Купа РИС 2014.
ки (в.) оформљена рукометна секција, која је Извор: ФБ страна ЖФК Раднички 2012.

- 342 -

РАДНИЧКИ ДОМ. В. Спортски објекти у
Нишу.
РАДОВАНОВИЋ, ВЕСНА. В. Жугић,
Весна.
РАДОВАНОВИЋ (Братислав) ИВАН.
Тенисер. (Ниш, 29. април 1977 – ). Члан Рад-
ничког из Ниша (в.) и један од најбољих тени-
сера у историји нишког тениса. Чак је 1999. из-
борио место у Дејвис куп тиму СР Југославије,
али је меч са Мароком у Нишу отказан због
бомбардовања наше земље. Те године је Иван
Радовановић освојио титулу дворанског првака
државе за сениоре и то га је директно препору-
чило за улазак у репрезентацију. Пре тога, у
млађим категоријама, освојио је неколико ти-
тула. Био је јуниорски првак СРЈ до осамнаест
година, а први на листама ТСС до шеснаест и
осамнаест година. Са тринаест година (1990)
бранио је боје СФРЈ на Турниру олимпијских
нада Европе (до четрнаест година), где је осво-
јено друго место. Био је члан репрезентације
наше земље до осамнаест година која је била
друга на Првенству Европе и изборила пласман
на Светско првенство. Освојио је много турни-
ра (отворена првенства Србије и неколико гра-
дова у нашој земљи) и учествовао у тиму ТК
Раднички (в.) у освајању чак пет титула екип-
ног првака државе за јуниоре. За сениорски тим
Радничког дебитовао је са четрнаест година.
Опробао се и у професионалној конкуренцији.
Његов најбољи пласман на светској АТП листи
је 865. позиција. Одиграо је низ полуфинала и
четвртфинала на професионалним „сателити-
ма“ и „фјучерсима“, а у дублу са клупским ко-
легом Миланом Михаиловићем освојио је ти-
тулу на „фјучерсу“ у Нишу. Дипломирао је на
Факултету спорта и физичког васпитања у Ни-
шу (в.). (Е. Ц.)
РАДОВАНОВИЋ, РАДЕ. Атлетичар,
атлетски тренер. (Ниш, 11. фебруар 1937 – ).
Атлетиком почиње да се
бави 1954. у нишком АК
Железничар (в.), а већ 1955.
постиже запажене резул-
тате на 100, 400 и 800 м.
Након одслужења војног
рока и кратког боравка у
београдском АК Парти-
зан, вратио се у матични
клуб, где је, поред трени-
рања, почео да помаже
младима у спортском уса- Раде Радовановић
вршавању. Диплому атлетског тренера добио је
11. маја 1960, након чега престаје активно да се
- 343 -
Р
такмичи и у потпуности се посвећује тренер-
ском позиву. Тренирао је спринтере, скакаче и
бацаче. Из клуба се повукао 1970. године, на-
кон чега је наставио с радом у оквиру ПТТ и
РСИ. Из тог рада изнедрио се Десимир Рондо-
вић (в.), а Ниш је упознао нову атлетску дисци-
плину – ходање. (В. Г.)
РАДОВИЋ (Ћира) КРСТА. Соколац, атле-
тичар, спортски радник, професор физичког
васпитања. (Ниш, 25. сеп-
тембар 1919 – Ниш, 1995).
Спортску каријеру започео
је 1930. у Соколском дру-
штву Ниш I Матица (в.).
За атлетику се заинтересо-
вао 1936. док је радио у
Мостовској радионици, а
већ 1937. један је од осни-
вача и активан такмичар
АК Железничар (в.). Учес-
твовао је на слету Савеза Крста Радовић
сокола Краљевине Југославије у Суботици
1936. и на Свесоколском слету у Прагу 1948.
Такмичио се у бацању кугле, диска и кладива.
На првом лакоатлетском митингу у Нишу, 2.
октобра 1938, био је први у бацању кугле за
јуниоре (11,56 м), а други у бацању диска
(36,40 м). У време окупације, септембра 1941,
учествовао је на Првенству Ниша у лакој атле-
тици и освојио прво место у бацању кладива
(36,50 м). Након рата, године 1945. постаје ре-
ферент за лаку атлетику у ФД Мостовац и
организациони секретар Градског одбора ФИ-
САС-а. Запажен је и као један од првих кошар-
каша у Нишу, а забележено је да је у току 1946.
играо за селекцију Ниша против екипе београд-
ске Црвене звезде (в. Кошарка у Нишу).
Школовао се уз рад. Најпре је завршио
средњу фискултурну школу у Земуну (1955),
потом Групу за физичко васпитање (в.) ВПШ у
Нишу, а на крају и Факултет за физичко васпи-
тање у Сарајеву. Као наставник физичког
васпитања организовао је бројне слетове, кро-
севе, разна такмичења, радничко-спортске игре,
такмичења за значку фискултурника и др. До
пензије, коју је стекао као професор у Економ-
ској школи, читавих 25 година, поред редовне
наставе, организовао је и тренирао екипе у раз-
личитим спортским дисциплинама.
„Краљица спортова“ била је његово опре-
дељење више од педесет година. Био је активан
такмичар до 1954, а након тога организатор и
судија. Судио је на Првенству Европе у атлети-
ци, одржаном 1962. у Београду.
Носилац је великог броја захвалница, пла-
кета и признања за друштвено-спортски рад, од
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
којих се посебно издвајају: Повеља ССРН по-
водом двадесет година ослобођења Ниша
(1965), Златна плакета АСЈ за тридесет година
рада у атлетском спорту, Златна плакета Нишке
армијске области, признање Партизана Србије,
захвалница за учешће у организацији Седмог
првенства Европе у атлетици, Златна плакета
СОФК Ниш (1981), Октобарска спортска награ-
да (в.) за животно дело (1987) и др. (Ј. Х. Т., В. Г.)
РАДОЈЧИЋ (Зоран) ВЛАДИМИР. Џу-
диста. (Ниш, 16. јул 1984 – ). Дипломирао 2009.
на Факултету спорта и фи-
зичког васпитања у Нишу
(в.). Дугогодишњи члан
УЏСК Кинезис (в.). Петос-
труки сениорски првак др-
жаве и освајач државних
медаља у свим млађим уз-
расним категоријама. Од
2001. до 2006. најуспеш-
нији такмичар клуба, у
коме је од оснивања 1990.
У том периоду као позај- Владимир Радојчић
мљени такмичар наступао је за екипе Партизан
Београд (1), Жандармерије Београд (3) и Пар-
тизана Кикинда (1), и био један од најзаслуж-
нијих за освајање екипне титуле првака државе
у поменутим клубовима. У време сазревања
клуба Кинезис наступао је екипно за свој ма-
тични клуб и из Прве лиге увео га у Суперлигу
Србије. Са успехом се такмичио до 2011.
Други спортиста из Ниша, после фудбале-
ра Драгана Стојковића Пиксија (в.), који је са
непуних осамнаест година постао стални члан
сениорске репрезентације Србије. Државни се-
ниорски репрезентативац од 2001. до 2006. Као
репрезентативац освајао је медаље на првен-
ству Балкана у свим узрасним категоријама.
За своје спортске резултате био је прогла-
шен за најуспешнијег младог спортисту Ниша у
2002. години. Три пута је номинован за спорти-
сту Града Ниша (2003, 2004. и 2005).
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
РАДОСАВЉЕВИЋ (Томислав) ДРАГАН
ЏАЈА. Фудбалер, фудбалски тренер. (Љуша
код Куршумлије, 8. август 1959 – ). Завршио је
средњу туристичку и вишу тренерску школу.
Фудбалску каријеру започео је у ФК Косаница
из Куршумлије, потом играо за ФК Топличанин
из Прокупља, а од 1980. и доласка у ФК Рад-
нички из Ниша (в.) постао је професионални
- 344 -
фудбалер. Одиграо је око
400 утакмица за Раднички,
од којих једанаест у Купу
УЕФА. Једини је играч
Радничког који је насту-
пао на свим утакмицама
нишког клуба у Купу
УЕФА, као стартер или
као резерва. По завршетку
играчке каријере опреде-
лио се за тренерску. У
Радничком је био помоћ- Драган Радосављевић
ник првог тренера и тренер млађих селекција.
(Д. М.)
РАДОСАВЉЕВИЋ, ДУШАН. Боксерски
тренер. (Сланкамен, 22. април 1922 – Земун, 30.
мај 1984). У младости, као
ђак у Земуну, бавио се
боксом у БК Јединство.
Како није имао великих
такмичарских амбиција, од-
лучио је да се посвети по-
дучавању младих боксер-
ском спорту, што ће му
постати и животни позив.
На основу ранијих сусрета
са нишким заљубљеници-
ма у бокс (Власта Роксан- Душан Радосављевић
дић, Милош Коцић, Дракче Митић, Мика
Стевчић, Сретен Васић и др.) прихвата тренер-
ски посао у БК Раднички. На основу његовог
тренерског рада долази до подизања квалитета
такмичара и клуб почиње да остварује резул-
татске успехе: почетком 1950. БК Раднички се
квалификује за улазак у Прву српску лигу, у
којој осваја друго место; још већи успех оства-
рен је 1951, 1953. и 1955. освајањем првог
места у Српској лиги, а 1952. Клуб осваја и Куп
НР Србије.
У својој вишедеценијској тренерској кари-
јери Душан Радосављевић највише је радио у
БК Раднички. Једну сезону провео је у БК Сла-
вија (Бања Лука), након чега се вратио у Рад-
нички, и ту остао до пензије 1982. Један је од
ретких тренера који је дочекао крај свог радног
века у такмичарском прволигашком клубу. За
време његовог ангажмана Раднички је важио за
стабилну екипу са константним резултатима.
Није освајао екипне титуле, али је тренерски
рад Душана Радосављевића гарантовао више-
годишњи пласман екипе у првој половини та-
беле. У појединачној конкуренцији његови пу-
лени освојили су на десетине појединачних ти-
 Р

тула првака државе. Такмичари са којима је РАИЧЕВИЋ (Милан) ИВИЦА. Интерна-

радио сматрали су га не само спортским, већ и ционални шаховски мајстор. (Куршумлија, 22.
животним учитељем. (С. С., А. Б. Ф.) јул 1954 – ). Основну школу, гимназију и Вишу
педагошку школу завршио је у Нишу. Имао је
РАДОСАВЉЕВИЋ (Радосав) МИЛАН вредне резултате као пионир и омладинац. Био
ПУКИ. Гимнастичар, професор физичког је сениорски првак Ниша. Титула интернацио-
васпитања. (Ниш, 1. но- налног мајстора призната му је 1988. Најуспеш-
вембар 1955 – ). Завршио нији је био на турнирима у Каорлеу 1987 (3–5.
ОШ Моша Пијаде, Сред- место) и у Бургасу 1988 (1–2. место). У Каорлеу
њу економску школу и је победио познате велемајсторе Сергеја Тивја-
Факултет спорта и физич- кова и Лука Ван Велија. Око двадесет година
ког васпитања у Нишу (в.). играо је за Шаховски клуб Ниш (в.). (Љ. П.)
Спортском гимнастиком
бави се од седме године. РАЈКОВИЋ (Живојин) ЉУБИША ЖУ-
Уз таленат и рад у Гимна- ЋА. Фудбалер, тренер, спортски радник. (Доња
стичком клубу Ниш (в.) Трнава код Ниша, 7. фе-
постигао је врхунске ре- бруар 1959 – ). Завршио је
зултате. Био је првак Југо- Милан Радосављевић Факултет физичке културе
славије у пионирској, јуниорској и сениорској (в.). Легендарни је фудба-
категорији, вишеструки појединачни првак и лер нишког Радничког (в.),
репрезентативац Југославије и Србије у јуниор- у коме је и почео фудбал-
ској и сениорској конкуренцији. Добитник је ску каријеру, прво у пио-
бројних значки и признања за постигнуте ре- нирима, да би таленат
зултате на нивоу града и државе. потврдио и као јуниор, а у
Од 1980. ради у ОШ Бубањски хероји као најбољем тиму Радничког
професор физичког васпитања. Са својим уче- играо је од 1967. до 1979.
ницима постиже запажене резултате на репу- Одиграо је 298 првенстве- Љубиша Рајковић
бличким и Олимпијским школским играма у них утакмица, углавном на позицији центар-
више спортских дисциплина, а нарочито у халфа. У дужем периоду носио је капитенску
спортској гимнастици. траку тима са Чаира. Играчку каријеру завршио
Лит.: Основна школа Краљ Петар I Ниш – Осамдесет годи- је у француском ФК Бастија (1979–1981). Ве-
на постојања, Ниш, 2013. (А. Б. Ф.) лики таленат и сјајни квалитети одбрамбеног
играча нису промакли ни селекторима. За
РАДУЛОВИЋ (Радоје) СРЂАН. Кик- омладинску репрезентацију одиграо је шесна-
боксер, тренер. (Ниш, 30. новембар 1971 – ). ест утакмица, за младу осамнаест, и петнаест у
Професионално се бави А репрезентацији. Притом је носио капитенску
кик-боксом од 1989. и до траку у свим националним селекцијама. У дре-
2001. био је активан так- су наше најбоље репрезентације дебитовао је
мичар. Током такмичарске 1970. против Румуније у Букурешту (0:0), а
каријере био изузетно успе- опростио се у победи (1:0) над Мексиком у
шан и бележио одличне Монтереју. Остао је у фудбалу као тренер и ди-
резултате. Након завршет- ректор у Радничком. Био је члан Извршног
ка професионалне карије- одбора и председник тренерске организације
ре посветио се тренерском ФСЈ и члан Стручног одбора ФС Србије. (Д. М.)
послу у којем је остварио
још боље резултате. Годи- РАЈКОВИЋ, СУЗАНА. В. Лилић, Сузана.
не 1994. постао је, у то Срђан Радуловић
време, најмлађи тренер у тадашњој Југославији. РАКОВИЋ (Љубомир) АЛЕКСАНДАР.
Врло брзо се доказао у овом послу и већ 2001. Атлетичар, атлетски тренер, међународни
постаје тренер репрезентације (Југославије, атлетски судија, професор универзитета. (Ниш,
Србије и Црне Горе и Србије). Његови такми- 13. април 1968 – ). Основну и средњу школу
чари до дана данашњег доносе прегршт медаља завршио у Вргинмосту (Хрватска), а Факултет
са свих такмичења. Власник је и први тренер физичке културе (в.) у Нишу, где је стекао и
Кик-бокс клуба Ниш (в.), који од оснивања звање доктора наука.
2007. бележи изванредне резултате и у самом је Његова атлетска каријера врло је богата:
врху српског кик-бокса. (Н. Нш.) државни рекордер у ходању на 10, 20 и 50 км,

- 345 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
сениорски и јуниорски ре-
презентативац, клупски ре-
кордер у свим дисципли-
нама ходања. За репрезен-
тацију је први пут насту-
пио на јуниорској Балкани-
јади у Румунији 1987. Уче-
сник је три олимпијаде:
Атланта 1996, Сиднеј 2000
(на обе је остварио велики
успех освајањем једанаес-
тог места у ходању на 50 Александар Раковић
км) и Атина 2004. За Олимпијске игре у Пекин-
гу 2008. остварио је Б норму, али је у Пекинг
путовао у својству тренера. Био је на шест
светских првенстава. Године 1995. из Гетеборга
се вратио са освојеним шестим местом, што је
његов најбољи пласман у каријери. На том так-
мичењу поставио је нов југословенски рекорд у
ходању на 50 км – 3:49:35. Учествовао је на
Светском првенству у Атини 1997, а потом и у
Севиљи 1999. И на том такмичењу остварио је
леп успех освајањем четрнаестог места у истој
дисциплини. Интересантно је напоменути да је
визу за ово такмичење остварио на Интернаци-
Александар Раковић на ОИ у Атини 2004.
- 346 -
оналном митингу ходача у Дудинцима (Сло-
вачка). У Словачку је отпутовао дан пре бом-
бардовања Србије (23. марта 1999). Учествовао
је и на Светском првенству у Едмонтону (Кана-
да) 2001. и у Паризу 2003. Наступао је и на
европским првенствима: Хелсинки 1994, Бу-
димпешта 1998, Минхен 2002. и Гетеборг 2006.
На свима је наступио у истој дисциплини – 50
км ходање, а најбољи пласман, седмо место,
остварио је у Минхену. На Светском купу у
ходању наступио је шест пута, а најбољи пла-
сман, у Мезидону (Француска) 1999, остварио
је обарањем државног, клупског и личног ре-
корда (3:48:01) и био десети. На Купу Европе у
ходању био је пет пута. Најбољи је био 1998. у
Дудинцима, тринаести на 50 км. На балканским
атлетским играма наступио је много пута, а
првак Балкана у ходању на 20 км био је три пу-
та: у Трикали (Грчка) 1994, у Нишу 1996, при-
редивши тиме радост домаћој публици, и у
Атини 1997, резултатом који се и данас води
као државни рекорд у ходању на 20 км
(1:24:52,40). Титулу првака Југославије у хода-
њу на 10 и 20 км изборио је четрнаест пута, а
исто толико пута био је рекордер државе у хо-
дању на 10, 20 и 50 км. За свој клуб, АК Желез-
ничар (в.), остваривао је значајне бодове на фи-
налима купова државе освајањем првих места
на тим такмичењима. Колико је било његово
залагање на овим такмичењима говори податак
да је на једном од тих такмичења оборио
државни рекорд (који и данас важи) у ходању
на 10 км.
За спортисту града Ниша (в.) проглашен је
четири пута. Године 1995. проглашен је за нај-
бољег спортисту Заједнице југословенских
атлетских клубова и један је од најуспешнијих
атлетичара државе.
У току 2008 и 2009. био је потпредседник
Атлетског савеза Србије. Од 2006. председник
је Академског атлетског клуба (ААК) Ниш (в.),
чији су чланови искључиво студенти Факултета
спорта и физичког васпитања из Ниша. Као
тренер предводио је репрезентацију Србије на
два светска првенства и два светска купа. (Н. Р.,
В. Г.)
РАМИН, Теквондо клуб. Основан 1989.
као први теквондо клуб на простору југоисточ-
не Србије. Оснивач Клуба
је студент из Ирана Рамин
Мухамед Реза Али Јегане,
носилац црног појаса 5.
дан. У клубу је тренирало
укупно 26 мајстора, а ак-
тивности су увек биле
усмерене на масовност и
 Р

едукацију младих. Клуб воде Иван Димитрије- Остварио је и богату

вић и Небојша Анђелковић, носиоци звања каријеру спортског радни-
интернационалног мајстора 4. дан и освајачи ка (од 1988). Био је пред-
одличја са државних такмичења. седник, заменик председ-
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град ника и потпредседник УО
Ниш, Београд, 2011. ЖФК Машинац Ниш (в.).
Посебно се истакао на уво-
РАМИЋ (Енвер) ОМЕР. Џудиста. (Ниш, ђењу спортског маркетинга
14. јун 1981 – ). Члан Џудо и трансформацији Машин-
клуба Ниш. Успешан так- ца у савремени спортско-
мичар: освајач бронзане пословни систем. Један је
медаље на Првенству Бал- од оснивача прве спортске Новица Ранђеловић
кана за млађе узрасте 1998, ТВ – РТВ Бубамара, председник Издавачког са-
вишеструки освајач меда- вета спортског листа Бубамара весник. Пуних
ља на првенствима Југо- десет година био је директор Интернационалног
славије, Србије и Џудо са- турнира женских фудбалских тимова Наисус куп
веза централне Србије. (в.). Први је председник Удружења женских
Лит.: Драган Спасић, 50 година
Џудо клуба Ниш, Џудо клуб Ниш:
фудбалских клубова Југославије. Био је члан
Ниш, 2011. (Д. Ж.) Омер Рамић Комисије за женски фудбал ФСЈ, као и члан Ко-
мисије за женски фудбал ФСС. Више година био
РАНГЕЛОВ (Томислав) ИНА. Атлетичар- је активиста Спортског савеза Ниша (в.) као
ка. (Ниш, 22. октобар 1983 – ). Основну школу, члан Комисије за врхунски спорт и др. (Н. Ж.)
Средњу економску школу
и Економски факултет за- РАНЂЕЛОВИЋ (Бобан) САВА. Ватерпо-
вршила у Нишу. За држав- листа. (Ниш, 17. јул 1993
ну сениорску репрезента- – ). Каријеру је започео у
цију наступила је три пу- ВК Ниш (в.), где је провео
та: на Балканијадама у десет година (до 2010).
Истанбулу 2002, у Тиви Након једне одигране се-
(Грчка) 2003. и у Дебре- зоне у ВК ЖАК из Ки-
цину (Мађарска) на сусре- кинде, године 2011. прела-
тима репрезентација. Ти- зи у београдску Црвену
туле првака државе осва- звезду Са овим клубом
јала као члан штафета 4 х Ина Рангелов освојио је две дупле круне
100 и 4 х 400 м, а више пута освајала друга и (2012/13. и 2013/14), Евро
трећа места на сениорским првенствима и ку- лигу 2012/13. и Супер куп Сава Ранђеловић
повима државе. Европе 2013. Са јуниорском репрезентацијом
Извор: Податке доставио Владислав Гатарић. (Д. Мл.) Србије освојио је сребрну медаљу на Европ-
ском јуниорском првенству 2012. у Канеу,
РАНЂЕЛОВИЋ (Светозар) НОВИЦА. Француска. Са сениорском репрезентацијом
Спортски радник. (Раутово код Ниша, 25. јану- освојио је Европско првенство у Будимпешти
ар 1945 – ). Основну и средњу школу завршио у 2014, Светску лигу у Дубаију 2014. и Светски
Нишу. На Економском факултету у Нишу куп у Алматију, такође 2014.
дипломирао 1968, а магистрирао 1980. Научно Извор: http://sr.wikipedia.org/wiki/Сава_Ранђеловић (Д. Мл.)
звање истраживача стекао на Институту за
спољну трговину у Београду 1989. Стручну РАТКОВИЋ (Јован)
специјализацију и студијски боравак обавио у ДРАГАН. Кошаркаш, ко-
Паризу 1973. и 1981. Радио у нишком Житопе- шаркашки тренер. (Сме-
ку и Агрокомбинату, Заводу за друштвено пла- деревска Паланка, 27.
нирање, Заводу за просторно и урбанистичко март 1961 – ). Завршио
планирање, као и у настави на високошколским Војну академију, одсек
установама (Виша економска школа у Нишу, Електроника. Играо ко-
Висока школа струковних студија за менаџмент шарку за Босну (Сарајево)
у саобраћају у Нишу). Преко тридесет година и Задар. Тренерским по-
бавио се научним и публицистичким радом. зивом се бави од 1994.
Добитник је бројних стручних и друштвених Има звање вишег кошар- Драган Ратковић
признања и награда. кашког тренера. Последње три године члан је

- 347 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Комисије за женску кошарку и први асистент
Марине Маљковић у репрезентацији Србије.
Координатор је за југоисточни регион у жен-
ској кошарци. (З. Ст.)
РАШИЋ (Велибор) МИЛАН. Одбојкаш.
(Ниш, 2. фебруар 1985 – ). Одрастао је у селу
Горњи Матејевац поред Ниша и од најранијег
детињства је, због својих предиспозиција и та-
лента, кренуо да тренира одбојку. Игра на по-
зицији средњег блокера и са својих 205 цм до-
минира у клубовима за које игра и репрезента-
цији Србије.
Своју професионалну каријеру започео је
2001. у Одбојкашком клубу Наисус из Ниша
(в.). Због одличне игре и великог потенцијала
већ наредне године прелази у редове ОК Црве-
на звезда Београд, где остаје све до 2010. Са
Звездом је освојио Првенство Србије у сезони
2007/08. и национални Куп сезоне 2008/09. У
години када је освојио Куп Србије проглашен је
за најбољег средњег блокера шампионата.
Након одличних наступа у домаћем првен-
ству, у сезони 2010/11. одлази у Словенију. Са
великим успехом наступа за ОК Блед, са којим
те сезоне осваја Првенство и Куп Словеније и
Средњеевропску лигу. Од 2011. до 2013. игра за
словеначки ОК Љубљана
и за то време осваја по два
национална првенства и
купа Словеније, један шам-
пионат и једно друго ме-
сто у Средњеевропској ли-
ги. У сезони 2012/13. про-
глашен је за најбољег
средњег блокера финала
Купа Словеније. Током
све три сезоне које је про-
вео у Словенији наступао Милан Рашић
је у Лиги шампиона и једном у Купу ЦЕВ, када
је играо полуфинале. Године 2013. потписује
уговор за Одбојкашки клуб Кан у Француској,
где и данас наступа.
Дебитовао је у репрезентацији 2001. и од
тада је неизоставни члан свих селекција, од ка-
детске до сениорске. Са кадетском репрезента-
цијом Југославије на Шампионату Балкана
2001. године освојио је златну медаљу. За јуни-
орску репрезентацију одиграо је десет мечева, а
након тога је постао члан сениорског тима.
Први велики успех са сениорском репрезента-
цијом Србије забележио је 2010. када је најпре
освојена бронза у Светској лиги, а нешто касни-
је иста медаља и на Светском првенству у Ита-
лији. Највећи успех у дресу са националним
грбом забележио је 2011. када је на Првенству
Европе у Аустрији и Чешкој освојено прво
- 348 -
место. Тада је управо он освојио одлучујући
поен у финалном мечу против Италије. Исте
године био је учесник Квалификационог тур-
нира у Јапану за одлазак на олимпијске игре, на
којем је репрезентација Србије заузела прво
место и изборила визу за највећи спортски до-
гађај на планети. Рашић се 2012. уписао у исто-
рију Ниша као један од олимпијаца који су ро-
ђени или су спортску каријеру направили у
овом граду. Са одбојкашком репрезентацијом
Србије учествовао је на Олимпијским играма у
Лондону. Године 2013. учествовао је у освајању
још једне медаље на Европском првенству.
Овога пута, на Првенству у Пољској и Данској,
освојио је бронзано одличје. (Н. Нш.)
РАШИЋ (Павле) НЕБОЈША. Рукометаш.
(Ниш, 11. јул 1959 – ). Дипломирао на Правном
факултету у Нишу. Играо је на позицији десног
крила и са Железничарем (в.) освојио два нацио-
нална купа (1982. и 1985). У сезони 1982/83. био
је у екипи која је освојила треће место у Првој
лиги са истим бројем бодова као две првопласи-
ране екипе. Од 1986. до 1989 (када је и окончао
каријеру) био је капитен тима. Боје репрезента-
ције Србије бранио је три пута. (Е. Ц.)
РЕАЛ, Фудбалски клуб. Наследник је
Фудбалског клуба Дивота, који су основали
Роми са Сточног трга 12. септембра 1925. Име
Дивота клуб добија на предлог Боже Дивоте,
обућара, финансијера клуба и његовог првог
председника. У то време постојао је још један
фудбалски клуб Рома, из Душанове улице, који
се звао Гајрет, што на турском језику значи
братство. Пошто је овај фудбалски клуб остао
без средстава, после неколико година припојио
се Дивоти, која је била активна све до 1941. За
време рата Ромима је била забрањена свака ак-
тивност. После ослобођења, уместо жутих тра-
ка које су морали да носе за време рата, Роми
се одлучују да боја њихових дресова буде жута.
Име њиховог клуба одмах после рата било је
ФК Радник, да би после само две године било
промењено у Пролетер. Приликом обележава-
ња педесет година постојања, године 1975.
Клуб мења име у Реал. Такмичио се у нижераз-
редним ранговима.
Извор: Извештај председника ФК Реал Агића Усковића, 3.
новембра 1981 (лична архива Миладина Илића). (Н. Ж.)
РЕАЛ СА НИШАВЕ. В. Мераклије.
РЕГИОНАЛНИ КОШАРКАШКИ СА-
ВЕЗ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ. Настао је 2007. као
наследник Региона 7 Кошаркашког савеза
Србије. Савез представља саставни део Кошар-

кашког савеза Србије и окупља клубове са те-
риторије источне Србије од којих се преко три-
десет такмичи у свим ранговима. Води так-
мичења у Првој мушкој регионалној лиги –
Исток и Другој женској лиги Србије – Југ, као и
такмичења млађих категорија, у које спадају
Регионална лига, квалификације за Квалитетну
лигу и Квалитетна лига.
Савез је у Нишу био домаћин пријатељ-
ских утакмица мушке сениорске репрезентације
Југославије са Францу-
ском (1997) и Шведском
(2001), квалификационе
утакмице мушке сениор-
ске репрезентације Србије
за Европско првенство са
Исландом (2012), као и
утакмица женске сениор-
ске репрезентације Србије
у квалификацијама за Европско првенство које
су 2008. игране у Нишу, али и великог броја
манифестација, међу којима је најзначајнији
Куп Радивоја Кораћа, који је у Нишу одржан
2008, 2009, 2010. и 2012. године. Организатор је
многих завршних турнира млађих категорија на
државном нивоу. (С. К.)
РЕГИОНАЛНИ ШАХОВСКИ САВЕЗ
НИШ. Територијални грански савез. Основан
је 16. марта 1975. као добровољно удружење
шаховских клубова и општинских савеза на
територији нишавског, пиротског и топличког
округа, са најважнијим циљем развоја, унапре-
ђења и омасовљења шаха кроз формирање ша-
ховских клубова. За првог председника изабран
је Љубивоје Р. Перуновић (в.). Од 2009. пред-
седник је Александар Величковић. Значајан
допринос у раду Савеза дали су Стојан Вучко-
вић, Драгољуб Михајловић (в.), Жарко Радиче-
вић (в.), Слободан Поповић, Александар Бата-
њач, Драгиша Булатовић, Вукашин Митић,
Ивица Раичевић (в.), Петар Рољ (в.), Јовица
Костић, Зоран Милутиновић, Драган Живић,
Драгиша Стојановић, Бранислав Ковачевић,
Мирољуб Станковић. Највећу активност Реги-
онални шаховски савез показао је кроз органи-
зовање Регионалне лиге, Купа региона, кадет-
ских екипних и појединачних првенстава. (Љ. П.)
РЕКРЕАТИВНИ ДАН. В. Савез за рекреа-
тивни спорт Ниша.
РИНЧИЋ (Петар) БРАТИСЛАВ. Фудба-
лер. (Ниш, 31. децембар 1960 – ). Припада ге-
нерацији ФК Раднички (в.) која је постигла ве-
лики успех у Купу УЕФА. Завршио је Гимнази-
ју Стеван Сремац и Економски факултет у Ни-
- 349 -
Р
шу. Фудбал је почео да игра у ФК Јован Анђел-
ковић (данашњи ОФК Ниш) (в.), а наставио у
ФК Раднички, у коме је прошао све млађе се-
лекције. Одиграо је двадесет утакмица у дресу
омладинске репрезентаци-
је. За први тим Радничког
дебитовао је са осамнаест
година и у периоду од
1978. до 1988. одиграо 400
утакмица. Један је од рет-
ких играча Радничког који
је био члан екипе у сва три
наступа нишког клуба у
Купу УЕФА. Имао је и
интернационалну карије-
ру: две сезоне играо у Ма- Братислав Ринчић
лезији за клуб Кедак, са којим је освојио једну
шампионску титулу и добио признање најбољег
играча лиге. По завршетку фудбалске каријере
определио се за посао из струке. Руководилац
је Ауто-мото друштва Петар Ринчић Ниш (в.).
(Д. М.)
РИСТИЋ (Милутин) ДРАГОМИР ДРА-
ГАН. Новинар, један од оснивача и први секре-
тар Општинског савеза спортова општине Ниш
(в.), спортски возач аутомобила, менаџер, један
од најбољих нишких такмичара у спортском
аутомобилизму свих времена. (Ниш, 13. август
1927 – ). Након ослобођења Ниша у Другом
светском рату одмах се укључује у спортски
живот Ниша као вежбач и такмичар – гимна-
стичар ДТВ Партизан (в.), а са доношењем
прве кошаркашке и рукометне лопте у Ниш,
међу првима почиње да тренира кошарку и ру-
комет у сали и дворишту ондашње Соколане
(в.). После периода активног играња постаје
рукометни и кошаркашки судија, а од 1953. и
професионални новинар градске рубрике На-
родних новина из Ниша.
На одслужењу војног рока на миноловцима
Југословенске ратне морнарице, добио је во-
зачку дозволу за управљање моторним вози-
Драган Ристић са својим пехарима, медаљама и другим
спортским признањима.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
лом. Први аутомобил, марке Opel olimpia 1953,
купио је 27. децембра 1959. Касније постаје
врло успешан секретар спортске секције АМД
Ниш (в.). За седам година, у периоду од 1964.
до краја 1971, такмичио се у 34 ауто-релија,
највише у ондашњој Југославији, али и у Бу-
гарској, Румунији, Грчкој и на 38. ауто-релију у
Монте Карлу. Иницијатор је ауто-релија пово-
дом ослобођења Ниша у Другом светском рату
14. октобар, који се одржавао од 1964. до 1971.
под покровитељством Народних новина и у
организацији спортске секције АМД Ниш.
Са стазе 38. ауто-релија Монте Карло, Драган Ристић са
својим возилом и нишким таблицама, 1969.
Међу многобројним успесима Драгана
Ристића истичемо најзначајнија: приликом
учешћа на свом првом ауто-релију у Лесковцу
20. септембра 1964. освојио четврто место са
DKW F11 (Ni-50-40); на првом нишком ауто-
релију 17. октобра 1964. такође освојио четврто
место; на звездастом ауто-релију Братства и
јединства одржаном 21–23. маја 1965. са ста-
ртом у Београду и циљем на Тјентишту (БиХ),
предводио је екипу Ниша са осам возила, и ме-
ђу укупно 575 возила из целе ондашње Југосла-
вије у класи до 1300 кубика освојио треће
место; на Првом балканском ауто-релију у Бу-
гарској (4–7. јун 1965) возио за екипу Југосла-
вије, али је прекинуо такмичење због квара на
возилу; на другом ауто-релију 14. октобар Ни-
ша (10. октобра 1965) освојио прво место у кла-
си до 1300 кубика; учествовао на Првом бео-
градском ауто-релију 1965; на Првом сајамском
ауто-релију у Београду (30. април 1966) са во-
зилом Fiat 750 поделио прво и друго место; на
Другом ауто-релију Сутјеска 66 (1–3 јул 1966)
са „фићом 750“ (Ni-80-27) освојио прво место, а
октобра 1966. на Трећем нишком ауто-релију
освојио прво место у генералном пласману;
исте године на Другом београдском ауто-релију
освојио треће место; на Другом балканском ре-
лију у Грчкој новембра 1966. одустао због де-
- 350 -
Драган Ристић у свом BMW-у на испиту спретности,
Ауто-рели Пријатељство, центар Ниша, 25. септембар 1971.
фекта на возилу; на Другом сајамском релију у
Београду (28. априла 1967) освојио прво место
у класи до 750 кубика и био други у генералном
пласману; исте године учествовао је и на
трансбалканском ауто-релију кроз Бугарску,
Румунију и Југославију. На чувеном међуна-
родном ауто-релију Монте Карло, одржаном по
38. пут у зимским условима од 18. до 25. јануа-
ра 1969, према досадашњим истраживањима,
био је пети учесник из Југославије, а први
Нишлија који се уопште такмичио. Старт је био
у Атини, такмичио се возилом Fiat 850 sport
(Ni-146-45) и освојио прво место у својој класи,
али је убрзо дисквалификован због једног нео-
вереног талона на контролном пункту у Гре-
ноблу, за шта је био одговоран његов сувозач
Мирко Крстоношић из Новог Сада. И на међу-
народном ауто-релију Пријатељство одржа-
ном септембра 1971. са такмичарима из Софије,
освојио прво место у класи преко 1300 кубика и
у генералном пласману. На задњем нишком
ауто-релију 14. октобар октобра 1971. са BMW-
ом освојио прво место у класи преко 1300 ку-
бика и прво место у генералном пласману. По-
стигао рекорд у брзинској вожњи на деоници
од центра села Каменице до Каменичког виса,
прешавши ту деоницу за два минута и 20 се-
кунди. Након овога, напустио је Ниш и одселио
се у Беч, где је радио као менаџер. Данас као
пензионер живи на релацији Ниш – Беч.
Извори: Својеручно вођен дневник учешћа и успеха на ауто-
релијима Драгана Ристића; Југословенски спортски лист Спорт,
15/16 јануар 1969, Стартни број 135; Разговор вођен са Драганом
Ристићем у његовом дому у Нишу, 24. октобра и 2. новембра 2014.
(Б. Т.)
РИСТИЋ (Мирослав) РАДОСЛАВ. Ски-
јаш, тренер скијања. (Сврљиг, 9. мај 1951 – ).
Ниже разреде основне школе завршио у Слове-
нији (Језерско), а више разреде и гимназију у
Књажевцу. Електротехнички факултет завршио
је у Скопљу. Скијањем је почео да се бави у

Језерском, а наставио у Скијашком клубу
Миџор из Књажевца. Највећи лични такмичар-
ски успех била му је победа у саставу јуниор-
ског тима Србије на тромечу Србија – Македо-
нија – Црна Гора на Копаонику (1969). По
повратку са студија при-
дружио се великом скија-
шком покрету у Нишу и
учествовао као инструктор
од првих дана акције Сви
на снег (в.) 1976. године
(излети на Делијски вис,
Плочу, Грамаду...). У Ски-
јашком клубу Ниш (в.)
активан је као тренер од
његовог оснивања (1981).
Две године био је ангажо- Радослав Ристић
ван у стручном тиму за млађе националне се-
лекције. Његов највећи тимски успех јесте осва-
јање титуле екипног првака Србије (2009). То-
ком готово четири деценије стручног рада у
нишком скијању израстао је у легендарног тре-
нера, чији успешан педагошки рад поштују ге-
нерације скијаша и њихових родитеља. (З. М.)
РИТМИК, Клуб ритмичке гимнастике.
Почео с радом септембра 2006. Децембра 2006.
учествовао на такмичењу у Новом Саду. Регис-
трован је 17. фебруара 2007, а члан је Гимна-
стичког савеза Србије (ГСС) од јануара 2014.
Клуб је основала Мирјана Николић, некадашња
такмичарка КРСГ Ниш (в.), уз помоћ и подр-
шку Милене Рељин Татић. У клубу се са девој-
чицама ради Ц и Б програм. Примарни циљ
клуба је очување здравља, тако да се активно
ради и на превенцији и корекцији телесних де-
формитета. Кроз клуб је прошао велики број
Мирјана Николић са такмичаркама програма Б индивидуално
(слева: Анђела Недељковић, Дуња Мидић, Ана Живковић и
Милица Младеновић).
- 351 -
Р
девојчица, а тренутно је активно тридесет чла-
ница.
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, аси-
стент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. (Н. Р.)
РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА У НИШУ
(историјат). Ритмика, у различитим облицима,
има богату и дугу традицију на простору наше
земље, али ритмичка гимнастика као спорт по-
чиње да се развија на тлу Југославије тек од
1961. Већ на првом светском првенству, 1963. у
Будимпешти појавила се и репрезентација
СФРЈ (тадашњи тренер била је Анка Дринић),
да би од тог тренутка развој овог спорта у на-
шој земљи кренуо узлазном путањом, што је
пропраћено и адекватним спортским резулта-
тима. Прво првенство Југославије у РСГ одр-
жано је 1965. у Београду. Поред учешћа на
светским и европским првенствима, југосло-
венске ритмичарке постигле су запажене резул-
тате на 23. и 24. Олимпијским играма. Наиме,
на ОИ у Лос Анђелесу 1984. Милена Рељин је
освојила пето, а Данијела Симић десето место.
Сви напори да ритмичко-спортска гимна-
стика постане познат и поштован спорт у Нишу
били су плодови труда, рада и посвећености
професорке Љиљане Пантић (в.).
Љиљана Пантић са ритмичким гимнастичаркама.
Крајем 1972. Љиљана Пантић почиње са
формирањем секција за ритмичко-спортску
гимнастику по школама. Интересовање су по-
казале наставнице у ОШ Иво Андрић, Вук Ка-
раџић и Доситеј Обрадовић. И професорке фи-
зичког васпитања почињу да раде РСГ са де-
цом, па се стичу услови за организацију школ-
ског првенства у РСГ. Љиљана Пантић имала је
задатак да научи све заинтересоване професоре
обавезну вежбу, коју су они са ученицама уве-
жбавали на настави. Интересовање деце било је
велико, а руководство је било неуморно и
амбициозно. У основним школама Иво Андрић,
Вук Караџић и Ћеле кула ритмичарке су могле
да користе сале и реквизите. Међутим, ометају-
ћи фактор био је низак плафон у свим ко-
ришћеним салама. Тада се јавила потреба за на-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
лажењем сале са довољно високим плафоном,
што би омогућило неометано избацивање
реквизита (лопта, вијача, обруч, трака, чуњеви).
Временом, чланице су почеле да учествују на
такмичењима (најпре са групним вежбама) и
јавним наступима на приредбама. Први академ-
ски састав, који се звао Вежба модерне гимна-
стике и полке (36 пионирки из Ниша изводи
вежбу обручем), припремила је Љиљана Пан-
тић. Састав је изведен на завршној свечаности
под називом Републичка ревија физичке култу-
ре, одржаној у Београду (Ташмајдан) 23. и 24.
јуна 1972, и добио је једну од већих награда.
Ритмичко-спортска гимнастика у том пе-
риоду реализује се у оквиру школских секција
које се припајају ГК Ниш (1977/78). ГК Ниш
(в.) у том периоду држао је тренинге у бившој
Соколани (в.), односно сали ОШ Маршал Тито
(данашња ОШ Радоје Домановић), коју су тад-
почели да реновирају: срушили су салу скроз, и
направљена је нова мала сала ван школе, а по-
том поново изграђена велика сала на истом
месту. У периоду од 1979. до 1981. спортска
гимнастика рађена је у малој сали, а ритмичко-
спортска у великој. Ово спајање, заправо, и не
изненађује, с обзиром на то да су се првенства у
спортској и ритмичко-спортској гимнастици на
нивоу република и државе СФРЈ реализовала
заједно. Као последица тога, и због великог
броја такмичара, неретко се дешавало да
ритмичарке наступају касно ноћу, иако је так-
мичење почињало рано ујутру (прво су се так-
мичили мушкарци у СГ, потом жене, а на крају
су се реализовала такмичења у РСГ).
У Гимнастичком савезу је 1982. постигнут
договор о раздвајању на два савеза – за спорт-
ску и ритмичко-спортску гимнастику. Те годи-
не је формиран КРГ Ниш, што је значило на-
пуштање велике сале у ОШ Маршал Тито и,
већ наредне године, селидбу у халу Чаир (в.).
Председник клуба постаје Будимир Стефано-
вић, дотадашњи председник ГК Ниш, чија је
ћерка Миња Стефановић тренирала РСГ. Све
стручне обавезе препуштене су Љиљани Пан-
тић, а за чланове управе изабрани су родитељи
активних чланица клуба. У том периоду неко-
лико девојчица је прешло из СГ на РСГ, и клуб
је бројао петнаестак чланица (све категорије).
Такмичења су тада била само индивидуална, а
на манифестацијама су се изводиле групне
вежбе. Клуб је у то време добијао средства од
града за одлазак на такмичења, а за украсне
трикое су се сналазили (набављали су их преко
рођака, пријатеља из Немачке, Америке, а
захваљујући сарадњи са НСА у Софији, и из
Бугарске). Што се тиче музике, најпре је била
само клавирска, потом клавир и уметнути ин-
- 352 -
струмент (клавир и удараљке), а затим и орке-
старска музика. Сваки клуб је имао свог коре-
петитора, музички образовану особу која је би-
ла задужена за музички део вежбе, а ритмичар-
ке су биле те које су бирале на коју музику же-
ле да раде вежбу. У оквиру неопходних минут
до минут и по, корепетитор је могао да направи
комбинацију три различите композиције, и то
на захтев ритмичарке.
У организацији ДТВ Партизан општине
Ниш (в.) 25. маја 1987. одржана је свечана при-
редба у част тридесетогодишњице рада органи-
зације Партизан, а једна од тачака била је и
вежба траком, коју су извеле чланице клуба за
РСГ. Вежбу су припремиле Љиљана Пантић и
Јадранка Коцић (в.).
Млађе и старије пионирке имале су успеха
на републичком, а потом и на савезном првен-
ству. На државном првенству у Тузли 1988.
Славица Динић је освојила четврто место у
укупном појединачном пласману.
Најистакнутије вежбачице Клуба биле су
Јадранка Коцић, Славица Динић Чавче, Мирја-
на Николић, Милена Савић, Милена Стефано-
вић, Марија Спасић и друге.
КРСГ Ниш био је спортска организација,
али се у клубу много више водило рачуна о
васпитном, него такмичарском делу рада (успе-
си на такмичењима нису били у првом плану,
нити главни циљ).
По завршетку своје каријере тренера, Љи-
љана Пантић добила је наследницу – Јадранку
Коцић, бившу чланицу клуба, која 1987. преу-
зима стручно руководство у КРСГ Ниш. И по-
ред залагања управе, рад у клубу је ипак ста-
гнирао. Старије, искусне вежбачице постепено
су напуштале клуб, а од млађих се очекивало да
их замене и наставе њиховим путем. То се, ме-
ђутим, није десило. Клуб је био узорна органи-
зација и успешан колектив, који је добио Окто-
барску спортску награду града Ниша (в.), али, и
поред свега, увек је био на маргини спортских
збивања у граду.
Јадранка Коцић (десно) и Љиљана Пантић (лево),
у Нишу, септембар 2014.
 Р

Лоша материјално-техничка ситуација у Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
клубовима и Савезу деведесетих година ума- Кинезис. (Н. Р.)
њила је учинак квалитетног рада бивших так-
мичарки, а садашњих тренера: Јасне Томин, РОЉ, ПЕТАР. Шаховски радник. (15. јул
Наде Писић, Даре Терзић и Милене Рељин, па 1945 – ). Мајсторски шаховски кандидат, омла-
се, након успешног рада од неколико деценија, дински првак Ниша 1963. Организаторску ша-
ритмичка гимнастика готово угасила у Србији. ховску активност развија
Од 2000. па у наредних десет година наша деведесетих година као
репрезентација није отишла ни на једно међу- организатор и директор
народно такмичење. Турнира мира, шест отво-
Године 2002. отворен је Клуб за ритмичку рених међународних првен-
гимнастику Ритам из Београда, чији је пред- става Југославије (1993–
седник и оснивач била Милена Рељин Татић. У 1998), Фестивала младих
жељи да обнови Савез, као и ритмичку гимна- (1994–2000), два првен-
стику у градовима Србије, Милена помаже ства Србије (1996–1997),
Крагујевцу, Параћину и Нишу да отворе клубо- Омладинског шампионата
ве. Године 2006. у Србији је било укупно шест Југославије 1996. и првен-
клубова за ритмичку гимнастику: у Београду, става Ниша. Био је члан Петар Рољ
Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Параћину и Управног одбора ШСЦС, члан Такмичарске
Ужицу. До те године није ни било такмичења. комисије Србије и централне Србије и председ-
Прво такмичење – у масовним групним вежба- ник Градског шаховског савеза Ниш. Добитник
ма – организовано је у Новом Саду децембра је Октобарске спортске награде Ослобођење
2006, а учешће је узело свих шест клубова. На града Ниша (в.) за 1995. (Љ. П.)
крају 2014. Србија има 24 клуба за ритмичку
гимнастику, од којих су четири из Ниша: Фо- РОНДОВИЋ (Јаков) ДЕСИМИР. Атле-
кица (в.), Грација (в.), Ритмик (в.) и Гимна- тичар. (Бијело Поље, 13. септембар 1952 – ).
стикс (в.). Основну школу завршио у
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, аси- Бијелом Пољу, средњу и
стент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. (Н. Р.) Вишу ПТТ школу у Бео-
граду. Сениорски репре-
РОВЧЕ. В. Спортски објекти у Нишу. зентативац у брзом хода-
њу, члан АК Железничар
РОКВИЋ (Косто) МИЛЕ. Џудиста, тре- Ниш (в.). За репрезентаци-
нер џудоа. (Дрвар, БиХ, 1. септембар 1946 – 27. ју Југославије наступио
октобар 2010). Џудоом по- 1978. на Првенству Балка-
чиње да се бави након за- на у ходању на путу (20
вршетка војне школе 1964. км) у Солуну и на ИАМ
и остаје веран овом спорту ходача у Бугарској (Русе и Десимир Рондовић
током целог живота. Као Трново) у ходању на 20 км. На Првенству Југо-
такмичар ради на омасов- славије у ходању на путу (20 км) 1976. освојио
љењу спорта у Нишу и треће место, а 1978. у Приштини на Првенству
јачању Џудо клуба Ниш Југославије у ходању на путу (20 км) био други.
(в.), тада јединог клуба у Титулу првака Србије у ходању на путу (10 км)
јужној Србији. Након так- освојио је 1976. у Кладову. (В. Г.)
мичарске каријере, у јед-
ном периоду био је и Миле Роквић РОЊЕЊЕ У НИШУ (историјат). На те-
председник Клуба. Седамдесетих година учес- риторији Србије роњење је као спортско-
твује у армијским такмичењима широм Југо- рекреативна активност заступљено од 1970, док
славије. Стални члан репрезентације Друге је у Нишу прва организована ронилачка делат-
армије ЈНА. Године 1981. са Ненадом Младе- ност започета 1975. у секцији за подводне ак-
новићем оснива Џудо клуб Железничар (в.) и тивности Кајак кану клуба Гусар (в.). Тада је на
активно учествује у његовом раду све до 1999. седници Координационог одбора за развој
У 2001. оснива Џудо клуб Пуковац у Пуковцу, друштвених организација, друштва и удружења
где су, током деветогодишњег рада клуба, деца при Општинској конференцији ССРН Ниш до-
са којима је радио освајала медаље и на држав- нет закључак о оправданости постојања рони-
ним такмичењима и на турнирима различитих лачке активности на подручју општине Ниш и
категорија у земљи и иностранству. да почетна фаза организовања ронилачких ак-

- 353 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
тивности буде формирање секције за подводне
активности при Кајак кану клубу Гусар. Секци-
ја је 1975. регистрована код СОФК града Ниша
(в.) и Савеза за подводне активности СР Србије.
Потребну документацију за регистровање сек-
ције код надлежних органа прикупио је Милош
Младеновић, а одлуку о оснивању секције пот-
писао је председник Кајак кану клуба Гусар
Петар Живковић. Из секције је 1978. настао
Ронилачки клуб Гусар (в.), који и данас постоји
и активно ради. Ронилачки клуб Naissub (в.)
почео је да ради у Нишу 2012. године. (З. Мл.)
РУДАН, РУШКА. В. Стевановић, Рушка.
РУЖИЋ (Никола) ЖЕЉКО. Одбојкаш.
(Теслић, Босна и Херцеговина, 6. септембар
1951 – ). Одбојку је почео да игра у Магла-
ју1963, где је завршио основну и средњу шко-
лу. Играо је за ОК Натрон као пионир и јуни-
ор, и са јуниорском екипом освојио треће место
на јуниорском првенству БиХ. У Ниш је дошао
на студије електронике и од 1971. члан је ОК
Раднички, који 1972. постаје УОК Студент (в.)
и члан Друге српске лиге. Постао је стандардни
члан прве поставе, а од такмичарске 1974/75. и
капитен екипе. У мају 1974. са екипом нишког
Универзитета осваја прво место на Универзија-
ди Србије, а исте године клуб је награђен Ок-
тобарском наградом града Ниша. Са екипом
Студента у сезони 1974/75. осваја Куп Србије,
a у сезони 1975/76. остварује највећи успех
нишке одбојке, пласман у прву савезну лигу
СФРЈ и освајање пехара првака Србије, после
невероватно брзог проласка кроз три ранга
такмичења. За екипу Студента одиграо је пет-
наест такмичарских сезона, у периоду од 1971.
до 1989, када је завршио играчку каријеру. (Н. Ж.)
УОК Студент у Приштини после утакмице за улазак у Прву
савезну лигу, 30. јун 1976. Слева, стоје: Ружић, Д.
Димитријевић, Ранђеловић, Јовановић, Томић, Бркић, Тасић;
чуче: Гушић, Милошевић, Златановић, Костић (тренер),
Лазаревић и Н. Димитријевић
- 354 -
РУЈЕВИЋ (Раде) БРАТИСЛАВ. Карати-
ста, карате тренер. (Ниш, 26. март 1960 – Ниш,
16. новембар 2009). По за-
нимању дипломирани пси-
холог, радио је као опера-
тивни директор у Народ-
ном позоришту у Нишу.
Каратеом је почео да се
бави у раној младости.
Импресиониран првим са-
знањима о овој борилачкој
вештини, за кратко време
достиже ниво веома близу
мајсторског. У зрелијим Братислав Рујевић
годинама далеко озбиљније приступа тренин-
зима и постављању елементарних принципа
доследности и самодисциплине. Активно учес-
твовање у свим активностима Карате клуба
Омладинац (в.) и Шотокан Карате-До Академи-
је Југославије резултира његовим сазревањем и
вишим техничким изграђивањем. Своју дослед-
ност у бављењу каратеом потврдио је на најбо-
љи начин успешно положивши испит за 5. дан
у Тракији, октобра 2009, пред комисијом Свет-
ске Казе-Ха Шотокан Рју Карате-До Академије.
Један од чланова комисије пред којом је пола-
гао био је Велибор Веба Димитријевић (в.).
Као први тренер клуба веома успешно је
припремао и водио разне селекције клуба које
су на такмичењима потврдиле свој квалитет и
реноме освојивши прегршт медаља, почев од
градског нивоа па до највиших такмичења са-
везног ранга.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О., Н. Нш.)
РУКОМЕТ У НИШУ (историјат). Руко-
мет је у Нишу почео да се игра 1948. Промо-
тивна утакмица између екипе Ниша и Динама
из Панчева одиграна је 26. септембра 1948. на
игралишту Динама у Нишу (в.). За Ниш су
играли: Коста Јовановић, Мирко (в.) и Милоје
Милојевић (в.), Душан Булајић, Ђорђе Антић,
Миладин Илић (в.), Радивоје Ристић, Димитри-
је Симоновић (в.), Богољуб Митић, Миладин
Илић, Бранимир Митић и Бошко Мајцен. Затим
је уследило формирање клубова. То су: Мета-
лац, Динамо, Будућност, Раднички, Братство,
Борац, Авијатичар и Железничар (в.). Најбољу
организацију имали су Будућност и Раднички.
У Лиги среза Ниш за 1952. годину такмичило
се осам клубова. Рукомет је постајао све попу-
ларнији, па су формиране нове екипе: Једин-
ство у Нишкој Бањи и Напредак у Алексинцу.
У великом рукомету најбоље резултате
бележио је Железничар, од свог формирања

Екипа Железничара из 1956/57. Слева: Мирко Милојевић,
играч и тренер, Облак, Крањц, Игић, Митић, Симоновић,
Стојадиновић, Коцић, Лајшић, Прелевић.
1949. па све до 1958, када је угашен велики ру-
комет.
Мали рукомет, или, од тада па надаље –
рукомет, играо се у Нишу од 1952, када је и по-
чела права експанзија ове спортске игре. Руко-
мет се у почетку играо у школама, предузећи-
ма, установама и војним јединицама. Број
таквих екипа био је огроман, али не и број клу-
бова. Међу клубовима издвајали су се Желез-
ничар и Младост. Временом се у мушком ру-
комету по квалитету издвојио Рукометни клуб
Железничар. Крајем XX века, тачније 1992, по-
јавио се у мушком рукомету Омладински руко-
метни клуб Ниш (првобитно РК Машинац) (в.).
Фузијом Железничара и ОРК Ниша 2009. годи-
не формиран је РК Наисус (в.), да би 2011. го-
дине било враћено старо име, али са додатком
године оснивања – дакле, РК Железничар 1949.
Године 2011. формиран је, или, боље речено,
обновљен РК Раднички 1951 (в.). (Е. Ц.)
Женски рукомет у Нишу. Развој женског
рукомета није ишао укорак са мушким рукоме-
том. Патријархална жена тешко се одлучује за
бављење спортом и, док су се пионирке некако
Детаљ са утакмице женског рукомета на стадиону Омладина,
судио Драган Ристић.
- 355 -
Р
и ослободиле овог „обичаја“, са омладинкама је
ишло тешко. Девојчице су се бавиле спортом
док не „пођу на корзо“, а прва озбиљнија љубав
искључивала је одласке на тренинге или госто-
вања. Улагање новца и времена у женску омла-
дину није било исплативо па, иако је било
омладинки које су се бавиле великим рукоме-
том, нису остварени значајнији резултати.
У малом рукомету било је много активније.
Све школе имале су женску рукометну екипу и
било је далеко лакше направити селекцију и
извршити квалитетан избор. Међутим, активи-
ста који су се опредељивали за женски рукомет
било је мало, било је тешко наћи тренера који
би водио екипу на дуже време, а није било ни
довољно финансија. И поред ових тешкоћа,
организовани су клубови који су окупили вели-
ки број женске омладине: ЕИ Младост (в.), Бо-
рац (в.), Железничар (в.), Омладинац (в.), Пар-
тизан, ДИН (в.). Поред клубова, рукометне се-
лекције имало је још око седамдесет спортских
друштава при основним и средњим школама,
неколико факултета, који су се такмичили у
женској конкуренцији на првенствима факулте-
та, и фабричких колектива, који су се такмичи-
ли у оквиру радничких рукометних игара града
и Србије.
Женски рукомет имао је исти проблем као
и мушки рукомет: било је више екипа са истим
квалитетом и свака екипа је имала по неколико
квалитетних играчица. Таквом политиком
дошло се до ситуације да су се нишки клубови
борили међусобно и изгарали не дајући један
другом да иду даље. Фузијом нишких женских
рукометних клубова 1969. и проналажењем
спонзора у Дуванској индустрији Ниш дошло је
до концентрације квалитета и цео град је „ра-
дио“ за ДИН, као што је у мушком рукомету
све било усмерено на Железничар (в.).
У Нишу је женски рукомет увек био, нека-
ко, у другом плану. Ни значајни успеси у руко-
метном спорту које су постигле женске екипе
нису допринели да се о женском рукомету по-
веде већа брига. Женске екипе Младост и ДИН
у граду су сматране за фабричке екипе. Ранг
такмичења и успеси који су постизани прева-
зишли су фабричке снове. Подршка и помоћ,
међутим, нису. Споразум и договори спортских
форума из града и управа клубова у циљу пре-
вазилажења овог стања нису успели. Искуства
из Ниша показују да је ретко којој екипи која је
наступала под патронатом неке фабрике, уста-
нове или школе, успело да стекне статус екипе
за коју је заинтересован читав град. Такав слу-
чај није само у рукомету већ и у фудбалу,
одбојци, кошарци и другим спортским гранама.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ЖРК ДИН променио је име у ЖРК Наиса
2005, а почетком XXI века (2007) основан је
ЖРК Црвени крст (в.).
Нишки женски рукомет има и своје вели-
кане. Посебно се издвајају: Весна Милошевић
(в.), носилац сребрне медаље са Олимпијских
игара у Москви 1980. и најсјајнијих одличја са
Б светског првенства у Немачкој 1977, Медите-
ранских игара у Сплиту 1979. и Балканског
шампионата у Софији, као и репрезентативке
Оливера Стојановић, Зора Стојковић (в.), Мира
Јелић, Славица Ристић, Вера Радић, Мара Чо-
лаковић Јаковетић, Хилда Ибрелић и, у новије
време, Бојана Петровић (в.). (В. А., Е. Ц.)
РУСКИ СОКО. В. Руско соколско друштво
у Нишу.
РУСКО СОКОЛСКО ДРУШТВО У НИ-
ШУ. Досадашњим истраживањем нису се мо-
гла осветлити главна питања о постојању и де-
ловању овог друштва у периоду између два
светска рата (датум оснивања и престанка рада,
ко су били оснивачи и када је друштво тачно
основано, ко су били најпознатији такмичари и
старешине као и најбитније активности Руског
соколског друштва у Нишу). Једино је сачувана
оригинална фотографија са свечаности освећи-
вања заставе Руског соколског друштва у Нишу
11. јуна 1933. Освећење је извршио јеромонах
Анатолије са још два калуђера у просторијама
Руског дома у Нишу. Свечаности су присуство-
вали чланови руске колоније, старешина Руског
Фотографија са свечаности освећења Руског соколског друштва у Нишу
и полеђина фотографије са посветом и печатом Друштва на руском језику.
- 356 -
сокола Шокољски, као и Милан Стевановић
(в.), истакнути грађевински предузимач и дуго-
годишњи председник Соколског друштва Ниш
(в.). На крају свечаности, након верског обреда
освећивања соколске заставе овог друштва,
направљена је заједничка фотографија, а на по-
леђини је сачувана посвета старешине Руског
соколског друштва са печатом на руском језику.
У ондашњој нишкој међуратној штампи спо-
миње се да је Руско соколско друштво 8. јуна
1936. организовало и одржало концерт у Соко-
лани (в.) са циљем прикупљања средстава за
издржавање дечјих летовалишта. Концерт се
састојао од дванаест тачака у којима су насту-
пали оперски певачи Тамара Велбицка и Јаков
Петров и игранке која је уследила након про-
грама. Руски соко био је један од организатора
и учесника на парастосу трагично настрадалом
краљу Александру I, који је одржан 17. новем-
бра 1934. у Саборном храму у Нишу уз учес-
твовање свих руских друштава и организација
из Ниша. На основу сачуваног чланка о смрти
једног од руских официра, сазнајемо да је 1936.
функцију секретара Сокола обављао господин
Нанацков, а остаје и податак да су руски соколи
организовано узимали учешћа и приликом
посмртних испраћаја истакнутијих чланова
Руске колоније у Нишу.
Извор: Оригинална фотографија са посветом на полеђини и
печатом РСД Ниш у спомен освећивања барјака Руског соколског
друштва у Нишу, приватна збирка Б. Тикића, Ниш;
Лит.: А. Д. Вељковић, Руска емиграција у Нишу, мастер рад,
Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд 2014, стр.
11, 12, 48. (Б. Т.)
 С
САВЕЗ ЗА РЕКРЕАТИВНИ СПОРТ
ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ЦРВЕНИ КРСТ.
Формиран 2005. Оснивачи су били ДФК Соко
Доња Трнава (в.) и Друштво за рекреативни
спорт Раднички Трупале. Идеја за формирање
Савеза потекла је од истакнутих чланова Вука-
шина Митића, Пауна Цветковића (в.) и Стани-
ше Рајковића.
Активности Савеза подразумевају учешће у
организацији манифестација Општинске Олим-
пијске игре Градске општине Црвени крст и О-
лимпијске сеоске игре Србије, које се одржавају
више од педесет година, а Савез у њима учеству-
је већ десет година.
Извор: Материјал прослеђен из Савеза за рекреативни спорт
Градске општине Црвени крст уз помоћ Јелене Динић, техничког
секретара Савеза за рекреативни спорт Ниша. (Д. Ж.)
САВЕЗ ЗА РЕКРЕАТИВНИ СПОРТ НИ-
ША. Територијална организација гранског Са-
веза за рекреативни спорт Србије, чији је циљ
укључивање што већег броја учесника у спорт-
ско-рекреативне активности без обзира на
узрасну категорију, пол и/или ниво психофи-
зичких способности.
Почетак рада Савеза за рекреативни спорт
Ниша везује се за 3. фебруар 1952, када је Гим-
настичко друштво Динамо Ниш, променило
име у Друштво за телесно васпитање Партизан
Ниш – 1. Исте године, 20. марта, при Желез-
ничкој школи оснива се и Партизан Ниш – 2, а
нешто касније и Партизан Ниш – 3. Окружни
савез са телесно васпитање Партизан у Нишу
основан је 24. августа 1952. и у свом саставу
имао је следеће срезове: Ниш, Алексинац, Со-
кобања, Житковац, Сврљиг и Ражањ. Новона-
стала организација основана је са циљем да во-
ди бригу не само о гимнастици, већ о свим ма-
совним облицима физичке културе. Било је
предвиђено да друштва Партизан имају редов-
не часове телесног вежбања, одржавају слетове
(в.), јавне наступе и академије, вишебојска так-
мичења и смотре, као и да раде са разним
спортским секцијама. Такође, уместо оријента-
ције ка такмичарском спорту, требало је да
друштва Партизан раде на масовним облицима
физичке културе и свестраном физичком и ду-
ховном васпитању што већег броја деце и
омладине.
Од 1975. године приступа се формирању
друштва Партизан по месним заједницама.
- 357 -
Број друштава који су били чланови Партизана
константно је растао, па је 1988. било регистро-
вано њих 63. Организација Партизан у овом
периоду извела је велики број значајних акција
и активности. Одржано је преко 81.000 часова
телесног васпитања, којима је присуствовало
преко 2.100.000 вежбача свих узраста. Органи-
зовано је и изведено једанаест слетова у којима
је учествовало 22.800 вежбача. Такође, у орга-
низацији Партизана, у Нишу је одржан и Зон-
ски слет у коме је учествовало 8.000 вежбача.
Изведено је десет друштвених јавних наступа у
којима је учествовало 7.000 вежбача. Припре-
мљено је и одржано петнаест академија. Пар-
тизан је био и организатор и учесник дванаест
републичких масовних такмичења у народном,
справашком и пионирском вишебоју, смотре
друштва Партизан и више других манифеста-
ција, семинара и течајева републичког и регио-
налног карактера. Општински савез Партизан
био је основни покретач и организатор акције
Тражимо најбољу месну заједницу у спортској
рекреацији и велике акције Смотра физичке
културе 1970/71. Исте године Општински савез
Партизан Ниш проглашен је за најбољи савез у
овој акцији у СР Србији.
На територији града Ниша први трим ка-
бинет отворен је 1985. адаптацијом постојећих
просторија у Месној заједници Јосип Колумбо
(садашња Палилула), а организатори и реализа-
тори програма били су чланови Партизана. Од
активности у трим кабинету издвајали су се:
боди билдинг, пауер лифтинг, вежбе обликова-
ња, корективна гимнастика и аеробик. У трим
кабинетима, у овом периоду, одржано је 6.200
часова телесног вежбања, где је учествовало
2.500 пионира, 37.000 омладинаца, 750 омла-
динки, 4.500 чланова и 1.000 чланица.
Општински савез Партизан био је и орга-
низатор многих других значајних акција, као
што су: организовање Марша трагом Нишког и
Јастребачког партизанског одреда, посете раз-
ним историјским местима и др. Организована је
непосредна и блиска сарадња међусобне посете,
такмичења и размена искуства са организација-
ма Партизан из свих република и покрајина.
Круна свих признања које је Партизан до-
био од Југославије, Србије и града Ниша, била
је додела ордена Заслуге за народ са сребрним
венцем, која је Савезу додељена на дан органи-
зације 1989. године.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Међу лидерима тог периода истичу се:
Алекса Лолић, Дракче Петровић, проф. др Ми-
ладин Илић (в.), Милун Пантелић, Паун Цвет-
ковић (в.) и Тома Михајловић.
Организационо и кадровски, деведесетих
година прошлог века, а ради успешнијег спро-
вођења развоја спортско-рекреативних актив-
ности, формирају се центри на територији
општине Ниш и то: Град Ниш, Горња Топони-
ца, Горњи Матејевац, Нишка Бања и Ново Село
(9. мај) у којима се реализују различити спорт-
ско рекреативни програми. Као посебан друш-
твени интерес, један од програма из деведесе-
тих био је усмерен на децу предшколских уста-
нова. У овом периоду радило се и на побо-
љшању инфраструктуре у месним заједницама,
па су многе месне заједнице добиле нове трим
кабинете, спортске терене и трим стазе.
Половином деведесетих година, због ста-
тутарних обавеза, Партизан мења свој назив у
Градски савез за рекреацију, а касније у Савез
за рекреативни спорт Ниша, како се и данас
назива. Градски Савез за рекреацију по први
пут у Нишу организује акције Дани изазова и
Нишки триатлон. У овом периоду Савез је дао
допринос и у развоју Олимпијских сеоских и-
гара, као и фестивалима у спортској рекреацији
(летњи и зимски). Најактивнија друштва овог
периода била су: ДФК Филип Кљајић, ДФК
Моша Пијаде, ДФК Пролетер (Доња Врежина),
ДФК Станко Пауновић, ДФК Јосип Колумбо,
ДФК Трупале, ДФК Доња Трнава, ДФК Бранко
Бјеговић. Пуни допринос раду Савеза у овом
периоду дали су дугогодишњи активисти: Паун
Цветковић, Владета Вељовић (в.), Љубиша
Игић, Драган Никезић, Братислав Благојевић,
Душан Живановић, Вукашин Митић и Станиша
Рајковић.
Након 2000. године Савез за рекреативни
спорт Ниша, преко својих чланица и удружених
организација, у првом реду Станко Пауновић,
Почеци Акције Сви на снег: ученици ОШ Моша Пијаде
са учитељем Батом Веселиновићем,
почетком седамдесетих година XX века. [А. Б. Ф.]
- 358 -
Палилула и Филип Кљајић на градском, а Трна-
ва, Трупале и Рујник на сеоском подручју, реа-
лизује своје програмске активности. Од 2007,
када је прослављена стогодишњица организо-
ваног рада и деловања у спортско-рекреатив-
ним активностима на подручју Ниша, на чело
Савеза изабран је Власта Станојевић (в.). Од
тог периода до данас реактивиране су акције
чији је носилац Савез: Сви на снег (в.), Сви у
природу (в.), Рекреативни дан (в.) и учешће на
Олимпијским сеоским играма.
Савез за рекреативни спорт Ниша тренутно
чине 24 друштва и организације, који су актив-
ни чланови и својим активностима доприносе
развоју рекреације на подручју града Ниша.
Осим реализације посебних програмских садр-
жаја, организују се и активности усмерене на
оспособљавање и усавршавање кадрова. Од
2013. председник Савеза за рекреативни спорт
Ниша је проф. др Саша Пантелић. Осим члан-
ства у Савезу за рекреативни спорт Србије, Са-
вез за рекреативни спорт Ниша, члан је и Асо-
цијације спорта за све Србије и Спортског саве-
за Ниша.
Извор: Податке доставио др Саша Пантелић, председник
Савеза за рекреативни спорт. (Н. Р.)
Акције Савеза за рекреативни спорт
Ниша.
Сви на снег. Акција Савеза за рекреативни
спорт Ниша, чији је циљ популаризација зим-
ских спортско-рекреативних активности. Акци-
ја траје неколико зимских месеци и обухвата
активности као што су скијање, санкање, кли-
зање, такмичење у грудвању и др. У њој учес-
твује око 600 учесника свих узраста. Посебно
се прилагођава учесницима са посебним потре-
бама. У планирању и спровођењу акције учес-
твује око педесет спортских стручњака.
Сви у природу. Акција Савеза за рекреа-
тивни спорт Ниша. Њен циљ је омасовљавање
спорта и рекреације боравком у природи. Спро-
Акција Сви у природу, детаљ, Дивљанско језеро.
Извор: ФБ страна Савеза за рекреативни спорт Ниша.

води се у току летњих месеци. Обухвата пе-
шачке туре, оријентацију у природи, спортове
са лоптом, активности са елементима прежив-
љавања у природи, самоодбрану, вожњу чам-
цима и др. У акцији сваке године учествује око
хиљаду људи.
Рекреативни дан. Акција коју организује
Савез за рекреативни спорт Ниша. Ова акција
намењена је члановима Савеза и сарадницима.
Извор: Податке доставила Јелена Динић, технички секретар
Савеза за рекреативни спорт Ниша. (Д. Ж.)
САВЕЗ ЗА СПОРТ И РЕКРЕАЦИЈУ
ИНВАЛИДНИХ ЛИЦА ОПШТИНЕ НИШ.
В. Спортски савез инвалида Ниша.
САВЕЗ ЗА ШКОЛСКИ СПОРТ ГРАДА
НИША. Године 1973. формиран је Савез за
школски спорт и олимпијско васпитање. Тада
су почела да се формирају школска спортска
друштва и убрзо је дошло и до формирања Са-
веза школских спортских друштава у васпитно-
образовним установама. Већ после неколико
година враћа се стари назив: Савез за школски
спорт и олимпијско васпитање. После дужег
периода таворења савеза, када је 1995. уместо
Савеза организација за физичку културу
(СОФК) формиран Спортски савез Ниша (в.),
оснива се Комисија за школски спорт. То је
покренуло спортске активности у школама, што
је резултирало и формирањем Савеза за школ-
ски спорт града Ниша 29. септембра 2005.
Оснивачи Савеза били су Школско спортско
друштво Пионир из ОШ Бубањски хероји и
Школско спортско друштво Горан из ОШ Рат-
ко Вукићевић.
Савез чине 36 основних школа и деветна-
ест средњих школа са око 46.000 ученика. По-
ред њих, чланови Савеза
су још и клубови: Гимна-
стички клуб Ниш (в.), Ат-
летски клуб Железничар
(в.), Стрељачки клуб Ниш
1881, Пливачки клуб Све-
ти Никола (в.), Пливачки
клуб Ниш 2005 (в.); стру-
ковни савези: Градски ру-
кометни савез Ниш, Одбојкашки савез Ниша,
Фудбалски савез Ниша (в.), Кошаркашки савез
Ниша; удружења судија: кошаркашких, одбој-
кашких, фудбалских; Диспанзер за медицину
спорта (в.); Одред извиђача Вожд Карађорђе
(в.); Извиђачки одред Поречана Школски брод
Јадран. Драгоцени сарадници у реализацији
програма школског спорта јесу: Град Ниш,
МУП Србије – ПУ у Нишу, Диспанзер за меди-
- 359 -
С
цину спорта, Спортски центар Чаир (в.), ОШ
Душан Радовић, ОШ Свети Сава, ОШ Миро-
слав Антић, ОШ Стефан Немања, ТШ 12.
фебруар, ЕТШ Никола Тесла, Машинска школа,
друштвено-спортски радници и, наравно, про-
фесори физичке културе, без којих све ове ак-
тивности не би било могуће реализовати.
Савез за школски спорт организује такми-
чење у десет спортских дисциплина. Такмиче-
ња су изузетно масовна (мали фудбал – четрде-
сет екипа, кошарка – 56 екипа, рукомет – 45
екипа, одбојка – педесет екипа) и завршнице
тих такмичења – финала прати по неколико
хиљада навијача. Поред редовног програма –
активности, Савез за школски спорт града Ни-
ша организује и велики број окружних, ме-
ђуокружних, републичких и квалификационих
првенстава за одлазак на светска првенства
(пливање, атлетика, кошарка, одбојка, рукомет,
гимнастика итд.).
Нишке основне и средње школе освајачи
су медаља на републичком нивоу а као највећи
успех нишког школског спорта издваја се ре-
зултат женске рукометне екипе Прве нишке
гимназије Стеван Сремац, која је на Светском
првенству у Португалији 2010. освојила сребр-
ну медаљу.
Године 2008. град Ниш и Савез за школски
спорт града Ниша били су домаћини VIII О-
лимпијских спортских игара ученика Републи-
ке Србије. Такмичење је одржано у тринаест
спортова са 87 категорија, са 4.321 учеником и
809 професора. Такмичењу је приступило 322
основне и 198 средњих школа, и одиграно је
преко 500 појединачних и екипних мечева.
Савез за школски спорт града Ниша до-
битник је признања Владе Републике Србије,
Министарства просвете и спорта, Савеза за
школски спорт и олимпијско васпитање Србије,
Спортског савеза Ниша, Секције спортских но-
винара Ниша (в.) итд.
Извори: Одлуке, записници и извештаји са такмичења Саве-
за за школски спорт града Ниша. (Н. Ж.)
САВЕЗ ИЗВИЂАЧА ГРАДА НИША. Из-
виђачка организација Ниша почела је са радом
20. јуна 1911, када је Пан-
та Аранђеловић, нишки
студент филозофије, осно-
вао прву чету извиђача под
називом Бели орао. Прва
активност чете била је
марш трасом Ниш – Га-
бровац – Манастир Свете
тројице – Бербатово –
Ниш, а до 17. јула 1911. чета је извела још осам
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
једнодневних маршева. То су прве забележене
активности ове јединице, која је, уједно, и прва
не само у Србији већ и на Балкану.
Током своје дуге историје, извиђачка орга-
низација Ниша прекидала је са радом једино за
време окупације у Првом и Другом светском
рату. Али, ни у том периоду њени чланови нису
„мировали“. Забележено је активно учешће
чланова ове организације у Првом светском
рату, што у редовним јединицама Војске, што у
хуманитарним акцијама на Солунском фронту,
где оснивач нишке организације и први изви-
ђачки водник у Србији Панта Аранђеловић (та-
да већ суплент) учествује у раду Оснивачке
скупштине Друштва за заштиту деце, одржане
30. новембра 1917. у Водени. Друштво за заш-
титу деце, основано са циљем да ради на васпи-
тању ратне сирочади, након ослобођења у
Првом светском рату прераста у Савез трезвене
младежи, а из овог Савеза потом се издваја Са-
вез извидника Србије.
У међуратном периоду долази до пуне а-
фирмације извиђачке организације у новој
држави Краљевини СХС, али и у Нишу, под
називом Стег извидника и планинки Ниш, који
касније добија име по војводи Стевану Синђе-
лићу, јунаку из Првог српског устанка. Стег
извидника и планинки Стеван Синђелић у Ни-
шу организује мање јединице – чете по основ-
ним и, нарочито, средњим и средњим стручним
школама и организује разне акције у природи у
ближој и даљој околини Ниша. Остали су у-
памћени излети и таборовања 1929. у Прокуп-
љу, у Куршумлијској бањи 1933, у манастиру
Св. Романа у долини Јужне Мораве 1937. и др.
Нишки скаути (извидници, извиђачи) у међу-
ратном периоду издају и свој лист Скаутски
весник као стручно информативно гласило Мо-
равске скаутске жупе, са одговорним уредни-
ком Мирком А. Петковићем, који је дуги низ
година био и секретар нишког стега. Вредно је
истаћи из тог периода и Мошу Варона, пожр-
твованог секретара Скаутског стега извидника
и планинки у Нишу. У међуратном периоду
врховни заштитник и покровитељ Савеза скау-
та Краљевине Југославије био је краљ Алексан-
дар I Карађорђевић, а након његове трагичне
погибије престолонаследник Петар II Карађор-
ђевић. Нишки скаути – извидници и планинке
учествују и на Првом сабору скаута Моравске
скаутске жупе, одржаном у Крушевцу за Ви-
довдан 1933, али и на Другом сабору скаута
Моравске скаутске жупе, одржаном у Нишу од
22. до 26. јуна 1934. Такође, представници
нишког стега учествују и на Првом савезном
логору одржаном у Београду 1929, па на Дру-
гом савезном логору одржаном на Максимиру у
- 360 -
Загребу од 1. до 6. јула 1932, на Трећем савез-
ном логору скаута Краљевине Југославије одр-
жаном у Београду (Топчидер) септембра 1935.
итд. Нишки стег имао је и Скаутски дом, који
се налазио на левој обали Нишаве, на плацу
Љубинке Ћермило између Јагодинмалског и
Тврђавског моста. Важно је нагласити и учешће
скаута у Другом светском рату, где се посебно
истичу хероји Мика Палигорић и Мија Стани-
мировић.
Након ослобођења у Другом светском ра-
ту, почетком педесетих година ХХ века пре-
дратни скаути из Ниша Живота Илић, Живко
Веселић и Драги Стојановић настављају скаут-
ску традицију, али под новим условима и начи-
нима рада, тако да се први извиђачки одред на-
кон Другог светског рата у Нишу оснива 1952.
године. После тога, формирани су многобројни
извиђачки одреди по Нишу, који су деценијама
успешно развијали извиђачку идеју, формирали
генерације младих људи у љубави према при-
роди, очувању природе, љубави према отаџби-
ни. Ова друштвено корисна организација учила
је и научила генерације и генерације школске
омладине свеколиким корисним знањима и
вештинама потребним сваком појединцу, али и
друштвеној заједници у целини. Вредно је на-
поменути разна извиђачка дневна и ноћна ори-
јентациона такмичења и вишебоје, зимска и
летња таборовања, преживљавања у природи,
биваке, смотре и друге манифестације на који-
ма су чланови ове организације приказивали и
примењивали научене вештине и знања.
За свој непрекидан и успешан рад Савез
извиђача града Ниша био је одликован низом
друштвених и извиђачких одликовања: Орден
заслуга за народ са сребрном звездом (указ
председника СФРЈ од 22. априла 1976); Награда
Ослобођење града Ниша (14. октобар 1987);
Награда Града Ниша (11. јануар 2011); Плакета
ЈНА; Плакета 25. мај Савеза социјалистичке
Смотра извиђача у парку Чаир,
шездесете године XX века. [А. Б. Ф.]

омладине Југославије; Плакета 16. новембар
Савеза социјалистичке омладине Србије; Пла-
кета Савеза социјалистичке омладине Ниша;
Плакета СУБНОР-а Социјалистичке Федера-
тивне Републике Југославије; Плакета СУБ-
НОР-а Социјалистичке Републике Србије; Пла-
кета СУБНОР-а општине Ниш; Плакета 1. мај
Савеза синдиката општине Ниш; Златни Јаво-
ров лист са зрацима Савеза извиђача Југослави-
је; Златни извиђачки знак са венцем Савеза из-
виђача Србије; Златна плакета са храстовом
гранчицом Савеза извиђача Србије; Златна пла-
кета Извиђачке заставе Савеза извиђача Србије.
Смотра извиђача у парку Чаир, 2012.
Извор: ФБ страна Савеза извиђача Ниша.
У стогодишњој историји кроз активно
чланство у нишкој извиђачкој организацији
прошло је више десетина хиљада младих људи,
који су данас стручни, поштени и одговорни
чланови наше заједнице, али је најважније да су
остали добри људи.
Савез извиђача града Ниша данас делује на
градском нивоу и у свом саставу обједињује
активности десет извиђачких одреда са преко
2.000 чланова у разним старосним категоријама.
Акције Савеза извиђача Ниша.
Марш извиђача Трагом логораша. Пово-
дом двадесетогодишњице бекства логораша из
логора на Црвеном крсту у Нишу, Савез изви-
ђача града Ниша је 12. фебруара 1962. по први
пут извео марш под називом Трагом логораша
и од тада га непрестано организује до данаш-
њих дана.
Фестивал извиђачких песама. Организа-
ција Фестивала извиђачких песама, као једин-
ствене извиђачке манифестације, отпочела је
1974, када су први пут изведене новонаписане
композиције са циљем да се обогати фонд из-
виђачких песама. До 1975. овај Фестивал био је
у организацији Одреда извиђача Партизан из
Ниша, затим га преузима Савез извиђача града
Ниша. После једанаестогодишње паузе, 22.
априла 2000. одржан је јубиларни Петнаести
- 361 -
С
фестивал извиђачких песама. За ову прилику
издат је компакт диск са 24 најлепше песме овог
јединственог извиђачког музичког фестивала.
Треба напоменути и то да је ПГП РТВ Бео-
град маја 1981, поводом тридесет година
послератног Савеза извиђача Србије, издао ЛП
плочу под насловом Шума је извиђачу друг.
Шумска школа Савеза извиђача Ниша.
Први средњи течај Моравске и Вардарске ска-
утске жупе на Копаонику одржан је од 8. до 31.
августа 1934. Почевши од тада, Савез извиђача
града Ниша организовао је своју Шумску шко-
лу на разним локацијама: Копаоник, Сокобања,
Сићево, Ајдановац, Попшица, Тјентиште
(Босна и Херцеговина), Јасенове воде (Мали
Јастребац), Беле воде (Голија), Ада Циганлија
(Београд), Брза Паланка, Дивљана, Буљарице
(Црна Гора), Доња Трнава, Облачинско језеро,
Липовац итд. Све послератне Шумске школе у
организацији Савеза извиђача града Ниша има-
ле су републички карактер. Поред шумских
школа, Савез извиђача Града Ниша редовно је
организовао и водне течајеве.
Међународни поход извиђача Србије
Пробој Солунског фронта. Као први међуна-
родни извиђачки поход, организован је од 26.
августа до 12. септембра 1993. поводом обеле-
жавања 75 година од пробоја Солунског фрон-
та. Организатор је био Савез извиђача града
Ниша, а учествовало је 120 извиђача из Србије,
Црне Горе, Републике Српске и Хрватске.
Траса похода износила је преко 3.500 км и
кретала се правцем: Ниш – Шабац – Текериш –
Крупањ – Мачков Камен – Тршић – Ваљево –
Мионица – Струганик – Лазаревац – Топола –
Краљево – Жича – Маглић – Студеница –
Мојковац – Подгорица – Флорина – Касторија –
Јањине – Крф – острво Видо – Солун – Хилан-
дар – Битољ – Куманово – Ниш.
Седма смотра извиђача Србије. Савез из-
виђача града Ниша, први пут у својој историји,
био је домаћин и организатор Седме смотре
извиђача Србије, која је по први пут била међу-
народног карактера. Смотра је одржана у Спо-
мен-парку Бубањ од 21. до 31. јула 2006. уз у-
чешће преко 2.000 учесника из Србије и инос-
транства. Мото Смотре био је Пронађи себе.
Извори: Писани текст Савеза извиђача Града Ниша; подаци
добијени у разговору са Ратомиром Петковићем Ратом, стареши-
ном Савеза извиђача града Ниша, 21. октобра 2014. у просторијама
Одреда извиђача и поречана ШБ Јадран у Нишу. (Б. Т.)
САВЕЗ ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ФИЗИЧ-
КУ КУЛТУРУ. В. Спортски савез Ниша.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
САВИЋ (Миодраг) ЗВЕЗДАН. Професор
универзитета. (Крушевац, 1. април 1964 – ).
Основну и средњу школу
завршио је у Крушевцу.
Дипломирао је 1988. на
Студијској групи за фи-
зичку културу Филозоф-
ског факултета у Нишу
(в.), магистрирао 1994. на
Факултету физичке култу-
ре у Новом Саду, а докто-
рирао 2004. на Факултету
физичке културе у Нишу
(в.). Године 1989. радио је Звездан Савић
у Крушевцу, а од 1990. стално живи и ради у
Нишу. Професор је на Факултету спорта и фи-
зичког васпитања у Нишу на предметима Исто-
рија физичке културе, Активности у природи и
Олимпијско васпитање. Носилац је више приз-
нања, одликовања и захвалница за свој рад: Ју-
биларна марама, Признање 50 година Спорт-
ског савеза Ниша (в.), Сребрна значка Петар II
Соко. Аутор истакнуте монографије национал-
ног значаја Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920–1941 (Ниш, 2011); аутор и ко-
аутор више монографија, уџбеника, научних и
стручних радова. Своје професионално образо-
вање применио је у раду Одбојкашког клуба Ас
(в.), Скијашког клуба Ниш (в.) и Кајак кану
клуба Гусар из Ниша (в.). Од 2013. члан је
Струковне организације Интерски Србија.
Ожењен је и отац двоје деце. (Н. Р.)
САВИЋ (Драгољуб) ЈЕЛЕНА. Рукомета-
шица. (Ниш, 4. мај 1955 – Ниш, 19. април 2012).
Почела је рукометну каријеру у клубу ЕИ Мла-
дост (в.), да би већ са петнаест година присту-
пила ДИН-у (в.). Играла је на позицији пивот-
мена све до 1982. и била, у правом смислу речи,
стуб екипе. Красили су је одлична игра у
одбрани, борбеност, сналажљивост и ефика-
сност у нападу. За ДИН је одиграла више од 500
утакмица и допринела остварењу свих највећих
успеха овог клуба у том времену. Стекла је и
звање дипломираног инжењера електронике и
била запослена у Електронској индустрији. (Е. Ц.)
САВИЋ (Драгиша) МИЉАН. Атлетичар.
(Ниш, 3. септембар 1987 – ). Основну школу и
гимназију завршио у Нишу. Члан АК Железни-
чар Ниш (в.). Освојио је четири златне медаље
у штафетама 4 x 100 м на првенствима Србије
(2009, 2010, 2011. и 2013) и друга и трећа места
на првенствима државе у тркама на 100 м
(2010. и 2011). Као сениорски репрезентативац
- 362 -
наступао је на Купу Евро-
пе у Бергену 2009, Балкан-
ским играма у Касторији
(Грчка) и Универзијади у
Београду 2009. (В. Г.)
САВИЋ (Александар)
МИОДРАГ ЗИЛЕ. Фуд-
балер. (Прокупље, 3. април
1955 – ). Основну школу и
гимназију завршио је у
родном месту а Вишу со- Миљан Савић
цијалну у Скопљу. Фудбал је почео да игра у
ФК Топличанин (Прокупље), чији је првотимац
постао 1973. Дрес нишког Радничког (в.) носио
је од 1979. до 1983. Остаће записано да је у се-
зони 1981/82. дао велики допринос пласману
тима са Чаира у полуфи-
нале Купа УЕФА. Као
„џокер“ тренера Душана
Ненковића (в.) ушао је са
клупе у игру и постигао
други гол за поравнање
резултата у мечу са Грас-
хоперсом (0:2 и 2:0) и, та-
кође, други гол за победу
против Фејенорда (2:0 и
0:1). После једногодишње
иностране каријере у фин- Миодраг Савић
ском клубу Ископија, вратио се у Топличанин и
1988. завршио каријеру. (Д. М.)
САВИЋ (Владислав) СЛОБОДАН. Бок-
серски радник, наставник физичког васпитања.
(Ниш, 23. новембар 1945 – ). У Нишу завршио
ОШ Зора социјализма (Моша Пијаде), Гимнази-
ју Стеван Сремац и струковне студије на Вишој
педагошкој школи – Група за физичко и здрав-
ствено васпитање (в.).
Од првих средњошколских дана почиње
озбиљно да се бави спортом. Исказује велики
интерес за тада мало познати олимпијски спорт
џудо, и пролази комплетну школу џудоа усваја-
јући знања квалитетних тренера у клубу, али и
од неколико промотера овог спорта на просто-
рима тадашње Југославије: Владимира Јорге,
Светозара Михајловића, Вука Рашовића и др.
Прве кораке у професионалном и стручном
ангажовању почиње волонтерским радом у ОШ
Моша Пијаде у Нишу и радом на одређено
време у ОШ Душан Вукасовић у сремском селу
Купиново. Године 1976. постаје секретар
Управног одбора Боксерског клуба Раднички
(в.), стандардног члана Прве боксерске лиге
Југославије, где обавља административне и

организационе послове.
Био је директни организа-
тор и реализатор многих
боксерских манифестација
домаћег и међународног
карактера. Априла 1994.
организује први професи-
онални боксерски меч у
Нишу (в.). Почетком 1989.
прелази у Спортски савез
Ниша (в.) на радно место
стручног сарадника за так- Слободан Савић
мичарски спорт. Као самостални стручни са-
радник био је ангажован на планирању и реали-
зацији програмских активности чланица савеза.
Радио је на организацији многих спортских ма-
нифестација масовног карактера: ревијалних,
школских, градских, државних и међународних
спортских такмичења. Обављао и друге актив-
ности друштвеног карактера, везане пре свега
за социјални статус запослених у области спор-
та у граду. У БК Раднички волонтерски ради на
организовању активности до маја 1996.
На име двадесетогодишњег успешног
ангажовања на реализацији активности клуба
Управни одбор БК Раднички додељује му по-
вељу за дугогодишњи рад и лични допринос у
развоју и унапређењу боксерског спорта у Ни-
шу. Пензионисан је на крају календарске 2010.
(А. Б. Ф.)
САМОУПРАВНА ИНТЕРЕСНА ЗА-
ЈЕДНИЦА ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ОПШТИ-
НЕ НИШ. У периоду 1974–1990. СИЗ физичке
културе Општине Ниш била је самоуправна
заједница коју су радници и други радни људи
основали ради задовољавања својих личних и
заједничких интереса у области физичке култу-
ре. На начелима Устава СР Србије из 1974, Са-
моуправним споразумом (СС) крајем 1974.
основана је Општинска самоуправна интересна
заједница физичке културе (СИЗ) у Нишу.
Пословима СИЗ физичке културе управљала је
Скупштина. Скупштину су чинили делегати,
које су бирали и опозивали радни људи, орга-
низације удруженог рада и друге самоуправне
организације и заједнице. Скупштина је бирала
председника и извршни орган. Средства за рад
СИЗ физичке културе обезбеђивала су се, тако-
ђе, самоуправним споразумом о удруживању
средстава за физичку културу. СИЗ физичке
културе престаје са радом 1990. оснивањем
Општинског фонда физичке културе, а овај
фонд је укинут 1991.
Извори: Устав СР Србије од 25. фебруара 1974; Самоуправ-
ни споразум о оснивању Самоуправне интересне заједнице физич-
ке културе општине Ниш (Међуопштински службени лист – Ниш,
број 1/1975); Самоуправни споразум о удруживању средстава за
- 363 -
С
физичку културу у Нишу (Међуопштински службени лист – Ниш,
број 47/1982, 19/83, 43/84, 47/85); Одлука о оснивању Општинског
фонда за физичку културу у Нишу (Међуопштински службени
лист – Ниш, број 8/1990). (Ж. С.)
САНТРАЧ (Раде) ТОМИСЛАВ. Спорт-
ски новинар, спортски радник. (Ћићевац, 8.
фебруар 1952 – ), Завршио гимназију у Зајеча-
ру, а 1974. почео да се бави спортским нови-
нарством у Радио Нишу (в.). У четрдесетого-
дишњој каријери спортског новинара највише
је пратио рукомет и фуд-
бал. Директно је преносио
на стотине мечева и при-
премао спортске прилоге
за информативне емисије
са бројних спортских до-
гађаја, међу којима се по-
себно издвајају учешћа ФК
Раднички Ниш (в.) у купу
УЕФА и освајање пет ку-
пова у некадашњој Југо-
славији од стране РК Же- Томислав Сантрач
лезничар. У периоду од 1995. до 1996. радио је
у спортској редакцији Нишке телевизије и том
приликом припремио серију емисија о рукоме-
ту, док данас ради као дописник Радио Београ-
да. Последњих година ствара изузетно вредне и
слушане репортаже о легендама југословенског
спорта. У низу репортажних бисера посебну
пажњу привлаче прилози о фудбалеру Кирилу
Дојчиновском, кошаркашима Јосипу Ђерђи и
Рати Тврдићу, кошаркашици Разији Мујановић,
рукометашу Златку Жагмештару, скијашу Јури
Франку и многим другим спортистима.
Током новинарске каријере добио је на де-
сетине похвала, признања и награда, међу ко-
јима је највреднија Златна статуа богиње Ни-
ке на интернационалном фестивалу Интерфер
у Апатину. Поменуто признање освојио је за
репортажу Медаља, која прати двадесетого-
дишњи ратни пут медаље кошаркаша Жарка
Варајића.
У појединим периодима Сантрач је, као
спортски радник, био портпарол или председ-
ник комисије за медије у РК Железничар (в.),
РК Наиса (в.) и ФК Раднички. (З. Мл.)
САЋИПОВИЋ (Рамче) БЕКТАШ СА-
ЋИП. Боксер. (Ниш, 20. септембар 1938 – ).
Када је имао петнаест година, брат од тетке
Енвер Мустафић уводи га у боксерску салу на
тренинг и од тада почиње његова блистава ка-
ријера. Почео је у мува категорији, а током ка-
ријере боксовао је и у бантам и перолакој. До
1964, када је завршио професионалну каријеру,
наступао је за Боксерски клуб Раднички (в.) и
убележио око 400 мечева. За њега је важио епи-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
тет изузетног борца и још
бољег техничара. Током
каријере многи тимови су
се отимали за њега, између
осталих, београдски клу-
бови Црвена звезда и Пар-
тизан и панчевачки Дина-
мо. Међутим, Саћиповић
је одлучио да остане веран
Радничком. Са својим ма-
тичним клубом освојио је
титулу првака Југославије Бекташ Саћиповић
1961. и златним словима уписао БК Раднички у
историју нишког спорта.
Био је успешан државни репрезентативац.
Дрес са националним грбом носио је три годи-
не. Учесник је Европског шампионата у Бео-
граду 1961, где је, после победе у првом колу,
наишао на изванредног Италијана Ваку, пру-
жио жесток отпор, али није могао да избегне
пораз. Учествовао је редовно још на турниру
Златна рукавица и многим другим ревијалним
турнирима.
У својој каријери наилазио је на велике
мајсторе бокса. Незаборавне су његове борбе
против Свете Љубомировића из Радничког
(Крагујевац), Гавре Це из Осијека, Дамњанови-
ћа из Крушевца, Петрића и Петровића (Црвена
звезда), Гребенара из Динама (Панчево), Мах-
мутовића из Титограда. Последњи меч у кари-
јери боксовао је за свој Раднички 1964. у Свето-
зареву (Јагодина) против Омеровића из Кабло-
ва и окончао га победом.
Велики је добротвор и хуманиста који је
несебично помагао и даље помаже пријатељима
и ромској заједници у Нишу. Посебно је био
везан за клупског друга и нераздвојног прија-
теља Томислава Келаву (в.), који је млад пре-
минуо. У знак сећања Саћиповић му је подигао
споменик у облику боксерске рукавице. Несе-
бично је помагао још и Трифунца, Пивка и
многе друге. Године 2013. био је главни дона-
тор и организатор уређивања ромског гробља у
Нишу. (А. Б. Ф.)
САФАРИ КЛУБ. Настао је деведесетих
година прошлог века. Поседује сопствене
кадрове и инфраструкту-
ру: Центар за оружје и
екстремне спортове на по-
дручју села Малче у ГО
Пантелеј, изграђену стазу
на излетишту Градац за реализацију шутинг
релија (в.), али и дефинисане стазе на реци Ни-
шави ради реализације познате Нишавске рега-
те (в.) и рафтинга у Сићевачкој клисури, стазе
за Џип сафари (в.) у околини Ниша и др.
- 364 -
Од активности које реализује Сафари клуб
треба поменути џип сафари програме на ширем
простору Балкана, парамотоспорт, ауто-трке
теренским и путничким аутомобилима у Купу и
шампионату државе, спелеолошке активности у
неуређеним спелеолошким објектима, ендуро-
мото-крос вожње, суорганизацију и такмичење
на европским рафтинг куповима, речне експе-
диције и речне регате, планинарске и друге
експедиције, такмичење у програмима са ору-
жјем (ТРАП и ИПСЦ), планинарење и пењање
на природним стенама, проучавање кањона,
фото сафари, организацију „team building“ и др.
На подручју Ниша, од 1991. па до данаш-
њих дана, Сафари клуб је створио и реализовао
преко 150 спортских манифестација различитог
карактера и садржаја, али и учествовао у вели-
ком броју манифестација и такмичења других
клубова. Освојио је са својим такмичарима ве-
лики број признања. Реализовао је пројекте у
више држава на четири континента и добио не-
колико друштвених признања.
Извор: Податке доставио Власта Станојевић, председник
Сафари клуба. (Н. Р.)
САФАРИ КУП. Међународно такмичење
у практичном стрељаштву – ИПСЦ у организа-
цији Сафари клуба из Ниша (в.). Такмичење се
реализује сваке године на стрелишту Сафари
клуба у Малчи, под покровитељством и по одо-
брењу Савеза за практично стрељаштво Србије
и Светске конфедерације за практично стре-
љаштво. На овом такмичењу учествује између
80 и 120 учесника из Србије и околних држава,
од којих је обично око 30% странаца. Такмича-
ри су регистровани чланови клубова из земље и
иностранства, који на такмичење долазе по
одобрењу својих националних савеза. Такми-
чење се организује по међународном Правил-
нику „Левел 3“, а бодује се и за Националну
лигу Србије. Одржава се у складу са календа-
ром Савеза за практично стрељаштво Србије,
обично у периоду април/мај.
Извор: Податке доставио Власта Станојевић, председник
Сафари клуба. (Н. Р.)
Детаљ са Сафари купа 2013.
Извор: safari.rs

СВЕТА ИВАНОВИЋ (Хум), Културно-
уметничко друштво. В. Плес у Нишу (историјат).
СВЕТИ ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕ-
ВИЋ, Српско соколско спортско друштво.
Основано 13. децембра 1998. у Нишу као прво
соколско друштво у Србији након Другог свет-
ског рата. Обновитељско-оснивачка скупштина
одржана је у храму Св. Оца Николаја у Нишу.
Након завршене архијерејске литургије, коју је
служио тадашњи Епископ нишки господин И-
ринеј (садашњи патријарх СПЦ), уз саслужење
старешине и свих свештеника овога храма,
освећена је застава друштва (дар Бобана Коци-
ћа из Ниша, трагично упокојеног 2014). Након
чина освећења соколског барјака новоформи-
раног соколског друштва, Његово преосвеш-
тенство Епископ нишки господин Иринеј бла-
гословио је будући рад овог друштва и све ње-
гове чланове. Том приликом је старешина Срп-
ског сокола Мојсије Секуловић – Симовић за
старешину Српског соколског друштва Свети
деспот Стефан Лазаревић именовао проф. др
Ненада Живановића (в.), редовног професора
Факултета спорта и физичког васпитања Уни-
верзитета у Нишу (в.).
Чланови ССД Св. Деспот Стефан Лазаревић
са старешином Ненадом Живановићем.
Српско соколско спортско друштво Свети
деспот Стефан Лазаревић и даље је активно
као настављач традиције српског соколства у
Нишу. Активности које треба истаћи свакако су
следеће: организовани часови физичког вежба-
ња за чланове; часови веронауке отвореног ти-
па (1995–1996); акција Физичком вежбом ка
здрављу на кеју – шеталишту поред Нишаве
(2012–2013), организација концерта за прикуп-
љање средстава за обнову Саборног храма у
Нишу и др. (Б. Т.)
СВЕТИ НИКОЛА, Пливачки клуб. Први
Управни одбор нишког пливачког клуба фор-
- 365 -
С
миран је децембра 1991. За председника Клуба
изабран је Војкан Митровић (в.), секретара
Владимир Марјановић, а
за координатора стручног
рада Гаврило Маслаковић
(в.). У стручни рад укљу-
чен је и Александар Крав-
счук, тренер из Кијева.
Прве медаље са званичних
такмичења донела је пио-
нирка Ивана Јовановић са
летњег првенства одржаног у Сомбору, осво-
јивши чак четири медаље.
Клуб је остварио и запажене спортске
успехе: 2005 – друго екипно место, зимска лига
централне Србије; 2007 – друго екипно место,
зимска лига централне Србије; 2008 – прво е-
кипно место, зимска и летња лига централне
Србије; 2008 – Аква куп Јагодина, екипно прво
место; 2008 – треће место за млађе пионире,
првенство Републике Србије, Зрењанин; 2008 –
отворено првенство централне Србије, петнаест
златних, осам сребрних и шест бронзаних ме-
даља.
Кроз Клуб је до сада прошло више хиљада
деце. Пливачи Клуба освојили су бројне меда-
ље на пливачким митинзима у земљи и инос-
транству, учествовали као чланови репрезента-
ције на европским шампионатима, балканским
првенствима, били носиоци државних рекорда.
Извор: Податке доставио др Томислав Окичић. (Н. Р.)
СВЕТИ САВА, Спортска хала. В. Спорт-
ски објекти у Нишу.
СВЕТИ САВА, Тениски клуб. Основао га
је 2005. Зоран Маниташевић. Налази се у дво-
ришту Основне школе Свети Сава. Клуб посе-
дује девет земљаних терена (црвена шљака),
сви су осветљени, а два су покривена. Са по-
лазницима тениске школе и рекреативцима ра-
ди седам тренера. ТК Свети Сава поседује
клупску зграду са канцеларијама и санитарним
чвором. (Е. Ц.)
Терени ТК Свети Сава.
Извор: ФБ страна ТК Свети Сава.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
СВЕТОСАВСКИ БАЛ НА ВОДИ. В.
НИШ, Клуб за синхроно и уметничко пливање.
СВИ НА СНЕГ. В. НИШ, Скијашки клуб;
Савез за рекреативни спорт Ниша.
СВИ У ПРИРОДУ. В. Савез за рекреатив-
ни спорт Ниша.
СВИНГ, Плесни клуб. Основан је 1989. и
активни је члан Плесног савеза Србије, Српске
асоцијације плесних орга-
низација, Спортског саве-
за Србије и Спортског са-
веза Ниша. Такође, члан је
организација International
Dance Sport Federation и
International Dance Organi-
sation, у оквиру којих сти-
че право учешћа на међу-
народним такмичењима.
Оснивачи и дугогодишњи тренери у Клубу јесу
Предраг и Славица Михајловић. У свом дуго-
годишњем постојању и раду чланови клуба
освојили су бројне државне, европске и светске
награде. Такмичари Плесног клуба Свинг акту-
елни су државни прваци у више плесних
дисциплина. Најбољи плесни парови Клуба би-
ли су Братислав Ранковић и Ана Томић и Дејан
Стошић и Јована Сивачек.
Плесни клуб Свинг: Братислав Ранковић и Ана Томић.
У програму рада Клуба посебна пажња
посвећена је обуци и едукацији деце предшкол-
ског и школског узраста, док су за нешто стари-
је актуелни друштвени течајеви – салса, реге-
тон, аргентински танго и класик течај. Велики
број инструктора Плесног клуба Свинг још увек
је такмичарски активан и у фази сталног уса-
вршавања. Поред обуке полазника плесних те-
- 366 -
Плесни клуб Свинг: Дејан Стошић и Сања Штулић.
чајева, Плесни клуб Свинг учествује и у орга-
низацији бројних културних манифестација у
Нишу и Србији. (С. У.)
СВИТАЊА, Шаховски клуб слепих и
слабовидих. Основан је јуна 2001. на иниција-
тиву чланова секције Савеза слепих из Ниша.
За председника је изабран Драган Богдановић.
Највећи успех Клуб је постигао освајањем ти-
туле првака слепих Србије за 2012. годину.
Члан Клуба, мајсторски
кандидат Небојша Ђукић,
постао је државни првак
за 2011. годину. ШК Сви-
тања члан је Лиге Цен-
тралне Србије – Југ, а дру-
га екипа Свитања – Сова
члан је Регионалне лиге Ниш. Клуб је отворе-
ног типа, тако да су, поред слепих и слабови-
дих, укључени и шахисти са другим видовима
инвалидитета, као и видећи играчи. (Д. Мх.)
СЕКЦИЈА СПОРТСКИХ НОВИНАРА
НИША. Удружење које окупља чланове свих
спортских редакција у Нишу основано је у
оквиру тадашњег општинског Савеза организа-
ција за физичку културу (СОФК Ниш) (в.). И-
ницијатори су били уредници две најјаче
спортске рубрике у граду, Миодраг Николић
(в.) из Радио Ниша (в.) и Душан Марковић (в.)
из Народних новина (в.). На оснивачкој седници
њиховој идеји прикључили су се, између оста-
лих, Предраг Протић (в.), Зоран Марјановић
(в.), Зоран Арацки, Мирослав Ћосић, Иван Јо-
вановић (в.), Едо Црналић (в.), Верољуб Јова-
новић и други. За првог председника изабран је
Миодраг Николић, а касније су на овој функци-
ји били: Душан Марковић, Едо Црналић, Томи-
слав Тодоровић (в.), Братислав Јевтовић (в.),
Милан Петковић (в.), Горан Станковић, Зоран
Петковић (в.) и Душан Јоцић (в.).

Секција је од оснивања имала неколико
јасних програмских циљева: пре свега, да учи-
ни што више на плану афирмације спортског
новинарства, затим, да развија сарадњу са
сродним организацијама и удружењима (спорт-
ски сусрети и стручна размена искустава), као и
да буде активан учесник у
свим сегментима спорт-
ског живота Ниша. У том
циљу организовано је ви-
ше трибина и округлих
столова, на којима су тре-
тиране најважније теме из
ове области друштвеног
живота. Као круна свих
тих активности организована је манифестација
под називом Избор спортисте године Ниша
(в.), са циљем да се награде најбољи спортисти
и клубови Ниша. Нешто касније установљена је
и годишња награда Секције за најистакнутијег
члана у текућој години. Секција спортских но-
винара Ниша тренутно (2013) окупља тридесе-
так новинара, ТВ сниматеља и фоторепортера.
(Е. Ц.)
СЕНСЕИ, Аикидо дођо. Основан је 21. ју-
ла 2003. под називом Аикидо и аикиђуцу клуб
Сенсеи. Промена назива у Аикидо дођо Сенсеи
извршена је 2012. Од свог
оснивања члан је органи-
зације Друштво за тра-
диционалну јапанску кул-
туру – Аикикаи Србија,
која је званично призната
од стране организације
AIKIKAI Foundation – Ai-
kido World Headquarters и
прати традиционални јапански стил аикидоа.
Оснивач клуба је Иван Ташић, мајстор аикидоа
(црни појас, 3. дан Аикикаи Хомбу Дођо), по
занимању доктор медицине.
Клуб је организатор и учесник више клуп-
ских и федерацијских семинара националног и
интернационалног карактера. Традиционално
сваког јануара и јуна клуб организује семинаре
националног значаја у оквиру којих се одржава-
ју полагања за кју (kyu) звања. Звање мајстора
аикидоа – црни појас до сада је стекло пет чла-
нова клуба. (Н. Р.)
СЕРАТЛИЋ (Славко) ПЕТАР. Спортски
радник. (Скопље, 30. октобар 1936 – Ниш, 24.
новембар 2010). За време Другог светског рата
са својом породицом депортован је у Ниш. У
Нишу је завршио основну школу и гимназију,
студирао је права у Београду и, када је 1962.
дипломирао, вратио се у Ниш. Био је успешан
- 367 -
С
функционер и привред-
ник. Од 1978. до 1982. био
је потпредседник Општи-
не Ниш, а потом је био
потпредседник Међуоп-
штинске регионалне за-
једнице, директор Ниш-
Експреса који је допринео
да ово саобраћајно преду-
зеће из стечаја стигне до
успешне фирме, по којој је
Петар Сератлић
и Ниш препознатљив, ди-
ректор Дирекције за урбанизам и комуналну
делатност, где је остваривао веома амбициозне
планове: изградња модерних градских саобра-
ћајница, Дома здравља, постављање рефлектора
на Градском стадиону (в.), изградња Купалиш-
ног комплекса у Чаиру (в.) итд., а један од нај-
вреднијих свакако је изградња нишавског кеја
кроз град.
Сератлић је оставио неизбрисив траг у
нишком спорту. Скоро 27 година био је пред-
седник РК Железничар (в.) и допринео највећим
успесима овог клуба у његовој историји. За
време његовог мандата Железничар је освојио
четири национална купа (1977, 1982, 1997. и
1999) и играо у финалу Купа победника купова
(1978. против Гумерсбаха у Дортмунду). Био је
председник Општинског рукометног одбора
Ниша, Удружења клубова Прве лиге, а 1989. и
1990. налазио се на челу Рукометног савеза
Србије. У ФК Раднички (в.) био је председник
од 1985. до 1987, када је Раднички експресно
изборио повратак у Прву савезну лигу.
Добитник је бројних признања, као што су
Орден рада са сребрним венцем (1980) и Окто-
барска спортска награда Ослобођење града
Ниша (в.) за 1977. и 1994. (за животно дело).
Постхумно је добитник највећег нишког приз-
нања, Награде 11. јануар (2010). (Е. Ц.)
СЕЧАНИЦА, Фудбалски клуб. Основан
1979. у Сечаници, селу у подножју Малог Јас-
трепца, удаљеног 14 км
северозападно од центра
Ниша, на иницијативу Ду-
шана Букорца, тадашњег
подофицира ЈНА и првог
тренера клуба, и Синише
Савића, првог секретара.
Почео да се такмичи у та-
дашњој Другој општин-
ској лиги. Велику помоћ
клуб је имао од тадашњег секретара МЗ Сеча-
ница Славољуба Петковића, који је касније био
и тренер клуба. Са више или мање успеха играо
је у Другој и Првој општинској лиги. Најбољи
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Екипа ФК Сечаница сезоне 2013/14.
Извор: fsn.org.rs
фудбалер из тог периода свакако је Миомир
Костић Фана, који је касније са успехом играо
за ОФК Ниш (в.).
Златни период ФК Сечаница почео је 2000.
године, када је на чело клуба дошао Драгослав
Станковић, бивши фудбалер тог клуба и касни-
је успешан фудбалски судија. Клуб је био орга-
низован на врхунском нивоу уз велику помоћ,
између осталог, и способних чланова управе:
Радослава Коцића, Новице Јордановића и дру-
гих. Прво и једино, данас потпуно уређено
игралиште клуб је направио на левој обали
Јужне Мораве на месту званом Саставци –
Ушће, у непосредној близини ушћа Нишаве у
Јужну Мораву. Касније је игралиште Ушће
преуређено и направљени су сви услови за так-
мичење у Српској лиги.
У пролећном делу сезоне 1999/2000. клуб
је остварио дванаест узастопних победа са гол
разликом 57:9, освојио прво место и ушао у
Прву градску лигу. У следећој сезони осваја
прво место и улази у Нишку зону. У сезони
2001/02. постаје првак Нишке зоне и једини
сеоски клуб са територије Града Ниша до да-
нашњег дана који је играо у Српској лиги. У
том периоду је освојио и Куп ФС Ниша (в.) и
играо финале ФС Нишког региона, где је изгу-
био од БСК из Бујановца. Успешно је играо и у
Српској лиги. У том периоду за ФК Сечаница
играо је Зоран Златковић Змија, легенда
нишког фудбала, а стандардни првотимац са
шеснаест година био је Аца Јовановић, касније
капитен ФК Раднички Ниш (в.). Након испада-
ња из Српске лиге, на извесно време клуб пре-
стаје да се такмичи. Данас игра у Другој град-
ској лиги. (Д. С. Г.)
СИГУРНОСТ (Медошевац), Друштво за
одгој и заштиту ситних животиња. Основано
је 10. септембра 1983. под именом Спортско
- 368 -
друштво одгајивача голубова, живине, птица и
кунића Сигурност Медошевац. Оснивачи су
били: Димитрије Ђорђевић, Јован Станковић,
Ратомир Ћирић, Мирослав Ћирић, Звонко
Анђелковић, Љубиша Мирковић, Александар
Живковић, Светозар Ми-
ленковић, Радомир Стоја-
новић, Миодраг Стојиљ-
ковић. Први председник
био је Димитрије Ђорђе-
вић. Након мировања због
ратова и кризе у земљи,
Друштво се пререгистро-
вало када је промењен За-
кон о удружењима. На амблем из 1983. додат је
број 1908, који означава годину оснивања прве
српске голубље поште са голубовима писмо-
ношама.
Највећи успех Друштва јесте организација
прве изложбе ситних животиња 1984. у Нишу,
која имала преко седамдесет излагача. Наји-
стакнутији чланови друштва јесу Јовица Пет-
ровић и Владимир Петровић, освајачи медаља
на 27. Европском шампионату ситних животи-
ња 2012. у Лајпцигу са расом Нишки белорепи
летач (в. Голубарство у Нишу).
Извори: Архива Савеза одгајивача ситних животиња Репу-
блике Србије; ДОСЖ Сигурност Медошевац – Ниш;
Лит.: Јосип Пекановић, Југословенске расе голубова; Злато-
мир Грујић, Коста Милетић – Први српски аеронаут. (В. Ј. П.)
СИЗ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ. В. Самоу-
правна интересна заједница физичке културе
Општине Ниш.
СИМИЈОНОВИЋ (Добри) МИЛОШ. Ку-
глаш. (Гњилане, 6. октобар 1989 – ). Репрезен-
тативац Србије у куглању.
Члан Ниш-Пута (в.) био је
у сезони 2011/12. У тој се-
зони освојио је титулу пр-
вака света за јуниоре (Ба-
уцен, Немачка, 2012), а на
истом првенству и сребр-
ну медаљу у појединачној
конкуренцији. На првен-
ствима Србије освојио је
три бронзане медаље (по-
јединачно јуниори и се- Милош Симијоновић
ниори, и у комбинацији код сениора). (Е. Ц.)
СИМИЋ, ВЛАДЕТА. Свестран спортиста.
(Лесковац, 19. јануар 1901 – Београд, 1989).
Основну школу завршио у Нишу, а средњо-
школско образовање стекао у гимназијама у
Нишу и Београду. Био је веома брз тркач (100 м
за 11, 4 секунде), али се успешно огледао и на
дугим стазама, пасионирани планинар и сму-

чар, и веома добар јахач и пливач. Донео је
прву праву фудбалску лопту у Ниш. Играо је
фудбал у првом нишком фудбалском клубу
Синђелић (в.) до 1922. Почео је као десна по-
лутка, затим је играо халфа, да би једно време
био и успешан голман. Касније је наставио
школовање у Загребу, где је играо за тамошњу
Конкордију.
Године 1922. уписао се на Ветеринарску
високу школу у Загребу. Након дипломирања
једанаест година радио као војни ветеринар –
официр ветеринарске службе. Дипломирао
1933. на Пољопривредно-
шумарском факултету у
Београду На Ветеринар-
ском факултету у Лајпци-
гу је 1937. специјализирао
упоредну анатомију дома-
ћих животиња, а наредне
1938. и докторирао. Сте-
као је две универзитетске
дипломе – доктора наука
ветеринарске медицине и
дипломираног инжењера Владета Симић
агрономије. Био је редовни професор Ветери-
нарског и Пољопривредног факултета Универ-
зитета у Београду. Објавио је више уџбеника,
атласа и практикума за студенте Ветеринарског
Владета Симић, ученик осмог разреда гимназије, први голман
Синђелића. Снимак је начињен после утакмице са београд-
ском Југославијом, одигране у Нишу у лето 1921.
- 369 -
С
и Пољопривредног факултета и преко 200
стручних и научних радова из разних области
анатомије домаћих и дивљих животиња, пољо-
привреде, историје ветерине и хумане медици-
не и др. Био је члан многих стручних и научних
удружења у земљи и иностранству. Пензиони-
сан је 30. јуна 1972.
Носилац је Ордена рада са златним венцем,
бројних повеља, плакета, захвалница, похвала и
других награда.
Извори: Голаћи равни Енглезима, Народне новине, Ниш, 30.
април, 1, 2. и 3. мај 1982; www.vet.bg.ac.rs; податке доставила Да-
нијела Стевановић, референт за радне односе на Факултету вете-
ринарске медицине у Београду.
Лит.: Сребрица Кнежевић, Оснивање Секције за историју
медицине СЛД, Тимочки медицински гласник, 2004, вол. 29,
супл.1; Знамените личности ветеринарске медицине Србије, стр.
21–23. (Б. Т.)
СИМИЋ (Милија) ТОМИСЛАВ. Кошар-
каш, кошаркашки тренер. (Ђаковица, 6. август
1963 – ). Године 1964. до-
лази у Прокупље и са пет-
наест година улази у први
тим Милана Топлице. Клу-
бови за које је играо јесу:
Пуљанка (Пула), Парти-
зан (Београд), Раднички
(Београд), Студент (в.),
Колубара, Бор, Винер бро-
кер (в.). Био је јуниорски
репрезентативац Србије у
Југославији и играч код Томислав Симић
већине најбољих српских тренера, међу којима
су: Ранко Жеравица, Дуда Ивковић, Душан Ву-
јошевић итд. Тренерску каријеру почео је са
најмлађима у Студенту Године 1997. један је
од оснивача ОКК Јуниор. Био је тренер јуниора
у Ергоному (в.), а сад је, између осталог, савет-
ник у раду са млађима у румунском прволига-
шу Енергла и један од селектора универзитет-
ске екипе Ниша. (З. Ст.)
СИМОВИЋ (Радован) ДРАГОЉУБ. Ру-
кометаш, фудбалер, кошаркаш, куглаш. (Ко-
њарник код Житорађе, 21. октобар 1941 – ).
Свестрани спортиста, који је највећи траг ипак
оставио играјући рукомет у Железничару (в.)
као „пивотмен“ од 1964. до 1972. Прва спортска
преокупација био му је фудбал, па је у дресу
Синђелића (в.) наступио у сезони 1957/58. Већ
наредне године заиграо је као „плејмејкер“ ко-
шаркаша Студента (в.), да би се фудбалу вра-
тио 1962. и до 1964. био играч младог тима
Радничког (в.). Тек са 23 године ушао је у ру-
комет и веома брзо постао прволигашки пи-
вотмен. При крају каријере био је помоћник
тренеру Чеди Стојадиновићу. Своју спортску
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
свестраност заокружио је 1992. уласком у
куглашки спорт, најпре као члан куглашке сек-
ције Гравер Китић, а касније Куглашког клуба
Мераклије (в.), чији је и сада активан играч у
оквиру Прве српске лиге. Због свега поменутог
није претерано рећи да је Драгољуб Симовић
један од феномена нишког спорта. (Е. Ц.)
СИМОНОВИЋ (Добривоје) ДИМИТРИ-
ЈЕ. Рукометаш, спортски радник. (Ниш, 22.
март 1932 – ). Још један из
плејаде сјајних свестраних
нишких спортиста. Бавио
се фудбалом, атлетиком,
гимнастиком и кошарком,
а у рукомет је ушао од
прве утакмице са панче-
вачким Динамом 1948. Си-
моновић је био поуздан
одбрамбени играч, центар-
халф, и то је остао до краја
каријере, коју је у целини Димитрије Симоновић
провео у Железничару (в.). Више пута је пози-
ван на припреме државне репрезентације. Када
је престао активно да се бави спортом, постао
је уважени спортски радник. Био је председник
СОФК општине Ниш (в.), први председник
СИЗ-а физичке културе Ниша (в.), а био је,
између осталог, и члан Југословенског олим-
пијског комитета. Дао је значајан допринос и-
ницијативи и реализацији пројекта изградње
Хале спортова Чаир (в.). Награђен је Октобар-
ском спортском наградом (в.) за 1974. и 1977.
(за животно дело). (Е. Ц.)
СИМОНОВИЋ (Видовид) СТАНКО.
Џудиста, професор физичког васпитања. (Ниш,
22. март 1963 – ). Дипло-
мирао на Факултету фи-
зичке културе у Нишу (в.).
Спортску каријеру започео
1972. у Џудо клубу Ниш
(в.). Био је вишеструки пр-
вак Србије у свим узрас-
ним селекцијама. Насту-
пао је у категорији до 71
кг, а прву медаљу на пр-
венству Југославије осваја
као нада 1979. Био је пр- Станко Симоновић
вак државе за јуниоре 1982. Исте године насту-
пио је на Јуниорском првенству Европе у Ру-
мунији, где је заузео пето место. Био је ста-
ндардни сениорски репрезентативац Србије и
члан репрезентације Југославије. Са својом ге-
нерацијом, такмичарима Зораном Благојевићем
(в.) и Мирсадом Нуркићем (в.), у том периоду
помера и поставља нове такмичарске границе
- 370 -
будућим нишким џудокама. Наступајући у
земљи и иностранству, више пута је проглаша-
ван за најбољег техничара на турнирима. Ак-
тивно се такмичио до 1990.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
СИНЂЕЛИЋ, Боксерски клуб. В. Бокс у
Нишу (историјат).
СИНЂЕЛИЋ, Једриличарска секција. В.
Спортско ваздухопловство у Нишу (историјат).
СИНЂЕЛИЋ, Кошаркашки клуб. В.
КОНСТАНТИН, Омладински кошаркашки клуб.
СИНЂЕЛИЋ, Стонотениски клуб. В.
Стони тенис у Нишу (историјат).
СИНЂЕЛИЋ, Фудбалски клуб. Основан
1918. као први фудбалски клуб у Нишу. Клуб је
формирала група ентузи-
јаста предвођена Владе-
том Симићем (в.), Живо-
јином Ђуровићем, Сиби-
ном Ђорђевићем, Мило-
шем Вучковићем и Мио-
драгом Лазићем. У првих
неколико година постоја-
ња није било већих актив-
ности клуба, али ће остати забележено да је
Синђелић 1922. играо једну од првих међуград-
ских утакмица против Фудбалског клуба Гра-
ђански из Лесковца и победио са 1:0. Прва
нишка фудбалска екипа, забележена у архив-
ским документима, играла је у саставу Вучко-
вић, Буна, Јовановић, Гавриловић, Карло Мали,
Станковић, Симић, Димитријевић, Стојановић,
Јаковљевић, Лазић, Сибин и Ђорђевић.
Од почетка 1922. званичан назив тима је
Нишки спортски клуб Синђелић и под овим
именом клуб ће наступати више година. Ста-
ндардни дресови клуба били су беле боје, а
први тренер, у фази настајања и формирања
клуба, био је Андрија Којић, чиновник Народне
Играчи и навијачи Синђелића 1922. године, након утакмице
са лесковачким Грађанским.
 С

банке у Нишу. У 1923. Синђелић се фузионисао
са новооснованим клубовима Нишавац и Оби-
лић, што му је омогућило да се ојача новим
играчима. Најталентованији нови фудбалер био
је Раде Ћермило, који ће у наредних осамнаест
година бити најбољи играч и тренер Синђелића,
одиграти 500 утакмица и постићи 200 голова.
Синђелић се 1923. пласирао у виши ранг такми-
чења – Моравску лоптачку жупу (в.), док је у
сезони 1925/26. освојио титулу првака Нишког
лоптачког подсавеза (в.). Сопствено фудбалско
игралиште (в. Спортски објекти у Нишу) добио
је 1926. Оно је изграђено на Чаиру у близини
окружне болнице, данашњег Клиничког центра.
У првих десет година постојања Фудбал-
ски клуб Синђелић одиграо је око 600 првен-
ствених, пријатељских или егзибиционих утак-
мица, а боје клуба бранило је преко стотину
врсних фудбалера. Тим је представљао дисци-
плиновану целину, био борбен и уигран, и због
тога је стекао углед не само у Нишу, већ и у
читавој земљи. Спортски радници Синђелића
ангажовали су се и на ширењу целокупног
спорта у Нишу и активно радили на развоју фи-
зичке културе.
Почетком тридесетих година 20. века била
је пракса да се формирају фудбалске репрезен-
тације градова. У репрезентацији Ниша из еки-
пе Синђелића играли су Душан Божиновић,
Душан Ђорђевић и Крста Живковић. У година-
ма пред Други светски рат Синђелић се такми-
чио у Групи Ниш Нишког лоптачког подсавеза,
а играо је и пријатељске мечеве против тимова
из Грчке и Бугарске.
У периоду окупације Ниша у Другом свет-
ском рату, Синђелић је играо утакмице у част
верских празника или других манифестација.
После Другог светског рата Синђелићу је
био забрањен рад под старим називом, пошто је
тим радио за време окупације. Клуб је, ипак,
постојао и даље под именом Фискултурни ак-
тив Власта Божиновић, да би 1948. променио
име у Црвена звезда. Синђелић је своје старо
име вратио 1950. Од тада се такмичи на разним
нивоима: у Нишкој групи, обласној лиги,
Нишко-топличкој зони, подсавезној лиги, Ни-
шко-топличком фудбалском центру, Нишком
фудбалском подсавезу и разним јубиларним
или куп такмичењима. Спортски терен Синђе-
лића са помоћним просторијама изграђен је
1963. на десној обали Нишаве, поред пута Ниш
– Књажевац.
Игралиште ФК Синђелић у данашњем насељу Дурлан,
локација „три солитера“ [А. Б. Ф.]
Фудбалски клуб Синђелић постоји и ради у
континуитету од 1919, за разлику од других
клубова који су настајали, постојали краће или
дуже време, затим се гасили. Највећи успеси
Синђелића свакако су пласмани у четвртфинале
Купа Србије 2008. и 2011, у којима је поражен
од Партизана. У сезони 2009/10. Синђелић је
заузео прво место на табели Српске лиге Исток
и пласирао се у Прву лигу Србије, где је у сезо-
ни 2011/12. заузео претпоследње место и вра-
тио се у нижи ранг такмичења. (З. Мл.)

Први послератни снимак екипе Синђелића, из сезоне 1946/47,

када је носио назив ФА Власта Божиновић. Стоје: Деспот
Петковић Депа, Радивоје Крстић Панталејац, Трифун Марко-
вић, Константин Јовановић Која, Војислав Трпковић, Стојан
Голубовић, Микица Бојковић, Миодраг Раденковић Зека;
чуче: Владимир Цветковић Андроменски, Леополд Путино- Екипа ФК Синђелић.
вић Полди, Драгиша Трпковић и Бранислав Рашић Бане. Извор: fsn.org.rs

- 371 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
СИРЕНЕ, Клуб за синхроно пливање.
Основан је 2002. и најмлађи је клуб синхроног
пливања у Србији. У саставу је Савеза за син-
хроно пливање Србије, који броји осам чланова.
Почеци рада Клуба везани су за тренера
Слађану Тошић, која је својим радом постигла
изузетне резултате за врло кратко време посто-
јања клуба. За време ње-
ног рада забележен је је-
дан од најбољих резултата
у синхроном пливању у
Србији: као тренер репре-
зентације учествовала је са такмичарком Јеле-
ном Васковић, као једином представницом на-
ше земље, на Светском првенству у Барселони
2003.
Слађана Тошић се 2004. повлачи из Клуба
због својих струковних обавеза. После Слађане
Тошић на место тренера једно време долази
Јелена Васковић, која ради и као тренер и као
такмичар, а затим су као тренери у Клубу ради-
ле Ана Илић и Јована Даковић.
Ана Илић и Јована Даковић, тренери Клу-
ба, такође су и међународне судије Светске
пливачке организације ФИНА. Обе су судиле
међународна такмичења у Барселони 2003, Ка-
иру 2004, Будимпешти 2006, Бону 2007. итд. И
саме су, деведесетих година, биле такмичарке у
синхроном пливању.
У 2007. и 2008. КСП Сирене дао је највећи
број репрезентативки и окитио се највећим бро-
јем медаља: 2007 – Сениорско државно првен-
ство, дисциплина соло, злато; дисциплина дует,
злато; Сениорски куп: дисциплина соло, злато;
дисциплина дует, сребро; Јуниорско државно
првенство: дисциплина соло, злато; дисциплина
дует, сребро; дисциплина тим, злато; Кадетско
државно првенство: дисциплина соло, сребро;
дисциплина дует, бронза; дисциплина тим,
бронза; Пионирско државно првенство: дисци-
плина соло, злато; Државно првенство у фигу-
рама: пионири, бронза; кадети, бронза; јуниори,
сребро; 2008 – Државно првенство у фигурама:
јуниори, злато; кадети, злато; Отворено првен-
ство у саставима: јуниори соло, злато; пионири
дубл, бронза; јуниори тим, бронза; Државно
првенство у фигурама: јуниори, злато.
Од такмичарки овог клуба треба издвојити
Јелену Васковић, Јовану Петровић, Сару Мило-
сављевић, Дину Игић, Наталију Филипов и
Александру Стојановић, које су биле првакиње
у својим дисциплинама. Чланице Клуба су
актуелне државне шампионке и вицешампион-
ке у разним категоријама као и чланице олим-
пијског тима за 2012.
Извор: Податке доставио др Томислав Окичић. (Н. Р.)
- 372 -
СИЋЕВО. В. Излетишта у Нишу и околини.
СКИ КУЋА НИШ. В. Планинарски домо-
ви у Нишу и околини.
СКИЈАЊЕ У НИШУ (историјат). Ски-
јање у Нишу све до тридесетих година XX века
није било организовано. Није постојао клуб ко-
ји би окупљао скијаше и учествовао на такми-
чењима. Нишлије су, наравно, скијали на пла-
нинама које окружују Ниш, али су то радили
рекреативно.
Прво скијашко удружење у Нишу настало
је у недељу 26. фебруара 1933. Оснивачка
скупштина одржана је у сали Народне трибуне.
Међу оснивачима били су: Мирко Петковић,
Наташа Комљеновић, Роса Јоцић, Душан
Крстић, Власта Михаиловић, Жак Голдштајн,
Бошко Марјановић и други. Локални нишки
лист Нишка слободна трибуна, поред ових по-
датака, преноси да је удружење основано са
циљем да се прошири круг деловања Народне
одбране прављењем још једне секције. Оснива-
чи су сматрали да је удружење скијаша неоп-
ходно како би се овај спорт популарисао код
омладине. Избијање Другог светског рата уга-
сило је и ово спортско удружење, као и већину
у Краљевини Југославији.
Већ пред крај рата, у Нишу је започет про-
цес обнове смучарског спорта. Крајем 1944.
или почетком 1945. у Нишу је организован Дан
смучара, када су смучари продефиловали гра-
дом. Децембра 1944. нишки смучари су учес-
твовали на првом Првенству Србије. Каснији
развој скијања текао је у оквиру Планинарско-
смучарског савеза Ниш. Међутим, у оквиру
овог савеза више је потенцирано планинарење,
тако да је смучање било у запећку. Без обзира
на то, Нишлије нису престајали да смучају. Би-
ли су редовни посетиоци скијалишта на Копао-
нику, Поповој Шапки, Власини, Бесној Кобили,
Делијском Вису итд. Није забележено клупско
организовање скијаша, али љубав према скија-
њу свакако је била присутна међу становници-
ма Ниша.
Године 1954. одржано је Првенство Ниша у
ски трчању. Старт и циљ трке били су код На-
родног позоришта. Том приликом победио је То-
мислав Миленковић (в.), друго место заузео је
Лазар Цанић, а треће Нина Стевановић. Исте го-
дине организовано је Првенство Србије у алп-
ским и нордијским дисциплинама на Бесној ко-
били, где су нишки скијаши учествовали под вођ-
ством тренера Петковића. Нишлије су учествова-
ле и на зонском првенству Србије у трчању (та-
кође 1954), одржаном у селу Рсовци код Пирота.

Школско такмичење ОШ Коле Рашић у скијању, 1962,
брдо Горица. Слева: Мики Спасић, Мирко Петровић, Зоран
Цветковић, Драгослав Тикић, Славче - , Јефтимије Декић.
[Р. Ј. Г.]
Најзаслужнији за развој скијашког спорта
у Нишу у послератном периоду били су, између
осталих, професори Раде Јанковић, Чеда Павло-
вић и Михаило Пантић (в.), који су низом ак-
тивности успели да заинтересују ученике основ-
них и средњих школа у Нишу за овај спорт. Они
су као професори током шездесетих година во-
дили велики број ученика на скијање на Копао-
ник и Похорје (Марибор, Словенија).
Чедомир Марковић
- 373 -
С
Почетком шездесетих година Планинар-
ско-смучарски клуб Железничар (в.) учествује
на првенству Србије у смучању где бележи
добре резултате, а најбољи такмичари били су
Чедомир Марковић (в.), Илија Јовановић, Ни-
кола Мандић, Милорад Лајшић (в.), Мартин
Ферлеж и други. Упркос добрим резултатима
Ниш још увек није имао скијашки клуб.
Велики корак ка оснивању клуба била је
Акција Сви на снег (в.) коју је 1976. године,
између осталих, покренуо Михаило Пантић.
Коначан резултат преданог рада професора
Пантића и других заљубљеника у скијашки
спорт било је формирање Скијашког клуба Ниш
(в.) 1981. године. Врло брзо након оснивања
Клуб је почео да бележи одличне резултате,
што је главни показатељ да се систематски рад
исплатио и да је скијашки спорт заживео у Ни-
шу. (Н. Нш.)
СКИЈАШКИ САВЕЗ ЈУГОИСТОЧНЕ
СРБИЈЕ. Регионална скијашка организација,
чија је оснивачка скупштина одржана 24. маја
2008. у Сићевачкој клисури код Ниша. Савез је
основан на иницијативу клубова из Ниша, Кња-
жевца и Пирота ради обнове скијашког спорта
на југу и истоку Србије и
доприноса организовању
и развоју скијања у Срби-
ји. Скијашки савез југои-
сточне Србије подстакао
је оснивање регионалних
скијашких организација у
Србији (Запад и Центар-
југ, уз постојећи СС Бео-
града), након чега је регионално организовање
постало конститутивна основа скијашког спор-
та у Србији.
Скијашки савез југоисточне Србије настао
је на већ развијеној сарадњи клубова из овог
дела земље, који су у другој половини осамде-
сетих година XX века организовали такмичења
под називом Куп југоисточне Србије. Био је то
период који су одликовали виши животни ста-
ндард становништва и, следствено, развијенији
скијашки спорт. На регионалним такмичењима
могли су да наступају и они скијаши којима су,
због постојања норми, републичка такмичења
била недоступна.
Организовање регионалних трка обновље-
но је и у новом веку, али из другачијег разлога.
Овог пута важни мотиви били су обнова скија-
шког спорта и његово омасовљавање, јер су
током деведесетих година XX века престали да
раде сви клубови источно од Копаоника, осим
СК Ниш (в.). У обновљеном Купу југоисточне
Србије испрва су право наступа имали само
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Извршни одбор СС ЈИС
малишани узраста до десет година, с циљем да
се подстакне омасовљавање скијашког спорта
на овом подручју.
Пружајући допринос развоју скијања у
Србији, клубови Скијашког савеза југоисточне
Србије припремили су 2012. читав сет правил-
ника о унутрашњем уређењу скијашке органи-
зације Србије и њених такмичења у алпском
скијању, као и нацрт новог Статута Скијашког
савеза Србије. СС ЈИС је систематски органи-
зовао семинаре за судије, техничке делегате и
мериоце времена, поступно и плански стварају-
ћи снажну инфраструктуру за организацију
такмичења. По укупности својих активности,
СС ЈИС је постао најистакнутија скијашка
организација у Србији.
У сезони 2012/13, на иницијативу клубова
са југоистока, регионална такмичења постала
су интегрални део Алпског купа Србије. Већ
наредне сезоне од такве праксе се одустало због
„неравномерне регионалне развијености“, јер
су клубови југоистока имали предност као нај-
масовнији и најорганизованији.
Регионална такмичења организовали су
клубови: Ниш, Миџор (Књажевац), Миџор (Пи-
рот), Бакар (Бор), Краљевица (Зајечар), Бесна
кобила (Врање и Кукавица (Лесковац). У так-
мичења су се укључивали и Старица (Мајдан-
пек), Стара планина (Пирот), Грделица и Пре-
дејане. Своје активности нису успели да разви-
ју до такмичарског нивоа клубови: Медвед 1936
(Бољевац), Биатлон (Крушевац), Озрен (Соко-
бања), Хан ски (Владичин Хан) и Сурдулица.
Седиште Скијашког савеза југоисточне
Србије налази се у Нишу. У првих седам година
постојања СС ЈИС његови председници били су
Зоран Марјановић (Ниш) (в.), Зоран Јенић
(Књажевац) и Небојша Стојановић (Мајдан-
пек), а потпредседници Божидар Стошић
(Ниш), Зоран Јенић (Књажевац), Јовица Цвет-
ковић (Пирот), Радован Магдаленић (Зајечар) и
Ђорђе Дединац (Врање). (З. М.)
- 374 -
СЛЕТ. В. Спортске приредбе и манифе-
стације у Нишу.
СЛОБОДА (Горња Врежина), Фудбалски
клуб. Основан 1948. на иницијативу Светозара
Стевановића, Момира Крстића, Сретена Благо-
јевића, Мирка Милошевића и других оснивача
клуба. Фудбалска екипа је педесетих година
прошлог века успела да
стигне до међуподручних
такмичења, а од 1960. до
1994. најчешће се такмичи
у Првој лиги МФС Ниш,
Међуопштинској лиги
Ниш – Север или Нишкој
регионалној лиги. Од
1995. до 2010. углавном се
такмичи у последња два
ранга такмичења, али
онда долази до напретка
са агилном управом, председником клуба То-
миславом Ицићем и тренером Оливером Мило-
сављевићем. Прво је у сезони 2012/13. освојено
високо четврто место, а онда у следећој сезони
остварен и највећи успех у новијој историји
клуба, освајањем првог места у Првој градској
лиги и пласирањем у Зону Југ.
ФК Слобода се од оснивања до данас није
гасио захваљујући преданом раду Градимира
Милошевића, Негослава Илића, Срђана Неши-
ћа, Дарка Јанковића, Миодрага Јовановића и
других спортских радника, док су у тренерском
делу велики траг оставили Миодраг Петровић
Палаш, Новица Динић и Светислав Костић. У
66 година постојања у клубу из Горње Врежине
стасало је на стотине врсних фудбалера, међу
којима се посебно издвајају Милован Мишић
Ђилас, Драгиша Тодоровић Гарка, Зоран Дам-
јановић, Славко Дамјановић. Драган Ракић,
Градимир Митић, Војкан Дамјановић, Влади-
мир Здравковић и Градимир Стоиљковић.
У сезони 2014/15. ФК Слобода игра утак-
мице у Зони Југ на стадиону ФК Пролетер (в.)
Екипа ФК Слобода.

у Доњој Врежини, пошто је стадион у Горњој
Врежини у фази реконструкције.
Лит.: Властимир Власта Гоцић, Фудбалски клуб Слобода
Горња Врежина 1948–1998, Фудбалски клуб из Горње Врежине,
Горња Врежина, 1998. (З. Мл.)
СЛОГА, Велосипедски клуб. В. Бицикли-
зам у Нишу (историјат).
СЛОГА, Фудбалски клуб. В. Цар Кон-
стантин, Нишки спортски клуб.
СЛОГА (Доња Трнава), Фудбалски клуб.
Фудбал се у Доњој Трнави, поморавском селу
удаљеном 15,5 км северо-
западно од Ниша, игра од
1934, а почеци фудбала
везани су за активности
сеоске соколске чете. За
време окупације у Другом
светском рату фудбал се
није играо. Одмах после
рата, године 1945, фудбал-
ски клуб се самостално
активира под називом ФК Морава и такмичи се
у оквиру Нишког фудбалског подсавеза. За то
прво послератно време интересантан је податак
да су посете публике биле невероватно велике.
Томе је допринела и сама локација игралишта,
које се налази у центру села. Сменом генераци-
ја, која се догодила 1960, долази и до промене
назива клуба у ФК Слога Доња Трнава. Ту ге-
нерацију красила је изузетна дисциплина и љу-
бав према клубу, што је допринело уласку Сло-
ге у виши ранг такмичења (Нишки подсавез)
1962. године. С обзиром на то да је тај ранг
такмичења изискивао веће финансијске издат-
ке, клуб се није дуго задржао у том рангу. Го-
дине 1965. дошло је до још једне смене генера-
ција, која је наставила такмичење у нишком
фудбалском савезу.
Екипа ФК Слога Доња Трнава, 2013/14.
Извор: fsn.org.rs
- 375 -
С
Златно доба ФК Слога остварује се деведесетих
година ХХ века, када је група бивших фудбале-
ра и осталих ентузијаста направила савремену
управу, која је створила инфраструктуру, обез-
бедила квалитетни играчки кадар, квалитетног
тренера, финансијску стабилност клуба. Све
ове околности допринеле су да клуб из године у
годину прелази у виши ранг и на крају се пла-
сира у Регионалну лигу Ниш.
Данашњи ФК Слога, са доста скромним
играчким кадром и финансијским могућности-
ма, такмичи се у Другој општинској лиги
Нишког фудбалског савеза.
За осамдесет година играња фудбала у
Доњој Трнави, та средина је изнедрила низ
познатих фудбалера и спортских радника: Љу-
биша Рајковић Жућа (в.), Бојан Аврамовић Бу-
ри, Света Николић Кит, Драган Дикарић Каре,
Славољуб Ранђеловић Чоле, Драган Станковић
Специјалац; Вук Лазаревић Трнавски, Алексан-
дар Николић Зеле, Миодраг Стевановић Девча,
Томислав Рајковић Пепи, Станиша Рајковић
Жуле и други. (С. Р. Ж.)
СОВРОВИЋ (Василије) ВИТОМИР.
Фудбалер. (Ариље, 1937 – Ниш, 22. децембар
2012). Фудбалску каријеру почео у СД Чоловић
из родног Ариља. Из Ариља одлази у БСК из
Београда, а 21. новембра 1955. прелази у нишки
Раднички (в.). За Раднички
игра осам сезона, од 1955.
до 1963/64, у време када
Раднички успева да за пет
сезона пређе од четврте
зоне до Прве савезне лиге.
Један од најзаслужнијих за
успехе клуба био је, сва-
како, и Витомир Совро-
вић. У историјској утак-
мици против Вардара у
Скопљу голом из пенала Витомир Совровић
увео је Раднички у Прву савезну лигу. За Рад-
нички је наступио 466 пута. Године 1963. пре-
лази у Марибор, где касније завршава играчку
каријеру, а затим се враћа у Ниш. Једно време
био је у управи Радничког, у Нишу дочекао
пензију и остао веран граду и свом клубу до
краја живота.
Два пута је био у Б тиму репрезентације
Југославије, а два пута у репрезентацији Друге
лиге Источне групе.
Остаће упамћен као „бомбардер са Чаира“,
велики господин и једна од највећих легенди
ФК Раднички. (А. Б. Ф.)
СОКО (Доња Трнава), Друштво за фи-
зичку културу. Први почеци постојања сокол-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Седиште Соколске чете у Доњој Трнави, 1932.
ства у Доњој Трнави везују се за оснивање со-
колске чете 1932. Соколска чета била је огранак
Соколске жупе Ниш (в.), а формирана је у ду-
ћану Милорада Цветановића, званог Роде Ва-
кин, на иницијативу његовог сина Бранислава
Цветановића (1908–1989). За старешину Чете
изабран је Вук Лазаревић Трнавски, дугого-
дишњи новинар Политике.
Соколска чета у почетку је била оријенти-
сана искључиво на гимнастичке вештине, а, с
обзиром на скромне услове за рад, вежбе су се
изводиле на отвореном. У периоду до рата
1941. ова организација је у свом саставу имала
и фолклорну, драмску и рецитаторску секцију,
а формиран је и Фудбалски клуб Морава. Чета
Соколска чета из Доње Трнаве у посети Опленцу ради
одавања почасти краљу Александру, 1934.
- 376 -
је активно сарађивала са ОШ Краљ Петар I, јер
без те сарадње није било могуће организовати
драмску и фолклорну секцију, а вишегодишњи
учитељ Бора Димић подржавао је активност
соколаца. Важно је напоменути да су соколци
из Доње Трнаве организовали одлазак на Опле-
нац 1934. како би одали почаст трагично убије-
ном краљу Александру I Карађорђевићу.
Поред поменутих, значајан допринос у
развоју Соколске чете дали су и: Живојин Рај-
ковић, столар (1914–2002); Богомир А. Перић,
столар (1917–2004); Драгомир Николић –
Дракче Пљоскар, столар (1921–2014); Раде Ни-
колић – Фото Моравац (1920–2001); Душан
Николић, правник (1924–2001); Славко Младе-
новић Кушин (1919–1988); Ранко Ранђеловић
Шљамин; Томислав Миловановић – Тома Ме-
че, хармоникаш; Радослав Рајковић – Раде
Пепче; Чедомир Марковић – Чеда Ћуре, обу-
ћар, дугогодишњи економ ФК Морава (касније
ФК Слога (в.)).
Активност Соколске чете престаје 1941.
због избијања Другог светског рата.
После рата формира се ДФК Партизан.
Претходно искуство и традиција, континуирани
рад и сарадња са ОШ Маршал Тито довели су
до снажног развоја спорта на селу. Највећи ре-
зултати постигнути су у периоду 1980–1993.
ДФК Партизан је 1984. био регионални побед-
ник на Сеоским олимпијским играма Србије, а
као представник Нишког региона био је пети у
Србији. Поред тога, ФК Слога је 1991. био по-
бедник Купа Града Ниша.
Чланови ДФК Партизан из Доње Трнаве, 1984.
Године 1997. ДФК Партизан мења име у
ДФК Соко Доња Трнава, настављајући тради-
цију предратних соколаца. (М. П.)
СОКО НИШ 1897, Гимнастичко друш-
тво. В. Гимнастика у Нишу (историјат), Сокол-
ство у Нишу (историјат).
СОКОЛСКА ЖУПА НИШ. В. Соколство
у Нишу (историјат).
 С

СОКОЛСКИ ДОМ – СОКОЛАНА. В.

Спортски објекти у Нишу.

СОКОЛСКО ДРУШТВО НИШ. В. Со-

колство у Нишу (историјат).

СОКОЛСТВО У НИШУ (историјат).

Подружница Витешког друштва за гимнастику
и борење Душан Силни из Београда основана је
јула 1897. и у Нишу. Оснивач је био Коста Јо-
вановић, носилац прве дипломе испитаног учи-
теља гимнастике и борења. Убрзо након осни-
вања, године 1899. ово друштво престаје са ра-
дом, а поново се обнавља 1904. под надзором
Рајка Караклајића, такође испитаног учитеља
гимнастике и борења, великог патриоте и вред-
ног радника. Вежбе чланова овог друштва одр-
жавале су се у просторијама – учионицама ста-
ре зграде основне школе код Саборне цркве
(касније ОШ Свети Сава).
Маја 1907. већа група Нишлија издвојила
се из Витешког друштва Душан Силни и у Ни-
шу формирала Гимнастичко друштво Соко, ко-
је је одмах интензивирало свој рад у потпуно-
сти у соколском духу и по соколској идеологи-
ји. Чланови су углавном били официри и подо-
фицири, а председник је био мајор Душан
Цветковић. Након неколико година од оснива-
ња, године 1910, на соколском слету у Софији
рођени Нишлија и такмичар Сретен Станић Барјактар Соколске жупе Ниш са заставом.
Цукић (в.), као победник на справама, добио је ског соколског савеза. Први старешина био је
ловоров венац. Јаков Јаша Ненадовић (в.), управник Казненог
Све активности у раду ова два соколска завода у Нишу, који на челу Соколске жупе
друштва прекидају балкански ратови и Први Ниш остаје све до своје смрти 1926. Њега је у
светски рат. Нишки соколци масовно су се о- току 1927. наследио Драг. Милићевић, а затим
дазвали позиву на мобилизацију. За време оку- на чело Моравске соколске жупе у Нишу дола-
пације уништена је и архива друштва. зи истакнути нишки адвокат и новинар Радован
Након ослобођења, у 1919. години предви- Т. Димитријевић (в.), који на месту председни-
ђено је оснивање Соколске жупе Ниш, која је ка МСЖ остаје до окупације земље 1941. При-
20. јуна 1920. формирана као члан Југословен- ликом оснивања, под Моравску соколску жупу
Ниш спадала су следећа соколска друштва:
Ниш, Врање, Лесковац, Власотинце, Бела Па-
ланка, Пирот и Алексинац. Године 1927. Мо-
равској жупи се прикључује и Тимочка сокол-
ска жупа.
Организација жупе била је слична органи-
зацији Савеза. Њу су чиниле: Главна скупшти-
на, Управни одбор, Старешинство жупе, Тех-
нички одбор. Седиште Моравске жупе било је у
Нишу. У соколској организацији постојала је
хијерархија која је строго поштована. Жупе су
дисциплиновано спроводиле налоге савеза, а
друштва налоге жупа.
Моравска соколска жупа Ниш била је
добро организована и материјално снажна жу-
Руководство Соколске жупе Ниш: први слева седи М. па. Први слет на коме је учествовала МСЖ са
Чавдаревић, трећи М. Стевановић, пети Р. Димитријевић својим друштвима и члановима био је Покра-

- 377 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
аа
аа
аа
Дефиле соколаца улицама Ниша, 1936.
јински слет у Осијеку (1921), а нишки соколци
су већ 1922. организовали први жупски слет у
Нишу. Исте године одржан је и Први југосло-
венски свесоколски слет у Љубљани.
Године 1927. у Нишу је одржан трећи жуп-
ски слет, а нишки соколци добијају свој намен-
ски изграђен Соколски дом, тзв. Соколану (в.),
у близини ондашње Војне шиваре, а у двориш-
ту касније саграђене ОШ Краља Александра
Карађорђевића Ујединитеља. Новоизграђена
зграда Соколане, са великом салом за вежбање
на гимнастичким справама и организовање раз-
них приредби, била је прва наменски изграђена
спортска сала – дворана у Нишу.
Моравска соколска жупа је 1933. организо-
вала IX, а 1936. свој јубиларни Х слет у Нишу,
са дефилеом свих учесника градским улицама
Ниша. Те године Моравска соколска жупа Ниш
- 378 -
и Соколско друштво Ниш са својим соколцима
били су домаћини и пратња првом штафетном
ношењу олимпијског пламена, који је за Девете
летње олимпијске игре из правца Бугарске у-
шао у ондашњу Југославију, па преко Ниша
наставио ка Београду и даље ка Берлину, месту
одржавања ових Олимпијских игара.
Поред Моравске соколске жупе, као ширег
вида организације рада и постојања, у Нишу је
постојало и активно радило и Соколско друш-
тво Ниш – Матица. Један од најагилнијих и
најпознатијих старешина Соколског друштва
Ниш био је грађевински предузимач Милан
Стевановић (в.), други по значају акционар
познате Ливнице Пејић, Стевановић и комп. из
Ниша (в.). Соколско друштво Ниш, као и сама
Моравска соколска жупа, свим својим капаци-
тетима помагали су оснивање и рад сеоских
 С

Соколска коњица.
соколских чета на својој територији. Најбројни-
је сеоске соколске чете биле су у Јелашници,
Сићеву, Горњем Матејевцу, Нишкој бањи, Ху-
му, Грејачу, Доњој Трнави и другим нишким
селима. У Нишу је тридесетих година постојало
и радило и Руско соколско друштво (в.).
Соколи су своје телесне вежбе снаге и
спретности на земљи, партеру и справама, као и
друге своје активности, приказивали на разним
соколским такмичењима, приредбама и дефи-
леима градским улицама, а нарочито на друш-
твеним, жупским, покрајинским, свесоколским
слетовима у земљи или на свесловенским сле-
товима у Прагу, постојбини Соколског покре-
та. Чланови соколских друштава били су из
свих друштвених слојева, а соколска руковод-
ства тежила су физичком, националном и кул-
турном развоју својих чланова. Соколска орга-
низација била је законом регулисана (Закон о Показна вежба на разбоју.
оснивању сокола Краљевине Југославије – разне бенефиције (нпр. скраћење војног рока,
Службене новине КЈ бр. 287/1929) и буџетски повлашћене цене возних карата и сл.). Међу
помагана. Поменути закон дефинисао је разлог најпознатијим Нишлијама, члановима сокол-
оснивања и уједињења свих дотадашњих со- ског друштва, према досадашњим истражива-
колских друштава и савеза у јединствену орга- њима истичемо: Јашу Ненадовића, Милорада
низацију из следећег разлога: „Члан 1. У циљу Чавдаревића (в.), Милана Стевановића, Радова-
физичког и моралног васпитања држављана на Димитријевића, Животу Јанковића (в.), Во-
оснива се витешка организација под именом јислава Стоиљковића, Миодрага Арсенијевића
Соко Краљевине Југославије као национална, (в.), Андона Андоновића (в.), др Ђорђа Михаи-
али и део свесловенске организације тј. покре- ловића (в.), Божидара Валожића, Драгољуба
та.“ Чланови соколске организације имали су и Прибишковића и др.
По завршетку Другог светског рата забра-
њен је рад соколској организацији, а одузета
имовина предата је новоформираним Друштву
за телесно вежбање Партизан (в.).
Прва соколска организација у српском на-
роду након Другог светског рата обновљена је
пред почетак распада дотадашње СФРЈ, под
називом Српски соко, на Светог Саву, 27. јану-
ара 1991. у Источном Сарајеву (Босна и Херце-
говина) заслугом Мојсија Симовића Секулови-
ћа. Прво соколско друштво у Србији основано
је 13. децембра 1998. у Нишу под називом Све-
ти деспот Стефан Лазаревић (в.). Српско со-
Соколице ОШ Краљ Петар II [А. Б. Ф.] колско спортско друштво Свети деспот Сте-

- 379 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

фан Лазаревић и даље је активно као настављач
традиције српског соколства у Нишу.
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПРИПАДНИЦИ СОКОЛ-
СКОГ ПОКРЕТА У НИШУ. О многим запаженим
нишким соколцима данас је сачувано врло мало
података. Ипак, треба их истаћи као људе који
су оставили траг у спортском животу Ниша.
Валожић Д. Божидар. (Ниш, 4. март 1886
– Београд, 1953). Пре Другог светског рата био

аа

аа

аа

аа
Соколска свечаност на хиподрому у Чаиру.

- 380 -

је заменик старешине Моравске соколске жупе
и члан Управног одбора. Након рата одселио се
у Београд.
Јанковић, Чедомир. (Ниш, 29. септембар
1906 – Прилеп, Македонија 197-). Лекар Сокол-
ског друштва Ниш. Изразити родољуб, нацио-
налиста и монархиста.
Михајловић Такић Ђ. Добривоје. (Про-
купље, 1889 – Ниш, 8. април 1943). Један од
оснивача Витешког друштва Душан Силни у
Нишу и Соколске жупе Ниш. Пре окупације
био је старешина Соколског друштва у Про-
купљу. Стрељан 1943. на Бубњу код Ниша.
Прибишковић М. Драгољуб. (Ниш, 23.
новембар 1892 – / ). Пре рата био ревизор Со-
колског удружења Ниш.
Тодоровић С. Зиси. (Битољ, 1910 – / ). Пре
рата истакнути соколац и заменик старешине
Соколске жупе Ниш. После рата био је ангажо-
ван на обнови рада „фискултурног живота“ у
граду. Био је начелник гимнастичке секције ФД
Јединство, са којом је учествовао на првом
послератном државном првенству у гимнасти-
ци (Љубљана, 16–17. новембар 1946). Водио је
стручни рад Гимнастичког друштва Динамо и
био један од најзапаженијих гимнастичара у
послератном Нишу.
Извори: Нишке новине, Ниш, 1932, стр. 8; Проф. др Звездан
Савић и Бранислав Тикић, Моравска соколска жупа Ниш и њен
председник Радован Димитријевић, Пешчаник, Ниш, 2011.
Лит.: Др Звездан Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш (1920–1941), Ниш, 2011, стр.103–106, 134, 136, 137,
143–147, 151, 332, 333, 317–320; Нишки лексикон, Београд, 2011,
стр. 467–468. (Б. Т.)
СПАСИЋ (Владимир) ДРАГАН. Џуди-
ста, тренер џудоа, друштвено-спортски радник.
(Нови Сад, 31. децембар
1951 – ). Завршио ОШ Мо-
ша Пијаде и Средњу гра-
ђевинску школу, а 1980.
дипломирао на Факултету
физичке културе у Нишу
(в.).
Љубав оца Владимира
према фудбалу заменио је
вежбањем гимнастике у
Соколани (в.), да би 1967.
почео да тренира џудо у Драган Спасић
Џудо клубу Ниш (в.). Девет пута је био шампион
Србије (у пет, седам и десет категорија), једном
освајач бронзане медаље на Првенству Југосла-
вије, као и медаље на регионалном турниру Куп
Загреба. Био је репрезентативац Југославије и
освајач многих међународних медаља.
- 381 -
С
Био је селектор женске репрезентације Ју-
гославије и тренер кадетске репрезентације
Србије. Са Џудо клубом Ниш, у коме је тренер
од 1970, освојио је преко 180 златних медаља у
свим узрасним категоријама и око сто медаља
на међународним такмичењима. Председник је
Џудо савеза централне Србије и члан Управног
одбора Џудо савеза Србије.
Двадесет година био је савезни судија и
добијао специјалне позиве да суди финалне ме-
чеве екипних првенстава Југославије.
Био је иницијатор и оснивач првих клубова
за теквондо и аикидо у Нишу – довео је у Ниш
Иранца Рамина, великог теквондо стручњака, и
са њим први пут у граду отворио теквондо, а у
сарадњи са Љубом Врачаревићем и Митром
Јаковљевићем у Ниш је донео и аикидо.
Поред богате спортске каријере, био је
први већник ГО Палилула, четири године ди-
ректор Народног универзитета у Нишу, члан
Управног одбора СОФК Ниш (в.).
Лит.: Драган Спасић, 50 година Џудо клуба Ниш, Џудо клуб
Ниш: Ниш, 2011. (Д. Ж., А. Б. Ф.)
СПАСИЋ ПАЈИЋ (Вукашин) ЉИЉАНА.
Стонотенисерка. (Ниш, 12. јануар 1946 – ).
Чланица ОСТК Јосип Колумбо (в.). Потиче из
пионирске школе ОШ Доситеј Обрадовић у
Нишу. Наступала је за екипу ОСТК Јосип Ко-
лумбо Ниш заједно са Словенком Нешић, која
је била вечито друга у мешовитој екипи све до
укидања мешовитог система 1966. Такмичила
се у Лиги уже Србије и Квалитетној лиги Срби-
је. Освојила је Првенство уже Србије у Врању
1964. у сениорској и јуниорској конкуренцији.
Љиљана Спасић је међународни судија у
стоном тенису. Завршила је Медицински фа-
култет у Нишу и радила у Институту Радон у
Нишкој Бањи. (Р. Ђ.)
Љиљана Спасић (лево) и Словенка Нешић (десно), 1964.
СПОРТИСТА ГОДИНЕ НИША. В. Из-
бор спортисте године Ниша.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
СПОРТСКА ДЕШАВАЊА ЗА ВРЕМЕ
ОКУПАЦИЈЕ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РА-
ТУ. Систематска и свеобухватна истраживања
о спортским клубовима, манифестацијама, так-
мичењима, активностима и судбинама спорти-
ста током окупације Ниша у Другом светском
рату до сада нису рађена. Можда је најбоље
одређење места и улоге спорта у поробљеној
Србији, тј. Нишу, дао проф. др Миладин Илић
Мајстор (в.) у својој монографији о ФК Желез-
ничар (в.):
„Спорт је за време окупације био мелем за
сваку рану. На спортским приредбама је неста-
јао страх који је сваким даном постајао све ве-
ћи. Заборављало се на глад и беду и свакоднев-
не губитке које је сваки појединац имао. Није
се мислило на тешкоће које тек наилазе. Због
тога су спортске приредбе биле добро посећи-
ване, а број учесника на такмичењима био је
све већи. Многи сматрају да је за време окупа-
ције спорт у Нишу био најразвијенија делат-
ност. ... Фудбалске утакмице су биле једно од
ретких места на којима је већи број грађана мо-
гао да се окупи, измени мисли, распита се о
свему и свачему и разиђе без проблема“.
Оно што је врло битно јесте сама чињени-
ца да се само након два месеца од почетка оку-
пације Ниша одиграла прва фудбалска утакми-
ца у граду. Била је то утакмица између нишких
екипа Грађанског (в.) и Победе (в.). Победио је
тим Грађанског са 3:0. Утакмицу су пратили и
немачки војници, који су, одушевљени игром
голмана Грађанског, чувара мреже овог тима
изнели на рукама. Железничар је прву утакмицу
у окупираном Нишу одиграо 21. јуна 1941. са
Грађанским, и изгубио са 0:1. У исто време, у
окупираној и подељеној Србији формиран је
Српски лоптачки савез, који је у свом саставу
имао подсавезе и лоптачке жупе. Нишки лоп-
тачки подсавез наставио је да постоји са тери-
торијом скоро као и између два светска рата
(сем анектираних подручја од стране бугарске
Први тим НСК Железничар, 1942.
- 382 -
војске). Са новим околностима неминовно је
дошло и до мењања назива појединих фудбал-
ских, тј. спортских клубова, те је Фудбалски
клуб Југославија из Ниша (в.) променио име у
СК Србија, а СК Београд-мала у СК Обилић.
Ново време – српске дневне новине које су
излазиле за време окупације у Другом светском
рату, након капитулације Војске Краљевине
Југославије и окупације и распарчавања Кра-
љевине Југославије, први текст о спортским
(фудбалским) дешавањима у окупираном Нишу
објавиле су релативно брзо. Наиме, радило се о
извештају са фудбалске утакмице од 29. јула
1941. између београдског БСК-а и нишке Побе-
де, која је завршена резултатом 9:0 (4:0) за
БСК. Истог дана одржана је и утакмица за дру-
го место Нишког лоптачког подсавеза. Пошто
је Победа већ обезбедила прво место међу шест
нишких фудбалских екипа, другопласирана
екипа одређена је након утакмице између Гра-
ђанског и Железничара 2:1 (1:0).
Друга утакмица коју је забележило Ново
време била је реванш утакмица између београд-
ског Јединства и Железничара, завршена ре-
зултатом 3:2 (0:2).
У то време, новинар Новог времена из Ни-
ша постављао је на страницама ових новина
питање, а након читања краћег аналитичког
текста наслућивао се и одговор, који се логично
наметао сам по себи: треба ли Ниш да има фуд-
балски тим у државној лиги? Поменути допи-
сник из Ниша констатовао је да је Ниш други
град у тадашњој Србији, у коме се фудбал гаји
већ 25 година, да град има четири игралишта
изграђена по свим тадашњим прописима, од
чега су три игралишта најсолидније изграђена,
са трибинама, свлачионицама и другим садржа-
јима, и да таквих игралишта, сем у Београду, у
другим местима Србије нема. Како је даље на-
водио новинар Новог времена, Ниш је средиш-
те Нишког лоптачког подсавеза са надлеж-
ношћу на скоро целој некадашњој територији
Моравске бановине и са 48 учлањених клубова.
Ниш има преко десет клубова, међу којима пет-
шест врло добрих: Победа, Синђелић (в.), Гра-
ђански, Железничар, Цар Константин (в.). Без
обзира на то што су нишки клубови изгубили
неколицину стандардних првотимаца, који су,
што као војници у сталном кадру, а што као
војни резервисти, отерани у немачко заробље-
ништво, тај привремени губитак није се много
осећао јер су нови играчи, протерани из Скоп-
ља и осталог дела ондашње Вардарске банови-
не, попунили њихова места у тимовима. Како
се даље наводи у новинарском тексту, ондашње
утакмице биле су добро посећене за оно време
са у просеку рекордних од 2.000 до 4.000, а по-

некада и 5.000 гледалаца. Новинар Петар Бра-
јовић пише да је на утакмици одиграној 17.
августа те ратне 1941. између тимова београд-
ске Југославије и нишке Победе дошло до вели-
ке туче међу играчима ова два тима, где су се
прикључили и навијачи, и да је туча прекинута
великом муком људи из управа оба тима. Југо-
славија је у тешкој утакмици победила са 7:4
(1:1). Победа је, такође, победила крагујевачки
Раднички са 5:2 (2:0), а у току новембра 1941.
извештавано је да је Победа нишки најбољи
клуб, да нема премца међу нишким клубовима,
да је победила Железничар са 10:0 и Синђелић
са 10:2.
Почетком јануара друге ратне године у
организацији Српског лоптачког савеза одржан
је Зимски куп (пре рата Божићни турнир за пе-
хар Драгише Цветковића (в.)) између нишких
фудбалских клубова на игралишту Железнича-
ра. Почетком фебруара (7. фебруара 1942),
после вишенедељног такмичења, Победа је
освојила прво место. За време празника Духова
(Св. Тројице), у организацији СК Победа, одр-
жан је мали фудбалски турнир са гостујућим
клубовима из Београда – БСК и СК Крушевац.
Дана 7. августа гостовали су и атлетичари СК
1913 и БСК на лакоатлетском пропагандном
митингу. Новине извештавају да су се у тим
ратним временима одржавале и редовне и ван-
редне годишње скупштине спортских клубова.
Септембра 1942. у Нишу је гостовао и тим –
репрезентација Избеглица из Београда, оства-
ривши неколико победа против нишких клубо-
ва. Крајем децембра те 1942. у организацији СК
Победа одржан је лакоатлетски крос контри на
игралишту Железничара (в.).
Почетком нове 1943. завршило се јесење
фудбалско првенство, на коме је Победа осво-
јила прво место, а друго место припало је нај-
старијем нишком фудбалском клубу, ФК Син-
ђелић. Током јануара 1943. одржаване су прија-
тељске фудбалске утакмице између нишких
клубова. Почетком фебруара изабрана је нова
управа Нишког лоптачког подсавеза са Ђуром
Спасићем, чиновником Народне банке, као но-
вим председником.
Ново време на својим страницама бележи и
друге спортске манифестације осим фудбал-
ских. Тако је 22. фебруара 1943. одиграна ре-
ванш утакмица у пинг-понгу између јагодин-
ског Карађорђа и пинг-понг секције нишке По-
беде. Меч се завршио као и онај у Јагодини, тј.
победом играча нишке Победе са 5:2. За нишку
Победу наступали су Борис Јовановић, Никола
Јовановић и Ђорђе Петровић. Такође, 16. апри-
ла одиграна је и пинг-понг утакмица између
- 383 -
С
Плакат за крос одржан 18. априла 1943.
БСК-а и нишке Победе, која је претходно побе-
дила и екипу СК 1913 у сали биоскопа Европа.
Најбоље резултате у мечевима постигао је Ни-
кола Јовановић из нишке Победе.
СК Победа је 15. јуна 1943. обележила и
свој велики јубилеј – двадесет година постоја-
ња и успешног рада. И тада се Победа изборила
за прво место Нишког лоптачког подсавеза и
пласман у државно првенство. И палилулски
СК Хајдук (в.) свечано је 4. јула прославио свој
мали јубилеј, петогодишњицу од оснивања и
успешног рада, организујући лакоатлетски
крос, фудбалски турнир, сечење славског кола-
ча са певањем своје клупске химне.
Ново време је забележило и једну врло
важну чињеницу. Наиме, поводом великог ју-
билеја Победе (двадесет година постојања и
рада) у кратком интервјуу председника овог
спортског клуба Драгомира Торњанског, истак-
нутог спортског радника, изнета је и забележе-
на, по први пут до тада, идеја о изградњи једног
великог спортског стадиона за такмичења у
свим спортовима. Сама идеја реализована је
десетак година касније, након ослобођења у
Другом светском рату, изградњом Градског
стадиона у Чаиру (в.).
Новине су забележиле да је Буда Гојковић
(в.), један од најбољих фудбалера старог Ниша,
односно Ниша за време окупације, као лакоа-
тлетичар постигао најбољи резултат на тркама
на 100 м (11,4 с.), као и да је био државни првак
ондашње Србије у трци на 200 м и скоку у даљ.
Одржавана су атлетска такмичења између клу-
бова из Београда, Ниша и Шапца. Бицикли-
стичке секције имали су Железничар, Победа и
Србија.
Крајем септембра 1943. у Нишу је одржан
спортски дан у корист ратних заробљеника, у
организацији Ђорђа Ђорђевића, тадашњег
управника Управе полиције у Нишу. Организо-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Поглед на трибине за време прославе 20-годишњице
НСК Победа, 1943.
ване су бициклистичке трке и фудбалске утак-
мице за помоћ избеглицама и у друге хумани-
тарне сврхе. Почетком децембра (4. децембра)
организован је и шаховски турнир за Првенство
Ниша.
Последњи спортски догађај који је дневни
лист Ново време забележио на својим страни-
цама била је пријатељска фудбалска утакмица
између СК Победа из Ниша и СК Момчило из
Лесковца, завршена резултатом 7:1 (3:0) за
Нишлије, а одиграна 1. фебруара 1944. Након
ове новинарске вести, није познато када је оди-
грана последња фудбалска утакмица за време
окупације.
Занимљив је податак који наводи професор
Миладин Илић, да је фудбалска екипа Железни-
чара за време окупације одиграла и две утакми-
це са екипом немачког ратног ваздухопловства
са нишког аеродрома – Луфтвафе (Luftwaffe).
Прву утакмицу, на препуном стадиону Железни-
чара, добио је нишки Железничар резултатом
3:1, а у реваншу резултат је био нерешен.
Професор Миладин Илић констатовао је:
„За време окупације се играо фудбал. Неки би
желели да се то заборави. За то нема разлога.
Напротив. Потребно је сећати се до детаља све-
га што се за време окупације дешавало па и у
спорту. Спорт је имао позитиван утицај на на-
род. На његов морал и његове наде. О томе
треба писати.... Спорт за време окупације (и не
само тада) није био изван политике. Спортисти,
као и сви остали грађани, политички су се
опредељивали. Неки за једну, а други за другу
партију или страну, али су сви били патриоти...
Спорт је, а и то може да смета, био изнад поли-
тике.“ На крају одељка о спорту за време оку-
пације закључује: „Нема разлога да се спорти-
сти стиде због својих активности за време оку-
пације.“
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Железничар Ниш 1928–1995,
Ниш 1995, стр. 103–120; Милена Жикић, Бобан Јанковић, Ниш у
листу Ново време 1941–1944, Историјски архив Ниш и Филозоф-
ски факултет у Нишу, Ниш, 2014. (Б. Т.)
- 384 -
СПОРТСКА РЕДАКЦИЈА НАРОДНИХ
НОВИНА. Нишки дневник Народне новине
прославио је 2014. свој седамдесети рођендан.
Спортска рубрика овог листа, који је до 1971.
излазио једном недељно, формирана је 1958. на
иницијативу Срећка Тариташа (в.). Од 1971,
када се прешло на дневно излажење, уредник
спортске рубрике био је Срећко Тариташ, а у
њој су радили Миливоје Миладиновић (в.),
Живорад Станковић, Драгана Стојановић, Цвје-
тан Иванковић, Зоран Марјановић (в.), Предраг
Протић (в.) и Душан Марковић (в). Од 1973.
кратко време уредници рубрике били су Зоран
Марјановић и Предраг Протић, а онда је на ду-
же стазе за уредника постављен Душан Марко-
вић. Под његовим руководством спортска
рубрика добила је нове димензије – свакоднев-
но је имала две, а понедељком чак осам страна.
Посебна пажња посвећивана је фудбалу – за-
хваљујући бројној дописничкој екипи, Народне
новине су извештавале са свих прволигашких
утакмица. Слично је било и са, у то време, вео-
ма популарним рукометом и боксом. Прихва-
ћена је и иницијатива уредника рубрике да се
освеже редови новим стручним кадровима. Та-
ко су на спортску рубрику стигли Едо Црналић
(в.), Иван Јовановић (в.), Љубодраг Јовановић
(в.) и Братислав Јањић, који су завршили Фа-
култет физичког васпитања. Њима су се при-
дружили и Слободан Несторовић (в.), шахиста
Бранимир Живковић (в.) и кошаркаш Мића
Милосављевић Циркле (в.). То је донело нову
вредност и ауторитет рубрике, која је по свим
мерилима била најмање у истој равни са спорт-
ским рубрикама савезних листова. Уредници
спортске рубрике Народних новина били су и
Едо Црналић, Драган Вељковић, Слободан
Несторовић, па поново у дужем периоду Душан
Марковић. Нове снаге на рубрици били су
Мирјана Стојановић Китић, Зоран Петковић и
Душан Јоцић (в.), који је од почетка 2011. и
уредник. (Д. М.)
СПОРТСКА РЕДАКЦИЈА РАДИО НИ-
ША. Основана је 1946, одмах по почетку рада
Радио Ниша. У том периоду спорт су пратили
браћа Илићи, а у спомен на прве спортске
извештаче основана је награда за фер-плеј на
нивоу града Ниша са називом Браћа Илић. У
оквиру редакције поникли су познати спортски
новинари Радио Београда Добрица Милићевић
и Миле Стојиљковић. Спортску редакцију се-
дамдесетих година прошлог века предводи Ми-
одраг Николић (в.), а у њој раде Тома Тодоро-
вић (в.), Томислав Сантрач (в.) и Братислав Јев-
товић Браца (в.). Од 1985. на челу спортске ре-
дакције налази се Братислав Јевтовић, а у њој

Спортска редакција Радио Ниша, 37. Тајм-аут, уживо из
кафане Американац, 29. јун 1991.
су тада Томислав Сантрач, Милан Керковић (в.)
и бројни хонорарни сарадници, међу којима су
се посебно истицали дописници из Прокупља и
Алексинца Живорад Димкић и Милан Самар-
џић. Не сме се заборавити да за успешан рад
спортске редакције Радио Ниша нису заслужни
само новинари, већ и техничко особље, међу ко-
јима се издваја чувени „тонац“ Миодраг Ракић.
Најпознатије емисије спортске редакције
Радио Ниша јесу Тајм аут и Треће полувреме
Треће лиге, емисија посвећена српском ниже-
разредном фудбалу. У циљу едукације грађана
спортска редакција је организовала и масовне
мултимедијалне манифестације на нишким ба-
зенима, околним језерима, на Копаонику и у
градовима јужне Србије. Реч је о живим про-
грамима, током којих су се одржавали бројни
спортски сусрети у фудбалу, роњењу, падо-
бранству, рукомету, одбојци, једрењу или ко-
њичком спорту. Велику пажњу јавности изаз-
вала је и емисија о аутомобилизму, једина такве
врсте на радио станицама јужније од Београда.
У оквиру те емисије реализована је и трка
Цитроена.
У данима када телевизија није постојала,
спортска редакција Радио Ниша, са мноштвом
спортских преноса, акцијама и репортажама,
- 385 -
С
била је права институција у спорту. Непроце-
њив је значај спортске редакције Радио Ниша
за развој и популаризацију спорта на просто-
рима југа Србије. Зато и не чуди што је редак-
ција у седамдесет година постојања добила на
десетине признања, диплома и похвала. (З. Мл.)
СПОРТСКЕ НАГРАДЕ У НИШУ.
Избор спортисте године Ниша. Ову ма-
нифестацију од 1979. без прекида традицио-
нално организује Секција спортских новинара
Ниша (в.). У другој половини децембра сваке
године бирају се најбољи спортисти (сениори и
млади) и клубови Ниша, а том приликом се
проглашава и најуспешнији члан Секције за
текућу годину, као и спортска личност године.
Ова последња награда установљена је како би
се одало поштовање дометима спортиста и тре-
нера који потичу из Ниша, а у конкретној годи-
ни су се доказали и у другим срединама. Тако
су међу награђенима били: Иван Миљковић
(в.), Драган Стојковић Пикси (в.), Дејан Петко-
вић Рамбо (в.), Стефан Јовић (в.), као и тренери
који су оставили дубок траг у нишком спорту:
Ненад Манојловић (в.), Зоран Стојиљковић (в.)
и Светислав Јовановић (в.).
Код спортиста сениора ово вредно приз-
нање понели су:
1979. Драган Пантелић (в.), фудбалер.
1980. Весна Милошевић (в.), рукометашица.
1981–1983. Велибор Димитријевић (в.), ка-
ратиста.
1984. Слободан Павловић Цоби (в.), боксер.
1985. Славољуб Марјановић (в.), шаховски
велемајстор.
1986. Роландо Пушник (в.), рукометаш.
1987. Часлав Грубић (в.), рукометаш.
1988. Сузана Максимовић (в.), шаховски
велемајстор.
1989. Тамара Пејић (в.), стрелац.
1990. Новица Симић (в.), стрелац.
1991. Лидија Михајловић (в.), стрелац.
1992. Марина Велимировић (в.), кошарка-
шица.
1993. Данијела Илић (в.), кошаркашица.
1994. Лидија Михајловић, стрелац.
1995. Александар Раковић (в.), атлетичар.
1996. Александар Раковић, атлетичар.
Од 1997. до 2001. награда се додељивала
одвојено у конкуренцијама спортисткиња и
спортиста. Добитници су били:
1997. Бојана Петровић (в.), рукометашица;
Иван Лапчевић (в.), рукометаш.
1998. Сузана Станојевић (в.), фудбалерка;
Зоран Станковић Трша, кик-боксер.
1999. Ивана Стојковић (в.), џудисткиња;
Иван Лапчевић, рукометаш.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Спортски бал 2013: градоначелник Зоран Перишић, Лидија
Михајловић, председник Секције спортских новинара Зоран
Петковић и најбољи спортисти Ниша.
Извор: Јужне вести / Вања Кесер.
2000. Ивана Стојковић, џудисткиња; Љу-
бомир Павловић (в.), рукометаш.
2001. Лидија Михајловић, стрелац; Марко
Јанковић (в.), атлетичар.
Од 2002. поново се бира само један добит-
ник за женску и мушку конкуренцију. Добит-
ници су били:
2002. Александар Раковић, атлетичар.
2003. Никола Куљача, ватерполиста.
2004. Љиљана Кнежевић, рукометашица.
2005. Немања Прибак (в.), рукометаш.
2006–2010. Лидија Михајловић, стрелац.
2011. Милош Пауновић, гимнастичар.
2012. Стеван Живковић, кик-боксер.
2013. Никола Милошевић (в.), џудиста.
2014. Катарина Бисерчић, стрелац.
Апсолутни рекордер по броју награда јесте
Лидија Михајловић, чланица Стрељачког клуба
Ниш 1881 (в.) и државна репрезентативка, која
је осам пута понела епитет најбољег спортисте
Ниша.
Избор спортисте године Ниша познат је и
под популарним именом Спортски бал, јер,
осим церемоније доделе награда, обухвата и
дружење спортиста, спортских радника и нови-
нара у музичко-забавном програму. (Е. Ц.)
Спортски бал 2014.
Извор: Јужне вести / Вања Кесер.
- 386 -
Јубилеј СОФК Србије. Поводом десетого-
дишњице фискултуре у Србији, на академији
Савеза спортова 29. новембра 1955. додељене
су награде најбољим спортистима Ниша.
Дипломе Савеза спортова примили су: Мирко
Милојевић (в.), члан РК Железничар (в.); Ми-
лорад Лајшић (в.), члан РК Железничар; Љуба
Стефановић (в.), члан БК Раднички (в.); Мија
Радоњић, члан БК Железничар (в.); Миша Ми-
ладиновић (в.), члан АК Железничар (в.); Све-
тлана Митић, члан СТВ Партизан I (в.); Мила-
дин Илић (в.), наставник фискултуре; Драгица
Никезић, истакнути стрелац; Павле Мичић (в.)
и Петар Мичић (в.), чланови ФК Раднички (в.).
Извор: Народне новине, 26. новембар 1955. (М. М.)
Мајска награда Спортског савеза Србије.
Највеће спортско друштвено признање, Мајска
награда Спортског савеза Србије, установљено
је 1960. и додељивано је без прекида до 1991.
Обновљено је 2006. и траје до данас. Основни
циљ додељивања Мајске награде јесте одавање
признања организацијама у области спорта,
спортистима, спортским стручњацима спорт-
ским радницима и др. који својом активношћу,
ангажованошћу и резултатима значајно допри-
носе развоју и унапређивању спорта у Републи-
ци Србији. Награда се додељује за једногодиш-
њу активност и може се добити само једном.
За огроман допринос промоцији спорта у
Србији и шире награду Спортског савеза Срби-
је добиле су три организације и петнаест поје-
динаца из Ниша:
1965. Владимир Гроздановић (в.), као члан
репрезентације Југославије у стрељаштву која
је на Светском првенству 1958. у Москви осво-
јила сребрну медаљу.
1967. Трајан Момчиловић, наставник ОШ
Доситеј Обрадовић, за развој школског спорта.
1970. Рајко Ђорђевић, професор физичког
васпитања, секретар СОФК Ниш (в.).
1974. Димитрије Симоновић (в.), председ-
ник Општинске заједнице физичке културе
Ниша.
1977. др Божидар Миленовић (в.), специја-
листа спортске медицине.
1978. Михаило Пантић (в.), професор фи-
зичког васпитања, за развој масовних облика фи-
зичке културе; др Миладин Илић (в.), за актив-
ност у друштвеним организацијама физичке кул-
туре и као уредник часописа Физичка култура.
1979. Милисав Никезић, стрељачки радник,
за развој стрељачког спорта
1980. Општински СОФК Ниша, за значајне
резултате у свим видовима развоја и унапређе-
ња спорта и физичке културе у општини.

1981. Славољуб Марјановић (в.), шахиста,
за златну медаљу на Балканијади; мр Миле Јан-
ковић, професор физичког васпитања, за развој
школског спорта.
1982. ФК Раднички (в.), за афирмацију
фудбала на међународном плану пласманом у
полуфинале Купа УЕФА.
1983. Чедомир Стојановић, за вишегодиш-
њу активност у развоју аматеризма у спорту;
РК Железничар (в.), као двоструки победник
Купа Југославије и финалиста Купа купова
Европе 1978.
1986. Зоран Живковић (в.), рукометни тре-
нер. Као селектор репрезентације Југославије
освојио је Светско првенство у Швајцарској, а
као тренер РК Металопластика из Шапца
постао је првак Европе.
1987. Велибор Димитријевић (в.), карати-
ста, за успех у репрезентацији и освајање ме-
даља на Светским и Европским првенствима;
Петар Видановић (в.), генерални секретар
СОФК Ниша и успешан члан Комисије за ме-
ђународну сарадњу СОФК Србије, за продуб-
љивање сарадње физичке културе са радним
организацијама и месним заједницама и учес-
твовању на нивоу Републике Србије у припре-
ми развојних програма у рукомету, фудбалу,
кошарци, одбојци.
1989. Боривоје Потић, професор физичког
васпитања ОШ Добросав Јовановић Станко, за
изузетне резултате у реализацији програма фи-
зичког васпитања и ваннаставним активностима.
2011. Марина Велимировић Милојевић
(в.), професор физичког васпитања у Гимназији
Стеван Сремац, за успешно вођење школских
секција у стоном тенису, рукомету и кошарци.
На школском Светском првенству у кошарци у
Португалији освојила је друго место.
2012. Иван Миљковић (в.), одбојкаш. Као
репрезентативац освојио је велики број медаља
не највећим првенствима. У 2011. као члан
репрезентације освојио је злато на Европском
првенству у Бечу, када је проглашен за најбо-
љег играча првенства. (П. В.)
Награда града Ниша. Највише признање
града додељује се једном годишње за изузетна
достигнућа која афирмишу Ниш у привредним,
друштвеним и другим областима. Установљена
14. октобра 1958 (тада под називом Ослобођење
града Ниша), додељивана је до 1991. Од 1991.
до 1994. као Награда града Ниша додељивана
је поводом празника града 14. октобра, а од
1995. под називом 11. јануар додељује се пово-
дом празника града 11. јануара.
Град је у периоду 1975–1995. додељивао и
друга јавна признања: златну и сребрну спомен
- 387 -
С
плакету, Повељу града Ниша и Захвалницу гра-
да Ниша.
Награду града Ниша у области спорта по-
нели су:
1973. Петар Шкртић, спортски радник, за
успешан рад, организацију и афирмацију Саве-
за извиђача општине Ниш;
2001. Иван Миљковић (в.), одбојкашки
репрезентативац;
2009. Лидија Михајловић (в.), државна
репрезентативка у стрељаштву;
2010. Савез извиђача Ниша (в.); Петар Се-
ратлић (в.), спортски радник (постхумно).
2013. ФК Раднички (в.) заједно са навија-
чима, клуб за 90-годишњицу постојања, а Ме-
раклије (в.) због цивилизованог понашања на
утакмицама.
Лит.: Нишки лексикон, Град Ниш и ЈП Сл. гласник, Београд,
2011, стр. 100. (Ред.)
Октобарска спортска награда Ослобо-
ђење града Ниша. На иницијативу Пропаганд-
не комисије при Среском савезу спортова, кас-
није Среском савезу организација за физичку
културу (в.), од 1962. једном годишње нишки
спортски савез додељивао је признања заслуж-
ним спортистима, спортским радницима и
спортским колективима за изузетне резултате у
текућој години. Октобарску спортску награду
касније, традиционално, додељују и СОФК
Ниш (в.) и Спортски савез Ниша (в.). Према
доступним подацима, овим престижним приз-
нањем награђени су:
1962. Илија Ничић (в.), стрелац; Слободан
Бојковић (в.), шахиста; Витомир Совровић (в.),
фудбалер; Бошко Станковић (в.), боксер; Сла-
вица Милетић (в.), атлетичарка; за спортски
колектив године проглашена је јуниорска екипа
РК Железничар (в.);
1963. Владимир Гроздановић (в.), стрелац;
Стеван Остојић (в.), фудбалер; Драгослав Јо-
цић, фудбалер; Жељко Ђукић (в.), шахиста;
Најбољи спортисти Ниша у 1965. години.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Љиљана Спасић (в.), стонотенисерка; Славица
Милетић, атлетичарка; Иван Радичевић (в.),
рукометаш; Мирослав Стојановић (в.), стрелац,
Звонимир Минчић, кошаркаш; Илија Ничић,
стрелац;
1964. Владимир Гроздановић, стрелац;
Миодраг Кнежевић (в.), фудбалер; Слободан
Бојковић, шахиста; Слободан Ристић, гимна-
стичар; Гордана Давидовић, стрелац; Славица
Милетић, атлетичарка; Зоран Боричић (в.), ру-
кометаш; Мирослав Милосављевић (в.), кошар-
каш; Предраг Стојадиновић, џудиста;
1965. Мирослав Стојановић (в.), стрелац;
Владимир Гроздановић, стрелац; Илија Ничић,
стрелац; Осман Амзић, боксер; Миодраг Кне-
жевић, фудбалер; Слободан Митић, атлетичар;
Славица Милетић, атлетичарка; Драган Холцер,
фудбалер; Божидар Станковић, боксер; Петар
Димитровски, рукометаш;
1966. Осман Амзић (в.), боксер;
1967. Слободан Митић (в.), атлетичар;
1968. ФК Раднички (в.); Комисија за Радни-
чке спортске игре (в.); Владимир Гроздановић,
спортиста; Божидар Станковић, спортски рад-
ник; Иван Јовановић, спортски радник; Трајан
Момчиловић, наставник физичког васпитања;
1969. ФК Раднички (в.); Општински стре-
љачки одбор Ниш; Јане Бахтијаревић (в.), спор-
тиста; Радивоје Павловић, спортски радник;
Владан Павловић, спортски радник; мр Алек-
сандар Керковић (в.), професор;
1970. Стрељачка дружина ЕИ Ниш; Коми-
сија за Радничке спортске игре (в.); Илија Ни-
чић, спортиста; Милисав Никезић, спортски
радник; Чедомир Вељковић, спортски радник;
Анка Ђорђевић (в.), професор физичког васпи-
тања;
1971. Стрељачка дружина ЕИ Ниш; Фуд-
балска школа ФК Раднички; Јане Бахтијаревић
(в.), спортиста; Миодраг Стојиљковић, тренер;
Са доделе Октобарске награде 1970. Трећи слева: Милутин
Урбанчић, четврти Илија Ничић, шеста слева Анка Ђорђевић.
- 388 -
Димитрије Стефановић, спортски радник; Сла-
вољуб Стаменковић, спортски радник; Анка
Ђорђевић, професор физичког васпитања;
1972. РК ДИН – 12. фебруар (в.); Рукомет-
на школа Иван Горан Ковачић Нишка Бања;
Ружица Стевић, спортиста; Виктор Купљеник,
тренер падобранства; Срећко Тариташ (в.),
спортски радник; Драгољуб Михајловић (в.),
спортски радник; Јовица Тасић, професор фи-
зичког васпитања;
1973. Женска екипа КК Студент (в.); ДФК
ЕШЦ Никола Тесла; Веселинка Милошевић,
спортиста; Ратомир Ђурашковић (в.), тренер;
Димитрије Симоновић (в.), спортски радник;
Миодраг Илић, спортски радник; Благоје Ма-
дић, наставник физичког васпитања;
1974. УОК Студент (в.); Спортско друш-
тво Нишава Савеза глувих и наглувих (в.); Са-
ша Илић, спортиста; Милоје Милојевић (в.),
тренер; Радомир Костић (в.), спортски радник;
Ђорђе Злоковић, Љубица Ковачевић и Душан
Станковић, пројектанти Хале спортова Чаир
(в.); пуковник Милош Богдановић, спортски
радник;
1975. РК Железничар; Универзитетски
СОФК Ниш (в.); Адем Асановић (в.), спорти-
ста; Љубиша Стојковић, спортски радник; Че-
домир Павловић, спортски радник; Миодраг
Атанасијевић, спортски радник; Љиљана Пан-
тић (в.), педагог физичке културе;
1976. Кајак кану клуб Гусар (в.); Савез за
спорт и рекреацију инвалидних лица Општине
Ниш (в.); Љубиша Рајковић (в.), спортиста;
Бранислав Милачић (в.), тренер; Михаило Пан-
тић (в.), спортски радник; Душан Јеремић,
спортски радник; Милисав Стојановић, педагог
физичке културе;
1977. Димитрије Симоновић – за животно
дело; РК Железничар; Школска спортска дру-
жина Стеван Сремац; Часлав Грубић (в.),
спортиста; Зоран Живковић (в.), тренер; др Бо-
жидар Миленовић (в.), спортски радник; Ратко
Николић (в.), спортски радник; Петар Сератлић
(в.), спортски радник; Маринко Голубовић,
спортски радник; Јулијана Стојановић, профе-
сор педагог физичке културе; Миодраг Нико-
лић (в.), спортски новинар;
1978. Жарко Радичевић (в.), спортски рад-
ник, за животно дело; ОК Стеван Сремац (в.);
ДФК Делијски вис; Општински рукометни са-
вез; Часлав Грубић, спортиста; Михајло Попо-
вић (в.), тренер; Драгослав Јовановић, спортски
радник; Петар Живковић, спортски радник; Че-
домир Стојановић, спортски радник; Цветко
Китић (в.), професор физичке културе; Ратко
Кабадајић (в.), спортски новинар;

УОК Студент је добитник Октобарске награде за 1974.
1979. Рајко Ђорђевић, спортски радник, за
животно дело; Друштво за физичку културу и
рекреацију МЗ Горњи Матејевац; ФК Раднич-
ки; Сузана Максимовић (в.), спортиста; Вели-
бор Димитријевић (в.), спортиста; Драгољуб
Петковић (в.), тренер; Драгослав Најдановић,
спортски радник; Љубивоје Перуновић (в.),
спортски радник; мр Радослав Бубањ (в.), педа-
гог физичке културе; Спортска редакција НИ-
РО Народне новине (в.);
1980. Рајко Ђорђевић, спортски радник, за
животно дело; Гимнастички клуб Ниш (в.);
ДФК Полет при ОШ Доброслав Јовановић
Станко (данас ОШ Стефан Немања); Драган
Пантелић (в.), спортиста; Весна Милошевић
(в.), спортиста; Мирослав Глишовић (в.), тре-
нер; Божидар Мијалковић, спортски радник;
Љубиша Динић, спортски радник; мр Миленти-
је Бранковић (в.), педагог физичке културе;
Иван Јовановић (в.), спортски новинар; Виктор
Куљкин (в.), млади спортиста;
- 389 -
С
1981. Божидар Станковић, спортски рад-
ник, за животно дело; Планинарско-смучарски
савез Општине Ниш (в.); Друштво педагога фи-
зичке културе (в.); Стрељачки клуб Ниш 1881
(в.); Сузана Максимовић, спортиста; Душан
Ненковић (в.), тренер; капетан 1. класе Стани-
мир Васиљевић, спортски радник; Ђорђе
Антић, спортски радник; Слободан Стојиљко-
вић, педагог физичке културе; Боривоје Потић,
педагог физичке културе; Драган Стефановић,
млади спортиста;
1982. Ратко Николић, спортски радник, за
животно дело; Савез ДФК у васпитно-
образовним установама Ниш; УСОФК Ниш;
Стрељачки клуб Ниш 1881; РК Железничар;
Велибор Димитријевић (в.), спортиста; Сузана
Максимовић, спортиста; Милутин Урбанчић
(в.), спортски радник; Војислав Митић (в.),
спортски радник; Ибро Црналић, тренер; Дра-
ган Станковић, педагог физичке културе; Ирена
Милојковић, млади спортиста; Секција спорт-
ских новинара Ниша (в.);
1983. Гмитар Младеновић, професор, за
животно дело; ДФК МЗ Мија Станимировић;
Комисија за Радничке спортске игре; ФК Рад-
нички (в.) и РК Железничар равноправно деле
награду; Шах клуб Железничар (в.) и ЖФК
Машинац (в.) равноправно деле награду; Суза-
на Максимовић, спортиста, Велибор Димитри-
јевић, спортиста и Слободан Аџић (в.), спорти-
ста – равноправно деле награду; Милош Мла-
деновић (в.), тренер; Славољуб Марјановић (в.),
тренер; Богдан Тодоровић, спортски радник; др
Владимир Динић (в.), спортски радник; Алек-
сандар Рудић, спортски радник; Слободан Мар-
јановић, педагог физичке културе; Слободан
Динић (в.), педагог физичке културе; Данијела
Тодоровић (в.), млади спортиста; Драган Стој-
ковић (в.), млади спортиста;
1984. Чедомир Павловић (в.), спортски
радник, за животно дело; ДФК Христодул
Аврамовић Дуле Доња Трнава; Стрељачки клуб
Ниш 1881 (в.); ЖФК Машинац (в.); Драган
Младеновић (в.), спортиста; Миодраг Радић,
спортиста; Зоран Живковић (в.), тренер; Душан
Јеремић, спортски радник; Радмила Пауновић,
педагог физичке културе; Наташа Стевановић,
млади спортиста;
1985. Илија Ничић, за животно дело; ДФК
Јосип Колумбо; РК Железничар; Славољуб
Марјановић (в.), спортиста; Перица Крстић (в.),
тренер; Борислав Радић, спортски радник; др
Ратомир Ђурашковић, спортски радник; др
Србислав Вучковић, педагог физичке културе;
Надежда Ћирић, педагог физичке културе; Ма-
рина Велимировић (в.), млади спортиста; Ми-
лан Потић, млади спортиста;
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
1986. Анка Ђорђевић, за животно дело;
Чедомир Стојановић, за животно дело; Стре-
љачки клуб Ниш 1881; СД Вулкан; Часлав Гру-
бић, спортиста; мр Ђорђе Милошевић, спорт-
ски радник; Првослав Анђелковић, спортски
радник; Радослав Ђорђевић, педагог физичке
културе; Лидија Михајловић (в.), млади спор-
тиста; Милун Пантелић, спортски радник;
1987. Крста Радовић (в.), професор физич-
ког васпитања у пензији, за животно дело; Маја
Миленковић, спортиста; Жељко Ђукић (в.),
спортиста; СД Нитекс; Бошко Прелевић (в.),
педагог физичке културе; Стојан Вучковић (в.),
друштвено-спортски радник;
1988. Милорад Лајшић (в.), спортски рад-
ник, за животно дело; ДФК Наша будућност,
ОШ Моша Пијаде; Роландо Пушник (в.), спор-
тиста; Тамара Пејић (в.), спортиста; Михаило
Ђорђевић, педагог физичке културе; Љубодраг
Давидовић, спортски радник;
1989. Миодраг Станковић, за животно де-
ло; Драган Митровић, спортиста; ДФК Маши-
нац – Машински факултет Ниш, друштвена
организација за физичку културу; Световид
Гроздановић Ћеран, наставник физичког васпи-
тања; др Милорад Јеркан (в.), друштвено-
спортски радник;
1990. Награда није додељена;
1991. Омладинска екипа ФК Раднички;
Мирослав Глишовић (в.), за животно дело;
Владимир Стојиљковић, спортиста; Зоран Сто-
јиљковић (в.), тренер; Милисав Пејић (в.),
друштвено спортски радник;
1992. Михајло Пантић (в.), професор фи-
зичке културе, за животно дело; ФК Јастребац
(в.), друштвено-спортска организација; Лидија
Михајловић, спортиста СК Ниш 1881; Дивна
Николић, наставник физичке културе, за струч-
ни рад; Славољуб Лазетић (в.), председник Џу-
до клуба Ниш (в.), друштвени радник;
1993. Миодраг Кнежевић (в.), директор ФК
Раднички, за животно дело; ЖКК Винер Брокер
(в.); Тениски клуб Раднички (в.); Фудбалски
клуб Синђелић (в.); Лидија Михајловић, спор-
тиста СК Ниш 1881; Данијела Илић (в.), спор-
тиста ЖКК Винер Брокер; Биљана Петровић,
спортиста ГК Ниш (в.);
1994. Петар Сератлић, председник РК Ју-
гопетрол Железничар, за животно дело; Клуб за
коњички спорт Чегар (в.); СК Ниш 1881; Фуд-
балски клуб Железничар (в.); Лидија Михајло-
вић, спортиста СК Ниш 1881; Александар Рако-
вић (в.), спортиста АК Железничар (в.); Брати-
слав Марковић, тренер ФК Железничар;
1995. Немања Синаковић, спортски рад-
ник, за животно дело; ЏК Железничар (в.); Але-
ксандар Раковић, спортиста АК Железничар;
- 390 -
Михајло Кеча (в.), спортиста СК Ниш 1881; Пе-
тар Рољ (в.), организатор шаховских такмиче-
ња; Вукослав Костић, физиотерапеут ФК Рад-
нички;
1996. Награда није додељена;
1997. др Станимир Јоксимовић (в.), редов-
ни професор Групе за физичку културу Фило-
зофског факултета у Нишу (в.), за животно де-
ло; РК Југопетрол Железничар; ГК Ниш; Све-
тлана Ристић (в.), фудбалерка ЖФК Машинац;
Зоран Живковић (в.), тренер РК Југопетрол
Железничар; Владета Вељовић (в.), директор
ККС Чегар;
1998. проф. др Радомир Костић, редовни
професор Групе за физичку културу Филозоф-
ског факултета у Нишу, за животно дело; ЖФК
Машинац Класик; РК Југопетрол Железничар;
Милан Ђорђевић (в.), кајакаш ККК Гусар (в.);
Данијела Митровић (в.), фудбалерка ЖФК Ма-
шинац Класик; Катарина Вучетић, пливачица
ПК Свети Никола (в.); Богдан Митић, спортски
радник ЖФК Машинац Класик; Томислав То-
доровић (в.), спортски новинар АД Политика;
1999. Љубивоје Перуновић, за животно де-
ло; ГК Ниш; Александар Раковић, спортиста
АК Железничар; Ирена Јовановић, спортиста
ККК Чегар; Јован Чолић, мега-маратонац –
специјална повеља;
2000. проф. др Драгољуб Петковић, за жи-
вотно дело; Драган Спасић (в.), тренер; ККК
Чегар; Марко Јанковић (в.), спортиста АК Же-
лезничар; Радиша Младеновић, спортиста; Ми-
лан Јовановић (в.), спортиста;
2001. Миодраг Јовановић, спортски радник
ДРС Палилула; Падобранска екипа Небеске
видре (в.), спортски колектив; Иван Ђорђевић,
падобранац ПЕ Небеске видре; Александар Ђор-
ђевић, параглајдериста ПК Албатрос (в.); Родо-
љуб Дељанин (в.), спортиста ККК Гусар; Вла-
димир Радојчић (в.), спортиста ЏК Кинезис (в.);
2002–2005. Награда није додељивана.
2006. Марко Јанковић, спортиста АК Же-
лезничар; Александра Алексић, ГК Ниш; Љубо-
драг Бркић (в.), тренер ЖОК Студент (в.); Зо-
ран Стоиљковић (в.), спортски радник, СК Ниш
1881; ЖРК Наиса (в.), спортска организација;
Небојша Станковић, за допринос спорту и
афирмацији града Ниша; Слободан Гејо (в.), за
допринос спорту и афирмацији града Ниша;
Милибор Браца Лозановић (в.), за допринос
спорту и афирмацији града Ниша; Никола Јо-
вановић, за допринос спорту и афирмацији гра-
да Ниша; Томислав Тодоровић, за допринос
спорту и афирмацији града Ниша;
2007. Никола Милошевић (в.), спортиста,
члан ЏК Кинезис; Сузана Максимовић, спорти-
сткиња, ШК Ниш (в.); ЖРК Наиса (в.), спортска

организација; Милан Јосић (в.), спортски струч-
њак, КК Ергоном (в.); Мирољуб Крстић, спорт-
ски радник, БК Железничар МБН (в.); Секција
спортских новинара; КМФ Коска (в.), за
допринос спорту и афирмацији града Ниша;
Сафари клуб Ниш (в.), за допринос спорту и
афирмацији града Ниша; Веселин Јаковљевић
(в.), КДТ Ниш (в.), за допринос спорту и афир-
мацији града Ниша; Јован Јовановић, ГК Ниш,
за допринос спорту и афирмацији града Ниша;
Здравствена комисија: др Владимир Поповић
(в.), др Братислав Стојковић, др Горан Јанко-
вић, др мед сци Милорад Јеркан, др Божидар
Боки Миленовић, постхумно;
2008. Како је у 2008. обележен јубилеј пе-
десет година постојања Спортског савеза Ниша,
уместо награде за спортисту године донета је
одлука да се поделе специјална признања свим
појединцима и организацијама који су значајно
допринели раду Спортског савеза Ниша. Доде-
љено је укупно педесет спортских признања.
2009. Дарко Иванчик, спортиста, ЏК Ниш;
Сташа Гејо (в.), спортисткиња, ПАЕК Ниш (в.);
ЖРК Наиса, спортска организација; Светислав
Јовановић Бели (в.), спортски стручњак, ЖРК
Наиса; Бојан Милојковић, спортски радник, БК
Железничар МБН (в.); Славица Миленковић,
Спортски савез Ниша, постхумно; Вук Ђорђе-
вић, шахиста, за допринос спорту и афирмацији
града Ниша.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
Спортиста године Ниша у избору На-
родних новина. Нишки, у то време, недељник
Народне новине, према анкети спроведеној ме-
ђу читаоцима, прогласио је 1. јануара 1958. де-
сет најбољих спортиста Ниша у 1957. години.
Прво место поделили су стрелци Владимир
Гроздановић (в.) и Мирослав Стојановић (в.),
затим су следили: Мирко Милојевић (в.), руко-
меташ; Томислав Келава (в.), боксер; Томислав
Миленковић (в.), бициклиста; Љубиша Гаври-
ловић, атлетичар; Зоран Јовановић (в.), мото-
циклиста; Петар Мичић (в.), фудбалер; Драган
Најдановић, стонотенисер; Немања Татић, ша-
хиста и Предраг Динић, тенисер.
Наредне, 1959. године избор спортисте го-
дине Ниша добија званичнији карактер, пошто
је првом из одабране петорке припала Плакета
Спортиста године. За спортисту године поно-
во је проглашен Владимир Гроздановић, кога
су следили: Томислав Келава на другом, Миро-
слав Стојановић на трећем и Петар Мичић на
четвртом месту, док су пето место поделили
Зоран Јовановић и Павле Мичић.
- 391 -
С
Плакета Спортиста године 1958 коју су Народне новине
доделиле Владимиру Гроздановићу. [НН]
Године 1960. Народне новине нису додели-
ле своју награду. Уместо тога, 16. јануара 1960.
пренеле су вест о оснивању Среског савеза
спортова (10. јануар 1960). На оснивачкој скуп-
штини похваљено је 27 представника спортских
организација, 53 спортска радника и 36 спорти-
ста.
Избор спортисте Ниша враћа се у Народне
новине 1961. године. Најбољи спортисти за
1960. годину били су: Илија Ничић, стрелац;
Владимир Гроздановић, стрелац; Томислав Ке-
лава, боксер; Бранимир Милосављевић, атлети-
чар и Велибор Петровић, члан АМД Ниш.
Избор спортисте Ниша за 1961. и 1962. го-
дину у организацији Народних новина није одр-
жан. Уместо свог избора, на крају 1962. Народ-
не новине преносе резултате првог званичног
избора спортисте године у организацији пропа-
гандне комисије Среског СОФК (в. Октобарска
спортска награда Ослобођење града Ниша).
У 1963. години и СОФК (в.) и Народне но-
вине бирали су спортисту године. И на једној и
на другој листи на првом месту нашао се стре-
лац Владимир Гроздановић. У избору Народних
новина Гроздановића су следили: Илија Ничић,
стрелац; Мирослав Стојановић, стрелац;
Жељко Ђукић, шахиста и Стеван Остојић (в.),
фудбалер.
Народне новине се 1964. укључују у избор
спортисте године СОФК Ниша тако што орга-
низују наградну игру Бирајмо спортисту годи-
не. Сам избор је у организацији СОФК, а На-
родне новине су припремиле награде за читаоце
који би погодили редослед прве десеторке (од
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
петнаест представљених спортиста) на конач-
ној листи.
Извор: Народне новине, 1. јануар 1958; 1. јануар 1959; 16. ја-
нуар 1960; 1. јануар 1961; 29. децембар 1962; 28. децембар 1963; 21.
новембар 1964. (А. Б. Ф.)
Трофеј браће Илић за фер плеј. Додељује
се од 1972. у организацији СОФК Општине
Ниш. Награда је установљена у спомен на бра-
ћу Илић, прве спортске извештаче у Нишу.
Према доступним подацима, носиоци награде
Трофеј браће Илић за фер плеј јесу:
1972. Ружица Стевић, џудисткиња, ЏК
Ниш.
1973. Миомир Марјановић, боксер, БК
Раднички.
1974. Драгиша Томић, одбојкаш, ОК Сту-
дент.
1975. Часлав Грубић (в.), рукометаш, РК
Железничар.
1976. Анђелко Синадиновић, шахиста, ШК
Студент.
1977. Слободан Динић (в.), атлетичар, АК
Железничар.
1978. Зорица Тадић (в.), кошаркашица,
УКК Студент.
1979. Зоран Марковић (в.), стонотенисер,
ОСТК Јосип Колумбо.
Душан Шуклетовић, носилац награде Трофеј браће Илић за
фер плеј 1987.
- 392 -
1980. Зорица Стојковић, рукометашица, РК
ДИН.
1981. Јеленко Цветковић, МЗ Борис
Кидрич.
1982. Миодраг Радић, ракетни моделар,
члан Секције моделара ДФК МЗ Бранко Мишић
Каменко.
1983. Слободан Халиловић (в.), фудбалер,
ФК Раднички.
1984. Маја Величковић, гимнастичарка, ГК
Ниш.
1987. Душан Шуклетовић (в.), атлетичар,
АК Железничар.
1989. Оливера Стојановић, одбојкашица,
ЖОК Студент. (Ред.)
СПОРТСКЕ ПРИРЕДБЕ И МАНИФЕ-
СТАЦИЈЕ У НИШУ.
Слет. Масовна спортска или, у разним
историјским периодима, спортско-политичка
приредба и манифестација омладине, која уз
строгу кореографију, костимографију и сцено-
графију, у слављеничком духу и ритму, дисци-
плиновано приказује снагу духа и тела и идеје
за коју се залаже сама спортска организација,
омладина, народ или држава, тј. организатор
слета. Слетови се одржавају углавном на отво-
реном простору, на игралиштима и стадионима.
На слетовима вежбачи приказују личну снагу,
спретност, брзину, али и оно што је карактери-
стично за слетове – колективну координацију
покрета и снагу јединства, шаљући на тај начин
поруку гледаоцима.
Слетови потичу из гимнастичких друштава.
Пре Другог светског рата Савез сокола Краље-
вине Југославије по својим соколским жупама и
соколским друштвима организовао је за Видов-
дан познате соколске слетове. У Нишу су се со-
колски слетови одржавали у дворишту Соколане
(в.) или на тркалишту – хиподрому Моравског
кола јахача Кнез Михаило у Чаиру (в.).
Након ослобођења, у Нишу је први слет
организован 1946. на стадиону ФК Железничар
Детаљ са слета на стадиону Железничара. [А. Б. Ф.]
 С

(в.) у организацији Окружног одбора Фискул-

турног савеза Србије (ФИСАС). Велики слет
одржан је и 1948, а на њему су учествовале све
школе и сва фискултурна друштва из Ниша.
Друштво за телесно вежбање Партизан (в.)
свој први слет у Нишу одржало је 25. маја 1952.
Слет Партизана одржан је у Нишу и 1. јуна
1954. Велики зонски слет одржан је и крајем
маја и почетком јуна 1958. У послератној Југо-
славији слетске вежбе се поводом празника Да-
на младости (25. мај) организују у свим основ-
ним и средњим школама, а најбољи вежбачи
наступају, у прво време, на стадиону ФК Же-
лезничар Ниш, а изградњом Градског стадиона
у Чаиру септембра 1953, и на централном ло-
калном општинском тј. среском слету на Град-
ском стадиону у Нишу. Последњи локални слет
на Градском стадиону у Нишу организован је
средином осамдесетих година ХХ века. Најбо-
љи међу најбољим омладинцима на локалном
слету у Нишу позивани су и упућивани да у-
чествују и на државном слету на стадиону ЈНА
у Београду на централној прослави Дана мла-
дости. За послератне слетове у СФРЈ везано је и Са параде фискултурника центром Ниша 1954.
штафетно ношење Штафете младости (в.) Парада фискултурника. Манифестација
Извори: poletmladosti.tumblr.com/post/69998310290/slet; Све-
дочанства Живојина Станисављевића и Ненада Говедаровића дата којом се изражавала масовност покрета физич-
аутору 22. августа 2014; лично сећање аутора одреднице. ке културе. У току проласка кроз град прикази-
Лит.: Миладин Илић, Гимнастика у Нишу 1897–1997, Ниш ван је рад појединих друштава: гимнастичари
1998, стр. 108–112 (Б. Т.) су вежбали на справама постављеним на ками-
онима, кошаркаши су убацивали лопту у
импровизоване кошеве, наступали су и бици-
клисти, мотоциклисти коњица, а једриличари
су кроз читав град провели једрилицу. Редослед
дефилеа компонован је тако да буде интересан-
тан за гледаоце.
Прва парада фискултурника у Нишу одр-
жана је 23. јуна 1946. Следећа парада овог типа
одржана је 29. маја 1949. Током 1956. парада са
јавним наступом и слетом одржана је приликом
прве смотре Братство – јединство, на којој су
учешће узели спортисти из разних градова ши-
ром Југославије. Последња велика парада одр-
жана је 27. марта 1977. у част поласка Штафете
младости (в.) из Ниша.
Лит.: Архива Миладина Илића. (Ред.)

Такмичење за значку ЗРЕН (За републи-

ку напред). Једно од најмасовнијих такмичења
којима се доказивала физичка свестраност и
спремност. Такмичење је почело да се одржава
1947, уз велики допринос Борка Богојевића,
наставника фискултуре.
Да би обухватило што већи број учесника,
такмичење је организовано по категоријама:
значка подмлатка (I степен), бронзана (II сте-
Дефиле ученика на слету, стадион Железничара. пен), сребрна (III степен) и златна значка (IV
[А. Б. Ф.] степен). Сваки учесник могао је да бира степен

- 393 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
за који ће се такмичити.
Систем такмичења обу-
хватао је седам група за-
датака. Прва група обу-
хватала је десет обавезних
области: задаци фискул-
турног покрета, хигијена
телесног вежбања, рад на
обнови земље, пливање,
основно физичко образо- Значка ЗРЕН.
вање, смучање, истрајно Извор: kupindo.com
пешачење (за златну значку – са теретом),
трчање преко препрека, истрајно трчање и
гађање војничком пушком. Из осталих шест
група сваки учесник је бирао по једну дисци-
плину у којој би приказао своје способности.
Први носиоци златне значке ЗРЕН из Ни-
ша били су: Ратко Николић (в.), Миладин Илић
(в.) и Анка Ђорђевић (в.), док је Мирко Мило-
јевић (в.) први освајач сребрне.
Лит.: Архива Миладина Илића. (Ред.)
Фискултурни дан. После ослобођења у
Другом светском рату бављење физичким ак-
тивностима сматрало се патриотском дуж-
ношћу и обавезом. Свака школа, фабрика уста-
нова, па и армија, припремала је свој фискул-
турни дан, на коме је показивала своја достиг-
нућа у области физичке културе. Већ 26. авгу-
ста 1945. Месно синдикално веће је у корист
Изборног фонда организовало фискултурни дан
на игралишту Железничара (в.). Игране су у-
такмице у одбојци и фудбалу, а у полувремену
су одржане трке на 100, 800 и 4 х 100 м. Желез-
ничари су 23. септембра 1945. извели још раз-
новрснији програм: поред поменутог, одржана
је још и балканска штафета (800 + 400 + 200 +
100 м), а наступили су и вежбачи на справама.
Ова форма организоване физичке активности
одржала се до 1950.
Лит.: Архива Миладина Илића. (Ред.)
Штафета младости. Титова штафета од
1945. до 1957, Штафета младости од 1958. до
1980, И после Тита – Тито од 1981. до 1988.
Државна омладинско-спортска манифестација
којом су се, уз ношење штафетне палице, пре-
носили поздрави омладине и народа тадашње
Југославије председнику земље Јосипу Брозу
Титу за његов рођендан, касније Дан младости,
25. мај. Штафетна палица представљала је је-
динствену ручну палицу најразличитије умет-
ничке и техничке израде – метална, дрвена,
кристална или комбинацијом разних материјала
израђена палица, која се сваке године разлико-
вала по изгледу и начину израде, а полазила је
из различитих места ондашње Југославије.
- 394 -
Штафету младости су целом трасом пута, која
се сваке године разликовала, трчећи преносили
омладинци кроз целу СФРЈ, смењујући се по
деоницама и предајући је из руке у руку другој
трочланој омладинској екипи која је наставља-
ла трчање на својој деоници. Штафета младо-
сти је кроз сва насеља бивше СФРЈ дочекивана
организовано и свечано од стране локалних
државних, партијских и омладинских руковод-
става, ученика (пионира), омладине, радних
људи и грађана, у стопу праћена телевизијским
и новинарским екипама. У Ниш је први пут
стигла 23. маја 1945.
Првих неколико година штафету је сваки
носилац носио по један километар. Да би се ова
деоница претрчала у одређеном времену (пет
минута) било је потребно добро се припремити.
Привилегију и част да буду носиоци штафете
имали су само најбољи омладинци у свим обла-
стима живота и рада: спортисти, средњошкол-
ци, студенти, радници, земљорадници, војници
и др.
Ниш је приликом сваког дочека и испраћа-
ја уносио новине у организацији и програму, а
између дочека и испраћаја приређиване су раз-
личите спортске (омладински слетови) и кул-
турно-уметничке манифестације и приредбе.
Штафетна палица „ноћила“ је на бини направ-
љеној специјално за дочек и испраћај у центру
града, а чували су је омладинци и омладинке –
спортисти. Заправо, штафетну палицу би целе
ноћи разгледали заинтересовани грађани.
Од 1958. године измењен је карактер орга-
низације штафете. Те године, на предлог пред-
седника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита,
почео је да се слави Дан младости, па је и шта-
фета укључена у ову прославу. Од тада се носи
Штафета младости.
Штафета младости је ношена улицама Ни-
ша, али је обилазила и сва предузећа, школе,
установе, касарне и радне организације. Соп-
ствену, тзв. локалну штафету, носиле су спорт-
ске организације, радне организације, школе,
јединице ЈНА и други. Штафета је дочекивана
на одређеним местима, тзв. пунктовима, како
би је видео што већи број грађана. Ниш је, уво-
дећи новине, први у Југославији штафету донео
падобраном на Градски стадион (в.).
Штафету су преносили и нишки кајакаши у
својим кајацима веслајући Нишавом из центра
Ниша, као и веслајући из Бујановца и Дими-
тровграда па све до Варварина. Планинари су
своју штафету носили полазећи са историјских
места и највиших планинских врхова. Рудари
су носили штафету из рударских јама (Јелаш-
ница). У ношењу штафете учествовале су све

Испраћај Штафете младости у центру Ниша педесетих
година XX века. [Ј. И.]
спортске организације, па су на улицама Ниша
били коњаници, бициклисти, мотоциклисти,
као и спортисти из других грана.
Штафета младости је 27. марта 1977.
пошла из Ниша. То је за тадашњи Ниш био
прави празник. Одржана је парада спортиста и
велики митинг. Штафета је „изронила“ из на-
рода и кренула на пут по Југославији. Председ-
ник Тито упутио је Нишлијама захвалност за
величанствену организацију и приредбу.
Организација и ношење Штафете младости
везана је за организацију локалних омладин-
ских слетова (в.) и, на крају, за организацију
централне прославе Дана младости на стадиону
ЈНА у Београду уз обавезан телевизијски пре-
нос и посматрање омладинског слета од стране
највишег државног и партијског руководства
СФРЈ. Последњи изабрани омладинац који је
носио Штафету младости лично би при крају
савезног слета предао штафету председнику
Јосипу Брозу Титу. Године 1969. Штафету мла-
дости Титу је предала Катица Стефановић, та-
дашња студенткиња, а касније професор Ма-
шинског факултета у Нишу.
Поред главне, централне Штафете младо-
сти, многе општине, градови, срезови, радне
организације и колективи правили су и органи-
зовали ношење многобројних локалних штафе-
- 395 -
С
та. Колекција ових многобројних главних и ло-
калних штафета најразличитије уметничке и
техничке израде данас се чува у Музеју истори-
је Југославије у Београду (Бивши музеј 25. мај).
Након смрти доживотног председника СФРЈ и
СКЈ Јосипа Броза Тита 1980. манифестација је
настављена под новим називом И после Тита –
Тито, а штафета се предавала председнику Са-
веза социјалистичке омладине Југославије, та-
кође на крају одржавања централне прославе
Дана младости (омладинског слета) на стадио-
ну ЈНА у Београду. Ношење штафете укинуто
је 1988.
Извори: Архива Миладина Илића; лична сазнања аутора.
Лит.: Нишки лексикон, Службени гласник и Град Ниш, Бео-
град 2011, стр. 591 (Б. Т.)
СПОРТСКИ БАЛ. В. Избор спортисте го-
дине Ниша.
СПОРТСКИ ДИСПАНЗЕР. В. Диспанзер
за медицину спорта.
СПОРТСКИ ЛИСТОВИ У НИШУ. У
развоју спортске штампе у Нишу препознајемо
три периода: први, од 1885. до 1933, у коме ни-
је излазио ниједан спортски лист; други, од
1933. до 1941, када је у Нишу излазило више
спортских листова и часописа; и трећи, после-
ратни и најплоднији период у развоју спортске
штампе Ниша.
ЛИСТОВИ ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.
Подаци о предратној штампи прикупљени су из
релативно оскудних извора јер се многи само
помињу у библиографским изворима, а већина
није сачувана. Осим што су били „кратког да-
ха“, сплет друштвено-историјских околности,
пре свега ратови, довео је до тога да нестану
нетрагом. На крају, поплаве које су Ниш заде-
силе у два наврата, 1926. и 1948, уништиле су
фонд нишке периодике чуване у Народној
библиотеци, која је тада била смештена у
подруму куће владике Јеронима.
Нишки спорт. По изворима први спортски
лист, орган НСК Грађански (в.). Први број и-
зашао 27. маја 1934. Излазио је два пута месеч-
но, касније нередовно, а после две године се
гаси. Уређивао га је Раде К. Вучковић. Обнов-
љен је 1937, када уредник постаје Драган Ч.
Настасијевић. Власник листа је Коста Стојано-
вић. Као уредник се поново јавља Раде К. Вуч-
ковић. Године 1938. престаје са излажењем.
Занимљиво је да је у првом броју у краћим
цртама објављен историјат фудбалског клуба
Пролетер, односно Раднички (в.). Нишки спорт
је доносио и вести из других спортова, а позна-
ти нишки часовничар Миле Динић (в.), син нај-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
старијег и првог ревизора штампе у Нишу Пе-
тра Динића, иначе јадан од „мецена“ нишког
спорта, финансирао је један ванредни број
листа 1934, који је уредио Мир. Кабадајић,
спортски новинар нишке „ревије“. Лист је но-
сио назив Грађански и био је цео посвећен
фудбалској утакмици између нишког Грађан-
ског и ФК Левски из Софије.
Брђанин. Орган Моравске скаутске жупе.
Покренут је 15. октобра 1933. Издаје га Скаут-
ски клуб нишког стега Стеван Синђелић. Одго-
ворни уредник листа је Мирко А. Петковић.
Престаје са излажењем 1. маја 1934. закључно
са бројем 13. Умножен је на шапирографу.
Нишки спортиста. Излази 1936–1937.
као орган слободног спортског јавног мњења,
власника и уредника Живорада Петковића, не-
дељно (петком), али нередовно. Нема других
података о њему.
Скаутски весник. Стручно-информативно
гласило власника Моравске скаутске жупе у
Нишу које издаје Скаутски клуб Нишког стега.
Први број изашао 5. априла а последњи 15 де-
цембра 1937. Уредник је Мирко А. Петковић.
Изашло је свега пет бројева. Штампа се у
штампарији Св. цар Константин.
Соколски живот. Двоброј 1/2 изашао за
јануар/фебруар 1937. као лист Моравске сокол-
ске жупе. Доноси вести из историје и рада со-
колских организација. Власник Велимир Цемо-
вић, а уредник Хранислав Гвозденовић, учитељ
из Ниша. Изашло дванаест бројева, последњи у
децембру 1938. Штампа се у штампарији Св.
Цар Константин, а излази месечно, осим јула
и августа.
Службени гласник Лоптачког потсавеза
Ј.Н.С. Орган Југословенског јужног ногомет-
ног савеза (1937–1941). Уређује га Живорад
Петковић. Истовремено, 1937. излази и исте
године престаје са излажењем, лист Спорти-
ста, орган Нишког лоптачког подсавеза (в.),
уредник Б. Николић.
Службени гласник НЛП, 7. новембар 1940.
- 396 -
ПОСЛЕРАТНИ ЛИСТОВИ.
Планинар. У послератном периоду први
спортски лист (1958–1959), лист за питања пла-
нинарства Ниша и околине, уредник Благоје
Матић. Каснији уредник Миодраг Филиповић.
Издавач листа је Планинарско друштво Сува
планина (в.).
Млади стонотенисер. Лист стонотениске
дружине Ђорђе Блажон. Први број изашао је
јануара 1958. Издаје га Осмогодишња школа
Доситеј Обрадовић, а штампа Просвета.
Билтен СК Железничар. Излази од 1.
марта до 30 новембра 1961. У поднаслову: све о
фудбалу, рукомету, атлетици, туризму, плани-
нарству, бициклизму и шаху. Уређује га Љубо-
мир Стојмировић, технички уредник Живојин
Јовановић. Издаје га Спортски клуб Железни-
чар. Примерци излазе средом и умножени су
шапирографисањем. Престаје са излажењем
услед финансијских тешкоћа.
Одраз. Лист за питања физичке културе
(1963–1964), одговорни уредник Александар
Керковић (в.). Излази петнаестодневно, а изда-
вач је Савез организација за физичку културу
среза Ниш (в.). Штампа се у ИП Просвета у
формату новина. Укупно изашла 24 броја. До-
носи вести из свих грана фискултуре у нишком
срезу. Сарадници су Миладин Илић, Срећко Та-
риташ, Светислав Солдатовић, Михајло Пантић
и други. Лист је технички врло добро уређиван,
мада је штампан на лошем папиру. Доносио је
актуелне вести и теме из области физичке кул-
туре, као и слике младих спортиста, чиме је
умногоме помогао њихову спортску афирмаци-
ју. Лист се угасио са укидањем срезова као тери-
торијално-административних јединица.
Реал са Нишаве. Лист ФК Раднички (в.).
Покренут 1964. као билтен, имао прекид до
1968, када поново излази са почетном нумера-
цијом до 1970. Уредници Иванка Вуловић, Гра-
димир Илић. Излази петнаестодневно. Број од
29. априла 1969. ванредно је издање посвећено
фудбалеру Радничког Јовану Анђелковићу, који
је преминуо у 27. години.
Гол. Руком илустровани лист уредника и
штампара студента Бранимира Цветковића, из-
даје га у једном примерку (1968), а лист иде од
руке до руке. По томе је уникатан. Извори не
наводе када престаје са излажењем.
Извиђачки билтен. Повремено је излазио.
Један број из 1971. био је посвећен десетого-
дишњици рада Извиђачког одреда Вожд Кара-
ђорђе.
Морава. Лист рибарског подручја Јужна
Морава излази 1969. у пет бројева. Главни и
одговорни уредник Велибор Ђокић, издавач За-
 С

једница удружења спортских риболоваца ри-

барског подручја Јужна Морава, у формату но-
вина.
Билтен: Организациони одбор спортског
првенства Нишке армијске области. Први
број изашао 1979. Уредници: Милојко Вукаши-
новић и Миле Степановић. Нема доступних
података о њему.
Билтен: Службени билтен Фудбалског
савеза региона Источне Србије. Први број и-
зашао 1994. Библиотека Матице српске поседу-
је бројеве 5 и 7.
Инфо билтен: 3. европско универзитет-
ско првенство у фудбалу. Изашло пет бројева
УСС (12–16 јула 2005.) у издању УСС (Удру-
жење студената Србије). Упоредно издање на
енглеском језику.
Нишки извиђач. Информатор Савеза из-
виђача Ниша. Уређује га Драган Видојковић.
Изашло 15 бројева (1980–1982).
Бубамара весник. Спортски лист Женског
фудбалског клуба Машинац (в.). Излази у пери-
оду 1988–1989, први уредник листа Душан
Марковић (в.), издавач Маркетинг агенција
Машинац.
ГО: информатор ГОСЈ и УГК Студент.
Билтен Го савеза Југославије. Излази у периоду
1984–1987 два пута годишње, издавачи Го савез
Југославије и Универзитетски го клуб Студент, Facta Universitatis, Series Physical Education and Sport,
штампа Графика Пирот. Vol. 12, 2014.
Риболовац. Спортско-рекреативни лист Физичко васпитање у школи. Часопис за
(1997–2000), уређује Бане Анђелковић а од подстицање правилног коришћења физичког
1999. Бранислав Милтојевић, издавач Народне вежбања и здравог начина живота. Главни и
новине. одговорни уредник Ненад Живановић. Први
Планинар. Часопис за љубитеље природе. број изашао 2009.
Уређује Мирјана Перић а издаје Планинарски Физичко васпитање и спорт кроз векове.
клуб Железничар (в.). Изашао само пилот број Часопис за историју, филозофију, теорију и ме-
2004. тодологију. Уредник Ненад Живановић. Излази
SPIN & Fly. Магазин о вараличарењу, му- два пута годишње, двојезично (српски и енгле-
шичарењу, екологији и риболовном туризму. ски), од 2014, у издању ФИЕП Србија и Факул-
Први број (новембар 2009), главни и одговорни тета спорта и физичког васпитања Универзите-
уредник Горан Токић, издаје Spin Press. та у Нишу. (М. Ч.)
СТРУЧНИ ЧАСОПИСИ. СПОРТСКИ НОВИНАРИ НИША. Сво-
FACTA Universitatis. Series: IV, Physical јим вишегодишњим радом дали су огроман
Education. Издање Универзитета у Нишу, глав- допринос популаризацији спорта у Нишу и
ни уредник Ненад Живановић. Излази од 1994. много даље.
до 1999. Од 1998. уредник је Радмила Костић. Међу новинарима нишких листова и допи-
Наставља се као: Facta Universitatis. Series: сницима београдских новина који су у периоду
Physical Education and Sport. између два светска рата писали о спортским
FACTA Universitatis. Series: Physical Edu- дешавањима у Нишу издвајају се: Мирко Ра-
cation and Sport. Издање Универзитета у Нишу, денковић (Нишке новине), Б. Недељковић и
главни уредник Радмила Костић. Излази го- Ратко Кабадајић (Нишка ревија), В. Варјачић
дишње. Изашао као двоброј 2006. и 2007, а као (Нишки гласник), Живорад Петровић (Нишки
троброј 2011. Наставио нумерацију претходних спортиста), Милорад Миладиновић, Стоиљко
Facta Universitatis до 2003, када почиње са но- Столе Стоиљковић (дописници Политике), Ми-
вом нумерацијом. лорад Милошевић (дописник листа Време), Да-

- 397 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

нило Букиш, Љубиша Манојловић, Јован Јоца
Стаменковић (дописници Правде), Мил. Стан-
ковић, Бранко В. Аранђеловић, Д. Митић, К.
Николић, Раде К. Вучковић, М. Зотовић.
За време окупације, између осталог, и о
спортским дешавањима, као дописници бео-
градског Новог времена најчешће су писали:
Велибор Јовановић, Марко В. Симић и Петар
Брајовић.
Након Другог светског рата у спортском
новинарству Ниша издвајају се: Ратко Кабада-
јић (в.), Срећко Тариташ (в.), Драган Дивчић
(в.), Ђорђе Радошевић, Миливоје Миладиновић
(в.), Миодраг Николић (в.), Владимир Илић,
Градимир Илић, Славољуб Новковић, Предраг
Протић (в.), Живорад Станковић, Слободан
Несторовић (в.), Томислав Тодоровић (в.), Бра-
нимир Живковић (в.), Зоран Арацки, Душан
Марковић (в.), Драгана Стојановић, Зоран Мар-
јановић (в.), Драган Вељковић, Богдан Перуно-
вић, Јовица Тодоровић, Озрен Рашић, Томислав
Сантрач (в.), Иван Јовановић (в.), Братислав
Јањић, Братислав Јефтовић (в.), Љубиша Јова-
новић, Едо Црналић (в.), Миливоје Гијевски,
Јован Марјановић, Вања Поповић, Ђорђе Да-
шић, Душан Јоцић (в.), Мирјана Китић, Слави-
ша Дејић, Братислав Тонић, Зоран Петковић,
Младен Келета, Љубица Стојановић, Стефан
Комадинић и други. (М. У.)
стране, Девете бригаде са северне, Душана По-
повића са јужне и парка Чаир са западне стра-
не, и заузима укупну површину од 148.648,00
м². Спортске дворане Душан Радовић и Миро-
слав Антић налазе се у оквиру школских ком-
плекса истоимених основних школа. (И. М.)
Клизалиште. Налази се у оквиру Спорт-
ско-рекреативног центра Чаир, као засебан
објекат у његовом југозападном делу. Димензи-
је објекта су 45 м² x 24 м². Својом дужом осом
објекат се пружа у правцу север-југ. Пројекат
клизалишта израдио је Изолинвест из Београда
у мају 2006. Конструкција објекта израђена је
од лепљеног ламелираног дрвета у виду лука са
три зглоба висине 6 м, тако да је корисна виси-
на хале 5.60 м. Кровни покривач хале је ПВЦ
платно са завршном обрадом заштићеном
акрилним микробиоцидним УВ заштитним
фактором. Због свог кровног покривача објекат
се сврстава у тзв. балон сале. Пратећи објекти
клизалишта: свлачионице, тоалети, улаз и кан-
целарије смештени су у зиданом објекту на
источној страни балон сале. Висина зиданог
објекта је 3,40 м, а висина улаза и надстрешни-
це је 2,70 м. Објекат је отворен у јануару 2007,
а финансирање његове изградње преузела је ЈП
Дирекција за изградњу града Ниша. (И. М.)

СПОРТСКИ ОБЈЕКТИ У НИШУ.

СПОРТСКИ ЦЕНТАР ЧАИР. Идеја о осни-
вању СЦ Чаир јавила се почетком седамдесетих
година 20. века. Реализована је 1966. одлуком
града Ниша о формирању Управе за спортске
објекте Стадион. Решењем Окружног при-
вредног суда у Нишу од 16. маја 1972. Ус. бр.
41/72 нови назив организације је Дирекција за
изградњу и одржавање спортских објеката. То-
ком времена тај назив је промењен у Радну
организацију Спортски центар Чаир. Решењем
Окружног привредног суда од 5. септембра
1990. организација још једном мења име, овога
пута у Установа за физичку културу Спортски
центар Чаир.
У оквиру СЦ Чаир налазе се: Спортска ха-
ла Чаир (в.), комплекс затворених и отворених
базена (в.), Градски стадион (в.), Сала за бори-
лачке спортове, Спортска дворана Душан Радо-
вић (в.), Спортска дворана Мирослав Антић (в.)
и клизалиште (в.). Већи део комплекса налази Клизалиште СЦ Чаир.
се у ширем центру града, у оквиру градског
парка Чаир, између улица Зетске са источне Комплекс базена у оквиру СЦ Чаир. У
оквиру Спортско-рекреативног центра Чаир
налази се и комплекс затворених и отворених
базена. Пројекат за изградњу комплекса затво-
рених базена израдили су 1976. пројектанти А.

- 398 -

Комплекс отворених базена СЦ Чаир.
Комплекс базена СЦ Чаир. У левом углу зграда Диспанзера
за медицину спорта (у изградњи) и јужна трибина Градског
стадиона (у изградњи).
Буђевац, дипл. инж. арх., и Љ. Ковачевић дипл.
инж. арх. Изградња објекта започета је 1978. и
била је финансирана од средстава самодопри-
носа Града Ниша. Услед недостатка средстава
дошло је до прекида у извођењу радова у пери-
оду од 1982 до 1986. Комплекс, који у себи
садржи олимпијски, рекреациони, дечији базен,
двориште са терасом за сунчање и отворене
спортске терене, пуштен је у рад јула 1989.
Куглана, која се налази у склопу објекта, пуш-
тена је у рад 1990. Олимпијски базен димензија
21 x 50 / 2,2 м користи се углавном за активно-
сти везане за ватерполо, рекреационо пливање
и синхроно пливање. Рекреациони базен ди-
мензија 33 x 10 / 0.9–1.8 м користи се за обуку
непливача и рекреационо пливање, док се дечи-
ји базен димензија 10 x 10 м користи за обуку
најмлађих непливача. На северној страни
олимпијског базена смештено је десет редова
трибина за посетиоце у дужини базена. Укупна
површина објекта у основи је 5723,35 м², док је
површина спољашњег прилазног платоа
1115,00 м².
Комплекс отворених базена смештен је на
платоу у наставку комплекса затворених базена
- 399 -
С
са његове јужне стране. Садржи олимпијски
базен димензија 50.03 x 25.03 / 2,0 м и дечији
базен, који се састоји из два дела 11.24 x 16.2 м
+ 11.2 м спојен проширењем од 3.0 м и две каде
пречника 11.3 м и 8.0 м. Дубина дечијег базена
је 0.3 м, 0.5 м и 0.9 м. У оквиру комплекса про-
јектоване су бетонске и монтажно-демонтажне
трибине. Бетонске трибине предвиђене су уз
постојећи објекат, дуж дуже ивице олимпијског
базена на његовој западној страни, капацитета
486 места. Монтажно-демонтажне трибине, са
предвиђеним бројем седишта од 800 до 1000,
спадају у пратећу опрему и њихов положај се
накнадно дефинише у зависности од потребе. У
оквиру комплекса налази се и терасе за сунча-
ње, која је одвојена од дела са базенима жар-
дињерама са зеленилом. Цео комплекс прости-
ре се на површини од око 22.000 м². Високим
зеленилом и околним објектима цео плато је
одвојен од осталог дела Спортско-рекреативног
центра Чаир.
Пројекат за изградњу комплекса отворених
базена израдило је предузеће СЕТ из Шапца
2008, а одговорни пројектант био је Предраг
Лукић, дипл. инж. грађ. Наручилац пројекта и
инвеститор извођења радова била је ЈП Дирек-
ција за изградњу града Ниша. Базени су пуште-
ни у рад за летњу сезону 2009.
У току периода експлоатације, пре свега у
комплексу затворених базена, а потом и на
отвореном олимпијском базену, одржано је пу-
но разноврсних спортских и комерцијалних до-
гађаја. На базену је гостовао Велики руски
делфинаријум, одигравале се игре на води, ме-
ђународне утакмице нишких ватерполиста, ме-
ђународни пливачки митинзи, државно првен-
ство у пливању у свим категоријама, међуна-
родни турнир у синхроном пливању, трке за
Богојављенски крст (в.) и многе друге манифе-
стације. (И. М.)
Душан Радовић, Спортска дворана. У
оквиру комплекса Основне школе Филип Фи-
липовић (садашњи назив ОШ Душан Радовић) у
насељу Дуваниште изграђена је спортска дво-
рана. Њена изградња започета је у току 2002, а
почела је са радом у марту 2004. Пројекат за
изградњу дворане израдило је предузеће
Нишпројект из Ниша у новембру 2001. За одго-
ворног пројектанта архитектуре одређена је М.
Даковић, дипл. инж. арх. Спортска дворана на-
лази се са северне стране постојећег школског
објекта, са којим је спојена топлом везом. Обје-
кат је пројектован као вишенаменска спортска
дворана за партерну гимнастику, рукомет,
одбојку и кошарку. Његове димензије су 55,11
x 32.23 м², док је висина слемена 13.76 м а ко-
рисна висина хале 9 м. Кровна конструкција
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Спортска дворана Душан Радовић
израђена је од лучног лепљеног ламелираног
дрвета. Сала својим димензијама задовољава
стандарде потребне за одржавање спортских
манифестација. Капацитет гледалишта на три-
бинама је 924 места, док је укупна нето повр-
шина хале 2.245 м². (И. М.)
Мирослав Антић, Спортска дворана. У
оквиру комплекса Основне школе Мирослав
Антић (некадашња ОШ Родољуб Чолаковић) у
насељу Доња Врежина изграђена је вишена-
менска спортска дворана. Пројекат за изградњу
спортске дворане израдило је предузеће
Нишпројект из Ниша у септембру 1998, а за
одговорног пројектанта архитектуре одређена
је М. Даковић, дипл. инж. арх. Изградња дво-
ране започета је по издавању одобрења за
изградњу 29. јануара 2001. Дворана је са север-
- 400 -
Спортска дворана Мирослав Антић
не стране топлом везом спојена са постојећим
школским објектом. Са источне стране објекат
је оријентисан ка Булевару Медијана. Димензи-
је објекта су 55.23 м² x 54.91 м². Корисна виси-
на је 9,5 м, а висина слемена код монтажног АБ
носача је 12,11 м. Објекат је завршен и пуштен
у употребу у току 2006. Спортска дворана сво-
јим димензијама задовољава стандарде потре-
бне за одржавање спортских манифестација,
као што су такмичења у кошарци, малом фуд-
балу, одбојци, рукомету, гимнастици и други-
ма. Капацитет гледалишта на трибинама је 1100
места, док је укупна нето површина хале 2.650
м². (И. М.)
Чаир, Градски стадион. Највеће нишко
игралиште и наменски изграђен фудбалски те-
рен са кружном атлетском стазом, окружен

Градски стадион Чаир – изглед након реконструкције.
чврсто зиданим наменским трибинама налази
се у крајњем источном делу градског парка Ча-
ир у Нишу. Са западне стране оивичен је зеле-
ном површином парка Чаир, са источне стране
паркинг простором ка Зетској улици, са северне
стране погоном нишке Електродистрибуције и
спортском халом Чаир, а са јужне стране сво-
јим помоћним теренима и комплексом базена
СЦ Чаир Ниш. Централно игралиште на самом
Градском стадиону од природне је траве, ди-
мензија 105х70 m, око кога се налази атлетска
стаза дужине 400 m са тартаном. У склопу ком-
плекса Градског стадиона од друге половине
1963. јесу и два помоћна фудбалска терена са
његове јужне стране.
Градски стадион послује у оквиру јавне
установе Спортски центар Чаир Ниш.
Саграђен је на месту некадашњег тркалиш-
та – хиподрома Моравског кола јахача Кнез
Михаило (в.).
Припреме за изградњу започете су 1952, а
грађевински радови отпочели су и у већем делу
завршени током 1953. Пројектант Градског ста-
диона био је архитекта Десимир Данчевић (За-
јечар, 29. јануар 1912 – Ниш, 31. август 1978),
касније редовни професор ГАФ у Нишу. При-
ликом изградње пројектанту Данчевићу велику
помоћ пружио је Јоска Игњатовић, један од
градитеља стадиона ЈНА у Београду. Архитекта
Данчевић је пројектни задатак добио од он-
дашњег секретара Среског комитета КПЈ Мио-
- 401 -
С
драга Величковића Гаше речима: „Газда Деско,
да нам направиш стадион, ал' да знаш – нема
цемент“. Изградња Градског стадиона одвијала
се уз помоћ финансијских средстава Фискул-
турног савеза Србије и Народног одбора града
Ниша, као и уз свесрдну помоћ ондашњих
нишких предузећа (Житопекарског предузећа
Ратко Павловић, Фабрике дувана, Градског
грађевинског предузећа, Ангропромета, Сто-
текса, Житопромета, Грађевинског предузећа
Озрен, Фабрике гума Вулкан, Кожаре Ђука Ди-
нић и др.).
Новоизграђени, али у потпуности не и
завршен Градски стадион (јужна трибина није
била изграђена) свечано је отворен 24. септем-
бра 1953. у присуству око 15.000 Нишлија. Иа-
ко је у Нишу тада отворен стадион, поред јужне
трибине на стадиону је било потребно заврши-
ти и фасаду, приступне путеве, санитарне про-
сторије и уређаје и низ других ситница. Тек на-
кон скоро једне деценије, октобра 1962. за Дан
ослобођења Ниша завршени су радови на
доградњи стадиона тј. изграђена је и јужна три-
бина. Стадион је добио препознатљив облик
бетонске елипсе са капацитетом од преко
20.000 гледалаца за седење или стајање. У то
прво време живота градског стадиона, свлачио-
нице и друге службене просторије налазиле су
се испод источне трибине.
Све до 1969. стадионом је у име Града
Ниша управљао СОФК Ниш (в.), а онда је због
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Горња слика: Градски стадион у изградњи, 1952. Доња слика: положај стадиона Железничара (доњи леви угао)
у односу на Градски стадион (горњи десни угао). [Ј. И.]

- 402 -

Градски стадион пре реконструкције 2011.
Извор: Citypedia
лошег стања стадиона и игралишта стадион
једно време прешао на управљање Фудбалском
клубу Раднички Ниш, који га је уз помоћ град-
ских структура обновио. До пласирања ФК
Раднички у Куп УЕФА није било озбиљнијих
улагања у градски, тј. стадион ФК Раднички.
Онда је почетком осамдесетих година ХХ века
обновљена јужна трибина, испод које су
направљене нове свлачионице и службени улаз,
а западна трибина је потпуно обновљена и по
први пут је на њој покривен део гледалишта
постављањем кровне надстрешнице, изграђене
су ложе, а некадашњи нишки привредни гигант
Електронска индустрија Ниш поставила је ново
озвучење. Након овога, по фотометријском
прорачуну који су урадили стручњаци из Не-
мачке, пројектанти Пројектног бироа Електро-
дистрибуције Ниш са одговорним пројектантом
дипл. инж. ел. Михајлом Петровићем пројекто-
вали су кабловски развод за напајање јавног
осветљења СЦ Чаир, радове на електроинста-
лацијама извршила је нишка Електродистрибу-
ција, а МИН Мостовска радионица Ниш изгра-
дила је четири висока метална стуба – носача за
електрично осветљење и одигравање ноћних
утакмица. Касније је ЕИ Ниш направила нови
електронски семафор на јужној трибини. Прва
утакмица под рефлекторима одиграна је између
ФК Раднички Ниш и ФК Слобода из Тузле 15.
августа 1982, мада су стубови и електрично
осветљење добили употребну дозволу тек пред
крај 1983. Стадион је имао капацитет од око
20.000 стајаћих места. Поред фудбалских утак-
мица, на стадиону су се одигравале утакмице
великог рукомета, атлетска такмичења, бокс
мечеви, спидвеј мото-трке, спортски слетови,
концерти и др.
Први телевизијски пренос са Градског ста-
диона извршен је 2. децембра 1962. када је пре-
ношена утакмица Раднички – Партизан, која је
завршена победом Партизана у гостима са 0:1.
- 403 -
С
Због опасности од рушења од 1995. забра-
њена је употреба источне и северне трибине, а
од 2008. и јужне трибине. Године 2006. по први
пут је постављено 3000 столица на западној
трибини.
Због врло лошег стања у грађевинском
смислу, нарушене безбедности за гледаоце и
претње од потпуног затварања, Град Ниш је
смогао снаге и марта 2011. кренуо у рекон-
струкцију Градског стадиона рушењем до те-
меља источне, северне и јужне трибине, а затим
и грађењем потпуно нових трибина по свим
стандардима ФИФА. Остало је да се касније
реконструише или потпуно обнови и западна
трибина. Завршеном реконструкцијом стадион
би требало да има 18.151 место за седење уз
додатне ВИП ложе са 120 места и ложу за ме-
дије са педесет места.
Извори: Народне новине, Ниш, 26. септембар 1953, стр. 5:
Ниш је добио стадион и Наступ фискултурника на свечаном отва-
рању стадиона; Народне новине, Ниш 8. септембар 1962, стр. 8 и
Народне новине, Ниш, 13. октобар 1962, стр. 12; Народне новине,
Ниш, 24. август 1963, стр. 9: Граде се спортски објекти у Нишу;
www.fcradnicki-nis.com/stari_stadion.php; www.sccair.rs/o-stadionu/;
www.juznevesti.com @pocinje rekonstrukcija stadiona cair;
www.wikipedia.org; Решење општинског секретаријата за урбани-
зам и стамбено комуналне делатности Општине Ниш број 06-
351/334-82/82 од 1. новембра 1982. којим се образује стручна ко-
мисија за технички преглед изведених радова на инвестиционом
објекту стубова и расвете стадиона Чаир у Нишу изграђене на
основу одобрења за изградњу бр. 06-334/82 инвеститора СЦ Чаир
Ниш; Решење општинског секретаријата за урбанизам и стамбено
комуналне делатности општине Ниш број 06-351/397-82/83 од 18.
јануара 1983. којим се образује стручна комисија за технички пре-
глед изведених радова на инвестиционом објекту Кабловског раз-
вода за напајање јавног осветљења СЦ Чаир Ниш у Нишу инвести-
тора СИЗ за управљање, уређивање земљишта и урбанистичке
послове за подручје Општине Ниш, обухваћено ГУП-ом, а извођач
радова Електродистрибуција Ниш; Извештај о техничком прегледу
инвестиционог објекта кабловског развода за напајање јавног
осветљења СЦ Чаир у Нишу од 11. октобра 1983. године; изјава
дипл. инж. ел. Ненада Говедаровића дата у разговору аутору 06.
августа 2014. у Нишу; Народне новине Ниш, 1993, Душан Марко-
вић, фељтон 70 година ФК Раднички, наставак бр. 42; Разговор
вођен са мр Петром Данчевићем, д.и.а, сином архитекте проф.
Десимира Данчевића обављен 16. августа 2014. у Нишу.
Лит.: Ђорђе Стаменковић, Фудбалски клуб Раднички Ниш
1923–1973, Градина, Ниш, 1977, стр. 382; (Б. Т.)
Чаир, Хала. Лоцирана је у ширем центру
града у његовом југозападном делу. Налази се у
склопу Спортско-рекреативног центра Чаир,
који обухвата и стадион и базене на истој лока-
цији у североисточном делу градског парка.
Кружног је облика и пројектована је тако да
задовољи све светске стандарде за одржавање
такмичења у малом фудбалу, рукомету, кошар-
ци, одбојци, тенису, као и за остале спортске
манифестације. У њој је могуће организовати
концерте, сајмове, као и многе друге комерци-
јалне догађаје. Капацитет првобитне хале је
3.856 седишта заједено са седиштима на по-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Хала Чаир пре реконструкције 2011. [В. А.]
моћним трибинама и у ложама. Топлом везом
спојена је са хотелом, који има капацитет од
око педесет лежајева.
Хала Чаир изграђена је 1974. године. Идеја
о изградњи хале постојала је дуги низ година,
али је њену реализацију убрзао улазак кошар-
кашица Студента (в.) у Прву лигу 1971. Тим
догађајем створила се реална потреба за спорт-
ском халом у којој би кошаркашице могле да
играју на свом терену пред домаћом публиком.
Част да изради пројекат архитектуре при-
пала је пројектанту Љупки Ковачевић, дипл.
инж. архитектуре, док је пројекат кровне кон-
струкције, која представља једну од најупечат-
љивијих карактеристика хале, пројектовао
проф. др Ђорђе Златковић. Кровна конструкци-
ја је конкавног облика и спада у тзв. висеће
конструкције. Састоји се од централног прстена
и 128 челичних ужади, које су радијално распо-
ређене и носе кровни покривач. Дипл. инж.
грађ. Душан Станковић дао је велики допринос
у изради пројекта конструкције ободних зидова
и темеља објекта. Укупна бруто површина
објекта је 4.452,68 м². Целокупан пројекат
израђен је за шест месеци 1971. Изградња
објекта започета је 12. маја 1972. Главни инве-
ститор изградње били су Скупштина града Ни-
ша, Савез организација за физичку културу (в.)
- 404 -
и СИЗ за физичку културу (в.). За главног изво-
ђача радова изабран је Грађевинар из Ниша, а
поред њега била су ангажована и следећа пре-
дузећа: Монтер, Украс, Изолација, Нискоград-
ња, Путоградња, Ђуро Салај, Јадран и многе
друге. Објекат је завршен у току 1974. Свечано
отварање одржано је 14. октобра 1974, када су,
пред 3.500 гледалаца, предати кључеви хале. У
програму свечаног отварања учествовали су
најпознатији спортисти Ниша, пионири,
ритмичка група из Скопља и Београда, а прија-
тељску утакмицу, пред пуном двораном, оди-
грали су рукометаши нишког Железничара (в.)
и Динама из Панчева. Том приликом уручене
су и повеље најзначајнијим појединцима за ре-
ализацију целокупног пројекта, и то: Миодрагу
Апостоловићу, тадашњем председнику општине,
Ђорђу Стаменковићу, председнику Организаци-
оног одбора, Димитрију Симоновићу (в.), пред-
седнику Скупштине заједнице физичке културе,
Срећку Тариташу (в.), председнику Кошарка-
шког клуба Студент, и Божидару Станковићу
Кајди, првом директору Дирекције за изградњу
спортских објеката.
Прва већа реконструкција хале изведена је
у току 2011. За главног извођача радова иза-
брана је фирма Техником компјутерс из Бео-
града, а као подизвођачи биле су ангажоване
 С

Сајам књига, Новогодишњи вашар и многи

други. (И. М.)

БАЗЕНИ И ПЛИВАЛИШТА.
Базен код КПД Ниш. Први цивилни базен
у Нишу, удаљен 5 км од центра града ка запад-
ној периферији. Отворен у лето 1954. на оброн-
цима Бубња, преко пута КПД Ниш, тј. на делу
пољопривредне економије ове установе у бли-
зини прокупачког друма. Приликом отварања
располагао је са двадесет посебних и две скуп-
не кабине, десет тушева, бифеом, једном трам-
булином од пет и две трамбулине од по три ме-
тра, као и базеном за децу. Предвиђен је за ка-
пацитет од 1000 посетилаца – купача.
На овом базену организовано је прво град-
ско и среско првенство у пливању и скоковима
у воду, а 20. августа 1961. и појединачно и еки-
пно Првенство Србије у овим спортовима. Исте
године основан је и Пливачки клуб Младост
чији је председник био Иван Дробњак. Клуб је
радио само у летњим месецима, а нишки пли-
вачи на поменутом Првенству Србије освојили
су укупно шесто место.
У исто време када је овај базен отворен за
купаче, базен у Доњој Врежини располагао је
Изглед Хале Чаир након реконструкције 2011. са педесет кабина, два игралишта за одбојку и
са по једним за кошарку и тенис, мали рукомет
фирме из Ниша, и то: ДМБ инжењеринг, Левел и ногомет, али само за потребе ондашње ЈНА, а
и ЕИ информатика. Пројекат реконструкције и базен у Медошевцу био је у фази изградње. У
доградње израдило је предузеће Нишпројект
пројектовање, главни одговорни пројектант би-
ла је Мирјана Даковић, дипл. инж. арх., а одго-
ворни пројектанти: Марко Даковић, дипл. инж.
арх., и Игор Арсић, дипл. инж. арх. Овим про-
јектом капацитет хале повећан је са 3.856 на
3.942 места. Реконструкција је изведена у скла-
ду са најновијим стандардима и захтевима
ЕХФ-а
Од свог постојања па до данашњих дана у
хали су одржане многобројне манифестације
различитог карактера, од утакмица до култур-
но-забавних манифестација. У хали је одржано
финале Купа Југославије у кошарци, финале
Купа Југославије у стреличарству, финале Купа
Југославије и Првенство у стрељаштву, Међу-
народно отворено првенство у стоном тенису,
међународни сусрет државних репрезентација у
тенису (Дејвис куп) и многобројне међународне
утакмице нишких клубова и репрезентације у
кошарци, рукомету и одбојци. За укупно триде-
сет сезона нишке спортисте бодрило је преко
милион гледалаца. Хала Чаир угостила је и
многобројне културно-уметничке манифеста-
ције. Пошто у граду није постојао сајамски
простор, хала је постала и место где се тради- Базен код КПД Ниш.
ционално одржавају Сајам лова и риболова, Извор: ФБ

- 405 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
време отварања био је једини цивилни купа-
лишни објекат у граду и то је био један од раз-
лога зашто је међу Нишлијама био врло попу-
ларан, упркос дивним плажама на Нишави (код
Медошевачког и Железничког моста, Кривог
вира, Ђачког острва, Жуте стене, Женеве код
Нишке Бање).
Комплетно је реконструисан током 1995/96.
Извори: Народне новине, 17. 7. 1954; 31. 7. 1954, 14. 8. 1954,
5. 8. 1961, 12. 8. 1961, 19. 8. 1961, 26. 8. 1961;
Лит.: монографија КПЗ у Нишу – 90 година, Ниш, 2000, стр.
29. (А. Б. Ф.)
Врежина, Војнопливачки базен. Целоку-
пан базенски комплекс налази се на десној оба-
ли Нишаве, поред насеља Доња Врежина, на 7,5
км од центра Ниша. Шкољка базена изграђена
је 1948. у организацији Команде гарнизона
Ниш и уз ангажовање немачких заробљеника.
Базенски комплекс, који захвата површину од
шест хектара, основне контуре данашњег
изгледа добио је давне 1975, када су завршени
сви објекти инфраструктуре попут великог и
малог базена, амбуланте, купатила, гардеробе,
спортског полигона и угоститељског блока. Ка-
рактеристике великог базена јесу: димензије
21х50 м, дубина од 1,20 до 3,20 м, капацитет
2.500 м3 воде и скакаоница висине три метра,
Војнопливачки базен Врежина
- 406 -
док је мали базен димензија 6 х 11 м и дубине
0,60 м. Базен има властито филтерско постро-
јење, са осам пешчаних филтера и капацитетом
од 3.600 литара у минути, које за 24 сата два и
по пута пречисти сву воду из базена. Занимљи-
во је да се базен пуни бунарском водом, тако да
је потрошња воде из градског водовода сведена
на минимум. Посебна пажња поклања се сва-
кодневној хемијској и бактериолошкој контро-
ли исправности воде у базену и воде за пиће,
док се о здрављу и безбедности купача старају
искусна лекарска екипа и спасилачка служба
састављена од професионалних припадника
Војске Србије из гарнизона Ниш, обучених и
сертификованих за послове спасиоца. На базе-
ну од дана изградње постоје игралишта за фуд-
бал, одбојку, кошарку и тенис, а припадници
Треће бригаде, предвођени бригадним генера-
лом Желимиром Глишовићем, успели су да у
периоду од 2011. до 2014. обогате и унапреде
спортске и рекреативне садржаје базена
изградњом терена за фудбал на песку, одбојку
на песку и бадминтон, постављањем столова за
стони тенис, инсталирањем дечјег мобилијара,
инжењерским уређењем простора унутар и
испред базена и постављањем неколико десе-
тина сунцобрана и лежаљки. На Војнопливач-
ком базену Врежина од 1948. организује се о-
бука у пливању старешина и војника специјал-
них и извиђачких јединица, док се од 1975. на
њему реализује и обука у пливању грађана Ни-
ша и спроводе разна војна и цивилна спортска
такмичења. (З. Мл.)
Медошевац, Војни базен. Отворени базен-
ски комплекс налази се на Војном аеродрому
Ниш, надомак села Медошевац. Базен је 1955.
изградила команда РВ и ПВО, а обимна рекон-
струкција и поправка обављена је 1971. У окви-
ру базенског комплекса постоје велики базен
површине 1269 м², мали базен површине 40 м²
и потребна пратећа инфраструктура у виду ку-
патила, тушева и свлачионица. На Војном базе-
ну Медошевац од 1955. до 1999. одржавана су
такмичења у пливању на нивоу РВ и ПВО и
армијских области. Од 1999. базен није у упо-
треби из безбедносних разлога, пошто му је
током НАТО бомбардовања делимично оште-
ћено и напрсло дно. (З. Мл.)
Комплекс базена у оквиру СЦ Чаир. В.
Спортски центар Чаир.
СПОРТСКЕ ДВОРАНЕ.
Душан Радовић, Спортска дворана. В.
Спортски центар Чаир.

Мирослав Антић, Спортска дворана. В.
Спортски центар Чаир.
Чаир, Хала. В. Спортски центар Чаир.
ОШ Свети Сава, Спортска дворана. У
оквиру објекта Основне школе Свети Сава (не-
кадашњи ОШ Едвард Кардељ) изграђена је
спортска дворана. Пројекат за изградњу школе
завршен је 1978, а израдило га је предузеће
Грађевинар из Ниша. Одговорни пројектант
архитектуре била је Љиљана Давидовић. Школа
је почела са радом 1980. Површина спортске
сале је око 568 м², димензија 20,50 м x 40,00 м
(дато растојање осовине фасадних стубова).
Корисна висина сале је 7,00 м до кровне решет-
ке, док је висина слемена 15,50 м. У северои-
Соколски дом.
- 407 -
С
сточном делу сале смештене су монтажно-
демонтажне трибине, које се по потреби кори-
сте. Са бочне стране сале у њеном југозападном
делу, на месту где су пројектом биле предвиђе-
не просторије за одлагање справа, на захтев
инвеститора те просторије прерађене су у гим-
настичку дворану, тако да се сада у оквиру
спортског блока школе налазе фискултурна са-
ла и гимнастичка дворана са сталном постав-
ком гимнастичких справа. (И. М.)
Соколски дом – Соколана. Први намен-
ски саграђен спортски објекат у Нишу. Радило
се о приземном објекту са спортском салом за
соколска и остала гимнастичка вежбања, при-
казивање соколских и других спортских и кул-
турних приредби Соколског друштва Ниш и
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Трибина за гледаоце у дворишту Соколане.
Моравске соколске жупе (в.), као и других
друштава и корпорација из Ниша. Комплекс
Соколане налазио се у пространом дворишту
коришћеном за организовање вежби и сокол-
ских приредби, у коме је била саграђена дрвена
покривена трибина за гледаоце.
Прва вежбања чланова Витешког друштва
Душан Силни из Ниша пре балканских ратова
обављана су у просторијама старе школске
зграде код Саборне цркве у Нишу (касније ОШ
Свети Сава), те се условно може узети да је у
тој згради била нека врста прве спортске „сале“
у Нишу. Након промене династије у Србији,
нишки соколци за вежбање користе и делове
просторија старог и напуштеног Двора Обрено-
вића у Нишу (Бећир-бегов конак) а лети и ње-
гово двориште. Пошто је Двор изгорео у пожа-
Са свадбеног весеља Радована Димитријевића – поглед на
бину и унутрашњост Соколане.
- 408 -
ру током окупације у Првом светском рату
(1917), након ослобођења стизали су предлози
да се нови соколски дом изгради на његовом
месту. Међутим, одлучило се да се Соколски
дом зида на слободној локацији у ондашњој
Јовановој улици, између Улице генерала Ми-
лојка Лешјанина и Трга књаза Михаила (слобо-
дан простор између Војне шиваре и Арнаут-
пазара), где ће се касније (1932. године) сагра-
дити нова ОШ Краља Александра (данас ОШ
Радоје Домановић). Радови на изградњи Сокол-
ског дома започети су 1924. и обављани, врло
често, добровољним радом и залагањем самих
соколаца, а нарочито се у издвајању финансиј-
ских средстава издвајао председник Соколског
друштва Ниш, грађевински предузимач Милан
Стевановић (в.).
Соколски дом је завршен и свечано отво-
рен (освећен) 1. јуна 1927. у присуству краља
СХС Александра Карађорђевића, председника
Краљевске Владе Веље Вукићевића, председ-
ника Народне скупштине Марка Трифковића,
министра војске и морнарице армијског генера-
ла Стевана С. Хаџића, амбасадора Чехословач-
ке републике и других угледних гостију. Отва-
рање – освећење једног спортског објекта у
Нишу од тада па до данашњих дана никада није
окупило толико најугледнијих званица. Тога
дана краљ Александар је свечано отворио и но-
воподигнути споменик изгинулим Ресавцима и
војводи Стевану Синђелићу на Чегру.
Краљ Александар у нишкој Соколани приликом њеног
освећивања.
Зграда се пружала дужински (правац исток
– запад) ка дворишту касније сазидане ОШ
Краља Александра, а на чеоној ужој фасади, ка
данашњој Соколској улици, имала је фасадну
пластику у малтеру у облику сокола раширених
крила који канџама држи тег оивичен венцем са
натписом Соколски дом. Приликом свечаног
отварања показало се да је то била, за оно доба,
велелепна грађевина. Сала за вежбање у Соко-

Радован Димитријевић (други здесна) и гледаоци на
трибинама у дворишту Соколане.
Вежбачи у дворишту Соколане.
лани била је димензија 24 х 12 м. У продужетку
сале налазила се бина или позорница. Са север-
не и источне стране на стубовима била је
постављена галерија за гледаоце. Са галерије се
улазило у просторије које су служиле као кан-
целарије, спаваонице и гардероба. Испод бине
је био подрум, који је касније преуређен у
свлачионицу. Иза дома је било велико двориш-
- 409 -
С
Рукомет у дворишту Соколане: Владимир Арсенијевић
Мушки (лево) и Мића Динић (десно). [В. А.]
те где је направљено летње вежбалиште са по-
кривеном дрвеном трибином. Након усељавања
соколаца, дотадашња Јованова улица, од сре-
дине тридесетих година ХХ века, носи назив
Соколска улица.
Након Другог светског рата, забране рада
Соколске организације и конфискације сокол-
ске имовине, зграду Соколане, која од 1948.
носи назив Фискултурни дом, користи ново-
формирано Друштво за телесно вежбање Пар-
тизан (в.). Позната нишка рок група Далтони
7. марта 1970. одржала је рок маратон у сали
Соколане свирајући непрекидно 28 сати. Зграда
Соколане срушена је 1972, а на том месту по-
дигнута је нова зграда са салама за физичко
васпитање ОШ Маршал Тито (ОШ Радоје До-
мановић, првобитно Краља Александра) и Гим-
настичког друштва Партизан.
У знак сећања на соколску организацију и
место где је више од четири деценије постојала
зграда Соколане, улица која је након Другог
светског рата носила име народног хероја Боре
Прице преименована је, одлуком Скупштине
Града Ниша од 26. децембра 2003, поново у
Соколску улицу, а нови – стари назив носи од
почетка 2004.
Извори: Проф. др Звездан Савић и Бранислав Тикић, Морав-
ска соколска жупа Ниш и њен председник Радован Димитријевић,
Пешчаник, Ниш, 2011, стр. 185–197; Б. Тикић, Соколски стареши-
на и угледни градитељ, Нишки весник број 69 из 2011, стр. 14. и
15; Сл. лист Града Ниша, бр. 6/2004.
Лит.: Звездан М. Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920–1941, Ниш, 2011, стр. 145–151; Нишки лексикон,
Београд, 2011, стр. 112 и 467; Енциклопедија Ниша, I том, Ниш
1995, стр. 233. (Б. Т.)
Шивара, Спортски центар. Војни ком-
плекс Шивара изграђен је 1915. на простору
између Улице генерала Милојка Лешјанина и
леве обале Нишаве испред места где пруга Ниш
– Београд премошћује Нишаву гвозденим
мостом. Међу Нишлијама позната као Војна
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Унутрашњи изглед хале СЦ Шивара.
шивара, основана је 1894. као Радионица за
израду војне одеће и обуће. Ова радионица није
прекидала свој рад, сем периода окупације у
Првом и Другом светском рату, а од 1927. про-
ширена је и наставила је да послује као Завод за
израду војне одеће – 11. одељак на садашњој
локацији. За време окупације у Другом свет-
ском рату Завод је опљачкан, али је након
ослобођења због потреба НОВ и ПОЈ наставио
рад, да би касније био расформиран.
Иза „главне“ зграде Војне шиваре у Ле-
шјаниновој улици средином тридесетих година
ХХ века изграђена је велелепна хала, до тада
највећа и најлепша у Нишу. Била је то прва ха-
ла без стубова, са великим распоном кровних и
носећих сводова од бетона, до тада невиђена не
само у Нишу већ и у многим местима ондашње
Краљевине Југославије. Име пројектанта није
познато, а извођач радова био је познати нишки
међуратни грађевински предузимач Сотир Л.
Благојевић, између осталог, и градитељ трам-
вајске пруге Ниш – Нишка Бања и зграде
ондашње Хипотекарне банке (данас Главна
пошта у Нишу). Простор новоизграђене хале
користио се, између осталог, и за столарску ра-
дионицу.
Објекат је реновиран крајем 1973. и адапти-
ран за потребе вежбаонице команде Војног
округа Ниш. Предвиђено је да се Спортска хала
22. децембар, како се након реновирања звала,
радним даном до 15 часова користи за потребе
Армије, од 15 до 22 часа за тренинге нишких
спортиста (рукометаша, кошаркаша, одбојкаша
и стонотенисера), а викендом би се у њој играле
утакмице или одржавала масовна такмичења.
- 410 -
На простору Шиваре данас се налази Вој-
но-медицински центар Ниш и Завод за меди-
цинско-превентивну заштиту. Трећа бригада
Копнене војске Србије санирала је и рестаури-
рала Спортски центар Шивара 2011, тако да
данас представља репрезентативни спортски
објекат не само у Нишу већ и на територији
јужне Србије.
Спортски центар има две спортске хале, и
то: велику, површине 1.796 м², и малу, површи-
не 336 м². Капацитет спортског центра јесте око
хиљаду гледалаца, 600 седећих места. У објекту
су реновиране свлачионице и реконструисана
термоенергетска постројења. Велика сала на-
мењена је за колективне спортове: футсал, ко-
шарку, рукомет и одбојку, док мала сала има
све потребне услове за вежбање спортске гим-
настике. У малој сали гимнастичари из Гимна-
стичког клуба Ниш (в.) припремају се за домаћа
и међународна такмичења.
Извори: Нишки весник бр. 7, стр. 14 и 15, Славко Видено-
вић, Сводови „Шиваре“ издржали, радници исплаћени, пиштољ
неупотребљен, Ниш, новембар 2000; Народне новине, 5. јануар
1974, Хала чека примопредају.
Лит.: Енциклопедија Ниша, том Привреда, стр. 113, Градина,
Ниш, 1996. (З. Мл., Б. Т.)
СТАДИОНИ И ИГРАЛИШТА.
Фудбалска игралишта у међуратном
Нишу. Прво фудбалско игралиште по прописа-
ним – типским пропозицијама изградила је
Српска војска по ослобођењу Ниша у Првом
светском рату. Налазило се у источном делу
касарне 16. пешадијског пука Цара Николаја
(Романова) – до недавно касарна Бубањски
хероји, данас локација будућег градилишта тзв.
Новог Ниша. Војска Краљевине СХС – Југо-
славије одобравала је коришћење овог терена и
за утакмице градских цивилних тимова. (в.
Фудбалско игралиште 16. пешадијског пука).
Прво „цивилно“ фудбалско игралиште би-
ла је пољана на простору Старог вашаришта, на
левој обали Нишаве код Јагодинмалског моста.
Године 1922. у нишкој Тврђави, која је онда
била затворени војни објекат, направљен је фуд-
балски терен. Игралиште се налазило стотинак
метара лево од Стамбол капије на једној зарав-
ни. Уредио га је војни тим ТАШК (клуб тешке
артиљерије). Ово је био први терен који је имао
места за седење са поређаним клупама, за разли-
ку од претходних терена где је публика стајала
или седела на земљи око терена.
Наредно фудбалско игралиште изградио је
СК Победа (в.) у Чаиру 1926. године, у близини
раскрснице данашњих улица 9. бригаде и Вој-
воде Мишића. Било је ограђено зиданом огра-
дом и пружало се од Улице 9. бригаде ка цен-

Игралиште СК Синђелић, касније игралиште ФК Динамо.
тралном делу Чаира. Терен за игру био је зем-
љани са ретким бусенима природне траве.
Игралиште је имало и покривену трибину, чији
се кров у зиму 1942. срушио под тежином
снежног покривача.
Исте године (21. јуна 1926) СК Синђелић
(в.) свечано је отворио своје игралиште преко
пута Војне болнице, на садашњем месту зграде
тзв. Антитуберкулозног диспанзера и апотеке на
углу данашњег Булевара др Зорана Ђинђића и
Сремске улице, са правцем пружања од „бањ-
ског друма“ ка касније просеченој Сремској у-
лици. Ово игралиште имало је пространу покри-
вену трибину на западној страни (уз Сремску
улицу) и било је најопремљеније у међуратном
Нишу. На њему је након Другог светског рата
играо и један од најбољих послератних фудбал-
ских клубова у Нишу – ФК Динамо (в.).
Своје игралиште у међуратном Нишу имао
је и СК Грађански (в.), а налазило се источно од
зграде Пастеровог завода уз пут за Нишку ба-
њу, на простору данашње Клинике за ухо, грло
и нос и Стоматолошке клинике КЦ Ниш. Игра-
лиште је било ограђено оградом од цигле и
пружало се од „бањског друма“ ка прузи Ниш –
Димитровград. Терен је био земљани са бусе-
нима природне траве.
Поводом прославе десетогодишњице посто-
јања, 13. јуна 1938. СК Железничар је добио
фудбалски терен са подлогом од шљаке у јуж-
ном делу Чаира поред пруге Ниш – Цариброд
(Димитровград). Игралиште и данас постоји у
истим габаритима и простире се у правцу исток
– запад, док са јужне стране, уз пругу, има ори-
гиналну покривену трибину. Ово игралиште да-
нас представља најстарије фудбалско игралиште
и уопште најстарији спортски објекат које
постоји и који се користи у континуитету у Ни-
шу (в. Стадион Железничара).
Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Раднички Ниш 1923–1973,
Градина, Ниш 1977, стр. 51.; Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић
1918–1968, Ниш, 1972, стр. 18, 20–22, 38-39, 52, 54;
- 411 -
С
Извори: Сведочанства Милорада Станковића – Милета
Чекрка, Боривоја Тикића, Драгиње Драге Динић дата аутору за
живота, Видосава Вицета Петровића, дата 6. маја 2014. и проф.
Бранислава Чичевића, дата аутору 19. августа 2014. (Б. Т.)
Фудбалска игралишта у Нишу након
Другог светског рата. Закључно са 1961. го-
дином у Нишу су постојала и била у употреби
следећа фудбалска игралишта: игралиште ФК
Динамо (в.) – бивше игралиште Синђелића (в.)
у близини данашњег АТД-а; игралиште Желез-
ничара (в.); игралиште ФК Јединство – Нишка
Бања; игралиште ФК Синђелић – Колонија, са-
дашња локација „три солитера“, Дурлан; игра-
лиште ФК 12. фебруар – поред Фабрике дувана
Ниш, локација данашњег Технопромета; Град-
ски фискултурни стадион (в.); Стадион II – ста-
ра Циглана, преко пруге у односу на игралиште
Железничара, тзв. Кисикана (в. шире Палилу-
лац, Фудбалски клуб; игралиште ФК Слога –
Бубањ (в.); игралиште ФК Партизан КПД –
данашње Насеље Милка Протић. (А. Б. Ф.)
Стадион Железничара. Фудбалски терен,
изграђен тридесетих година ХХ века, пред-
ставља најстарији нишки стадион. Смештен у
јужном делу Чаирског парка одмах уз Пиротску
пругу. У време његовог подизања Чаир је био
неуређен барски простор у чијем је северои-
сточном делу било тркалиште Моравског кола
јахача Кнез Михајло (в.) и игралиште СК Побе-
да (в.). За разлику од стандардних фудбалских
терена, који се пружају у правцу север – југ,
стадион Железничара пружа се у правцу исток
– запад, а због специфичне трибине, која је за-
мењена деведесетих година, прозван је нишким
Вемблијем.
Стадион крај пруге био је простор на коме
се одвијао већи број спортских активности.
После Другог светског рата на њему се играо
фудбал и велики рукомет, користила су га гим-
Стадион Железничара.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

настичка друштва, бициклисти, боксери, а за

државне празнике на њему су одржаване ма-
совне приредбе.
Лит.: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град Ниш,
Београд, 2011. (Н. О., В. А.)

Стадион за мале спортове Омладина –

Ровче. У рову иза Тврђаве налазила су се игра-
лишта Тениског клуба Раднички (в.), као и
игралишта ЈНА. Спортска омладина Ниша дуго
је сањала о спортском објекту где би се играла
кошарка, одбојка, мали рукомет. Рукометаши
су пронашли простор који им је одговарао – део
који се налазио са стране, тј. на западном делу
Тврђаве, одлучили да ту изграде игралиште за
рукомет и организовали неколико радних акци-
ја у 1955. и 1956. на рашчишћавању тог терена.
Нико им није забрањивао да чисте терен, а нико
им није забрањивао ни да играју рукомет на Стадион Омладина. [В. А.]
делу који су очистили. Ту су, уосталом, и уче- Лазар Цанић Кец (в.) је, као стручњак за дре-
ници ОШ Вук Караџић и деца из Београд-мале нажу и шљакасте терене, руководио израдом
играли разне игре лоптом. терена. Шљака је довожена из Адровца (црве-
на), сејана на неколико сита, а затим „планира-
на“. За планирање је био задужен Чедомир Сто-
јановић Мотак.
Требало је изградити и трибине. У помоћ је
прискочио Димитрије Симоновић Сима (в.),
спортски и друштвено-политички радник. Као
председник Управног одбора Машинске индус-
трије Ниш требало је да издејствује да МИН
дозволи да се стара грађа од вагона уступи ру-
кометашима и да буде употребљена за изград-
њу трибина. Димитрије Симић је организовао и
допремио на место изградње око сто камиона
старе грађе и преко 1.000 м грејних цеви. Тако
Детаљ са изградње стадиона Омладина – добровољни рад. су изграђене трибине. На предлог Моме Ракића
[В. А.] стадион је добио име Омладина. За управника
За изградњу правих терена и осталих про- стадиона постављен је Чедомир Стојадиновић
сторија било је потребно прибавити средства и Мотак.
одређене дозволе за градњу. Рукометаши су, Стадион за мале спортове Омладина све-
као истакнути спортисти, уживали велики ау- чано је отворен 14. септембар 1957. Организо-
торитет код државних и политичких руководи-
лаца Ниша. Од председника Среског комитета
Народне омладине Љубише Ракића Моме до-
били су подршку за изградњу игралишта за ма-
ли рукомет, кошарку, одбојку, тенис и друге
мале спортове. У Среском савезу спортова (в.)
обећана је и одмах обезбеђена скромна финан-
сијска помоћ. У делегацији омладинаца је,
уосталом, био и члан тог савеза Миладин Илић
(в.). Руководиоци Среског савеза спортова од-
мах су именовали Миладина Илића за руково-
диоца радова на изградњи игралишта. Скоро
сви активни играчи рукомета укључили су се у
радове на изградњи. Без машина и довољно
алата, такорећи голим рукама, завршени су
груби физички радови. Урађена је и дренажа. Стадион Омладина – детаљ са рукометне утакмице. [В. А.]

- 412 -

ван је дводневни турнир у малом рукомету, на
коме су учествовале екипе из Ниша, Приштине,
Лесковца, Зајечара и Алексинца. Ниш је и код
жена и код мушкараца освојио прва места. Ре-
дослед екипа био је следећи: мушкарци: Ниш,
Приштина, Лесковац, Зајечар; жене: Ниш I, А-
лексинац, Лесковац, Ниш II.
Стадион Омладина био је намењен само
рукомету. Одиграно је и неколико утакмица у
одбојци. Обећање да ће игралиште бити наме-
њено свим малим спортовима није испуњено.
Ускоро се указала потреба да се изгради још
један терен за рукомет, јер један није био до-
вољан, био је заузет током целог дана.
Дрвене трибине стадиона примале су преко
1.000 гледалаца. Испод трибина налази се у-
купно дванаест просторија, које користе клубо-
ви за своје економате и свлачионице, и које са
становишта хигијенских услова задовољавају
минимум неопходних потреба. Једна простори-
ја користи се као канцеларија где се састављају
протоколи са такмичења која се одвијају на
стадиону Омладина. Две просторије припадају
мушкој екипи РК Железничар, женској екипи
намењена је једна просторија, две просторије
намењене су гостујућим екипама, три Рукомет-
ном клубу Младост (мушка и женска екипа), а
остала одељења користе се као магацин за алат
и материјал потребан за одржавање стадиона.
Уз комплекс игралишта изграђена је кућа са две
просторије за чувара игралишта и домара Гојка
Денића.
Извор: Народне новине, 13. 4. 1957. и 14. 9. 1957;
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Рукомет 1949–1999, Ниш,
2000, стр. 251–254. (А. Б. Ф.)
Стадион Машинца. Налази се на Делиј-
ском вису. Изграђен 1987. Пројектован је за
10.000 гледалаца, али, због изградње у фазама,
тренутно има 1.500 седећих места, са електрич-
Стадион Машинца.
Извор: zfkmasinac.com
- 413 -
С
ним осветљењем и могућностима за међуна-
родне утакмице. У склопу стадиона налази се
клупски дом (свлачионице, купатила, простори-
је за протокол, судије и антидопинг контролу) и
пословна зграда у оквиру које су просторије за
рад запослених, модеран ресторан и штампари-
ја. (Д. М.)
Фудбалско игралиште 16. пешадијског
пука. По свим изворима, игралиште 16. пеша-
дијског пука на Бубњу слови за најстарије
нишко фудбалско игралиште свих времена, где
су одигране прве званичне фудбалске утакмице
у Нишу. Игралиште је припадало војној касар-
ни 16. пука, која се налазила у подножју Бубња
(касније касарна Бубањски хероји).
Прва међуградска фудбалска утакмица
одиграла се управо на игралишту 16. пука.
Предратна нишка штампа објављује априла
1922. да се на игралишту 16. пука одиграла
фудбалска утакмица између нишког Синђелића
и Грађанског из Лесковца, и завршила победом
Синђелића са 1:0. Марта 1923. на истом игра-
лишту одиграна је утакмица између СК Ниша-
вац Ниш и Синђелић Ниш. Године 1924. на
игралишту 16. пука сусрели су се Југовић Ниш
и Спорт Лесковац, а на турниру за Васкрс
1924. гостовао је београдски БСК са Б тимом.
На игралишту 16. пука одиграно је још
много таквих званичних утакмица. Интересо-
вање за утакмице било је велико и код старих
љубитеља фудбала и код омладине. Према све-
дочењу Гојка Ђорђевића, познатог одбрамбеног
играча нишких тимова Динамо, Локомотива,
Железничар и Слога, те утакмице биле су врло
посећене.
Најава мечева Синђелић – БСК и Синђелић – Победа на
игралишту 16. пука. Нишки гласник, 27. април 1924.
На слици доле види се део игралишта 16.
пука. Слика је из 1940. Лево се види Инжење-
ријска касарна, а десно зграда ОШ Краљ Петар
II. Наслоњен на стативу – Миодраг Пантелић,
родом из Шапца, војник Краљевине Југослави-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Игралиште 16. пешадијског пука.
је, иначе најбољи голман предратног Цара Кон-
стантина (в.), а доста често и подједнако успеш-
но играо је и на месту центархалфа и центарфо-
ра. Слика је из породичне архиве Душице Пан-
телић Стојичевић, ћерке М. Пантелића.
Извор: Податке дао Гојко Ђорђевић; Нишки гласник, 27.
април 1924; 2. мај 1924; 2. јул 1924. (А. Б. Ф.)
Фудбалско игралиште на Војном аеро-
дрому Ниш. Изграђено је 1952. у организацији
команде Ратног ваздухопловства и противваз-
душне одбране. Травнати фудбалски терен је
површине 11.870 м², а на њему је играно на
стотине фудбалских пријатељских утакмица.
Фудбалско игралиште са околном атлетском
стазом коришћено је више пута за реализацију
спортских првенстава РВ и ПВО и Војске
Србије, као и за одржавање крос такмичења
нишких основних школа. Припадници 63. па-
добранског батаљона често користе терен фуд-
балског игралишта за извођење падобранских
демо скокова. (З. Мл.)
Фудбалско игралиште на Војном аеродрому Ниш.
- 414 -
Чаир, Градски стадион. В. Спортски цен-
тар Чаир.
ОСТАЛИ СПОРТСКИ ОБЈЕКТИ.
Апеловац, Стрелиште. Првобитно војно и
некадашње спортско стрелиште под отвореним
небом налазило се у јужном делу Ниша, на се-
верним падинама брда Горице, тик уз најстари-
је приватно индустријско предузеће у Нишу –
Нишку пивару (основана 1884). Досадашњим
истраживањем није се дошло до тачног датума
када је стрелиште Стрељачке дружине Ниш (в.
Стрељаштво у Нишу) на Апеловцу уређено и
пуштено у употребу. Сигурно се зна да је
постојало пре Првог светског рата и касније,
све до краја шездесетих, када је на његовом
месту направљена трансформаторска станица,
чиме је Стрељачка дружина Ниш, као најстари-
ји и један од најтрофејнијих спортских клубова
– друштава у Нишу, трајно изгубила своје стре-
лиште.
Стрелиште се налазило на месту данашње
трафо станице и електричног постројења нишке
Електродистрибуције између данашњих улица
Игманске и Зетске. На почетку стрелишта, тј.
на његовом доњем – јужном делу била је изгра-
ђена приземна кућа од пуне печене цигле којој
је касније дозидана тераса – надстрешница ка
Горици, испод које су стрелци могли да пуцају
за време кишних дана. У кући је био и стан у
коме је живео домар.
Стрелиште је било земљано и пружало се у
правцу север – југ. Дужина му је била око 200,
а ширина око 20 м и завршавало се земљаним
ровом и грудобраном на крају. Поред чланова
Стрељачке дружине Ниш, након Другог свет-
ског рата на њему су се изводила и бојева гађа-
ња тадашње Југословенске армије и нишких
средњошколаца из предвојничке обуке.
Бојева гађања нишких средњошколаца из
предвојничке обуке одржавала су се и на Де-
лијском вису, на тадашњем војном стрелишту,
које се налазило отприлике на потезу данашњег
Хиландарског метоха, Богословије и стадиона
ЖФК Машинац (в.).
Лит.: Енциклопедија Ниша, том Природа, простор, станов-
ништво, Ниш 1995, стр. 2; Енциклопедија Ниша, том Привреда,
Ниш 1996, стр. 203;
Извори: сећање члана Стрељачке дружине Ниш током педе-
сетих година ХХ века, проф. др Мирослава Ђурђановића; сведо-
чанство Боривоја Тикића из Ниша дато аутору за живота; сећања
књижевника и публицисте из Ниша Видосава Вицета Петровића.
(Б. Т.)
Дом ЈНА. Нишки хотел Парк, изграђен
1936–1938, за време Другог светског рата био је
дом немачких официра, а после ослобођења до
1958. коришћен је за потребе Дома ЈНА. У дво-
 С

Раднички дом. Зграда изграђена око

1870. као породична кућа турског војног лекара
– хећима Захарија Статаса, родом из Јањине у
Грчкој. Налазила се у Дечанској улици 11, са-
дашњој улици Стојана Новаковића 17. Била је у
близини куће Христодулових (од 22. октобра
1933. Историјско-етнографски музеј града Ни-
ша, срушена током савезничког бомбардовања
Ниша 2. септембра 1944). Од 1920. у кући је
Раднички дом. Од 1923. па до 1928, у Раднич-
ком Дому било је и седиште управе ФК Рад-
нички (в.). У подметнутом пожару кућа је изго-
рела 1. децембра 1928. (Н. Ж.)
Хотел Парк (зграда лево) у време док је био Дом ЈНА.
Извор: skyscrapercity.com

ришту Дома ЈНА саграђено је игралиште где се

играла кошарка и одбојка, а просторије Дома
користили су стонотенисери, шахисти, куглаши
и остали спортисти. Дом је био затвореног ти-
па. Поред старешина ЈНА са посебним пропу-
сницама, могли су га користити само квалитет-
ни спортисти града. (В. А.)

Дом рукомета. Објекат у Зетској улици

замишљен као центар активности и окупљања
нишких рукометних спортиста и посленика.
Руинирану зграду и земљиште површине 1.100
м² предузеће Грађевинар предало је 14. јула
1995. на коришћење РК Железничар (в.) с ци-
љем да се ту изгради Дом рукомета. Идејни
творац пројекта био је тадашњи председник
Железничара, спортски посленик Петар Се-
ратлић (в.). У објекту, који се састоји од апар-
тманског дела и ресторана, налазиле су се слу-
жбене просторије РК Железничар и Окружног
рукометног савеза Нишавског округа. Од удру-
живања РК Железничар и ОРК Ниш у нови РК
Наисус (7. септембра 2009), у Дом рукомета
смештене су и просторије новог клуба.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
Раднички дом.
Стонотениски дом. Објекат намењен
градским стонотениским клубовима, изграђен
1977, поседује салу са четири стола за стони
тенис, свлачионице и канцеларијски простор.
Површина објекта је 410 м². Саставни је део СЦ
Чаир (в.). У њему тренирају СТК Јосип Колум-
бо (в.), СТК Ниш (в.), СТК Медијана (в.), СТК
Железничар (в.) и СТКИ Медијана (в.).
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.

Занатски дом. Сала Занатског дома у При-

јездиној улици, изграђеног 1930, повремено је
коришћена и за одржавање спортских такмиче-
ња. Године 1939. у Занатском дому организован
је најпре егзибициони бокс меч између Луке
Поповића и Луке Џепине, а потом и прво бок-
серско првенство Ниша (в. Бокс у Нишу). И
након Другог светског рата у овој сали повре-
мено се одржавају такмичења (стони тенис и
остали спортови). Коришћење сале Занатског Стонотениски дом.
дома у спортске сврхе дефинитивно је престало
након отварања биоскопа Чегар 1964. Хиподром. Прво градско тркалиште за
Лит.: Енциклопедија Ниша – Култура, Ниш, 2011, стр.52. коњичке трке провизорно је уређено на Град-
(Р. Ђ.) ском пољу поред (северно и северозападно од)

- 415 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Трибина на хиподрому у Чаиру. [Ј. И.]
нишке Тврђаве. Названо је Михајловац по кнезу
Михаилу Обреновићу, оснивачу свих кола јаха-
ча у Србији. У Нишу је на овом тркалишту, у
организацији Моравског кола јахача Кнез Ми-
хаило (в.), 28. јула 1891. одржана прва трка ко-
ња (тркачки састанак) са изложбом коња.
Тек 1930. МКЈ КМ добило је на коришћење
од тадашње нишке општине велики простор –
ледину у Чаиру (западно од Зетске улице, на
простору данашњег паркинга и Градског стади-
она Чаир) и уредило га, по први пут након
четрдесет година од свог оснивања, у велики и,
за оно време, модеран хиподром. Хиподром је
имао покривену трибину за гледаоце, која се
налазила уз Зетску улицу на месту простора
Друштва за заштиту и одгајање птица ГАЈ Ниш
(в.), и комплетне пратеће садржаје испод и око
покривене трибине, уз тркачке и тренинг стазе,
штале за коње и ограду око целог комплекса.
Овај наменски уређен и изграђен хиподром ко-
ришћен је до почетка окупације 1941, када и
МКЈ КМ, одлуком окупаторске власти, престаје
са радом.
Простор ондашњег хиподрома у Чаиру ко-
ристили су и Моравска соколска жупа (в.) са
- 416 -
својим соколским друштвима, а нарочито со-
колском коњицом, Обласни одбор Аеро-клуба
Ниш (в.) и друге спортске и националне орга-
низације за своја такмичења, обуку и приређи-
вање разних свечаности.
Након ослобођења у Другом светском ра-
ту, новоформирани Клуб за коњички спорт
Чегар (1951) (в.) своје вежбовне и такмичарске
активности обавља на скоро напуштеном трка-
лишту на Градском пољу. Као привремену ло-
кацију за хиподром, Чегар званично добија ово
тркалиште на коришћење тек 1965. На овом
хиподрому почиње традиционално да се одр-
жава турнир Ослобођење Ниша. За све време
рада и коришћења на Градском пољу направ-
љена је само узвишена кућица за судије, а ко-
њушница и остали елементи хиподрома нису
никада завршени.
Од осамдесетих година ХХ века хиподром
на Градском пољу се напушта, а тренинзи чла-
нова Коњичког клуба одвијају се на полигону
са препонама близини штала и просторија клу-
ба у ондашњој Улици Ивана Милутиновића, на
периферији Ниша, на потезу између Сточног
трга и Медошевца. Са пресељењем КК Чегар
 С

Официр на коњу испред трибине хиподрома у Чаиру. [Ј. И.]

источно од Нишке Бање, поред нишавског бе-
дема, тренинзи се одвијају на овом новом поли-
гону са препонама.
Простор Хиподрома на Градском пољу ко-
ристио се за наставу физичког васпитања уче-
ника средњих техничких школа, а почетком
деведесетих година ХХ века и за организовање
митинга опозиционих политичких странака.
Данас га повремено користе и чланови Стрели-
чарског клуба Ниш (в.). Остаје закључак да
нишки спортски радници и сва градска руко-
водства нису смогла снаге и знања да Ниш до-
бије трајну локацију, изгради наменски хипо-
дром и сачува коњички спорт за правилан раз-
вој младих нараштаја.
Лит.: Споменица о прослави педесетогодишњице Моравског
кола јахача Кнез Михаило у Нишу, Ниш 1940; 80 година коњичког
спорта у Нишу, Клуб за коњички спорт Чегар у Нишу, Ниш, 1970.;
Историја Ниша, том III, Градина и Просвета, Ниш, 1986; Нишки
лексикон, Службени гласник и Град Ниш, Београд, 2011. (Б. Т.)
Екипа Ниша која је учествовала на Републичком првенству
у атлетици (Крагујевац) јуна 2005.
23 чланице – седамнаест матичних инвалид-
ских организација и шест спортских инвалид-
ских организација. Матичне инвалидске орга-
низације јесу: Удружење ратних и мирнодоп-
ских војних инвалида града Ниша, Удружење
инвалида рада града Ниша, Међуопштинска
организација слепих и слабовидих Ниш, Удру-
жење глувих и наглувих Ниш, Удружење дис-
трофичара Ниш, Градско удружење церебралне
и дечије парализе, Општинска организација
цивилних инвалида рата, Удружење за помоћ
ментално недовољно развијеним особама Ниш,

СПОРТСКИ САВЕЗ ИНВАЛИДА НИ-

ША. Основан је 4. априла 1971. као Савез за
спорт и рекреацију инвалидних лица Општине
Ниш. Савез су као добровољну друштвено-
спортску организацију основале четири инва-
лидске организације: Са-
вез слепих и слабовидих,
Савез глувих и наглувих,
Савез инвалида рада и Са-
вез ратних и мирнодоп-
ских војних инвалида
Општине Ниш. Одмах на-
кон оснивања, Савез је по-
стао члан Савеза органи-
зација за физичку културу Ниша (в.). Спортски
савез инвалида Ниша кроз своју историју неко-
лико пута је мењао име: године 1978. постаје
Савез организација за физичку културу инва-
лидних лица општине Ниш, затим 1983. Савез
друштава за физичку културу инвалида општи-
не Ниш, да би данашње име, Спортски савез
инвалида Ниша (ССИН), добио 1996.
Током година прикључивало се све више Рекреативна такмичења у пикаду и стоном тенису,
инвалидских организација и данас ССИН има 3. новембар 2005.

- 417 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Учесници Појединачног првенства Ниша у стрељаштву,
4. април 2011.
Центар за дневни боравак лица ометених у раз-
воју – МАРА Ниш, Удружење мултиплекс скле-
розе Ниш, Удружење ампутирано ретардираних
инвалида због повреда на послу и професио-
налних обољења Ниш, Удружење параплегича-
ра Нишавског округа, Удружење ратних војних
инвалида 1990. и 1999, Удружење оболелих од
рака и особа са стомом НИЛКО – СРБИЈЕ Ниш,
Нишко удружење студената са хендикепом,
Удружење за помоћ особама са Дауновим син-
дромом и Центар за самостални живот инвалида
Ниша. Спортске инвалидске организације јесу:
Стонотениски клуб инвалида Медијана (в.),
Спортско друштво глувих Нишава (в.), Спорт-
ско удружење параплегичара Наис Ниш, Ша-
ховски клуб слепих Свитања Ниш (в.), Пливач-
ки академски клуб за особе са инвалидитетом
Делфин Ниш (в.), Билијар клуб Балабушка (в.) –
секција за инвалиде и Клуб за коњички спорт
Чегар (в.) – хипо терапија инвалида.
Спортски савез инвалида Ниша учлањен је
у Спортски савез Ниша (в.), у смислу стручне и
организационе сарадње на нивоу Града Ниша, и
у Спортски савез инвалида Србије (ССИС) на
нивоу Републике Србије.
Суштина рада Савеза од оснивања до данас
представља стручно обједињавање, организаци-
ју и реализацију планских спортских и рекреа-
тивних активности инвалидних лица Ниша. С
тим у вези, Спортски савез инвалида Ниша
организује такмичења у осам спортова: шах,
спортско стрељаштво, пикадо, стони тенис,
куглање, атлетика, пливање и рекреативно ку-
пање и спортски риболов. У наведеним спорто-
вима ССИН организује и реализује спортске и
рекреативне активности закључно са градским
првенствима, међуградским и регионалним
такмичењима (као регионални центар) и прија-
тељским сусретима на истим нивоима уз дода-
вање и других спортова по потребама и могућ-
ностима инвалида и њихових организација са
територије града Ниша.
- 418 -
Од оснивања до данас Савез је имао по
једног стручног сарадника. Тај посао су обав-
љали: Томислав Михајловић (од оснивања до
14. јуна 1978), Драган Ивановић (од 15. јуна
1978. до 31. децембра 1983), Томислав Јовић
(од 1. јануара 1984. до 1. маја 1994) и Драгослав
Игрошанац (од 1. маја 1994. до данас).
Извор: Податке доставио Драгослав Игрошанац. (Д. Мл.)
СПОРТСКИ САВЕЗ НИША. Први писа-
ни трагови о организованом облику удружива-
ња представника спортских клубова датирају
од 29. јануара 1958, када је у сали Народног
универзитета одржана Оснивачка скупштина
Општинског савеза спортова НО Општине
Ниш. Овој, за нишки спорт историјској седници
присуствовало је четрдесетак представника
нишких спортских клубова, друштвено-спорт-
ских и друштвено-политичких радника. Кон-
ституисање Општинског
савеза спортова општине
Ниш одржано је 10. фе-
бруара 1958. У року од
месец дана (12. марта 1958)
Општински одбор за НО
општине Ниш регистрован
је код Секретаријата за
унутрашње послове у Ни-
шу као подружница Сре-
ског савеза спортова Среза
Ниш (в.) под бројем 6669, због чега је ова инсти-
туција утврдила за дан свог оснивања 12. март.
Од укупно петнаест изабраних чланова, за
првог председника постављен је Миодраг Жа-
рић, за потпредседнике Александар Јовановић
и Тихомир Стојадиновић, за секретара Драган
Ристић, а за благајника Миодраг Ђорђевић
Цурка. У Надзорни одбор изабрани су Миодраг
Антанасијевић Цибе (председник), Риста Боја-
џић и Бора Вукадиновић (чланови). За управ-
ника Градског стадиона (в.) изабран је Драги
Стојановић а за управника Стадиона Омладина
– Ровче (в.) Чедомир Стојановић.
До преименовања ове организације из
Општинског савеза спортова НО Општине Ниш
у Савез организација за физичку културу
(СОФК) дошло је 22. октобра 1961. Основни
повод за преименовање Општинског савеза у
СОФК била је потреба за оснивањем организа-
ције која би под својим окриљем обухватила
све организације које су се у то време бавиле
физичком културом. Временом је постајала све
израженија потреба да се многа заједничка пи-
тања од интереса за спорт решавају заједнички,
а ту могућност могла је да приушти само оса-
времењена организација попут СОФК Ниш.

На Оснивачкој седници СОФК Скупштина
од 34 изборна делегата једногласно је за пред-
седника изабрала Радомира Миловановића,
потпредседника Народног одбора општине
Ниш, док је за председника Надзорног одбора
изабран Риста Чохаџић.
На првој конститутивној седници Изврш-
ног одбора СОФК општине Ниш, одржаној 9.
новембра 1961. у просторијама СОФК, једно-
гласно су изабрани Србољуб Милић за пот-
председника СОФК и Миладин Илић за секре-
тара, док је за благајника изабран Миодраг
Ђорђевић Цурка. Присутни чланови (њих 21)
изабрали су и Секретаријат СОФК Ниш, који
броји тринаест чланова. СОФК Ниш уписан је у
Регистар удружења грађана 15. јануара 1962.
под рег. бр. 239.
СОФК општине Ниш и његов тридесетого-
дишњи рад, од 1962. до 1992, када се транс-
формише у Спортски Савез Ниша, карактеришу
три периода која би грубо могла да се поделе
на: 1 – период организационог сређивања; 2 –
период предузимања конкретних мера за уна-
пређење и развој физичке културе; и 3 – период
самоуправног преображаја и трансформације
физичке културе. Оваква врста организовања
друштвених организација за физичку културу у
нишкој општини имала је за циљ да се у овој
области обезбеде услови и развија пракса у ко-
јој ће аматерски друштвено-спортски радници
одлучивати о развоју физичке културе и бити
активни учесници у остваривању договорене
политике и усвојених програма развоја физичке
културе.
Полазећи од ових опредељења, у Нишу се
организовано пришло формирању друштава за
физичку културу у месним заједницама (ДФК
МЗ), организацијама удруженог рада (РСИ) и
образовно-васпитним установама (ДФК ВОУ).
Широком акцијом формирано је, поред већ
постојећих трансформисаних струковних савеза
и одбора, још шест савеза и то: СТВ Партизан
(в.), Савез ДФК у Општини Ниш, Савез ДФК у
ООУР, Савез ДФК у образовно-васпитним
установама, Универзитетски савез организација
физичке културе (в.) и Савез друштава за фи-
зичку културу инвалида општине Ниш (в.).
Осим ових савеза, самоуправним споразу-
мом осамдесетих година у СОФК Ниш су
удружени и: Друштво педагога физичке култу-
ре (в.), Секција лекара медицине спорта, Секци-
ја спортских новинара (в.), Општинска органи-
зација спортских риболоваца Нишава (в.).
У овом периоду на територији Општине
Ниш живело је и радило преко 420 спортских
колектива и друштава за физичку културу, од
којих се око 300 такмичило у различитим сте-
- 419 -
С
пенима такмичења, распоређених у 22 гране
физичке културе са око 56.000 активних уче-
сника. Самоуправни органи у њима конституи-
сани су од делегата из ОУР-а, месних заједни-
ца, школа, факултета и друштвено-политичких
организација. Друштва за физичку културу
формирана су у 70 месних канцеларија града и
села, девет ОУР-а, у 26 основних и средњих
школа, на свим факултетима и Дому студената
Универзитета у Нишу.
Школска друштва за физичку културу и
одговарајуће секције у њима били су носиоци
активности у оквиру Олимпијских игара школ-
ске омладине Србије (ОСИШОС). У оквиру
овог такмичења млади Ниша такмичили су се у
атлетици, гимнастици, стрељаштву, стоном те-
нису, смучању, одбојци, кошарци, рукомету и
фудбалу.
Радничке спортске игре (в.), које имају за
циљ што веће укључивање радника у покрет фи-
зичке културе, бележе у то време све веће успе-
хе, како у погледу квалитета, тако и у масовно-
сти. Претпоставља се да је преко 30.000 такми-
чара у шеснаест спортских дисциплина учество-
вало у такмичењима одржаним у оквиру РСИ.
На факултетима у Нишу, поред редовне
наставе физичког васпитања, веома успешно се
одвијала ваннаставна активност у физичкој
култури преко Друштва за физичку културу
студената. Сматра се да је у бројним масовним
акцијама, које су организовала спортска друш-
тва на Универзитету, било обухваћено преко
60% од укупног броја студената, наставника и
ваннаставног особља Универзитета.
У развоју квалитетног спорта Ниша учи-
њени су велики напори за стварање основе да-
љег развоја. У то време Ниш је афирмисани
југословенски центар квалитетног спорта. Ње-
гови клубови, попут Фудбалског клуба Раднич-
ки (в.), Боксерског клуба Раднички (в.), Руко-
метног клуба Железничар (в.), Рукометног клу-
ба ДИН (в.), Шаховског клуба Железничар (в.),
Атлетског клуба Железничар (в.), Кошаркашког
(в.) и Одбојкашког клуба Студент (в.), Стре-
љачког клуба Ниш 1881 (в.) и Гимнастичког
клуба Ниш (в.), заузимају видно место у југо-
словенској породици спортова.
После вишемесечне јавне расправе о реор-
ганизацији друштвених организација за физич-
ку културу у спортске савезе, у Нишу је покре-
нута иницијатива, а убрзо, 23. децембра 1992, и
одржана Оснивачка скупштина Спортског саве-
за Ниша. Овом приликом, присутни чланови
Скупштине, иначе овлашћени представници
спортских организација и удружења, чланови
Одбора за припрему Оснивачке скупштине и
чланови дотадашњег Извршног одбора СОФК
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Општине Ниш доносе једногласну одлуку о СПОРТСКО ВАЗДУХОПЛОВСТВО У

оснивању Спортског савеза Ниша (ССН) као НИШУ (историјат). На иницијативу Средиш-
самосталне спортске организације Ниша, добро- њег управног одбора Краљевског аеро-клуба
вољно удружених чланица ради остваривања Наша крила из Београда, године 1927. образо-
заједничких циљева, потреба и интереса који се ван је у Нишу Обласни одбор АК Наша крила.
утврђују Статутом ССН. Спортски савез Ниша Новоформирани ОО покривао је делатност
основало је 36 спортских организација, али, у аеро-клуба на целој територији ондашње
складу са Статутом, могу се учланити и друге Нишке области, а формирањем Моравске бано-
организације у области спорта. Оснивањем ССН вине – и на њеној територији. Први председник
престаје да постоји Савез организација за фи- ОО АК Наша крила био је генерал Милан Јеч-
зичку културу општине Ниш, тако да све права и менић, тада на дужности команданта Моравске
обавезе СОФК преузима новоосновани ССН. дивизијске области.
Одлуком Оснивачке скупштине ССН иза-
брани су председник Милан Пантелић, пот-
председници Славољуб Лазетић (в.) и Војкан
Митровић (в.), док је за генералног секретара
поново изабран Миодраг Јоцић (в.), последњи
секретар СОФК Ниш. Већ наредне 1993. на
место генералног секретара уместо Миодрага
Јоцића долази проф. др Драгољуб Петковић
(в.), редовни професор на СГ за физичко васпи-
тање Филозофског факултета у Нишу (в.). Пет-
ковић је ову своју функцију обављао волонтер-
ски до 25. јуна 1996, када је, одлуком Управног
одбора ССН, на место генералног секретара
постављен Иван Јовановић (в.), професор фи-
зичке културе. Чланска карта подмлатка АК Наша крила.
Одлуком Скупштине града од 17. августа У првим годинама постојања акценат је
1997. ССН добија ново председништво, али и био на пропаганди ваздухопловства, организа-
Правилник о раду. Тако је за председника цији нових месних одбора по местима Морав-
Спортског савеза Ниша изабран дотадашњи ске бановине и омасовљавању саме организаци-
потпредседник Војкан Митровић, док су за пот- је пријемом нових чланова.
председнике изабрани др Александар Златић и Први аеро-митинг у Нишу одржан је 17.
Владислав Гатарић (в.). јула 1932, а онда се сваке године до окупације
Наредних неколико година обележено је све града у Другом светском рату најмање једном
већом стагнацијом у раду, изазваном општом годишње организовао овај највиши вид промо-
тенденцијом слабљења спортских савеза и по- ције ваздухопловства.
кушаја формирања нових спортских асоцијаци- На чело ОО АК Наша крила у Нишу 1933.
ја. У периоду до 2005. председник Спортског долази дивизијски генерал Драгослав Миљко-
савеза Ниша подноси оставку и радом савеза вић, и од тада се целокупна активност аеро-
руководи потпредседник Владислав Гатарић. клуба интензивира на свим пољима живота и
Године 2005. одржана је Изборна скуп-
штина, на којој је представљена нова концепци-
ја у раду. За председника је изабран Миодраг
Арсенијевић (в.), за потпредседнике Братислав
Вучковић (в.) и Драган Булић, а Управни
одбор, до тада прегломазан и неоперативан,
сведен је на седам чланова. Почетком 2006.
расписан је конкурс на коме је за генералног
секретара изабрана Надица Ивковић.
Данас у Нишу ради преко 400 спортских
организација и клубова, од којих су готово сви,
појединачно, или преко гранских савеза, члано-
ви Спортског савеза Ниша.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Зограф, Ниш, 2009; М. Илић, О. Гатарић, В. Поглед на једрилицу и Ниш (Јагодин-мала) из авиона, 1940.
Гатарић, Атлетски клуб Железничар, Просвета, Ниш, 1998. (Н. О.) [Ј. И.]

- 420 -

Једриличари на хиподрому у Нишу, други слева Слободан
Тодоровић Олаф, први здесна Димитрије Станојевић.
рада ове организације. Због унапређења рада
аеро-клуба, по одласку из Ниша на другу војну
дужност 1939, управа ОО АК Наша крила про-
гласила је Драгослава Миљковића почасним
председником клуба.
Делатност клуба у то време одвија се кроз
организовање предавања са темама из разних
области ваздухопловства, приказивањем вазду-
хопловних филмова, организовањем аеро-дана и
аеро-митинга, као и приређивањем елитних
друштвених забава. Године 1935. ОО АК Наша
крила у Нишу је, са својих 1.105 чланова под-
млатка, био на петом месту по величини у Кра-
Председник Краљевске владе Драгиша Цветковић за
командама једрилице у посети летњој једриличарској школи
код Корвинграда, лето 1940. [Ј. И.]
- 421 -
С
љевини Југославији, одмах после аеро-клубова
из Београда, Новог Сада, Скопља и Сарајева.
Наредне 1936. нишки аеро-клуб на источ-
ној страни војног аеродрома у Медошевцу до-
бија свој први, а убрзо и други клупски хангар
(на простору стајанке и контроле лета данаш-
њег цивилног аеродрома Константин Велики).
Те исте 1936. оснива се и моделарска секција на
челу са Животом Јанковићем (в.), тада вероучи-
тељем и наставником ручног рада ОШ Краљ
Александар у Нишу, а касније свештеником и
дугогодишњим старешином храма Св. оца Ни-
колаја у Нишу. Средином августа 1936. аеро-
клуб у Нишу добио је и свој први авион као
поклон Војног ваздухопловства. Био је то дво-
крилац, двосед марке Физир ознаке YU-PDN,
који је крштен именом Ниш. У врло кратком
року само са тим авионом обављено је 700 ваз-
душних „крштења“ (плаћени први лет у школ-
ском кругу изнад аеродрома за заинтересоване
грађане). На Другој изложби аеропланских мо-
дела, организованој у Београду 1936, нишка
екипа моделара освојила је друго и треће место.
пио је свој други и најбољи авион марке
Meserschmitt Bf-108 B-1 Taifun, регистарске
ознаке YU-PFC, нискокрилац, четворосед са
затвореном кабином, који је на освећењу крштен
именом Морава. Овај нишки Месершмит Тај-
фун у то време је био први и једини авион те
марке у Краљевини Југославији, а војни авиони
истог типа стићи ће у земљу тек годину дана
касније. Јуна 1939. ОО АК Наша крила извршио
је освећење свог раније купљеног трећег авиона,
двокрилца, двоседа марке Де Хевиленд Џипси
Мот Мајор ознаке YU-PCH, наденувши му име
Тимок. ОО АК Наша крила је крајем тридесетих
година ХХ века повремено користио и високо-
крилац тросед Средишње управе АК Наша кри-
ла из Београда, марке РВД-13. На IV Земаљској
утакмици летећих модела – једрилица на Злати-
бору 1940, нишки моделари на челу са гимнази-
јалцем Душаном Фолгићем освојили су прелаз-
ни пехар Министра војске и морнарице.
Радионица за ручну израду једрилица АКН, у десном углу
Агатон Агатоновић и Јован Илић. [Ј. И.]
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Велика једриличарска свечаност Аеро-клуба Ниш – освећивање осам једрилица Нишке једриличарске школе
на Тргу краља Милана у Нишу, 3. новембар 1940. [Ј. И.]
Крајем тридесетих година из једриличар-
ске секције аеро-клуба формира се нишка
једриличарска група Синђелић (1939) са тек-
стилним индустријалцем и потпредседником
ОО АК Наша крила Душаном Ристићем на че-
лу. Чланови једриличарске секције и једрили-
чарске групе Синђелић са мајстором Агатоном
Агатоновићем изграђивали су ручно сами разне
типове једрилица у својој (клупској) радионици
у Нишу (школски клизач Врабац), а куповали
школске једрилице типа Цеглинг и Комар. У
времену од 15. јуна до 15. октобра 1940. ОО АК
Ниш организовао је и своју прву врло успешну
једриличарску школу у близини Ниша код Кор-
винграда и брда Кумиге са шаторским логором
поред друмског моста на десној обали Јужне
Мораве. За време једног демонстративног лета
у тој школи, Миленко Миливојевић (Милоје-
вић), ваздухопловни потпоручник са војног а-
еродрома у Нишу и наставник једриличарске
школе АК Ниш, постигао је својеврстан рекорд
летећи у једрилици ручне израде типа Врабац
четири сата, три минута и 28 секунди.
У периоду између два светска рата ОО АК
Наша крила у Нишу формирао је осамнаест
месних одбора, четрнаест ђачких подмладака,
велики број моделарских радионица са преко
400 модела, две једриличарске групе: Синђелић
у Нишу и Орао у Зајечару, и једну једриличар-
ску школу код Корвинграда, а у организацији
клуба одржано је више аеро-дана и аеро-
митинга и неколико хиљада „ваздушних крш-
тења“. Пред рат и окупацију аеро-клуб је у
свом летачком парку имао четири авиона и де-
сетак једрилица. Последњи председник ОО АК
Наша крила пред Други светски рат био је бри-
гадни генерал Богољуб (Богдан) Јевтовић.
По завршетку Другог светског рата Спорт-
ско ваздухопловно друштво формира се тек 18.
маја 1947, када отпочиње свој нови живот у
оквиру организације Народне технике. У том
првом периоду у оквиру Народне технике два

- 422 -

аа
аа
аа
Летња једриличарска школа Аеро-клуба Ниш код Корвинграда на Јужној Морави, лето 1940. [Ј. И.]
најзначајнија друштва у Нишу била су Вазду-
хопловно и Ауто-мото друштво. Ваздухоплов-
но је било бројније од АМД и по тадашњем
броју чланова било је испред ваздухопловних
друштава из Београда и Новог Сада. Одмах на-
кон оснивања, почетком 1948. организован је
први теоријски течај за ваздухопловно једрење
и краћи падобрански курс, када су обављени и
први промотивни падобрански скокови из ави-
она. Године 1949. у АК Ниш формирана је
Једриличарска ваздухопловна школа првог ре-
да, која је одмах отпочела са теоријском наста-
вом. У 1953. АК Ниш излази из оквира Народне
технике и директно се у стручном и организа-
цијском погледу потчињава Ваздухопловном
- 423 -
С
савезу Србије, а у финансијском смислу ослања
се на тадашњу општину Ниш. Пошто је авио-
моделарска секција била најбројнија, њени чла-
нови су се могли похвалити и првим резулта-
тима. Наиме, на IX Слету ваздухопловних мо-
делара и подмлатка у Вршцу 1954. Слободан
Ђурђевић из АК Ниш проглашен је за најбољег
члана ваздухопловног подмлатка, а уједно је
био и најмлађи рекордер и држао два државна
рекорда: са змајем и балоном. Такође, на Првом
слету селенита Србије јуна 1957. у екипном
пласману екипа АК Ниш освојила је прво
место. Године 1960. АК Ниш је у свом саставу
имао 3549 чланова, и то 325 одраслих и 3224
члана подмлатка. Тих шездесетих година ХХ
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Једрилица типа Јастреб.
века АК Ниш је у својој флотној листи имао два
до три авиона, типа Тројка, ПО-2 и Аеро-2, и
четири једрилице.
На Првом републичком такмичењу ракет-
них моделара, одржаном 1965. на Градском по-
љу у Нишу, прва три места у генералном пла-
сману освојиле су три нишке екипе, а члану АК
Ниш Миодрагу Цветковићу додељено је приз-
нање Најбољи ракеташ Србије за 1965 годину.
На иницијативу и велико залагање управе
и чланова АК Ниш, 21. маја 1960. на Тргу 14.
октобар у Нишу подигнут је споменик погину-
лим друговима ваздухопловцима.
Љубиша Брковић у једрилици типа Чавка.
Власта Стојановић у једрилици типа Ждрал.
- 424 -
Маја 1976. АК Ниш мења име у АК Мија
Станимировић по Нишлији, народном хероју,
предратном члану једриличарске секције.
Међу многобројним и истакнутим чланови-
ма аеро-клуба треба истаћи вишеструке падо-
бранске репрезентативце Виктора Купљеника и
Ј. Бушића, као и падобранске репрезентативце
Љ. Наумовића и Владу Димитријевића, омла-
динског првака Југославије, а такође и спортског
пилота Зорана Гавриловића, репрезентативца у
непознатом прелету и акробатском летењу.
Делатност аеро-клуба огледала се у теориј-
ској и практичној обуци селенита (ваздухо-
пловног подмлатка), у обуци авио моделара,
пило та једриличара, спортских падобранаца
као и у обуци и тренажи спортских моторних
пилота. Клуб је у свом послератном вишедеце-
нијском раду обучио око 1.600 (2.000) падобра-
наца, 200 (350) једриличара, око 170 (300) мо-
торних пилота и више хиљада моделара. У свом
раду користио је разне типове авиона, нпр. ПО-
2, Курир, Тројка, Аеро, Утва 75, као и једрили-
це Врабац, Цеглинг, Бланик, Вук Т, Делфин,
Тренр и др. Међу више председника аеро-клуба
у послератном периоду вредно је истаћи пилота
и инструктора Сергија Милинковића Сашу и
пуковника Милоша Богдановића.
Ваздушна трка модела на теренима Ровчета у Нишу.

Нишки аеродром, 1940. [Ј. И.]
О томе колика се пажња придавала органи-
зацији и раду спортског ваздухопловства, као
врло корисне активности за омладину и припре-
му кадрова за ратно ваздухопловство и одбрану
земље, и у Краљевини Југославији и у СФРЈ
јасно говори чињеница да је престолонаследник
и краљ Петар II Карађорђевић био високи по-
кровитељ, а кнез намесник Павле Карађорђевић
председник Југословенског краљевског АК Наша
крила, док се председник ФНРЈ и касније СФРЈ
Јосип Броз Тито 1952. прихватио покровитељ-
ства над Ваздухопловним савезом Југославије.
Оно што је читавим временом постојања и
рада аеро-клуба у Нишу и пре и после Другог
светског рата био и остао велики проблем јесте
то да за све време постојања и рада Клуб није
имао нити добио адекватне просторије ни посе-
бан спортски аеродром.
Аеро-клуб у Нишу успешно је радио и
обављао своју основну делатност до средине
деведесетих година ХХ века. Након НАТО а-
гресије на СРЈ 1999. појављују се проблеми у
функционисању клуба, тако да се клуб од 2002.
постепено гасио, да би, на велику жалост свих
искрених заљубљеника и ентузијаста у ваздуш-
не висине, престао са радом 2004.
Лит.: Б. Тикић, Спортско ваздухопловство у Нишу 1927–
2004; Зборник НМ у Нишу, бр. 22, Ниш, 2013; М. Петковић, Д.
Сећански и група аутора: Сто година српске авијатике у Нишу
1912–2012, Ниш, 2012. (Б. Т.)
- 425 -
С
СРЕСКИ ОДБОР ЗА СПОРТ. Основан
1944. ради релаксирајућих активности у оквиру
спортско-рекреативних садржаја и нове органи-
зације спортских клубова у Нишком срезу. Пре-
теча данашњег Спортског савеза Ниша (в.). (Н. Ж.)
СРЕСКИ САВЕЗ СПОРТОВА СРЕЗА
НИШ. Основан 27. септембра 1956. као наслед-
ник Среског одбора за спорт и претеча Оп-
штинског савеза спортова НО Општине Ниш (в.
Спортски савез Ниша). (Н. Ж.)
СРЕСКИ ШАХОВСКИ ОДБОР НИШ.
Основан 19. фебруара 1961. са задатком да
оснива шаховске клубове и организује поједи-
начна и екипна такмичења свих рангова на те-
риторији тадашњег среза, који је имао петнаест
општина. Први председник био је Славко Ми-
лановић (ШК Борац), секретар Стојан Вучко-
вић, чланови Братислав Маринковић и Петар
Којић. Каснији председник био је Миливоје
Стојковић Богдан. Године 1975. Срески шахов-
ски одбор прераста у Регионални шаховски са-
вез (в.), чији је председник био Љубивоје Перу-
новић (в.). (Д. Мх.)
СТАМЕНКОВИЋ (Арса) ВЛАДИМИР
ВЛАЈЧЕ. Фудбалер, спортски радник. (Ниш,
14. март 1917 – 6. јануар 2005). Основну школу,
гимназију и Вишу комерцијалну школу завршио
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
у Нишу. Био вишегодишњи директор Ангропро-
мета у Нишу и фирме Боја у Београду.
Фудбалску каријеру започео је 1935. у дре-
су Чегра из Јагодин-мале. Због добрих игара
већ након једне сезоне нашао се у Синђелићу
(в.), са којим игра против Грађанског (в.), Же-
лезничара (в.), Победе (в.), Југославије (в.), Ца-
ра Константина (в.), учествује у утакмицама
са софијским Железничаром, као и у утакмици
између репрезентација Ниша и Софије (1937).
Одмах после ослобођења Ниша у Другом свет-
ском рату игра за репрезентацију Ниша против
22. ударне српске дивизије (28. новембар 1944).
Наступа у првим послератним утакмицама Син-
ђелића, а потом наставља каријеру у Трговач-
ком, Железничару и Радничком (в.), где игра
леву полутку. Одиграо је 700 утакмица у свим
ранговима такмичења, а да ниједном није каж-
њен нити искључен. Последњу утакмицу оди-
грао је почетком 1956. у дресу Трговачког про-
тив сокобањског Озрена. У Радничком је од
1963. технички директор.
Извор: Народне новине: Спортиста за узор, Ниш, 8-9. јун
1996. (В. П.)
СТАМЕНКОВИЋ (Стојан) ЂОРЂЕ.
Спортски публициста. (Ниш, 6. јануар 1929 –
Ниш, 2. октобар 1994). Наставник историје,
управник и директор нишког архива, научни
радник и публициста, аутор монографија и но-
винских чланака из области спорта.
Основну школу, виши течајни испит у
Гимназији и Вишу педагошку школу, група
Историја, завршио у Нишу. Током каријере
обављао низ значајних друштвених функција.
Као научни радник остаће упамћен као један од
најбољих публициста у историји Ниша. Његова
дела су изузетно значајна јер чувају сећање на
многе историјске, културне и спортске догађаје
који су обележили град Ниш.
На место управника Историјског архива у
Нишу постављен је октобра 1958. са места на-
ставника у Радничкој гим-
назији. Директор Архива
од 1965. до пензионисања
1991. У међувремену, из-
међу осталог, био и пред-
седник Фонда за културу
Скупштине општине Ниш,
председник Заједнице ар-
хива Србије, председник
Председништва Друштва
архивских радника Јуж-
номоравског и Нишког ре- Ђорђе Стаменковић
гиона, председник Већа друштвених делатно-
сти Скупштине општине Ниш, председник
Друштва архивских радника Србије. Својим ау-
- 426 -
торитетом и преданим радом допринео је доку-
ментовању настанка, деловања и важности
нишких културних институција, попут Народ-
ног позоришта, Народне библиотеке, Градине,
Литерарне дружине Његош и других.
Поред културе задужио је и нишки спорт
својим великим доприносом у очувању битних
историјских чињеница. Његове две монографи-
је: ФК Синђелић 1918–1968 (Ниш, 1972) и ФК
Раднички Ниш 1923–1973 (Ниш, 1977) пред-
стављају најзначајнија дела из историје нишког
фудбала. Објавио је и велики број новинских
чланака о нишком спорту у новинама и часопи-
сима у којима је сарађивао.
Професионална каријера овог изузетног
интелектуалца и врсног научног радника трајала
је 35 година. Његова библиографија броји 577
библиографских јединица, од којих тринаест
књига, седам рукописа припремљених за штам-
пу, шест брошура, 45 чланака у часописима и
зборницима, тринаест прилога у споменицама и
збиркама, и 493 чланка и написа у новинама.
Носилац је два одликовања за изузетне ре-
зултате и велике заслуге у развоју културе,
Ордена Републике са бронзаним венцем и Орде-
на рада са сребрним венцем. Поред тога, током
своје каријере добио је велики број награда,
значки, похвала и признања, од којих се издваја-
ју: Златна значка Културно-просветне заједнице
Србије, Октобарска награда Ослобођење града
Ниша, Сребрна значка Савеза синдиката Ниш,
Повеља са плакетом Заједнице архива Србије,
Награда КПЗ из Ниша Учитељ Таса, Златна
значка Културно-уметничког друштва Станко
Пауновић у Нишу, Златна значка Туристичког
савеза Ниш, Мајска награда. (А. Б. Ф.)
СТАМЕНКОВИЋ (Горан) НЕНАД. Џу-
диста, тренер џудоа, професор физичког васпи-
тања. (Ниш, 27. јун 1988 – ). Дипломирао 2013.
на Факултету спорта и физичког васпитања у
Нишу (в.). Члан Џудо клу-
ба Кинезис (в.). Вишес-
труки првак државе у мла-
ђим узрасним категорија-
ма (1995–2001). Вицешам-
пион државе за млађе се-
ниоре 2008. у категорији
до 81 кг. Заслужан је за
све екипне резултате клу-
ба. Активни је такмичар у
Суперлиги Србије и у
2013/14. Од 2014. у Уни- Ненад Стаменковић
верзитетском џудо и самбо клубу Кинезис ради
као тренер млађих узрасних категорија.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)

СТАМЕНКОВИЋ (Горан) СТЕВАН. Џу-
диста, тренер џудоа, професор физичког васпи-
тања. (Ниш, 19. мај 1987 – ). Дипломирао на Фа-
култету спорта и физичког
васпитања у Нишу (в.), где
је 2013/14. студент после-
дипломских студија. Члан
ЏК Кинезис (в.). Вишес-
труки првак државе у мла-
ђим узрасним категорија-
ма (1995–2001). Освајач др-
жавних медаља за јуниоре
(2005/2006), млађе сенио-
ре (2006) и вицешампион
Србије за сениоре у 2009. Стеван Стаменковић
као такмичар у категорији до 81 кг. У 2009. го-
дини у саставу репрезентације Србије освојио
је титулу сениорског шампиона Балкана.
Заслужан је за све екипне резултате ЏК
Кинезис, укључујући освајање првог места у
Првој лиги Србије (2008) и улазак у Џудо су-
перлигу Србије, освајање титуле вицешампиона
Џудо суперлиге Србије (2009) и улазак у плеј-
оф (2010. и 2012). Активни је такмичар клуба у
Суперлиги Србије и у сезони 2013/14. Од 2014.
ради као тренер млађих узрасних категорија у
Универзитетском џудо и самбо клубу Кинезис.
За постигнуте резултате у 2009. био је у
најужој конкуренцији за спортисту Ниша (в.) у
избору Секције спортских новинара (в.).
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
СТАМЕНОВИЋ (Жарко) ПЕТАР. Спорт-
ски радник. (Ниш, 10. новембар 1935 – Ниш,
15. мај 2014). Дугогодишњи технички руково-
дилац Рукометног клуба Железничар (в.). Иако
му је прва спортска љубав био фудбал (трени-
рао у Радничком (в.)), постао је популарни
„технико“ РК Железничар 1974. године, када је
изборен повратак у Прву савезну лигу СФР Ју-
гославије. Мењали су се тренери, чланови
управе и генерације рукометаша, али је само
„технико“ Стаменовић остајао и опстајао 26
година заредом, све до 2000. године, када је
отишао у заслужену пензију као наставник фи-
зичког васпитања. Стаменовић је једини успео
да буде актер освајања пет националних купова
и, наравно, чувеног финала Купа победника
купова 1978. против немачког Гумерсбаха у
Дортмунду. (Е. Ц.)
СТАМПЕДО, Одбојкашки клуб. Клуб је
2002. основао Иван Бајовић, тадашњи студент
електронике и физичке културе. У тренутку
оснивања Клуба у плану је било оснивање шко-
ле одбојке, а у чланство је позвана само неко-
- 427 -
С
лицина бивших и непознатих одбојкаша. Клуб
је 2002. имао само мушку екипу, од 2003. по-
чиње да наступа званично и са сениоркама у
међуокружној лиги Лесковца, а касније и у ме-
ђуокружној лиги Ниша. Сениори су се такми-
чили 2002. и 2003, након
чега је наступила пауза.
Поново почињу са такми-
чењем 2009. у мушкој
конкуренцији. Сениорке се
такмиче од 2003. без пау-
за. На турниру у Бојнику
2007. поводом Дана града
Клуб осваја прво место, а
Анђела Трпковић проглашена је за откриће
турнира као најмлађи учесник. На турниру при-
јатељства у Алексинцу 2007. освојено је друго
место. Клуб осваја треће место на Ускршњем
турниру у Параћину 2009, а Милица Симић је
проглашена за најбољег блокера. Исти успех
поновљен је и наредне године на истом турни-
ру, када је Мина Цветковић проглашена за нај-
бољег либера. Након пет година постојања, го-
дине 2007. почела је са радом и школа одбојке.
Тим поводом организован је и свечани турнир
на коме су учествовале четири екипе из ближе
околине Ниша. Наредних пет година рада Клу-
ба обележио је непрекидни развој такмичар-
ских екипа које су временом постојале бројније
и снажније, стасавањем нових одбојкаша и
одбојкашица пониклих из редова клупске шко-
ле одбојке.
Године 2012. свечано је обележен први ве-
лики јубилеј – десет година постојања Клуба.
Тим поводом организован је свечани турнир уз
учешће седам екипа из нишког региона и цен-
тралне Србије. Године 2013. ОК Стампедо је у
свом саставу имао приближно 150 чланова, ко-
ји тренирају у склопу одговарајућих клупских
селекција, почев од школе одбојке до најстари-
јих такмичарских селекција.
ОК Стампедо од 2011. организује Стампи
(Stampy) турнир за најмлађе пионире. Године
2011. на Стампи турниру клуб осваја друго
место, године 2012 – прво, и 2013. поново дру-
го место. (З. С.)
Селекције ОК Стампедо.
Извор: stampedo.net
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
СТАНИЋ (Бориша) МИЛОШ. Рукоме-
таш, рукометни тренер. (Шабац, 3. мај 1961 – ).
Реч је о још једном изванредном изданку омла-
динске школе РК Железничар (в.). Почео је
1975. године, а већ две године касније, са шес-
наест година, заиграо је за први тим – и то онај
славни, који је 1977. освојио домаћи куп, а
1978. играо у финалу Купа
победника купова. Већ у
сезони 1978/79. често је
био у протоколу и у игри.
Из године у годину поста-
јао је све важнији „плеј-
мејкер“, или средњи бек, а
то му је била препорука и
за младу репрезентацију
Југославије. Имао је педе-
сет наступа, а свакако нај-
сјајнији био је на Свет- Милош Станић
ском првенству у Португалији, када је учество-
вао у освајању златне медаље. Играо је у гене-
рацији славног Веселина Вујовића, која је 1980.
потврдила доминацију на Балкану. Станић је
имао и петнаест наступа за А државни тим. Са
Железничарем је освојио четири национална
купа, играо у финалу плеј-офа и више од две
деценије носио дрес матичног клуба. Пред крај
каријере био је играч и тренер. Чувеном Зорану
Живковићу (в.) био је помоћник у Кувајту од
1992. до 1996, а од 1997. до 2000. у Железнича-
ру је био играч и тренер. Водио је Железничар
самостално у сезони 2001/02, да би га каријера
одвела у Македонију (Младост Богданци), па у
Либан (Ал Саад). Тренирао је и рукометашице
крушевачког Напретка, да би након тога две
године провео у Бахреину и четири у Саудиј-
ској Арабији. (Е. Ц.)
СТАНИЋ, СРЕТЕН ЦУКИЋ. Гимнасти-
чар, соколац, најбољи спортиста Србије пред
избијање балканских ра-
това. (Ниш, / – положај на
Брегалници, Македонија,
21. јун 1913). Рођен је и
одрастао у Нишу, где је
завршио основну школу и
гимназију, а затим кренуо
на студије у Београд. Као
средњошколац био је
одличан вежбач и такми-
чар – гимнастичар, члан
соколске организације. Био Сретен Станић
је један од оснивача Грађанског гимнастичког,
касније Витешког друштва Душан Силни у Ни-
шу (в.). Одласком на студије у Београд при-
кључује се београдским соколцима, где је уз
помоћ чувеног тренера Фрање Хофмана постао
- 428 -
најбољи гимнастичар у Србији. Као одличан
гимнастичар учествовао је на многобројним
домаћим и иностраним такмичењима, одакле је
понео многобројне награде и признања. Био је
и учитељ гимнастике у Четвртој београдској
гимназији. Посебно се истакао на великом со-
колском слету у Софији 1910, када је за вежбу
на справама добио специјални ловоров венац са
натписом „Јунаку Сретену Станићу“. Избија-
њем Првог балканског рата 1912. са рођеним
братом Савом као резервни наредник одлази у
рат. Сретену је ратни распоред био у касније
чувеном 2. пешадијском пуку Књаз Михаило.
Јунаштвом и војничким врлинама истакао се у
бици на Куманову, приликом напредовања ка
Прилепу и, нарочито, у освајању Битоља, тако
да је по завршетку Првог балканског рата уна-
пређен у резервног официра – потпоручника, а
одликован је и Медаљом за храброст. У Другом
балканском рату такође се понашао веома хра-
бро на фронту. Предводећи један бомбашки
јуриш смртно је рањен поготком у трбух. Пре-
минуо је приликом санитетског пребацивања са
линије фронта ка болници у Куманову. Србија
је његовом смрћу изгубила тадашњег најбољег
спортисту.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Гимнастика у Нишу 1897–
1997, Ниш, 1998, стр. 13,14; мр Радоје Костић, Нишки официри
пали у ратовима 1912–1918, Ниш, 2011, стр. 188–191. (Б. Т.)
СТАНКО ПАУНОВИЋ, Културно-уметни-
чко друштво железничара. В. КОНСТАНТИН,
Културно-уметничко друштво железничара.
СТАНКОВИЋ (Предраг) АНДРИЈА. Ка-
ратиста. (Ниш, 15. јун 1994 – ). Завршио
Основну школу Цар Константин и Гимназију
Стеван Сремац у Нишу. Тренутно је студент
друге године Факултета заштите на раду у Ни-
шу, на смеру Заштита животне средине.
Мајстор каратеа, носилац црног појаса 2.
дан, вишеструки државни сениорски првак,
европски и светски првак у категорији млађих
сениора у катама. Каратеом се активно бави
тринаест година као члан Карате клуба Елид у
Нишу (в.). Такмичи се од 2004, и то у категори-
ји ката. Од првог регионалног такмичења у Про-
купљу 2004, где је освојио бронзану медаљу, до
злата на Светском првенству у Пољској 2014,
прошао много турнира и освојио велики број
медаља, како у појединачној конкуренцији тако
и у екипном наступу са Милошем Бижићем (в.)
и Савом Скитњом. У државној репрезентацији
Србије је од 2009. Четири пута је освајао држав-
но првенство Србије у Шотокан федерацији
(2011–2014) и у појединачном и у екипном
наступу у сениорској конкуренцији – ката.

Андрија Станковић
У својој колекцији има око 150 медаља, од
чега пет европских и осам светских медаља. Од
резултата на међународној сцени издвајају се:
Solidarnost open 2008 (Скопље, Македонија),
злато појединачно и сребро екипно у конкурен-
цији кадета; Bazai cup (Арад, Румунија), бронза-
на медаља појединачно и бронзана у екипном
наступу у конкуренцији јуниора; Ljubljana open
2011 (Љубљана, Словенија), злато појединачно,
злато екипно у конкуренцији јуниора; Swedish
open 2012 (Малме, Шведска), треће место поје-
диначно код сениора; Првенство Балкана 2012
(Чачак, Србија), прваци Балкана у екипној сени-
орској категорији и др. На Првенству Европе
2013 (Егер, Мађарска) освојио је златну медаљу
у конкуренцији млађих сениора. На светским
првенствима у Шотокан федерацији такође по-
стиже запажене успехе: Београд, 2011, сребрна
медаља у јуниорској категорији појединачно и
бронзана медаља у сениорској категорији екип-
но; Милано (Италија), 2012, бронзана медаља
млађи сениори појединачно и сребрна медаља
екипно; Нови Сад, 2013, треће место у категори-
ји сениора екипно; у Дабровој Горници (Пољ-
ска) од 10. до 12. октобра 2014. освојио три ме-
даље: две бронзане у ката тиму за млађе сениоре
и сениоре, а појединачно за млађе сениоре до 21
године освојио златну медаљу и постао првак
света. За досадашње резултате овог врсног кара-
тисте заслужни су тренери Карате клуба Елид из
Ниша Радош Марковић и Саша Марковић.
Извор: Податке пружио Андрија Станковић у разговору са
аутором одреднице 15. новембра 2014. у Нишу. (Б. Т.)
- 429 -
С
СТАНКОВИЋ (Војислав) БОЖИДАР
БОШКО. Боксер, боксерски тренер. (Врање,
30. новембар 1940 – ). Основну школу завршио
у родном Врању, а Школу ученика у привреди
у Нишу. Као машинбравар запошљава се у
фабрици гуме и гумених производа Вулкан у
Нишу. Боксом почиње да се бави 1957. у Бок-
серском клубу Раднички Ниш (в.), у коме остаје
до краја спортске каријере 1968. Од 1970. до
2000. тренер је у свом матичном клубу.
Као боксер имао је око 200 мечева и ника-
да није доживео нокаут. Године 1960. постигао
је свој први велики успех када је постао омла-
дински првак Југославије. Свој раскошни тале-
нат и умеће доказао је и у сениорској конку-
ренцији када је 1965. постао првак Југославије
у перолакој категорији. Остаће упамћено да је у
једном мечу свог противника нокаутирао у
тридесетој секунди. Било је то 1962. у мечу
против Боцића, који је боксовао за панчевачки
Динамо.
Током тридесет година тренерског рада
остварио је изузетне резултате. Огроман број
боксера прошао је кроз
његову тренерску школу.
Остао је упамћен као изу-
зетан стручњак и велики
педагог. Боксери које је он
тренирао одликовали су се
изванредним познавањем
боксерске вештине и про-
мишљеним вођењем бор-
бе. Најуспешнији боксери
које је тренирао били су
Слободан Павловић и Дра- Бошко Станковић
ган Живадиновић, који су се такмичили и као
професионалци, што је био врхунац Станкови-
ћеве каријере.
Велико знање и искуство Божидар Станко-
вић преносио је на своје колеге тренере широм
земље јер је, на позив Боксерског савеза Србије
и Југославије, учествовао као предавач на
огромном броју семинара и стручних усаврша-
вања. Остао је упамћен као добар борац, али још
бољи тренер, који је многе боксере однеговао и
направио од њих врхунске спортисте. (Н. Нш.)
СТАНКОВИЋ (Никола) ВОЈИСЛАВ
ШОРБАН. Фудбалер, спортски радник. (Ниш,
26. август 1951 – ). Похађао ОШ Вожд Кара-
ђорђе и 21. мај, затим завршио Железничко-
индустријску школу у Нишу. Од 1975. до 2001.
радио у ЕИ Алатници. Фудбалом се бавио од
дечаштва, важио за изванредног техничара, а
кратко време играо је и у подмлатку нишког
Палилулца (в.). Касније се определио за мали
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
фудбал, у коме је година-
ма исказивао свој таленат
наступајући на бројним
фудбалским турнирима и
утакмицама. Надимак Шор-
бан, по коме је препознат-
љив, добио је према позна-
том навалном играчу Бора
и београдске Црвене звез-
де. Деценијама је присутан
у спортском животу Ниша,
између осталог, и као дис- Војислав Станковић
трибутер карата за бројне спортске мечеве и ма-
нифестације и врховни редар на утакмицама РК
Железничар (в.) у хали Чаир (в.). (А. Б. Ф.)
СТАНКОВИЋ (Сретен) ДРАГИША ЧЕ-
ЛИК. Боксер. (Власотинце, 5. новембар 1939 –
Ниш, 17. јануар 2015). Вишегодишњи полу-
тешкаш, капитен БК Раднички (в.), репрезента-
тивац, љубимац нишке публике на рингу у Твр-
ђави и један од ретких боксера који је каријеру
завршио а да ниједном није нокаутиран.
У Ниш долази 1955. на школовање, а 1957.
почиње да се бави боксом у БК Раднички Ниш
код легендарног тренера
Браце Лозановића (в.).
Почео је у велтер катего-
рији, да би највећи део
каријере провео као бок-
сер полутешке и тешке
категорије. Први званични
меч имао је 20. априла
1958. против београдског
Партизана. Био је члан
екипе Радничког која је
1961. постала првак Југо- Драгиша Станковић
славије. За време служења војног рока учеству-
је на манифестацији Кварнерска рукавица у
Ријеци и бива проглашен најбољим боксером
турнира. Осваја титуле шампиона Југославије
1961. и 1962. у средњој и 1964. у полутешкој
категорији. Године 1962. и 1965. осваја Златни
појас на истоименој боксерској манифестацији.
Годину дана (1963) борави у Француској, где
постаје првак у полутешкој категорији. Боксо-
вао је против Пјетишковског, четвороструког
првака Европе и сребрног са ОИ 1960. у Риму, а
1971. сусрео се са легендарним Матом Парло-
вом, тада већ прваком Европе. Као полутешкаш
улази у репрезентацију Југославије и за А тим
боксује петнаестак мечева. Тренер му је био
Душко Богдановић, а селектор Сава Тарана.
Године 1970, на наговор менаџера Бруна Миле-
ра, опробава се и у професионалним мечевима.
У свим професионалним сусретима бележи по-
беде, након чега се враћа у нишки Раднички.
- 430 -
Каријеру је завршио 1972. са непуне 33 године.
(Н. Ж.)
СТАНКОВИЋ (Сто-
јан) ЗВОНИМИР. Виши
кошаркашки тренер. (Ниш,
6. март 1958 – ). Почео да
игра кошарку 1972. у ОШ
Маршал Тито у Нишу. Ко-
шарку играо шеснаест го-
дина за Студент (в.), Ер-
гоном (в.) и Напредак
(Алексинац). Савезни ко-
шаркашки судија. Тренер-
ским позивом бави се од Звонимир Станковић
1989. Данас је спортски директор УЖКК Сту-
дент (в.). (Н. Ж.)
СТАНКОВИЋ (Живорад) ЈУРИЦА. Ски-
јаш. (Ниш, 23.септембар 1977 – ). Основну и
средњу школу завршио у
Нишу, Факултет спорта и
физичког васпитања у Ле-
посавићу, а магистеријум
у Српском Сарајеву (Ре-
публика Српска). Скија-
њем почео да се бави у ци-
цибанском узрасту у Ски
клубу Ниш (в.) и постао
вишеструки првак Србије
и СР Југославије до сени-
орског узраста. Као сениор Јурица Станковић
био вишеструки првак Србије у сноуборду. У
овој дисциплини био учесник Светског првен-
ства у Италији, Светског купа, Европа купа и
Универзијаде у Словачкој и Пољској (Закопане,
пето место). Био је репрезентативац у скијању и
сноуборду, а затим тренер националних тимова
Србије и Грчке у сноуборду. Са репрезентаци-
јом Грчке освојио две појединачне златне ме-
даље на Европа купу у Румунији и златну ме-
даљу на Јуниорском првенству света у Јужној
Кореји. Члан је Комисије за брзинске скијашке
дисциплине Међународне скијашке федерације
(ФИС). По окончању такмичарске каријере по-
чео да се бави организацијским пословима у
скијању. Био је помоћник директора ЈП Скија-
лишта Србије, задужен за организацију и раз-
вој скијалишта (2007–2010) и руководилац Ски-
центра Копаоник. У сезони 2011/12. био је
главни менаџер скијалишта Гудуари у Грузији,
а у сезони 2012/13. главни менаџер скијалишта
Симбулак у Казахстану. (Н. Ж.)
СТАНКОВИЋ (Хранислав) КАТАРИНА.
Џудисткиња, тренер џудоа, професор физичког
васпитања. (Ниш, 6. април 1984 – ). Дипломи-

рала на Факултету спорта
и физичког васпитања у
Нишу (в.). Дугогодишњи
репрезентативац, вишес-
труки првак државе и осва-
јач кадетске европске ме-
даље у Орадеји (Румуни-
ја). Из тадашњег клуба
Железничар Злетово (в.)
прелази у Партизан (Нови
Сад) а затим у Кинезис из Катарина Станковић
Ниша (в.). Од 2010. ради
као тренер у Џудо клубу Омега Ниш.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
СТАНКОВИЋ (Милан) МИЛОРАД –
МИЛЕ ЧЕКРK. Фудбалер, тренер, спортски
радник. (Ниш, 3. април 1920 – Ниш, 8. јул
2003). Рођен у старој градској палилулској по-
родици. Завршио Основну школу Свети Сава и
браварски занат у Железничко-занатлијској
школи у Нишу. Након изучавања заната радио
у Мостовској радионици ЈДЖ на Црвеном
крсту у Нишу све до издвајања Блок-сигналне
радионице из ње у самостално предузеће 1949.
У предузећу Блок-сигнал у Нишу прошао сва
радна места, од радника у производњи до места
руководиоца комерцијалног сектора. За пожр-
твован и самопрегоран рад у овом предузећу
одликован Орденом рада III реда, а у знак
признања за дугогодишњи допринос резулта-
тима рада, пословања и развоја Југословенских
железница добитник је и Плакете са повељом.
Из брака са Олгом (рођ. Цветковић) има синове
Живорада и Драгослава, такође запаженог фуд-
балера ФК Железничар и Раднички (в.) из Ниша.
Још као омладинац у међуратном периоду
био је један од оснивача и активних играча
Спортског клуба Хајдук у Нишу (в.), који су
углавном чинили играчи из нишког насеља Па-
лилула. У овом клубу задржао се све до осло-
бођења Ниша у Другом светском рату, када
прелази у новоформирани клуб Динамо (в.).
Активно је играо до своје 36. године на месту
везног халфа и капитена овог фудбалског клу-
ба. Као врло доброг фудбалера, играчи и нави-
јачи су га у то доба звали Чајко по Златку Чај-
ковском, чувеном југословенском фудбалском
репрезентативцу.
По завршетку активне играчке каријере, уз
редован рад посветио се и тренерском послу, те
је тренирао нишке фудбалске тимове Синђелић
(в.) и Јастребац (в.). Након завршетка тренер-
ске каријере активно се до последњих дана жи-
вота ангажовао у раду фудбалских савеза града
Ниша и Нишавско-топличког округа. Био је и
- 431 -
С
Милорад Станковић
секретар првог сазива Председништва ФС
нишког региона у периоду од 1985. до 1988.
За заслуге у спортској, првенствено фуд-
балској организацији, Миле Чекрк добио је
прегршт признања, међу којима се истичу сле-
дећа: за Видовдан 1943. од руководства СК
Хајдук из Ниша добио је Споменицу, а 1. марта
1944. и диплому као један од оснивача овог
фудбалског клуба; поводом прославе 50-го-
дишњице ФСЈ априла 1969. додељена му је
Сребрна плакета; 13. марта 1970, поводом про-
славе 20-годишњице Савеза фудбалских трене-
ра Србије, за допринос развоју и унапређењу
фудбала додељена му је од стране СФТС Злат-
на плакета; за дугогодишњи успешан рад на
унапређењу фудбалског спорта, а поводом про-
славе 55-годишњице јубилеја постојања, Међу-
општински фудбалски савез у Нишу прогласио
га је за заслужног фудбалског радника јуна
1980; поводом обележавања 85 година фудбала
у Србији ФСС му је 1981. доделио Јубиларну
плакету као спортско признање за изузетан
допринос развоју фудбала и фудбалске органи-
зације у Србији; носилац је и Златне плакете
СОФК општине Ниш (в.) од 24. децембра 1981;
ФС општине Ниш, поводом јубиларне 85-
годишњице фудбалског спорта на територији
Србије и 70 година развоја фудбала на терито-
рији општине Ниш, доделио му је писано приз-
нање 17. априла 1982; Савез фудбалских трене-
ра општине Пирот 21. јануара 1984. додељује
му признање за доследан допринос на развоју
фудбала на територији СФТО Пирот. Такође,
Савез фудбалских тренера Србије доделио му је
јавно признање Заслужни фудбалски тренер
Србије за изузетан допринос развоју фудбала,
фудбалске организације и стручно-педагошког
рада у Србији. Добитник је и Захвалнице ФС
Нишавско-топличког округа за допринос у раз-
воју и унапређењу фудбалског спорта од 25.
децембра 1996.
Извори: Извод из МКР СО Ниш од 30. 12. 1977; Уверење СО
Ниш, Секретаријата за опште послове 08 бр.200/1945 од 30.12.1977;
Извод из МКУ Град а Ниша бр.203-1589/2003-08 од 11. 07. 2003;
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Породична архива: молба за упис у државну Железничку занатлиј-
ску школу, Диплома о стручној спреми висококвалификованог рад-
ника – ВКВ електромонтер сигналних и аутоматских уређаја електро
везе, издата од НО Среза Ниш де. бр. 7929 од 06. октобра 1955. и др.
Прилози као у тексту. Лични увид у породичну архиву и признања
Милета Чекрка. Разговор са синовима Живорадом и Драгославом
Станковићем, и унуком Дејаном Станковићем из Ниша.
Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић (1918–1968), Ниш,
1972. (Б. Т.)
СТАНКОВИЋ (Милисав) МИОДРАГ.
Друштвено-спортски радник. (Кална код Кња-
жевца, 31. октобар 1936 – ). После осмогодиш-
ње завршио Учитељску
школу у Пироту. Диплому
Више педагошке школе
стекао у Нишу, а Факулте-
та за физичко васпитање у
Сарајеву. Као професор
радио две године у Учи-
тељској школи у Пироту и
четири у нишкој гимназији
Светозар Марковић. Био
је секретар Фонда соци-
јалне заштите, секретар Миодраг Станковић
Међуопштинске конференције ССРН, потпред-
седник Извршног одбора Града Ниша. Имао је
запажене активности и у организацијама фи-
зичке културе. Као секретар СИЗ физичке кул-
туре (в.) допринео је побољшању материјалне
базе, изградњи спортске хале Чаир (в.), затво-
рених базена (в.), реконструкцији Градског ста-
диона (в.). Од 1987. до 1989. био је председник
ФК Раднички (в.), а од 1992. до 2000. први
председник Фудбалског савеза региона источне
Србије (в.) са седиштем у Нишу. Добитник је
бројних друштвених и спортских награда, међу
којима је и Октобарска награда (в.) за животно
дело СОФК Ниш (1989). (Д. М.)
СТАНКОВИЋ (Небојша) НЕМАЊА.
Џудиста, тренер џудоа, професор физичког
васпитања. (Приштина, 5. новембар 1984 – ).
Дипломирао на Факултету спорта и физичког
васпитања у Нишу (в.). као студент генерације
2008, када уписује докторске студије. Од 2009.
ради као асистент на предмету Борења на
ФСФВ у Нишу.
Од 1995. до 1998. био је првак државе и
освајач медаља на државним првенствима за
млађе и старије пионире. Године 1999. осваја
треће место на Првенству Балкана за старије
пионире. Од 2000. до 2003. осваја државне ме-
даље за кадете и јуниоре. Године 2005. постаје
вицешампион државе за млађе сениоре у кате-
горији до 66 кг. У саставу репрезентације учес-
твовао је на турнирима А категорије за јуниоре
у Пакшу (Мађарска) и Берлину (Немачка). Пре
него што је УЏСК Кинезис (в.) наступао у
- 432 -
екипном такмичењу, Станковић се две године
такмичио за ОЏК Београд, са којим је освојио
бронзану медаљу у Супер-
лиги Србије, три године за
Црвену звезду из Београда,
са којом је освојио две
бронзане медаље, и Про-
летер из Зрењанина. Од
формирања сениорске е-
кипе наступа за Кинезис,
који од 2011. предводи као
капитен. Са Кинезисом
осваја Прву лигу 2007, го-
дине 2009. учествује у Немања Станковић
освајању вицешампионске титуле у Суперлиги,
а 2011. и 2013. као капитен учествује у освајању
две бронзане медаље. Од 2014. у УЏСК Кинезис
ради као тренер млађих узрасних категорија.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)
СТАНКОВИЋ (Тихомир) НЕМАЊА.
Друштвено-спортски радник. (Ниш, 20. август
1940 – ). Основну школу и гимназију завршио у
Нишу, а Правни факултет у Београду. Друш-
твено-политичким радом почео је да се бави
још као средњошколац. У Гимназији Светозар
Марковић у Нишу био је председник Школског
комитета савеза омладине и секретар основне
организације Савеза комуниста. Од 1961. ради
као професионалац у Среском комитету омла-
дине у Нишу, прво као секретар, а затим и
председник. Од 1964. радио је у Централном
комитету Савеза омладине Србије у Београду а
онда у ЦКСО Југославије. Године 1969. иза-
бран је за посланика Републичког већа Скуп-
штине Србије и за председника Одбора за про-
свету и културу. У јуну 1974. вратио се у Ниш
на дужност председника Општинске конферен-
ције ССРН. Као члан најужег руководства гра-
да учествовао је у доношењу одлука о изградњи
великих објеката у Нишу (Дом здравља, буле-
вар Ниш – Нишка Бања, комплекс базена у Ча-
иру (в.), спортска хала Чаир (в.), доградња
Градског стадиона (в.) и др.). У струку се вра-
тио 1980, јер је изабран за Окружног јавног ту-
жиоца, и на тој дужности је остао пуних двана-
ест година.
Физичка култура и спорт веома је значајно
подручје његове активности. Био је рукометаш
РК Железничар (в.) и фудбалер ФК Раднички
(в.) у њиховим млађим селекцијама, бавио се
моделарством у Аеро-клубу Ниш (в.). Био је
председник ФК Раднички у време највећих
успеха популарног клуба у домаћем првенству
и на европској сцени, у Купу УЕФА. Врхунац
спортске делатности остварио је као председ-
ник Фудбалског савеза Србије у три мандата,

од 1987. до 2001. Учествовао је у руковођењу
ФС Југославије и доприносио складном дело-
вању републичких савеза све до распада држа-
ве. Као председник ФС Србије одлучујуће је
допринео децентрализацији српског фудбала
оснивањем регионалних савеза и стручних
удружења тренера и судија и формирању нове
организације у такмичењу клубова. Имао је и
пресудан утицај и на развој женског фудбала.
Добитник је бројних друштвених и спортских
признања. (Д. М.)
СТАНКОВИЋ (Драган) РАТКО. Кошар-
каш, професор универзитета. (Ниш, 1963 – ). На
Студијској групи за фи-
зичку културу при Фило-
зофском факултету у Ни-
шу (в.) ради од 1989. Ма-
гистрирао је на Факултету
за физичку културу у Бео-
граду 1992, а 1993. иза-
бран је у звање асистента
на Студијској групи за фи-
зичку културу Филозоф-
ског факултета у Нишу.
Од 1999. ради на Факулте- Ратко Станковић
ту физичке културе у Нишу (в.), на коме је
2011. изабран у звање редовни професор на
предмету Биомеханика. Члан је међународне
асоцијације Биомеханика у спорту.
Од 1978. до 1991. био је члан КК Студент
из Ниша (в.), који се такмичио у трећем рангу
такмичења тадашње Југославије. Након пре-
станка каријере активног играча неколико го-
дина се бавио тренерским послом у КК Базар
из Ниша. Директор је УЖКК Студент из Ниша
(в.), који се такмичи у првој женској лиги ко-
шаркашког савеза Србије, председник Кошар-
кашког савеза града Ниша и члан Скупштине
Регионалног кошаркашког савеза источне
Србије (в.). (Н. Р.)
СТАНОЈЕВИЋ (Томислав) ВЛАДИМИР
ПИКИ. Рукометаш, рукометни тренер. (Ниш,
1. мај 1971 – ). Као и већи-
на рукометаша нишког
Железничара (в.), почео је
да тренира у чувеној ру-
кометној школи коју је
водио тренер Милош Мла-
деновић (в.). Са дванаест
година начинио је прве
рукометне кораке, а већ са
осамнаест дебитовао на
позицији десног крила за
први тим Железничара. Од Владимир Станојевић
1989. па све до 2007. бранио је боје матичног
- 433 -
С
клуба, са паузом од две године (1994–1996),
када је играо за Пролетер из Зрењанина. За
Железничар је одиграо преко 500 званичних
утакмица и постигао преко 1600 голова, по че-
му је одмах иза легендарног Часлава Грубића
(в.). Допринео је освајању два трофеја побед-
ника националног купа (1997. и 1999) и вице-
шампионске титуле 1998. Био је члан младе
репрезентације СФР Југославије (играчи до 21
године) која је освојила златну медаљу на
Светском првенству у Атини 1991. У дресу се-
ниорске репрезентације наше земље наступио
је 52 пута, између осталог на Супер и Светском
купу, као и 1997. на Медитеранским играма у
Барију (Италија). Тренерску каријеру започео је
са кадетском екипом Железничара, био у
стручном штабу омладинске репрезентације
Србије, а потом водио прокупачки Топличанин.
На кормилу нишког Радничког (в.) провео је
две године, а за то време овај клуб је од почет-
ног ранга стигао до Прве лиге. Од 2013. преу-
зео је први тим Железничара, који се такмичи у
Супер лиги Србије. (Е. Ц.)
СТАНОЈЕВИЋ (Милош) ВЛАСТА. Све-
страни спортиста, спортски радник. (Првонек
код Врањске Бање, 3. јун 1958 – ). Регистровани
је спортиста већ са четрнаест година, од када
бележи и прве наступе у борилачким спорто-
вима. Оснивач је Сафари клуба из Ниша (1991)
(в.), са којим је реализовао бројне спортске и
рекреативне активности. Један је од оснивача
спортске дисциплине Рели
теренских возила (џипова)
у Савезној републици Ју-
гославији, у којој је осво-
јио и бројна спортска при-
знања, што у екипној, што
у појединачној конкурен-
цији. Организатор је прве
трке џипова у Нишу, која
се одржала на Батушнич-
кој рели стази 1993. Тако-
ђе, један је од оснивача Власта Станојевић
Савеза за практично стрељаштво Савезне репу-
блике Југославије и председник Савеза за прак-
тично стрељаштво СРЈ, а касније и Савеза за
практично стрељаштво Србије и Црне Горе.
Као председник Савеза за практично стрељаш-
тво предводио је репрезентацију Југославије на
првом Светском првенству у Јужноафричкој
републици 2002. и првом Европском првенству
у Чешкој 2004. Са Сафари клубом реализовао је
преко 150 различитих спортских програма
градског, републичког и међународног карак-
тера. Организатор је и разних експедиционих
програма у Јужној Америци, Африци, Азији и
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Европи. Организатор је и учесник освајања
Мон Блана 1996. у првој експедицији након
распада велике Југославије.
Познат је јавности као свесрдни заговарач
развоја програма у области екстремног спорта
(спелеологија, џип сафари, наутика, практично
стрељаштво) и града Ниша као центра за
екстремне спортове у Србији. Творац је бројних
програма у области ових спортова који имају
дугу традицију и који су се одржали у проте-
клим тешким временима, као што су: Шутинг
рели (в.), Женски рели (в.), Катена мунди – Виа
милитарис 4x4 (в.), Јужна Србија 4x4, Нишав-
ска регата (в.), Сафари куп (в.), Опен Ниш (в.).
Од 2008. до 2013. председник је Савеза за
рекреативни спорт Ниша (в.), члан Управног
одбора Спортског савеза Ниша (в.) и један од
потпредседника. За свој рад више пута је на-
грађиван: године 2010. Секција спортских но-
винара (в.) додељује му признање за допринос
у развоју рекреативног спорта у Нишу, а 2013.
добија Златну повељу Савеза за рекреативни
спорт Ниша.
Извор: Податке доставио Власта Станојевић. (Н. Р.)
СТАНОЈЕВИЋ (Драган) ДАНИЈЕЛА.
Фудбалерка. (рођ. Митровић; Ниш, 11. март
1973 – ). Завршила ОШ Моша Пијаде и ЕТШ
Мија Станимировић у Нишу. Дипломирала
1995. на Студијској групи за физичко васпита-
ње Филозофског факултета у Нишу (в.).
Фудбалом почиње да се бави са једанаест
година у ФК Машинац (в.), који је тих година
био у самом врху југословенског женског фуд-
бала. Године 1986. постаје
голман, а годину дана кас-
није улази у први тим ФК
Машинац. Од 1989. члан је
репрезентације Југослави-
је, а од 1992. до 2002. први
голман А селекције. Стан-
дардни је чувар мреже Ма-
шинца до 2001, након чега
једну сезону наступа за
ПАОК из Солуна (Грчка).
У сезони 2002/03. ради у Данијела Станојевић
Машинцу као помоћни
тренер. Од државног дреса опростила се августа
2002. против репрезентације Мађарске, а од ак-
тивног бављења фудбалом 29. септембра 2002.
Лит.: Основна школа Краљ Петар I Ниш – Осамдесет година
постојања, Ниш, 2013. (А. Б. Ф.)
СТАНОЈЕВИЋ (Тодор) ДИМИТРИЈЕ
МИТА. Спортски радник. (Ниш, 11. август
1895 – Ниш, 1. април 1978). Коњички официр
Војске Краљевине Југославије у чину мајора.
Потиче из старе нишке градске породице. Уче-
- 434 -
сник је Првог светског рата. Од 1933. до 1941.
био је истакнути члан предратног Обласног
одбора Краљевског аеро-клуба Наша крила у
Нишу (в.). Годинама је врло успешно и умешно
обављао дужности благајника и секретара
Аеро-клуба, све до почетка окупације 1941. Био
је десна рука тадашњем председнику нишког
Аеро-клуба, команданту Друге коњичке диви-
зије са штабом у Нишу, генералу Драгославу С.
Миљковићу, једном од најдужих и најбољих
председника овог аеро-клуба, који је, након
прекоманде на другу војну дужност (1939), на-
грађен звањем почасног
председника. Димитрије
Станојевић био је један од
оснивача Музејског друш-
тва Ниш и Музеја у Нишу.
Након Априлског рата
1941. избегао заробљава-
ње. На почетку окупације
краткотрајно био ангажо-
ван у администрацији вла-
де Милана Недића у Ни-
шу, како би избегао нак- Димитрије Станојевић
надно упућивање у заробљеништво, да би се
услед болести убрзо пензионисао и као пензио-
нер провео окупацију у Нишу. Након ослобо-
ђења, нуђено му активирање у новој НОВЈ. Као
школовани и професионални официр пристао
да врши краткотрајну предвојничку и војничку
обуку мобилисаној омладини Ниша и околине
пред упућивање на Сремски фронт. Носилац је
осам одликовања, међу којима два Обилићева
ордена за храброст.
Извор: Разговор вођен са ћерком пок. Димитрија Станојеви-
ћа, проф. Оливером Станојевић у Нишу 2010 и 2014. године;
Лит.: Б. Тикић, Спортско ваздухопловство у Нишу 1927–
2004, Зборник НМ у Нишу, стр. 200 и 207. (Б. Т.)
СТАНОЈЕВИЋ (Томислав) СУЗАНА.
Фудбалерка, фудбалски тренер. (Ниш, 28. јун
1970 – ). Једна од најбо-
љих фудбалерки нишког и
српског фудбала. У Нишу
је завршила Гимназију
Светозар Марковић и Ви-
шу тренерску школу на
Факултету за физичку кул-
туру (в.). Фудбалску кари-
јеру започела је у ЖФК
Машинац (в.), чији је дрес
носила петнаест година.
Одиграла је 592 утакмице Сузана Станојевић
и постигла 270 голова. Боје наше најбоље
репрезентације бранила је на 72 утакмице и
постигла 21 гол. Имала је и интернационалну
каријеру: од 2000. до 2005. играла је за ПАОК
(Солун, Грчка). По престанку активног играња
 С

определила се за тренерски посао. Прво је била

помоћни, а затим и главни тренер ПАОК-а. Го-
дине 2009. изабрана је за селектора младе ре-
презентације Србије, а од краја 2010. селектор
је сениорске српске репрезентације. У избору
Секције спортских новинара (в.) проглашена је
1998. за најбољег спортисту Ниша (в.). (Д. М.)

СТЕВАН СРЕМАЦ, Одбојкашки клуб. В.

СТУДЕНТ, Женски одбојкашки клуб.

СТЕВАНОВИЋ (Миодраг) ГОРАН

ШМИНКЕР. Рукометаш, рукометни тренер.
(Скопље, 14. октобар 1971 – ). Прве рукометне
тајне открио је под руководством чувеног
„ловца на таленте“ Милоша Младеновића –
Миће Млинара (в.). Почео је са дванаест годи-
на, а први наступ у сениорском тиму Железни-
чара (в.) имао је са осамнаест (1989). Све до
2007. био је веран матичном клубу, а једино је у
сезони 2000/01. био играч београдског Парти-
зана, са којим је освојио титулу првака. У дресу
Железничара освојио је два национална купа
(1997. и 1999) и друго место у лигашком првен-
ству (1998). Играо је за омладинску репрезен-
тацију и Б тим наше земље. Играо је на позици-
ји левог крила, био препознатљив по елеган-
тном стилу игре, али и као изузетан стрелац.
Тренерску каријеру почео је 2013. као помоћ-
ник Владимира Станојевића (в.) у РК Железни-
чар. (Е. Ц.)
Љуборад Стевановић
СТЕВАНОВИЋ (Димитрије) ЉУБОРАД. Тренерским послом бавио се од 1986. до
Фудбалер, фудбалски тренер. (Орашац код 2005. Тренирао је нишке клубове ЕИ Младост
Лесковца, 13. октобар 1951 – ). Основну школу (в.), Слогу (Цар Константин) (в.), Железничар
завршио у родном месту, средњу грађевинску (в.), Винер брокер (Нишка Бања), Власину (Вла-
школу у Власотинцу, а први степен Грађевин- сотинце), пиротски Раднички и у два маха ФК
ског факултета и Вишу тренерску школу у Ни- Раднички Ниш.
шу. Фудбалску каријеру Од 1984. ради у ЈКП Медијана као технич-
започео је 1968. у ФК Вла- ки и комерцијални директор и директор сектора
сина (Власотинце). Затим Одржавање хигијене. (Д. М.)
је 1971. и 1972. чувао мре-
жу ФК Тимочанин (Кња- СТЕВАНОВИЋ, МИЛАН. Старешина
жевац), па четири године Соколског друштва Ниш. (Књажевац, 1880 –
(1973–1977) бранио за ФК Ниш, фебруар 1942). Уче-
Раднички из Пирота. У ни- сник оба балканска и
шки Раднички (в.) стигао Првог светског рата. Гра-
је у лето 1977. и његову ђевински инжењер и пре-
„јединицу“ носио до завр- дузимач. Поред свог гра-
шетка голманске каријере, Љуборад Стевановић ђевинског предузећа, био
коју је окончао 1984. због тешке повреде (руп- је други ортак и у чувеној
тура бубрега) задобијене на првенственој утак- нишкој Фабрици машина
мици са Олимпијом у Љубљани. и ливници гвожђа Пејић,
Дао је велики допринос успесима Раднич- Стевановић и комп (в.),
ког у Купу УЕФА, а посебно се истакао на у- која је, између осталог,
такмици са Наполијем у Напуљу (2:2) у сезони била посебна и по томе Милан Стевановић
када је тим са Чаира стигао до полуфинала. што је израђивала врло квалитетне спортске

- 435 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Милан Стевановић
гимнастичке справе за вежбе и такмичења. Тим
справама је Милан Стевановић опремио салу
нишке Соколане (в.). Као грађевински преду-
зимач, и истовремено председник Соколског
друштва Ниш (в.), био је ангажован и на изво-
ђењу радова на Соколском дому – Соколани у
Нишу. Лично је уложио доста свог новца и тру-
да приликом изградње Соколане и уређења
дворишта са покривеном трибином.
Био је одборник нишке општине, члан
Одбора за подизање споменика борцима за
ослобођење Ниша у центру града и издавање
Споменице о шездесетогодишњици ослобођења
Ниша од Турака 1937. Био је и први председник
Удружења грађевинара Моравске бановине.
Као грађевинар остао је познат по успешном
поплочавању улица ситном каменом коцком и
каменим ивичњацима и замени турске калдрме
и макадама, од прве половине тридесетих годи-
на ХХ века па до почетка окупације у Другом
светском рату. Био је носилац осам, што рат-
них, што мирнодопских одликовања. На почет-
ку окупације Немци су му одузели скоро цело-
купну грађевинску оперативу, а његовим на-
следницима нова власт је одузела остатак вред-
- 436 -
не производне имовине након ослобођења у
Другом светском рату.
Извор: Б. Тикић, Соколски старешина и угледни градитељ,
Нишки весник, бр. 69. мај 2011.године, стр. 14. и 15.
Лит.: Звездан М. Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920–1941, Ниш, 2011. (Б. Т.)
СТЕВАНОВИЋ (Данило) РУШКА. Ко-
шаркашица. (рођ. Рудан; Ниш, 21. мај 1955 – ).
Кошарком се бави од четрнаесте године. Укуп-
но играла кошарку дванаест година у ЖКК
Ергоном (в.) и ЖКК Студент (в.). Сениорска
репрезентативка Србије. Члан Универзитетске
репрезентације Југославије која се квалифико-
вала за Олимпијске игре у Москви (1980) на
Универзијади у Софији. Више пута била на
припремама репрезентације Југославије.
Дипломирани је социолог, а завршила је и
средњу музичку школу. Ради у Дечијем кул-
турно-образовном центру у Нишу као сарадник
за рад са децом и у маркетингу. (З. Ст.)
СТЕП, Плесни клуб. Као један од зачет-
ника плеса у Србији и, свакако, као претеча
свих плесних дешавања на југоистоку земље,
Плесни клуб Степ постоји пуних тридесет го-
дина. Оснивач је Плесног савеза Србије 1991.
Од тада, поред плесних школа за све узрасте и
типове плеса и поред многобројних наступа,
тренери и плесачи овог клуба успешно се баве
и такмичарским, спортским плесом. Клуб се
такмичи у земљи и иностранству.
Плесни клуб Степ основан је марта 1984, а
званично регистрован новембра исте године,
што га сврстава у најста-
рије плесне клубове у
Србији, па и шире. Група
од двадесетак ентузијаста
и заљубљеника у класич-
не, латино и остале рит-
мове преузела је јако леп
али и важан задатак – да
што више деце, младих и
одраслих упозна лепоту
плеса и дружења уз музи-
ку. Од самог почетка, као
оснивач, Степ је активан
и у националној плесној
федерацији. У годинама
које су се низале, у салама овог клуба своје
прве плесне кораке направило је неколико хи-
љада полазника, у почетку само у Нишу, а кас-
није и у Лесковцу, Прокупљу и Алексинцу, али
такође и Врању, Вучју, Власотинцу.
Чланови, такмичари и инструктори клуба
учесници су многобројних манифестација, на-
ступа и акција на свим нивоима, како у спорту,
 С

тако и у култури. Треба издвојити да је клуб Октавио Виго, Антегвера

био носилац вишемесечног пројекта Министар- и Пуерто Сахунто) и на-
ства просвете и спорта Играј за живот – иза- ше земље (Војводина,
бери спорт. Осим тога, клуб је организовао Партизан и Црвена звез-
више од двадесет регионалних такмичења, два- да, само у Лиги шампио-
наест савезних турнира и седам државних пр- на). Има педесет наступа у
венстава. јуниорској репрезентацији
Поред многобројних плакета и диплома, СР Југославије и титулу
такмичари пионири, омладинци и сениори осво- шампиона Балкана. За А
јили су преко 250 медаља, почев од регионалних државни тим наступио је
такмичења, преко Лиге талената и савезних тур- десет пута. Са Железнича-
нира, па до државних првенстава и међународ- рем је освојио два нацио- Бојан Стефановић
них турнира. Као најважније ваља издвојити: две нална купа (1997. и 1999). Са београдским
титуле државних првака за пионире – латино, за Партизаном освојио је титулу шампиона. У
омладинце – комбинација свих плесова, више дресу немачког Венцлара заиграо је у финалу
титула вицешампиона државе, као и две награде купа (2001) и полуфиналу Купа победника ку-
за најуспешнији клуб сезоне у Лиги талената. пова (2002). Вратио се у Железничар 2012. (Е. Ц.)
Данас Степ представља динамичан спој младо-
сти и искуства, како међу такмичарима, тако и у СТЕФАНОВИЋ (Маринко) ЉУБИСАВ.
стручном кадру. (С. У.) Боксер. (Ниш, 9. новембар 1928 – Ниш, 17.
март 1978). По струци је
СТЕПАНОВИЋ (Радомир) БОГОЉУБ. био фризер, мада је најве-
Фудбалски судија, фудбалски радник. (Алекси- ћи део радног века провео
нац, 14. мај 1944 – Алексинац, 2. април 2015). У у Фабрици гума Вулкан
богату каријеру фудбалског посленика кренуо као гумарски радник. Је-
је из родног Алексинца. Почео је да суди 1973. дан је од првих боксера у
године, а од 1986. до 1992. делио је правду на Нишу након Другог свет-
прволигашкој сцени. Судио је петнаест међуна- ског рата. Био је члан БК
родних утакмица као помоћни судија. Раднички Ниш (в.), један
У својству судијског функционера оства- од најбољих „тешкаша“ у
рио је импозантне резултате. Учествовао је у Југославији и освајач ве-
стварању ФС региона источне Србије (в.) и био ликог броја поена и дра- Љубисав Стефановић
први председник његове фудбалске организа- гоцених победа за свој клуб. У БК Раднички
ције. Председник Судијске организације ФС провео је пуних осамнаест година (1945–1963)
Србије био је од 2005. и и био члан шампионске екипе која је 1961.
има велике заслуге што су освојила Првенство Југославије. У својој дуго-
судије најорганизованији годишњој и успешној боксерској каријери имао
део ФС Србије. Иако наша је преко 400 мечева, од тога преко 300 победа,
фудбалска репрезентација 23 нерешена меча и седамнаест пораза. Одбок-
није изборила пласман на совао је и шеснаест међународних мечева, у
Светско првенство у Бра- којима је остварио дванаест победа, уз један
зилу 2014, Србија је имала нерешен сусрет и три пораза. Вишеструки је
своје представнике: судије првак Србије у својој категорији. (А. Б. Ф.)
Милорада Мажића (глав-
ни), Милована Ристића и СТЕФАНОВИЋ (Стојан) МИОДРАГ
Далибора Ђурђевића (по- Богољуб Степановић ДУЈТА. Фудбалер, спорт-
моћници). Они су, поред Србије, представљали ски радник. (Врање, 12.
и југоисточну Европу. Степановић је од 2012. септембар 1948 – ). У Вра-
седми пут узастопно члан Извршног одбора ФС њу је завршио основну и
Србије и трећи пут председник Судијске орга- средњу економску школу,
низације националног савеза. (Д. М.) а у Нишу Факултет фи-
зичке културе (в.) и Вишу
СТЕФАНОВИЋ (Предраг) БОЈАН. Ру- тренерску школу. Фудбал-
кометаш. (Ниш, 6. мај 1977 – ). Десни бек ску каријеру почео је у
нишког Железничара (в.), у коме је започео ка- врањском ФК Динамо, а
ријеру. Наступао и за низ клубова из Немачке запажене игре довеле су га
(Вецлар), Шпаније (Тека Кантабриа, Арате, 1971. у ФК Раднички из Миодраг Стефановић

- 437 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Ниша (в.), у коме је до 1979. одиграо 250 утак-
мица. Био је у екипи Радничког која је 1975.
освојила Балкански куп и остварила први вели-
ки међународни успех. Када је престао са ак-
тивним играњем, посветио се тренерском послу
у ФК Раднички, најдуже у фудбалској школи
(в.), а у два маха био је и шеф стручног штаба
првог тима. У клубу са Чаира на дужности је
директора фудбалске школе. (Д. М.)
СТОИЉКОВИЋ В. ВОЈИСЛАВ – ВОЈА
СОКОЛАЦ. Члан Соколског друштва Ниш,
спортски радник. (Малошиште код Ниша, 30.
јун 1912 – Ниш, 1982). Након завршетка основ-
не школе прелази у Ниш и почиње да изучава
браварски занат. Мајсторски испит полаже
1935. и почиње да ради у ондашњој Мостовској
радионици Југословенских државних железни-
ца у Нишу, а касније прелази у браварску ради-
оницу Милана Костића. По стицању искуства,
године 1937. отвара самосталну браварску ра-
дионицу у Улици цара Душана 35 у Нишу, која
у континуитету постоји и данас са његовим у-
нуцима као наследницима у послу. У том пери-
оду почиње да вежба у Соколском друштву
Ниш (в.) и постаје врло активан у више секција,
као и на соколским слетовима, јавним часовима
и дефилеима. Због тога му је и припала изузет-
на част да буде један од носилаца новоуспо-
стављеног штафетног ношења олимпијског
пламена на свом првом путу од Олимпије до
Берлина 1936. године. Бакљу са исписаним
именима градова кроз које је пролазио олимпиј-
ски пламен породица Стоиљковић и данас чува
као вредну породичну успомену. Из активног
чланства у соколској организацији Воји дожи-
вотно остаје надимак Соколац, који се преноси
и на његове потомке. Након Другог светског
рата једно време се такмичио и на градским
мото-тркама на свом мотору марке Moto guzzi.
Више година био је и члан управе Боксерског
клуба Раднички Ниш (в.). Од 1955 до 1960. био
је у управи Коњичког клуба Чегар у Нишу (в.).
Извори: Часопис Разбибрига, пилот број 1, Ниш, мај 1997,
стр. 22, текст Б. Тикића: Олимпијски пламен у Нишу 1936. године;
Народне новине бр. 12690, 8. јул 2004, стр. 12, текст Б. Тикића:
Олимпијски тренутак Воје Соколца.
Лит.: Звездан М. Савић, Соколство и Моравска соколска
жупа Ниш 1920–1941, Ниш, 2011, стр. 291–293. (Б. Т.)
СТОИЉКОВИЋ (Радомир) ГОРАН. Ру-
кометаш. (Ниш, 10. август 1964 – ). Још један
сјајан изданак омладинске школе РК Железни-
чар (в.). Био је пионирски репрезентативац
СФР Југославије и имао 43 наступа за јуниор-
ски изабрани тим тадашње државе. Играо је на
позицији левог бека, а за сениорски састав Же-
лезничара заиграо је са непуних осамнаест го-
- 438 -
дина. Учествовао је у
освајању националних ку-
пова СФРЈ 1982. и 1985,
као и трећег места у Првој
лиги (1982/83), са истим
бројем бодова као Мета-
лопластика и Црвена звез-
да. Играо је у Железничару
до 1991, када је стекао и
диплому Медицинског фа-
култета у Нишу и постао
Горан Стоиљковић
лекар, а 2003. стиче звање
специјалиста ортопед – трауматолог. Интерна-
ционалну играчку каријеру почео је у грчком
клубу Филипус из Верије, који је 1991/92.
наступао у Купу шампиона Европе и пласирао
се у полуфинале. Потом је играо у Италији и
Израелу, затим кратко поново у Железничару
(1997/98), па на крају каријере у Грчкој, у дресу
Дукаса из Атине. (Е. Ц.)
СТОИЉКОВИЋ (Славиша) ДУШАН.
Кајакаш. (Ниш, 26. март 1991 – ). Дипломирао
на Факултету спорта и физичког васпитања (в.).
Постаје јуниорски репрезентативац после само
две године тренирања, и са тренером Срђаном
Капешићем 2008. остварује велики успех на
Европском јуниорском првенству у Солкану
(Словенија) на реци Сочи, квалификовањем у
полуфинале и освајањем 31. места у категорији
К-1. На Балканском првенству које је одржано
2008. у Бањалуци, у кањону Тјесно на Врбасу,
Душан осваја треће место у јуниорској конку-
ренцији, док у тимској вожњи тријумфује и
осваја прво место. Годину дана касније одржа-
но је изборно првенство за репрезентацију
Србије на стази Бук Грмчић на Ибру, на коме је
Душан Стоиљковић, као јуниор, успео да пора-
зи фаворите, освоји прво место у сениорској
конкуренцији и постане „први чамац“ у сени-
орској репрезентацији Србије. Међународно
такмичење Татрански слалом у Липтовском
Микулашу, на реци Вах у Словачкој, следећа је
Душан Стоиљковић

степеница на путу према врху Душана Сто-
иљковића, пошто је на овом престижном так-
мичењу, у конкуренцији 70 такмичара из 22
земље, освојио 23. место. Године 2014. учес-
твовао је на Европском првенству у Бечу и у
конкуренцији је за учешће на Олимпијским
играма у Бразилу 2016. (З. Мл.)
СТОИЦЕВ (Живко) МИЛЕНА. Атлети-
чарка. (Ниш, 11. јануар 1991 – ). Једна од нај-
бољих и најперспективнијих такмичарки АК
Нишки маратон (в.) у млађим селекцијама.
Као такмичарка АК Нишки маратон осво-
јила је: друго место за млађе пионирке на
Првенству Србије у кросу,
прво место на 300 м у Пи-
онирској атлетској лиги
Србије (2003); прво место
за млађе пионирке на
Првенству СЦГ у кросу
(2004); прво место на Ме-
ђународном божићном
кросу у Скопљу у конку-
ренцији млађих јуниорки,
прво место за старије пио-
нирке на Државном првен- Милена Стоицев
ству у кросу у Јагодини, прво место у трци на
1000 м у конкуренцији млађих јуниорки на Ме-
ђународном кросу у Великом Трнову (Бугар-
ска), прво место на 600 м на Појединачном
првенству Србије на стази за старије пионирке
(2005); првак државе у кросу за млађе јуниорке
на 2000 м, друго место на 800 м на Појединач-
ном првенству државе за млађе јуниорке, први
пут наступа за репрезентацију Србије у јуниор-
ској конкуренцији на Међународном митингу
Олимпијске наде у Истанбулу и осваја прво
место у трци на 1200 м (2006). У 2007. постиже
најбоље резултате: освајањем трећег места за
старије јуниорке на првенству државе у кросу
изборила је место у репрезентацији за Балкан-
ско првенство у Бугарској. Исте године учес-
твује на Олимпијади младих Европе (EYOF),
где је у квалификацијама на 1500 м освојила
четврто место са личним рекордом и изборила
учешће у финалној трци. Затим постаје првак
Балкана за млађе јуниорке на 1500 м у Турској.
На Купу шампиона Европе у Чешкој осваја
четврто место у трци на 1500 м за јуниорке, а
на јуниорском првенству југоисточне Европе у
Грчкој осваја четврто место на 1500 м. Као фи-
налисткиња EYOF-а и првакиња Балкана за
млађе јуниорке, постаје кандидат за првенство
Европе за јуниоре 2009.
Такмичила се и за Атлетски клуб Нови Бе-
оград, а тренутно студира на Менхетн колеџу у
- 439 -
С
САД, где са успехом наступа за атлетску так-
мичарску селекцију.
Извор: gojaspers.com/ViewArticle.dbml?DB_OEM_ID=12500
&ATCLID=205406334.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
СТОЈАНОВИЋ, ГОРДАНА. В. Томић,
Гордана.
СТОЈАНОВИЋ (Радисав) МИРОСЛАВ
– МИКА СТРЕЛАЦ. Стрелац. (Ниш, 21. но-
вембар 1939 – Ниш 20. октобар 1991). По зани-
мању инжењер електронике. Стрељаштвом по-
чиње да се бави 1949. Већ 1952, на Првенству
државе за пионире у Загребу, истакао се својим
квалитетима, а 1955, на државном Првенству у
Скопљу у гађању војничком пушком освојио је
седмо место. Са седамнаест година заузео је
прво место у дисциплини војничка пушка на
Омладинском првенству Југославије. Следеће
године, на државном такмичењу војничком
пушком, Стојановић избија у ред најбољих у
држави, осваја прво место и поставља нов
државни рекорд.
Године 1957. постаје државни репрезента-
тивац заједно са својим колегом из Ниша Вла-
димиром Гроздановићем
(в.). Октобра исте године,
на Омладинском европ-
ском шампионату у Бео-
граду, у појединачној кон-
куренцији осваја сребрну
медаљу у такмичењу ма-
локалибарском пушком.
Истог месеца на 12. шам-
пионату Југославије у За-
гребу учествује у пет ди-
сциплина. На Титовој ме- Мирослав Стојановић
ти војничком пушком осваја прво место и
поставља нов државни рекорд са 510 кругова
(раније 503). Освојио је тада и другу златну ме-
даљу, у такмичењу малокалибарском пушком.
Исти успех поновио је и 1959. у такмичењу
Трофеј маршала Тита. За ове успехе награђен
је личним поклоном председника Републике,
ручним сатом марке Шафхаузен.
На Омладинском првенству света у Мос-
кви 1958. у гађању малокалибарском пушком
осваја бронзану медаљу, а у екипној конкурен-
цији у такмичењу војничком пушком осваја
сребрну медаљу. Наредне године на Медите-
ранским играма у Бејруту осваја три бронзане
медаље у три дисциплине. Учествује на Олим-
пијским играма 1960. године у Риму и заузима
шесто место. Због значајних резултата прогла-
шен је за стрелца године у Југославији. Године
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Мирослав Стојановић, 1963.
1963. на Европском првенству у Ослу осваја
сребрну медаљу у такмичењу малокалибарском
пушком. Исте године добија титулу Заслужни
мајстор спорта у Југославији.
Као члан репрезентације учествовао на
Европском првенству у Букурешту 1965. и мно-
го допринео да наша репрезентација заузме
прво место. Стојановић је поставио нов светски
рекорд са 589 кругова, па је њему посебно при-
пала златна медаља. Поред ове златне медаље,
на истом шампионату освојио је две сребрне и
две бронзане медаље.
Година 1965. била је јако успешна за Ми-
рослава Стојановића. На међународном такми-
чењу у Крагујевцу између репрезентација Ру-
муније, Бугарске и Југославије Стојановић је у
гађању малокалибарском пушком слободног
избора са 1.144 круга заузео прво место и за
четири круга премашио државни рекорд. Прво
место у Олимпијском мечу у гађању из малока-
либарске пушке са 582 круга освојио је у Лај-
пцигу на такмичењу репрезентација СССР, ДР
Немачке, Румуније, Пољске, Мађарске, Чехо-
словачке и Југославије. На међународном так-
мичењу у Београду између репрезентација
Мађарске и Југославије Стојановић осваја прво
- 440 -
место у гађању малокалибарском пушком сло-
бодног избора у троставу. На државном првен-
ству у Скопљу, у гађању из малокалибарске
пушке слободног избора у троставу осваја прво
место, у олимпијском мечу друго, а у гађању
домаћом малокалибарском пушком у троставу
био је четврти. Због ових изузетних резултата
добио је титулу Интернационалног мајстора
стрелца. Ови резултати нису остали незапаже-
ни у његовом родном граду, па је те 1965. про-
глашен за спортисту године града Ниша (в.).
Био је првак Југославије 1973. у гађању мало-
калибарском пушком.
Од стрељаштва се дефинитивно опростио
1981. (А. Б. Ф.)
СТОЈАНОВИЋ (Сава) НЕБОЈША.
Спортски педагог, професор физичког васпи-
тања. (Пирот, 23. фебруар 1966 – ). Од 2008. до
2010. члан Председништва Удружења педагога
физичке културе Ниш (в.), затим секретар
(2010–2014). Један од оснивача и члан УО Срп-
ског савеза професора физичког васпитања и
спорта (2014). Професор физичког васпитања у
Медицинској школи Др Миленко Хаџић у Ни-
шу. (Д. С.)
СТОЈАНОВИЋ (Бранислав) ОЛИВЕРА.
Одбојкашица, тренер, професор физичког
васпитања. (рођ. Китић; Ниш, 17. децембар
1962 – ).Члан ЖОК Сту-
дент (в.) у периоду 1977–
1992, тренер у ЖОК Сту-
дент 2000/01, професор
физичког васпитања у Ги-
мназији 9. мај у Нишу.
Добитник Сребрне плаке-
те СОФК Ниш (в.) за ула-
зак клуба у Прву савезну
лигу, Бронзане плакете
СОФК Ниш за петнаест
година рада у одбојци Оливера Стојановић
(1993), и Признања Браћа Илић за фер-плеј
1989. (Д. С.)
СТОЈАНОВИЋ (Александар) РАНКО
РАЧЕ. Фудбалер. (Ниш, 3. децембар 1937 – ).
Основну и средњу Грађевинску техничку шко-
лу завршио је у Нишу. Читав радни век провео
је у Секцији за одржавање пруга ЖТП-а. Фуд-
балску каријеру почео је 1950. у пионирима ФК
Железничар (в.), клуба чији ће бити заштитни
знак све до завршетка играчке каријере 1976.
„Специјалиста“ за слободне ударце у фудбалу.
Иако слабашне конституције, био је „бомбар-
дер“ и страх и трепет за противничке голмане.
На око 600 званичних утакмица у дресу Желез-

ничара постигао је чак 420 голова, од којих
скоро половину из слободног ударца. Године
1962. постигао је одлучујући гол за улазак ФК
Железничар у Другу савезну лигу – исток, у
којој је у сезони 1964/65. са 27 голова био нај-
бољи стрелац. На 135 друголигашких утакмица
постигао је 85 голова, што му је омогућило да
се нађе на тринаестом месту „вечне“ листе нај-
бољих стрелаца Прве и Друге лиге. У лето
1965. прешао је у ФК Раднички (в.), али је у
комшијском прволигашу играо само једну по-
лусезону, јер није желео да напусти радно
место у ЖТП и пређе у професионалце. За ФК
Раднички одиграо је дванаест утакмица и
постигао три гола. Играо је и за железничку
репрезентацију Југославије. По завршетку бо-
гате играчке каријере радио је као тренер хоно-
рарно у ФК Железничар, углавном подучавају-
ћи играче млађих селекција. (Д. М.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Драгослав) ВЛАДИ-
МИР. Каратиста. (Ниш, 25. јануар 1979 – ).
Завршио ОШ Моша Пијаде, Гимназију Свето-
зар Марковић и Грађевинско-архитектонски
факултет у Нишу, где је стекао звање дипломи-
раног инжењера архитектуре. Од 2013. ради у
струци у Будви (Црна Гора).
Каратеом је почео да се бави 22. октобра
1987. у КК Омладинац (в.) код учитеља Милана
Ђокића, код кога учи преко 27 година. У том
клубу остао је до 2. априла 1995, када је, прате-
ћи свог учитеља, прешао у новоосновани Кара-
те-до клуб Ки (в.).
Носилац је карате звања црни појас 3. дан.
Током веома богате и успешне спортске кари-
јере, остварени резултати на преко 170 такми-
чења омогућили су му да
од 1998. до 2002. наступа
и за репрезентацију (СРЈ,
СЦГ, РС). Био је и остао
окосница националног ти-
ма у ЈКА федерацији, Тра-
диционалном карате саве-
зу и Фудокан савезу Срби-
је. Учествовао је на седам
европских првенстава, три
светска првенства и јед-
ном светском купу, где је Владимир Стојиљковић
остварио следеће резултате: август 1998, Париз,
СП, треће место у борбама у апсолутној катего-
рији за сениоре – појединачно; јун 2000, Праг,
СК, прво место у борбама у апсолутној катего-
рији за сениоре – појединачно; април 2004, Зе-
мун, ЕП, треће место у борбама екипно за се-
ниоре; мај 2005, Београд, ЕП, треће место у
борбама екипно за сениоре; мај 2011, Београд,
- 441 -
С
Владимир Стојиљковић (први слева) у сениорској
репрезентацији Србије која је децембра 2011. освојила треће
место екипно у борбама на СП у Београду.
ЕП, прво место у борбама екипно за сениоре;
децембар 2011, Београд, СП, треће место екип-
но за сениоре у борбама; мај 2012, Варшава,
ЕП, друго место у борбама екипно за сениоре.
Носилац је седам наслова државног првака у
катама и борбама, победник три купа Србије,
вишеструки победник лиге шампиона у борба-
ма и катама (ЈКА) као и Фудокан лиге (кате и
борбе).
Извор: податке дао Милан Ђокић, председник Карате клуба
Ки. (А. Б. Ф.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Живојин) ГОРАН.
Фудбалер, фудбалски тренер. (Лесковац, 14.
децембар 1970 – ). Основ-
ну школу завршио је у
Брестовцу, а гимназију и
Вишу тренерску школу у
Нишу. Почео је да игра
фудбал у ФК Железничар
(Брестовац), а са петнаест
година дошао је у Ниш и
ФК Раднички (в.). За први
тим дебитовао је 1987. и
са доста успеха играо на
позицији центарфора. Го- Горан Стојиљковић
дине 1994. прешао је у редове београдске Црве-
не звезде, али се после само једне сезоне пресе-
лио у иностранство. Ангажман је пронашао у
Шпанији, прво је једну годину играо за Хета-
фе, а онда две за Мајорку. Затим је играо и за
Клопенбург из Немачке, новосадску Војводину
и, на крају, поново је две сезоне носио дрес
Радничког из Ниша. Када је завршио фудбалску
каријеру, остао је у фудбалу. Прво је годину и
по дана био спортски директор ФК Раднички, а
онда се посветио тренерском позиву. Фомирао
је своју фудбалску школу Реал Ниш. (Д. М.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
СТОЈИЉКОВИЋ (Добросав) ДРАГИЦА.
Џудисткиња, професор физичког васпитања.
(рођ. Јанковић; Баличевац, 17. јануар 1952 – ).
Спортиста и педагог која је током година, и на
спортском и на професионалном плану, имала
пуно успеха. Почела је да се бави џудоом 1969,
пред крај школовања у Машинско-техничкој
школи Никола Тесла у
Нишу, и активно се бавила
овим спортом све до 1983,
када је имала последње
такмичење. Све време је
била члан Џудо клуба
Ниш (в.). У међувремену,
године 1977. завршила је
Факултет спорта и физич-
ког васпитања (в.) и одмах
након дипломирања поче-
ла да ради у Лесковцу као Драгица Стојиљковић
професор физичке културе. Након две године
враћа се у Ниш и добија посао у Гимназији Бо-
ра Станковић, где је радила све до пензиони-
сања 2013. године.
Током студирања и на почетку успешне
педагошке каријере није престајала да тренира
и ниже добре резултате у спорту који је волела.
Пет пута је била првакиња Србије у суперлакој
категорији (до 48 кг). У истој категорији је три
пута била вицешампион, а у два наврата и осва-
јач трећег места на првенствима Југославије.
Учествовала је на два европска првенства. На
првенству у Минхену 1975. заузела је девето
место, а годину дана касније у Бечу била је пе-
топласирана. Мајстор џудоа, носилац црног
појаса 1. дан.
Пред крај каријере почиње да тренира
омладинке у свом матичном клубу. Као тренер
радила је и након завршетка активне спортске
каријере. Успеси ни тада нису изостали. Њена
ученица Ирена Милојковић постала је првак
Југославије. На тај начин је заокружила успеш-
ну спортску каријеру у џудоу. За своје резулта-
те награђена је Бронзаном плакетом СОФК
Ниш (в.) 1981. и Сребрном плакетом 1991. Од
матичног клуба 1978. добија плакету за спорт-
ске успехе, а од Гимназије Бора Станковић
2012. добија награду Златно школско звоно.
Поред тога што је имала пуно успеха у џу-
доу, Драгица је учествовала у аматерским так-
мичењима у стоном тенису и кросу, где је тако-
ђе имала одличне резултате. Као професор фи-
зичке културе водила је одбојкашку и стоноте-
ниску секцију и са њима у обе конкуренције,
мушкој и женској, освојила велики број медаља
и признања. Током 36 година рада у просвети
усадила је љубав према спорту и здравом живо-
ту огромном броју ученика. Између осталог,
- 442 -
под њеним надзором стасали су Сузана Макси-
мовић (в), Бојана Петровић (в.) и Иван Миљко-
вић (в.) којима је Драгица Стојиљковић била
професор. (Н. Нш.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Драгољуб) ЗОРАН.
Стрелац, тренер стрељаштва. (Ниш, 31. јануар
1952 – ). Основну школу и
гимназију завршио у Ни-
шу. Почиње да се бави
стрељаштвом 1967. код
тренера Раше Павловића.
Гађа тзв. национални про-
грам 1978, када осваја пр-
во место на турниру у Бо-
ру, након чега престаје са
активним такмичењем.
Са двадесет година
(1972) постаје председник Зоран Стојиљковић
Стручне комисије Стрељачког савеза Ниша.
Тренерским послом бави се од 1974, а 1978.
одлази у Москву на стручно усавршавање тре-
нера. Тренер Стрељачког клуба Ниш 1881 (в.)
постаје 1980, а од 1984. већ почиње да ствара
шампионе, међу којима се издвајају Новица
Симић, Михајло Кеча (в.) и Лидија Михајловић
(в.). У току свог тренерског стажа тренирао је
преко пет хиљада нишких стрелаца.
Учествује у својству посматрача на првен-
ствима Европе у Будимпешти (1984) и Брати-
слави (1985). У периоду од 1991. до 1996. са-
радник је Браниславу Лончару, великану југо-
словенског стрељаштва. Као тренер државне
селекције 1991. први пут учествује на Првен-
ству света у Будимпешти. Године 1991. води
олимпијску репрезентацију на два светска купа
(Сијудад Мексико и Лос Анђелес). Од тада је
стално са репрезентацијом на светским, европ-
ским, медитеранским и балканским првенстви-
ма, као и на светским и европским куповима.
Након Олимпијских игара у Сиднеју (2000)
постаје председник привремене стручне коми-
сије која је имала за циљ спровођење реформи
у стрељачком спорту у Србији. Крајем 2005.
постаје селектор свих категорија репрезентаци-
је. (А. Б. Ф.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Петар) ЗОРАН. Ру-
кометаш. (Ниш, 10. мај 1967 – ). Прве рукомет-
не кораке начинио је у омладинској школи
нишког Железничара (в.) и постао јуниорски
репрезентативац. Још као јуниор приступио је
београдској Црвеној звезди, са којом је освојио
титулу шампиона и био најбољи стрелац савез-
не елитне лиге. Потом се вратио у Железничар,
да би касније наставио каријеру у Француској.
Његови клубови били су Леволеа и Пари Сен

Жермен. У париском клубу провео је једанаест
година, осам година био капитен, а три године
најбољи играч. На крају каријере поново је о-
букао дрес матичног клуба, наравно, као и увек,
на позицији левог бека.
Са породицом живи у Паризу. Супруга На-
тали била је позната одбојкашица нишког Сту-
дента (в.) и јуниорска репрезентативка, а своју
љубав према спорту пренели су и на децу. Син
Никола био је јуниорски репрезентативац
Француске у кошарци, а ћерка Нина репрезен-
тативка те земље у одбојци. (Е. Ц.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Јован) МИОДРАГ
МИКИ. Џудиста, спортски радник. (Ниш, 8.
фебруар 1942 – ). Џудо спортом се бави од
1958. и спада у пионире
џудоа у Нишу. Један је од
оснивача Џудо клуба Ниш
(в.) На првом Првенству
уже Србије 1963. освојио
је прву златну медаљу, а
на Шампионату Србије у
Београду 1970. освојио је
сребрну медаљу.
Поред тога што се
такмичио, убрзо је започео
и тренерску каријеру. Већ Миодраг Стојиљковић
1971. добио је тренерску лиценцу, коју му је
издао Џудо савез Србије. Од тада у Клубу ради
и као тренер. Исте године је постао савезни су-
дија, први у Нишу.
Поред тога што се доказао као такмичар,
тренер и судија, помагао је развој Клуба и уна-
пређење организације. На његов позив, у Нишу
1973. борави један од најбољих џудо тренера на
свету у том тренутку, Нобуаки Јамамото, про-
фесор на чувеном Кодокан институту и један од
промотера џудоа широм света. Јамамото држи
јавне часове и преноси стечена знања нишким
џудистима и тренерима. Код професора Јама-
Миодраг Стојиљковић (лево) и Нобуаки Јамамото, 1973.
- 443 -
С
мота одређени број џудиста стекао је мајстор-
ско звање. Миодраг Стојиљковић је пред Јама-
мотом положио за црни појас 3. дан.
Наредних година Мики Стојиљковић
повлачи се из активног бављења џудоом због
природе свога посла у СУП-у Ниш. Остаје у
свом матичном клубу као вишегодишњи члан
управе.
Као један од промотера џудоа у Нишу и
заслужан спортски радник добио је низ приз-
нања за свој рад. Најзначајнија је свакако Ок-
тобарска награда града Ниша (в.), коју је до-
био 1971. за постигнуте резултате на развоју
физичке културе и квалитетног спорта. Добио
је повељу Савеза друштава за физичку културу
месних заједница општине Ниш за изузетан
допринос развоју физичке културе. Џудо клуб
Ниш доделио му је плакету за дугогодишњи
рад у клубу 1978, поводом прославе двадесето-
годишњице од доласка џудоа у Ниш.
Поред џудоа Миодраг Стојиљковић се ба-
вио и каратеом, где је такође бележио запажене
резултате. На спортским надметањима које је
организовао СУП Приштина 1970. освојио је
прво место у каратеу. Током своје плодоносне
каријере водио је и обуку падобранаца из 63.
падобранске јединице у борилачким вештинама.
Извор: Лична архива Миодрага Стојиљковића.
Лит.: Историја Ниша III том, Ниш, 1984. (Н. Нш.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Цветко) МИОДРАГ
РЕЏА. Фудбалер, фудбалски тренер. (Кумаре-
во, 5. јун 1950 – ). Завршио Средњу техничку
текстилну школу и Вишу
тренерску школу. Активно
се бавио фудбалом од
1968. до 1987. Из родног
Кумарева најпре прелази у
ФК Дубочицу (1971) са
којом је ушао у Другу ли-
гу, а од 1974. до 1982. био
је првотимац нишког фуд-
балског прволигаша ФК
Раднички (в.) у периоду
највећих успеха. Са ФК Миодраг Стојиљковић
Раднички освојио је Куп Балкана 1975. године,
после победа над екипама 17. Нандори (Алба-
нија), Панионис (Грчка) и Ескишехир (Турска).
У Купу УЕФА играо је у сезони 1980/81, када је
Раднички елиминисао фудбалске клубове
ЛАСК из Линца (Аустрија) и Берое из Старе
Загоре (Бугарска), а онда испао у Холандији од
АЗ Алкмара (2:2 и 0:5). У најуспешнијој сезони
за ФК Раднички (1981/82), играјући са Алек-
сандром Панајотовићем (в.), Драганом Панте-
лићем (в.), Мирославом Војиновићем (в.), Ми-
лованом Обрадовићем (в.), Стојаном Гаврило-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ФК Раднички на Купу Балкана, Тирана, 1975. Слева, стоје:
Вукосав Коцић, физиотерапеут, Трајче Ковачев, Зоран
Банковић, Стеван Андрејевић, Милован Обрадовић, Драган
Пантелић, Зоран Митић, Ђорђе Каучунковић, тренер; чуче:
Ивица Младеновић, Слободан Антић, Миодраг Стефановић,
Миодраг Стојиљковић, Слободан Халиловић. [М. С.]
вићем (в.), Мирославом Симоновићем (в.), Сло-
боданом Халиловићем (в.), Славољубом Нико-
лићем (в.), Зораном Мартиновићем, Душаном
Митошевићем (в.) и другима, стигао је до по-
луфинала Купа УЕФА. За Раднички је одиграо
225 утакмица и постигао 44 гола. Најбољи је
стрелац Радничког на званичним међународним
утакмицама и стрелац првог, историјског гола
нишког клуба у Европском купу против ФК
ЛАСК из Линца. После Радничког, играо је јед-
ну сезону (1982/83) за ФК Ал Ахли (Дубаи,
УАЕ), потом две сезоне у српсколигашу Тимок
из Зајечара. Играо је и за нишке српсколигаше
Јастребац (в.) и Синђелић (в.), где је 1988. и
започео каријеру фудбалског тренера са А ли-
ценцом. Тренирао је већину нишких клубова, а
најчешће екипу ФК Цар Константин (в.). У-
купно је као тренер водио двадесет клубова у
југоисточној Србији. Добитник је клупских
признања Радничког, Дубочице и Тимока. (Д. С.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Војислав) СЛОБО-
ДАН БОБИ. Рукометаш, рукометни и рагби
тренер, професор универзитета. (Ниш, 24. јун
1946 – ). Основну школу, гимназију и Вишу
педагошку школу (одсек
за физичко васпитање)
завршио у Нишу, Високу
школу за физичку културу
завршио у Сарајеву, ма-
гистрирао 1979. на Меди-
цинском факултету Уни-
верзитета Кирил и Мето-
диј у Скопљу, а доктори-
рао 1983. на Факултету
физичког васпитања у Бе-
ограду. У периоду од 1971. Слободан Стојиљковић
до 1988. радио је у Грађевинском школском
центру у Нишу као професор физичког васпи-
- 444 -
РК ЕИ Младост Ниш. Слева: Мића -, Зоран Тута Живковић,
-, Драган Димитријевић, Слободан Стојиљковић, Пуниша
Цимбаљевић, Светозар Толе Пешић, -, Кусовац, Божидар
Божовић, Драган Холцер.
тања. Након тога био је саветник за физичку
културу у Педагошком заводу у Нишу, доцент
на Факултету заштите на раду и надзорник за
физичку културу у Министарству просвете Ре-
публике Србије. Био је виши предавач на Еко-
номском факултету у Нишу, а у периоду од
1995. до 2005. доцент на Учитељском факулте-
ту у Врању на предмету Методика наставе фи-
зичког васпитања. Године 1998. изабран је у
звање доцента на Студијској групи за физичко
васпитање Филозофског факултета у Нишу (в.)
на предмету Општа антропомоторика. На Фа-
култету физичке културе биран је до звања ре-
довни професор.
Активно је играо рукомет од 1958. до 1972.
у РК Железничар из Ниша (в.) када се клуб
такмичио у Првој савезној лиги СФРЈ. Неколи-
ко година био је члан јуниорске репрезентације
Србије и Југославије. Од 1978. до 1981. био је
секретар Друштва педагога физичке културе
(в.). Био је шеф стручног штаба ЖРК Турист из
Нишке Бање (в.) од 1980. до 1983. Један од
оснивача Рагби клуба Студент из Ниша (1981),
у коме је био и дугогодишњи шеф стручног
штаба. Од 1984. до 1986. био је организатор и
Слободан Стојиљковић, 2009. Аеро-клуб у Лесковцу,
проба Цесне 172.

управник Школе за рукометне тренере при Ру-
кометном савезу Ниша. У два мандата (1993–
2003), био је члан председништва Аеро-клуба
Мија Станимировић из Ниша (касније Први
српски пилоти) и председник Аеро-клуба Ваз-
духопловци Ниша. Године 1981. добио је Окто-
барску награду Ослобођење града Ниша (в.) за
резултате и допринос развоју спорта и физич-
ког васпитања у васпитно-образовним институ-
цијама.
Извор: Архива проф. др Слободана Стојиљковића. (Д. Мл.)
СТОЈИЉКОВИЋ (Јован) ЧЕДОМИР
ЧУПИЈА. Предратни и послератни члан Ауто-
мото друштва Ниш, такмичар – мотоциклиста.
(Ниш, 31. март 1910 – Горња Топоница код
Ниша, 31. март 1974). Након завршетка основне
школе, похађа и завршава алатничарски занат.
Пре Другог светског рата постаје члан и такми-
чар на мотоциклу Ауто-мото друштва у Нишу и
купује два мотоцикла: Indian и Victoria. Учес-
твовао је у теренско-оценској трци Нишка Бања
– Пирот 14. априла 1939. На почетку рата кон-
зервирао је и закопао два своја мотора, како не
би одмах пали у окупаторске руке. Сам је
поправљао своје мотоцикле, а у недостатку
бензина направио је резервоар и свој мотоцикл
возио на течни карабит. У возном парку имао
преко двадесет мотоцикала разних марки:
Indian, Victoria, DKW, HOREX, BMW и др.
После рата учествовао на омладинској
радној акцији изградње пруге Шамац – Сараје-
во. Такође, као мајстор иноватор у ондашњој
Чедомир Стојиљковић [Ј. И.]
- 445 -
С
Чедомир Стојиљковић [Ј. И.]
Железничкој радионици, направио је маноме-
тар са две казаљке за првомајску параду, тако
да, ако се једна казаљка поквари, друга настав-
ља да ради.
Љубав према мотоциклима и мотоцикли-
зму наследио је његов унук Милан Стојиљко-
вић, некадашњи члан немачког мото-клуба
Black rider, а садашњи члан новоформираног
клуба из Ниша Road Guardian (основан 2013).
Извор: Разговор са Томиславом Стојиљковићем, сином Че-
домира Стојиљковића, обављен 15. октобра 2014. у Нишу. (Б. Т.)
СТОЈКОВИЋ (Добривоје) ДРАГАН
ПИКСИ. Фудбалер, тренер, фудбалски радник.
(Паси Пољана крај Ниша,
3. март 1965 – ). Са 175 цм
и 73 кг бриљирао је на по-
зицији централног везног
играча. У детињству до-
био надимак Пикси по ак-
туелном цртаном филму
тог времена. Каријеру је
почео у нишком Раднич-
ком (в.), а првотимац је
постао 1981. Следеће че-
тири сезоне за Раднички, у Драган Стојковић
69 мечева постигао је осам голова. Године
1986. прелази у Црвену звезду, где стиче потпу-
ну афирмацију. У Црвеној звезди остаје до
1990. Био је капитен и стекао статус „пете
Звездине звезде“, освојио две титуле национал-
ног првака (1988. и 1990) и један трофеј побед-
ника Купа (1990), одиграо је 120 прволигашких
утакмица и постигао 54 гола. Као звезда европ-
ског фудбала, уз до тада рекордан трансфер у
југословенским оквирима, године 1990. прешао
је у Олимпик из Марсеја, потом је једну сезону
играо за италијанску Верону, а потом се вратио
у Олимпик. После Европе, године 1994. отишао
је у Јапан, где је играо за Нагоју. У Нагоји је
остао седам и по година, помогао клубу да
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Детаљ са опроштајне утакмице Драгана Стојковића.
постане један од најбољих клубова у Јапану и
достигао огромну личну популарност међу ја-
панским љубитељима фудбала.
За репрезентацију Југославије одиграо је 84
утакмице и постигао петнаест голова. Дебитовао
је 12. новембра 1983. у пријатељском сусрету у
Загребу против репрезентације Француске (0:0).
Играо је на два светска првенства (Италија 1990.
и Француска 1998) и два европска првенства
(Француска 1984. и Белгија/Холандија 2000).
По завршетку играчке каријере био је пред-
седник Фудбалског савеза Југославије, а од јула
2005. до октобра 2007. био је председник ФК
Црвена звезда. На месту председника Црвене
звезде наследио је дугогодишњег председника и
легенду клуба Драгана Џајића. У току фудбалске
сезоне 2007/08. одлази поново у Јапан да би тре-
нирао свој бивши клуб Нагоју. У својој деби-
тантској сезони са клубом заузима треће место у
првенству и бива проглашен за најуспешнијег
тренера у јапанској Џеј лиги. (З. С.)
СТОЈКОВИЋ (Живојин) ДУШАН. Ру-
кометни судија. (Ниш, 16. март 1979 – ). Завр-
шио ОШ Учитељ Таса, Гимназију Стеван
Сремац и Медицински факултет у Нишу.
Рукометни судијски пар Душан Стојковић
и Ненад Николић (в.) представљају један од
најбољих судијских тан-
дема у рукомету на свет-
ском нивоу. На рукомет-
ним теренима широм Ср-
бије, Европе и света зајед-
но суде од 1998. За звање
судије ЕХФ (Европске ру-
кометне федерације), по-
лагали су 1. децембра
2006, а звање судије ИХФ
(Међународне рукометне
федерације) добили су 15. Душан Стојковић
- 446 -
Душан Стојковић (лево) и Ненад Николић (десно)
на ОИ у Лондону 2012. [М. С.]
јула 2007. Водили су утакмице на највећим
европским и светским такмичењима. Судили су
Европско првенство за кадеткиње у Турској
(2007), потом Светско првенство за јуниорке у
Македонији (2008) и СП за јуниоре у Египту
(2009). Заслужили су поверење челника европ-
ске и светске федерације и судили утакмице
европских првенстава у Аустрији (2010), Срби-
ји (2012) и Данској (2014). Стално присутни на
листи дванаест најбољих судијских парова на
свету, воде утакмице СП у Шведској (2011) и
Шпанији (2013). Судили су на Олимпијским
играма у Лондону 2012, водили финалну утак-
мицу Панамеричког првенства 2011. у Бразилу.
Судили су финале Лиге шампиона за жене
(2010), финале Лиге шампиона за мушкарце
(2012), финале клупског првенства света (2013).
Проглашени су за најуспешнији судијски пар
на Купу Супер Глоб у Катару (2013). Послед-
њих година судили су велики број утакмица
Лиге шампиона и регионалне СЕХА лиге. Че-
тири сезоне узастопно, од 2010/11, Рукометни
савез Србије проглашавао их је за најбољи су-
дијски пар. Судили су четири финала Купа
Србије за мушкарце, последње у мају 2013. (Д. С.)
СТОЈКОВИЋ (Љубомир) ЗОРА. Рукоме-
ташица, рукометни тренер, спортски радник.
(Ниш, 21. октобар 1949 – ). Почела је са петна-
ест година у Женском рукометном клубу ЕИ
Младост (в.), да би 1970. приступила тадаш-
њем РК 12. фебруар (касније ДИН, па Наиса)
(в.). Најпре је играла на позицији левог крила,
али је у току каријере променила сва места у
тиму, чак у пар наврата била и голман. Ипак, у
зрелим играчким годинама, била је креатор
игре, па се највише памти као средњи бек.
Играла је до 1987, а пред крај играчке каријере
у тандему са Весном Милошевић (сада Петро-
вић) (в.) била је и тренер. У ЖРК ДИН била је и

спортски директор. Уз узорну спортску карије-
ру стекла је и звање дипломираног економисте.
(Е. Ц.)
СТОЈКОВИЋ, ИВАНА. В. Игњатовић,
Ивана.
СТОЈКОВИЋ (Миодраг) ЉУБИША. Од-
бојкашки тренер, професор физичке културе.
(Доњи Адровац код Алек-
синца, 21. март 1934 – ).
Утемељивач женске од-
бојке у Нишу и један од
најзначајнијих спортских
радника. Основну школу
завршио у Прћиловици,
гимназију и Учитељску
школу у Алексинцу и Ви-
шу педагошку школу у
Нишу. Дипломирао је на
Високој школи за физичку Љубиша Стојковић
културу у Сарајеву на тему Одбојка у основној
шлчхјклгхл
школи. Са доласком у Ниш 1970. у Гимназији
Стеван Сремац створио је елементарне услове
за рад на пољу физичког и здравственог васпи-
тања из области спортских игара – гимнастике
и атлетике. Након успеха остварених на Олим-
пијским школским играма, један је од иниција-
тора и први тренер првог женског одбојкашког
клуба у Нишу – Женског одбојкашког клуба
Стеван Сремац (в.). На челу тима био је од
1972. до 1992. За то време ЖКК Стеван Сре-
мац четири пута је освајао Првенство Србије, а
1978. ушао у Прву савезну лигу, где се такми-
чио укупно дванаест година.
Још док је био тренер првог тима ЖКК
Стеван Сремац, Љубиша Стојковић је кренуо
да ради са млађим категоријама и припрема их
за улазак у први тим. Организовао је плански
рад са наставницима физичког васпитања у
основним школама, на основу чега се формира-
ла селекција талентованих пионирки. Квалите-
тан и систематски рад довео је до освајања
Првенства Србије у категорији пионирки.
Изванредне резултате бележио је и у раду са
јуниоркама, а са школском женском одбојка-
шком екипом у више наврата освајао је Олим-
пијске школске игре.
Целокупни рад професора Стојковића био
је запажен не само у Нишу, већ и широм Југо-
славије. Клуб Стеван Сремац био је представ-
ник града Ниша на турниру Олимпијских нада
Југославије у Београду десет година заредом, а
већ у трећој години освојио је треће место.
Велики број признања, награда, похвала
сведочи о изванредном и успешном раду Љуби-
- 447 -
С
ше Стојковића. Од најзначајнијих награда издва-
јају се: Октобарска награда града Ниша (1978)
(в.), Орден рада са сребрним венцем, признања и
награде Одбојкашког савеза Србије и велики
број других награда и похвалница. (А. Б. Ф.)
СТОНИ, Стонотениски клуб. Основан 22.
фебруара 2009. Има шест столова, робота за
избацивање лоптица, преко педесет сталних и
преко 1500 повремених (рекреативних) члано-
ва. Такмичарске селекције клуба (мушка и жен-
ска) играју у Регионалној лиги Србије. Клуб је
познат по организацији аматерских стонотени-
ских турнира. (Р. Ђ.)
СТОНИ ТЕНИС У НИШУ (историјат).
Стони тенис су у Југославију први донели сту-
денти који су студирали у иностранству дваде-
сетих година прошлог века. Први центри били
су Мурска Собота, Чаковец, Сомбор и Суботи-
ца. У Сомбору је 14. и 15. априла 1928. године
формиран Стонотениски савез Југославије, и
одмах је упућен захтев ИТТФ-у за пријем у
чланство. Први назив овог спорта био је „пинг
понг“, што је, наводно, одговарало одјеку лопте
при удару у рекет и удару од стола. Од увођења
целулоидне лоптице почиње „нова ера“, а поја-
вом гуме на рекету почињу прави елементи
спорта у стоном тенису.
У Нишу је стони тенис почео да се игра већ
од 1930, али је то било неорганизовано, по дво-
риштима, помоћним просторијама, подрумима
и сл. Столове су имали имућнији грађани Ни-
ша, као што је Никола Јовановић, син Ђоке Јо-
вановића, рентијера из Ниша, затим браћа Вал-
чић, браћа Милосављевић, Димитрије Мита
Јанковић – деца нишких трговаца. Први стоно-
тениски клуб – Синђелић формиран је тек 24.
новембра 1940, када су усвојена правила клуба
и почео упис чланова. Не зна се да ли је овај
клуб био регистрован код Савеза.
Напад Немачке на Југославију и каснија
окупација Ниша зауставили су рад СТК Синђе-
лић. До 1942. нису организована никаква так-
мичења, а фебруара 1942, по сећању Аћима Јо-
вановића, одржано је појединачно првенство
Ниша у стоном тенису у хотелу Књажевац.
Учествовало је четрнаест такмичара. Победио
је Борис Јовановић, избеглица из Бања Луке,
други је био Никола Јовановић, трећи Душан
Стамболић, четврти Војкан Валчић, пети Љу-
биша Поповић, шести Аћим Јовановић, итд.
Марта 1943. у Нишу је гостовала екипа СК О-
билић из Београда и победила нишку екипу са
5:0. За екипу Ниша играли су Никола Јовано-
вић, Борис Јовановић и Војкан Валчић. Сусрет
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
М. Драгојевић на позивном турниру у Крушевцу, 1959.
је одржан у сали биоскопа Европа. До краја ра-
та одиграно је неколико пријатељских мечева,
пре свега са најбољим клубом из Лесковца.
После рата, године 1945. одржано је пр-
венство Ниша, а победник је био Борис Јовано-
вић испред Павловића и Нешића. У периоду од
1945. до 1950. познати стонотенисери били су
Никола Јовановић, Борис Јовановић, Петар Са-
бовљевић, Аћим Јовановић, Љубомир Игроша-
нац, Слободан Божидарац, а од млађих и Дра-
гослав Најдановић, Миодраг Михајловић, браћа
Карпински, Михајло Игњатовић, Мића Драго-
јевић, Зоран Здравковић, Станоје Михајловић,
Славко Илић и Иван Ивановић. Главни про-
блем био је недостатак просторија, односно са-
ле за тренинге.
Почетком 1950. формирано је Фискултур-
но друштво Будућност. Маја 1951. стонотени-
сери Будућности учествовали су на Првенству
уже Србије у Светозареву и били убедљиво
први испред екипа из Параћина, Светозарева,
Смедерева, Ваљева и Лесковца. Никола Јовано-
вић и Борис Јовановић били су носиоци победа
нишке екипе. СТК Будућност Ниш био је орга-
низатор и учесник II Савезног позивног турни-
ра у стоном тенису 1950. Турнир је одржан у
хотелу Партизан у Нишкој Бањи. Победник
турнира био је Вилим Харангозо, репрезента-
тивац из Суботице.
СТК Будућност је убрзо променио име у
СТК Трговачки и био првак уже Србије екипно
од 1951. до 1958, када се угасио као клуб. Так-
мичио се 1953, 1954. и 1955. године у Другој
савезној лиги. Основу екипе чинили су Никола
Јовановић, Борис Јовановић и Драгослав Најда-
новић, вишеструки прваци уже Србије у перио-
ду од 1951. до 1958. Говорило се да су Никола
Јовановић и Драгослав Најдановић били и поје-
диначни прваци уже Србије, али то се није
могло проверити јер таквих записа нема.
Након тога стони тенис у Нишу као да је
нестао. Старији играчи су се углавном повукли,
а нових млађих још није било. Најмлађи су по-
чињали по спортским секцијама у основним
школама. У ОШ Доситеј Обрадовић у Нишу
- 448 -
Репрезентација Ниша на Другим сусретима градова
Југославије 1960. у Ријеци.
Слева: В. Марковић, Р. Ђенић и С. Илић.
велики ентузијаста и заљубљеник у стони те-
нис, наставник Славко Илић, за пет година – од
1956. до 1961 – створиће нове наде нишког
стоног тениса. Године 1960. на Четвртом пио-
нирском првенству Ниша појавила се нова ге-
нерација првака града: Ранко Ђенић (в.), Душан
Поповић (в.), Момчило Ђенић (в.), Љиљана
Спасић (в.), којима ће се придружити Мирко
Буразор (в.), Драган и Слободан Коцић, Бранко
Пецарски, Словенка Нешић, Драган Домазет,
Зоран Марковић Швања (в.). Ови пионири и
јуниори биће окосница нишког стоног тениса у
следећих 20 и више година.
У Нишу је 1960. практично постојао само
један клуб – СТК Поштар (в.), који се такми-
чио у градској стонотениској лиги. Клуб је во-
дио Миодраг Манић, службеник Поште. СТК
Поштар, као једини клуб у граду, окупио је све
тадашње стонотенисере, и старе и младе. Фор-
мирањем Омладинског стонотениског клуба
Јосип Колумбо (в.) 1962. сви играчи, осим
Павловића прешли су у нови клуб. Екипа
Поштара је наставила такмичење у Лиги уже
Србије.
Године 1960. бивши играчи СТК Будућ-
ност Зоран Здравковић, Мића Драгојевић и
Станоје Михајловић основали су СТК Ниш, али
он убрзо престаје са радом и играчи прелазе у

Нишки ветерани 1968. године. Слева: Миодраг Манић, Миле
Пинтеровић, Петар Сабољевић; у првом реду: Борис
Јовановић, Драгослав Најдановић, Аћим Јовановић, Андрија
Крапински, Миле Петковић; у позадини: Станоје Михајловић
и Михаило Игњатовић.
СТК Раднички, који се такмичио у Среској лиги
1961, заузео друго место у Јужној групи и уга-
сио се.
Почетком 1961. године дошло је до квали-
тетних промена у стонотениском спорту. Није
се више играло само рекетима са назупчаном
гумом. Уведени су нови материјали, којима ће
се још брже одбијати лопта и притом добити
још већу ротацију. То су тзв. „сендвич“ комби-
нације на рекетима, и то софт, бексајд и срајвер
гуме. Азијати, пре свих Јапанци, већ су изми-
слили и увели нове ударце, као што је топ спин,
што је европским играчима било потпуно не-
познато. Тиме је стонотениска игра постала
много бржа, динамичнија, и много атрактивни-
ја. Овим изменама и код нас у Нишу најбрже су
се прилагодили млађи играчи, док је већина
старијих престала са активним играњем.
У сезони 1961/62. у Југославији је, ради ра-
звоја и унапређења женског стоног тениса, уве-
ден мешовити систем такмичења: три мушкар-
ца и две жене, а играло се до седам победа. До
тада се играло по Свјетлинг купу код мушкара-
ца: три члана до пет победа, и по Корбијон ку-
пу код жена: две жене плус дубл до три победе.
Поред СТК Поштар, који је остао најста-
рији клуб у Нишу, најпознатији нишки стоно-
тениски клуб постаје ОСТК Јосип Колумбо. У
Нишу су постојали још и СТК ЕИ Ниш (в.),
СТК Ниш, СТК Медијана (в.), СТКИ (Стоноте-
ниски клуб инвалида) Медијана (в.), СТК Пинг
Понг (в.), СТК МИН Ниш (в.), СТК Нишава (в.),
СТК Нишпромет (в.), СТК Вулкан, СТК Желез-
ничар (в.), СТК Металург из Нишке Бање (в.),
СТК Стони (в.). У Нишу су 2000/01. године
била регистрована и два стонотениска клуба:
СТК Дуваниште и СТК Синђелић, али нема по-
датака где су се те екипе такмичиле.
Основни проблем за све стонотениске клу-
бове откако се стони тенис игра у Нишу био је
- 449 -
С
недостатак сала за тренирање и наступ. Нишки
стонотенисери су 1978. добили нов стонотени-
ски дом у саставу Месне заједнице Медијана.
Поред сале са пет столова за тренинге и насту-
пе екипа постојале су свлачионице, тушеви, као
и канцеларија за обављање административних
послова. Сви клубови који су касније основани
у Нишу тренирали су у Стонотениском дому.
За тренера је, као професионалац, постављен
Душан Поповић. Стонотениски дом омогућио
је најбоље услове за рад и напредовање, сигур-
но у целој Србији, а вероватно и у Југославији,
и формирање школа стоног тениса.
Стонотениски спортски радници Ниша.
Драгослав Најдановић, председник СТС Срби-
је, члан Председништва СТС Југославије; Мио-
драг Манић, председник Стонотениског савеза
Југославије; Душан Поповић, председник СТС
Србије; Председници Општинског стонотени-
ског одбора, Регионалног одбора Ниша и пред-
седници клубова: Живојин Станковић, Петар
Сабовљевић, Аћим Јовановић, Живојин Аран-
ђеловић Шуца, Шуле Стефановић, Хранислав
Стојчић, Миле Богдановић, Миле Петковић,
Момчило Здравковић, Немања Станковић, Ми-
хајло Игњатовић, Петар Вујаклија, Микан Јо-
вановић, Миодраг Динић Бели, Шипа Николић,
Крста Ђорђевић, Зоран Живковић, Мића Дра-
гојловић, Зоран Здравковић, Станоје Михајло-
вић, Мића Милентијевић, Павле Китић, Света
Топић, Мирко Буразор, Петар Јовановић, Дра-
гана Ђорђевић.
Стонотениске судије из Ниша. Према по-
пису Судијске комисије Стонотениског савеза
Србије, из Ниша су: међународне стонотениске
судије: Драгослав Најдановић, Миодраг Манић,
Аћим Јовановић, Миодраг Павловић, Ранко Ђе-
нић, Петар Јовановић, Зоран Марковић, Љиљана
Спасић; савезне стонотениске судије: Милорад
Вучковић, Мирко Вушковић, Војкан Јовановић,
Миодраг Јовановић, Горан Милутиновић, Ради-
ша Јоцић; републичке стонотениске судије: Сла-
виша Вракела, Мирослав Јанојлић, Милојко
Крстић, Зоран Стаменковић, Дејан Павловић,
Миодраг Живић; стонотениске судије: Милан
Вукајловић, Ненад Динић, Владислав Живковић,
Владан Јовановић, Љубиша Јовановић, Милена
Јовановић, Милош Јовановић, Добривоје Мило-
јевић, Жарко Петровић, Драгомир Симоновић,
Славољуб Тасић, Саша Томић.
Пионирска првенства Ниша у стоном
тенису. При Пионирском дому Станко Пауно-
вић у нишкој Тврђави постојала је Секција за
стони тенис. Секцију је од 1956. до 1960. водио
као тренер пионирске школе Славко Илић,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Пионирски прваци 1960. Слева: Е. Холцер, Р. Ђенић, Д.
Поповић, М. Палигорић, Д. Петровић.
наставник ОШ Доситеј Обрадовић. Играло се
у приземној просторији на два стола на бе-
тонској подлози. Од 1961. секцију је водио
Станоје Михајловић, играч СТК Трговачки, а
касније СТК Поштар.
У периоду од 1956. до 1961. одржано је пет
градских првенстава пионира (основна школа).
Организацију ових такмичења водио је Славко
Илић.
Најмасовније и најквалитетније првенство
одржано је 1960. Најбољи пионири до тада би-
ли су Драган Атанасијевић, Миодраг Костић,
Миодраг Динић, Бранко Пецарски, Владислав
Марковић и Елизабета Холцер. Године 1960.
првенство је организовано у шест категорија: за
старије, млађе и најмлађе пионире и пионирке.
У свим категоријама победници су били пио-
нири ОШ Доситеј Обрадовић: Ранко Ђенић
(в.), Елизабета Холцер, Љиљана Спасић (в.),
Михајло Палигорић и Душан Поповић (в.). То
ће касније бити дугогодишњи најбољи стоно-
тенисери града Ниша.
Последње пионирско првенство одржано је
1961, када је најбољи био Петар Дризић испред
Чедомира Марковића (в.). Пошто је главни
Славко Илић и Ранко Ђенић на Меморијалу Зоран Марковић
Швања, 15. јануар 2014.
- 450 -
организатор пионирског стоног тениса, Славко
Илић, отишао из основног образовања, нико
није наставио традицију одржавања пионир-
ских првенстава у Нишу.
Најважнија стонотениска такмичења у
Нишу. Прво велико такмичење у Нишу свакако
је Савезни позивни турнир најбољих стоноте-
нисера Југославије, одржан у хотелу Партизан
у Нишкој Бањи 1950. Победници су били Ви-
лим Харангозо у мушкој и Урекова у женској
конкуренцији. Исти позивни турнир одржан је
по други пут 1966. у сали ДТВ Партизан (в.) –
Соколани (в.). Победио је Иштван Корпа у
мушкој и Татјана Јечменица у женској конку-
ренцији. Савезни позивни турнир најбољих
стонотенисера одржан је у сали ДТВ Партизан
и 1970, када су победили Иштван Корпа и Рад-
мила Стојшић.
Године 1977. Нишка банка је угостила стонотениску
репрезентацију Југославије. Здесна: Д. Шурбек, Фабри,
Косановић, Палатинуш, Каракашевић. Први слева: Р. Ђенић.
У хали Чаир (в.) у Нишу одржана су и три
сусрета у оквиру Европске стонотениске лиге:
меч између Југославије и СССР 10. маја 1975,
пред 5.000 гледалаца, завршен је победом Југо-
славије са 5:2; фебруара 1977. Југославија је
поражена од Француске са 2:5; трећи сусрет, у
коме су се састале Југославија и Чехословачка,
одржан је 1979.
Од 5. до 8. октобра 1978. у Нишу је одржа-
но Балканско првенство у стоном тенису. Југо-
славија је у екипној конкуренцији код мушка-
раца била прва, док су жене биле друге. Поје-
диначно код мушкараца победио је Косановић
испред Стипанчића, а код жена Александру
(Румунија) испред Е. Палатинуш (Југославија).
У хали Чаир у Нишу 1980. одржан је савез-
ни турнир – Меморијал Вилим Харангозо. По-
бедник је у мушкој конкуренцији био Миливоје
Каракашевић, а у женској Гордана Перкућин.
Од 22. до 26. новембра 1990. у хали Чаир
одржано је 29. међународно првенство Југосла-
вије у стоном тенису. У обе категорије победник
је била екипа Кине, а Југославија је била друга.
 С

СТОНОТЕНИСКИ КЛУБ МЕСНЕ ЗА-

ЈЕДНИЦЕ ЈОСИП КОЛУМБО. Оснивач клу-
ба је Миле Јовановић. Клуб је играо у Регио-
налној лиги Ниш. Екипу су сачињавали: Војкан
Јовановић, Владан Јовановић, Горан Милути-
новић и Драган Ђорђевић. (Р. Ђ.)

СТРЕЉАШТВО У НИШУ (историјат).

Гостовање стонотениске репрезентације Југославије у Нишу
1979. Слева: Д. Најдановић, Р. Павлов, Д. Шурбек, Е.
Палатинуш, Д. Јурчић, А. Стипанчић, Р. Ђенић,
Д. Османагић, А. Јовановић.
Од 17. до 19. априла 1998. у хали Чаир је
одржано Друго међународно првенство Југо-
славије за јуниоре и кадете у стоном тенису.
У хали Чаир је 6. и 7. марта 1999. одржан
савезни позивни турнир „Топ 12“ у мушкој и
женској конкуренцији. Победници су били
Слободан Грујић и Марта Пољак.
У спортској хали Душан Радовић (в.) 29. ја-
нуара 2013. одржан је сусрет Србија – Шведска
(мушкарци). Резултат је био 3:2 за Шведску.
У спортској хали Душан Радовић 12. марта
2013. одржан је сусрет Србија – Шведска – же-
не. Победила је екипа Шведске са 3:1. (Р. Ђ.)
Прва стрељачка дружина у Србији основана је
1851. у Београду. Након три деценије и Ниш је
добио прво стрељачко удружење, које је зва-
нично основано 1881. Стрељаштво ће у наред-
ним деценијама бити један од најуспешнијих
спортова у Нишу. Велики број шампиона и о-
лимпијаца у овом спорту стасавао је у граду на
Нишави.
Нишлије су од самог почетка прихватиле
овај спорт и подигле га на виши ниво. Године
1887, први пут у Србији, основане су ђачка
дружина у Сићеву и прва сеоска дружина у се-
лу Грејач. До избијања Првог светског рата
1914. Ниш је са околином имао 112 стрељачких
дружина, знатно више од осталих места сличне
величине у Србији.
Прво стрелиште у Нишу изграђено је по-
четком 20. века на простору иза данашње Војне
болнице, а стрелци су 1908. добили нов простор

СТОНОТЕНИСКИ ДОМ. В. Спортски

објекти у Нишу.

СТОШИЋ (Ратко) МИЛАН. Тенисер, те-

ниски тренер. (Ниш, 16. јануар 1976 – ). У мла-
ђим категоријама био је
првак Србије у конкурен-
цијама до дванаест, четр-
наест и шеснаест година.
Са непуних четрнаест го-
дина био је најмлађи уче-
сник у Првој лиги за сени-
оре. Допринео је великим
успесима јуниорске екипе
ТК Раднички (до шеснаест
и осамнаест година) (в.),
која је била доминантна у Милан Стошић
СР Југославији. Као сениор највећишлчхјклгхлуспех
остварио је 1995. на државном првенству у
Херцег Новом, када је поражен тек у финалу од
репрезентативца Реље Дулића Фишера. Тре-
нерску каријеру почео је 1997. у Радничком, где Са тромеча Приштина – Скопље – Ниш, у Приштини, 28. јун
1959. У свим категоријама Ниш је био убедљиво први.
и сада тренира нове генерације успешних тени- Слика горе: све три репрезентације; слика доле:
серки и тенисера. (Е. Ц.) репрезентација Ниша.

- 451 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Најбољи нишки стрелци. Слева: Никезић, Гроздановић,
Стојановић и Ничић. [НН]
за вежбање на простору насеља Апеловац (в.
Спортски објекти у Нишу). Први светски рат
прекинуо је рад стрељачких дружина, али су
оне обновљене 1924. и функционисале су све
до почетка Другог светског рата. Током тих
година неки од најбољих стрелаца који су оста-
ли упамћени били су: Александар Поповић,
Радисав Стојановић, Драги Вукотић, Радуле Па-
вловић, Влајко Матејић, Таса Зечевић и други.
Након ослобођења Ниша у Другом свет-
ском рату, године 1947. долази до обнове
Стрељачке дружине Ниш. Главни иницијатори
обнове били су: Ранко Станковић, Драгомир
Вукотић, Радисав Стојановић, Александар По-
повић, Милисав Никезић и други. Исте године
одржава се и прво такмичење, а 1948. и званич-
но је регистрована стрељачка дружина, која је
временом добијала све више чланова.
Наредни период био је изузетно успешан
за нишке стрелце. Појавили су се такмичари
који су постизали изванредне резултате. Нају-
спешнији су били Илија Ничић (в.), Владимир
Гроздановић (в.) и Мирослав Стојановић (в.),
који су бриљирали и на домаћој и на међуна-
родној сцени.
Марко Живић и Катарина Бисерчић
са тренером Лидијом Михајловић.
Извор: rts.rs
- 452 -
Андрија Миловановић на Првенству Србије 2015.
Извор: Јужне вести.
Данас у Нишу постоји Стрељачки клуб
Ниш 1881, који наставља дугогодишњу тради-
цију Стрељачке дружине Ниш. Поред селектора
репрезентације Зорана Стојиљковића, из плеја-
де изврсних нишких стрелаца посебно се издва-
јају Лидија Михајловић (в.), Тамара Пејић (в.) и
Манојло Кеча (в.). Иако Ниш 1881 годинама има
проблема са недостатком адекватног простора,
резултати не изостају, па се у новије време
издвајају такмичари: Марко Живић, освајач сре-
брне медаље на Турниру олимпијских нада у
Словачкој 2010, Андрија Миловановић, државни
рекордер у дисциплини ваздушна пушка, уче-
сник Других олимпијских игара младих (Кина,
2014) и најбољи млади стрелац у 2014. години у
избору Стрељачког савеза Србије и победник
Првенства Србије 2015. у јуниорској и сениор-
ској конкуренцији, и Катарина Бисерчић, освајач
бронзане медаље у екипној конкуренцији (са
Иваном Максимовић и Андреом Арсовић) на
СП у Шпанији 2014. и најбољи спортиста Ниша
(в.) у избору Секције спортских новинара (в.) у
2014. години. (Н. Нш.)
Катарина Бисерчић, Бојана Љубисављевић и Лидија
Михајловић, екипне првакиње Србије 2015.
Извор: Јужне вести.

СТУДЕНАЦ, Планинарски дом. В. Пла-
нинарски домови у Нишу и околини.
СТУДЕНТ, Женски одбојкашки клуб.
Основан је 28. децембра 1972. под именом OK
Стеван Сремац. Прве сезоне клуб се такмичио
у јужној лиги уже Србије. У сезони 1977/78. ОК
Стеван Сремац такмичио
се у Првој српској лиги –
Група југ и заузео друго
место. На тај начин екипа
је стекла право да учес-
твује на турниру за првака
СР Србије. ОК Стеван
Сремац освојио је прво
место на овом турниру и
пласирао се у бараж за
улазак у Прву савезну лигу СФРЈ. Бараж утак-
мица одиграна је у Приштини 28. маја 1978, а
ОК Стеван Сремац победио је са 3:0 првака СР
Македоније, ОК Вардар из Скопља. Пласман у
Прву савезну лигу избориле су следеће играчи-
це: Оливера Димитријевић, Весна Марковић,
Ивана Вељковић, Лидија Спасић, Горица
Плавшић, Светлана Пантић, Верица Миловано-
вић, Слађана Благојевић, Надица Ђорђевић,
Љиљана Јањић, Светлана Крпан и Оливера Ки-
тић. Тренер екипе био је Љубиша Стојковић
(в.), а председник клуба Станимир Вељковић.
Октобра 1978. ОК Стеван Сремац добио је Ок-
тобарску награду града Ниша (в.).
ОК Стеван Сремац – први улазак у Прву лигу, 1978.
Извор: niskaodbojka.blogspot.com
У сезони 1979/80. ОК Стеван Сремац
удружује се са мушким клубом УОК Студент
и постаје ОК Студент (ж). Наредних осам се-
зона ОК Студент (ж) такмичио се у Првој са-
везној лиги, а екипу су као тренери у том пери-
оду водили Данило Јовановић и др Радомир
Костић (в.). Највећи успех у овом периоду
- 453 -
С
остварен је у сезони 1982/83. освајањем шестог
места. Након испадања из Прве савезне лиге у
сезони 1985/86. ОК Студент (ж) такмичио се у
овом рангу такмичења и у сезонама 1987/88,
1989/90 и 1990/91. У овом периоду клуб је имао
и четири сениорске репрезентативке СФРЈ:
Оливеру Димитријевић, Верицу Миловановић,
Наташу Игић и Весну Ранђеловић.
Тешка финансијска ситуација која је при-
тискала УОК Студент довела је до раздвајања
мушке и женске екипе. Сматрало се да ће одво-
јени клубови лакше превазићи проблеме и
постизати боље резултате. Женски одбојкашки
клуб постаје самосталан и од 31. маја 1991. но-
си назив ЖОК Студент. Председник клуба био
је Слободан Лепојевић, а тренер Драгољуб Рај-
ковић. Током деведесетих година клуб се так-
мичио у I-B савезној лиги, да би у сезони
2003/04. под вођством тренера Љубодрага
Бркића (в.) освојио прво место и пласирао се у
I-А савезну лигу. У наредној сезони ЖОК Сту-
дент је освајањем петог места и пласманом у
плеј-оф постигао највећи успех у својој истори-
ји. У плеј-офу екипа је поражена од Поштара
из Београда са 2:0. Тренер екипе у првом делу
сезоне био је др Радомир Костић, а у другом
делу сезоне Љубодраг Бркић (в.). Председник
клуба био је др Мишко Живић, а састав су чи-
ниле следеће играчице: Миљана Миљановић,
Бојана Марковић, Миљана Ђорђевић, Ивана
Столић, Ивана Ђорђевић, Марија Сандић, Јеле-
на Ршумовић, Миа Вуловић, Мирјана Комлено-
вић, Наташа Борки, Љиљана Ђуричић и Драга-
на Башић. ЖОК Студент данас је члан Друге
лиге – исток. Председник клуба је Драган Нејић
(в.), а тренер Љубодраг Бркић. (Н. Бр.)
СТУДЕНТ, Мушки одбојкашки клуб. В.
НИШ, Одбојкашки клуб.
СТУДЕНТ, Универзитетски го клуб.
Основан 11. фебруара 1978. као један од спорт-
ских клубова у оквиру УСОФК Ниш (в.). За
организационо уређење Клуба и дефинисање
статуса најзаслужнији су др Драгутин Митић и
др Милорад Јеркан (в.), председник УСОФК
Србије, као и Драган Куглер и Грегор Леско-
шек, који су, као председници УСОФК Ниш у
том периоду, пружили велику помоћ Клубу.
Го клуб Студент био је иницијатор фор-
мирања Го савеза Србије и Југославије са се-
диштем у Нишу. Захваљујући својим добрим
резултатима и постигнутој репутацији у Европ-
ској го федерацији, нишки гo клуб био је орга-
низатор Првенства Европе у гоу ПЕГ 89 јула
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
1989. На првенству је учествовало око 300
играча и гостију из Европе, Кине и Јапана. То је
највеће спортско такмичење које је у гоу до са-
да одржано у Нишу.
Тада се појавила плејада играча који су
својим радом и такмичарским успесима омеђи-
ли вишедеценијски успешан пут у развоју гоа
код нас. То су др Раде Петровић, професор,
доскора најуспешнији играч гоа на југословен-
ским просторима, Маринко Голубовић, Брани-
мир Марковић и Жељко Веселиновић, дугого-
дишњи председник Го клуба, Го Савеза Србије
и Југославије, који још увек активно игра го и
организује школе гоа и друге манифестације.
Го клуб Студент такмичарски је најјачи го
клуб у Србији. Пре свега, за то су заслужни
мајстори нишког гоа др Раде Петровић, Мило-
сав Јукић, Милан Лазаре-
вић, Мијодраг Станковић,
Драган Митић и други.
Најбољи нишки играч је
Мијодраг Станковић, мај-
стор гоа 5. дан, који је са-
да и тренер најталентова-
нијих јуниора. Међу њима
је и Душан Митић, који је
2007. освојио титулу вицешампиона Европе,
пето место у свету за јуниоре, као и титулу се-
ниорског првака Србије. У Клубу има више та-
лентованих омладинаца од којих се очекују
добри резултати на наредним такмичењима. По-
јава Бети Михајловић у женској конкуренцији и
освајање титуле женског првака Србије знак је
да ће Ниш преузети примат и у женском гоу.
Клуб се такмичи у Првој лиги Србије.
Екипни је првак и победник екипног купа
Србије за 2007, а окитио се и титулама поједи-
начног првака Србије за 2007. у мушкој и жен-
ској сениорској конкуренцији и титулом поје-
диначног првака Србије за 2007. у мушкој ју-
ниорској конкуренцији. У клубу раде три сек-
ције: сениори, јуниори и пионири, у женској и
мушкој конкуренцији. Има 57 регистрованих
играча, од којих осамнаесторо има мајсторске
титуле. Најзначајнији резултати Го клуба Сту-
дент: прваци Србије десет пута; прваци државе
(Југославија, СЦГ, Република Србија) тринаест
пута; државне првакиње три пута; екипни
прваци државе четрнаест пута; прваци Екипног
купа државе четири пута; медаље са европских
првенстава: Варшава, 1985, Европско екипно
првенство – друго место (Раде Петровић, 4. дан
и Мијодраг Станковић, 4. дан); Зандворт, 2007,
Европско јуниорско првенство – друго место
(Душан Митић, 4. дан).
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
- 454 -
СТУДЕНТ, Универзитетски женски ко-
шаркашки клуб. Основан је 1957. и од тада
представља водећи жен-
ски кошаркашки клуб у
Нишу. Студент је 1971.
први пут изборио наступ у
Првој лиги, када га је са
клупе предводио дугого-
дишњи тренер Бранко
Милачић (в.), али је утак-
мице морао да игра у сали
Педагошке академије у
Пироту, јер Ниш није и-
мао одговарајућу халу. Након једне сезоне клуб
губи статус прволигаша да би 1974. као
повратник у Прву лигу отворио Спортску халу
Чаир (в.). Наредних година клуб је улазио и
испадао из највишег ранга, али је успео да у-
чествује у европском Купу Лилијане Ронкети.
Највеће успехе клуб је остварио под име-
ном Винер брокер, када је под вођством тренера
Драгослава Петковића освојио национални куп
1992. и био вицешампион државе у сезони
1992/93. Поред успеха сениорске екипе, млађе
категорије клуба играле су запажену улогу у
државним првенствима и изнедриле велики
број репрезентативки.
Играчице које су оставиле дубок траг у
клубу биле су Зорица Тадић (в.), Гордана Илић
(в.), Мирјана Ћирић (в.), Весна Радовановић
(в.), Марина Велимировић (в.), Јадранка Ћосић,
Данијела Илић (в.) и друге.
Након неколико сезона играња у Првој Б
лиги, Студент 2010. остварује пласман у Прву
А лигу. Исти успех Студент је поновио и у
сезони 2014/15. (С. К.)
УЖКК Студент – екипа која се у сезони 2014/15.
вратила у Прву лигу.
СТУДЕНТ, Универзитетски одбојкашки
клуб. В. НИШ, Одбојкашки клуб.
СТУДЕНТ, Шаховски клуб. Клуб студе-
ната нишког Универзитета основан је 1970. и
 С

био је отвореног типа. Почео са такмичењем у

Нишкој зони и брзо напредовао, прошавши не-
колико рангова, до Квалитетне лиге Србије, у
којој се такмиче и београдски клубови. У са-
везни ранг није ушао због финансијских разло-
га. Алфа и омега у клубу био је његов председ-
ник и оснивач Предраг Влатковић (в.), асистент
на Економском факултету у Нишу, чији се не-
себичан и упоран рад граничио са фанатизмом.
(Д. Мх.)

СТУДИЈСКА ГРУПА ЗА ФИЗИЧКУ

КУЛТУРУ. В. Факултет спорта и физичког
васпитања.
СУВА ПЛАНИНА, Планинарско друш-
тво. Основано је 1948. као наследник традиције
Туристичко-планинарског друштва Морава,
насталог 1930. Године 1936. Морава постаје
Планинарско друштво Ниш; из Ниша се 1948.
издваја Планинарско-сму-
чарско друштво Железни-
чар (в.), а остатак мења
име у Сува планина). ПД
Чланови ПД Сува планина на Миџору, 2014.
Сува планина било је но- Извор: ФБ страна ПД Сува планина.
силац акције на изградњи
Дома планинара на Боја- ре, која се средином маја сваке године органи-
ниним водама (Сува пла- зује у пољу божура на Планиници (Сврљишке
нина) (в.), који је настра- планине, изнад Кнез Села). Има педесетак чла-
дао у пожару 2006, и организатор репрезента- нова и изводи планинарске акције сваке неде-
тивне изложбе у Нишу поводом стогодишњице ље, најчешће на одредиштима у региону (Сува
планинарства у Србији. Друштво је препознат- планина, Сврљишке планине, Селичевица, Ма-
љиво по традиционалној акцији Поход у божу- ли Јастребац). (З. М.)

- 455 -
 Т
ТАБУ, Теквондо клуб. Основан 1994. на
иницијативу мајстора теквондоа Звездана Ми-
ленковића, бившег селектора репрезентације
Југославије, и Зорана Хорвата, теквондо мај-
стора, који је и први председник клуба.
Клуб је носилац развоја теквондо спорта у
региону. Оснивач је Теквондо савеза централне
Србије и Теквондо савеза Града Ниша, a члан је
Теквондо асоцијације Србије. Био је технички
организатор државног првенства Југославије
1997. и Балканског шампионата у теквондоу
1998. у Нишу.
Теквондо клуб Табу од оснивања се такми-
чи у савезном рангу. Такмичари клуба освајали
су медаље на многим турнирима у земљи и и-
ностранству.
Од оснивања Клуба кроз разне тренажне
процесе ову древну источњачку вештину упоз-
нало је преко 300 полазника, a до звања мајсто-
ра теквондоа и лиценце СТФ дошло је њих де-
сеторо.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
Чланови ТК Табу, 2011.
Извор: ФБ страна ТК Табу.
ТАДИЋ МИЛОШЕВИЋ (Миладин) ЗО-
РИЦА. Кошаркашица, спортски радник. (Ниш,
27. јануар 1954 – ). Завршила је Основну школу
Вожд Карађорђе, гимназију Светозар Марко-
вић и Социологију на Филозофском факултету
у Нишу. Кошарком је почела да се бави у својој
основној школи, а прве званичне наступе
остварила је у Студенту (в.). Била је дугого-
дишњи капитен УЖКК Студент. Играла је
кратко и у Радничком, да би се потом вратила у
- 456 -
матични клуб, где је завршила каријеру 1985.
Највеће успехе остварила је са екипом Сту-
дента, са којом је учес-
твовала у европском Купу
Лилијане Ронкети, док је у
Првој лиги 1982. заузела
четврто место.
Поред активног бав-
љења кошарком, учество-
вала је и у друштвеном
раду на развоју спорта у
Нишу кроз институције
као што су Савез органи-
зација за физичку културу Зорица Тадић
(в.) и Универзитетски са- Милошевић
вез за физичку културу (в.), чији је била пот-
председник. Добитник је великог броја приз-
нања, међу којима су златне и сребрне плакете
за допринос спорту, пехар за најбољег стрелца
утакмице, као и награда Трофеј браће Илић (в.)
коју је додељивао Радио Ниш. (С. К.)
ТАКА, Аикидо дођо. Тренери Аикидо до-
ђоа Така почели су да тренирају аикидо још
средином деведесетих година прошлог века,
прво у аикидо секцији Џудо клуба Ниш (в.) код
тренера Драгана Спасића (в.), а затим су наста-
вили тренинге у групацији И.К.Е.Д.А. клубова.
Још пре добијања мајсторског звања, главни
тренер и оснивач клуба Милан Бошковић 2004.
отвара секцију у Облачини. Од средине 2009.
секција почиње са радом у Нишу и Мерошини
у сарадњи са Дејаном Жикићем. После пар
успешних година Бошковић и Жикић се одлу-
чују да се одвоје од матичног клуба И.К.Е.Д.А.
и крајем 2011. оснивају Аикидо дођо Така,
удружење грађана за неговање традиционалне
јапанске културе и аикидоа.
Семинар АД Така у Нишу, 21. фебруар 2015.
Извор: aiki.rs

АД Така припада организацији Aikikai Србије,
коју предводи Саша Обрадовић, 5. дан Hombu
Dojo. Инструктори АД Така своја знања стекли
су у раду са интернационалним јапанским и
европским мајсторима који су одржали много-
бројне семинаре у Србији и околним земљама.
Клуб сваке године организује за своје чла-
нове по два семинара (летњи и зимски), које
воде мајстори из Београда, квалификовани
инструктор (shidoin) Саша Обрадовић, 5. дан,
или инструктор (shidoin) Новак Јерков, 5. дан, а
на којима се одржава и полагање за ученичке
(kyu) појасеве.
АД Така окупља бројне стручњаке из раз-
них области јапанске културе (оригами, кањи,
хаику, го, манга, аниме…). У организацији АД
Така, а у сарадњи са Амбасадом Јапана у Репу-
блици Србији, одржани су 2012. Дани Јапана у
Мерошини, а затим, октобра 2013, и Дани Јапа-
на у Нишу – ЈАПАНИШ 2013. (Н. Р.)
ТАКМИЧЕЊЕ ЗА ЗНАЧКУ ЗРЕН. В.
Спортске приредбе и манифестације у Нишу.
ТАРИТАШ (Славко) СРЕЋКО. Спорт-
ски новинар, спортски радник. (Ниш, 30. јул
1933 – Ниш, 20. фебруар 2014). Основу школу
и Вишу мешовиту гимназију Стеван Сремац
завршио у Нишу. Највећи део радног века про-
вео у нишким Народним новинама (в.) као но-
винар (1957–1970), уредник рубрике, главни и
одговорни уредник листа
и заменик директора. Са-
рађивао је у многим часо-
писима и листовима ши-
ром бивше Југославије.
Активан учесник кул-
турног живота Ниша и ју-
гоисточне Србије. Био је
секретар Културно – про-
светне заједнице Ниш до
пензионисања 1979. Један
је од покретача и органи- Срећко Тариташ
затора више значајних културних манифестаци-
ја. Главни и одговорни уредник ревије за него-
вање традиције и очување баштине Ниша,
листа Нишки весник, и уредник многих издања
и публикација, међу којима је и монографија
Стари Ниш. Носилац је златне значке КПЗ
Србије, награде Учитељ Таса, златне значке
Југословенских хорских свечаности.
Када је у питању нишки спорт, допринос
Срећка Тариташа је огроман. Спортски образо-
ван и способан, могао је и морао да буде допи-
сник многих спортских листова. Био је сарад-
ник у листу за фискултуру Одраз, који се исти-
цао озбиљношћу и добрим избором актуелних
- 457 -
Т
тема. Током новинарског рада у листу Народне
новине био је главни уредник богате спортске
стране, која је у првим послератним годинама
носила назив Физичка култура и спорт, а од 1.
јануара 1971. поново је уредник у рубрици
Спорт.
Један је од оснивача и председник КК
Студент и оснивач ЖКК Студент.
За свој рад у култури и спорту добио је
много признања и одликовања, међу којима је и
Октобарска спортска награде Ослобођење гра-
да Ниша (1972) (в.). (А. Б. Ф.)
ТАСИЋ (Бора) ЉУБИША. Тениски тре-
нер. (Ниш, 13. мај 1960 – ). Већ са двадесет го-
дина постао је тренер у ТК Раднички (в.), а
упоредо с тим наступао је и за сениорску екипу
у Првој лиги. Тренирао је
плејаду најбољих нишких
тенисера, попут Дејана
Маринковића (в.), Ивана
Радовановића (в.), Ане
Цветковић (в.), Николе
Живковића (в.), Милана
Стошића (в.), и сјајну ге-
нерацију која је била др-
жавни екипни првак СР
Југославије до четрнаест
година и полуфиналиста Љубиша Тасић
Купа шампиона Европе (Барселона 1999) у овој
конкуренцији, коју су чинили Милан Михаило-
вић, Александар Цветков, Бојан Црналић (в.) и
Никола Костић. Тренерску каријеру остваривао
је и у Црној Гори, тренирајући тенисерке и те-
нисере са светских ранг-листа и чланове Дејвис
куп репрезентације ове земље. После тога био
је тренер у ТК Костић (в.) и Свети Сава (в.) у
Нишу, да би се на крају вратио у Раднички. (Е. Ц.)
ТЕКВОНДО САВЕЗ ГРАДА НИША. У
мају 2006, ради успешнијег развоја олимпиј-
ског теквондо спорта, на иницијативу нишких
теквондо клубова Табу, Екстрем 63, Дае Хан и
Академије за борилачке спортове, у Нишу је
основан Теквондо савез Града Ниша. Жеља
оснивача и људи везаних за теквондо била је да
подигну ниво организовања клубова и такми-
чења, у циљу квалитативног развоја олимпиј-
ског теквондо спорта и постизања врхунских
спортских резултата. Други циљ био је да се
Ниш врати на теквондо мапу организацијом
једног традиционалног међународног турнира
(Куп Цара Константина Ниш). ТС града Ниша
постао је члан Спортског савеза Ниша a као
грански савез члан је Теквондо савеза Централ-
не и Југоисточне Србије и Теквондо асоцијаци-
је Србије.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Зограф, 2009. (Н. О.)
ТЕНИС У НИШУ (историјат). Тенис је у
Нишу почео да се игра од 1929, када је у Коло-
нији Фабрике дувана, у којој је било смештено
стручно особље фабрике, од бетонских плоча
изграђен први тениски терен. После тога, у
дворишту хотела Парк урађен је још један те-
рен, а 1930. формиран је и први тениски клуб,
чији су оснивачи и први нишки тенисери били
Моша Варон, Мирко Петковић и Давид Голд-
штајн. Њих тројица су чинила и незваничну
репрезентацију Ниша у мечу са тениским клу-
бом из Лесковца, одиграном 7. августа 1932.
Секција за тенис при Фабрици дувана Ниш
основана је 1945, а у пролеће 1947. формиран је
Тениски клуб Раднички (в.). Годину дана кас-
није (1948) изграђено је игралиште у рову иза
Тврђаве, што је знатно утицало на масовност,
јер је омогућено бављење тенисом и омладини
која није могла да користи терен Фабрике ду-
вана. Између Тврђаве и Нишаве, код Моста
младости, изграђени су нови земљани терени са
црвеном шљаком, што је омогућило брз развој
ТК Раднички, који ће убрзо постати прави ра-
садник тениских талената. Међу њима су тада
веома истакнути били Биљана Костић (в.), прва
српска тенисерка која је наступила за државну
репрезентацију у Фед купу (1969. и 1970) и на
Универзијади (1970), и Ђорђе Костић (в.), Би-
љанин брат, који је био првак Југославије у
свим категоријама од дванаест до осамнаест
година (од 1968. до 1973), трећи јуниор Европе
(1972) и члан сениорске репрезентације Југо-
славије у Галеа купу (1972). На светским ранг-
листама до сада се појавило десеторо чланова
нишких тениских клубова. Код тенисерки прво
је то успело Дини Милошевић (најбољи пла-
сман 668. место) (в.), затим Каролини Јовано-
Авио-снимак Дуванске индустрије Ниш у периоду пре
Другог светског рата на коме се види први тениски терен у
Нишу. Терен се налазио између стамбене зграде тзв.,
Колоније (на слици лево) и управникове зграде (у средини).
- 458 -
вић (404. у синглу и 201. у женском дублу) (в.)
и Наталији Костић (398) (в.). Наталија Костић,
ћерка Ђорђа Костића, била је у саставу сениор-
ске репрезентације Србије у Федерејшн купу у
мечу четвртфинала Светске групе против Бел-
гије. На АТП светској листи појавили су се
следећи тенисери Радничког: Владимир Крстић
(најбољи пласман 839. место) (в.), Дејан Ма-
ринковић (905) (в.), Иван Радовановић (865)
(в.), Зоран Михаиловић (1288) (в.), Милан Ми-
хаиловић (1303) (в.), Слободан Јевтић (1465) и
Александар Цветков (714). Било је још изузетно
талентованих тенисерки и тенисера, који су у
млађим конкуренцијама освајали чак и титуле
државних првака.
У Нишу су организовани бројни међуна-
родни тениски мечеви и турнири као што су:
Кингс куп (1978. и 1980), Боротра куп (1981. и
1983), Хелвеција куп (1982), неколико балкани-
јада, Отворено првенство Ниша (међународног
карактера), професионални турнири за тени-
серке и тенисере (сателити и фјучерси), а 2012,
први пут у хали Чаир (в.), и меч Дејвис купа
између тенисера Србије и Шведске.
ТК Раднички дуго је био једини клуб у
Нишу, а онда су од краја деведесетих почели да
се оснивају бројни клубови: ТК 3М, ТК Гимна-
зијалац (в.), ТК Костић (в.), ТК Нишка Бања,
ТК Ниш, ТАЖ (Тениска академија Живковић)
(в.), ТК Митић, ТК Свети Сава (в.), ТК Меди-
ана (в.) и др. Највише терена имају Раднички
(дванаест) и ТАЖ (девет). Та два клуба органи-
зовала су и професионалне турнире у обе кон-
куренције. (Е. Ц.)
ТЕНИСКА АКАДЕМИЈА ЖИВКОВИЋ
(ТАЖ). Основана је 2008. као прва тениска ака-
демија у Србији. Оснивач
и власник је Никола Жив-
ковић (в.), успешни тени-
сер и тренер. Тениска ака-
демија Живковић налази
се у лепом амбијенту ком-
плекса Бубањ, поседује
девет земљаних терена са
црвеном шљаком, један
мини терен и терен са
вештачком травом. У зим-
ском периоду три терена су покривена „бало-
ном“. ТАЖ има и модерну клупску зграду са
рестораном и другим угоститељско-спортским
садржајима. Тениска клупска школа броји 150
чланова, а такмичари ТАЖ-а су међу најбољима
у Србији. Женска екипа у саставу: Миљана
Ристић, Емилија Данчетовић (в.), Маша Анто-
нијевић и Теодора Ристић освојила је 2013. ти-
туле екипног шампиона државе у конкуренци-

Терени и клупска зграда Тениске академије Живковић.
Извор: ФБ страна Тениске академије Живковић.
јама до шеснаест и осамнаест година (у екипи
до осамнаест година била је и Христина Цвет-
ковић). Мушка екипа до осамнаест година била
је друга на првенству Србије. Миљана Ристић и
Емилија Данчетовић наступале су и у репрезен-
тацији Србије на Европском првенству млађих
јуниорки (до шеснаест година). ТАЖ традицио-
нално сваке године успешно организује профе-
сионалне „фјучерс“ турнире за тенисерке и те-
нисере. У клубу ради низ младих, али стручних
тренера, док су Никола Живковић (в.) и Ана
Цветковић (в.) ангажовани и као селектори
млађих селекција Тениског савеза Србије. (Е. Ц.)
ТЕНИСКИ САВЕЗ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ.
Тениски савез Ниша (в.) пререгистрован је
1990. у Тениски савез ре-
гиона Србије (ТСРС). Чи-
нили су га сви клубови
јужно од Београда, заједно
са Косовом и Метохијом.
Од 1998. ТСРС је подељен
на источни и западни део,
па сад на нишком подру-
чју делује Тениски савез
источне Србије (ТСИС). Чини га 35 клубова, са
преко 500 регистрованих тенисерки и тенисера.
ТСИС има свој календар такмичења, сајт, ТВ
емисију (Тенис магазин), организује семинаре
за тренере и судије и организациона је јединица
Тениског савеза Србије. ТСИС се труди да по-
могне развој тениса у најнеразвијенијем подру-
чју земље. Посебно је занимљив и вредан про-
јекат ТСИС организовања турнира за школар-
це, основце и средњошколце који нису регис-
тровани као такмичари у ТСС. Први школски
турнири, организовани 2011, показали су пуну
оправданост ове идеје и њен позитиван ефекат
на плану развоја масовности тениса код попу-
лације која нема финансијске могућности да се
активно укључи у редовна такмичења у органи-
зацији Тениског савеза Србије. У оквиру набро-
јаних трансформација председници ТСИС били
- 459 -
Т
су Бранимир Ђорђевић (в.) и Миодраг Томић
(в.), а од 2013. председник је Никола Живковић
(в.). (Е. Ц.)
ТЕНИСКИ САВЕЗ НИША. У циљу ши-
рења и развоја тениса у Нишу, региону и југои-
сточној Србији, Тениски
клуб Раднички (в.), као у
том моменту једини тени-
ски клуб између Београда
и Скопља, био је иниција-
тор да се 1978. формира
Тениски савез Ниша. Но-
сиоци иницијативе били
су Ђорђе Милошевић, Во-
јислав Митић (в.), Драган Петровић, Душан Ко-
руновић (в.), Драгослав Ђорђевић, Звонимир
Стојановић, Јордан Николић, Миодраг Марја-
новић, Братислав Јањић, Драгомир Калановић,
Миодраг Томић (в.), Миомир Андрић, Миодраг
Павловић, Љубиша Урошевић и други. Углав-
ном од чланова Клуба формирани су одбори и
комисије, и то: активи судија и тренера, одбори
за месне заједнице, основне и средње школе,
Универзитет, Радничке спортске игре (в.) и ве-
теране. Тениском савезу Ниша, осим ТК Рад-
нички (в.), прикључили су се и: 1989 – Тениски
клуб 3М (оснивач породица Стојановић); 1991
– Тениски клуб Гимназијалац (оснивач Драган
Манчић) и Тениски клуб Нишка Бања; 1997 –
Тениски клуб Костић (оснивач породица
Костић) (в.) и Тениски клуб Ниш; 2007 – Тени-
ски клуб Цар Константин; 2008 – Тениска
академија Живковић (оснивач Никола Живко-
вић) (в.). За првог председника изабран је Ду-
шан Коруновић, а каснији председници били су
и Драган Ђорђевић и Бранимир Ђорђевић (в.).
Тениски савез Ниша веома је брзо увео тениски
спорт у све структуре друштва (школе, факул-
тете, предузећа...), разбијајући тако фаму да је
тенис спорт друштвене елите. Од 1984. ТС Ни-
ша установио је и Калча куп, као пратећу ма-
нифестацију Филмских сусрета, уз учешће
еминентних југословенских глумаца као што су
Раде Шербеџија, Савина Гершак, Мустафа На-
даревић, режисер Александар Ђорђевић и дру-
ги. Савез је организовао бројне семинаре за
тренере и судије, а међу предавачима били су и
Јелена Генчић и Радмило Арменулић. Органи-
зовани су и бројни тениски кампови, а од 1990.
ТС Ниша установио је и сопствени такмичар-
ски календар за младе и ветеране. Захваљујући
снажној експанзији тениса у Нишу, године
1992. на Факултету за физичку културу (в.) по-
ново је покренута Виша тренерска школа, која
је произвела на десетине тениских тренера који
су касније успешно радили у земљи и инос-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

транству. Тенис је ушао чак и у редовну наста-

ву на Машинском факултету, за шта је заслу-
жан и професор Милоје Милојевић. Редовно су
организована универзитетска такмичења чији
су најуспешнији учесници били Мирјана Јањић,
Ана Живковић (в.), Зоран Огњановић и др.
Исто тако, одржавано је и првенство у оквиру
Радничких спортских игара, где су доминирали
чланови екипе Народних новина (в.) Братислав
Јањић и Едо Црналић (в.). Нишки тенис био је у
то време познат и по веома квалитетним турни-
рима рекреације и ветерана. Истакнути такми-
чари и освајачи бројних турнира били су Бра-
тислав Јањић, Јордан Николић, Владислав
Марковић, Едо Црналић, Драгослав Миљковић,
Радуле Стојић, Миодраг Павловић (в.), Драган
Петровић, Иван Чолаковић, Велибор Цветко-
вић, Славиша Милојковић и други. Тениски
савез Ниша имао је богату активност и успешну
сарадњу са свим клубовима у земљи. (Е. Ц.)

ТЕНИСКИ САВЕЗ РЕГИОНА СРБИЈЕ.

В. Тениски савез источне Србије.

ТЕОДОРА, Културно-уметничко друш-

тво. В. Плес у Нишу (историјат).

ТЕРЕНИ ЗА ПАРАГЛАЈДИНГ У НИ-

ШУ.
Вишеград. Налази се на двадесет киломе-
тара од Ниша, изнад села Сићево, са путем до
самог врха. Врх Вишеград, одакле се полеће,
налази се на 1020 м надморске висине, док се
место за слетање налази на 320 м, што чини
разлику од 700 м. На овом терену такмичења у
параглајдингу организују се од 1995, а више
пута су одржавана и државна првенства. Више-
град је идеалан за прелете у свим правцима, а
данас је на том терену могуће направити преле-
те и преко сто километара. Висински рекорд на
овом полетишту поставио је члан Параглајдинг
клуба Грунф (в.) Мирољуб Јанићијевић (в.) са
висином од 3600 м. Најбољи период за летење
Коритњак: полетиште (горе) и слетиште у Нишкој Бањи (доле).
на Вишеграду јесте од маја до септембра, мада
је могуће летети и целе године, што га чини
најпосећенијим тереном у околини Ниша.
Коритњак. Налази се петнаест километара
од Ниша, а четири километра од центра Нишке
Бање. Путничким возилом могуће је за триде-
сет минута стићи из центра Ниша до полетишта
Коритњак, чиме се може похвалити јако мали
број терена у ширем окружењу. Старт се налази
на 550 м надморске висине, док је слетање на
220 м. Коритњак се најчешће користи за па-
динско једрење. На овом терену одржана су два
првенства прве категорије у дисциплини пре-
цизно слетање, која су била изузетно посећена
и од стране такмичара и од публике.

Просек. Налази се петнаест километара од

центра Ниша, изнад села Просек. Старт је на
550 м надморске висине, а место за слетање на
220 м. На старт се може изаћи теренским вози-
лом, док је полетиште травнато са идеалним
нагибом за полетање.

Хумска чука. Налази се на осам километа-

Вишеград ра од центра Ниша, према северу, изнад села

- 460 -

Просек
Хумска чука
Хум. Старт је на 450 м надморске висине, а
слетање на 360 м. Путничким возилом могуће
је изаћи до самог старта. Терен се углавном ко-
ристи за обуку и падинско једрење. Хумска чу-
ка је један од најквалитетнијих терена за прве
кораке у параглајдингу. (З. Мл.)
ТОДОРОВИЋ (Тодор) БИЉАНА. Тени-
серка. (девојачко Костић; Ниш, 16. август 1949
– ). Биљана је рођена у познатој нишкој тени-
ској породици Костић. Заједно са братом Ђор-
ђем (в.) одрасла је на тениским теренима у
нишкој Тврђави, а први тренер био им је отац
Тодор (в.). Прве успехе постигла је већ у пио-
нирској конкуренцији, а освојила је и титулу
првака Србије за јуниорке до осамнаест година.
Од 1968. студирала је у Београду и постала
чланица Партизана, са којим је освојила седам
узастопних екипних титула првака Југославије
(од 1968. до 1975). У појединачној конкуренци-
ји увек је била у сениорском врху Југославије, а
као прва тенисерка из Србије наступила је у
државној репрезентацији у оквиру Фед купа
1969. и 1970. (Е. Ц.)
ТОДОРОВИЋ (Радивоје) ГОРАН ФА-
ЦА. Спортски падобранац, ронилац, алпиниста.
- 461 -
Т
(Лесковац, 30. октобар 1971 – ). Припадник 63.
падобранске бригаде до 18. децембра 2003, када
му се приликом скока на војном аеродрому у
Нишу умрсио падобран, услед чега је пао са
висине од 1200 м и остао везан за инвалидска
колица. Наставио је да се бави падобранством и
уписао више од хиљаду падобранских скокова,
а од 2007. до данас извео двадесет падобран-
ских скокова као особа са инвалидитетом, што
је својеврстан рекорд. Тодоровић је 2007.
постао први параплегичар
у Србији који је извео па-
добрански тандем скок.
Године 2008, на спорт-
ском аеродрому Словењ
Градец у Словенији, за-
једно са тандем-пилотом
Романом Погачаром ско-
чио је са висине од 8,350
м, чиме је постао први па-
раплегичар у свету који је
скочио са те висине и ис- Горан Тодоровић
пунио услове за улазак у Гинисову књигу рекор-
да. Опширан и аргументован материјал о свет-
ском рекорду упућен је Гинисовој документаци-
ји на разматрање. Он је прво лице са инвалиди-
тетом из Србије који је икада заронио. Бави се
алпинизмом, а 2011. освојио је Триглав. Војска
Србије доделила му је у три наврата специјалну
награду у оквиру избора за спортисту године,
као првој инвалидној особи. Три награде добио
је и од Ваздухопловног савеза Србије. (З. Мл.)
ТОДОРОВИЋ (Драгослав) ДАНИЈЕЛА.
Тенисерка, тениски тренер, тениски судија.
(Ниш, 31. јануар 1968 – ).
Тенисом се бави од 1977.
Каријеру гради најпре као
успешна такмичарка, за-
тим као члан репрезента-
ције, а касније и као тени-
ски тренер, национални
врховни судија и међуна-
родни судија у столици.
Вишеструки пионирски и
јуниорски првак Србије и
Југославије, победник на Данијела Тодоровић
великом броју отворених турнира, члан репре-
зентације Југославије на Појединачном првен-
ству Европе у Женеви (1983), Купу нација у
Софији (1983), Екипном првенству Европе за
млађе јуниоре Хелвеција куп (1984). Доспева на
141. место светске ранг-листе за жене (WTA),
учествује на професионалним турнирима за
жене и бележи успехе на Мастерс турнирима.
Од 1986. бави се и тренерским позивом, а од
1990. има звање републичког тениског судије.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Године 1991. у Немачкој успешно игра за екипу
ТК Херемберг, упоредо ради као тренер и са
немачким колегама организује и води летњи
камп. За савезног тренера ТСЈ за пионирке иза-
брана је 1994. На Факултету физичке културе у
Нишу (в.) 1996. стиче звање вишег тренера те-
ниса. Исте године стиче сертификат ИТФ за
међународног судију “level 1”, коме 1998. дода-
је “level 2” и постаје званични судија ИТФ. Од
тада успешно суди на професионалним турни-
рима за жене и мушкарце, редовно учествује на
Дејвис купу и добија одличне оцене као линиј-
ски судија, а као главни судија суди финала
фјучерс турнира у Србији и Црној Гори. Уз то
је и национални врховни судија са златном
значком, члан Управног одбора УТСЈ и коор-
динатор за тениске судије Тениског савеза Ни-
ша до 2008. Од 2008. ради као тренер у ТК Но-
ви Сад 2002. Од 2012. наставља са радом са де-
цом предшколског и школског узраста у ТК
Медијана Ниш (в.), а упоредо суди на професи-
оналним турнирима у Србији и ИТФ сениор-
ским турнирима. На ФЕД и Дејвис купу 2013. и
2014. била је статистичар – оператор. (М. Т.)
ТОДОРОВИЋ (Станимир) СЛОБОДАН
ОЛАФ. Ваздухопловни једриличар. (Ниш, 23.
јун/јул 1921 – Корген, Норвешка, 17. јул 1942).
Студент технике на Београдском универзитету.
Истакнути члан Аеро-клуба у Нишу (в.), једри-
личар и један од наставника у једриличарској
секцији, омиљен међу
млађим нараштајима и
члановима Аеро-клуба. Ау-
тор је текста (Наша крила,
1940) о једриличарском
подвигу у летњој једрили-
чарској школи, који се до-
годио код Корвинграда у
лето 1940. Такође, био је
члан и Соколске организа-
ције (в.), а бавио се и ја-
хањем у Моравском колу Слободан Тодоровић
јахача Кнез Михаило (в.). Пре Другог светског
рата, због изразито плаве боје косе и светлог
тена, добио је надимак Олаф.
За време окупације у Другом светском рату
ухапшен од стране Специјалне полиције фебру-
ара 1942. у Београду, као активиста СКОЈ-а
(куповао материјал за партијску технику). Из
логора у Београду интерниран је у логор
Корген у Норвешкој априла 1942. Стрељан је
17. јула 1942. Почива на Југословенском рат-
ном гробљу у Ботну, у комуни Салтдалу.
Извор: Податке пружио Видосав Петровић из разговора с
сестрићем С. Тодоровића Сашом Димитријевићем 28. 10. 2014.
Лит.: Политика, Београд, 18. јул 1937, стр. 6; НМН, ЛЦК,
кут. 8, ф.б.б – списак интернираних гимназијалаца; кутија 3, ф. 116;
- 462 -
НМН, ЛЦК, музејски картон, Инв. бр. 344; СО Ниш, МКУ СО
Ниш 1945–1959, књ. 8, стр. 480, упис 171; Б. Тикић, Спортско
ваздухопловство у Нишу 1927–2004, Зборник НМ у Нишу, стр.
205. (Б. Т.)
ТОДОРОВИЋ (Драгољуб) ТОМИСЛАВ
ТОМА. Новинар. (Ћуприја, 15. мај 1952 – ).
Основну и средњу школу
похађао је у Крушевцу,
Ражњу и Алексинцу, ода-
кле, после завршетка гим-
назије 1971, долази у Ниш
на студије стоматологије.
У лето 1973. почиње да
сарађује са спортском ре-
дакцијом нишких Народ-
них новина (в.), а 1979.
опредељује се за професи-
онални рад у новинарству, Томислав Тодоровић
у РТВ Београд – Радио Нишу (в.). Током 1980.
радио је као новинар у Радио Сокобањи, али се
после мање од године дана враћа у Радио Ниш.
Ту остаје до 17. маја 1990, када прелази у Ком-
панију Политика и постаје дописник њених
издања. Радио је у редакцијама Политике, ТВ
Политике, за Експрес Политику и Спортски
журнал, са којим и данас сарађује. У међувре-
мену стекао је диплому Школе новинарства
Србије у Београду и завршио Вишу педагошку
школу Универзитета у Приштини. Аутор је
бројних ауторских текстова који су објављива-
ни у најтиражнијим домаћим и страним нови-
нама и часописима. Члан је АИПС-а, међуна-
родне организације спортских новинара.
Томислав Тома Тодоровић је више од три и
по деценије присутан на медијском небу Ниша
и Србије. Извештавао је са значајних, посебно
спортских, светских и европских догађаја – у
Јапану, Јужној Кореји, Хонг Конгу, Бразилу и
великом броју европских земаља – Великој
Британији, Италији, Немачкој, Француској, Хо-
ландији, Грчкој, Шведској, Данској, Шпанији...
Деценијама прати збивања на нишкој спортској
сцени, посебно у фудбалу, рукомету и кошар-
ци, а непрестано бележи и све друге спортске
активности у Нишу. И сам је играо кошарку, у
КК Младост (Напредак) у Алексинцу, и потом
у Студенту из Ниша.
Истраживачко новинарство у крви је То-
мислава Тодоровића, због чега је више пута у
богатој каријери награђиван: проглашаван је
два пута за новинара године у Радио Нишу, за
најплоднијег и најуспешнијег спортског нови-
нара Ниша, а 2010. проглашен је за најбољег
дописника године према одлуци Удружења
спортских новинара Србије.
Уз свакодневни новинарски рад Томислав
Тодоровић бави се и писањем, а веома често

ангажован је и у раду организација друштвено-
политичког, спортског, хуманитарног и другог
карактера. Године 2013. добио је још једно пре-
стижно и велико признање – плакету Капетан
Миша Анастасијевић и златник са ликом вели-
ког српског добротвора, а 2015. и највеће приз-
нање Града Ниша – награду 11. јануар.
Данас ради као новинар Политике и
Спортског журнала из Ниша и са југа и југои-
стока Србије. (Н. Ж.)
ТОМИЋ (Миодраг) ГОРДАНА ЏИМИ-
КА. Кошаркашица. (рођ. Стојановић; Ниш, 17.
март 1956 – ). Године 1974. играла квалифика-
ције у Нишу и од тад је стално члан ЖКК Сту-
дент (в.). Играла за јуниорску репрезентацију
Југославије, као прва репрезентативка из Ниша,
и то на два балканска шампионата: у Бугарској
и Свилајнцу. Са клубом је играла и Куп Лили-
јане Ронкети. Први тренер био јој је Лута
Павловић (в.) у Гимназији Светозар Марковић.
Завршила Факултет физичке културе и свој
радни век провела у Београду као професор у
основној школи. (З. Ст.)
ТОМИЋ (Будимир) МИОДРАГ. Тенисер,
тениски тренер, спортски радник. (Ниш, 31.
октобар 1954 – ). У Нишу је завршио Основну
школу Цар Константин и Електротехничку
школу Никола Тесла, дипломирао на Електрон-
ском факултету и завршио Вишу тренерску
школу на Факултету за физичку културу (в.).
Заљубљеник у спорт од малена, а од се-
дамдесетих година прошлог века посвећен те-
нису. Као играч био је победник Универзитет-
ског првенства у Нишу, а остварио спортски
стаж као првотимац и капитен ТК Раднички
(в.). Исказао се и као суди-
ја у мечевима Балканијаде
и Боротра купа. Као тре-
нер учествовао у раду те-
ниског кампа Јелене Ген-
чић и био предавач на
Вишој тренерској школи
Факултета физичке култу-
ре у Нишу (в.).
Своје највеће домене
и допринос спорту оства-
рио кроз спортско ангажо- Миодраг Томић
вање на функцијама: секретара Председништва
ТК Раднички и Тениског савеза Ниша (в.)
осамдесетих година; спортског директора ТК
Раднички од 1996. до 2009, када је Раднички
имао на стотине регистроване деце у различи-
тим такмичарским категоријама, организовао
велики број турнира и имао велики број освоје-
них титула државних првака у свим категори-
- 463 -
Т
јама; председника Универзитетског тениског
одбора, Тениског савеза Ниша и Тениског саве-
за источне Србије (в.) са великим доприносом
развоју тениса у региону у периоду од 1978. до
2013; члана Председништва Тениског савеза
Југославије од 1990, а од 2002. до 2006. и пот-
председника Председништва; потпредседника
Скупштине Тениског савеза Србије од 2006. Од
2011. до 2013. био је потпредседник Тениског
савеза Србије.
Покренуо многе тениске пројекте: први те-
ниски сајт у земљи, ТВ тениску емисију Тенис
Магазин, организовао велики број семинара за
судије и тренере, био директор многих турнира
до највиших нивоа у нашој земљи, организовао
Дејвис и Фед Куп у Нишу. Помогао великом
броју такмичара да досегну највише тениске
нивое у нашој земљи. Дао велики допринос
развоју Тениског клуба Раднички. Тениски
стаж од преко 35 година свакако је испунио
његов животни пут.
Посвећен хуманитарном раду. За своје
доприносе српској баштини и православљу
одликован Орденом Св. Романа првог реда. Ак-
тиван у раду Ротари Интернационале. Као пред-
седник РК Ниш Константин Велики 2008/09. са
члановима Клуба помагао локалној заједници
кроз дванаест реализованих пројеката. Као
Асистент Дистрикт Гувернера 2013/14. са
нишким клубовима реализовао пројекат Рота-
ријанске чесме за седамнаест векова Миланског
едикта.
Ожењен је, а своје тениско умеће, органи-
зационе способности и жељу за хуманитарним
радом пренео је на своје ћерке, Јелену, Милицу
и Наталију. (Н. Ж.)
ТОШИН МЕМОРИЈАЛ. В. Меморијални
турнири и манифестације у Нишу.
ТРАЈКОВИЋ, ВЛАДИМИР. Атлетичар,
спортски радник. (Збевц код Врања, 1. септем-
бар 1919 – 21. мај 1991). Један од оснивача и
истакнутих атлетичара Ниша од 1937. и осни-
вања АК Железничар (в.) до 1954. Атлетиком
почиње да се бави као ученик гимназије у Ни-
шу. Огледао се у трчању на 800 и 1500 м, скоку
у вис а, по потреби, и у бацачким дисциплина-
ма. Био је првак и на многим крос такмичењи-
ма. Атлетиком се бавио аматерски.
У почетном периоду развоја атлетике у
Нишу сарађује с Рашом Миловановићем у оби-
ласку школа, припреми такмичара и вођењу
административних послова, као нека врста
секретара атлетске секције НСК Железничар.
Пред рат, 1940. године, завршава гимнази-
ју и уписује се на Економски факултет али се
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

због почетка Другог светског рата и окупације

Ниша враћа у Ниш. Поново ради на окупљању
атлетичара с Ј. Ерменцом,
а касније и с Виктором
Мураусом, и организује
атлетску секцију. Сарађује
и с Радмилом Лонгинови-
ћем и Крстом Радовићем.
У току окупације ради у
секцији за одржавање пру-
ге (IV секција) да би 14.
септембра 1944. присту-
пио Народноослободилач-
кој војсци Југославије Владимир Трајковић
(НВОЈ). Демобилише се октобра 1945, кратко
борави у Нишу, а од 1. децембра 1946. прелази
у Београд.
Носилац је Ордена за храброст и Ордена
заслуге за народ. (В. Г.)

ТРБОЈЕВИЋ, ПЕТАР. Ватерполиста.

(Ниш, 9. септембар 1973 – ). У домаћем шам-
пионату наступао је за ВК Партизан (једно на- Јавни аикидо тренинг у парку Чаир у организацији Школе
ционално првенство и четири купа), а у инос- борења Трем, 2013.
транству за Вуљагмени, са којим има освојен Извор: samoodbrana.com
Куп победника купова 1997, Барселонету (пет Основне школе Вожд Карађорђе, а води их Де-
националних првенстава и јан Станковић, 4. дан IAA, 3. дан WCRA.
шест националних купо- Клуб је организовао неколико семинара од
ва), Олимпијакос, са којим интернационалног значаја под вођством Љубо-
је освојио Евролигу и Су- мира Врачаревића и Братислава Стајића. Поред
перкуп Европе 2002. ових семинара клуб сваког марта у Сокобањи
Са сениорском репре- организује и семинаре од националног значаја.
зентацијом освојио је: (Н. Р.)
бронзана медаља на ОИ у
Сиднеју 2000. и сребрна ТРИ М, Тениски клуб. В. Тенис у Нишу
медаља у Атини 2004; СП: (историјат).
бронза у Перту 1998, сре-
бро у Фукуоки 2001. и Петар Трбојевић
ТРКА ЗА БОГОЈАВЉЕНСКИ КРСТ.
злато у Монтреалу 2005; ЕП: сребро у Севиљи Одржава се 19. јануара, на хришћански празник
1997. и два злата: Будимпешта 2001. и Београд Богојављење. Пре Другог светског рата трка је
2006; бронзана медаља на Светском купу у Бео-
граду 2002; две златне медаље у Светској лиги:
Београд 2005. и Атина 2006.
Извор: http://en.wikipedia.org/wiki/Petar_Trbojević (Д. Мл.)

ТРГОВАЧКИ, Стонотениски клуб. В.

Стони тенис у Нишу (историјат).

ТРЕМ, Школа борења. Школу је 2001.

основао Дејан Станковић, најпре као Клуб ре-
алног аикидоа ТРЕМ. У школи се вежбају: аи-
кидо – јапанска борилачка вештина, ТРЕМ тре-
нинг систем – јединствени систем психофизич-
ког развоја појединца, и система – руска бори-
лачка вештина. У оквиру школе борења постоји
и обука у руковању и борењу ватреним и Трка за Богојављенски крст на Нишави, 2011.
аирсофт оружјем. Тренинзи се одржавају у сали Извор: Јужне вести / Никола Милосављевић.

- 464 -
 Т

Трка за Богојављенски крст на отвореном базену СЦ Чаир, 2015.

Извор: Јужне вести / Вања Кесер.

приређивана на нишавском кеју, где су такми- ТРОФЕЈ МЕДИЈАНА, Стонотениски

чари пливали, али и ронили како би са дна реке
извадили Часни крст. Трку је 2007, после гото-
во седамдесет година обновила нишка општина
Медијана. Пливање за Часни крст организује се
од 2007. у амфитеатру нишавског Кеја, а од
2013. на базену Чаир (в.). У трци учествује де-
ветнаест такмичара, од тога традиционално по
један представник Жандармерије, 63. падо-
бранске бригаде и Управе за ванредне ситуаци-
је. Упркос хладном времену, па и снегу, Бого-
јављенску трку прати велики број грађана. (Б. М.)
турнир. В. МЕДИЈАНА, Стонотениски клуб
инвалида.
ТУРИСТ (Нишка Бања), Женски руко-
метни клуб. В. НИШКА БАЊА, Женски омла-
дински рукометни клуб.
ТУРИСТ (Нишка Бања), Шаховски клуб.
Основан 1981. године при Месној заједници у
Бањи. Члан Регионалне шаховске лиге. (Д. Мх.)

- 465 -
 Ћ
ЋЕЛЕ КУЛА, Куглашки клуб. Основан је
при Индустрији грађевинског материјала Ћеле
кула, популарној нишкој циглани, 28. децембра
1979. Највеће заслуге за његово оснивање и
успешан рад до 1983. имају Драгољуб Дојчино-
вић и Владимир Вељковић. Клуб је активно
учествовао у свим такмичењима у Нишу. Пре-
стао је са радом, иако званично никада није
расформиран. (Е. Ц.)

ЋИРИЋ, МИРЈАНА. В. Јовановић, Мир-

јана.

ЋУРЧИЋ (Живорад) ДРАГАН. Падобра-

нац, скијаш. (Књажевац, 10. октобар 1961 – ).
Падобранством почео да се бави 1979. у
нишком Аеро-клубу Мија Станимировић (в.),
за који се такмичио од 1984. до 1991. Као члан
нишке екипе прве медаље осваја 1985. екипним
трећим местом на Републичком првенству
Србије у скоку на циљ, а
1988, 1989, 1990. и 1991.
са Аеро-клубом Мија Ста-
нимировић осваја сребрне
медаље у истој дисци-
плини. На државном пр-
венству СФР Југославије
1987. представља репу-
блику Србију. Професио-
нално је војно лице од
1992, када и постаје члан
војне падобранске екипе Драган Ћурчић
Небеске видре (в.). Екипа је од 1992. до данас
била вишеструки државни првак, нарочито у
дисциплини скока на циљ. Такмичио се у гото-
во свим падобранским дисциплинама, па је,
поред класичних дисциплина, скокова на циљ и
Драган Ћурчић
фигуративних скокова, освајао медаље и у
дисциплинама: групни фигуративни скокови
(„релатив“), фигуративни скокови са отвореном
куполом („кенопи релатив“), као и у дисципли-
ни „пара-ски“. Његови највреднији резултати
јесу: освајање другог места у скоку на циљ на
Падобранском првенству Југославије 1998,
друго место у фигуративним скоковима на Па-
добранском првенству Југославије 2001, друго
место у генералном пласману у класичним
дисциплинама на Падобранском првенству Ју-
гославије 2006. и прво место на Међународном
купу Горан Остојић 2007. Као репрезентативац
Југославије и Србије учествовао на светским
(1996. и 2006) и европским првенствима (2005.
и 2007), као и на војним светским спортским
играма 2007. Поред падобранства бави се и ски-
јањем, а у том спорту је у склопу дисциплине
пара-ски освојио сребрну медаљу на првенству
Југославије 1997. и златну медаљу у велесла-
лому на првенству Србије 2003. (З. Мл.)

- 466 -
 У
УДРУЖЕЊЕ КОШАРКАШКИХ СУДИ-
ЈА НИША. В. Удружење српских кошарка-
шких судија – Исток.
УДРУЖЕЊЕ СРПСКИХ КОШАРКА-
ШКИХ СУДИЈА – ИСТОК. Настало је 2003. у
кампу за кошаркашке судије у Дивљани, као
Удружење кошаркашких судија Ниша, када је
шездесет кошаркашких судија изразило вољу
да се оснује удружење, изабрало Гојка Лепоје-
вића за председника, и поставило Извршни
одбор и делегате за Скупштину. Исте године
Министарство просвете и спорта одобрило је
регистрацију, чиме је оно постало прво званич-
но удружење кошаркашких судија у држави.
Удружење је, као један од оснивача Удружења
српских кошаркашких су-
дија, променило име 2007,
када је изабрано и ново
руководство. У периоду
од 2003. до 2009. удруже-
ње је организовало шест
кампова за судије на који-
ма је знање стицало преко
350 судија из земље и и-
ностранства. Данас удружење броји преко 230
чланова, међу којима су судије, помоћне судије,
делегати, контролори, али и они који подржава-
ју његов рад. (З. С.)
УДРУЖЕЊE ПЕДАГОГА ФИЗИЧКЕ
КУЛТУРЕ НИШ. Струковна организација пе-
дагога физичке културе (професора спорта и
физичког васпитања). Основано у Нишу 14.
јануара 2003. Оснивачи су професори физичког
васпитања Нишавског округа. Настављач тра-
диције Друштва педагога физичке културе Ни-
ша (в.) Члан је Друштва педагога физичке кул-
туре Србије и организације ФИЕП Европе (Fé-
dération Internationale D´éducation Physique Eu-
rope). Оснивач Српског савеза професора фи-
зичког васпитања и спорта, заједно са Удруже-
њем педагога физичке културе Београда и
Друштвом наставника физичког васпитања Но-
вог Сада. Остварује циљеве и задатке у области
физичке културе, наставе физичког васпитања,
школског, универзитетског и рекреативног
спорта и спорта за све. Организатор традицио-
налне спортско-рекреативне манифестације
Спортске игре радника у просвети (од 2003),
више научно-истраживачких пројеката, струч-
- 467 -
них скупова и семинара. Активан учесник у
креирању стратегије развоја наставе физичког
васпитања и спорта на локалном и републич-
ком нивоу. Од 2003. до 2008. председник друш-
тва био је Југослав Хаџи Танчић (в.), у периоду
2009–2010. председник је доц. др Бранислав
Драгић, а од 2010. председник је Драган Гејо
(в.). (Н. С.)
УЗУНОВИЋ (Дими-
трије) ВОЈИСЛАВ. Дру-
штвено-спортски радник.
(Ниш, 11. новембар 1899 –
Ниш, 8. август 1950). Први
председник НСК Цар Кон-
стантин (в.). Председник
Обућарске бранше; члан
Занатског савеза; члан Цр-
веног крста; члан Јадран-
ске странке; члан Народне
Војислав Узуновић
одбране; одборник Општи-
не града Ниша и градски већник. Одликован
Орденом Светог Саве V и VI реда. (А. Б. Ф.)
УЗУНОВИЋ (Владимир) СЛАВОЉУБ.
Играч, плесни тренер, фолклорни педагог, про-
фесор универзитета. (Ско-
пље, 23. октобар 1971 – ).
Основну и средњу школу
завршио у Прешеву. Ди-
пломирао је 1998. на Сту-
дијској групи за физичку
културу Филозофског фа-
култета у Нишу (в.), где је
2004. магистрирао, а 2009.
докторирао. Од 1999. ради
на Факултету спорта и фи-
зичког васпитања у Нишу Славољуб Узуновић
(в.) као асистент на предмету Плес, а од 2010.
на истом предмету ради као наставник са зва-
њем доцента.
Плесно-играчку каријеру започео је и раз-
вијао у ансамблу Оро при Студентском култур-
ном центру Универзитета у Нишу (в.). Активно
учествује у развоју фолклора и спортског плеса
у земљи. Ангажован је као стручни сарадник у
више плесних клубова у Нишу и републици.
Директор је плесног клуба Nidance, председник
Удружења плесних тренера Србије и уметнич-
ки директор Савеза спортског и дечијег плеса
Србије.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
С. Узуновић (трећи здесна) у ансамблу ОРО.
Интерес за стручни и научни рад показао је
учешћем на симпозијумима у земљи и инос-
транству, као и објављивањем научних радова у
домаћим и страним стручним часописима.
Објавио је више стручних и научних радова.
Аутор је и коаутор монографија: Друштвени
плес (С. Узуновић, Р. Костић), Ниш, 2009;
Истраживање ефеката плеса (С. Узуновић, В.
Мутавџић, Р. Костић), Ниш, 2010; Плес (Р.
Костић, С. Узуновић), Ниш, 2013. и др. (Н. Ж)
УНИВЕРЗИТЕТСКИ САВЕЗ ОРГАНИ-
ЗАЦИЈА ЗА ФИЗИЧКУ КУЛТУРУ НИШ. В.
Универзитетски спортски савез Ниш.
Детаљи са такмичења у фудбалу, одбојци и кошарци одржаних у оквиру Дана студената Универзитета у Нишу, 22. март 2014.
Извор: ussn.org.rs
- 468 -
УНИВЕРЗИТЕТСКИ СПОРТСКИ СА-
ВЕЗ НИШ. Основан 1968. под називом Уни-
верзитетски савез организација за физичку кул-
туру Ниш (УСОФК). Од 1992. ради у саставу
установе Студентски културни центар Ниш.
УСС Ниш окупља спортска друштва свих фа-
култета Универзитета у Нишу и других висо-
кошколских установа које раде на територији
Града Ниша. Основни циљ Савеза јесте органи-
зација различитих спортских догађаја, попула-
ризација физичке културе међу студентском
популацијом, формирање универзитетских
спортских клубова и репрезентација, сарадња
са осталим спортским савезима и генерално
унапређење спортског живота на Универзитету
у Нишу.
УСС Ниш организује многе спортске ма-
нифестације, од којих су најважније универзи-
тетске спортске лиге у малом фудбалу, кошар-
ци, одбојци, рукомету, стоном тенису, шаху,
стрељаштву и тенису (у мушкој и женској кон-
куренцији). Такође, у организацији Савеза одр-
жавају се отворени шампионати у џудоу, кара-
теу, кросу, пливању, скијању и атлетици, раз-
личита куп такмичења поводом обележавања
значајних датума, и спроводи рекреација сту-
дената (школа пливања, школа скијања и дру-
го). У овим активностима сваке године учеству-
је преко 1.200 студената.

У оквиру УСС Ниш својевремено су фор-
мирани универзитетски спортски клубови, под
заједничким именом Студент, а касније
Академац. То су били: клуб малог фудбала,
кошаркашки клуб (мушки и женски), одбојка-
шки клуб (мушки и женски), го клуб, шах клуб
и рагби клуб. Сви клубови су превазишли уни-
верзитетски, аматерски ниво рада и годинама
се успешно такмиче у лигама које организују
спортски грански савези.
Као члан Универзитетског спортског саве-
за Србије УСС Ниш учествује на Универзијади
Србије, Универзитетској спортској лиги Срби-
је, куповима Србије и другим такмичењима.
Међународни програм реализује се кроз уче-
шће нишких студената у универзитетским се-
лекцијама Србије које на-
ступају на светским уни-
верзијадама и светским
универзитетским шампи-
онатима. Од 2005. спорт-
ске екипе Универзитета у
Нишу са успехом учеству-
ју на Европским универ-
зитетским првенствима.
Највећи успех до сада постигла је одбојкашка
екипа, која је на Првим европским универзи-
тетским играма у Кордоби (Шпанија) 2012. го-
дине освојила златну медаљу.
УСС Ниш био је и организатор великих
спортских такмичења. Још 1989. у организацији
УСС Ниш одржана је 8. Универзијада СФР Ју-
гославије, а 1997. прва и једина Универзијада
СР Југославије. УСС Ниш је два пута – 1994. и
1996. био организатор плеј-офа државног
првенства Југославије у малом фудбалу. У Ни-
шу су одржани и: Треће европско универзитет-
ско првенство у фудбалу (2005), Треће европ-
ско универзитетско првенство у рукомету
(2008) и Треће европско универзитетско првен-
ство у стоном тенису (2009).
За постигнуте резултате на унапређењу
спорта и физичке културе студената Универзи-
тета у Нишу УСС Ниш награђен је са више зна-
чајних признања.
Извор: http://www.ussn.org.rs/ (М. М.)
УРБАНЧИЋ (Михајло) МИЛУТИН.
Фудбалер, спортски радник. (Ниш, 27. мај 1936
– ). Играо за ФК Динамо (в.) из Ниша. После
фузионисања нишких фудбалских клубова Ди-
намо и Железничар (в.) прелази у ФК Слога
(данашњи Цар Константин) (в.). По окончању
активног играња активира се у раду клуба. Био
је члан и потпредседник Управног одбора ФК
Слога и председник Скупштине клуба. Из
здравствених разлога повлачи се са места пред-
- 469 -
У
седника Скупштине клуба и 3. јула 2004. бива
изабран за почасног доживотног председника
ФК Слога. У Фабрици гуме и обуће Вулкан, у
којој је провео свој радни век, један је од осни-
вача Спортског друштва
Вулкан и иницијатор
спортског такмичења рад-
ника у гумарској индус-
трији, познатој у СФР Ју-
гославији под називом Гу-
мијада. Такође, један је од
оснивача Радничко-спорт-
ских игара у Нишу (в.). На
предлог спортских инсти-
туција Ниша изабран је за
члана Председништва Са- Милутин Урбанчић
веза организација за физичку културу (в.), да би
крајем 1980. био изабран и за председника
СОФК. Ову функцију обављао је у два мандата.
За свој рад нагрђен је бројним наградама и
признањима: Орден рада са сребрним венцем
Председништва СФР Југославије, Признање за
организацију и унапређење рекреације у рад-
ним колективима Централног већа синдиката
Југославије, Октобарска спортска награда
Ослобођење града Ниша (в.), Златна плакета и
повеља за 35 година физичке културе и дваде-
сет година постојања СОФК, Признање за рад
на унапређењу физичке културе града Ниша,
Првомајско признање за допринос рекреацији у
предузећима од Општинског синдикалног већа,
Сребрна значка са плакетом за допринос срп-
ског фудбала Фудбалског савеза Србије, Приз-
нање Савеза за спорт Софије за дугогодишњу
успешну сарадњу СОФК Ниш и тог савеза, По-
веља заслужног фудбалског радника. (Н. Ж.)
УСБ (Urban Sport Brothers), Акробатска
група. Основана 5. марта 2010. Оснивач и вођа
групе је Петар Поповић, а
чланови студенти и сред-
њошколци из Ниша. Про-
фесионално се бави изво-
ђењем разних акробат-
ских, каскадерских и цир-
куских вештина, као и едукацијом младих о
правилном физичком вежбању, понашању и
правилној исхрани.
Сам настанак групе везује се за учешће у
шоу програму Ја имам таленат 2009, где су се
чланови групе представили као уличне акроба-
те, својим акробацијама и креативношћу при-
вукли велику пажњу јавности, и показали нову
концепцију акробатско-урбаног спорта која на
овим просторима до тада није виђена.
Спајањем акробатике, екстремног бици-
клизма, каскадерства, брејкденса, атрактивних
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Акробатска група УСБ.
скокова, ходања по жици, жонглирања и још
неких екстремних, циркуских и акробатских
спортова, заједно са поруком борбе против жи-
вотне монотоније, и борбе за здрав живот, са
идејом представљања светле стране улице,
створена је једна нова идеологија и начин жи-
вота који су постали симбол УСБ-а.
Својом атрактивношћу УСБ је још на по-
четку свог рада себи обезбедио наступе на мно-
гим турнирима, промоцијама, хуманитарним
акцијама и акцијама борбе против дроге и пу-
шења, концертима, журкама и дугим манифе-
стацијама.
Током 2012. УСБ је имао преко двеста
наступа, како у Србији, тако и у иностранству.
На гостовањима у највећим спортским халама у
Бечу (Аустрија), Љубљани (Словенија), Софији
(Бугарска), Прилепу (Македонија) и Београду
(Србија), представе УСБ-а уживо је видело ви-
- 470 -
Акробатска група УСБ – детаљ са наступа.
ше од 80.000 људи. У јануару, фебруару, јуну и
јулу 2012. УСБ је био ангажован на фестивали-
ма у Оману, у градовима Мускат и Салалах, где
је извео шоу модерног циркуса (modern circus
act), шоу са ватром (fire show) и веома атракти-
ван шоу са трамполином (trampoline show). То-
ком целог децембра 2012. УСБ наступа у Дуба-
ију на једном од највећих фестивала на свету –
Global Village, где изводи нови, невероватан и
до тада најопаснији шоу са акробатским љу-
љашкама, високим скоковима у ваздух и салто
окретима, који се у свету назива Russian Swing
Show.
Будући да су чланови групе УСБ дипло-
мирани професори и студенти на Факултету
спорта и физичког васпитања, поред својих а-
кробатских активности баве се и едукацијом
младих о правилном физичком вежбању, пона-
шању и исхрани, као и о значају спорта за пра-
вилан психофизички развој деце. Током проте-
кле три године УСБ је спровео велики број еду-
кативних програма и радионица, у којима је
било укључено на хиљаде деце. Неки од ових
пројеката били су подржани од стране Владе
републике Србије и спроведени на територији
читаве државе. (Н. Ж.)
 Ф
ФАБРИКА МАШИНА И ЛИВНИЦА
ПЕЈИЋА, СТЕВАНОВИЋА И КОМП. Једина
фабрика у Нишу која је серијски и по наруџби-
ни производила спортске справе за гимнастич-
ке вежбе и такмичења. Као браварску радиони-
цу основао ју је Драгомир Пејић 1911. у Пиро-
ту. Током Првог светског рата радионица пре-
лази у Ниш, где остаје и након ослобођења. Од
1921. постала је члан Удружења нишких индус-
тријалаца, а 1922. имала је ливницу, ковачницу,
стругару, бравару, механичко одељење и сто-
ларницу. Од 1925. послује
као Фабрика машина и
ливница Пејића, Стевано-
вића и комп. Поред широ-
ког производног програма
(пресе за израду црепа,
центрифугалне пумпе, водене турбине, машине
за кожарску и гумарску индустрију, пресе и
муљаче за грожђе, круњаче за кукуруз, машине
и машински делови за млинове, стругаре и е-
лектричне централе, машине и делове за руд-
нике, као и послови за Војно-технички завод
Крагујевац) током тридесетих година ХХ века
врло успешно је пројектовала и производила
гимнастичке справе, којима су се опремале со-
колане и школе. На овакву пословну одлуку од
важности је чињеница да је други ортак у фир-
ми био Милан Стевановић (в.), председник Со-
колског друштва Ниш. По ослобођењу у Дру-
гом светском рату фабрика је конфискована.
Наставља да ради као Фабрика машина и лив-
ница Јастребац (Фабрика пумпи Јастребац). У
новој фабрици није се наставило са производ-
њом спортских справа.
Справе у некадашњој Соколани.
- 471 -
Лит.: Енциклопедија Ниша, том Привреда, Ниш 1996, стр.
279 и 280; фотографије из породичног албума Драгомира Пејића,
истраживање аутора. (Б. Т.)
ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ
ВАСПИТАЊА. Научно-образовна институција
чији је општи задатак да савременим програ-
мима образује високостручне кадрове првог,
другог и трећег нивоа студија у области физич-
ког васпитања, спорта и рекреације и да перма-
нентно пројектује и реализује научноистражи-
вачке пројекте у области физичких активности.
Корени Факултета сежу до 1948, када је
основана Виша педагошка школа, претеча да-
нашњег Факултета спорта
и физичког васпитања у
Нишу, прва високошкол-
ска установа јужно од Бе-
ограда. Школске 1949/50.
уписана је и прва генера-
ција студената. У оквиру
ње школске 1954/55. фор-
мирана је Група за фи-
зичко васпитање (трајање студија две године).
Одлуком Владе Републике Србије 1971. оснива
се Филозофски факултет, као сдми факултет
Универзитета у Нишу. У оквиру њега основана
је Студијска група за физичку културу.
Одлуком Владе Републике Србије 1999. извр-
шена је трансформација Филозофског факулте-
та, тако да се из Филозофског издвајају При-
родно-математички факултет и Факултет фи-
зичке културе, који 2006. одлуком Савета У-
ниверзитета у Нишу мења име у Факултет
спорта и физичког васпитања.
Први студенти физичке културе са професорима ВПШ,
1955/56.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Зграда Факултета спорта и физичког васпитања.
Извор: panoramio.com
Од академске 2007/08. на Факултету се
студијски програми реализују по принципима
Болоњске декларације.
Факултет спорта и физичког васпитања а-
кредитован је 2009. као високошколска устано-
ва за следеће студијске програме: Основне ака-
демске студије, физичко васпитање и спорт;
Основне струковне студије, спорт; Дипломске
академске студије, физичко васпитање и спорт,
и Докторске академске студије, спортске науке.
На Факултету тренутно ради 49 наставника
и сарадника: четрнаест редовних и дванаест
ванредних професора, дванаест доцената, шест
асистената са пуним радним временом и пет
ангажованих наставника са других факултета.
Од оснивања до 2013. дипломе Факултета
спорта и физичког васпитања у Нишу стекло је:
на основним студијама 2202 студента, на
основним трогодишњим студијама 92 студента,
на специјалистичким осам студената, на маги-
старским 106 студената, а одбрањене су и 63
докторске дисертације. У оквиру стручног
оспособљавања и усавршавања кадрова у спор-
ту и рекреацији 1.175 кандидата оспособљено
је за оперативне тренере. (Н. Р.)
ФАКУЛТЕТ ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ. В.
Факултет спорта и физичког васпитања.
ФЕНИКС, Плесни клуб. Плесни клуб Ла
Луна, из кога је постао Плесни клуб Феникс,
основан је и регистрован 24. јануара 2006.
Оснивачи су Снежана Јаћимовић, директор и
кореограф клуба, и Небојша Славковић. У клу-
бу као кореограф ради и Радомир Пајић.
Своје деловање клуб базира на популари-
зацији играчко-плесних активности. Тренери
клуба су образовани (апсолвенти на Плесној
академији и Факултету спорта и физичког
васпитања у Нишу), доказани вишегодишњи
државни и балкански прваци у својим плесним
дисциплинама и искусни педагози. У програму
- 472 -
Плесни клуб Феникс: Снежана Јаћимовић и Радомир Пајић.
клуба налазе се: Break Dance, Disco Dance, Hip
hop, Street Show, Electric Boogie, трбушни плес
и плесне игре за предшколце.
Плесни клуб Феникс један је од најуспеш-
нијих клубова у Србији, добитник многих
признања на државним и светским такмичењи-
ма. Најзначајнији резултати клуба: вишего-
дишњи државни прваци и прваци Балкана у
дисциплинама Disco Dance, Hip hop, Street
Show, Electric Boogie и трбушни плес; вице-
шампиони света у дисциплини Street Show,
продукција за 2006, вицешампиони света у
дисциплини Electric Boogie за 2007, шесто
место на свету у дисциплини дуо Electric
Boogie за 2009.
Клуб је члан Српске асоцијације плесних
организација од јануара 2006, као и организаци-
је International Dance Organization. (С. У.)
ФИЛИП КЉАЈИЋ, Шаховски клуб.
Основан августа 1978. при истоименој месној
заједници у Нишу. Првак регионалне шаховске
лиге 1980. и пети у Српској лиги – југ. Године
1982. као победник Српске лиге – југ ушао у
Квалитетну лигу Србије, што је највећи домет.
Први председник био је Обр. Станковић, а
секретар Слободан Величковић. (Д. Мх.)
ФИЛИП ФИЛИПОВИЋ, Фудбалски
клуб. Основан 5. децембра 1998. као дечији
фудбалски клуб Основне школе Филип Филипо-
вић (данас Душан Радовић), која је у школском
дворишту уредила фудбалски терен и просто-
рије за свлачионице. Од свог оснивања до данас
клуб је постизао значајне резултате, у почетку у
граду Нишу и околини, а касније и у Србији и
на међународним турнирима. До сад је кроз

Клуб прошло преко 1000 дечака, a тренутно
тренира преко сто полаз-
ника, са којима раде висо-
ко образовани и лиценци-
рани фудбалски тренери.
Из клуба су потекли број-
ни успешни млади фудба-
лери, од којих се издвајају
Александар Пешић (ФК
ОФИ Грчка), Никола Сто-
јиљковић (ФК Рад Бео-
град), Урош Витас (ФК
Рад Београд) и Раде Дугалић (ФК Раднички
Ниш). (З. С.)
ФИЛИПОВИЋ (Борислав) АНДРЕЈА
АНДРА. Фудбалски радник. (Рековац код Јаго-
дине, 3. октобар 1948 – ).
Рођен у Рековцу, где му је
отац, просветни радник,
био на служби. Основну
школу Моша Пијаде, Гим-
назију Светозар Марко-
вић и Медицински факул-
тет завршио у Нишу. По
завршетку студија меди-
цине и обављеног лекар-
ског стажа лекарску кари-
јеру започиње у амбулан- Андреја Филиповић
ти села Катун при алексиначком Дому здравља.
После Катуна наставља рад у нишкој Хитној
помоћи, где непуних пет година ради као лекар
опште медицине. Од 1983. до 1986. на специја-
лизацији је из неуропсихијатрије у Горњој То-
поници и на предвиђеним одељењима Градске
болнице у Нишу. Године 1987. своју лекарску
каријеру наставља у Здравственој станици Бу-
бањ, у крају који му је најдражи и где је провео
највећи део свога живота. По потреби службе
лечио је људе у свим околним селима. Неколи-
ко година ради у здравственој станици 12.
фебруар код Тврђаве. После двадесетак година
на Бубњу прелази у исто тако њему омиљен
крај, Ледену стену, где у новоотвореној здрав-
ственој станици ради од априла 2010. до окто-
бра 2013, када одлази у пензију.
Инспирисан радом свога оца Борислава
Филиповића, наставника српског, немачког и
руског језика који је годинама са пуно ентузи-
јазма и љубави водио Летопис школе Моша
Пијаде и предавао у њој, др Филиповић се и
сам посветио прикупљању драгоцене грађе за
писање монографије о Фудбалском клубу Цар
Константин (в.) и монографије која ће осве-
тлити историју дела града Ниша који обухвата
територију железничке станице, Бубња и Леде-
не стене.
- 473 -
Ф
На иницијативу др Андреје Филиповића ФК Слога са Бубња
је 9. јуна 1995. вратила име Цар Константин. [НН]
Од раног детињства је уз свој вољени клуб
са Бубња, у којем је више од двадесет година
био истакнути члан Управе. У том периоду Цар
Константин је из нижих рангова такмичења,
бележећи добре резултате, успео да дође и до
Друге лиге. На иницијативу др Филиповића
клубу је враћено његово прво, славно име Цар
Константин.
Др. мед. Андреја Б. Филиповић, сасвим си-
гурно, спада у најактивније и најагилније поз-
наваоце и хроничаре нишког фудбала и спорта
уопште. Између осталог, власник је импозантне
збирке монографија, часописа, новинских чла-
нака и фотографија везаних за спорт и спортски
живот Ниша. (Н. Ж.)
ФИСКУЛТУРНИ ДАН. В. Спортске при-
редбе и манифестације у Нишу.
ФИСКУЛТУРНИ ДОМ. В. Соколски дом
– Соколана.
ФОКИЦА, Клуб ритмичке гимнастике.
Оснивач клуба је Марија Величковић, бивша
гимнастичарка, која се бавила спортском гим-
настиком код тренера Гордане Шуловић, али и
ритмичком гимнастиком код Љиљане Пантић
(в.). Клуб незванично почиње с радом 2006. у
малој сали ОШ Бубањски хероји, а званично 28.
марта 2007. Прво такмичење на ком су насту-
пиле ритмичарке КРГ Фокица јесте такмичење
у Крагујевцу одржано 1. априла 2007. У клубу
се са девојчицама ради Ц и Б програм.
После годину дана од почетка рада клуба,
Марија организује први Наиса турнир ритмичке
гимнастике у Нишу. Турнир је одржан априла
2008. у новој сали ОШ Мирослав Антић. Одзив
је био велики: учешће је узело седамнаест клу-
бова са 700 такмичарки из целе Србије. Од те
године КРГ Фокица, сада већ традиционално,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
КРГ Фокица на свом првом такмичењу.
Крагујевац, април 2007.
организује турнир у априлу, који последње три
године носи назив Фокица куп. Поред такми-
чарки из Србије, учеснице овог купа су и
ритмичарке из БиХ, као и из Бугарске. Главни
циљ овог турнира јесте популаризација и ома-
совљивање РГ у Нишу, јер пружа могућност и
родитељима и деци да се упознају са овим пре-
лепим спортом.
Клуб је учествовао на многим међународ-
ним турнирима у земљи и на скоро свим
државним првенствима, како у индивидуалним,
тако и у групним вежбама у Б програму. На
Првенству Србије (Београд, 2008) пионирка
Јана Менковић осваја шесто место, Ана Велич-
ковић осмо, а кадеткиња Верица Величковић
дванаесто. Године 2009. на другом Наиса купу
КРГ Фокица осваја прва три места са три екипе
у различитим категоријама. Те исте године, на
Купу региона у Параћину (Првенство централ-
не Србије), кадеткиње Верица Величковић, Јана
Марија Величковић са такмичаркама програма Б
индивидуално, Београд, 2009. Слева: Верица Величковић,
Јана Менковић и Ана Величковић.
- 474 -
Менковић и Ана Величковић освајају прва три
места, редом, а на Првенству Србије (Београд,
2009) Верица и Јана делиле су осмо место, а
Ана Величковић освојила је једанаесто место;
екипно су биле треће. На Ритмикс купу (Нови
Сад, 2010) Анђела Стојановић (млађа пионир-
ка) осваја друго место, пионирка Луна Урсо и
кадеткиња Ана Величковић треће, а Верица
Величковић прво. На Купу региона (Ћуприја,
2011) пионирка Јована Ристић осваја сребро, а
сениорка Верица Величковић злато (наредне
године, на Купу региона у Параћину, осваја
сребро). Године 2012. на Ритмикс купу у Новом
Саду кадеткиња Јована Нешић осваја злато, а
наредне године сребро.
Клуб тренутно броји двадесет сталних
чланица.
Извор: Податке доставила Тијана Пуреновић Ивановић, аси-
стент на предмету Ритмичка гимнастика ФСФВ у Нишу. (Н. Р.)
ФОКИЦА КУП. В. ФОКИЦА, Клуб
ритмичке гимнастике.
ФУДБАЛ У НИШУ (историјат). Исто-
ријски извори не пружају довољно података о
евентуалном постојању и развоју фудбала у
Нишу у 19. веку. Постојећи писани трагови
сведоче да је прва фудбалска утакмица у Нишу
одиграна 1909. у оквиру прославе стогодишњи-
це битке на Чегру. Ниш у то време нема своју
фудбалску екипу, тако да је тада, заправо,
гостовао београдски тим Српски мач, који је са
својом резервном екипом одиграо егзибициону
утакмицу. У Нишу је 1912. основан лоптачки
клуб Олимпија, као огранак нишког олимпиј-
ског клуба, али клуб не успева да развије зна-
чајније спортске активности. На почетку Првог
светског рата 1914. многе државне институције
су прешле из Београда у Ниш, а међу њима се
налази и такозвани „Избегли лоптачки тим“,
који делује у Нишу од 1915. до 1918. По сећању
старих Нишлија, заљубљеника у фудбал, прву
фудбалску лопту „матадор“, пештанске произ-
водње, у Ниш је донео Владета Симић (в.), бео-
градски школарац, који се са породицом пресе-
лио из Београда у Ниш 1914.
Фудбал у Нишу, као организовани спорт-
ски покрет, јавља се после Првог светског рата.
Пионири развоја фудбала у Нишу били су сту-
денти и ђаци који су у периоду од 1915. до
1919. боравили у Француској, Русији, Енглеској
и Швајцарској. Они су у тим земљама упознали
нову спортску игру и по повратку у Ниш доне-
ли фудбалске лопте. Одмах по ослобођењу
Ниша нишки ђаци, пристигли из иностранства,
одиграли су фудбалску утакмицу са тимом
енглеске војске на Градском пољу, која је

завршена нерешеним резултатом 2:2. Утакмица
са енглеским војницима, импровизована и
незванична, представљала је прву фудбалску
утакмицу са странцима у тек ослобођеном Ни-
шу после Првог светског рата.
Нишки младићи су наставили да играју
фудбал, најчешће на импровизованом неравном
терену старог вашаришта, крај пута за Јагодин
малу на левој обали Нишаве. Терен на ваша-
ришту, формиран 1918, прво је цивилно фуд-
балско игралиште у Нишу, а нешто касније
изграђено је и прво право фудбалско игралиште
у кругу касарне 16. пешадијског пука, које је
команда Моравске дивизијске области редовно
одобравала и за сусрете градских тимова (в.
Спортски објекти у Нишу). На тај начин је и
војска дала свој допринос развоју фудбалског
спорта у Нишу и то не само фудбалским тере-
нима, већ и формирањем војних тимова. Упра-
во је војни тим ТАШК, тим тешке артиљерије,
изградио 1922. трећи фудбалски терен унутар
нишке Тврђаве, на заравни стотинак метара
удаљеној од Стамбол капије. Први фудбалски
терени припремали су се тако што би се порав-
нао плац, пољана или слободно земљиште и
обележили кречом и конопцем. Публика је ко-
ристила слободан простор око терена за стајање
или седење на земљи, док је тек игралиште у
Тврђави имало места за седење на клупама.
Први фудбалски клуб у Нишу – Синђелић
(в.) формирала је група ентузијаста 1918. годи-
не, непосредно по завршетку Првог светског
рата. Нема поузданих података о утакмицама
Синђелића у првих неколико година постојања,
али је познато да је једну од првих међуград-
ских утакмица Синђелић одиграо 1922. против
фудбалског клуба Грађански из Лесковца и по-
бедио са 1:0. Синђелић се 1923. фузионисао са
новооснованим клубовима Нишавац и Обилић и
значајно се ојачао новим играчима, међу којима
је најталентованији био Раде Ћермило. Синђе-
лић се исте године пласирао у виши ранг так-
Фудбалери Синђелића (светли дресови) и земунског ЗШК
снимљени 15. августа 1920. у кругу касарне 16. пешадијског
пука, након утакмице коју је Синђелић добио са 7:0.
- 475 -
Ф
Тим ФК Синђелић из 1925. Слева: М. Николић, М. Поповић,
М. Игњатовић, Б. Толић, Ј. Стаменковић, Карло Мали
(тренер), Ж. Петровић, Б. Гојковић (председник), М. Лазић,
Љ. Јаковљевић, П. Поповић, Д. Ђорђевић, Б. Миловановић,
М. Петровић (секретар). [НН]
мичења – Моравску лоптачку жупу, док је
Ћермило у наредних осамнаест година био нај-
бољи играч и тренер клуба. Фудбалски клуб
Синђелић у првих десет година постојања оди-
грао је око 600 првенствених, пријатељских или
егзибиционих утакмица, а боје клуба бранило је
преко стотину врсних фудбалера. Треба запам-
тити и да су се спортски радници Синђелића
ангажовали на ширењу целокупног спорта у
Нишу и да су активно радили на развоју физич-
ке културе.
Број становника у Нишу се повећавао, а
повећани број омладинаца је отварао могућност
за формирање нових фудбалских клубова. У
периоду од 1919. до 1924. у Нишу су основани
фудбалски клубови Победа (в.), Полет, Југови-
ћи, Искра, Млади радник и Рањени орао. Фузи-
јом Младог радника и Рањеног орла формиран
је 1921. нови фудбалски клуб Пролетер, прете-
ча Фудбалског клуба Раднички (в.). Прво рад-
ничко спортско друштво формирано је на ини-
цијативу Милоша Марковића. Нишка власт
оптужила је екипу Пролетера да је „прокому-
нистичка“, тако да су одговорни у Београдском
лоптачком подсавезу тражили да клуб промени
име. Пролетер је 1923. променио име у Рад-
нички и на тај начин је настала фудбалска екипа
која девет деценија развија богату спортску
традицију, са мањим или већим прекидима.
Раднички у почетку игра пријатељске и квали-
фикационе утакмице, а први пут је у званичном
првенству Моравске фудбалске жупе наступио
у сезони 1926/27. У тиму Радничког играли су и
познати револуционари Јосип Колумбо и Ста-
нко Пауновић. У данима завођења шестојану-
арске диктатуре 1929. забрањен је и рад фуд-
балског клуба Раднички због спортске и поли-
тичке активности људи окупљених у њему.
Нишки спортски радници су већ од 1925.
захтевали да се у Нишу оснује Нишки лоптачки
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

је у саставу Коктић, Живковић, Лазић, Радић,

Николић, Антић, Стаменковић, Радојковић, По-
повић – Дејко, Даничић – Манас и Златановић.
Ниш је, после само десет година од фор-
мирања првог фудбалског клуба, имао четрна-
ест верификованих фудбалских тимова и десе-
тину која је радила „на дивље“. Верификовани
тимови првог разреда били су Грађански (в.),
Синђелић, Југославија (в.), Победа, Железничар,
Цар Константин (в.) и Омладинац, док су као
верификовани тимови другог разреда радили
Чегар, тим нишких Рома Гајрет (в.), Графичар
(в.), Јединство, Нишки спортски клуб (в.), Кон-
кордија, Јадран и тим нишких Јевреја Цион (в.).
У Нишу су само 1931. гостовала 24 тима из
других градова, међу којима су БСК из Београ-

НСК Железничар и НСК Цар Константин, 1936.

подсавез (в.), али је тај циљ, услед противљења

Београдског лоптачког подсавеза, остварен тек
1930. Са оснивањем Нишког лоптачког подса-
веза почиње нови период у развоју фудбалског
спорта у Нишу и на југу Србије, пре свега због
брже и ефикасније верификације фудбалских
тимова. Фудбалски клуб Железничар (в.) осно-
ван је 22. новембра 1928, а званично је почео да
се такмичи у лиги Моравске жупе (в.) у сезони
1929/30.
Фудбалски спорт у Нишу већ у другој де-
ценији постојања потпуно се афирмисао и
постао популаран. У то време најталентованији
фудбалер у Нишу био је Властимир Поповић
Дејко, један од најбољих навалних играча у
Нишу између два светска рата и сталан члан
фудбалске репрезентације Ниша. Он је за свој
матични клуб Победу одиграо 722 утакмице
између два светска рата и по томе држи рекорд
међу спортистима Ниша.
Фудбал у Нишу постајао је све квалитетни-
ји и неки нишки тимови били су у стању да се
огледају и са неким екипама из иностранства.
Први инострани тим који је гостовао у Нишу
био је Варшављанка из Пољске, која је 1930.
гостовала нишкој Победи и победила са 1:0.
Друга међународна утакмица одиграна је 1931.
између репрезентација Будимпеште и Ниша.
Гости су пред четири хиљаде гледалаца прика- Предратни нишки фудбалски клубови о којима нема
зали фудбал чувене „мађарске школе“ и побе- сачуваних података: НСК Омладинац, НСК Кара-Ђорђе
дили са 5:2, а репрезентација Ниша наступила и НСК Краљевић. [А. Б. Ф.]

- 476 -

Први тим нишког Радничког, 1940.
да, Грађански из Скопља, Славија из Крагујев-
ца и низ других. Важно је и подвући да је рад
фудбалског клуба Раднички из Ниша обновљен
1936. у Трупалу код Ниша.
У годинама пред Други светски рат Ниш је
постао спортски центар у коме је фудбал имао
водећу улогу. У граду су израсли одлични фуд-
балери и квалитетне фудбалске организације.
Нажалост, почетак Другог светског рата је већ
од 1939. створио специфичну ратну психозу у
Нишу. Тренери и фудбалери Радничког и дру-
гих сличних тимова отишли су у народноосло-
бодилачку борбу, а у њој су Станко Пауновић,
Јосип Колумбо, Милош Марковић, Ратко Ву-
кићевић и други дали своје животе за ослобо-
ђење земље. У окупираном Нишу поједини
фудбалски тимови, попут Синђелића, играли су
Нишки фудбалски клубови 1950–1960: Трговачки, Будућност (горе), Палилулац и Младост (доле). [А. Б. Ф.]
- 477 -
Ф
утакмице у част верских празника или других
манифестација.
Прва фудбалска утакмица у ослобођеном
Нишу одиграна је 28. октобра 1944. између 22.
дивизије НОВЈ и репрезентације Ниша. Убрзо
је обновљен рад тимова Раднички и Железни-
чар, а потом и других клубова, али под новим
именима, пошто је Синђелићу, Победи, Грађан-
ском и Хајдуку забрањен рад под старим нази-
вима. Синђелић је, на пример, наставио да ради
под именом Фискултурни актив Власта Божи-
новић, а своје старо име вратио је 1950. Фуд-
балски клубови наставили су да раде у новим
такмичењима и лигама. Историја фудбала у
Нишу после Другог светског рата неминовно је
повезана са историјом Фудбалског клуба Рад-
нички, мада не треба потценити ни успехе дру-
гих фудбалских клубова. Фудбалски клуб Син-
ђелић постојао је и радио у континуитету од
1919, за разлику од других клубова који су
настајали, постојали краће или дуже време, за-
тим се гасили. Највећи успех Синђелића је, сва-
како, пласман у четвртфинале Купа Србије, у
коме је поражен од Партизана резултатом 5:1.
Железничар је светле тренутке доживео 1994,
када се, као првак Српске лиге Исток, пласирао
у Прву Б лигу, а затим и у Другу А лигу. Сек-
ција спортских новинара те године прогласила
је Железничар најбољим спортским колективом
Ниша. Вредан пажње је и успех ОФК Ниш (в.),
који је 1969. почео са такмичењем од најнижег
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

швајцарски Грасхоперс, холандски Фејенорд,

шкотски Данди Јунајтед, а у првом мечу полу-
финала побеђен је и немачки Хамбургер. У ре-
ваншу је Раднички изгубио, али је остала прича
и сећање на сјајне резултате и сазнање да и
фудбалери једног „малог“ клуба могу да зала-
гањем, борбеношћу и фудбалским знањем
остваре велике успехе и вину се у сам врх
европских фудбала. Раднички је и у сезони
1983/84. наступао у Купу УЕФА, победио
швајцарски Сент Гален и чехословачки Интер,
а изгубио од Хајдука из Сплита. Укупан биланс
Павле Мичић Паки (бели дрес, у средини) пред голом Црвене Радничког у 22 утакмице у Купу УЕФА јесте
звезде у дуелу са голманом Беаром.
ранга – Општинске лиге, али је из сезоне у се-
зону прелазио у виши ранг такмичења, да би у
сезони 1998/89. изборио пласман у Другу са-
везну лигу.
Раднички је после Другог светског рата у
сталном успону, што је 3. јуна 1962. кулмини-
рало пласманом у Прву савезну лигу. Прволи-
гашко „рођење“ догодило се у Скопљу, где је
Раднички после извођења једанаестераца побе-
дио Вардар. Био је то велики спортски празник Фудбалери Радничког пред утакмицу са ЛАСК-ом.
за Ниш и тада су несумњиво отворене нове
странице историје клуба и фудбала у Нишу. У
првој прволигашкој сезони 1962/63. Раднички
је освојио одлично шесто место и наговестио да
ће бити стабилан прволигаш, што је и био до
сезоне 1984/85, када је по први пут испао из
Прве савезне лиге. За 23 године играња у друш-
тву најбољих, Раднички је постигао неколико
одличних резултата и вредне међународне
успехе. Фудбалери Радничког су освојили Бал-
кански куп 1975, победивши турски Ескишехир. Тим Радничког у реваншу против екипе ФК Берое.
Био је то први међународни трофеј даровите
генерације фудбалера, на челу са Пантелићем
(в.), Рајковићем (в.), Андрејевићем (в.), Анти-
ћем (в.), Доведаном и осталима. Два наступа у
Рапан купу била су неуспешна, али су зато
изванредни резултати остварени у реномира-
ном Купу УЕФА у периоду од 1980. до 1984,
када је фудбалски центар Југославије био у
Нишу, на Чаиру.
Најславније и најлепше странице фуд-
балске историје Ниша исписане су током три Пред реванш са Наполијем у Нишу.
учешћа Радничког у најмасовнијем европском
такмичењу – Купу УЕФА. Прво је 1980. оства-
рен највећи дотадашњи успех Радничког осва-
јањем трећег места у првенству, а потом су по
два пута побеђени ЛАСК из Линца и Берое из
Старе Загоре. Раднички је зауставио тек АЗ 67
из Алкмара у шеснаестини финала. У другом
учешћу у купу УЕФА, у сезони 1981/82, фудба-
лери Радничког су превазишли своје могућно-
сти и исписали најлепшу фудбалску бајку. Је-
дан за другим падали су италијански Наполи, Пред утакмицу Раднички – Данди Јунајтед.

- 478 -

једанаест победа, три нерешена резултата и
осам пораза.
Раднички је до распада СФРЈ само једном
испао из Прве лиге, и то у сезони 1984/85, на-
кон чега се већ у наредној сезони вратио у е-
литно такмичење. Период након распада држа-
ве био је тежак период за клуб и целокупан
фудбалски живот у Нишу, пошто је Раднички у
неколико наврата стизао и до трећег ранга так-
мичења. Раднички је, после десетогодишње па-
узе, поновни члан елитног ранга од сезоне
2012/13. Веће успехе у том периоду нису имали
ни други фудбалски клубови у Нишу.
На лепшу страну фудбала у Нишу указује
податак да Фудбалски савез Ниша има у свом
саставу 56 клубова са 122 екипе, које су укљу-
чене у разна такмичења, 4.430 регистрованих
играча, 136 активних фудбалских судија и 122
лиценцирана тренера. Фудбалски савез Ниша
спроводи и организује такмичења у девет лига:
Прва и Друга нишка лигу, Кадетска, Пионир-
ска, Лига петлића и Цицибан лига у четири ка-
тегорије. Фудбалску инфраструктуру у Нишу
чине три стадиона: Градски стадион, стадион
Железничара и стадион ЖФК Машинац (в.
Спортски објекти у Нишу) и више од тридесет
травнатих терена, међу којима је и терен са
вештачком подлогом у склопу СЦ Чаир (в.).
Историја фудбала у Нишу не би била пот-
пуна без једног од најтрофејнијих спортских
колектива – Женског фудбалског клуба Маши-
нац (в.), формираног 1970. Машинац је послед-
њих година неприкосновен у домаћем шампио-
нату, тако да је седам пута учествовао у Купу
европских шампиона као шампион Југославије,
Србије и Црне Горе и Србије. Женски фудбал-
ски клуб из Ниша високо је рангиран на листи
УЕФА, где заузима петнаесто место због изу-
зетних резултата у минулим годинама.
Фудбал у Нишу има стогодишњу историју,
која је обележена значајним резултатима у до-
маћим и међународним такмичењима и са више
десетина репрезентативаца у републичким и
савезним селекцијама. Печат развоју нишког
фудбала дали су најбољи фудбалери, попут Ра-
дета Ћермила, браће Петра (в.) и Павла Мичића
(в.), Властимира Поповића Дејка, Стевана
Остојића, Дејана Петковића, Драгана Холцера
(в.), Драгана Пантелића, Миодрага Кнежевића
(в.) или Драгана Стојковића Пиксија (в.), који
се рангира у сам врх најбољих фудбалера Срби-
је и некадашње Југославије свих времена.
Добри фудбалски резултати, поготово у перио-
ду уласка Радничког у Прву савезну лигу и у-
чешћа у купу УЕФА, створили су код Нишлија
велику љубав према фудбалу и допринели да
- 479 -
Ф
Ниш постане препознатљив у земљи и инос-
транству по добрим фудбалерима.
Лит.: Бобан Станковић, Радован Радивојевић, Томислав
Сантрач, ФК Раднички Ниш 1962-2000, Раднички Ниш, Ниш,
2001; Ђорђе Стаменковић, Фудбалски клуб Синђелић 1918-1968,
Фудбалски клуб Синђелић, Ниш, 1972; Ђорђе Стаменковић, Кључ
старе Србије, Просвета, Ниш, 1997. (З. Мл.)
Преглед оснивања фудбалских клубова
у Нишу од 1918. до 1938.
НАЗИВ КЛУБА – ГОДИНА ОСНИВАЊА – ОСНИВАЧИ
Синђелић – 1918 – група нишких студената;
Нишавац – 1919 – група нишких средњошкола-
ца;
ТАШК – 1919 – тим Нишког гарнизона;
Полет – 1920 – група нишких средњошколаца;
Југовић – 1921 – група нишких средњошколаца;
Пролетер – 1922 – илегална организација КПЈ;
Рањени орао – 1922 – група нишких средњо-
школаца;
Црквењак – 1922 – Нишка црквена општина;
Обилић – 1922 – група омладинаца и официра;
Млади радник – 1922 – илегална организација
СКОЈ;
Раднички (раније Пролетер) – 1923 – илегална
организација КПЈ;
Јединство – 1923 – месна управа Социјали-
стичке партије;
Победа – 1924 – чиновници Нишке општине и
Трошарине;
Коњичка школа – 1925 – група официра;
Грађански – 1926 – група радника Железничке
радионице који су припадали тзв. Нишкој гру-
пи социјалиста;
Дивота – 1926 – група нишких средњошколаца;
Подофицирски клуб – 1926 – Команда Нишког
гарнизона;
Југославија – 1927 – група чиновника Желез-
ничке радионице и са железничких станица
Ниша и околине;
Железничар – 1928 – управа, шефови и посло-
вође Железничке радионице;
Чегар – 1928 – грађани из данашњег насеља
Дурлан;
Утакмица за верификацију ФК Гајрет, 23. јун 1930.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Графичар – 1930 – типографски радници
штампарије Цар Константин;
Гајрет – 1932 – нишки Роми;
Јединство – 1932 – становници насеља Пали-
лула;
Нишки спорт клуб – 1932 – група нишких сту-
дената;
Конкордија – 1932 – група столарских радника;
Јадран (касније Београд-махала) – 1932 – ста-
новници Београд-мале;
Цион – 1932 – Јеврејска црквена општина Ниш;
Омладинац – 1932 – група нишких средњошко-
лаца;
Цар Константин – 1932 – омладина и народ
Бубња, Железничке станице и Ледене стене,
службеници и радници Железничке радионице,
Ложионице и Мостовске радионице, радници
IV и V секције за одржавање пруге;
Напредак – 1935 – група нишких средњошко-
лаца;
Раднички (Трупале) – 1936 – илегални Месни
комитет КПЈ обновио је рад нишког Радничког
на сеоском подручју, пошто је то у граду било
забрањено;
Нишка Бања – 1936 – Ватрогасно друштво;
Цар Лазар – 1937 – становници насеља крај
Ложионице Црвени крст.
Преузето из: Историја Ниша II, Ниш, 1984.
Први фудбалски тимови у Нишу после
Другог светског рата. Прва фудбалска утак-
мица након ослобођења Ниша одиграна је 31.
октобра 1944. између репрезентације Ниша и
XXII дивизије Народноослободилачке војске
Југославије. После ослобођења организује се
првенство Ниша у фудбалу, а први клубови ко-
ји се такмиче били су: Коњичка бригада, Арми-
ја, Раднички, Дивизија, Железничар, Јединство,
Артиљерац, Слога и Авијатичар. До 1952. у
Нишу су почели са радом још и: Металац,
Мостовац, Омладинац (Нишка Бања), Задру-
гар, Милиционар, ФА Гајрет, ФА Мија Стани-
мировић, Братство, Будућност, Трговачки, Бу-
бањ /Слога/, Хајдук, НСК, Победа /Младост/
(Ледена Стена), Железничар, Динамо, Синђелић
/ФА Власта Божиновић, Црвена звезда/.
Обнављање фудбала у Нишу наишло је на
велико одушевљење публике. Након великог
Табела јесењег првенства Ниша у фудбалу након седмог
кола, новембар 1946.
- 480 -
разарања у рату, ово је био један од показатеља
нормализације живота у граду. (А. Б. Ф.)
Преглед расформираних нишких фуд-
балских клубова. У своје време познати и по-
пуларни нишки клубови, који данас не постоје:
Железничар (Ниш), Јастребац (Ниш), ЕИ Мла-
дост (Ниш); Јединство (Нишка Бања); Трго-
вачки (Ниш); 12. фебруар (Ниш); Омладинац
(Ниш); Поштар (Ниш); Пролетер (Ниш); Оби-
лић (Ниш); Партизан КПД (Ниш); Вулкан
(Ниш); Новоселац (Ново Село). (А. Б. Ф.)
Преглед фудбалских клубова на терито-
рији Фудбалског савеза Ниша.
На територији ФС Ниша, а у оквиру Прве и
Друге нишке лиге, такмиче се следећи клубови:
АЗ Борац 2014 (Азбресница); Алуминијум (Ниш);
Будућност (Поповац); Будућност (Прва Кути-
на); Вртиште (Вртиште); Вулкан 1963 (Брени-
ца); Делијски вис (Ниш); Јединство (Горњи Ма-
тејевац); Младост (Доњи Комрен); Младост
(Лалинац); Младост 1954 (Доње Међурово);
Морава (Крушце); Морава 1949 (Чокот); Мора-
вац 1948 (Горње Међурово); Мрамор 1927
(Мрамор); ОФК Брзи Брод (Брзи Брод); ОФК
Ниш (Ниш); Палилулац (Ниш); Пролетер (Доња
Врежина); Пролетер (Мезграја); Раднички 1936
(Трупале); Рудар (Јелашница); С. Нештицки
(Лесковик); Сечаница (Сечаница); Слога (Доња
Трнава); Слога 1948 (Малча); Суповац (Супо-
вац); Црвена застава (Хум); Чегар 1946 (Доњи
Матејевац); Чегар 2013 (Каменица). Тренутно се
не такмиче следећи клубови: Рујник (Рујник),
Омладинац (Горњи Комрен), Омладинац (Насе-
ље Бранко Бјеговић), Задругар (Сићево), Мла-
дост (Габровац), Идеал компани (Доње Власе),
Јемен (Велепоље), Јасеновик (Јасеновик).
Извор: Подаци са сајта ФС Ниша. www.fsn.org.rs (А. Б. Ф.)
ФУДБАЛСКА ШКОЛА ФК РАДНИЧ-
КИ. Формирана је 1963. на иницијативу Тихо-
мира Петровића и убрзо постала прави расад-
ник талената који су пронели славу не само
нишког већ и српског фудбала. Изнедрила је
бројне играче попут Драгана Холцера, Љубише
Рајковића (в.), Ненада Цветковића (в.), Слобо-
дана Антића (в.), Зорана Миленковића (в.), Де-
јана Димитријевића, Славољуба Миленковића,
Драгослава Митровића, Миљана Мрдаковића,
Славољуба Николића, Ивана Ранђеловића,
Владете Вељовића (в.), Александра Симића,
Братислава Ринчића (в.), као и два имена која
су пронела славу југословенског и српског
фудбала – Драгана Стојковића (в.) и Дејана
Петковића (в.). У фудбалској школи са Чаира
значајно место заузима Радисав Јовановић Ги-

бац (в.), дугогодишњи успешни ловац на тален-
те.
Прве велике успехе омладински тим Рад-
ничког постигао је 1966. на турниру у немачком
граду Шплендимгену, освајајући прво место, и
у Паризу 1969. када је, такође, освојио побед-
нички пехар. Године 1991. омладински тим
Радничког био је првак Југославије, пошто је у
финалним утакмицама био бољи од сарајевског
Жељезничара (у Нишу је Раднички победио са
1:0 голом Дејана Петковића, а у реваншу било
је 1:1). Тренер омладинске екипе био је Влади-
слав Николић. И кадети Радничког били су
прваци Југославије – били су најбољи на
завршном турниру у Новом Саду 1992.
Од 2000. фудбалска школа Радничког носи
назив Иван Крстић Бели, у знак трајног сећања
на Ивана Крстића (в.), једног од највећих тале-
ната нишког и српског фудбала трагично нас-
традалог од удара грома. (Д. М., З. Мл.)
ФУДБАЛСКИ САВЕЗ НИША. Форми-
ран је 8. марта 1922. као Нишки лоптачки под-
савез (в.). На осамдесету годишњицу свог
постојања (2012) имао је у свом саставу 56 клу-
бова са 122 екипе укључе-
не у разна такмичења,
4430 регистрованих игра-
ча, 136 активних судија и
122 лиценцирана тренера.
ФС Ниша организује так-
мичења у девет лига: две
сениорске (Прва и Друга
лига) и четири лиге мла-
ђих категорија (кадетска,
пионирска, лига петлића и лига цицибана).
Инфраструктуру Савеза чине три стадиона:
Градски стадион (ФК Раднички), стадион ФК
Железничар и стадион ЖФК Машинац (в.
Спортски објекти у Нишу), тридесет травнатих
терена и један терен са вештачком травом. (Д. М.)
ФУДБАЛСКИ САВЕЗ РЕГИОНА
ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ. Основан је 11. децембра
1992. као територијална организација у саставу
- 481 -
Ф
ФС Србије са седиштем у Нишу, на иницијати-
ву Немање Станковића и на основу одлуке која
је имала за циљ децентрализацију српског фуд-
бала. Чине га девет окружних фудбалских саве-
за и ФС Ниша (в.), а под његовим покровитељ-
ством су три лиге: Српска лига – исток, Нишка
и Поморавско–тимочка зона, и три лиге млађих
категорија: омладинска, кадетска и пионирска.
На територији ФСРИС има 559 клубова са пре-
ко 27.000 регистрованих
фудбалера. Први председ-
ник ФСРИС био је Мио-
драг Станковић (в.), затим
су на тој функцији били
Драган Пантелић (в.) и
Драган Ђорђевић, а од
2012. председник је Горан
Милановић. Први гене-
рални секретар био је Часлав Динчић, а од
1994. до 2008. у улози првог оперативца био је
Предраг Протић (в.), кога је наследио Радомир
Денчић. Од 2012. генерални секретар је Благоје
Милошевић. У саставу ФСРИС су и две стру-
ковне организације – тренерска и судијска.
Проф. др Станимир Јоксимовић (в.) био је
председник тренерске организације од 1992. до
2004, затим су по један четворогодишњи ман-
дат на тој функцији били Завиша Милосавље-
вић и Миодраг Стојиљковић, да би 2012. Ста-
нимир Јоксимовић поново добио поверење тре-
нера. Првих дванаест година постојања ФСРИС
председник Удружења фудбалских судија био
је Богољуб Степановић, затим су у тој улози
били Зоран Ђуровић и Горан Милановић, а од
2012. председник је Бојан Стојановић. Богољуб
Степановић, кадар овог савеза, председник је
Удружења фудбалских судија ФС Србије од
2004. Под његовим руководством ова струков-
на организација нашег националног савеза
знатно је унапредила рад, о чему сведочи и
признање европске куће фудбала УЕФА. Сте-
пановић је на изборима 2012. једногласно до-
био поверење и за трећи узастопни мандат у
улози првог човека судијске организације Фуд-
балског савеза Србије. (Д. М.)
 Х
ХАЗЕНА У НИШУ (историјат). Хазена,
као спортска игра лоптом, први пут се помиње
крајем 19. века – прецизније, 1892. Потиче из
Чешке, а за њену популаризацију најзаслужни-
ји су спортски педагози Антон Криштоф и
Вацлав Карас, који су и аутори првих правила
ове женске спортске игре лоптом са циљем да
се лопта убаци у противнички гол.
У југословенским земљама хазена се по-
јављује 1920. као школска игра у Првом ђачком
спортском клубу Олимпија у Славонском Бро-
ду. У Осијеку, 10. августа исте године, у оквиру
слета јеврејске омладине Југославије одиграна
је прва јавна утакмица између екипе тог града и
Вуковара. Био је то изазов за женску омладину,
па је хазена, поред Осијека, прихваћена и у За-
гребу, Љубљани, Марибору, Дервенти и Сара-
јеву. Први хазена клуб у Србији, БСК, форми-
ран је 1920. у Београду. Одмах затим основан је
клуб Југославија, а наредних година формиран
је велики број клубова у Војводини и осталим
деловима Србије. Према провереним подацима,
већ 1930. било је више од шездесет клубова у
скоро тридесет градова Југославије.
Хазена је у Нишу поникла у соколској
организацији (в.), као што је био случај и у
многим земљама Балкана и Европе. Први хазе-
на клуб у Нишу, Победа, према писању листа Екипе Графичара (горе) и Победе (доле).
Спортист, формиран је 1928. Убрзо су форми- Примера ради, споменућемо да је у Лесковцу
рана још два клуба – Раднички и Графичар. формиран хазена клуб Момчило, с којим су По-
Међутим, новоформиране екипе нису могле да беда и Графичар одиграли више утакмица како
буду званично регистроване јер у Југославији и у Нишу тако и у Лесковцу.
Србији није постојао савез за ову спортску Пред почетак Другог светског рата ова
игру. Нишки клубови су регистровани тек по спортска дисциплина почела је полако да се
формирању подсавеза у Београду. гаси. За време рата није се играла хазена. После
Нишки клубови су међусобно играли у- ослобођења играње хазене у Југославији
такмице, али резултати са тих утакмица нису обновљено је тек 1948. Тада је одржан велики
познати. Познато је само да је Победа била нај- турнир уз учешће екипа из Осијека, Валпова,
организованији и најуспешнији клуб у Нишу. Винковаца, Белишћа, Доњег Михољца, Славон-
Овај клуб је 1928. одиграо утакмицу са загре- ског Брода и екипе Словена из Борова који је
бачком Конкордијом у Нишу и изгубио са 21:0 био домаћин и победник турнира. У Нишу рад
(14:0). хазена клубова после рата није обнављан. До-
У времену од 1930. до 1938. у Нишу су лази до убрзане експанзије најпре великог а
гостовали ЗАШК из Земуна, БСК и СОКО из потом малог рукомета, а хазенашице без про-
Београда, ЈУГ из Скопља и др. Резултати тих блема постају носиоци игре у рукомету.
утакмица, које су одигране на фудбалским
игралиштима, нису познати, али је познато да Где и како се играла хазена. Хазена је
су одигране као предигре фудбалским утакми- играна на игралиштима дужине 48 м, а ширине
цама. 32 м. Игралиште је подељено на три поља: два
Нишки клубови дали су велики допринос одбрамбена испред гола и једно у средини. На
формирању хазена клубова на југу Србије. средини попречних линија су голови унутраш-

- 482 -
 Х

Игралиште за хазену. А: одбрамбено поље; Б: средишња поља; В: голмански простор; Г: линија за казнени ударац.

ње висине 2,40 м и ширине 2 м. Стативе и ХАЈДУК, Нишки спортски клуб. Осно-

пречка су четвртасте, дебљине 8–10 цм. Голма- ван 1938. у Нишу, у исто време кад и неки „ма-
нов простор био је полукружног облика, са по- ње значајни“ фудбалски клубови, као што су
лупречником од 6 м. Казнени ударац изводио СК Витез, СК Цар Лазар, СК Јадран, СК Гори-
се са шест метара. ца (в.) и др. Оснивачи и чланови СК Хајдук би-
На овако обележеном игралишту одигра- ли су углавном житељи нишког насеља Пали-
ване су утакмице. Свака екипа имала је голма- лула. Међу оснивачима и активним играчима
на, једног бека, два помагача и три нападача.
Голман је смео да се креће само у свом просто-
ру и одбрамбеној зони, а бек само у одбрамбе-
ној зони. Помагачи су имали право кретања у
одбрамбеној и средњој зони, а нападачи само у
средњој зони.
Хазена се играла кожном лоптом обима
62–69 цм и тежине 300–350 г. Утакмица је тра-
јала два пута по 25 минута са полувременом од
десет минута. Лопта се смела носити највише
три корака или држати највише три секунде. За
поједине грешке у игри са лоптом досуђивано
је слободно бацање у корист противничке еки- Са утакмице Хајдук – Цар Константин (0:0), 9. март 1941.
пе. При извођењу слободног бацања против-
ничке играчице морале су бити удаљене најма-
ње четири метра од места извођења казне. За
неке грешке у игри, као што су ударање лопте
ногом у властитом одбрамбеном простору, игра
шаком у голмановом простору, избијање лопте
из руку противничке играчице када је намера-
вала бацити лопту у гол и др. – досуђиван је
казнени ударац „шестерац“. Гол је постигнут
ако је лопта својим пуним обимом прошла про-
тивничку попречну линију унутар гола.
Утакмицу је судио један судија. Један од
проблема са којим се хазена морала суочити у
Србији биле су управо судије, којих је било Са утакмице Хајдук – Србија (3:2) на прослави јубилеја СК
Победа о Духовима 1943. на игралишту Победе. Слева: М.
врло мало, или су били недовољно обучени.
Јовановић, С. Талевић, Б. Вељковић, Б. Јовановић, М.
Опрема хазенашица била је: дресови исте Михајловић, А. Кекелевић, Н, Јовановић, М. Станковић, С.
боје, шортс, сукњице, чарапе и патике. (П. В.) Младеновић, М. Вучковић, М. Станковић. [А. Б. Ф.]

- 483 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
од оснивања до гашења овог фудбалског клуба
истицао се Милорад Станковић – Миле Чекрк
(в.), по ослобођењу истакнути фудбалер и ка-
питен ФК Динамо из Ниша (в.), фудбалски тре-
нер и заслужни фудбалски радник. Досадаш-
њим истраживањима није потврђено да ли је
ово био други фудбалски клуб у Палилули, по-
ред старијег Јединства (основаног 1932). СК
Хајдук активно је наступао и за време окупаци-
је у Другом светском рату, те је управа овог
спортског клуба на Видовдан 1943. заслужним
играчима и члановима додељивала штампане
споменице поводом петогодишњице постојања
и рада овог клуба, а 1. марта 1944. и штампане
дипломе. Остало је забележено да је након са-
везничког ваздушног бомбардовања Ниша 20.
октобра 1943. настрадао велики број цивила –
грађана Ниша, те је СК Хајдук у корист постра-
далих од бомбардовања, а по одобрењу немач-
ких војних власти, у недељу 31. октобра оди-
грао пријатељску хуманитарну утакмицу са СК
Грађански из Ниша (тада су у истом циљу у-
такмицу одиграли и СК Синђелић и СК Победа
из Ниша). За време окупације у Другом свет-
ском рату председник клуба био је Град. Срећ-
ковић. Након ослобођења, одлуком нових вла-
сти, СК Хајдук није наставио рад под својим
именом (јер је радио за време окупације), а Па-
лилулци тек 1953. оснивају нови фудбалски
клуб под називом Палилулац (в.), који у конти-
нуитету постоји и данас.
Извори: Штампан примерак Споменице СК Хајдук из 1943.
и Дипломе из 1944. године на име Милорада Станковића Чекрка –
породична архива породице Станковић из Ниша;
Лит.: Ђ. Стаменковић ФК Синђелић 1918–1968, Ниш, 1972,
стр. 96, 108 и 114; Историја Ниша, том II, Градина и Просвета
Ниш, 1984. стр.542–547; Ј. Васић, Нишка Палилула, ГО Палилула и
НКЦ, Ниш, 2011, стр.130. (Б. Т.)
ХАЛИЛОВИЋ (Едхем) СЛОБОДАН.
Фудбалер, фудбалски тренер. (Бановићи, Босна
и Херцеговина, 1. јануар
1951 – ). Фудбал почиње
да тренира још у родним
Бановићима, где је са шес-
наест година заиграо за
први тим ФК Будућност.
Године 1970. прелази у
Ниш и постаје стандардни
члан ФК Раднички (в.). За
овај фудбалски клуб оди-
грао је више од 500 утак-
мица. У Нишу је завршио Слободан Халиловић
Факултет физичке културе (в.). После окончања
играчке каријере 1982. посвећује се тренерском
раду. Као тренер радио је у следећим клубови-
ма: ЕИ Младост (Ниш) 1982–1985; Раднички
(Ниш) 1985–1987; ЕИ Младост (Ниш) 1987–
- 484 -
1988; Раднички (Ниш) 1988–1991; СК Абу Даби
(УАЕ) 1991–1992; СК Абу Даби (селекције до
16 и 17 година) 1992–1996; Раднички (Ниш)
1996–1997; Могрен (Будва) 1997–1999; СК Абу
Даби (селекције до 15, 16 и 20 година) 1999–
2005; Динамо (Врање) 2006–2007; Зета (Голу-
бовци) 2007–2008; Јединство (Бијело Поље)
2008–2009; Синђелић (Ниш) 2009–2010; СК Ал
Дафра (Абу Даби) 2010; СК Абу Даби (селекци-
ја до 16 година) 2010–2011; Синђелић (Ниш)
2012. (Н. Ж.)
ХАЏИ ТАНЧИЋ (Владимир) ЈУГО-
СЛАВ. Свестрани спортиста, спортски радник,
професор физичког васпитања. (Ниш, 24. сеп-
тембар 1951 – ). Завршио ОШ Учитељ Таса,
Гимназију Светозар Марковић и, у првој гене-
рацији, Групу за физичко васпитање Филозоф-
ског факултета у Нишу (в.). Дипломирао је
1976, а од 1978. до пензионисања радио у Еко-
номској школи Ниш.
Спортску каријеру за-
почео је у Коњичком клу-
бу Чегар Ниш (в.), одакле
је позван у састав пионир-
ске репрезентације Југо-
славије. У средњој школи
бавио се атлетиком (скок у
вис), и 1971. осваја титулу
првака града. Са Радетом
Марковићем 1972. оснива
судијску организацију у Југослав Хаџи Танчић
одбојци и стиче звање републичког судије. У
периоду 1982–1985. ради као фудбалски судија
међуопштинских лига.
Највише времена посвећује кошарци као
тренер (1974–2007). Тренира КК Студент (в.),
КК Напредак Алексинац, КК Економист (в.).
Повремено је био председник Тренерске ко-
шаркашке организације Ниша и председник
Кошаркашког савеза Ниша.
Организовао је једанаест изложби са
спортском тематиком и девет градских кошар-
кашких турнира.
Од 2007. до 2010. председник је Удружења
педагога физичке културе Ниша (в.).
Оснивач је Спортског друштва Економист
(в.) и Кошаркашког клуба Економист. (Н. Ж.)
ХАЏИЋ (Исмет) ВИЛИ. Соколац, свес-
трани спортиста. (Зајечар, 18. октобар 1957 – ).
Основну и средњу школу завршио у Нишу.
Дипломирани саобраћајни инжењер (Београд) и
инжењер електронике (Ниш). Запослен у пре-
дузећу Телеком Србија од оснивања компаније,
радио на разним пословима, а тренутно је ко-
ординатор Регије Ниш. Члан Инжењерске ко-

море Србије (ИКС). У једном мандату биран за
посланика у Скупштини Инжењерске коморе
Србије. Биран за председника матичне секције
дипломираних инжењера – пројектаната и у
једном мандату за члана комисије за перманен-
тно усавршавање ИКС. Био председник Управ-
ног одбора ЈП Дирекција
за изградњу града Ниша, и
члан Управног одбора Ре-
гионалне привредне комо-
ре Ниш. Један од већих
дискофила у Нишу, са ко-
лекцијом од преко 2000
ЛП плоча и преко хиљаду
синглова. Писац Енцикло-
педије поп-рок музике
бивше Југославије.
Бавио се кошарком, Вили Хаџић
роњењем и стреличарством. Један од оснивача
Српског соколског друштва Св. Деспот Стефан
Лазаревић у Нишу (чланска карта бр. 4) (в.).
Као ходочасник „малог хаџилука“ (Светогор-
ског), доневши компакт диск о Хиландару, и-
ницирао његову презентацију у оквиру Сокол-
ског друштва. Учесник свих акција ССД Св.
Деспот Стефан Лазаревић. Ожењен је, отац
четворо деце. Живи и ради у Нишу. (Н. Ж.)
ХИПОДРОМ. В. Спортски објекти у Нишу.
ХОЛЦЕР, ДРАГАН. Фудбалер. (Берлин,
19. јануар 1945 – ). Један од најистакнутијих
фудбалских репрезентативаца Југославије који
су каријеру почели у Нишу. Рођен је у логору у
близини Берлина. Отац, Мариборчанин, поги-
нуо је у партизанима, а мајка, Нишлијка, нашла
се у логору. По завршетку рата са мајком се
вратио у Ниш. Као дечак тренирао је рукомет, а
фудбал је почео да игра сасвим случајно: чуо је
- 485 -
Х
да се у ФК Раднички (в.) припрема формирање
омладинске екипе, дошао је на пробу и био
примљен.
За први тим Радничког дебитовао је са
осамнаест година као десно крило у првенстве-
ној утакмици са Сарајевом
у гостима 1963. Овај меч
Раднички је изгубио са
2:1, а Холцер је постигао
једини гол за нишку еки-
пу. У дресу Радничког о-
диграо је 173 утакмице и
изборио статус репрезен-
тативца. Потом је од 1967.
до 1975. наступао за Хај-
дук из Сплита. Био је ми-
љеник Сплићана и други Драган Холцер
играч, после Бернарда Вукаса, који је носио
капитенску траку а није рођен у Сплиту. У дре-
су Хајдука одиграо је 311 првенствених утак-
мица и освојио по два државна првенства и ку-
па. Остварио је и завидну интернационалну ка-
ријеру у Немачкој, где је шест година играо за
Штутгарт. Каријеру је завршио у Шалкеу.
Дрес репрезентације Југославије у улози
центархалфа носио је 52 пута. Дебитовао је 19.
септембра 1965. против Луксембурга, а
последњу утакмицу у репрезентацији одиграо
је 17. априла 1974. против Совјетског Савеза у
Зеници. (Д. М.)
ХУЊЕТ (Јулије) ЗОРАН. Дизач тегова.
(Ниш, 10. септембар 1973 – ). Такмичар КДТ
Ниш (в.). Рекордер у својој категорији и до
1997. седмоструки првак Југославије. Прво
такмичење имао је у Лесковцу у категорији 52
кг и остварио резултат 40 кг трзај и 55 кг изба-
чај. Најбољи резултат постигао је у Солуну на
Балканијади у категорији до 82 кг. (Н. Нш.)
 Ц
ЦАНИЋ (Ставрија) БРАНИСЛАВ БЕ-
БАЦ. Фудбалер. (Петровац код Пирота, 1927 –
Ниш, 1989). Основну
школу и гимназију завр-
шио је у Нишу. У година-
ма после Другог светског
рата оставио је дубок траг
у дресу ФК Раднички (в.).
Дрес Радничког носио је
тринаест година, од првих
дана по завршетку рата до
30. марта 1958. и за њега
кобне утакмице са
Напретком из Крушевца Бранислав Цанић
на којој је доживео прелом ноге. Раднички је
знао да цени његове заслуге, па је Цанић по
непланираном завршетку играчке каријере до-
био запослење у клубу. (Д. М.)
ЦАНИЋ (Ставрија) ЛАЗАР – ЛАЗА КЕЦ.
Атлетичар, спортски радник. (Петровац код
Пирота, 15. април 1924 –
Ниш, 28. август 1985). Ак-
тивно се бавио атлетиком,
фудбалом, стоним тени-
сом и нордијским трча-
њем. Најзапаженије резул-
тате остварио у атлетици,
где је 1945. на Појединач-
ном првенству Србије осво-
јио прво место у дисци-
плини 1500 м (4:45:4) и
5000 м (17:44:0). Скоро цео Лазар Цанић
радни век провео на одржавању спортских те-
рена: Ровчета, игралишта ФК Железничар, ФК
Динамо, ФК Вулкан, а најдуже Градског стади-
она (в. Спортски објекти у Нишу). (А. Б. Ф.)
ЦАР КОНСТАНТИН, Атлетски клуб.
Основан 11. октобра 2004. са циљем развоја
школског и омладинског спорта. Оснивачи
клуба били су Љубомир Раковић, Весна Ранге-
лов и Љубиша Живковић. Стручни рад са спор-
тистима обављали су тренери Љубомир Рако-
вић, Милисав Петровић, Драган Томић, Жели-
мир Нешић, Братислав Чукић, Владимир Жив-
ковић и др Саша Пантелић (в.), који је радио са
млађим категоријама. Клуб је основао атлетске
школе при неколико основних школа и окуп-
љао атлетичаре свих категорија, од пионира до
ветерана. Од 2009. клуб је организовао неколи-
- 486 -
ко такмичења регионалног карактера, пролећну
и јесењу пионирску атлетску лигу централне
Србије и међушколска атлетска такмичења
основних школа. Најуспешнији такмичари клу-
ба били су спринтери Илија Павловић и Марко
Антић, препонаш Урош Крстић, бацач копља
Младен Тодоровић, бацач кугле Небојша Ловре
и Николија Петровић, као и ветеран Аца
Крстић (в.). Клуб је члан Атлетског савеза Ни-
ша и Атлетског савеза централне Србије.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
ЦАР КОНСТАНТИН, Нишки спортски
клуб. Основан 24. августа 1932. у хотелу Ати-
на код Железничке станице Ниш. Оснивачи
Клуба били су омладина и народ Бубња, Же-
лезничке станице и Ледене стене, службеници
и радници Железничке радионице, Ложионице
и Мостовске радионице,
као и радници IV и V сек-
ције за одржавање пруге.
Новоосновани клуб добија
име по слави железнице
(Свети цар Константин и
царица Јелена), а и по ни-
шком железничком, рад-
ничком, музичком и певачком друштву Кон-
стантин (в.), на чијој је традицији оформљен.
Клуб није имао своје игралиште. У дубини
садашњих улица Мостарске, Дравске, Гоце
Делчева, Војводе Бојовића и Охридске, у дужи-
ни око 200 м, налазила се ливада где се играо
Први снимак НСК Цар Константин, лето 1932, непосредно
по оснивању Клуба. Слева: Светомир Матејевић – Света
Локер, Сергеј Тасић, Александар Станковић, Миодраг
Петровић – Мика Црни, Александар Цветковић – Цане Звер,
Раде Николић Шојац, Матеја Ђорђевић Мата, Бранимир
Петковић Пеле, Драги Ђорђевић Пас, Ратомир Матејевић
Раче, Срба Живић

Тим Цара Константина из времена окупације у Другом
светском рату. Слева: Драгослав Петровић Шпиља, Сима
Стојановић, Витомир Белић, Драгољуб Николић, Србобран
Ивановић, Слободан Вељковић – Бане Чергар, Светомир
Јанчић Гаџа, Драгослав Андрејевић Земунац, Душан
Димитријевић и Сава Белић.
фудбал и где је Клуб одржавао тренинге. Није
постојала никаква финансијска надокнада ни
подршка клубу и играчима. Први играчи били
су омладинци из насеља и синови железничара.
Убрзо по оснивању НСК Цар Константин
постаје члан Лиге I разреда. Били су ту одрани-
је Синђелић (в.), Грађански (в.), Победа (в.),
Југославија (в.), Железничар (в.). Утакмице је
пратио, за оно време, велики број навијача, ко-
ји су од самог оснивања, у правом смислу речи,
дванаести играч тима.
Тим је за кратко време од оснивања почео
да побуђује пажњу читаве нишке спортске јав-
ности, па је имао подршку и међу симпатизе-
рима других нишких клубова. Цар Константин
је равноправни ривал у сусретима са најбољим
нишким и тимовима широм Србије у оквиру
Нишког лоптачког подсавеза (в.). Једне сезоне је
првак Ниша, а у два наврата јесењи првак. Екипа
плени фер играма и понашањем на терену.
НСК Цар Константин био је неисцрпни
извор талената. Од свих играча по таленту се
издвајао Димитрије Мита Белић (в.), лева по-
лутка и стандардни репрезентативац Нишког
лоптачког подсавеза у периоду 1936–1940. Из
тог периода остали су упамћени и центархалф
Аца Станковић, десна полутка др Чедица Цвет-
ковић, центарфор Раче Матејевић и крила Љуба
Петровић и Бора Вавић, који су, уз већ помену-
тог Миту Белића, чинили комплетну навалу
репрезентације Нишког фудбалског подсавеза,
као и браћа Мите Белића, Витко и Сава, који су
после Другог светског рата имали изузетно
успешне фудбалске каријере у Панчеву и бео-
градском Партизану.
У време окупације, уз велике напоре енту-
зијаста из управе клуба, Цар Константин
наступа све до пролећа ратне 1944, до када су
играли и други, много богатији нишки клубови.
- 487 -
Ц
ФК Бубањ (1951–1953). Након пет година
од прекида рада клуба, људи из управе и бивши
асови клуба смоћи ће снаге да маја 1951. обно-
ве рад Цара Константина. Клубу није било
дозвољено да понесе своје предратно име. Како
ни име Константин није било прихваћено,
клуб наступа под именом Бубањ.
Најзначајнији играчи Бубња били су: Мили-
сав Нешић Кине, Борис и Бранко Станковић,
Слободан Величковић Дане, Јован и Милан Де-
нић, Петар и Светислав Грчић, Божидар и Бори-
воје Јованчић, Милутин Ђурић – Мића Доз, Дра-
гомир Ђурић Ђура, Петар Маринковић Пецко,
Никола Крстић, Живојин Јовановић Живоја.
Екипа ФК Бубањ, 1951, на првој локацији Клуба иза МИН-а
према Медошевцу. Слева: Миодраг Ђурић - Мића Доз,
Бранко Вељковић Чергар, Томица Цветковић, Денић, Ранко
Јанковић Скарамуш, Божидар Марковић Дикин, Драгомир
Ђурић Ђура, Божидар Јованчић – Божа Гуре, Мирко
Димитријевић, – , Петар Маринковић Пецко.
ФК Слога (1953–1995). До спајања Бубња
и Младости, клуба са Ледене стене, и форми-
рања Слоге долази 24. јула 1953. У Нишу су већ
постојала два фудбалска клуба са истим име-
ном: фудбалски клуб из центра града, који је
постојао тачно годину дана, од 5. јуна 1945. до
5. јуна 1946, и некадашњи СК Дивота (в.), који
је 1932. променио име у СК Слога.
Највећи успех под именом Слога остварен
је 1955. освајањем Купа града Ниша, након чу-
вене финалне утакмице са нишким Радничким.
У сусрету са објективно јачим ривалом, момци
са Бубња остварили су победу резултатом 2:1.
Јунак победе био је чувени центарфор Ранко
Цветковић, стриц касније познатог голгетера
Ненада Неше Цветковића (в.).
У сезонама 1956/57. и 1957/58. Слога се
такмичи у изузетно квалитетном Нишком под-
савезу, у рангу са нишким Железничарем, ФК
Бор из Бора, Тимоком из Зајечара, Хајдук
Вељком из Неготина, Тимочанином из Књажев-
ца, а утакмице игра на игралишту нишког Же-
лезничара (в.). Од сезоне 1961/62. Клуб своје
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ФК Слога, 1969/70. Слева, стоје: Радисав Јовановић Гибац,
тренер, Предраг Радоњић Шврћа, Часлав Лазаревић Чаки,
Миодраг Стојановић Шуре, Зоран Јанковић Јанез, Миодраг
Стаменковић Палец, Сима Петровић, Константин Костић
Која, технико; чуче: Драган Матејевић Мата, Слободан
Тодоровић Влацке, Љубиша Марјановић Буле, Зоран
Павловић Сеља и Предраг Јоксимовић Педа.
утакмице одиграва на свом, популарно назва-
ном „Слогином” игралишту. За пет сезона, од
1961/62. до 1965/66, у три наврата освајана су
прва места, али у квалификационим мечевима
са Власином из Власотинца (1964/65) и зајечар-
ским Железничарем (1965/66) клуб није успевао
да прескочи последњу препреку за улазак у
Српску лигу. Двадесетак година након тих
квалификација Слога ће играти запажену улогу
у Нишкој зони и бити један од најуспешнијих
клубова од Кладова до Бујановца, а у пет сезо-
на такмичиће се у Регионалној лиги.
У сезони 1988/89. клуб остварује велики
успех уласком у Другу српску лигу, где ће пуне
три године бити у самом врху. Сезоне 1992/93.
и 1993/94. најтежи су тренуци од постанка
Клуба – Слога је у том периоду таворила у
градској лиги Ниша, што је било поражавајуће
за клуб светле традиције.
Најзначајнији фудбалери Слоге у периоду
1953–1963. били су: Божидар Марковић Дикин,
Бранче Вељковић Чергар, Драгиша Нешић
Пес'к, Данило Јовановић Данилче, близанци
ФК Слога, 1977. Слева, стоје: Зоран Николић Писко, Ивица
Аранђеловић Шилга, Зоран Станојевић, Живојин Петковић
Жика, Небојша Милановић Каља, Драган Младеновић Киле,
Ратомир Ђурашковић Ђура, Љубенковић, Миомир Вукадино-
вић Мима, Ненад Павловић Певац; чуче: Зоран Игић, тренер,
Душан Ђорић, Бранислав Петровић Ковач, Зоран Петковић
Баца, Саша Нешић Кине, Часлав Савић Менђуш, Драган
Митровић и Аца Игњатовић.
- 488 -
Богољуб и Божидар Петровић – Црња и Беља,
Милутин Урбанчић Урба (в.), Томислав П.
Цветковић, Бранимир Ђорђевић – Бане Кем-
бриџ (в. ), Милорад Миладиновић Соле, Драган
Кнежевић Бањац, Миодраг Николић – Дени Кеј
и други.
ФК Цар Константин (1995 – ). Од 9. јуна
1995. клуб поново носи своје прво, славно име
Цар Константин. Име је враћено на годишњој
скупштини клуба, на одушевљење навијача и
грађана Бубња, насеља око Железничке станице
и Ледене стене. Убрзо након тога Цар Кон-
стантин постаје стабилан српсколигашки тим.
Највећи успеси клуба под новим-старим име-
ном јесу: улазак у Другу савезну лигу 3. јула
2002. и пласман у шеснаестину финала нацио-
налног Купа новембра 2003, када је елиминисан
од ФК Црвена звезда из Београда.
Клуб су у Другу савезну лигу увели: Иван
Ступљанин, Милан Милошевић, Слободан Љу-
бић, Горан Јоцић, Јовица Стојановић, Дејан
Бранковић, Предраг Остојић, Драган Станко-
вић, Иван Васић, Зоран Ђорђевић, Братислав
Јовановић, Дејан Стојичић, Марјан Ђорђевић,
Александар Нацков, Миљан Лазаревић, Бобан
Јанковић, Зоран Михајловић, Марко Вукадино-
вић, Марко Јовановић, Братислав Јовић, Никола
Стојковић, Милан Стојановић, Горан Јовановић
Џокер, Дејан Радовић. Председник Клуба био је
др Љубиша Вучић, а председник Скупштине
Милутин Урбанчић. Тренери првог тима били су
Слободан Антонијевић и Љуборад Стевановић.
Играчи и комплетна управа Клуба након пласмана
у Нишку зону, сезона 1996/97.
Екипа Цара Константина која је остварила пласман у Другу
лигу 2002. са комплетном управом и симпатизерима.

Ветерани ФК Цар Константин, 1995. Здесна: Бранислав
Миливојевић Дрвенац, Сима Стојановић, Боривоје
Вукадиновић, Мирко Аранђеловић, Душан Димитријевић,
Вучко Стојановић и Александар Драшковић.
Данас Клуб у свом организационом систе-
му поседује све категорије играча, од припрем-
не категорије петлића, пионира, кадета и омла-
динаца, и заједно са сениорском екипом окуп-
ља око 150 фудбалера.
ФК Цар Константин познат је и по својој
верној публици. Једини је фудбалски клуб у
Нишу који има ветеранску секцију. Гаји спорт-
ске односе са свим нишким клубовима, а наро-
чито са клубовима који имају проблема са фуд-
балским теренима.
Крајем 2008. клуб је добио Златну плакету
Фудбалског савеза Србије поводом 75 година
постојања.
За 83 године постојања председници Клуба
били су: у предратном периоду (1932–1944):
Војислав Узуновић (в.), Радивоје Јотић, Арте-
мије Белубеков и Крста Стојановић Кичевац; од
1951: Божидар Илић, Вучко Стојановић, Божи-
дар Аранђеловић, Тодор Станојевић, Живојин
Ђорђевић, Цветко Спасић, Слободан Величко-
вић Дане, Зоран Драшковић, Тома Савић, Тома
Митић, Борко Ранђеловић, Симеон Марјановић,
Миодраг Лакићевић, Бора Стојановић, Драган
Младеновић, Миодраг Цветковић Тоза, Љуби-
ша Вучић, Милутин Урбанчић, Бранимир Ђор-
ђевић, Стојан Станковић, Раде Ђорђевић, Ми-
кица Вељковић, Боривоје Живковић, Мирослав
Миливојевић Дрвце (в.).
Голгетери Клуба били су: у Краљевини Ју-
гославији: Димитрије Мита Белић, Ратомир Ра-
че Матејевић, Чедомир Чеда Цветковић, Бори-
воје Вавић, Љуба Петровић – Љуба без руке,
Душан Димитријевић Марушић; после Другог
светског рата до данас: Ранко Цветковић, Ди-
митрије Цветковић Мита, Миодраг Цветковић
Шока, Драгољуб Цветковић – Драги Бристолац,
Ратољуб Жикић, Бранимир Ђорђевић, Драган
Матејевић Мата, Зоран Јанковић Јанез, Љубиша
Марјановић Буле, Драган Младеновић Киле,
Зоран Петковић Баџа, Иван Спасић Бели, Не-
бојша Османовић Роби, Дејан Радовић Џаја,
Игор Ристић Риле.
- 489 -
Ц
Посебно успешни тренери Клуба од осни-
вања до данас били су: Никола Тасић, играч и
тренер, Ратомир Матејевић, играч и тренер,
Миле Стоиљковић, Александар Станковић,
играч и тренер, Љубиша Миленковић Љубе,
играч и тренер, Радисав Јовановић Гибац, играч
и тренер, Зоран Игић, играч и тренер, Драган
Станковић Чекрк, играч и тренер, Љуборад
Стевановић Љуба (в.), Миодраг Стоиљковић
Реџа (в.), Ратомир Ђурашковић (в.), Слободан
Антонијевић, Добривоје Ђурђевић Кобе, тренер
и играч. (А. Б. Ф.)
ЦАР КОНСТАНТИН, Фудбалски клуб.
В. ЦАР КОНСТАНТИН, Нишки спортски клуб.
ЦАР КОНСТАНТИН, Шаховски клуб.
Основан је 20. јануара 2009. Оснивачи су били
Аца Крстић (в.), Петар Митић и Синиша Паре-
зановић. За председника је изабран Аца Крстић.
Клуб је од свог оснивања играо у Регионалној
лиги Ниш, а 2011, освајањем првог места, пла-
сирао се у Лигу Централне Србије – Југ. Клуб
је свих ових година у Регионалном купу, а
2012. и у Купу Централне Србије. Године 2013.
клуб је победио на Купу Нишавског округа.
Има школу шаха у пет основних школа и орга-
низује рапид турнире за основце. Организовао
је и три рејтинг турнира, као и Фишеров тур-
нир. (Љ. П.)
ЦАР ЛАЗАР, Спортски клуб. В. ГОРИЦА,
Ногометни спортски клуб.
ЦВЕТКОВИЋ (Мирослав) АНА. Тени-
серка, тениски тренер. (рођ. Голубовић; Ниш,
20. јануар 1972 – ). Почела
је да тренира тенис са пет
година у ТК Раднички (в.).
Са дванаест година ушла
је у репрезентацију СФР
Југославије у којој су били
Моника Селеш и Горан
Иванишевић, и наступала
на екипном првенству
Европе. Била је репрезен-
тативка и у конкуренција-
ма до четрнаест година, Ана Цветковић
док је за јуниорску селекцију одиграла осам
мечева. Са непуних седамнаест година одлази у
Немачку и наступа за клуб Лихтенраде. У про-
фесионалној каријери достиже 560. место на
светској ВТА листи. Са деветнаест година
одлази у САД, где успешно брани боје Тајлер
колеџа. Освојила је првенство САД у конку-
ренцији јуниорских колеџа, а као чланица еки-
пе Гренд кањон универзитета освојила је екип-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ну и појединачну златну медаљу (на првој
„плочи“). Као тренер ради у ТАЖ-у (в.), а тре-
нира и тенисерке узраста до четрнаест година у
репрезентацији Србије. (Е. Ц.)
ЦВЕТКОВИЋ (Бранислав) ДИМИТРИ-
ЈЕ – МИТА БРИСТОЛАЦ. Фудбалер, фуд-
балски радник. (Ниш, 5. октобар 1930 – Ниш,
20. јун 2009). Завршио ОШ Краљ Петар II, Прву
мушку гимназију и ВПШ у Нишу. У професио-
налној каријери радио у фабрици Поморавље
као административни службеник, у Заједници
образовања и на Факултету заштите на раду,
где је био референт за наставу до пензионисања
1993.
Поникао је у пионирима Цара Константина
за време окупације код тренера Фарија Марко-
вића. Са петнаест година постао је играч Задру-
гара, који је касније прерастао у Будућност.
Краће време наступао је за нишки Динамо, а
годину дана провео је и у Радничком (IV зона),
где је 1948. на пријатељској утакмици са Рад-
ничким из Крагујевца добио тешку повреду
менискуса. Након опоравка заиграо је за Трго-
вачки из Ниша. За то време одиграо је и једана-
ест мечева за репрезентацију Ниша (без фудба-
лера Радничког), а често је играо и као појача-
ње за друге нишке клубове у међуградским
сусретима. Због великог броја наступа у много
градова Србије добио је и надимак Балкански.
Димитрије Цветковић (лево) и Ранко Цветковић (десно),
освајачи Купа Града Ниша у чувеном финалу против
Радничког (2:0), 1955.
- 490 -
ФК Слога на Стадиону 2 (Кисикана), 1961. Чуче: први здесна
Димитрије Цветковић, други Радисав Јовановић Гибац, трећи
Милутин Урбанчић.
Од 1952. до 1965. наступао је за ФК Слога,
где је био дугогодишњи капитен и играо са чу-
веним фудбалерима клуба са Бубња: Мирком
Димитријевићем, Данилом Јовановићем, Ран-
ком Цветковићем, Божидаром Марковићем,
Милутином Урбанчићем, Бранимиром Ђорђе-
вићем и другима. Важио је за одличног дрибле-
ра и један је од најбољих голгетера Слоге свих
времена.
Најтрофејнији фудбалер Слоге са освојена
три првенства: Нишко-топличке зоне (1955/56),
Нишког подсавеза (1961/62) и Среске лиге
(1963/64) и Купом Града Ниша (1955).
По завршетку активне играчке каријере го-
динама је био у најужем руководству ФК Цар
Константин, највише као члан техничке коми-
сије. (А. Б. Ф.)
ЦВЕТКОВИЋ (Небојша) МАРКО БИН-
ГО. Кошаркаш. (Ниш, 14. април 1977 – ).
Завршио Основну школу
Учитељ Таса, Гимназију
Стеван Сремац, Вишу
техничку школу и стру-
ковне студије за кошарка-
шког тренера на Факулте-
ту спорта и физичког
васпитања у Нишу (в.).
Кошарку је почео да тре-
нира са тринаест година у
Студенту (в.), а касније је
у Нишу играо и за Винер Марко Цветковић
брокер, Графику Галеб, Ергоном (в.), Синђелић
и Константин (в.), где је 2012. завршио играч-
ку каријеру и постао помоћни тренер сениорске
екипе. Наступао је још за краљевачку Слогу,
Здравље из Лесковца, са којим је био финалиста
Купа Србије и Црне Горе у сезони 1999/2000. и
двоструки освајач Купа Србије, новосадску
Војводину, ОКК Београд, београдску Црвену
звезду, где је био капитен и финалиста заврш-
нице државног првенства у сезони 2007/08, као
 Ц

и за Раднички Инвестинжењеринг из Новог тренерску каријеру: тренирао је ФК CSB

Сада. У иностранству је играо за мађарску Ни- Cibreville из Габона, ФК Salmya из Кувајта, ФК
ређихазу и Лукоил Академик из Софије, са ко- Manama из Бахреина и ФК Paralimni са Кипра.
јим је освојио првенство Бугарске 2010. (С. К.) Био је тренер А репрезентације Бахреина на
Азијским играма 1994. у Јапану.
ЦВЕТКОВИЋ (Срђан) МАТЕЈА. Џу- Носилац је многобројних спортских приз-
диста. (Ниш, 4. август 1984 – ). Дипломирао и нања. Један је од оснивача Ниш Арт Фондаци-
завршио мастер студије на менаџменту Уни- је. (Н. Ж.)
верзитета Браћа Карић. Члан Џудо клуба Кине-
зис (в.) од његовог оснивања 1990. Вишеструки ЦВЕТКОВИЋ (Тихомир) НЕНАД ЦВЕ-
првак државе у свим ЛЕ. Џудиста. (Ниш, 27. новембар 1958 – Ниш,
узрасним категоријама, од 2002). Завршио Грађевин-
пионира до млађих сенио- ски факултет и радио у
ра 2006. и 2007. Освојио Дирекцији за изградњу у
медаљу и у конкуренцији Нишкој Бањи, а једно вре-
сениора у 2008. У саставу ме био је и приватник. Је-
репрезентације учествовао дан од утемељивача џудоа
је на EYOF-у 2003, а у у Нишу и истакнути так-
2006. био учесник Првен- мичар, тренер, судија и
ства Европе за млађе се- функционер Џудо клуба
ниоре у Литванији. Ниш (в.). Вишеструки је
Матеја Цветковић
Као позајмица бранио освајач медаља на првен-
је боје клубова Црвена звезда Београд, ОЈК Бе- ствима Србије. Након што Ненад Цветковић
оград, БМБ Гњилане и Пролетер из Зрењанина је престао са активним бављењем џудоом запо-
у периоду од 2004. до 2008. Заслужан је за све чео је судијску и тренерску каријеру. Све време
екипне резултате клуба. од освајања првог бављења овим спортом био је члан ЏК Ниш.
места у Првој лиги Србије (2008) и уласка у Његов матични клуб од 2003. организује
Џудо суперлигу Србије, до освајања титуле ви- меморијални турнир који носи име овог изузет-
цешампиона џудо суперлиге Србије (2009) и ног спортисте и спортског радника (в. Мемори-
уласка у плеј-оф (2010). јал Ненад Цветковић Цвеле).
Савезни је џудо судија од 2007, а још увек Лит.: Архива Џудо клуба Ниш. (Н. Нш.)
се такмичи у конкуренцији сениора и ветерана.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК ЦВЕТКОВИЋ (Гојко) ПАУН. Фудбалер,
Кинезис. (Н. Р.) фудбалски тренер, друштвено-спортски радник.
(Ниш, 27. септембар 1951
ЦВЕТКОВИЋ (Јован) НЕНАД. Фудба- – ). По занимању машин-
лер, фудбалски тренер. (Ниш, 29. децембар ски инжењер. Свој радни
1948 – ). Завршио је Вишу тренерску школу у век започео је 1972. у
Нишу. Као пионир, омладинац и првотимац ФК Фабрици пумпи Јастре-
Раднички Ниш (в.) оди- бац, након чега прелази у
грао је преко 350 утакмица Стамбену задругу МИН у
и постигао 215 голова. У Нишу, где је сада дирек-
дресу ФК Партизан оди- тор. Својим ангажовањем,
грао је 137 утакмица, од референта до директо-
постигао 96 голова и осво- ра, дао је велики допринос
јио првенство државе у и предузећима у којима је Паун Цветковић
сезони 1975/76. За младу радио и широј друштвеној заједници. Помагао
репрезентацију Југослави- је у стварању бројних друштвених организација
је одиграо је осам утакми- – омладинских, културних и спортских. Најве-
ца и постигао два гола. ћи допринос дао је оснивању спортско-ре-
Тренерску каријеру Ненад Цветковић
креативних, посебно фудбалских организација.
започео је у ФК Раднички Ниш као тренер пио- Свој спортски живот започео је 1970. као
нира и омладинаца. Био је помоћни тренер фудбалер ФК Јован Анђелковић (данас ОФК
Радничког у Купу УЕФА, а у два наврата био је Ниш) (в.). Због повреде напушта активно игра-
и шеф стручног штаба клуба. Био је тренер и у ње фудбал и завршава тренерску школу.
ФК Железничар (в.) и ФК Синђелић из Ниша Посвећује се тренерском позиву и друштвено-
(в.). Остварио је и успешну интернационалну спортском раду у ФК Младост, ФК Омладинац

- 491 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
(в.) и ФК Јастребац из Ниша (в.). Као члан
Извршног одбора Фудбалског савеза Ниша (в.)
и председник Комисије за мали фудбал форми-
рао је лиге малог фудбала у Нишу, региону и
Србији. Као директор лиге у малом фудбалу
радио је на омасовљавању и формирању лига-
шких такмичења, од општинског до републич-
ког и савезног, и помогао да Ниш постане цен-
тар малог фудбала са преко тридесет лигашких
клубова. Осамдесетих година формирао је
Друштво за физичку културу Партизан у
Месној заједници Бранко Бјеговић, где се одви-
јао рекреативни програм. Био је председник
Савеза за рекреативни спорт Ниша (в.) од 1989.
до 2007, када је Савез и одликован Орденом
заслуге за народ са сребрним венцем. Помогао
је и при формирању клубова за стреличарство,
џудо и атлетику. Због несебичног рада и вид-
них резултата, од 1999. до 2002. био је в. д.
председника Спортског савеза Ниша (в.). Данас
је члан Извршног одбора Републичког савеза за
рекреативни спорт. За свој рад је више пута на-
грађиван. (А. Б. Ф.)
ЦЕКИЋ, ДРАГИША ГИША. Фудбалер,
спортски радник. (28. јануар 1936 – ). Основну
школу Краљ Александар и Железничко-
индустријску школу, смер браварски, завршио
је у Нишу. Непуних пет
година радио у Блок-си-
гналу, а највећи део радног
стажа (1962–1992) провео
у Електронској индустрији
у ООУР Метал. У пензији
је од 1992.
Дугогодишњи члан
управе ФК Цар Констан-
тин (в.). Од 1951. до да-
нашњих дана присуство-
вао је свим, и летњим и Драгиша Цекић
зимским, прозивкама играча и почецима при-
према Клуба. Посебно је успешан у откривању
талентованих фудбалера из Ниша и околних
места. Поред фудбала, где годинама прати ти-
мове од Прве лиге до најнижих рангова такми-
чења, не пропушта ни све остале спортове на
свим теренима и борилиштима у Нишу, а и ши-
ром Србије.
Више година је био члан управних одбора
Слоге и Цар Константина, а и данас, у 78. го-
дини, члан је Скупштине ФК Цар Константин.
(А. Б. Ф.)
ЦЕНИЋ ПРАНКЛ (Миодраг) МАРИЈА.
Скијашица, професор физичког васпитања.
(Ниш, 17. март 1979 – ).У Нишу завршила
основну школу, гимназију и Факултет физичке
- 492 -
културе (в.). Са пет година постала члан Ски-
јашког клуба Ниш (в.), а са шест година освоји-
ла прву златну медаљу на
Првенству Ниша, у кате-
горији деце предшколског
узраста (Бојанине воде,
1986). Развила се у нају-
спешнијег такмичара СК
Ниш свих времена. Осво-
јила је седам титула прва-
ка Србије и шест титула
првака СР Југославије.
Као члан репрезентације
СР Југославије и Србије Марија Ценић Пранкл
два пута је победила на међународном дечјем
такмичењу Бамби куп. Освојила је престижно
једанаесто место на Купу Пинокио и дванаесто
место на Купу Тополино (незванично дечје
првенство света у Италији). Била је учесник
Зимских олимпијских игара младих у Италији и
Андори, јуниорских светских првенстава у
Швајцарској, Норвешкој и Француској и кан-
дидат за Зимске олимпијске игре у Нагану (Ја-
пан). Живи у Минхену, где ради као инструк-
тор за спортску рехабилитацију. (З. М.)
ЦИОН, Спортско друштво. О овом
спортском друштву имамо релативно мало
историографских података. Према једним по-
дацима, оно је основано 1929, а према другима,
три године касније – 1932. У сваком случају,
поуздан је податак да је оснивач овога друштва
била Јеврејска црквена општина, на чијем челу
је био др Боривоје Бераха. Пошто је Фудбалски
клуб Цион имао подршку Јевреја Ниша, успео
је да свој такмичарски зенит достигне 1937, ка-
да је у Нишу било чак четрнаест клубова који
су били подељени у тимове првог и другог раз-
реда. Цион је успео да буде сврстан у другу
групу заједно са тимовима Чегар, Гајрет (в.),
Графичар (в.), Јединство, НСК Конкордија (в.)
и Јадран (в.). Узме ли се у обзир податак да је
Ниш тих година представљао незванични фуд-
балски центар Краљевине Југославије, а и при-
лично слабо интересовање јеврејске омладине
за овај вид спорта, само постојање Циона пред-
ставља велики успех, тим пре што је број Јевре-
ја који су одлазили из Ниша константно растао.
Престанак постојања клуба везује се за почетак
Другог светског рата у Југославији.
Лит.: Н. Озимић, Јевреји Ниша, СКЦ, Ниш, 2001. (Н. О.)
ЦОНИЋ (Гаврило) ВИДОЈКО. Фудба-
лер. (Кременица код Беле Паланке, 22. август
1940 – ). Основну школу и обућарски занат
завршио у Белој Паланци, касније постаје ра-
дио-механичар у РР заводу Ниш. Цео радни
 Ц

стаж провео у Електрон-

ској индустрији. У пензији
је од 1995.
Године 1962. из Беле
Паланке долази, као а-
фирмисани фудбалер, у
нишку Младост. Допри-
нео је да ФК Младост из
нижих рангова такмичења
преко Српске лиге доспе Екипа ФК Црвена застава, 2014.
до Друге савезне лиге, где Извор: ФБ страна ФК Црвена застава.
се такмичи у сезонама Видојко Цонић
рао још један фудбалски клуб – Хајдук. ФК
1968/69. и 1969/70. Фудбалску каријеру завр- Црвена застава је своје највеће успехе пости-
шио је у ФК Победа из Паси Пољане. По приз- гао у периоду 1980–1990, када је играо у Међу-
натом фудбалском статистичару Славољубу општинској лиги. Сезоне 2014/15. клуб бележи
Новковићу налази се на трећем месту фудбал- запажене резултате у Првој градској лиги, где
ских голгетера Ниша када су у питању фуд- заузима прво место, са импозантним успехом
балска такмичења до Друге савезне лиге, иза од девет победа и само једним ремијем, и гол
Драгутина Тепавчевића и Бобана Марковића разликом од 29 датих и само девет примљених
(в.). (А. Б. Ф.) голова у првих десет кола.
Данас село Хум поседује фудбалски терен
изграђен на месту званом Слатина, који је све-
чано отворен 4. априла 2010. Поред њега се на-
лазе и терени за мали фудбал и кошарку, који
су асфалтирани и поседују електрично освет-
љење на стубовима. Комасацијом је остављена
површина од око два хектара за завршетак ком-
плетног спортског центра, који је започет 2008.
финансирањем Града Ниша. У плану је изград-
ња балон сале, терена за одбојку и др. (И. С.)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА, Фудбалски клуб. В.

Видојко Цонић (осми слева) у екипи ФК ЕИ Младост, 1963. СИНЂЕЛИЋ, Фудбалски клуб.

ЦРВЕНА ЗАСТАВА (Хум), Фудбалски ЦРВЕНИ КРСТ, Женски омладински

клуб. Основан 1948. у селу Хум, удаљеном 6,5 рукометни клуб. Оснивачка седница Скуп-
км северно од центра Ниша. Оснивачи клуба штине клуба одржана је 27. септембра 2007.
били су Влада Милојевић, Пре тога, одлуком Управног одбора Градског
Јеленко Јовановић, Бранко рукометног савеза Ниша, дат је задатак руко-
Јовановић, Бранко Нико- метним радницима на територији сваке градске
лић, Тома Милојевић и општине да формирају по један рукометни
Вукадин Станковић. Први клуб. За Градску општину Црвени крст иници-
председник био је Влада јативни одбор сачињавали су Душан Вуксано-
Милојевић, председник вић, Иван Станковић, Милета Копривица и Не-
Сеоске земљорадничке бојша Видановић. Уз сагласност тадашњег ру-
задруге – колективе. ководства ГО Црвени крст дошло је до форми-
Прву званичну утак- рања женског клуба, који је добио име по
мицу клуб је одиграо у општини на којој се налази. За првог председ-
години оснивања (1948), у част ондашњег Дана ника изабран је Милан Недељковић, а за секре-
републике, 29. новембра, са екипом из села Су- тара Јован Јовановић. Од 2009. на челу клуба је
повац. Утакмица је завршена победом Црвене проф. др Владан Пешић, и од тада клуб бележи
заставе са 1:0. напредак како на организационом, тако и на
ФК Црвена застава два пута је освајала такмичарском плану. Црвени крст је у сезони
Седмојулски куп. Због великог броја играча и 2010/11 постао првак Друге лиге – југ и избо-
заинтересованих за тренирање фудбала који рио место у Првој лиги, а два пута узастопно
нису могли да постану чланови ФК Црвена играо је и у осмини финала Купа Србије. Клуб
застава, у селу Хум се 1958/59. године форми- је у сезони 2012/13. освојио друго место у јесе-

- 493 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

њој сезони Прве лиге – Исток, са шансама да се Ниш-Пута (в.) на Купу Европе у Вараждину и
бори за улазак у Супер лигу. Шеф стручног осмини финала Купа шампиона против европ-
штаба је Светозар Толе ског првака, немачког Ротвајса из Цербста
Пешић (в.), први тренер 2014 године. Године 2009. освојио је Куп цара
Марио Маљевић, а тренер Константина, односно постао првак Ниша у
клупске рукометне школе дисциплини спринт.
Миљан Радивојевић. Нај- Стекао је диплому професора физичког
дужи стаж у екипи имају васпитања 1976, кратко радио у просвети, а по
Драгана Ђорђевић и Ми- доласку из ЈНА 1977. почео професионалну
лица Вуксановић. Узда- новинарску каријеру у спортској рубрици На-
нице садашњег тима јесу родних новина (в.). Од 1982. до 1992. био је у-
Миљана Ђорђевић и ка- редник спортске рубрике, да би 1997. преузео
питен Данијела Кричак, функцију уредника спортске редакције Нишке
као и новопридошле рукометашице Бојана Ћи- телевизије (НТВ). Један је од оснивача Секције
рица, Александра Пешић и Тамара Абрамовић. спортских новинара Ниша (в.), удружења које
(Е. Ц.) окупља спортске новинаре из свих нишких ме-
дија, а дванаест година био је њен председник.
ЦРНАЛИЋ (Едо) БОЈАН. Тенисер, тени- Два пута је награђиван Годишњом наградом
ски тренер (Ниш, 22. јануар 1985 – ). Тениску Секције за најбољег спортског новинара Ниша.
каријеру почео је у Тениском клубу 3М из Ни- (Н. Ж.)
ша. Освојио је Куп СР Југославије у конкурен-
цији до десет година и био ЦУНАМИ, Аикидо клуб. Настао је окто-
у врху тениских листа у бра 1997. у Нишу са циљем да обезбеди повољ-
конкуренцијама до двана- не услове за вежбање традиционалног аикидоа.
ест и четрнаест година. Кроз клуб је прошло око 2.200 вежбача разли-
Као члан екипе ТК Рад- читих узрасних категорија. Данас клуб ради у
нички (в.) освојио је титу- сали ОШ Свети Сава и броји око 150 редовних
лу шампиона СР Југосла- чланова у матичном клубу и секцијама клуба.
вије до четрнаест година, Клуб је основао Мла-
а исте године (1999) та ден Крстић, дипломирани
екипа је на Купу шампио- правник и виши тренер
на у Барселони изборила борења, носилац црног
пласман у полуфинале. Бојан Црналић појаса 1. дан у национал-
Дипломирао је на Факултету спорта и физичког ној аикидо организацији.
васпитања у Нишу (в.), а још од студентских Данас Крстић носи звање
дана посветио се позиву тениског тренера. (Е. Ц.) Нидан – 2. дан Аикикаи.
У клубу се вежба традиционални аикидо,
ЦРНАЛИЋ (Ибро) ЕДО. Фудбалер, тени- под техничким руководством Едварда Герма-
сер, куглаш, спортски новинар. (Рашка, 26. сеп- нова, 5. дан Аикикаи, који је на челу организа-
тембар 1952 – ). У спорту ције Tendokan Aikido International. Постоји још
је од дечачких дана. Са пет секција које раде у оквиру клуба: Аикидо
тринаест година (1965) секција Пејковац (тренинге води Иван Тасић),
постао је члан пионирске Аикидо секција Житорађа (Иван Тасић), Аики-
екипе ФК Раднички (в.), а до секција Дуваниште (Иван Тасић), Аикидо
потом и њен капитен. секција Ратко Јовић (Иван Тасић) и Аикидо
Прошао је све селекције секција Белотинац (тренинге воде Никола Ћи-
Клуба, био капитен омла- рић и Страхиња Николић)
динског састава и члан Клуб организује семинаре од националног
генерације која је 1970. значаја пар пута годишње. Семинаре води
освојила титулу првака главни тренер и инструктор клуба Младен
Србије. Наступао је десе- Едо Црналић Крстић, или неки гостујући инструктор из дру-
так пута за омладинску репрезентацију Србије. гог клуба или савеза. Аикидо клуб Цунами сва-
Био је и у сениорској екипи Радничког, да би од ке године, почевши од 2008, првог викенда у
1971. до 1976. играо за ФК Железничар из Ни- децембру организује Аикидо трофеј града Ни-
ша. Опробао се још у тенису и куглању. У ша, коме присуствује велики број вежбача из
куглању је наступио као члан суперлигаша целе Србије и околних земаља. (Н. Р.)

- 494 -
 Ч
ЧАВДАРЕВИЋ (Аћим) МИЛОРАД. Со-
колац. (Александровац, Жупа, јун 1889 – Бео-
град, 11. септембар 1967).
Машински инжењер, наци-
онални радник, соколац од
1903. и истакнути пред-
седник нишке општине.
Основну школу и гимнази-
ју са великом матуром за-
вршио у Нишу, школске
1907/08. Као гимназијалац
постао је члан Гимнастич-
ког друштва Душан Силни
(в.) као вежбач и вођа оде- Милорад Чавдаревић
љења, а након Првог светског рата и члан упра-
ве ондашњег Соколског друштва у Нишу (в.).
Дипломирао је на Машинском одсеку
Техничког факултета у Београду. Као доброво-
љац – четник, учествовао је у балканским рато-
вима и у Првом светском рату. У борбама за
одбрану Београда истакао се јунаштвом и био
рањен, а принц Ђорђе Карађорђевић лично га је
одликовао Карађорђевом звездом. Са српском
војском прешао је Албанију, а по доласку на
Солунски фронт био је ангажован у железнич-
кој радионици са француским техничким особ-
љем до пробоја Солунског фронта и повратка у
отаџбину.
По повратку у Ниш ради на новоформира-
ној железници СХС, касније ЈДЖ, где је почет-
ком двадесетих година постао шеф нишке ло-
жионице Црвени крст. У два наврата постав-
љан је за управника нишке Железничке радио-
нице, а истовремено је и два пута биран за
управника Железничке занатлијске школе, када
Руководство Соколског друштва Ниш. Слева: М. Стевановић,
М. Чавдаревић, Р. Димитријевић.
- 495 -
је знатно унапредио рад школе. Као директор
ове средње стручне школе увео је обавезне ча-
сове гимнастике и соколства, а све у циљу фи-
зичког развијања ученика и њихове националне
свести. Ђаци су прихватили ове нове предмете,
савладали успешно њихове захтеве и вештине,
тако да су на свим соколским свечаностима и-
мали засебне тачке програма. Године 1929. био
је постављен за председника нишке општине и
ову функцију обављао је врло успешно све до
1935. За време свог мандата унапредио је пита-
ње саобраћаја у Нишу саградивши два нова ме-
тална моста преко Нишаве (Београдмалски и
Јагодинмалски мост). Под његовим руковод-
ством подигнуте су три нове школске зграде у
Нишу (ОШ Краља Александра Карађорђевића
Ујединитеља 1932, ОШ Престолонаследника
Петра II 1934, и ОШ Свети Сава 1935), а фор-
мирао је и Одбор за подизање споменика бор-
цима за ослобођење Ниша 1932. Био је истак-
нути председник нишког железничког, раднич-
ког, певачког, музичког и дилетантског друш-
тва Константин (в.).
Као национални радник, соколац од 1903,
председник Централног вођства националних
железничара и Бродара Краљевине Југославије
одликован је: Албанском споменицом, Орденом
Св. Саве петог реда, Орденом белог орла петог
реда, Орденом Југословенске круне четвртог
реда, Орденом Светог Саве другог реда и Орде-
ном Карађорђеве звезде четвртог реда.
Лит.: Зборник Народног музеја Ниш бр. 20, Бранислав Ти-
кић, Милорад Чавдаревић истакнути председник нишке општине,
стр. 227–236. (Б. Т.)
ЧАИР, Спортски центар. В. Спортски
објекти у Нишу.
ЧАИР, Куглашки клуб. Формиран је 10.
априла 1995. из куглашке секције Спортског
центра Чаир (в.). Одмах се
укључио у такмичење у
оквиру Друге српске лиге.
Сада је члан Прве лиге
Србије. Први председник
и један од такмичара био
је Славољуб Пејчић. Међу
члановима је и познати
музичар, солиста групе
Кербер Горан Шепа, по-
пуларни Гале Кербер, затим Дејан Радојевић,
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

лезничар Ниш (в.). Као сениорски репрезента-

тивац наступио 1997. на Тромечу репрезентаци-
ја Велика Британија – Мађарска – Југославија у
Озду (Мађарска) у дисциплини 20 км ходање, а
следеће године, у истом граду и у истој дисци-
плини, наступио је на Тромечу репрезентација
Мађарска – Украјина – Југославија. (В. Г.)

ЧЕГАР. В. Излетишта у Нишу и околини.

ЧЕГАР, Клуб за коњички спорт. Након

Мушка екипа КК Чаир. Слева, стоје: Јовица Мршић,
Слободан Петровић, Предраг Воштинић, Славољуб Пејчић,
Горан Шепа; чуче: Момчило Петровић, Дејан Михајловић,
Небојша Моравац и Мирослав Митић.
Женска екипа. Слева: Ивана Живковић, Бранислава
Милутиновић Савић, Милица Антић, Оливера Милетић,
Снежана Станковић, Марија Радосављевић , Александра
Николић и тренер Дејан Радојевић.
Рајко Павличић, Слободан Петровић, Драган
Рашић, Небојша Моравац, Владо Јовчевски и
други. КК Чаир има и женску екипу, која се
такмичи у Првој лиги Србије. Међу истакнутим
такмичаркама су Снежана Станковић, Брани-
слава Савић, Миљојка Јо-
вановић, Мирјана Јоветић
и друге. (Е. Ц.)
ослобођења у Другом светском рату, Моравско
коло јахача Кнез Михаило из Ниша (в.) није
обновило рад одлуком нових власти. Иниција-
тиву за оснивање новог коњичког клуба дао је
општински одбор СУБНОР-а из Ниша. Осни-
вачка скупштина одржана је 19. марта 1951,
када је основан Клуб за коњички спорт Чегар.
За првог председника изабран је тадашњи пот-
поручник ЈНА Стево Бирач. Обука у Клубу би-
ла је усклађена са тадашњом обавезном пред-
војничком обуком (за школску и ваншколску
омладину средњошколског узраста), тако да су
чланови – јахачи са завршеном основном обу-
ком на одслужење обавезног војног рока били
упућивани у коњичке јединице ЈНА. Почетком
педесетих година ХХ века, почињу радови на
изградњи Градског стадиона, на месту нека-
дашњег хиподрома МКЈ КМ у Чаиру, па новоо-
сновани Коњички клуб Чегар своје активности
пребацује на простор „старог хиподрома“ на
Градском пољу иза нишке Тврђаве, а добија и
простор иза Машинске индустрије Ниш за
изградњу штале и мањежа. Клуб 1. јула 1951.
организује прву коњичку приредбу на Град-
ском пољу. У прво време, због недостатка соп-
ствених грла, обука се обављала на војним ко-
њима, које су Клубу уступале коњичке једини-
це из Ниша и Алексинца. Клуб је учествовао на
разним приказима на игралишту ФК Железни-
чар (в.), на Првомајским парадама у граду и сл.

ЧВОРО (Мирко) МИ-

ЛАН. Атлетичар, међуна-
родни атлетски судија.
(Ниш, 5. август 1972 – ).
Основну школу завршио у
Нишу, гимназију у Моста-
ру, а Вишу машинску шко- КК Чегар на коњичком турниру у Нишу, стадион
лу у Нишу. Члан АК Же- Милан Чворо Железничара, 1958.

- 496 -

За своје чланове организовао је излете и терен-
ска јахања. Због финансијских проблема, Клуб
је 1954. основао и шпедитерску службу, која је
запрежним колима обављала привредну делат-
ност по граду и умногоме помогла опстанку и
развоју Клуба. Клуб 1958. организује и велики
коњички турнир у Нишу.
Укидањем коњичких јединица ЈНА 1955.
године, а нарочито коначним укидањем Ко-
њичког школског центра ЈНА 1959. године (са
Официрском школом, Коњичком подофицир-
ском школом и Коњичком школом за резервне
официре) као и укидањем Поткивачке школе
ЈНА (1957), а касније, крајем шездесетих годи-
на ХХ века и укидањем Коњичког вода Народ-
не милиције при нишком СУП-у, Клуб остаје
без стручне, ветеринарске, материјалне и сваке
друге масовне подршке и помоћи. У овом пе-
риоду велику помоћ коњичком клубу пружало
је нишко ЈКП за водовод и канализацију Наи-
сус. Такмичари Клуба учествовали су на првен-
ству Србије и на Седмојулском турниру, а за-
пажен и врло посећен био је и коњички турнир
Ослобођење Ниша.
Председници Коњичког клуба након Дру-
гог светског рата били су: Стево Бирач, потпо-
ручник ЈНА, 1951; Ђуро Лемић, мајор ЈНА,
1952–1953; Павле Крстевски, ветеринарски
потпуковник ЈНА, 1954–1958; Максим Минић,
ветеринарски потпуковник ЈНА, 1959–1961;
Ахмет Имамовић, службеник, 1962; Димитрије
Стефановић, коњички пуковник ЈНА, добитник
признања Града Ниша, Златне и Сребрне пла-
кете Коњичког савеза Југославије и Србије и
многобројних међународних организација, који
руководи Клубом у континуитету од 1963. до
1982. Од 1982. године, у којој је Димитрије
Стефановић проглашен за почасног председни-
ка, клуб воде: Вељко Челебић (1982–1984),
Драгиша Јовановић (1984–1986), Јова Јефтић и
Слева: Зоран Пројевић на Магнат Боју, Синиша Ковић на
Стрели, Васа Рамић на Лири. Прваци Србије и Југославије,
освајачи Купа (1994-2001).
- 497 -
Ч
Саша Стефановић (1987–1988). Ово је период у
коме су као јахачи доминирали Веља Младено-
вић на Домину и Радослав Мартиновић на Дио-
гену. Године 1990, доласком Владете Вељовића
(в.) на чело Клуба, реализован је уговор са гра-
дом којим је предвиђено пресељење Клуба у
Нишку Бању и изградња савременог хиподрома
на новој локацији.
Пуно гледалиште на мањежу КК Чегар у Нишкој Бањи.
Одлуком Града Ниша Клуб се 1990. сели у
Нишку Бању, трансформише се у привредно
предузеће и постаје најуспешнији коњички
клуб у Југославији. Најуспешнији је организа-
тор првенства Југославије на свом простору и
десет година није било успешнијег спортског
колектива у граду Нишу, а ни у Србији, за шта
и клуб и појединци добијају бројна признања.
Још 1992. Клуб се трансформише у преду-
зеће са потпуном одговорношћу и улази у јавно
и приватно партнерство. Тада почиње златно
доба коњичког спорта у Нишу: КК Чегар учес-
твује на свим турнирима у земљи и организује
јаке турнире за дан оснивања Клуба и дан славе
Нишке Бање, 2. август. Јахачи, пре свих Васа
Рашић, Зоран Пројевић, Синиша Ковић, Ирена
Јовановић, као и омладинци Срђан Грмашкоски
и Иван Стевановић и тренер Мирослав Марко-
вић, обележили су период до 2002. Рашић је
био пет година најбољи јахач Југославије, Про-
јевић два пута, Ковић и Ирена Јовановић по
једном. Марковић је проглашен најбољим тре-
нером.
Не би било таквих резултата да није било
Управног одбора у коме су били људи који су
много доносили и доприносили клубу, па чак и
куповали коње за своје јахаче и чланове. Први
је купио коња Владета Вељовић (1985), затим
су то учинили и Часлав Китановић, Војислав
Митић, Зоран Тодоровић, Синиша Ковић, Ми-
рослав Марковић, Бранислав Петковић, Драги-
ша Јевремовић, Топлица Ђорђевић, Света Ман-
чић, Зоран Бајатовић, Русомир Зарубица, Дра-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Чланови КК Чегар испред Скупптине Града Ниша, 2001,
приликом доделе признања за најбољи спортски колектив.
ган Филиповић. Најзапаженија грла у власниш-
тву клуба била су: Лира, Магнат Бој, Биг Хед,
Флеш, Мај Шедоу, Баба Кај, Стрела, Белмондо,
Калипсо, Енит, Скарлет, Мај Веј, Сателит, Зо-
ра, Мангуп, Хиперион.
За ово време и појединци у Нишу добили
су признања Спортског савеза: Ирена Јовано-
вић је Нај Амазонка Ниша за 2000, а директор
клуба Владета Вељовић најбољи спортски рад-
ник за 2001. годину.
Од 2003. колапс нишке привреде погађа и
Коњички клуб Чегар. Од десет запослених, се-
дам јахача и три физичка радника, Клуб запада
у тешку ситуацију и остаје само на два. Усле-
дило је шест година борбе за опстанак и очува-
ње онога што су разне генерације од 1890. го-
дине створиле. Клуб, који је од 2005. транс-
формисан у друштво са ограниченом одговор-
ношћу, данас пружа услуге јахања, пре свега
деци до седам година и деци са инвалидитетом,
а на крају 2014. броји преко 1600 чланова.
Лит.: 80 година коњичког спорта у Нишу – Клуб за коњички
спорт Чегар у Нишу, Ниш, 1970; Војни лексикон, Војноиздавачки
завод Београд, 1981, стр. 233, 234 и 432. (Б. Т., В. В.)
ЧЕЛИН КАМЕН, Планинарско-смучар-
ско друштво. ПСД Челин камен из Горње Сту-
дене код Ниша основано је 1988. на иницијати-
ву ентузијасте Драгише Стојановића, издваја-
њем Планинарске секције (активне од 1980) из
Спортског друштва Горња Студена.
Друштво је добило
име по истоименој стени
(900 м/нм) на Мосору,
врху Суве планине нај-
ближем Нишу. Та стена је
била позната по дивљим
пчелама, које су некад у
њеним шупљинама прави-
ле мед. Отуда потиче и њен назив („челин“, од-
носно пчелин камен).
- 498 -
ПСД Челин камен има око шездесет чла-
нова, који су 2005. одштампали карту Суве
планине и на њој означили своја главна одре-
дишта. Изван локалног терена, чланови ПСД
Челин камен најрадије су одлазили на познате
планине бивше Југославије (Триглав, Јахорина,
Пелистер, Скопска црна гора, Кораб, Фрушка
гора, Цер, Миџор...), али и на Рилу, Олимп и
Атос. (З. М.)
ЧЕЛИН КАМЕН (Доња Студена), Ша-
ховски клуб. Основан 27. септембра 1980. под
именом ШК Напредак (Доња Студена). После
такмичења у Лиги Региона Ниш године 2000.
ушао у Српску лигу – југ, године 2002. у Срп-
ску лигу – Исток и 2009. у Прву лигу централне
Србије. Два пута био победник Купа Србије
(2009. и 2011). Председник клуба је Драган
Стојковић, а секретар Драгиша Стојановић. Да-
нас је Челин камен други клуб у Нишу, који
окупља веома квалитетне шахисте. (Д. Мх.)
ЧЕТРНАЕСТИ ОКТОБАР, Фискултурно
друштво. В. ЈЕДИНСТВО, Фискултурно друш-
тво.
ЧИЧЕВИЋ (Крста) БРАНИСЛАВ ЧИ-
ЧА. Фудбалер. (Прилеп, 15. септембар 1929 – ).
Рођен у Прилепу у старој
српској породици. Године
1941. из Скопља са поро-
дицом долази у Ниш.
Завршио је Прву мушку
гимназију у Нишу, При-
родно-математички фа-
култет, смер Географија, у
Београду, радио у Гимна-
зији Светозар Марковић,
касније у Угоститељско-
туристичкој школи у Ни- Бранислав Чичевић
шу, где је осам година био и директор, и наста-
вио као професор географије до 1990, када
одлази у пензију.
Почео је да игра фудбал са крпењачом са
својим друговима у улици. Његов велики сми-
сао за фудбалску игру открио је чувени пре-
дратни играч нишке Победе (в.) Миодраг Пе-
тровић Шеби и одмах га послао на фудбалски
терен. Почео је у подмлатку Радничког (в.),
после девет утакмица ушао у први тим, у коме
су звезде били браћа Пеки и Паки Мичић (в.),
Ивко Глишовић (в.), Бранислав Цанић Бебац (в.)
и други, годину дана играо на месту левог бека,
након чега је стандардни центархалф Радничког.
За Раднички је одиграо око 350 утакмица, а око
пет година био је и капитен тима.
 Ч

1940 – ). Рођен је у нишком насељу Број 6, па је

због тога као играч, прво Динама (в.), а затим
Локомотиве и Железнича-
ра (в.), носио дрес са бро-
јем шест. У ФК Раднички
(в.) прешао је 1967. као
већ искусан и афирмисан
фудбалер, и одмах је из-
борио статус стандардног
првотимца. Због голова
које је постизао главом,
навијачи су га прозвали
„летећи халф“.
Студентска репрезентација Југославије на сусрету против По завршетку успеш- Зоран Чолаковић
Јапана у Београду (3:1). Здесна: Станојевић, Стојановић, не играчке каријере 1973. године, уследила је и
Нешовић, Милић, Чичевић, Миљанић, Станковић, Ђорђевић, богата тренерска каријера. По препоруци тре-
Антић, Шантек, Жупац. нера Мирослава Ивка Глишовића (в.) одмах је
Као студент одиграо је седамнаест утакми- добио тренерски посао у ФК Топличанин из
ца за студентску репрезентацију Југославије и Прокупља, што му је била одскочна даска за
био у тиму који је 1953. освојио златну медаљу нове, веће тренерске изазове. Као виши фуд-
на Студентском првенству света у фудбалу. балски тренер одлучио се за професионално
Утакмице су се играле у Немачкој и Луксем- бављење овим послом. Тада је преузео стручно
бургу. Саиграчи у репрезентацији били су му кормило Тетекса из Тетова, па Слободе (Ужи-
познати фудбалери Миљан Миљанић, Бранко це), Победе (Прилеп), Новог Пазара, Бора,
Нешовић, Чане Ђорђевић, Абе Станковић, Приштине. Тренер ФК Раднички (Ниш) био је
Медвед, Жупац. У то време одиграо је и једну у два маха, а тренирао је још и Слогу из Краље-
ноћну утакмицу против Јапана у Београду. ва и Црвену звезду из Гњилана. Имао је и инос-
Његов таленат препознали су људи из трану тренерску каријеру у турском прволига-
БСК-а, данашњи ОФК Београд, и пожелели да шу Коњаспорт. После осамнаест година играч-
буде њихов члан. Задовољио је на проби на ке и 33 године тренерске каријере, сада мирно
стадиону предратне Југославије, данашњој Ма- живи пензионерске дане. (Д. М.)
ракани. У то време пред вратима првог тима
БСК-а били су касније чувени фудбалери Лазар ЧОЛОВИЋ (Зоран) МАРКО. Атлетичар
Тасић, Чане Ђорђевић, Тома Калоперовић, а (Ниш, 7. мај 1987 – ).
тренер БСК-а био је чувени Љубиша Броћић. Основну и средњу технич-
После годину и по дана и доста одиграних у- ку школу завршио у Ни-
такмица за БСК Београд, превагнула је његова шу. Члан АК Железничар
љубав према клубу у коме је поникао. Вратио Ниш (в.). Титулу првака
се у Ниш и у Радничком играо до априла 1958, државе у бацању диска
када се завршила једна бриљантна каријера. освојио је 2010. у Срем-
Након престанка активне играчке каријере ској Митровици. Треће
није могао без свог клуба, па је неколико годи- место на Првенству држа-
на био председник техничке комисије Раднич- ве освојио је 2008. у Но-
ког. (А. Б. Ф.) вом Саду. На Купу Србије
освојио је друго место Марко Чоловић
ЧОЛАКОВИЋ (Милош) ЗОРАН. Фудба- 2009. у Сремској Митровици и треће место
лер, фудбалски тренер. (Ниш, 16. новембар 2008. у Крагујевцу. (В. Г.)

- 499 -
 Џ
ЏИП САФАРИ (4x4) CATENA MUNDI –
VIA MILITARIS. Jeep safari (4x4) Catena mundi
– Via militaris јесте спортско-рекреативни про-
грам намењен власницима теренских аутомо-
била, љубитељима природе и авантуре. Један је
од програма који се одвијају на просторима тзв.
Верига, Ланца или Копче света – Catena mundi.
За извођење овог програма користи се сплет
некадашњих војних и других путева који спаја-
ју нишке планине. Сафари клуб (в.) сваке годи-
не у време градске славе, уз помоћ града Ниша,
реализује овај дводневни програм који има за
циљ да учесницима представи најлепше делове
нишких планина, као и део историје, културе,
традиције и спортских потенцијала Ниша.
Поред вожње теренских аутомобила, про-
грам је и такмичарски. Екипе се такмиче у пет
различитих дисциплина, Након скупљања пое-
на из свих дисциплина на крају се одређује по-
бедник програма у екипном и појединачном
пласману.
Извор: Податке доставио Власта Станојевић, председник
Сафари клуба. (Н. Р.)
Џип сафари Catena Mundi – Via Militaris, детаљ.
Извор: safari.rs
ЏУДО У НИШУ (историјат). Џудо се у
Нишу појавио најпре у оквиру организације
Партизан (в.). Овај нови спорт у Ниш је донео
Јанко Јанковић 1958. године. Срески савез
спортова Ниш 1961. организује курс за
инструкторе џудоа, који је завршило тринаест
од укупно шеснаест полазника, а исте године
на летњој школи у Поречу Ниш добија и трене-
ре и судије. Први џудо клуб у граду – Џудо
клуб Ниш (в.) основан је 27. априла 1961. Већ
1962. организује се Првенство Ниша у џудоу, а
такмичари из Ниша учествују и на турниру у
- 500 -
Београду. Наредне, 1963. године Миодраг Сто-
јиљковић (в.) постаје првак уже Србије у лакој,
а Тихомир Спиридоновић у средњој категорији.
У Нишу се организују бројна такмичења, пола-
жу испити за одређена звања и интензивно ради
на развоју овог спорта. Године 1973. Драган
Спасић (в.) постаје првак Србије у лакој кате-
горији, а 1977. Ружица Стевић постаје први се-
ниорски женски првак Југославије у џудоу из
Ниша. Ниш је у то време дао и бројне репре-
зентативце у џудоу, укључујући Ружицу Сте-
вић, Миодрага Стојиљковића, Станка Симоно-
вића, Мирсада Нуркића (в.), Ивицу Костића,
Драгицу Јанковић (в.) и друге. Први носиоци
мајсторског звања (црног појаса) из Ниша били
су Јанко Јанковић, Миодраг Стојиљковић и Зо-
ран Димитријевић.
Данас у Нишу ради већи број џудо клубо-
ва, од којих се по квалитету издвајају Џудо
клуб Ниш, Универзитетски џудо и самбо клуб
Кинезис (в.) и други.
Извор: Архива Миладина Илића. (Ред.)
ЏУНИЋ (Радисав) МИОДРАГ. Фудба-
лер, шахиста, фолклорни играч, спортски рад-
ник. (Ниш, 4. март 1939 – ). Завршио Електро-
технички факултет у Београду и запослио се у
ЕИ Ниш, где је остварио
успешну стручну каријеру.
Био је члан тима кон-
структора првог домаћег
телевизора, директор Кон-
троле квалитета, директор
ТВ и радио фабрике. Го-
дине 1973. преузима Фа-
брику рачунских машина
и ствара основу за произ-
водњу сложених рачунар-
ских производа. Са фир- Миодраг Џунић
мом Ханивел (Honeywell) оснива прво предузеће
са заједничким улагањем на овим просторима
за производњу уређаја и система информатич-
ких технологија.
Спортом и фолклором бавио се од десете
године. Играо за фудбалску репрезентацију
ОШ Зора социјализма (данашња ОШ Краљ Пе-
тар I) у тадашњем градском првенству школа.
Почео у пионирском, касније омладинском ти-
му ФК Железничар (в.), а након две године
прешао у Слогу са Бубња (данашњи Цар Кон-
стантин) (в.). Играо за омладинце, али као

Признања Миодрагу Џунићу за допринос у организовању и
спровођењу Радничких спортских игара.
врло млад улази у први тим тада јаке Слоге.
Године 1958. уписује Електротехнички факул-
тет у Београду и, на препоруку Аце Атанацко-
вића, прелази у млади тим Партизана. Обавезе
на факултету условиле су да се спортом (фуд-
балом и шахом) бави само у екипама факултета
кроз првенства Универзитета у Београду и так-
мичења сродних факултета у Југославији. Кра-
јем 1962, након завршетка студија, враћа се у
Ниш и у ФК Слога. Године 1983, за време бо-
равка у Лондону, где је боравио као представ-
ник ЕИ и привреде Југославије, играо је за ама-
терски клуб The Duke of York.
Био је успешан и у шаху. Године 1954. и
1955. био је пионирски првак Ниша, шахом се
бавио и после повратка са студија, а једно вре-
ме био је активан члан и такмичар ШК Ниш
(в.).
Фолклором се бавио најпре у школи, потом
у КУД Абрашевић (в.) , па КУД Младост (в.), у
чијем је ансамблу био играч и солиста. КУД
Младост, који је био међу најбољим фолклор-
ним ансамблима у земљи, победио је на међу-
народном фестивалу у Берлину 1957. Играчку
каријеру у Нишу завршио је у КУД Оро (в.) у
- 501 -
Џ
години његовог оснивања (1958). Преласком у
Београд постаје члан КУД Бранко Крсмановић,
где је, при крају студија, и завршио играчку
каријеру.
Све време у ЕИ ангажовао се да спорт и
рекреација радника постану и буду саставни
део живота у предузећу и ван њега. Након
повратка из Лондона постаје председник ФК
ЕИ Младост (в.), који у то време остварује за-
пажене резултате. На његову иницијативу рад-
ници РО ЕИ Рачунари изграђују терене за мале
спортове поред фабрике. Организовао је и
спонзорисао прво финале Купа Југославије (да-
нашњи Куп Радивоја Кораћа) у Нишу 1979. го-
дине, са циљем покретања развоја кошарке у
Нишу.
Добитник је бројних признања, повеља и
награда, од којих се посебно издвајају: Повеља
СО Ниш за достигнућа у привреди, Првомајска
награда Регионалне привредне коморе, Плакета
за дугогодишњу успешну сарадњу и значајан
допринос развоју ЕИ Ниш, више признања за
развој Радничких спортских игара (в.) и др.
Извор: Податке доставио Миодраг Џунић. (М. М.)
Детаљ са доделе медаља на финалној утакмици Купа
Југославије у кошарци, која је у организацији М. Џунића
одржана у Нишу 8. априла 1979.
 Ш
ШАКИЋ (Илија) ЗОРАН. Кошаркаш,
кошаркашки тренер. (Ниш, 11. октобар 1949 – ).
Играч Студента (в.) и Ергонома (в.) у периоду
од 1966. до 1971, а од 1972. ради као тренер у
истим клубовима. Тренерским послом бавио се
до 2010. Радни век је провео у ЕИ Ниш. По за-
нимању је електротехничар. (З. Ст.)
ШАМПИОН, Спортски клуб за децу и
омладину са посебним потребама. Основан 5.
септембра 2006. на иницијативу наставника ко-
ји раде са категоријом деце са менталним хен-
дикепом, са циљем да се у оквиру клуба нађу
деца са посебним потребама која желе да се
баве спортом за време и после школовања и да
се путем спорта укључе у остале токове друш-
твених догађаја и постану равноправни чинио-
ци друштва. Шампион чине спортисти школ-
ског узраста, штићеници дома за незбринуту
децу, штићеници целодневног боравка и из
хранитељских породица. Спортисти, разврста-
ни у неколико спортских грана (стони тенис,
кошарка, фудбал, атлетика, пливање), тренира-
ју свакодневно у школској сали или, према
потреби, на отвореним теренима. О њиховом
стручном напредовању брину три стручна во-
лонтера (професори физичког васпитања) и ве-
лики број осталих волонтера. Клуб учествује у
свим спортским активностима у оквиру Специ-
јалне олимпијаде Србије и другим такмичењи-
ма на локалном нивоу. За време свог постојања
клуб је успео да постигне завидне спортске ре-
зултате. Председник Клуба је Зоран Радић,
професор физичког васпитања.
Лит.: Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година
Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009. (Н. О.)
ШАМПИОН НАИС, Фудбалски клуб.
Основан је 25. јуна 2012.
фузијом Шампиона и На-
иса, у то време две највеће
нишке школе фудбала.
Данас чини једну од нај-
стручнијих и најорганизо-
ванијих школа фудбала за
млађе категорије на нивоу
града Ниша и околине.
Стручни кадар ФК Шам-
пион Наис сачињавају ви-
соко образовани људи са великим искуством у
фудбалу. Принципи рада у Клубу заснивају се на
- 502 -
Екипа кадета ФК Шампион Наис, 2013.
Извор: fksampion.com
искуствима иностраних стручњака у методици
обуке младих фудбалера и почетника по угледу
на француску и холандску школу фудбала.
Школа данас броји око 150 полазника. (З. С.)
ШАРЕНАЦ (Неђо) ДРАГАН. Џудиста,
тренер џудоа и спортски судија. (Фатница, 27.
октобар 1950 – Ниш, 10.
новембар 2014). Спортску
каријеру је започео у сара-
јевском ЏК Железничар, а
потом је прешао у Крагу-
јевац, где је био тренер у
млађим категоријама. На-
кон тога долази у Џудо
клуб Ниш (в.), где проводи
једанаест година. За то
време је доживео само је-
дан пораз и имао један Драган Шаренац
нерешен резултат. Десет година заредом био је
првак уже Србије, а на првенствима Србије
освајао друго и треће место. По личном приз-
нању, више је волео екипна такмичења од поје-
диначних, и у њима је имао више успеха. Мај-
стор џудоа, носилац црног појаса 4. дан.
У нишком џудоу оставио је дубок траг и
као тренер. Поред рада у ЏК Ниш био је тренер
и у другим клубовима у Нишу – Кинезису (в.) и
Железничару (в.). Током година био је тренер
великом броју такмичара и са многима је
остварио запажене резултате. Крајем седамде-
сетих година био је тренер репрезентације
Србије на Првенству Југославије.
И током судијске каријере остварио је ве-
лике успехе. Био је јако поштован у судијској
организацији и готово да није било неког зна-
чајнијег домаћег и међународног такмичења на
којем није учествовао као судија. Био је пред-
седник Судијске комисије централне Србије.

Током судијске каријере организовао је велики
број семинара на којима је подучавао колеге
судије. Треба напоменути да је био пионир у
увођењу видео технологије у решавање спор-
них одлука на џудо такмичењима. Круна богате
каријере Драгана Шаренца била је Универзија-
да у Београду 2009, где је учествовао као суди-
ја. Након те манифестације повукао се из ак-
тивног бављења џудоом на било који начин.
По струци је професор физичког васпита-
ња, а завршио је и Вишу тренерску школу у
Београду, коју је уписао 1977. као студент прве
генерације.
Лит.: Драган Спасић, 50 година Џудо клуба Ниш, Ниш 2011;
Лична архива Драгана Шаренца. (Н. Нш.)
ШАХ У НИШУ (историјат). Прва шахов-
ска табла у Нишу намештена је у кафани хотела
Оријент, који се налазио на месту данашњег
хотела Амбасадор. Један од првих нишких ша-
хиста и најзаслужнији за даљи развој шаха у
Нишу био је Марко Јелић, апотекар, који је
1932. основао први нишки шаховски клуб. Про-
сторије клуба налазиле су се у једном углу ка-
фанске сале хотела Оријент, а упис чланова
вршио је Душан Милосављевић, артиљеријски
потпоручник. Из периода пре Другог светског
рата остао је забележен и податак да су 1936.
нишки шахисти постали екипни прваци Морав-
ске бановине, а Адам Станковић освојио прво
место у појединачној конкуренцији.
Након завршетка Другог светског рата,
нишки шахисти се 7. децембра 1944. састају
ради договора о обнови шаховског живота у
Нишу. До формирања шаховских секција при
фискултурним друштвима шах се у Нишу игра
незванично. Тако се 1946. оснива секција при
ФД Јединство (в.), затим Мостовац (1947),
Раднички (1948), Будућност (1951), Трговачки
(1954), а оснивају се и бројне секције при шко-
лама, установама и предузећима. Шаховски
клуб Железничар (в.) основан је 1961. године.
Мада се шах интензивно играо, Ниш дуго
није имао шахисту са одређеним звањем. Тек
1954. Душан Станковић на турниру првокате-
горника осваја друго место и добија звање мај-
сторског кандидата. Слободан Бојковић (в.)
постаје први национални мајстор са сталним
местом боравка у Нишу. Године 1978. Славо-
љуб Марјановић (в.) постаје шаховски велемај-
стор. Из Ниша су звање велемајстора понели
још и Сузана Максимовић (в.), Мирослав То-
шић, Предраг Трајковић, Игор Миладиновић
(в.) и Драгутин Шаховић (в.), а поред њих, већи
број шахиста има звања интернационалних,
ФИДЕ и националних мајстора.
- 503 -
Ш
Од 1970. у Нишу се одржавају велемај-
сторски турнири, на којима учешће узимају
најистакнутији шахисти из целог света. Шах се,
поред великог броја активних клубова, посебно
развија у школама и на Радничким спортским
играма, а у Нишу ради и пионирска шаховска
школа у оквиру Пионирског дома Станко Пау-
новић (в.). Данас у Нишу ради више клубова, од
којих су најуспешнији ШК Ниш, ШК Челин ка-
мен, ШК ИТ, ШК Свитања и други.
Дугогодишњи предани рад многих ентузи-
јаста сврстао је Ниш у шаховски центар. Преко
тридесет година у шаху је радио Жарко Ради-
чевић (в.), а од шаховских радника издвајају се
још и Стојан Вучковић (в.), Љубивоје Перуно-
вић (в.), Драгољуб Михајловић (в.), Петар Рољ
(в.) и други. За допринос развоју ове древне
игре шахисти и шаховски радници Ниша поне-
ли су бројне награде СОФК Ниш, Шаховског
савеза Југославије и Шаховског савеза Србије.
Извори: Архива Миладина Илића; Политика, мај 1936; По-
литика бр. 10068 од 5. јуна 1936. (Ред.)
Шаховски турнири и такмичења. Непо-
средно после Другог светског рата, поводом
формирања првог шаховског клуба, у Нишу је
гостовао Светозар Глигорић, тада мајстор и
председник ШСЈ. Велемајстор Бора Костић био
је учесник мајсторског турнира 1951, после ко-
га је на Тргу краља Милана одржан спектаку-
ларни радио меч Ниш – Подгорица, техноло-
шки подвиг у то време. За Ниш су играли Сто-
јан Вучковић и Драгољуб Михајловић, резултат
је био нерешен (1:1).
Велемајсторски турнири по Бергеровом
систему организовани су шездесетих и осамде-
сетих година 20. века, уз учешће светских ве-
лемајстора (Рус Јефим Гелер, Аргентинац Ми-
гел Кинтерос, Филипинац Еугенио Торе, Аме-
риканци Јасер Сејраван и Едмар Меднис, Чех
Властимил Јанса, Бугарин Георги Трингов, Ру-
Са међународног шаховског турнира Ниш 1977.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
мун Виктор Чокалтеа, Пољак Виктор Кулигов-
ски, Аустралијанац Јан Роџерс). Током деведе-
сетих одржано је више међународних отворе-
них турнира по швајцарском систему, на којима
је учествовало по неколико стотина играча. По-
ред домаћих велемајстора, било је и оних из
иностранства, нпр. Акопјан, Соколов, Хулак,
Вукић и др. Ниш је 2007. био домаћин меча за
титулу државне шампионке између Сузане
Максимовић (в.) и Ирине Чољушкине. На
Електронском факултету велемајстор Игор
Миладиновић (в.) поражен је са 3:5, 0:5 у мечу
против компјутера Аксон конструктора проф.
др Владана Вучковића, успешног учесника
Олимпијаде за шаховске софтвере. У време
НАТО бомбардовања 1999. испред хотела Ам-
басадор одржаване су симултанке у којима су
учествовали најбољи нишки шахисти. Симул-
танке пионира шахиста са велемајсторима
игране су на 200 табли на шеталишту у Нишкој
Бањи у организацији Драгане Димитријевић и
ОШ Иван Горан Ковачић. Брзопотезни турнир
са велемајсторима игран је 1994. у мотелу Наис
поводом педесет година Народних новина.
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
ШАХОВИЋ, ДРАГУТИН. Шаховски ве-
лемајстор. (Краљево, 8. август 1940 – Београд,
12. новембар 2005). Шах
почео да игра 1956. у Ни-
шу. За нишки Железничар
(в.) играо у Квалитетној
лиги Србије и Другој са-
везној лиги у Охриду. Го-
дине 1958. освојио Омла-
динско првенство Србије
као први омладинац ван
Београда. Првак Ниша
1960. Освојио титулу мај-
сторског кандидата 1961. Драгутин Шаховић
Године 1966. када прелази у Смедеревску Па-
ланку и Београд. Шаховски мајстор постаје
1969, а 1976. у Пловдиву и Врњачкој Бањи
осваја два бала за интернационалног мајстора.
Шаховски велемајстор постаје 1978. У својој
каријери освојио је скоро сто турнира, од којих
се издвајају прва места у Сомбору (1978),
Дубни (1979), Врњачкој Бањи (1984) и Монпе-
љеу (1989). (Д. Мх.)
ШАХОВСКИ КЛУБ ИНЖЕЊЕРА И
ТЕХНИЧАРА (ИТ). Основан је 4. априла 1995.
при Савезу инжењера и техничара Ниша. Пред-
седник Клуба је проф. др Милан Ковачевић,
потпредседник Томислав Новчић, а секретар
Синиша Костић. Клуб је био члан Лиге Цен-
- 504 -
тралне Србије – Југ, а сада је члан Регионалне
лиге и учествује на Купу Србије. Поводом Дана
инжењера и техничара Ниша, 2. фебруара, за-
једно са Електронским факултетом у Нишу
клуб традиционално организује турнир уз
учешће великог броја играча. На турниру је два
пута учествовао и рачунар Аксон, чији је аутор
др Војислав Вучковић, професор Електронског
факултета у Нишу. (Љ. П.)
ШАХОВСКИ САВЕЗ НИШАВСКОГ
ОКРУГА. Настао је на Оснивачкој скупштини
савеза и клубова Нишав-
ског округа 14. маја 2012.
са циљем да развија и у-
напређује шах у округу.
За председника је изабран
мајсторски кандидат и на-
ционални шаховски суди-
ја Игор Лукић. Већ у првој
години ШСНО је одржао три манифестације:
Прво појединачно кадетско првенство Нишав-
ског округа за 2012. годину (са преко 70 уче-
сника), Прво екипно првенство основних школа
Нишавског округа за 2013. годину (десет шко-
ла) и екипни рапид (турнир у убрзаном шаху)
ШСНО – КУП ШС Нишавског округа (десет
екипа). (Љ. П.)
ШИВАРА, Спортски центар. В. Спортски
објекти у Нишу.
ШИМИЦУ, Аикидо клуб. Настао је сеп-
тембра 1996. у Нишу као аикидо секција Џудо
клуба Ниш (в.). До 2000. тренинзи су се одржа-
вали у просторијама СОФК (в.). Након тога
Клуб се одвојио са четири мајстора и постао
самосталан, а тренинзи су држани у сали ОШ
Добросав Јовановић Станко. Године 2002.
Клуб прелази у салу у ОШ Учитељ Таса. Дуго
је био под патронатом сенсеија Кенђи Шими-
цуа, по коме је и добио име. Оснивачи клуба су
Саша Ранђеловић, Душан Вучовић и Дејан Ди-
митријевић. Главни тренер у Клубу био је Саша
Ранђеловић, мајстор аикидоа 4. дан. Стил аики-
доа који је вежбан зове се Тендориу аикидо. У
првим годинама постојања Клуб је бројао око
150 чланова. Током свог постојања извео је на
пут десетине мајстора и више секција, које су
касније постали самостални клубови. До затва-
рања 2008. кроз Клуб је прошло преко 500
вежбача.
Клуб је сваке године организовао Дане Ја-
пана, на којима су учествовали скоро сви аики-
до клубови из Ниша и околине. Поред тога,
организовао је разне семинаре од националног
и интернационалног значаја. На позив главног
 Ш

тренера Саше Ранђеловића долазе бројни свет-

ски признати мајстори: сенсеи Микеле Кваран-
та, 6. дан, сенсеи Едвард Германов, 5. дан,
сенсеи Кенђи Шимицу, 7. дан и др. (З. С.)

ШКОЛСКИ БРОД ЈАДРАН, Одред изви-

ђача поречана. Основан 1984. као самостална
посада Одреда извиђача
Ђука Динић (в.). Оснивачи
су Ратомир Петковић, Бо-
жидар Стефановић, Рато-
љуб Жикић, Петар Јова-
новић и Гордана Петко-
вић. Први старешина Од- Детаљ са турнира Младост Европе, 24. март 2012.
реда био је Петар Јовано- Године 2004. Џудо клуб Шогун по први
вић, а начелник Ратомир пут је организовао турнир Младост Европе као
Петковић. Одред поречана такмичење најмлађих категорија џудиста из
ШБ Јадран једини је одред извиђача поречана у града Ниша, региона и целе тадашње државе
југоисточној Србији. Све активности изводи на СЦГ. Већ следеће године турнир је прерастао у
води и поред воде. Покретач је најстарије еко- међународно такмичење учешћем џудиста из
лошке акције у Нишу Да нам Нишава буде Бугарске, Румуније, Грчке и Македоније,
чиста, која се редовно организује од 1985. постао балкански, али и европски, па је тиме
Оснивач је Регионалног еколошког центра цен- испунио симболику коју носи у имену – Мла-
тралне и источне Србије, члан Удружења за дост Европе. Овај турнир сваке године окупи
заштиту Дунава и његових притока) и сарадник преко 400 такмичара из Србије и иностранства.
Европске еколошке комисије. Турнир Младост Европе један је од најмасовни-
Преузето из: Нишки лексикон, ЈП Службени гласник и Град
Ниш, Београд, 2011.
јих џудо турнира у Нишу.
Извор: Податке доставио Мирсад Нуркић, тренер УЏСК
Кинезис. (Н. Р.)

ШОШТАР (Стјепан) АЛЕКСАНДАР.

Ватерполиста, спортски радник. (Ниш, 21. јану-
ар 1964 – ). Један од нају-
спешнијих српских спор-
тиста свих времена, и до
сада једини спортиста у
Србији који је освојио све
постојеће златне медаље у
ватерполу. Неколико пута
проглашаван за најбољег
играча на међународним
Чланови Одреда, 2014. такмичењима, а 2001. про-
Извор: ФБ страна Одреда Школски брод Јадран. глашен најбољим ватерпо-
ло голманом на свету. Александар Шоштар
ШОГУН, Џудо клуб. Основан 4. марта Завршио Машински факултет на Универ-
2003. и за веома кратко време постао један од зитету у Београду. Од 1975. активно се бави
најмасовнијих и најуспешнијих клубова у гра- ватерполом, а за преко 25 година спортске ка-
ду. О томе говоре и резул- ријере одиграо готово 400 утакмица за јуниор-
тати које су постигли чла- ску и А селекцију. Бивши ватерполо репрезен-
нови клуба на многоброј- тативац Србије и освајач златне медаље на
ним такмичењима у мла- Олимпијским играма у Сеулу 1988, златне ме-
ђим узрасним категорија- даље на Светском првенству у Перту 1991,
ма Џудо савеза Централне Европском првенству у Атини 1991. и Будим-
Србије, Џудо савеза Срби- пешти 2001, Светском купу у Солуну 1987. и
је и Црне Горе, Џудо саве- Берлину 1989, сребрне медаље на Европском
за Србије, као и на међународним такмичењима првенству у Софији 1985, Стразбургу 1987. и
у земљи и иностранству. Бону 1989, сребрне медаље на светском купу у

- 505 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Барселони 1991. и Фукуоки 2001, и освајач

бронзане медаље на Олимпијским играма у
Сиднеју 2000.
Играо је за бројне домаће и иностране клу-
бове: Партизан, Посилипо, Будванска ривијера,
Барселона, Бечеј и Ференцварош, са којима је
постигао бројне успехе, а са Бечејем је 2000.
освојио Европски куп шампиона.
Од 2000. директор Ватерполо клуба Пар-
тизан, а од априла 2000. председник Ватерполо
савеза Србије и Црне Горе, касније Ватерполо
савеза Србије. Од 2004. до 2007. директор
Управе за спорт Министарства образовања и
спорта, а од 2007. до 2009. заменик министра за
омладину и спорт Владе Републике Србије. Од
2009. године председник је Спортског савеза
Србије.
Лит.: http://www.sportskisavezsrbije.rs/. (М. М.)

ШТАФЕТА МЛАДОСТИ. В. Спортске

приредбе и манифестације у Нишу.

ШУКЛЕТОВИЋ (Драгољуб) ДУШАН.

Атлетичар, међународни атлетски судија. (Бео-
град, 16. јул 1958 – ). Основну и средњу школу
завршио у Нишу, дипломирао и магистрирао на
Академији ликовних уметности у Београду.
Сениорски репрезентати-
вац државе у скоку у даљ.
Има 21 наступ за репре-
зентацију Југославије и
више наступа за репрезен-
тацију Србије.
Члан АК Железничар
Ниш (в.). Одмах на почет-
ку своје дугогодишње ка-
ријере (1976) оборио је
рекорд ОСИШОС скоком
у даљ од 701 цм. На тра- Душан Шуклетовић
диционалној Партизанској олимпијади за јуни-
оре у Фочи 1977. поставио је нов рекорд у ско-
ку у даљ, 720 цм, који је још увек актуелан.
Клупски рекорд у скоку у даљ (који важи и да-
нас) остварио је 1984. у Ужицу на Појединачном
првенству Србије за сениоре скоком од 768 цм.
Освојио је више других и трећих места на
првенствима и куповима државе: други на Купу
Југославије за јуниоре 1977. у Београду, трећи
на финалу Купа Југославије за сениоре у Субо-
тици 1979, трећи у Сарајеву 1983., а први на
Купу у Загребу 1984. На Појединачном првен-
ству Југославије за сениоре у Сарајеву 1979.
био је трећи, пети у Сплиту 1980. на истом так-
мичењу, у Марибору 1982. осваја друго место,
а титулу првака Југославије у скоку у даљ осва-
ја у Сарајеву 1984. Године 1983. побеђује у
скоку у даљ у дворани, чиме је изборио наступ
Д. Шуклетовић, Екипно првенство Југославије 1990. у Нишу
у репрезентацији на Двомечу Италија – Југо-
славија у Ђенови. Одмах по повратку из Ђено-
ве отпутовао је на Зимско студентско првен-
ство Европе у бугарски град Јамбол, где је
освојио пето место резултатом 747 цм. Најзна-
чајнији наступи били су му сениорске Балкани-
јаде у Букурешту 1982. и Атини 1984. За репре-
зентацију железничких клубова Југославије
наступио на Првенству Европе за железничке
клубове у Дрездену 1980, у чешком граду
Олмоуцу 1984. и у Варшави 1989.
У својој дугој каријери имао је преко 150
наступа за клуб и репрезентацију. Увек је био
на располагању клубу за наступ у било којој
дисциплини. Скакао је даљ, троскок, вис (205
цм, у Крагујевцу 1980), трчао на 100 и 200 м, у
штафетама 4 x 100 и 4 x 400 м, увек био успе-
шан, доносећи значајне бодове и пласмане свом
клубу. Добитник је Награде Браћа Илић за фер-
плеј (в.) за 1987. годину. (В. Г.)
ШУМОЊА (Илија) БОЈАНА. Каратиста.
(Ниш, 10. јун 1953 – ). Завршила ОШ Моша Пи-
јаде у Нишу, гимназију и Филозофски факултет
у Београду. Ради као новинар Београдског ТВ
програма од 1978, уредник и водитељ дечјих и
спортских блокова од 1984. до 1993, а од 1993.
ради као новинар и уредник у Спортској редак-
цији РТС.

- 506 -
 Ш

Активна спортистки- ШУТИНГ РЕЛИ (Shooting Rally). Једин-

ња од 1972. до 1987. Ре- ствени програм екстремно-спортског карактера
презентативка Југославије у организацији Сафари клуба из Ниша (в.), са
у каратеу од 1975. до 1984. осамнаест година традиције, на коме учествују
На листи најуспешнијих познати такмичари из земље и иностранства.
спортиста Југославије до Сачињавају га две екстремно спортске дисци-
1984. заузела пето место. плине: практично стрељаштво и рели џипова.
На првенствима Југосла- На овом програму је у протеклих осамнаест
вије 1975–1986. освојила година учествовало преко хиљаду такмичара из
једну златну, две сребрне земље и иностранства. Било је представника из
и једну бронзану медаљу у већине европских држава, па је захваљујући
појединачној, и три злат- Бојана Шумоња томе и медијским извештајима програм познат
не, две сребрне и две бронзане медаље у екип- широм Европе. Програм се изводи на излетиш-
ној конкуренцији. Освајач бронзане медаље у ту Градац изнад Кнез Села на подручју ГО
екипној конкуренцији на Светском првенству у Пантелеј, обично првог викенда у октобру. На
Бремену 1980. На основу постигнутих спорт- такмичењу поред осталих учествују и елитне
ских резултата 1978. проглашена за најбољу војно-полицијске јединице са својим посадама
спортисткињу Југославије. из земље и иностранства.
Лит.: Основна школа Краљ Петар I Ниш – Осамдесет година Извор: Податке доставио Власта Станојевић, председник
постојања, Ниш, 2013. (А. Б. Ф.) Сафари клуба. (Н. Р.)

Шутинг рели – детаљи.

Извор: safari.rs

- 507 -
 НИШКИ СПОРТ
У ЗАНИМЉИВОСТИМА,
АНЕГДОТАМА
И СЕЋАЊИМА

АНЕГДОТА. Кратка прича о неком за-

нимљивом догађају, згоди и незгоди, искуству
из стварнога живота, која се радо препричава, и
дуго живи као један облик усмене предаје.
Често се односи на значајне људе и догађаје
једнога времена, преноси, шири и постаје ду-
ховна својина више генерација. Спортски жи-
вот, врло динамичан и разноврстан, са много
сусрета међу спортистима, спортским радни-
цима, њиховим пријатељима, те спортиста и
осталог света, родио је поље многих анегдота
које чувају успомене на значајне људе, необич-
не сусрете и прилике, чинећи да лепо у спорту
буде још лепше, а далеко и необично постане
блиско и људскије.
У спортском животу Ниша много је анег-
дота, које се по правилу везују за људе и дога-
ђаје који тај живот обележавају веселим бојама,
необичностима и духовитошћу.
Енциклопедија Ниша пружиће читаоцима
и такве записе. (Н. Б.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Голгетер београдског Партизана и репрезентације Југославије Марко Валок (Београд, 5. март 1927 – ) гостовао је 1955. у
тиму нишке Слоге. Валок, који је, како су пренеле нишке Народне новине, тада био на одмору у Нишкој Бањи, прихватио је
позив Слоге да посети клуб, присуствује тренингу и поразговара са играчима, а уз дозволу матичног клуба чак је и заиграо за
екипу нишког лигаша на пријатељској утакмици против Младости из Крагујевца. [А. Б. Ф.]

- 510 -

АФЕРА ОСТОЈИЋ И ГЛАВЕШИНЕ.
Остојићева бриљантна игра и голови привукли
су пажњу тренера и руководстава великих југо-
словенских тимова, кад је Раднички заиграо у
Првој савезној лиги, и многи би да га имају у
свом тиму.
Међутим, београдски Партизан је био нај-
бржи. По истеку Остојићевог уговора са Рад-
ничким (1964), Партизан му је понудио 500 ми-
лиона тадашњих динара, потписали су уговор и
тиме је све у вези са преласком требало да буде
завршено.
Чују то у београдској Црвеној звезди, и Аца
Обрадовић је већ био спреман да се Остојићу
понуди знатно већи износ, како би га придобио
за Звезду. Обрадовић је рачунао и на помоћ при-
јатеља Драгослава Величковића Гаше, секретара
нишког Комитета партије.
Но, нигде Остојића!?
По Нишу, колала је прича, да га партиза-
новци наводно крију у касарни преко пута пи-
варе Апел, где се окупља група Партизанових
навијача, и ликује: – Партизан! Партизан!
Али, прочује се, да је Звезда, уз помоћ
секретара нишког Комитета, већ нашла Остоји-
ћа и склопила уговор о преласку у Звезду. Па и
то – да је Остојић киднапован и секретаревим
мерцедесом – пребачен у Београд.
Е, тада звездаши оду до оне исте касарне,
код Апеловца, и ликују: Звезда! Звезда!
На то, стражар позове дежурног официра
касарне, а овај ће окупљеним звездашима: –
Одбиј! Одбиј!
У јавности се говорило да су иза Партиза-
на стојала врхови из Војске, а иза Звезде врхови
из Милиције. У ствари, увелико се одвијала, до
тада нечувена, афера Остојић, мада су се чуле и
све гласније критике против високих политича-
ра, који су средствима из црних фондова купо-
вали и препродавали играче.
Власт је, коначно, интервенисала: смењена
су многа фудбалска руководства, а за прихва-
тање понуда на принципу – ко да више! – каж-
њен је и Стеван Остојић – годину и по дана не-
играњем утакмица.
Хумориста Душко Радовић, иначе из Ни-
ша, пратио све то, па ће једног јутра преко Ра-
дио Београда: – Афера, бре, до афере! Полити-
чар, бре, до политичара! Аферим, бре! Разлаз!
(В. П.)
БАКИЦА У ПАТИКАМА. Предратни пла-
нинар и првоборац, носилац Ордена заслуга за
народ и златне значке Планинарског савеза
Србије, Борика Ковић из Ниша, направила је
прави подвиг када је 1983, са пуне 73 године, са
лакоћом прешла предвиђену стазу на пролећ-
- 511 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Бакица у патикама – Борика Ковић [НН, 4–5. јун 1983]
ном кросу у акцији Ништа нас не сме изнена-
дити. Народне новине пренеле су да се крепка
старица, која је у то време била добро зашла у
осму деценију живота, бави трчањем, скака-
њем, бацањем копља и гађањем из ваздушне
пушке, а да 60 м претрчи за око петнаест се-
кунди.
Извор: Народне новине, 4–5. јун 1983. (М. М.)
БАСТА И РЕЛАКСАЦИЈА. Утакмице су
спектакли за публику, али тренинзи, и поред
великих физичких напора, имају време за ре-
лаксацију, али и тренутке хумора који не само
да релаксирају већ се и трајно памте.
Тако, на једном тренингу младог тима
Радничког, тренер Штиле наложио је да се лег-
не на леђа и да се релаксирају ноге. Заправо, да
се ради ногама као кад се вози бицикл. Послу-
шају га сви. Легне и Милорад Мида Баста, по-
дигне ноге и ништа, мирује. На то ће тренер
Штиле:
– Баста, што не радиш ногама као и сви
други?
Баста ће на то:
– Радио бих, бата Штиле, али спао је ла-
нац!
Разлегне се општи смех, и код сваке на-
редне релаксације, неко ће да упозори: - Пазите
на ланац!
Други пут, на тренингу, после дужег трча-
ња, сви мокри од зноја, сем Басте. Тренер Шти-
ле се просто чудио:
– Баста, видиш да су сви мокри, као да су
изашли из реке, а ти сув! Како то?
На то му Баста одговори:
– Бата Штиле, па зар нисте приметили, ја
трчим најбрже, и зато се брзо сушим. (В. П.)
БЕБАЦ – НЕПОДОБАН ЗА ИНОСТРАН-
СТВО. Популарни Бранислав Цанић Бебац, ко-
ји је играо у Радничком још од 1945, због свог
држања према властима годинама је имао тзв.
посебан третман и нека ограничења. То је, на
свој начин, дошло до изражаја када је Раднички
требало да оде у Грчку.
Кад су фудбалери Радничког пошли на пут
(јун 1955), навијачи су их масовно испратили
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

на железничкој станици. И званично, дошли су си пијан од тепање, ил’ па од онија пијани

сви првотимци – и поздрављени, ушли су у воз. астали. (В. П.)
СВИ! – Па и Бранислав Бебац!
Међутим, већ на железничкој станици у БОКСЕР ЛАЛЕ И БРОНЗАНИ ПЕСНИК
Лесковцу, воз се зауставља, а службеници Озне БРАНКО. Познати боксер перолаке категорије
долазе у купе у коме је Бранислав Цанић Бебац, Павле Лаловић, иначе
изводе га и враћају у Ниш. врстан угоститељ, песник
Није смело да се зна да није отишао у Грч- и рецитатор, одушевљен
ку. Једноставно, преседео је код куће. Без поезијом Бранка Миљко-
образложења, мада је и сам знао разлог – био је вића, знао је, наизуст, на
политички неподобан. Али, о томе се ћутало, десетине његових песама
све до неког времена. (В. П.) и казивао их у разним
приликама.
БЛИЗАНЦИ И ЦРВЕНИ КАРТОН. На Међутим, имао је
једној утакмици Радничког са бољим против- обичај да сваке године, у
ничким тимом, врсни играч и голгетер Пеки ноћи између 11. и 12.
начини груб фаул и главни арбитар му досуди фебруара (када се 1962.
црвени картон – и да знак да напусти терен. окончао Бранков живот у Павле Лаловић, карика-
Како је тренутни резултат био неповољан Загребу), дође испред тура Паје Станковића.
за Раднички, тренер Радничког је утрчао на те- Бранковог споменика на Синђелићевом тргу у
рен и протестовао код судије. За њим и више Нишу, и да рецитује његове стихове.
навијача Радничког, направивши повећу гужву Стојао би, понекад, и сам-самцит и гово-
око судије. За то време, довитљиви близанци рио их наглас, с пуним пијететом и умећем.
Паки (лево крило, 7) и Пеки (десно крило, 11), Ако би пролазио који ноћобдија, застао би и
исти ко јаје јајету, разменили су дресове, и уме- слушао необичног рецитатора и лепе Бранкове
сто да Пеки напусти терен, обуче Пакијеву блу- стихове.
зу са бројем 7 – и остане у игри, а Паки, са Пе- Прочуло се то, па је, касније, Лаловић имао
кијевом блузом и бројем 11 – изађе са терена. и своју публику. Којој се, једном, и овако испо-
Тако енергичнији и бољи голгетер Пеки ведио:
остане у игри, и Раднички не само да је изјед- – Кад искажем све те песме које знам, осе-
начио, већ и Пекијевим голом – победио. ћам се и лакше и лепше него кад сам побеђивао
Кад је прошло неко време, Пеки и Паки у боксу. (В. П.)
признају судији Недељковском како су му под-
валили, а овај, пак, призна њима да доиста није
ни помислио на тако што. (В. П.)

БОКС-МЕЧ НА КАФАНСКИМ СТО-

ЛОВИМА. Године 1947. Боксерски клуб Рад-
нички, који тек што је после Другог светског
рата оживљавао своју активност, позове боксе-
ре Текстилца из Земуна на меч у Нишкој Бањи.
Нишким боксерима нико још није поклањао
пажњу нити давао средства, али публика је би-
ла све заинтересованија за боксерске мечеве.
Како Раднички није имао ни ринг за мече-
ве, ставили су 24 кафанска стола, повезали их и
добро учврстили, а онда су уследиле борбе.
Публика је била одушевљена изванредном
борбом и победом Властимира Роксандића, што
је допринело да управа града, потом, посвети
већу пажњу нишком боксу.
Утакмица је била завршена победом бок-
сера из Земуна (4:12), а нишка публика је имала
и своје коментаре. Навијачи и љубитељи фудбала у Нишу били су подељени
– Ма где се боксује на кафански астали! између своја два љубимца, па је карикатуриста ову појаву у
Кад те онај удари, па те ошамути, не знаш да л’ Нишу на посебан начин забележио.
Лист Фудбал, 23. јануар 1957, аутор: Паја Станковић.

- 512 -

БРИНЕ ЈОВАНОВСКИ ЗА ГОЛМАНА
КНЕЖЕВИЋА. Нишка публика знала је да
веома цени фудбалера Митра Јовановског, зва-
ног Диксон, који је бранио Кнежевићев гол од
свакојаких навалних играча. Али, Јовановски је
знао да брине и о голману Кнежевићу – Кнезу и
у другим приликама и на друкчији начин.
Заправо, практиковао је Јовановски да ку-
пује разне ствари, и кад се одлазило ван наше
земље – понео би нешто што се тражи у другим
земљама, а кад би се враћао, доносио би оно
што се тражило кад нас, и – неретко, правдао то
бригом о Кнезу. И посао му је ишао, са про-
менљивом срећом.
Тако, једне године, кад је Раднички кренуо
на утакмицу у Софију, Јовановски купи и поне-
се овећи тепих. На нашој граници знају фудба-
лера Јовановског, и пусте га са тепихом, али
кад дође до бугарских цариника, кажу му:
– Е, за това се плашта царина.
– А не, – каже Јовановски – то је наш
реквизит!
– Какав реквизит! – чуде се цариници.
– У Софији, на игралишту, испред гола је
земља, песак, ситни каменчићи, и морамо да
простремо ћилим да се голман, кад се баца по
лопту, не повреди.
Цариници буду зачуђени, а један ће на
добром српском језику:
– Море, враћај бре то, нас ли си нашао да
вараш!
И Јовановски назад са тепихом. И оставио
га на нашој царини.
Други пут, кад се Раднички враћао из Не-
мачке, Јовановски купио две бицикле и овећу
тепих-стазу. У возу, у спаваћим колима, једну
бициклу ставио испод лежаја вође пута, Блашка
Тошића, а другу испод лежаја Миодрага Арна-
утовића Руског. А стазу, опет, онако брижан за
голмана Кнежевића, простре дуж целог ходни-
ка вагона.
Једна од успешних интервенција голмана Кнежевића.
- 513 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Кад дође цариник и пита шта значи ова
тепих-стаза, Јовановски одговара:
– На њој тренира наш голман Кнежевић.
Већ сутра играмо важну утакмицу и мора да
тренира и овде, у возу. Да, да се баца за лоптом
и овде, у возу, а да се не повреди.
И Јовановски – Диксон, са својом робом и
бригом за Кнежевића, овог пута имао је више
среће. Цариник је сумњичаво завртео главом –
и отишао. (В. П.)
ВАРДИЋ И ФИНАНСИЈЕ. Мирослав
Вардић важио је за фудбалера који је волео ла-
годан живот и коме се новац топио међу
прстима. Тако се догодило да је по преласку у
Сплит био први фудбалер Хајдука који је возио
белог мерцедеса, а добар део новца добијеног у
овом трансферу потрошио је у флертовању са
француском глумицом Ани Жирардо, која је у
то време провела три месеца у Сплиту на сни-
мању филма. Када је завршио играчку каријеру,
није имао никакве уштеђевине. Тада му је у
помоћ притекао саиграч из нишког Железнича-
ра Петар Миловановић, који га је запослио као
конобара у једном од своја четири ресторана у
Холандији. (Д. М.)
ВРХУНСКИ СПОРТИСТА С НАЈВИ-
ШЕ НАДИМАКА. Надимци шампиона су ње-
гова биографија. Легендарни Нишлија на два
точка, југословенски репрезентативац у бици-
клизму Томислав Миленковић (1936), први пут
је зајашио бицикл „кроз рам“. Клинац је једино
тако могао да потера бицикл кући, у Дечанску
2, код Маргера, а са Железничке станице, где је
његов отац Бора остављао контраш. Одонда је
понео надимак Бициклиста.
Успесима и у другим спортовима навикао
је своје другаре да му се радују при повратку са
такмичења. Изузетак је била трка Кроз Југосла-
вију 1955. У најтежој етапи, пре успона на
Вршич (1601 м), возио је изузетно. Био је једи-
ни Југословен у првој групи. Народ је поливао
бициклисте водом због велике врућине. Вели-
ком кофом је запљуснуто чело групе и неколи-
ко возача је пало. Тома је ударио у судијски
џип који је био непрописно паркиран: „Обне-
видео сам запљуснут водом, поломио сам нов
бицикл, пребачен сам у болницу с тешким
повредама.“, објаснио је другарима који су му,
Нишлије ко Нишлије, одмах наденули надимак
Џип.
У гимназији су га звали Цар на тулумбе. У
једном даху је могао да слисти тепсију тулумби
или шампита.
Током студија у Београду добио је надимак
Шерпар. Када му мајка Јелена и сестра Винка
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
пошаљу подварак или сармице, преко машино-
вође, шампион смаже пола велике шерпе још на
Железничкој станици. Студентски џепарац до-
пуњавао је радећи као истоваривач на приста-
ништу, због чега је назван Кубикаш. Једна де-
војка га је оставила и назвала га Кочијаш када
га је видела на таљигама (иначе власништво
газде код којег је становао). По завршеном
Правном факултету, а пошто је средио живот у
Београду, као „човек који зна што живи“ добио
је надимак Бонвиван.
Томин нови надимак је Писац. Џип је на-
писао књигу Знаци Божији по Земљи Библиј-
ској, коју је потписао као Хаџи Тома. (С. Д.)
ГИМНАЗИЈАЛЦИ И ФУДБАЛ. Године
1925. у Нишу се водио прави мали рат против
фудбала. Фудбалски тим Синђелић освајао је
омладину, нарочито школску, али су се профе-
сори Нишке гимназије озбиљно побунили. То је
груба игра, говорили су, која одваја ученике од
књиге, од манира лепог понашања и предиспо-
нира их за грубе и насртљиве личности. Други
су говорили да је то брза игра и да може да до-
ђе до смртних случајева.
Међу противницима фудбала био је профе-
сор и престроги директор Гимназије Милан Ба-
нић. Нишлије, иначе, памте књижевника Бани-
Голман НСК Цар Константин Драган Јевтић.
- 514 -
ћа као једног од оснивача нишког часописа
Градина, а његови ученици по наредби ђацима
о забрани играња фудбала и батинама које су
добили.
У међувремену, у Нишу се чак пронела и
вест да је и Министарство просвете донело
сличну забрану.
– Немогуће – реаговао је један спортски
новинар – кад би постојала таква забрана,
одмах бисмо по томе били прваци света! (В. П.)
ГИМНАСТИКА У СЕЋАЊУ РАТОМИ-
РА ЂУРАШКОВИЋА. Гимнастиком сам по-
чео да се бавим 1951. у деветој години. Секција
ДТВ Партизан Ниш II тренирала је у ОШ Учи-
тељ Таса. Први тренер ми је био Воја Ђорђе-
вић, наставник физичког. Врло брзо сам савла-
давао елементе у партерној гимнастици. Пре-
мет назад научио сам на брачном кревету код
куће. Када сам то показао тренеру Воји, он је
био изненађен. Стално ме је терао да овај еле-
мент изводим пред гостима, говорећи: „То је
мој ученик, ја сам га томе научио“. Тада је
школа добила и прве кругове, које смо ми тада
звали „карике“, са гуртнама које су имале ме-
ханизам за подешавање висине, што је било
врло значајно, посебно за нас млађе гимнасти-
чаре.
Први значајан успех постижем на првен-
ству основних школа Ниша у гимнастици за VII
и VIII разреде такмичарске 1956/57. Такмичење
је одржано у Соколани, сали чија су галерија и
делови под галеријом били испуњени гледао-
цима. На овом такмичењу освојио сам прво
место. Ово је био значајан успех, јер ми је у
ОШ Коле Рашић, чији сам био ученик, прире-
ђен свечани пријем од стране директора и
наставничког колектива.
Гимнастичари ДТВ Партизан Ниш II тре-
нирали су у сали Интерната ученика нишких
средњих занатских школа. Данас се у тој згради
налази Гимназија Светозар Марковић. Овој
групи гимнастичара придружио сам се у својој
једанаестој години. Тренери су нам били Него-
слав Митровић и Ратко Николић, звани Ратко
Шабац. Тренинзи су били врло напорни, а одр-
жавали су се свакодневно сем суботе. Трајали
су 2–3 сата, а на крају тренинга радили смо и
вежбе снаге, које је увео Негослав Митровић
после семинара одржаног у Совјетском Савезу.
Прво првенство Ниша у акробатским ско-
ковима одржано је 6. октобра 1974. за сениоре
и јуниоре. Укупно је учествовало четрнаест
такмичара. У сениорској категорији првак Ни-
ша био је Драгољуб Петковић, а у јуниорској
конкуренцији Саша Илић. Главни судија на
овом првенству био је међународни судија Ра-

Гимнастичари Јапана са домаћинима.
томир Ђурашковић. У Југославији су само дво-
јица судија имали звање међународног судије у
акробатици.
Гимнастичке репрезентације Покрајине
Онтарио (Канада) и Ниша састале су се на лет-
њој позорници 3. марта 1971. Екипа Ниша так-
мичила се у саставу: Р. Ђурашковић, С. Ристић,
Д. Петковић, С. Јачевић, М. Јовановић, С. Илић
и Д. Илић. Р. Ђурашковић освојио је друго
место. Тренер екипе Онтарија био је Томислав
Живић из Ниша. Он је, такође, тренирао и ју-
ниорску репрезентацију Канаде. Живео је у То-
ронту и имао је свој гимнастички камп.
У Нишу су априла 1964. боравили гимна-
стичари и гимнастичарке Јапана. Гимнастичари
су били најбољи на свету. Сећам се тренинга
који су одржали у сали Више педагошке школе
(сада Филозофског факултета). На тренингу су
били: Y. Endo, S. Tsurumi, Y. Nagasawa, T.
Hayata, T. Kato i A. Nakayama. Јапански гимна-
стичари су ушли у салу са дуплим тренерицама,
на ногама су имали вунене чарапе а на рукама
рукавице. Када сам се појавио у спортским га-
ћицама, мајици и бос, они су ме посматрали са
чуђењем, вероватно су се заледили. Загревајући
се, постепено су се ослобађали сувишне одеће.
На партеру су изводили салта, задње премете,
тако да сам могао да их пратим изводећи иден-
тичне елементе. Изводећи салто назад са
дуплим окретом око вертикалне осе, Јукио
Ендо се недовољно ротирао и падао је право на
леђа. Помислио сам да ће се повредити. Међу-
тим, он је амортизовао пад џудо падом и наста-
вио да тренира. Јапански гимнастичари били су
нижег раста у односу на моју висину. Моја ви-
сина је 169 цм, а висина Енда, који је највиши у
екипи Јапана, била је за 3–4 цм нижа, остали
гимнастичари су били знатно нижи од мене.
Касније су ми сви гимнастичари Јапана дали
аутограме.
Соколане више нема, а сећам се тренинга у
овој дивној сали. Сала је имала галерију, бину,
свлачионице, просторију за председника, за
- 515 -
Нишки спорт у занимљивостима…
састанке, просторију за лекара у којој нас је
прегледавао др Ђока Михајловић, диван доктор
– хуманиста, кога смо доживљавали као роди-
теља. Он је контролисао наше здравствено ста-
ње пред важна такмичења. Чика Пера, а касније
чика Жика, били су домари, они су становали у
Соколани тако да су нам омогућавали да тре-
нирамо у свако време када је сала слободна. На
бини су тренирали боксери БК Раднички, џуди-
сти, рвачи и стонотенисери. У зимским месе-
цима тренирале су рукометашице и кошарка-
ши. Сви смо тренирали не угрожавајући терми-
не једни другима. Сала се зими загревала лиме-
ном фуруном, која није могла довољно да за-
греје салу са пратећим просторијама, тако да је
било ситуација када смо шипку вратила морали
да загревамо поред постојеће фуруне да нам се
дланови не би лепили за хладну шипку. Субо-
том се у сали одржавала игранка на којој су
свирали Далтони. После завршетка игранке,
негде око 21–23 часа ми гимнастичари смо
чистили, жицали паркет, а затим мазали кремом
и гланцали да бисмо могли у недељу да одржи-
мо преподневни тренинг. (Р. Ђр.)
ГЛУМАЦ БУЛАЈИЋ И НАВИЈАЧИ.
Гимназијалац и, свакако, најпопуларнији руко-
меташ нишког Железничара, Душан Булајић,
својим убојитим бацањем лопте сврстао се у
неколико најбољих голгетера у Југославији. Но,
леп и стасит, па још и козер, био је на свој на-
чин омиљен међу нишким средњошколцима.
У исто време, међутим, популарни Булаја,
привукао је пажњу уметничког директора На-
родног позоришта, Велимира Живојиновића
Масуке, који је смерао да постави Шилерову
драму Сплетка и љубав. Нико од глумаца у по-
зоришном ансамблу није му се тако наметао за
улогу младог мајора Фердинанда као млади и
стасити Булаја.
Булаја је становао у Првомајској улици,
преко пута куће у којој је Масука становао са
својим сином, са којим се Булаја дружио. И де-
сиће се нешто неочекивано. Добиће од Масуке
текст Шилерове драме, уз речи: – Ако ти се до-
падне лик Фердинанда, дођи да мало поприча-
мо…
Булаја је био више него одушевљен ликом
Фердинанда, и рекао то Масуки, а овај ће: –
Биће од тебе глумац!
Убрзо, шириће се вест да Булаја свакод-
невно одлази на некакве пробе, у Позоришту –
постаће, изгледа, глумац?! Јавиће то радио, пи-
саће и новине, и изгледало је да је важнија вест
о Булаји као глумцу од вести да се игра драма
великог писца.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Народне новине, 9/10. август 1997.

- 516 -

А на утакмицама, са очигледним нестрпљењем,
неки су, гласно, питали: – Булајо, кад ће преми-
јера?
Они најрадозналији, већ на претпремијери
(мај 1953) представе Сплетка и љубав – све са-
ми средњошколци и Булајини навијачи са ру-
кометних утакмица – заузели су сва места, па и
она на балкону. И кад се појавио лепи и стасити
мајор Фердинанд, у коме су лако препознали
Дулета Булајића, разлегао се дуг, срдачан апла-
уз.
Међутим, кад је Фердинанд, у једној ро-
мантичној сцени, пробраним речима почео да
исказује своје дивљење прелепој Лујзи (Вера
Бугариновић), неки са балкона, као да су на у-
такмици, повикаше:
– Ма, дај, Булајо, навали!
– Пуцај!!!
Тако, слично, било је и на потоњим пред-
ставама за средњошколце, пропраћеним грајом
као на утакмици, што је нарушавало сваки ути-
сак о представи.
Но, Булајић ће уистину постати позоришни
глумац, играти у Београдском драмском. Као и
на филму. (В. П.)
ГОЛГЕТЕР БОНЕ И ПРОФЕСОР ЛА-
ТИНСКОГ. Добро је знано да је прва ноћна
утакмица у међуратној Југославији одиграна у
Загребу 1931, а прва ноћна утакмица – у Нишу,
Боривоје Вукадиновић, „голман са краватом“ нишког Цара
Константина.
- 517 -
Нишки спорт у занимљивостима…
већ 1932, када је нишка Победа савладала бео-
градски БСК са 2:0.
Голове су дали Божидар Боне Динић, уче-
ник VI разреда гимназије, и Душан Динић.
После неколико дана, већ на почетку часа
латинског, професор (који је изгледа био нави-
јач БСК–а), наложи:
– Нека устане онај што је, пре неки дан,
дао гол прваку државе!
Боне, који је, иначе, имао слабу оцену из
латинског, ћутао је. Али, професор повишеним
тоном понови свој налог, а Боне устане и каже:
– Имам своје име…
Професор тек тад подвикне:
– Можеш да играш фудбал, да дајеш гол
прваку државе, а не можеш да учиш латински!
– и упише му још једну слабу оцену, иако није
одговарао.
Боне исприча родитељима шта се догоди-
ло, а онда сви закључе да нема друге, већ да
напусти Ниш и пређе у Битољ, где је и завршио
гимназију. Наравно, и играо фудбал… (В. П.)
ГОЛГЕТЕР НЕША ЦВЕТКОВИЋ И
ЖЕНЕ ФУДБАЛЕРА. На утакмицама Раднич-
ког на Чаиру, приметила је публика на западној
трибини, кад промаше гол неки од врсних гол-
гетера (Ненад Цветковић, Радован Радивојевић,
Анђелковић…), нико тако не устаје, просто
скаче, и не изражава незадовољство као што то
чине супруге нишког Радничког, окупљене у
једном делу западне трибине…
Приметили су то и сами играчи Радничког,
али као да им, неко време, није било јасно заш-
то су биле, понекад, и просто бесне.
Мучило је то и Ненада Цветковића, па ће
се једном, а касније и чешће, после сваког датог
гола, са терена, као обраћати и тим незадовољ-
ним гледатељкама, и говорити, наглас, да га
чују саиграчи чије их супруге посматрају:
– Не брините, биће још голова, бринем ја о
вама. Биће и зимнице, биће и гардеробе… Јер,
победа доноси и паре!
Играчима је ово Нешино обраћање било
симпатично, док нису схватили да је то био и
позив њима да заиграју још боље. И било је.
(В. П.)
ГОЛМАН НИНА И ВОЗОВИ. Врсни
голман Никола Нина Јововић, како је познато,
чувао је мрежу нишког Фудбалског клуба Же-
лезничар, али и мрежу Рукометног клуба Же-
лезничар.
И није било проблема када су ова два тима
имала утакмице једног, па тек другог или тре-
ћег дана. Али је зато било тешко да Нина, истог
дана, преподне брани за рукометаше, а после
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
подне за фудбалере Железничара, и то увек у
неком другом граду. И увек је био проблем –
како да се превезе?
Е, тада се укључује Железница, стављајући
на располагање дресину (тадашња тзв. лимузи-
на на прузи), али и начелник Нишког СУП-а
Бајић, који је давао налог дежурним милицио-
нерима на појединим железничким станицама
да, у то и то време, зауставе одређене возове и
дају предност дресини – у којој је важан пут-
ник.
Шефови станица обично су знали који је то
важни путник, и он би најчешће, увек у дресу
Железничара, пролазио уз поздраве и Срећно!
Тако, из сезоне у сезону. (В. П.)
ГОРКЕ ПОБЕДЕ. Двоструки првак Бал-
кана у маратону Добривоје Стојановић, као
члан нишког Атлетског клуба Железничар, да-
леке 1955/56… био је победник на бројним
тркама на 3.000 метара. И наравно, миљеник
нишке публике.
Но, кад би Добривоје, на неким такмиче-
њима у другим местима, брзо избијао на чело и
декласирао друге тркаче, изазивао је свакојаке
реакције. Додуше, због своје ћеле и проређене
косе изгледао је и знатно старији од других
тркача, па је и то доприносило да реакције
публике буду више него грубе. Тако је било и
на једном такмичењу у Врању, између домаћег
Средњошколца и нишког Железничара.
Наиме, Стојановић је, у трци на 3.000 ме-
тара, већ у другом-трећем кругу толико одма-
као осталим тркачима, на шта је врањанска
публика реаговала више него увредљиво:
– Еј, матори, остави ту децу, зар да се так-
миче са старцем.
– Ћелчо, губи се са стазе! Не сметај деци!
– Старкељо, дођи овамо на ракију!...
Тако и слично, публика је извикивала и код
трећег-четвртог круга, што је Добривоја толико
изнервирало, да је истрчао са стазе, зашао у
публику и појурио на неке који су били најбуч-
нији. Неке је гурнуо, неке ударио, а онда се
вратио на стазу, потрчао још брже – и победио!
– Неке победе ти све загорче – говорио је
Добривоје. – Остане ти да се кајеш што си у-
опште учествовао. (В. П.)
ДЕЦА И СНЕГ.
Горанов тутор. Отворено првенство Јуж-
номоравског региона у слалому на Власини (14.
фебруар 1982) било је прво регионално такми-
чење на којем се појавио тек основан Скијашки
клуб Ниш. Нишлије су одмах унеле две новине:
такмичење за категорију деце предшколског
узраста („пахуљице“) и истовремену организа-
- 518 -
цију трка на двема стазама. На стрмијим пади-
нама Чемерника такмичили су се пионири и
омладинци, а ближе језеру, „код Крушке“,
постављена је стаза за децу до десет година
(пахуљице и цицибани).
Невоља је била у томе што за ту другу ста-
зу није било правих штапова за слалом, нити
тада обавезних црвених и плавих заставица.
Организатор се снашао тако што је искористио
некакве мотке за алат, налик дршкама за дугач-
ке метле.
Петогодишњем Горану је то морало личи-
ти на горостатсну шуму бандера. Једина ори-
јентација био је траг предвозача у снегу, који је
тражио превелику концентрацију од премалене
деце. Али, Горан је имао тату, а тај је знао све,
нарочито да буде тутор. Тај тата је смислио да
вози на скијама тик поред стазе и да гласним
повицима буде Горанов навигатор.
Чим је Горан стартовао, зачуо се тата:
– Лево, лево, сад право, право, право, пази
десно, десно, десно...!!!
Деца тог узраста обично не знају ни шта је
„горе“ и „доле“, а камо ли „лево“ и „десно“.
Горан је возио мало тамо, мало овамо, па се
збуњено укопао насред стазе:
– Тата, где ћу сад?
– Сад? Сад!!!??? Па сад у... у... у... ’атери-
ну!!!
Горан је разумео да треба да крене тамо
куда га очи и глава воде. Завршио је трку и,
чак, освојио сребрну медаљу и диплому, прву у
животу. Тата је научио лекцију. Петнаестак го-
дина касније пустио је сина да студира у инос-
транству. Помагао је са дистанце, углавном
преко рачуна, без звоцања.
Горан је данас угледан лекар на западу.
Скија боље од тате.
Васпитање и гени. С циљем да се обнови
некадашњи скијашки куп градова југоисточне
Србије, на Чемернику изнад Власинског језера
Ја, најбољи! Пеца, 2009.
 Нишки спорт у занимљивостима…

одржан је 13. марта 1983. године Јужноморав-

ски смучарски куп. Учествовали су клубови из
Лесковца (Дубочица и Кукавица), Ниша и Бора.
Нишки клуб, млад и жељан доказивања,
намерачио се да победи Лесковчане. Главни
нишки адути у слалому биле су три грације:
већа Тања, мања Тања и Јелена – најмања. Ако
оне победе у својим узрасним категоријама, и
Ниш ће бити укупан победник.
Али, ствари су пошле наопако. Обе Тање
излетеле су са стазе! Бодова нема. А недостаја-
ла је само још једна победа. Сви погледи упрти
су у Јелену (12), која је размишљала само о то-
ме како да што брже пролети кроз циљ.
А на циљу – фелер! Лесковчани, организа-
тори, заборавили да понесу раствор хиперман-
гана. Он је љубичасте боје и, у време кад није
било спреја, њиме се на скијашким такмиче-
њима исцртавала линија циља. Снашли су се
тако што су циљну линију обележили побадају-
ћи у снег мале, љупке гранчице јелки...
Онда је са брда слетела Јелена. Одлично је
провезла стазу и, у магновењу, спазила пред
собом лепо аранжиране гранчице... Неће,
ваљда, то да гази!? Снажно је прикочила и
пажљиво обишла циљ...
На Чемернику ерупција лесковачког оду-
шевљења! Девојчица из Ниша је промашила
циљ, Нишлије опет остају без бодова, Дубочица
је победник!
Оснивач нишког клуба, Михаило Пантић
Панта, бесно стрже шубару с главе и треска је у
снег. Лесковчани га смирују а он урла:
– Намерно сте ово урадили! Ви знате да су
наша деца лепо васпитана и да не возе преко
јелових гранчица!
Уместо обнављања традиционалног регио-
налног такмичења, које ће зближавати клубове
југоистока, избила је свађа којом су, током на-
редне три године, били прекинути сви контакти
скијаша из Ниша и Лесковца.
Ноћна трка на Бојаниним водама.
Добро је било само то што је, од тада, на
трке обавезно ношен хиперманган.
Временом је фамозно промашивање циља
пало у заборав. Пријатељства су обновљена и
формиран је Куп југоисточне Србије, у чијем се
календару данас обавезно налази и нишко так-
мичење за најмлађе – Пантин меморијал.
Читаву генерацију после те трке (15.
фебруара 2010) Пантин меморијал је одржан на
Бојаниним водама. Била је то прва званична
ноћна трка у Србији. Претходне ноћи сручило
се пуно снега, пут није био очишћен, настало је
мноштво проблема и свима је лакнуло кад је
трка, коначно, кренула.
Само је, у дну стазе, једна Нина (8) горко
плакала. Одлично је провезла стазу, али је про-
машила – циљ!
Поред ње је седела њена мама Јелена. Те-
шила је кћерку причом о Власини и генима...
Радошев зид. Мали Радош био је један од
оних малерозних клинаца чији би тата могао да
им приушти скијање, да је имао времена! Али,
тата је себи дао задатак да зарађује, па није

- 519 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

али не знам да ли би ти могао да ме извучеш до

горе…
Идуће зиме храбри Радош није виђен с
Клубом. „Зид” га је чекао, али је тата, изгледа,
имао обавезе.

Миланче.
– Шта радиш, Миланче?
– Гледам твоје штапове.
– Је л’ ти се свиђају!
– Добри су. Само ти је један исти, а други
различит!

Петрин почетак. Почетак лета 2005, при-

јатан сунчан дан, а ресторан на платоу испред
Дома планинара и Скија-
шког клуба у Тврђави пун
„као око“.
На шеталишној ас-
фалтној стази код улаза у
Тврђаву, поред Летње по-
зорнице, четворогодишња
девојчица изводи бравуре
на ролерима. Чини се да
су ролери већи од ње, али
Радошев „зид“ у Банском.
их она феноменално кон-
тролише и просто не
имао кад да троши зараду на дете. Вечна је тај- постоји фигура коју не
на чему таква зарада. може да изведе.
Елем, због татиног важног посла Радош је Са обода ресторан-
стигао у Банско на зимовање с даном закаш- ског платоа, гледа девој-
њења. Његови вршњаци, од којих још нико није чицу човек из Клуба и не Мања од штапа:
пошао у основну школу, првог дана су прешли верује својим очима. На Петра са пет година.
почетне лекције у скијању и кренули даље. први поглед је јасно да је мајка родила дете за
Претила је опасност да Радошев дан закашње- скијање, али како у оној гужви наћи мајку?
ња испадне дугачак као цела година. Ако на- Устане и снажним повиком пресече жамор у
редног дана не савлада дводневну порцију и не ресторану:
надокнади заостатак, неће стићи групу и мора- – Чије је оно дете доле, на ролерима!?
ће да учи скијање тек следеће зиме. – Ју, наше, шта се десило!? – скочише мама
Видевши то, човек из Клуба је прискочио у и тата.
помоћ. Решио је да целог дана изиграва ски- Тако је Петра постала члан Скијашког клу-
лифт и да малог Радоша вуче узбрдо. Штедео ба Ниш. Десет година касније већ је имала се-
му је време за тегобно пењање и омогућавао да дам титула шампиона Србије, изједначивши
се што више пута спусти и вежба „плуг”, један клупски рекорд дотад најтрофејније Марије
и други завој, да би сутрадан са осталим врш- Ценић.
њацима користио прави ски-лифт.
Током дана извлачили су се до све више Николај и Камен љубави. Питали бео-
коте, док се, са леве стране, није појавио “Зид”. градски планинари могу ли да преноће у Ски-
То је „црна” скијашка стаза, чије име каже кући Ниш на Бојаниним водама. Дошли би, ка-
каква је. жу, у суботу предвече (25. августа 2012), јер ће
Мали Радош забезекнуто гледа: у подне бити на Трему. Тамо ће исплести вен-
– Јој, шта је ово!? чиће од цвећа и обавити симболично венчање
– Стаза која се зове „Зид”. планинарке из београдског и планинара из
– Па је л’ се ту људи скијају? нишког Железничара.
– Неки се скијају. Да ли би могао и ти? – Чему симболика!? Ако се воле, дај да их
– Ма ја бих могао, – пркосно ће Радош, – стварно венчамо! Србији требају деца! – одвра-

- 520 -

тили су из Ски-клуба Ниш, решени да скују ле-
генду.
Осим планинарских сватова, у јединстве-
ном походу на Трем учествовале су све нацио-
налне телевизије (из Ниша ниједна!) и новина-
ри бар седам листова. За прилог са Трема, ше-
фица нишког дописништва РТС, Драгана Соти-
ровски, добила је другу награду на годишњем
конкурсу своје куће. Медији су били преплав-
љени вестима и репортажама, Сува планина
никад није имала већи публицитет, а прве вести
гласиле су овако:
„Планинари Татјана Рашевић из Београда
и Небојша Подовац из Ниша склопили су брак
на Трему, највишем врху Суве планине (1810 м).
Матичар Мирко Величковић, из Општине Га-
џин Хан (којој припада планински врх), пео се уз
планину више од четири сата да би их венчао
недалеко од места где је, фебруара 2010. годи-
не, Татјана пропала кроз снежну капу Трема и
одлетела у амбис, одакле је Небојша успео да је
спасе уз помоћ нишких планинара.
- Пропала сам кроз снег у току традицио-
налне акције „Зимски успон на Трем“. Прили-
ком пада задобила сам неколико прелома, али
се све добро завршило, понајвише захваљујући
деветорици храбрих спасилаца. Кад сам изашла
из болнице, јавили су ми се сви осим Небојше,
који је био прескроман да би се дичио својим
јунаштвом. Баш зато сам решила да га надјем
и, ево, опет смо на Трему, свесни да нас везује
много више од потписа које смо дали матичару
– рекла је Татјана.
Догађај на Трему није прошао без шампа-
њца и симболичних дарова планинара из Бео-
града и нишког Железничара. Најтеже је било
времешном директору Туристичке организаци-
је Гаџин Хан, Зорану Димитријевићу (61), који
се добро презнојио док је младенцима донео на
Трем слику из фонда Колоније сликара амате-
Венчање на Трему: Тања и Ненад Подовац.
- 521 -
Нишки спорт у занимљивостима…
ра. Ипак, најбурнију реакцију младожење изаз-
вао је неочекивани поклон туристичке агенције
Нитурс – свадбени боравак у Несебару:
– Људи, па ја 20 година нисам био на мору!
Зар је требало све ово да се деси, па да и ја ле-
тујем!? – узвикнуо је Небојша, иначе професи-
оналац у Војци Србије.
Свечаност је окончана откривањем спо-
мен-плоче на озиданом каменом стубу, који
означава врх планине. Татјана му је дала име:
„Камен љубави“. У дну плоче је порука: „До-
дирни камен и понеси са Трема срце отворено
за љубав!“
Време је пролазило, венчање на Трему ла-
гано је клизило у заборав, кад је у Ски-клубу
зазвонио телефон:
– Ало, ало! Еј! Николај! Николај!!!
– Какав, бре, Николај!?
– Велики! Педесет седам центиметара, че-
тири кила и триста педе-
сет! Нови члан, Николај!
Целог наредног лета
је тата Неша у колицима
шетао новог члана Нико-
лаја Подовца тврђавским
парком око Дома плани-
нара Ниша, где су просто-
рије Планинарског клуба
Железничар и Скијашког
клуба Ниш.
Скијаши чекају да Ни- Нови члан – Николај.
колај дорасте до првих скија и хвале се резул-
татом далекосежне кадровске политике.
А планинари долазе с разних страна на
Трем, да додирну „Камен љубави“. (З. М.)
ДВОСТРУКО КИДНАПОВАЊЕ. Године
1960-61. београдски Раднички је нагло напре-
довао и имао за циљ не само да ојача своју
добру позицију у Другој савезној лиги, већ и да
пређе у Прву. Бацио је око на врсног играча,
голгетера нишког Радничког, не само да дола-
ском Петра Мичића Пекија ојача свој тим, већ и
да ослаби тим ривала из Ниша. И, ни мање ни
више, киднапују Пекија.
Пеки је радио у Технопромету у Нишу, и,
као, службено, требало је да оде у централу
Технопромета у Београду, а одвели су га и сме-
стили на одређено место.
И, као, Пеки је потписао за београдски
Раднички, требало да почне да тренира, међу-
тим, у Нишу је била права драма.
Наиме, отмица Пекија наишла је на велико
негодовање Нишлија, посебно првог човека
нишке полиције, Бајића, страсног навијача
нишког Радничког. И хтео је да врати Пекија.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Чује то брат близанац Паки, успротиви се
шефу полиције – испсују се, а онда и сам Паки
одлучи да пређе у Београд.
И пре но да крене, Паки каже како наводно
иде за Београд да доведе Пекија, а Пекију, у
Београду, јавља:
– Буразеру, не враћај се, долазим.
Истовремено стиже анонимна претња њи-
ховој мајци: – И Пеки и Паки морају да остану
у Нишу, иначе убићемо их обојицу.
Мајка, престрашена – којој је, недавно, не-
објашњиво страдао муж – преклиње Пекија да
се врати, а Пакија да не полази у Београд.
У међувремену, Пеки се налазио у центра-
ли фирме Технопромет у Београду, а први чо-
век нишке полиције, Бајић, шаље возача да га
узме и, наводно, одвезе на тренинг београдског
Радничког.
Пеки седне у кола и, уместо на тренинг на
игралишту београдског Радничког, практично
опет киднапован, буде враћен у Ниш.
И наредних дана, Пеки, из протеста, не
врати се у Раднички, већ пређе у нишки Желез-
ничар, где остаје до краја фудбалске каријере.
Паки, међутим, остане у Радничком. (В. П.)
ЗАР ЈА, БАТА ИВЕ? У пролеће 1976. ФК
Раднички Ниш је у последњем првенственом
колу играо у Скопљу против Вардара одлучу-
јући меч за опстанак у прволигашком друштву.
Нишлијама је за опстанак био довољан нере-
шен резултат, док је Скопљанцима одговарала
само победа. На терену је све прштало, играчи
се нису штедели. Средином другог полувреме-
на повредио се Стеван Андрејевић, па је тренер
Мирослав Ивко Глишовић морао да га замени.
Погледом ка клупи где су седели резервни
играчи, установио је да су веома уплашени. Је-
дино је Томислав Пешић Руне нешто певушио,
ваљда не очекујући да би могао да уђе у игру.
Међутим, искусни тренер му је рекао да се
спреми, на шта га је Руне изненађено упитао:
„Зар ја, бата Иве?“
Лист Фудбал, 23. јануар 1957, карикатура Паје Станковића.
- 522 -
Пешић је своју улогу на терену обавио ве-
ома добро, Раднички је изборио резултат 0:0, а
тиме и сачувао прволигашки статус. (Д. М.)
ЗАРЕ ИГРА! Нишки Раднички и леско-
вачка Дубочица имали су поједине врсне фуд-
балере који су одушевљавали публику својом
изванредном игром, али и појединце који су
имали моћ да, и при веома неповољном резул-
тату, дају по неколико голова и окрену резултат
у корист свог тима.
Такав је, без сумње, био славни играч Ду-
бочице Захарије Заре Трајковић – идол и миље-
ник лесковачке публике.
На једној утакмици у Лесковцу, кад је са
неколико голова водио Раднички, лесковачка
публика је страсно навијала за свој тим, очеку-
јући да ће Заре тек показати своје умеће.
Но, било је остало још свега три-четири
минута до краја утакмице, а један навијач из
Ниша ће свом пријатељу из Лесковца:
– Прике, готово! Победи Раднички!
Самоуверено, Лесковчанин му узврати:
– А, не се знаје, Заре игра!
Кад се завршила утакмица, победом Рад-
ничког, Лесковчанин ће опет:
– А, не! Не се знаје, све док јутре не писује
у новине! (В. П.)
ЗАУЗЕТО! Нишлија Миливоје Гугуловић
био је наш најбољи фудбалски судија и један од
најбољих на свету. Судио је многе међународне
утакмице, финале Купа шампиона, а делио је
правду и на Светском првенству у Енглеској
1966. Када је првенство завршено, организова-
на је свечана вечера за све званичнике. Док су
се окупљали и заузимали месоа, неко је поже-
лео да седне поред сера Алфа Ремзија. Међу-
тим, председник ФИФА му није дозволио, уз
образложење да је то место резервисано за –
Миливоја Гугуловића. (Д. М.)
ЗАХВАЉУЈУЋИ ЛЕПОМ ОЗИМИЋУ.
Оне године (19. јуна 1955) кад је Раднички био
на гостовању по Грчкој, у Солуну је играо са
Арисом… Играчи су, у слободно време, пошли
да разгледају град, али и да купе понешто себи
и својим породицама.
Кад су ушли у једну овећу робну кућу,
истог трена једна прелепа Гркиња им приђе, и
право голману Љубомиру Озимићу. Веома је
предусретљива, одмах је показала ексклузивне
ствари, а онда и пошла са њима да обиђу и ње-
не друге локале по Солуну. И, што је било очи-
гледно, све време није се одвајала од лепог и
снажног Озимића.

Голман Љубомир Озимић.
Виде то играчи и почну да бирају најлепше
сакое, кошуље, обућу… – и кад год би питали
продавце за цену и добијали одговор, тражили
би енормно велики попуст, чак и упола цене.
Трговци би спуштали цене, али Озимићеви
другари су тражили још веће снижење и дирек-
тно се обраћали лепој и очигледно пребогатој
власници, Гркињи.
Она је, међутим, била издашнија од својих
трговаца и играчи Радничког су накуповали
веома квалитетну робу, не само за себе већ и за
своје породице.
Но, кад је, последњег дана боравка у Солу-
ну, требало да се крене за Ниш, Гркиња је хтела
да пође за Ниш. Озимић је одвраћао, правдају-
ћи се неким својим разлозима, мада се знало да
већ има изабраницу у Нишу.
А онда ће Озимићеви другари:
– Озиме, кажи госпођици да ћемо ускоро
доћи на још једну утакмицу!
– Ма, има да те доведемо и кад долазимо
на годишњи одмор.
Трећи ће:
– Ал’ цене да буду још ниже! (В. П.)
И ПОД БОМБАМА СЛАВИЛИ СЛАВУ!
Ни бомбе НАТО агресора нису могле да помуте
прославу славе ФК Цар Константин, Свети
цар Константин и царица Јелена. Пошто се у
- 523 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Слава ФК Цар Константин у Атини, 1999. Здесна: домаћин
славе Драгослав Андрејевић Земунац, свештеник Живорад
Јолић, Боривоје Живковић Срце, Бранислав Миливојевић
Дрвенац, Милутин Вељковић Микица, Светислав Живковић
Цене, Андреја Филиповић Андра; у средини: Александар
Радисављевић Аца, Божидар Живковић Парижанин и
Мирослав Димитријевић Мирко.
просторијама Клуба није могло славити, тог 3.
јуна 1999. управа, играчи и симпатизери Цара
Константина окупили су се и обележили славу
у ресторану Атина код железничке станице у
Нишу, на истом месту где је давне 1932. фор-
миран клуб. (А. Б. Ф.)
ИВКОВЕ ИГРЕ. Мирослав Глишовић Ив-
ко најпре је био лево крило у Радничком. Поне-
кад се аматерски бавио тренерским послом, а
тек 1962. тренираће првотимце Радничког пред
улазак у Прву савезну лигу.
Иначе, као тренер, имао је такве исказе са
ефектним садржајима и порукама, које су, на
свој начин, деловале на фудбалере уочи или у
току игре.
Тако, пред једну утакмицу са Црвеном
звездом, тренер Ивко издиктирао је имена десет
играча који ће изаћи на терен.
Настане тишина, а голман Кнежевић ће:
– Навели сте само десет имена?
Ивко: Е, то је за резултат 0:0…
– А једанаести? – опет ће Кнежевић.
Ивко: Е, ако хоћете да победимо, нека уђе
Пешић (Томислав Пешић Луне). (В. П.)
ИВКОВ ТРЕНЕРСКИ ИНСТИНКТ. Ми-
рослав Ивко Глишовић важио је за тренера који
ретко мења састав за који се одлучи пре почет-
ка првенства, чак и ако поједини играчи не
пружају очекиване игре и нису по вољи навија-
ча. Тако се догодило да је због Душана Мито-
шевића и Мирослава Војиновића доживљавао
разне непријатности, јер их је форсирао, а они
су играли слабо. Легендарни тренер имао је сја-
јан предосећај – Митошевић и Војиновић су по-
стали врсни играчи, адути тима са Чаира.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

- 524 -

Глишовић је потом причао: – Ала се моја мајка
наштуцала због њих двојице! Но, није ми жао,
нису ме изневерили. (Д. М.)
ИГРАТИ СА ОКУПАТОРСКИМ ТИ-
МОМ, ИЛИ НЕ? За време немачко–бугарске
окупације у Другом светском рату, у Нишу су
се, додуше у мањој мери, одвијала фудбалска и
друга такмичења између наших клубова.
На те утакмице долазили су и Немци, знат-
но мање Бугари. Настојали су да се приближе
нашој публици, да навијају; успут, и да говоре
како се у Немачкој игра добар фудбал и сл. Не-
ки су били спремни да играју, па је извесни Пе-
пи и наступао за нишки Грађански.
Било је покушаја да се Немци организују и
да играју против којег нишког тима, али…
Нишке тимове и њихова руководства мучиле су
дилеме: прихватити позив и играти или не са
окупаторским тимом? Играти на победу или
не? Јер, ко зна како ће протицати меч, са фау-
лима или не?! Како ће реаговати публика и не-
ће ли Немци применити силу? Можда и спро-
вести рацију на игралишту?
Ипак, догодиће се фудбалска утакмица
између Железничара и Луфтвафеа (тим пре-
тежно аустријских ваздухопловаца на Нишком
аеродрому). Пред многобројном немачком и
нашом публиком оба тима изашла су на терен,
поздравили публику, поздравили се међусобно,
и утакмица је почела у коректној атмосфери.
Немци су, бодрени својом публиком – вој-
ницима и официрима, заиграли са амбицијом да
победе, а међу нашим играчима, тек тада, на
терену, кружиле су речи: – Мора да их бијемо!
И на опште одушевљење наше публике,
Железничар је победио са 3:1.
Немци су прихватили пораз и поздравили
се на крају меча са нашим играчима. Али, и
позвали на реванш-утакмицу.
И одиграна је, са нерешеним резултатом:
1:1.
Могао је Железничар опет да их бије, при-
чали су навијачи, али ваљда је Немцима јасно
ко је бољи. (В. П.)
ИЗ СКОПЉА НАЈПРЕ ДО НИША. По-
чет ком педесетих година прошлог века руко-
водства нишких фудбалских клубова Радничког
и Динама заказивали су играња пријатељских
утакмица са тадашњим члановима Прве лиге
Југославије. Треба напоменути да у то време
наш град није имао представника у елитном
рангу.
Фудбалски клубови Црвена звезда из Бео-
града, Војводина из Новог Сада, Хајдук из Спли-
- 525 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Заједничка слика фудбалера ФК Динамо Ниш и ФК Хајдук
Сплит на стадиону Железничара из априла 1952. Девети слева
стоји легендарни Владимир Беара, један од најбољих голмана
свих времена. Утакмица је завршена победом Хајдука
резултатом 5:1.
та и Локомотива из Загреба недељом су играли
своје првенствене утакмице са Вардаром из
Скопља. Агилна руководства нишких клубова
имала су изузетну сарадњу са поменутим клу-
бовима, тако да су клубови након одиграних
утакмица у Скопљу путовали најпре у Ниш.
Раднички је играо утакмице са Црвеном звездом
и Војводином, а Динамо са Хајдуком и Локомо-
тивом.
Утакмице су игране на стадиону Железни-
чара, понедељком у поподневним часовима. За
одигравање ових утакмица владало је велико
интересовање са рекордном посетом. (М. У.)
ИЗБОР НАЈБОЉИХ ФУДБАЛЕРА И
ТРЕНЕРА У 1957. ГОДИНИ. Сто играча, тре-
нера, функционера и навијача из Ниша изабра-
ли су, по њиховом мишљењу, најбољи фудбал-
ски тим и тренере Ниша за 1957. Те године и-
деални тим чинили су: Буквић (Раднички) –
Башић (Раднички), Станковић (Железничар),
Петровић (Железничар), Чичевић (Раднички),
Тодоровски (Раднички), Стојимировић (Желез-
ничар), Јоцић (Железничар), Милићевић (Рад-
нички), Совровић (Раднички) и Петар Мичић
(Раднички). За најбоље тренере изабрани су:
Александар Станковић (Железничар), Димитри-
је Микица Губеревац (Раднички) и Кокан Че-
мерикић (Динамо). (А. Б. Ф.)
ЈЕДАН ЈЕ ПАНТЕЛИЋ! Прослављени
голман Радничког и државни репрезентативац
Драган Пантелић, после једне утакмице по
хладној јесењој киши, добије температуру, и
касно ноћу зове доктора Радничког, Божидара
Бокија Миленовића:
– Докторе, извини, прекасно је, али имам
високу температуру, шта да радим?
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
– Узми, два аспирина и чај, и биће ти боље
– посаветује га доктор Боки и одмах обавести
председника клуба, др Слободана Коблишку.
Др Коблишка и доктор Боки договоре се да
одмах посете Пантелића и предузму шта треба,
будући да Раднички наредних дана има важну
утакмицу.
И др Коблишка ће Пантелићу, већ са врата:
– Пантелићу, у два сата ноћу позиваш два
доктора наука да те лечимо, где то има?
На то ће духовити Пантелић, коме је било
већ лакше од аспирина:
– Да, али доктора наука има колико хоћеш,
а један је Пантелић! (В. П.)
ЈОШ ГА ДАВА! Бриљантни млади фудба-
лер Стеван Остојић огромно је допринео успо-
ну нишког Радничког у сезонама уочи уласка у
Прву савезну лигу (1962). Био је изванредан
дриблер, голгетер, једном речју фудбалер који
је умео да забавља и одушевљава гледаоце.
Но, умео је тако да се занесе у дриблинзи-
ма, да пређе и по неколико играча, у чему је,
изгледа, и сам више уживао него да искористи
какву добру шансу да да гол, а то је, неретко,
нервирало и тренера и навијаче Радничког.
На једној утакмици, док је противнички
тим водио са два разлике, Остојић се заносио у
дриблинзима, уместо да допринесе изједнача-
вању резултата, па и победи. Било је већ друго
полувреме, а он је настављао своје.
Заправо, прешао је пар противничких
играча, био је прилици да пуца, али не, дочекао
је и трећег играча, а онда кренуо у страну да и
њега дрибла.
Један од страсних гледалаца на западној
трибини, толико се изнервирао, да је оборио
главу да не гледа шта ће се догодити, па ће који
тренутак касније да пита другара крај себе:
– Даде ли га?
– Ма, јок, бре!
– Па, шта ради, маму му зајебантску!?
– Не дизај главу, још га дава! (В. П.)
Детаљ са утакмице Раднички – Вележ, Ниш, 9. јун 1963.
- 526 -
КАД ПАНТЕЛИЋ ДЕГАЖИРА. Неретко,
кад би Раднички требало да изведе пенал про-
тивничком тиму, на ред би дошао и голман
Пантелић. Имао је јак шут и једнако је био пре-
цизан. Одушевљавао је гледаоце и када би
снажно дегажирао и добацио лопту далеко
према противничком голу.
И на једној утакмици, у Мостару, против
Вележа, догоди се право чудо!
Пантелић је требало да дегажира, и осма-
трајући где да усмери лопту, примети да је
голман Вележа Марић изашао испред свог гола
малтене двадесетак метара. Пантелић је снажно
шутирао према Марићу, лопта је одскочила на
два-три метра пред њим, прескочила га и – пра-
во у гол. Марић је потрчао према голу, али лоп-
та је већ била у мрежи.
Овај јединствени погодак Пантелића Ма-
рићу публика је поздравила као снажан и мудар
потез већ славног нишког голмана, који ће има-
ти блиставу каријеру и као голман државне ре-
презентације.
О овоме, сам Пантелић је шеретски гово-
рио:
– После овог случаја, на свим следећим у-
такмицама приковао сам све голмане за своја
радна места. (В. П.)
КАД ПИОНИРИ ОЈАЧАЈУ СЕНИОРЕ.
После рата, у Нишу је одржавано фудбалско
такмичење између улица. Хтело се, заправо, да
се млади позабаве спортом, а не каквим поро-
цима. У Улици Станка Власотинчанина тален-
товани дечаци, близанци Петар (Пеки) и Павле
(Паки) Мичић, играли су фудбал са вршњаци-
ма, али одлично и са одраслима. Но, кад је тре-
бало саставити тим за такмичење улица на ни-
воу града, будући да су имали тек 14-15 година,
нису могли да уђу у састав јер нису имали о-
самнаест година. Ипак, у улици одлуче да их
пријаве као одрасле, пунолетне, Пекију и Паки-
ју додају још по коју годину, и тим Улице Ста-
нка Власотинчанина не само да је равноправно
заиграо са тимовима других улица, него су Пе-
ки и Паки, својом игром и постигнутим голо-
вима, допринели освајању првог места. Био је
то и рани почетак каријере будућих прослав-
љених играча Радничког, Пекија и Пакија. (В. П.)
КАД СЕ ДОГОДИ ОНО ЊИХОВО Ф…
Браћа Пеки и Паки неодољива су атракција за
публику. Паки је за везне радње био тата-мата,
градио игру, још боље набацивао, и тада навал-
ни играч, најчешће Пеки – даје гол.
Али, догоди се да Паки игра и своје мај-
сторице, да се занесе у дриблању, и да не доба-
 Нишки спорт у занимљивостима…

ци лопту играчу који управо очекује лопту на

позицији са које може да начини продор и реа-
лизује гол. Е, то изазива револт и негодовање, а
често и тешке речи и псовке. Које се најчешће
чују баш између браће Пекија и Пакија.
Крену псовке, и то гласне, да их чује и
публика. А онда се догоди и оно њихово Ф –
заправо, кад се подбоче обема рукама и изгле-
дају као два слова Ф, кад је изгледало да ће и
надаље да се свађају и псују, или ће кренути
један на другог да се туку…
И наравно, примире се, јер им неко од дру-
гара или тренер подвикну, али од тада до краја
утакмице обично није више ништа било од оне
њихове атрактивне игре. И у публици се обич-
но чуло:
– Е, ајд, ће си идемо. Чим почне ово њихо-
во Ф и псовање, нема више ништа од утакмице.
И неки би гледаоци стварно полазили. Јер
утакмица би изгубила од оне њихове праве
игре, која је одушевљавала. (В. П.)

КАД ЋЕ ТА ПОБЕДА? Боксерски клуб

Раднички, у првим годинама свог постојања и
рада, имао је низ сусрета са бројним клубовима.
Најчешће су то били егзибиционистички сусре-
ти, са циљем да се екипе развијају, али и да се
стиче све већа популарност бокса код публике,
што је и имало ефекта. Мечеви су се одвијали у
препуним салама, или на фудбалским теренима,
и наравно са променљивом срећом.
Тако је било 1947–1950, а већ 1951. Рад-
нички је низао победе и постаће првак Србије.
Међутим, сусрети боксерских клубова
Раднички и Јасеница из Смедеревске Паланке,
били су више него занимљиви – јер откако је
сусрет између ова два тима 1950. завршен ре-
зултатом 8:8, такав резултат биће истоветан и
на наредним сусретима, и то све до осмог
сусрета!
Код навијача је то подизало интересовање,
у ишчекивању да коначно победе боксери Рад-
ничког или Јасенице. Јер, иако није побеђивао
ниједан клуб, неки мечеви између појединих
боксера били су мешовите среће, што је за бок-
сере, а посебно за публику, био изазов за следе-
ћи сусрет.
Боксери Радничког, из сусрета у сусрет,
били су очигледно све бољи, и многи у публи-
ци, истовремено и задовољни и незадовољни,
имали су једно те исто питањем: Кад ће та по-
беда?
Ипак, тек у деветом сусрету боксерима
Радничког пошло је за руком да освоје победу,
и то у два меча више. И наравно, ова и друге
победе допринеће да Раднички у три узастопна
првенства Србије буде на првом месту. (В. П.)
[НН]
КАЛЧИН РЕКЕТ. Тениски терени крај
Тврђаве били су бочна сцена Филмских сусрета
у Нишу. Клуб је за филмаџије и новинаре орга-
низовао турнир Калчин рекет. Кумовао је
фестивалски спикер Саша Димитријевић, а ад-
министрирањем подигао на висок ниво Мио-
драг Томић.
Калчин рекет је био под сумњом. Како је
ловџија могао имати рекет када Нишлије онда
нису ни сањале тенис?
Сумња је отклоњена у кафани Калча на
проглашењу победника турнира – редитеља
Александра Ђорђевића, који је награђен кути-
јом вина Калча. Дршка тениског рекета подсе-
ћа, зар не, на грлић флаше за који се радо хва-
тао јунак Сремца. (С. Д.)
КАРИЈЕРА НА БУВЉАКУ. Када се при-
ча о успешној спортској каријери Илије Ничића
Чиче, неки моменти из ње се не могу избећи,
мада су непријатни, али, нажалост, и они су део
живота, па и каријере. Чича је ВКВ столар, гра-
ђевинац и авиостолар. Својевремено је због
стрељаштва био кажњаван јер је „кршио радну
дисциплину“, па је чак био и истериван с посла.
Рецимо, у Љубљани, на првенству државе, мо-

- 527 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Аутобиографија Илије Ничића.

- 528 -
 Нишки спорт у занимљивостима…

рао је, због обавеза на послу, да оде пре про- нике раније с посла, долазиле би чете војника, а
глашења победника. Уместо њега, две златне по који локални воз довозио би навијаче из су-
медаље, у категорији МК и ваздушни пиштољ, седних места – све то само да би се пружила
тада је примио Радивоје Павловић. Или 1964, подршка рукометашима нишког Железнича-
када је био у такмичарском успону, добија ра…
отказ на радном месту. Додуше, после интер- Но, на свој начин, пажњу према тим мла-
венције „из врха“ бива враћен на посао. дим играчима исказивао је и познати нишки
Међутим, оно што се Чичи десило по Видоје Млекар, чија је продавница у центру
завршетку каријере подсећа на живот после града била, свакако, једно од најомиљенијих
успеха једног Гаринче или Вилме Рудолф. Јед- свратишта Нишлија. Видоје оде једног дана у
ног тренутка Чича се нашао у безнађу. Не зато управу Железничара, каже како би волео да сви
што су га заборавили они који су то понајмање рукометаши, после сваког тренинга, дођу на
смели да ураде, већ што од своје невелике пен- бесплатну ужину у његову продавницу. А онда
зије готово није био у могућности да прехрани и замолио да се његов позив не одбије.
своју Веру и себе. Тада је донео одлуку. Тешку, Наравно, предлог Видоја млекара је при-
али једино могућу. Године 1997. у шест спорт- хваћен и рукометаши су радо одлазили на нај-
ских торби упаковао је своју каријеру, све своје бољи јогурт, кисело млеко, али и кифле са кај-
медаље, пехаре, плакете, и упутио се на нишки маком.
„бувљак“. Очима пуним суза посматрао је сва Но, Видоје је сваком рукометашу пружао и
та одличја и враћао се у време њиховог осваја- кифлу више, говорећи:
ња и доказивања, у време са хиљадама испаље- – Е, а ова је за девојку! (В. П.)
них метака у мети, на време када је као од шале
„обарао десетке“. И то све у једном тренутку,
много година после тога, представљало је извор
за даљи живот. Туга помешана са сећањем не-
миновно га је водила ка једино могућем реше-
њу. Продати успомене, успех, једно непролазно
време и – преживети. Како понекад живот уме
да буде суров, посмислио је и упутио се ка
„бувљаку“.
Заузео је место на тезги и одредио цену.
Двадесет и пет динара ако се бирају, или петна-
ест динара ако је „ђутуре“. Једног тренутка по-
јавио се купац његових успеха. Понудио му је
тадашњих пет стотина марака, тако огромних
за Чичу, и посао је склопљен. Очас је продата
трећина века, више стотина медаља, више од
шест стотина пута слушања државне химне.
Тада је продато и много пехара и плакета. И-
пак, за Чичу и тог тренутка време освајања свих
одличја није могло да буде продато. Напротив,
време му је још једном помогло. Први пут га је
учинило срећним и успешним, а други пут си-
тим и задовољним!
Преузето из: Аца М. Станојевић, Нишлије а нису калфе,
Ниш, 2007.

КИФЛЕ ЗА РУКОМЕТАШЕ, АЛИ И

ЗА… Славна генерација рукометаша Железни-
чара (Мирко Милојевић, Душан Булајић, Ри-
стић, Мића Динић Белић…), која је освојила
друго место у Савезној рукометној лиги Југо-
славије, била је толико популарна и омиљена
код Нишлија, и то се испољавало на разне на-
чине.
За поједине утакмице школе су ослобађале
ученике од часова, неке фирме пуштале су рад-
„Тобџија“ Гаврило Јовановић Галац.
КНЕЖЕВИЋЕВ ДЕБИ И НИШКА НА-
МЕШТАЉКА. Талентовани голман Миодраг
Кнежевић, из алексиначког Напретка, на позив
Радничког, дебитовао је у Нишу, (1960) на про-
бној утакмици – после које је требало да пот-
пише уговор и приступи Радничком уз одређе-
ну новчану накнаду. На пробној утакмици бра-

- 529 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
нио је за неки слабији нишки тим са лошом
одбраном, и навални играчи Радничког били су
у прилици да му напуне мрежу, док су се попу-
ларни Пеки и Паки просто иживљавали и дали
чак осам голова!
После толико примљених голова, ни сам
Кнежевић није веровао да ће бити примљен у
Раднички. Али, позове га председник клуба
Блашко Тошић и у присуству тренера Тауша-
новића каже:
– Дечко, ово, данас, било је слабо…Али,
тренираћеш и направићемо од тебе доброг гол-
мана…
Кнежевић, свестан својих могућности,
потпише уговор, а тренер Таушановић, видев-
ши га у танком мантилу, каже:
– Треба да имаш нешто боље да обучеш,
хладно је. Иди у продавницу Клуз и узми један
зимски капут, зима ће…
Скромни Кнежевић ће убрзо показати своје
изванредне вредности, али разјасниће себи и
онај лош деби на пробној утакмици. Наиме,
признали су му: било је намештено да брани за
слаб тим са лошом одбраном, а да то искористе
Пеки и Паки и дају што више голова – чак о-
сам! – и тако унизе вредности кандидата. Јер,
авај! Нишлије нису имале пара да награде Кне-
жевићев прелазак у Раднички. Купили су му
само зимски капут!
Но, Кнежевић ће тек показати свој таленат
и бити један од најзначајнијих играча – браниће
гол Радничког на преко 500 утакмица. Успеш-
но, и гол државне репрезентације (1962). (В. П.)
КОБНА ПРВЕНСТВЕНА УТАКМИЦА.
У петом колу државног првенства фудбалери
Радничког из Ниша и Црвене звезде из Београда
састали су се у Нишу 23. септембра 1962. Ти-
мови су наступили у следећим саставима: Рад-
нички: Буквић – Јовановски, Димоски – Нико-
лић, Грбић, Јоцић – Балов, Остојић, Радивоје-
вић, Совровић, Јеремић; Црвена звезда: Стоја-
новић – Дурковић, Томић – Малешев, Чоп, По-
повић – Стипић (Прљинчевић), Костић, Огња-
новић, Шекуларац, Мелић. Судија је био Павле
Тумбас (Суботица). Утакмица је прекинута у
65. минуту након што је фудбалер Црвене звез-
де Шекуларац ударио судију Тумбаса, при ре-
зултату 3:1 за Раднички. Стрелци су били:
Совровић (5'), Балов (29', 40') за Раднички,
Огњановић (58') за Црвену звезду. Искључен:
Мелић (63').
Звезда је дошла у Ниш као апсолутни фа-
ворит. Светско фудбалско првенство у Чилеу
тек што је било завршено, а Шекуларац и Вла-
дица Поповић, фудбалери Звезде, сврстани су у
идеални тим првенства. Раднички је, с друге
- 530 -
стране, имао можда најбољи тим у богатој исто-
рији клуба. На препуном Градском стадиону у
Нишу, на коме јужна трибина још није била
изграђена, било је присутно 15.000 гледалаца.
Раднички је у првом полувремену играо
изванредно и ефектним головима Совровића и
Балова повео са 3:0. Драма на утакмици почела
је од 43. минута, када је бек Радничког Ди-
моски покосио десно крило Црвене звезде Ни-
колу Стипића. Стипић је на носилима изнесен
са терена и пребачен у болницу. Касније се о-
поравио од тешке повреде, али више то није
био онај брзоноги нападач репрезентативног
квалитета.
У другом полувремену Звезда је преко Ра-
дета Огњановића смањила резултат на 3:1. Који
минут касније Димоски је грубим стартом по-
косио Мелића, који је покушао да узврати.
Створила се гужва, након чега је судија Тумбас
искључио Мелића. У ваздуху се осећало да се
на томе неће завршити. Звезда је кренула у то-
талну офанзиву, а Раднички се грчевито бранио.
Онда опет долази до инцидента.
Шекуларац је био у силовитом нападу,
дриблинг за дриблингом, и, иако је био више
пута фаулиран, успео је да избегне налете про-
тивника, одржи се на ногама и крене сам у
шеснаестерац Радничког ка голману Кнежеви-
ћу. У том полувремену гол Радничког био је на
северној страни стадиона. Одједном се зачуо
звиждук – судија Тумбас је прекинуо акцију и
досудио прекршај у корист Црвене звезде. Из-
безумљен, раширених руку, Шекуларац је
потрчао ка судији и речима „Па ово је пред-
ност, идиоте!“ покушао да покаже да је у праву.
За тешку, увредљиву реч судија му је показао
пут у свлачионицу. Најпопуларнији фудбалер
Југославије у први мах није поверовао да је ис-
кључен, другови су га наговарали да напусти
терен, а онда се смирио и кренуо пут свлачио-
нице. Изгледало је да је ружна сцена завршена.
Моменат када Шекуларац (први слева) креће да удари
судију Тумбаса.
 Нишки спорт у занимљивостима…

А онда се одједном истргао из руку другова

Владице Поповића и Новака Томића, у трку
кренуо ка Тумбасу и ударио га песницом
посред чела! Судија Тумбас је истог часа пре-
кинуо утакмицу. Узалуд су га фудбалери оба
тима молили да настави сусрет.
Четири дана касније председник Дисци-
плинског суда Прве савезне лиге Есад Грабо
саопштио је одлуку: Драгослав Шекуларац
кажњен је са осамнаест месеци неиграња.
Сусрет у Нишу, прекинут код резултата 3:1 за
Раднички, регистрован је службеним резулта-
том 3:0 за Раднички из Ниша.
Лит.: Лист Гол, издање Југословенске фудбалске ревије,
бр.1, 1. мај 1978; лична архива Велибора Цекића, аматерског фуд-
„Крпењачка екипа Стрелац“, 1948. Здесна: Павле и Петар
балског статистичара из Ниша. (А. Б. Ф.)
Мичић, Миодраг Дрезгић, Александар Цанић, Никола Јелчић,
А. Пејин Американац, Зоран Илић, Никола Васковић; клече:
КОФА НА ПЛЕСАЛИШТУ. Позната је Никола Михајленко, Братислав Здравковић – Бане Матекало,
анегдота из периода када је током одржавања Томислав Дрезгић.
плесног турнира почела да пада киша... У то
време је, нажалост, прокишњавао кров хале и КУДЕ ЈЕ ТАЈ НИШ? Кад се Раднички
вода је цурила насред паркета плесалишта. 1982. године квалификовао за такмичење у Ку-
Организатор се драматично обраћа редарству пу УЕФА са Хамбургером, Наполијем и другим
хале да нешто предузме у вези са водом на пар- страним тимовима, по писању наших дописни-
кету. Након неколико минута, на подијум изла- ка из иностранства, неки од тих странаца, гле-
зи један од радника одржавања носећи празну, дајући на карти – питали су се: – Где је тај
пластичну кофу. Он је, попут манекена на Ниш?
писти, лаганим кораком дошао до средине сале, Превеле то Нишлије на свој локални говор
одмерио на ком месту цури вода, спустио кофу – Куде је тај Ниш? – и, помало повређени, чу-
на плесалиште, окренуо се и истим, лаганим дили се толиком незнању странаца. И понавља-
ходом кренуо ка излазу. У првом тренутку ли су: Ниш је, бре, родни град цара Константи-
публика није могла да верује шта се дешава и у на! Царски… А игра се и јевропски фузбал!
хали је био тајац. Када су схватили шта је човек А кад су врсни играчи тренера Душана
заправо урадио, халом је одјекнуо огроман Ненковића, пред преко 20.000 гледалаца на Ча-
аплауз уз смех и овације главном актеру... (С. У.) иру, тукли немачки Хамбургер са 2:1 (април
1982), настало је славље, једнако оном кад је
КРПЕЊАЧКА ЕКИПА. Од првог тренут- Раднички ушао у Прву савезну лигу.
ка када се фудбалска лопта појавила у Нишу
фудбал је освојио срца и старих и младих. По-
чело се стидљиво, без правих фудбалских тере-
на, статива, мрежа, дресова и фудбалских ци-
пела, али са пуно љубави према новом спорту.
Онда су дошле нове генерације младих које ни-
су имале чак ни лопту, већ су се играле тзв.
крпењачом. Крпењача је била замена за праву
лопту, коју су могли само да сањају, али су та-
лентовани дечаци и њоме били задовољни.
У улици Станка Власотинчанина у Нишу
група дечака је своју љубав према фудбалу сва-
кодневно исказивала шутирањем крпењаче.
Старији становници ове улице са одушевљењем
су посматрали њихови игру и умеће које су по-
казивали и наденули им надимак Крпењачка
екипа. Из те екипе су се касније прославили
чувена браћа Петар и Павле Мичић, у Нишу и
данас познати као тандем Пеки и Паки.
Извор: Народне новине, 16. март 1999, „Крпењачка“ екипа, Капитен Хамбургера Хрубеш и капитен Радничког
аутор текста: Никола Јелчић, историчар уметности. (А. Б. Ф.) Обрадовић на сусрету у Нишу.

- 531 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Неки су, пак, водили замишљени разговор
са странцима: – Питате: Куде је тај Ниш? – Па,
ете, ви га. Даде ви голчики, па си ги носите за
спомен од куде Ниш!
И већ после даљих сусрета и победа Рад-
ничког, нишки трио Палилулац певаће:
…За почетак
правише се луди,
па сваки се чуди,
куде је тај Ниш?
Удавија ги Раднички,
сви по реду,
и то све у среду,
у зелен Чаир… (В. П.)
Између нишког и хамбуршког полуфи-
нала Раднички – Хамбургер.
КУДЕ ЈЕ ТАЈ НИШ?
О „забитом европском југу“ говори цела
фудбалска Европа. Само су Нишлије из меча у
меч веровали у чуда. Зашто се чудо не би поно-
вило и сада, по ко зна који пут?
Извештач у предаху: Саша Димитријевић
После утакмице Раднички – Хамбургер, хер
Герд Шмит је позвао Цирих, Коњечку. Млади
новинар Билда је рекао тренеру Грасхоперса да
је окаљао Раднички у немачким новинама, да је
био неправедан према нишким фудбалерима
чија је игра била веома фер.
Иако скоројевићки, европски манири Ни-
шлија су окрњили аутентичну нишку атмосфе-
ру – нико из публике да прескочи ограду и утр-
чи на терен. Од нишлијских обичаја остало је
само грицкање семенки што међународни фуд-
балски протокол не забрањује. И гости су били
примерени. За разлику од Шкота из Дандија,
навијачи Хамбургера нису гађали боцама хо-
телски телевизор. Поучени домаћини су били
бржи, благовремено су склонили телевизор.
У чаирском парку је Хрубеш, баук Хамбур-
гера, био птичица поткресаних крила. Мачору
је више био налик млађани Дризић. Мачор ско-
чи чим птичица прхне. Иако су личили на си-
јамске близанце, пошто је домаћин мушки при-
тегао госта, током игре нису разменили ни реч.
Са последњим судијским звиждуком, Хрубеш
је ставио руку на раме своје сенке, потапшао је
Дризића, као да нису били ратници противници.
Понашање по нотама, финоћа, узело је ве-
ликог маха. Атмосфера после утакмице одисала
је парастосном тишином. Бројани су пољупци
којима се честита победницима и било их је
мање него што обично пљуште. Алармиран је
нишки психијатар Предраг Видојковић. Докто-
- 532 -
Бегановић постиже гол против Хамбургера у Нишу.
рова дијагноза: „Да смо изгубили са једним го-
лом разлике, били бисмо задовољни. Пошто
смо победили са само једним голом разлике,
незадовољни смо и гунђамо, иако је резултат
психолошки чврст (2:1)“.
Нишлије су пре утакмице и шалџијски те-
рали офанзиву. Од материјала колики им је
граматички губер, од једног акцента и једног
падежа, спеван је виц на свој рачун, праћен ме-
лодијом смешне тугованке о нишком калфи.
Шала је обишла навијачки свет, стихове је
склепао Љубиша Цветковић Роби, Нишлија
„ама из Палилулу“. Песмица је полемика с
Европљанима који од Карпата не виде Наисус.
Строфе су часови из географије уображеној
Европи.
Раднички је по скраћеном курсу завршио
неколике школе страних језика: италијански
против Наполија, језике Швајцараца за Грасхо-
перс, Фејенорд је био асистент за холандски,
Дандију су захвални за шкотски. Немачки језик
је калфа Раднички положио код мајстора Хам-
бургера.
Среда је личила на недељу. Школе нису
радиле. Дежурни су дежурали са телевизорима.
Колегинице су замењивале своје колеге. Нави-
јачи су крстарили градом у музејским свадбар-
ским фијакерима. Улазницу више обезбеђивали
су партијски секретари. Мераклијски мени је
спао на три јела: победа, нерешено, пораз. Си-
рене су надјачале удружени писак свих локо-
мотива. Од барјака се нису видели људи. Пре-
стижни дан фудбала као да је био државни
празник. Најлепши нишки голубови из јата
Шамбрка надлетали су чаирску пољану.
Уколико не добије билет за ложу, угледна
нишка домаћица Мица Стошић је запретила
преко локалног радија да ће се попети на топо-
лу. Са височијег стабла се далеко боље види,
али се на дрвету без крошње никако не седи.

Хамбург ће први видети Мицу на реваншу који
се игра 21. априла. Нема бре ниједне утакмице
Радничког на којој Мица није била дванаести
играч.
Увелико се оштри и стратег Душан Ненко-
вић: „Моје је право да размишљам и о сензаци-
ји. У Хамбургу неће бити најважније што игра-
мо за финале, већ за наше раднике у Западној
Немачкој.“ У жару жеље за нишком катастро-
фом Хамбургера изгорела је свест о великом
тиму. Хамбургер је вршњак нишког Народног
позоришта (95).
Калфа са европског југа победио је мајсто-
ра са севера Европе. Немци су одали признање
полетној младости. Победу је надахнуо и теле-
грам југословенске фудбалске репрезентације.
Чаирским стадионом је грмело: „Југославија!
Југославија!“
Када је у фудбалској Италији преведено
име Радничког, напуљски радници, навијачи
Напуља, скандирали су „Наш Раднички! Наш
Раднички!“ Нишлије су стекле навијаче широм
Европе.
Преузето из: Радио ТВ ревија, Београд, 16. април 1982. (С. Д.)
Живојин (Александар) Исаковић – Жи-
ка Чокалија. Фудбалер, музичар. (Ниш, 5.
август 1937 – ). Завршио четворогодишњу
основну школу Коле Рашић и тадашњу „сед-
мољетку“ у ОШ Учитељ Таса, Гимназију Сте-
ван Сремац и Средњу музичку школу у Нишу.
Први сусрет и дружење са музиком започео је
као члан школског хора у ОШ Коле Рашић под
вођством наставника музике Јордана Паунови-
ћа. У то доба од најбољих певача градских
школских хорова био је формиран Централни
пионирски хор Мија Станимировић под упра-
вом Туцакова и Јордана Пауновића. Млади
Жика Чокалија у овом хору наставља са пева-
њем, а на такмичењу пионирских хорова
ондашње „велике“ Југославије (ФНРЈ), нишки
Централни пионирски хор осваја друго место и
за награду добија бесплатно летовање за све
чланове у Изоли. Као ђак „седмољетке“, почи-
ње да учи хармонику код Словенца Густава
Коцијана. Током средњошколског периода
укључује се у Музичку секцију КУД Абраше-
вић, којом је руководио Стојан Андрић. Касније
прелази исто као хармоникаш у ЦКУД Мла-
дост, а затим међу првима постаје члан оркес-
тра новооснованог фолклорног ансамбла ОРО.
Учио је и од незаборавних првака нишког На-
родног позоришта Душана Цветковића – чика
Дуце и Србе Ивановића, као и од чувених
нишкх певача изворне и староградске музике
Драгослава Јовановића Њорте, Косте Болутке и
др. У периоду од 1955. до 1961. активно играо
- 533 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Омот сингл-плоче Куде је тај Ниш. Слева: Љубиша
Цветковић Роби, Милан Богдановић Шицко и Живојин
Исаковић – Жика Чокалија.
фудбал за ФК Палилулац (в.) из Ниша на месту
десног крила. Године 1957. у Белој Паланци у
кафани Врело са Славишом Нешићем почиње
његов вишедеценијски, до сада непрекинути
професионални наступ по кафанама. За више од
четири деценије музичког рада и живота по ка-
фанама, Жика Чокалија наступао је у скоро свим
европским земљама, осим Португалије и Русије,
а у Америци и Канади гостовао је преко 25 пута.
Певао је и свирао пред Џајићем, Пелеом, Бекен-
бауером, Шекуларцем, Митићем и Бобеком, Ви-
ли Брантом, Јосипом Брозом Титом. Био је и је-
дан од тројице чланова ансамбла Трио Палилула
са Љубишом Цветковићем Робијем и Миланом
Богдановићем Шицком. Са њима је издао две
сингл плоче, од којих је једна са препознатљи-
вом песмом Куде је тај Ниш?. Својим гласом и
свирањем помогао је издавање плоча и касета
педесетак других певача, а лично је издао само
једну аудио касету под насловом Куде је тај Ниш
за Музичку продукцију РТВ Скопље. У својим
наступима углавном негује староградску и на-
родну изворну музику. Један је од иницијатора
организовања манифестације Палилулско вече.
И даље у осмој деценији живота професи-
онално свира и пева по нишким кафанама. До-
битник је награде Културно-просветне заједни-
це Србије.
Извори: Разговор са Живојином Исаковићем водио и прибе-
лежио Бранислав Тикић 14. фебруара 2013; Глас јавности, интер-
нет издање за 3. јун 2002;; Нишки весник, бр. 14, стр. 15, Драгана
Стојановић, Куде је тај Ниш? Ту је, куде и Чокалија!, Ниш, јануар
2002.
Лит.: Јовица Васић, Нишка Палилула, ГО Палилула и НКЦ,
Ниш 2011 (Б. Т.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Љубиша (Миливоје) Цветковић Роби.
Текстописац, композитор, извођач, вокални со-
листа. (Ниш, 15. јул 1942 –
Прокупље, 19. мај 2008).
Почео да свира и пева у
Прокупљу. Први наступ
имао је октобра 1962. Од
18. октобра 1965. у браку
је са Радмилом Михајло-
вић, одличном певачицом
и хармоникашицом на
хармоници дугметари, која
је наступала у оркестру
свога оца контрабасисте. Љубиша Цветковић Роби
Удајом за Робија Радмила сама руководи соп-
ственим оркестром, свира и пева народну музи-
ку, снимивши и издавши у периоду од 1964. до
1975. једанаест самосталних сингл плоча, скоро
све за Југотон из Загреба.
Роби је свој радни век провео по кафанама
као кафански музичар, гитариста и интерпрета-
тор народне изворне и староградске музике,
остајући у незаборавним сећањима нишких бо-
ема. Издао је две самосталне грамофонске
сингл плоче у продукцији Југотона (Загреб) и
Дискоса (Александровац), и један самостални
ЛП албум – плочу Сећаш ли се, Драгана за за-
гребачки Југотон. Као један од тројице чланова
бенда Трио Палилула (са Живојином Исакови-
ћем Чокалијом и Миланом Богдановићем Шиц-
ком) издаје сингл плочу са једном од најпозна-
тијих песама Куде је тај Ниш?, за коју је напи-
сао текст и аранжман. Међу песмама које је на-
писао или препознатљиво певао у својој више-
деценијској каријери истичу се Нишке девојке
или Фатише коло нишке девојке, Свадбен венац
капију ми краси, коју је издала и певала његова
супруга, и, наравно, Куде је тај Ниш?.
Текст песме Куде је тај Ниш? Љубиша
Цветковић Роби написао је у јесен 1981, у вре-
ме када се ФК Раднички такмичио у Купу
УЕФА. Тада, приликом жребања у Цириху и
извлачења ФК Раднички Ниш за противника у
будућем колу Купа УЕФА, представници
европских клубова (Гинтер Нецер) чудили су се
и, не познајући тај клуб и место одакле је,
постављали јавно питање: „Где је тај Ниш?“
Испровоциран тиме, Роби је написао текст и
урадио аранжман за ову песму. Исте вечери
песма је снимљена у студију Радио Ниша, а
емитована је одмах сутрадан у јутарњем про-
граму Радио Нишa, друге по старости радио
станице у Србији. Малу, сингл грамофонску
плочу са овом песмом снимио је Трио Палилу-
ла, а издао загребачки Југотон 1982. године.
- 534 -
За вишедеценијски културно-уметнички
рад једна улица у нишком периферном насељу
Паси Пољана добила је име по њему 2013.
Извори: Подаци добијени из Управе за грађанска стања и
опште послове Градске управе Града Ниша, из Књиге рођених и
крштених Храма Св. Пантелејмона у Нишу, под текућим бројем 89
за 1942–1944; Решење Скупштине Града Ниша број 06-504/2013-
12-1-02 од 29. августа 2013. о именовању улице у Нишу, на тери-
торији ГО Палилула у насељу Паси Пољана, тзв. „пут за Међуро-
во“ називом Улица Љубише Цветковића Робија; Разговор са Живо-
јином Исаковићем Чокалијом 22. августа 2014. у Нишу. (Б. Т.)
Текст песме Куде је тај Ниш?
Кад почесмо, причаше не млатите але,
какво бре финале, срам ве било сви.
За почетак правише се луди,
па сваки се чуди, куде је тај Ниш?
Удавија ги Раднички, сви по реду,
и то све у среду, у зелен Чаир.
За давење сами ни ги слали,
а нисмо ни знали кој ће је на ред.
А сад Раднички и Ненковић Дуца
на последње пуца јер нема куде.
Па ће опет у башту Циришку
да шаљемо Коблишку да га виду сви.
А фењерчики на Чаир кад засвитну,
краци ће ги литну.
Куде је тај Ниш, куде је тај Ниш,
еве га тај Ниш, такав је тај Ниш...
КУКУРУЗ ЗА ПЕВЦА. Никола Бацковић,
центархалф Радничког, у одлучујућем сусрету
са крагујевачким Радничким у Нишу, априла
1957, знао је да ће имати више него тежак зада-
так – да стопира врсног центарфора, званог Пе-
вац! – који је био познат по својим брзим про-
дорима и датим головима.
Бацковић, пак, познат по својим необич-
ним идејама и духовитости, за кога су говорили
да је тешко спадало – затражи од економа да му
прибави шаку-две кукуруза у зрну, не говорећи
шта ће му.
Економ донесе кукуруз, и Бацковић пред
саму утакмицу стави зрна у џеп и истрчи на
терен.
И већ код првог продора Певца према голу
нишког Радничког, испречи се Певцу и бацив-
ши десетак зрна кукуруза, повиче, као да ваби
кокоши:
– Пили-пили! Пили-пили!...
Изненађени центарфор Певац само га је
погледао и оћутао.

Али Бацковић је, и надаље, гледајући пре-
ма Певцу, настављао да ваби кокоши. И дошло
је до прве препирке и псовке, али утакмица се
настављала.
Но, настављао је и Бацковић да баца куку-
руз према Певцу и ваби кокоши, што је Певца
толико деконцентрисало и разбеснело да је
дошло до гласне препирке, па и до подигнутих
руку за тучу.
Види то судија и искључи Певца из игре, и
полувреме се заврши са 7:1 за Нишлије, а утак-
мица, резултатом 7:3!
Лукави Бацковић је ликовао:
– Нахраниш петла – и коке мирне. (В. П.)
ЛЕКОВИТА УТАКМИЦА. За фудбалере
нишког Палилулца најтеже је било играти утак-
мицу у Нишкој Бањи, због воде и блата на те-
рену. Ајде, кад је киша, у реду, али откуд оно-
лика вода, негодовали су Палилулци, кад је
време сунчано?!
Откуд? Ово је бања! Вода избија на све
стране. – објашњавали су Бањци. – Ено, горе,
бије из стене. Излази и из купатила, тече кроз
парк… Ено, и као водоскок пада… па, негде
мора и да избија и да плави!
Ал’ ко да игра и шутира по води, по блату!
– бунили се палилулски фудбалери!
Спортска ревија, бр. 29, 1940.
- 535 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Долазе људи из целог света да их лечи та вода,
то блато – лечио се и краљ Милан Обреновић, а
ви Нишлије нисте живи ако нешто не закера-
те…
Међутим, како се причало у Нишкој Бањи,
ноћу, уочи утакмице, домаћини су отпадну во-
ду из канала наводно усмеравали према фуд-
балском игралишту и натапали терен.
Но, уочи саме утакмице, нису само негодо-
вали гостујући играчи, већ и судије, на шта су
домаћини опет истицали: – Али, то је лековита
вода! Лековито блато, које садржи радон!
– У реду, у реду, – одобравао је један суди-
ја – али ја сам дошао да судим фудбалску, а не
лековиту утакмицу. (В. П.)
ЉУБА ТЕШКАШ И НАДИМАК. Чувени
нишки боксер тешке категорије Љубисав Сте-
фановић боксовао је 1948. у башти биоскопа
Парк са свеармијским прваком Југославије, На-
таном Поповићем.
У прве две рунде Љубисав је добио тако
снажне ударце да је био на ивици слома. У пау-
зи, из публике су му допирале опречне поруке:
„Љубо, предај се!“ и „Љубо, не дај се! Можеш
ти!“
И Љуба је ушао у трећу рунду, са новом
снагом и одлучношћу да победи, задајући чита-
ву серију удараца, да је његов противник Натан
Поповић почео да урла:
– Где си запео! Ти, тврдоглави! Бандогла-
ви! – да је то чула и публика
И Љубисав Стефановић је победио, уз
опште одушевљење публике!
Од тада је Љуба понео надимак Бандогла-
ви, а кад би, на наредним мечевима, посустао,
или имао какве жилаве и опаке противнике као
Аустријанца Бедерника или нашег Шојића,
публика би налагала:
– Тепај га, бандоглаво!
Бандоглаво или не, тек Љуба Стефановић
је победио првака Аустрије Бедерника, а нашег
Шојића (1955) нокаутом бацио на под. Био је
трипут првак Србије у тешкој категорији и на-
пунио витрине свог Радничког пехарима,
дипломама, похвалама… (В. П.)
МА, КАД ПЕКИ КРЕНЕ! Петар Мичић
Пеки, велемајстор фудбала, једнако је био сво-
јеврсна атракција на утакмицама. На утакмици
источне групе Прве савезне лиге између Рад-
ничког и Напретка из Крушевца (7. септембра
1959), која је завршена резултатом 8:2, Пеки је
дао гол у 42, а затим – три гола на свака два
минута – у 74, 76. и 78 – што је за историју
нишког фудбала! Спорски извештачи писали су
како се Пеки лавовски борио свих деведесет
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
минута, а његови дриблинзи, бегови и продори
до противничког гола са ефектним завршетком
– одушевљавали су публику, која је то форму-
лисала са оним:
– Ма, кад Пеки крене – нико га не зауста-
ви! (В. П.)
МИСТЕР АУТОГОЛ. Илија Димоски,
некадашњи десни бек прилепске Победе и
нишког Радничког, ушао је у историју југосло-
венског фудбала по броју постигнутих аутого-
лова, али није то једини куриозитет који се ве-
зује за овог играча.
Димоски је одиграо укупно 790 утакмица –
249 за Победу и 541 за Раднички. Иако је играо
у одбрани, постигао је чак 74 гола – 17 у дресу
Победе и 57 за Реал са Нишаве. Његови чести
излети са позиције десног бека у напад били су
готово авангардни за поимање фудбала шезде-
сетих и раних седамдесетих година прошлог
века. Оно што није успевао из игре, надокнађи-
вао је са беле тачке – Димоски је био један од
сигурнијих извођача једанаестераца у клубови-
ма за које је наступао. У великом (3:2) тријум-
фу Радничког над Црвеном звездом усред Бео-
града, 6. маја 1967. године, Димоски је чак два
пута савладао голмана „црвено-белих“ Ратоми-
ра Дујковића – у 3. и 4. минуту. Војин Лазаре-
вић је смањио вођство гостију у 37. минуту, али
су аутоголом Саве Карапанџића Нишлије пове-
ле са 3:1 на самом старту другог полувремена.
Пораз Звезде ублажио је Драган Џајић у 87.
минуту.
Димоски је био препознатљив по свом шу-
ту спољним делом стопала, „фелшу“, због чега
је и Џајић изјавио да није срео одбрамбеног
играча са тако израђеним шутем. Међутим, нај-
више ће остати упамћен по податку да је током
скоро 19-годишње играчке каријере чак осам
пута затресао сопствену мрежу. Као играч Рад-
ничког, седам пута је матирао свог голмана (чак
два пута у сусретима са Партизаном) и једном
док је наступао за Победу. Иза рекордера
Димоског, са по четири постигнута аутогола
заостају Томислав Црнковић (Динамо Загреб),
Кирил Дојчиновски (Вардар и Црвена звезда),
Атанас Грнчаров (Вардар)…
За Раднички је играо на свим позицијама у
тиму, изузев на месту голмана. Али, и то се де-
сило на почетку његове каријере, док је још
наступао за прилепску Победу. Било је то 1957.
године.
– Играли смо у осмини финала Купа про-
тив Партизана у Београду – причао је Димоски.
– Наш голман Тофовски се повредио, при ста-
њу 3:0 за Београђане, ја сам стао на гол, одбра-
- 536 -
нио успешно неколико тешких лопти, али смо
ипак катастрофално изгубили – 0:11.
По завршетку играчке каријере, 1974. го-
дине, именован је за првог тренера Радничког,
али је његов мандат трајао само три дана, када
га је заменио Ђорђе Качунковић. Димоски је и
на овај начин ушао у историју југословенског
фудбала као тренер са најкраћим боравком на
клупи.
Касније ће Димоски, у својству Качунков-
ћевог помоћника, са нишким тимом 1975. годи-
не освојити титулу победника Балканског купа.
У два наврата ће бити и први тренер Радничког,
а са клупе ће водити и скопски Вардар…
Преузето са: Спортска купусара. www.strategija.org/mister-
autogol/ (Ред.)
НАВИЈАЧКЕ ПАРОЛЕ. Одушевљени
бравурама тандема двојице Цветковића у дресу
Слоге – Мите и Ранка, навијачи популарног
клуба са Бубња смислили су овакве две пароле:
Мита ради волове, Ранко даје голове! и, у част
и сећање на славног Миту Белића – Роди, мај-
ко, трећег Миту!
И братанац Ранка Цветковића, чувени гол-
гетер Радничког Ненад Цветковић, добио је од
навијача своју паролу. Дуго се на истоку Град-
ског стадиона у Чаиру могао видети транспа-
рент Дођи на Чаир, види Нешу Цветковића, па
умри! И овоме су „кумовали“ навијачи Слоге,
пошто се на Бубњу могао видети транспарент
следеће садржине: Дођи на Бубањ, види Слогу,
па умри! (А. Б. Ф.)
[НН]
НАЈБОЉИ ГОЛГЕТЕРИ НИША. Раних
деведесетих година прошлог века изузетно
прецизан фудбалски статистичар Славољуб
Николић објавио је у листу Спорт ранг-листу
најбољих голгетера Ниша од 1945. године, узи-
мајући у обзир само званичне првенствене и
куп утакмице лига и такмичења до Друге са-
везне лиге. Први на листи био је Драгутин Те-
павчевић, играч Синђелића из Ниша и Борца из
Урошевца, са 420 постигнутих голова. Друго
место заузео је Добривоје Бобан Марковић

(Победа Паси Пољана, Палилулац, Јастребац)
са 203 гола. Трећи је био Видојко Цонић (ЕИ
Младост, Јединство Бела Паланка) са постиг-
нутих 185 голова. Четврти на листи највећих
голгетера био је Мухарем Зекић (Палилулац,
Железничар, Јастребац, Лирија, Пелистер) са
150 голова, а пети Шера Бранковић (Јастре-
бац) са 143 гола. (А. Б. Ф.)
НАЈБОЉИ НАВАЛНИ ТРИО НЛП
(1935–1940). Да СК Цар Константин има нај-
бољи трио Нишког лоптачког подсавеза писале
су нишке новине и то се знало надалеко, до
Крушевца, Бора, Пирота и Лесковца, а и до Бе-
ограда. Ни Синђелић, ни Грађански, ни Победа,
а ни Железничар нису имали такав трио, али ни
у Краљевини Југославији врбовања и „крађе“
играча нису се могли избећи. Нишки Железни-
чар узео је, после Мите Белића, двојицу најбо-
љих: Ацу Станковића, најбољег центархалфа у
Нишу, и Ратомира Рачета Матејевића, најбољег
центарфора у Нишу. Радили су у Железничкој
радионици и морали су, против своје воље, у
Железничар, који није дозволио да СК Цар
Константин буде најбољи у Нишу. Касније је
своје прохтеве изнела и нишка Победа. Међу-
тим, коло среће се окреће па је Цар Констан-
тин и даље успешан нишки фудбалски клуб, а
ни Победа ни Железничар више не постоје!
Лит.: Миладин Илић Мајстор, ФК Железничар 1928–1995,
ФК Железничар Ниш, Ниш, 1995. (А. Б. Ф.)
Најбољи трио НЛП. Слева: Димитрије Белић Мита, Чедомир
Цветковић Чеда и Ратомир Матејевић Раче.
- 537 -
Нишки спорт у занимљивостима…
НАЈВЕЋА ЉУБАВ ГИШЕ ЦЕКИЋА.
Познати навијач и члан управе ФК Цар Кон-
стантин, Драгиша Цекић, још као дечак имао
је прилике да у непосредној близини своје куће
гледа како се на чувеној „ливадици“ – правог
игралишта није било – тренира фудбал. Те прве
и прелепе спортске успомене пратиће га читав
живот.
Од 1952, када је формиран клуб његовог
краја, Бубањ, до 2014, мало је утакмица на
гостовањима или код куће у Нишу, а да није
био присутан на њима, било да се радило о при-
јатељским, ревијалним, куп или првенственим
утакмицама. Његов омиљени клуб од 1951. до
1961, до изградње игралишта на Бубњу, већину
утакмица играо је на игралишту Железничара.
То је нешто посебно, незаборавно и никада се
до сада није поновило у Нишу. Биле су то
утакмице за које је Бубањ живео, а главни јуна-
ци тих незаборавних утакмица били су Слогини
навијачи, предвођени Миланом Ђорђевићем
Митиним, Драгишом Цекићем Гишом, Јоханом
Танчићем, браћом Десић и Николом Тимофеје-
вим. Пред почетак сваке фудбалске утакмице
играчи Слоге излазили су на терен бурно поз-
дрављани од својих навијача уз лет голубова и
звуке звона, труба, сирена, бубњева и незабо-
равне хармонике Драгише Цекића. Остављао је
Гиша већ заказане прошевине и свадбе, и много
пара уз то, да би гледао своју Слогу, јер је љу-
бав према клубу била за њега нешто много јаче.
(А. Б. Ф.)
НЕША И БИТЛС-МОДА. Као и многи
млади тих шездесетих година, под утицајем
Битлса и Ненад Цветковић је пар пута пустио
браду и дугу косу по тзв. битлс-моди.
Пред пут Радничког у Мостар, тренер Рад-
ничког рекао је Неши да ће бити капитен тима,
али и да се свакако обрије и скрати косу. Неша
то није учинио, а тренер га је не само изоставио
из тима већ није ни повео у Мостар.
Други пут, тренер Глишовић наложио му је
да скрати косу, но како га, опет, Неша није по-
слушао, пред саму утакмицу у Јагодини тренер
га није пустио на терен, већ оставио међу ре-
зервним играчима.
Но, како су Јагодинци повели са 1:0, и с
тим резултатом се отишло на одмор, тренер
Глишовић, коме у тој ситуацији није сметала
она битлс-фризура, позове Нешу и наложи му
да уђе у игру.
Неша је заиграо и дао гол, а после утакми-
це, у свлачионици, рекао:
– Био је ред да бар једним голом частим
што сам пуштен да играм са дугом косом. (В. П.)
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
НЕПЛАНИРАНИ НАСТУП ЗА РЕПРЕ-
ЗЕНТАЦИЈУ. Октобра 1966. фабрички фуд-
балски клуб Вулкан био је представник града у
оквиру размене спортиста радника Ниша и Со-
фије. Организатори размене били су Савез син-
диката општине Ниш и Софијски окружни са-
вез. Домаћин нашој фудбалској експедицији
била је Фабрика за производњу спортских
реквизита Спортпром из Софије. Уз сагласност
и одобрење руководства ФК Раднички, на пут
је са нама пошао као појачање Зоран Миленко-
вић, стандардни првотимац ФК Раднички и по-
тенцијални сениорски репрезентативац Југо-
славије.
У истом термину у Бугарској је гостовала и
репрезентација Југославије, ради одигравања
пријатељске фудбалске утакмице против репре-
зентације Бугарске. Неколико сати пре поласка
на пут из Београда савезни селектор Рајко Ми-
тић са својим најближим сарадницима нашао се
на великим мукама због отказа неколико репре-
зентативаца у задњи час. Били су принуђени да
на пропутовању сврате до Ниша и поведу игра-
че ФК Раднички Миодрага Кнежевића и Мило-
рада Јанковића. Са њима је кренуо на пут и
технико ФК Раднички Хранислав Таушановић.
Нешто пре поноћи у хотел где смо ми
одсели селектор Рајко Митић са сарадницима и
техником Радничког дошао је да поразговара са
нашим руководством да се Зоран Миленковић
сутрадан у јутарњим сатима јави у табор репре-
зентације. Након одигране утакмице, у којој је
наступио и Зоран Миленковић, добар део југо-
словенске спортске штампе писао је о овом до-
гађају. (М. У.)
НИШКЕ СУДИЈЕ НА АТЛЕТСКОМ
ПРВЕНСТВУ ЕВРОПЕ. Године 1962, од 12.
до 16. септембра, на стадиону ЈНА, Београд је
био домаћин најбољих европских представника
„краљице спортова“. За регуларност такмичења
бринуло се 350 атлетских судија Југославије.
Одговорност је била велика јер је у то време
атлетска „електроника“ била „у пеленама“, а
сва мерења вршена су ручно.
Новинар Народних новина Миливоје Ми-
ладиновић овековечио је петорицу атлетских
судија из Ниша, актере Европског првенства. У
званичној униформи: драп „жирадо“ шешир,
бордо блејзер, сиве панталоне, налазе се, слева
надесно, у то време: Живко Поповић, запослен
у СИЗ-у физичке културе, Александар Попо-
вић, запослен у Удруженим апотекама Ниша,
Крста Радовић, професор физичког васпитања у
ОВО Борис Кидрич, Радмило Радека, ОШ Рат-
ко Вукићевић, и Михајло Пантић, професор
Економског факултета у Нишу.
- 538 -
Судије из Ниша на ПЕА, Београд, 1962.
Живко Поповић и Радмило Радека делили
су правду копљашима, а остала тројица били су
контролори стазе. Организација такмичења би-
ла је беспрекорна, сатница је поштована у ми-
нут, а доминирали су совјетски атлетичари и
атлетичарке, пре свих Валериј Брумел и Тамара
Прес. (М. У.)
НОВИНАР НЕШИЋ И БОКСЕР ЧЕ-
ЛИК. Тихомир Нешић, првих година свог „но-
винарења“ у Народним новинама, писао је за
хумористичку рубрику Градске минијатуре.
Била је то прилика да своје „смешне“ опсерва-
ције понуди и читаоцима. Волео је да се наша-
ли на туђ рачун, али, приметиле су колеге но-
винари, није му годило кад би то неко учинио
на његов.
Једном се Нешић, у једној минијатури, на-
шалио на рачун боксера Драгише Станковића
Челика. Прочитао то новинар Душан Милосав-
љевић и падне му на памет да куша како ће се
Нешић понети кад би се, неким случајем, јавио
боксер Челик и нешто приговорио. Зато оде у
суседну канцеларију и позове телефоном Не-
шића:
– Овде Челик. Ти, Нешићу, у новинама по-
мињеш мене и неке ствари, па ми није баш
јасно шта си хтео. Изађи испред редакције да
ми то објасниш, а ја, ево, одмах долазим.
Врати се Душан Милосављевић у редакци-
ју, кад види Нешића како се хитро спрема.
– Куда ћеш, Нешо? – пита га Милосавље-
вић.
– Журим, имам важан састанак у граду –
каже Нешић и брзо напусти редакцију.
Милосављевић га, непримећен, пратио до
излаза – Нешић је одмаглио у супротном прав-
цу одакле је могао да наиђе Челик. (В. П.)
ОДЕ ОСТОЈИЋ И У КЊИЖЕВНОСТ!
Аферу Остојић пратила је цела југословенска
јавност, али, на свој начин, пратио је и књи-

У жељи да се фудбалери задрже као појачање екипа важило је
правило да се играчу мора осигурати радно место. Нарочито
је вршен притисак на ЕИ у Нишу да запошљава фудбалере.
Појаву фудбалског срца карикатуриста је посебно забележио.
Лист Фудбал, 27. јануар 1957, аутор: Паја Станковић.
жевник Иван Ивановић, иначе, родом Нишлија.
Син бившег официра Краљевине Југославије,
Иван, као и његова мајка, учитељица, радећи у
Куршумлији, доживели су низ шиканирања од
Титовог режима. Али, кад је пукла афера Осто-
јић, била је то прилика да се и млади писац
Ивановић поигра са режимлијама који су вр-
шљали по спорту.
Инспирисан афером Остојић, објављује у
нишком листу младих (1969) фрагмент из свог
романа Црвени краљ, у коме, као ретко ко у на-
шој књижевности, пише о фудбалеру, и то Зора-
ну Југовићу, центарфору, на раду у Америци!
То је већ узнемирило неке факторе у фуд-
балу, али кад је Ивановић коначно објавио ро-
ман Црвени краљ (1972), једни су у лику Зорана
Југовића препознали нишког фудбалера Стева-
на Остојића и његов случај „ко да више“, а дру-
ги, многе од оних политичара и високих офи-
цира Војске и Безбедности који су мешетарили
и манипулисали по нашем спорту. Шерети су,
међутим, имали своје виђење: – Гле, ајд што
Остојић одслужи казну и заигра у Звезди, него
оде и у књижевност!
Међутим, романописац Црвеног краља,
Ивановић, тек ће бити изложен новом шикани-
рању. Подстакнути од власти и служби безбед-
ности, комунисти Куршумлије и Топлице
оштро критикују Ивановића и његов роман,
удаљавају га из наставе, а тамо, горе, у Панче-
ву, суд ће се осетити позваним да забрани ро-
ман Црвени краљ, што ће потврдити и виши суд
Војводине!
Наишло је то на реаговања писаца и јавно-
сти, па ће Ивановић – бити као помилован!
– Да, – коментарисало се међу писцима –
док Ивановићев прототип за лик Зорана Југо-
- 539 -
Нишки спорт у занимљивостима…
вића, (Остојић), уз бригу разних главешина, већ
игра за Звезду и згрће добре паре, дотле је писац
романа Црвени краљ, Ивановић, остао без посла.
На улици. И додавали: И то је фудбал! (В. П.)
ОЛИМПИЈСКИ ПЛАМЕН У НИШУ.
Године 1936. у Берлину, у ондашњој нацистич-
кој Немачкој, организоване су и одржане 11. по
реду Летње олимпијске игре. Те године, по
први пут у историји олимпијских игара, уведе-
но је штафетно преношење олимпијског пламе-
на из Олимпије на Пелопонезу у Грчкој до
места одржавања игара, у овом случају Берли-
на. На тој дугачкој деоници олимпијски пламен
прошао је и кроз Ниш. Штафетну палицу са
олимпијским пламеном носили су углавном
соколци, али и остали спортисти из Ниша уз
пратњу бициклиста – војника и официра Вело-
сипедског (бициклистичког) батаљона из Ниша.
Досадашњим истраживањем дошло се до пода-
така да је на једној деоници тога пута, на ста-
ром путу Ниш – Пирот преко Плоче на делу
пута код нишког села Јелашнице, између оста-
лих соколаца и спортиста, олимпијски пламен
носио и познати нишки соколац, власник и
оснивач данас једне од најстаријих браварских
и лимарских радњи у Нишу (основана 1937. у
Улици цара Душана 35, у континуитету постоји
и ради и данас као породична радња), Војислав
Воја Стоиљковић касније назван Соколац
(1912–1982). О том догађају сведочила је ори-
гинална фотографија из породичног албума
(нажалост, загубљена) са примопредаје пламена
са штафетне палице Војислава Стоиљковића на
штафетну палицу другог носиоца. Други „до-
каз“ јесте оригинална метална штафетна палица
са урезаном маршрутом од Олимпије до Берли-
на, са називима већих успутних и пролазних
градова, која се са поносом чува у власништву
наследника Војислава Стоиљковића Соколца у
Нишу.
Извори: Бранислав Тикић, Олимпијски пламен у Нишу 1936.
године, лист Разбибрига, пилот број 1, Народне новине, Ниш 1997,
стр. 22; Б. Тикић, Олимпијски тренутак Воје Соколца, Народне
новине, бр. 12690 од 8. јула 2004, стр. 12; Б. Тикић, Олимпијски
тренутак Воје Соколца, Нишки весник, бр. 29 из јула 2004, стр. 7.
(Б. Т.)
ПАКИ И СВАДБЕНИ ПОКЛОН НА
ТРИ ДАНА! Када се фудбалер Павле Мичић
женио, његов тим Раднички поклони му, ни
мање ни више – комплетну кухињу.
– Шта ће нам кухиња! – приговорила је
млада Радмила и нагласила – Па, ево, већ има-
мо кухињу!
Паки ју је примиривао, док доносиоци ку-
хиње не оду, а после ће:
– У реду, вратићу је.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Нишки спорт у дневној штампи.

- 540 -

И већ кроз три дана, у понедељак, вратио је
кухињу продавници, подигао новац, а онда цео
износ однео Радничком да би могло да се отпу-
тује на утакмицу у Суботици са Спартаком.
(В. П.)
ПАЛИЛУЛА СЛАВИ ПРВОЛИГАША.
Фудбалски живот Ниша никада није без узбу-
ђења, а на травнатим теренима дешава се сваш-
та. Тако је на сајту Фудбалског савеза Ниша 30.
јуна 2014. објављена оваква вест:
„После Радничког 1936 из Трупала, који је
још прошле недеље обезбедио пласман у Прву
нишку лигу, минулог викенда придружио му се
и нишки Палилулац. На стадиону Железничара,
у слављеничкој атмосфери „Палилулци“ су већ
до одмора стекли огромну предност од 5:0 у
дуелу против Младости из Доњег Комрена,
што је изгледа утицало да Комренци уопште
не изађу на наставак сусрета. Такав поступак
гостију није покварио славље домаћина и Па-
лилулац ће поново међу нишке прволигаше.“
Лит.: http://www.fsn.org.rs/vest.php?id=288 (М. М.)
ПАСИ ПОЉАНА. Место надомак Ниша,
данас (2014) готово спојено са градом. Фудбал
се играо и волео и у малим местима, одвајкада,
ницали су многи таленти, касније велики игра-
чи, не само у богатим клубовима него и у сели-
ма широм Србије.
Леп снимак из фебруара 1939. овековечио
је осниваче пасипољанског спорт клуба Полет.
Капитен тима био је Војислав Тошић, вођа пута
и судија – Милоје Спасић, секретар Војислав
Стојановић, председник клуба Милош Д. Са-
вић. Клуб је основан средином тридесетих го-
дина XX века.
После Другог светског рата формиран је
Фудбалски клуб Победа из Паси Пољане, за
који су заиграли миљеници навијача – Стојча,
Пасипољански спорт клуб. Слева, стоје: Милош Савић,
Жика Митровић, Драги Тошић, Милоје Спасић, Жика Савић,
Воја Стојановић, Власта Вељковић, Сава Живковић, Цене
Тошић и Ноце Петковић; клече: Воте, Миче Стојановић,
Војислав Тошић.
- 541 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Војча, Бајча и Којча. Публика је волела своје
љубимце и са великим задовољством бодрила
свој клуб, скандирајући надимке најбољих
играча. Тадашњи ђаци: Стојча – полутка, Војча
– бек, Бајча – халф и Којча – десно крило,
постали су проф. др Стојан Стаменковић
(1945), доктор техничких наука, Војислав Ни-
колић (1945), инжењер машинства, Мирослав
Антић (1945), аутомеханичар и Миодраг Жив-
ковић (1947), машински техничар у МИН-у.
За Победу су играли итекако познати игра-
чи у Нишу и широм Србије: Бошко Стојановић
Боце, Александар Стојковић, Деско Стојковић,
Томислав Павловић Пуша, Мими Стојановић,
Добривоје Марковић Бобан, Видојко Цонић,
Часлав Савић Менђуш, Драган Стојановић
Бунде. Нажалост, клуб се деведесетих угасио из
материјалних разлога, али жеља и нада да се
обнови у срцима је становника Паси пољане.
У Паси Пољани су се родили многи позна-
ти и чувени фудбалери: Драган Стојковић Пик-
си, пета Звездина звезда, Слободан Антић, чу-
вени интернационалац, Саша Стојановић Цаки
и други. (А. Б. Ф.)
ПИКСИ И ТРЕНЕР ИВКО. Дугогодиш-
њи тренер Радничког Мирослав Глишовић био
је редовни гледалац утакмица млађих селекци-
ја, где се одушевљавао младим талентима. По-
себно је био очаран умећем Драгана Стојковића
Пиксија на почетку његове каријере у дресу
пионирског тима.
– Мајку му божу, какав ће то бити играч!
Кад прими лопту, ја видим два-три добра ре-
шења, али он увек одигра неко четврто, оно
што други не виде. А ја, кад потом мало боље
размислим, видим да је његово решење најбо-
ље. – причао је за бисера нишког фудбала тре-
нер Глишовић у време када нико није могао да
предвиди блиставу каријеру момчића из Паси
Пољане. (Д. М.)
ПОДВИГ ПИЛОТА БАРАНОВА. Нови-
нар који је писао чланак о Филипу Баранову
Фићи (в.), коришћен као извор за његову био-
графску одредницу, наводи један подвиг из
грађанског рата, о коме говори познаник Бара-
нова. Због исцрпности информација, текст на-
водимо у целини.
„1919. година. Жестоки грађански рат про-
дужује се свом силом на југу Русије. Моја еска-
дрила Сопфича подељена је на три дела који
раде у различитим правцима. У једном одеље-
њу од два Сопфича на једном од њих лети ка-
петан II класе Филип Баранов. Тешко је летети
на старим Сопфичима. Материјал је већ дотра-
јао, а замене нема ни од куда. Али се мора ле-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

тети. Летимо са пиштољима да у случају при-

нудног спуштања не паднемо живи у руке
бољшевицима. Фићи је нарочито тешко, јер је
он са целом својом ескадрилом прелетео на
нашу страну од бољшевика пре неколико месе-
ци. Али лети као и сви други.
Наш коњички корпус добио је задатак ду-
боког „рејда“ у непријатељску позадину. Он
руши тамо железнице, заузима градове и сеје
страх код бољшевичких вођа. Али је већ про-
шла недеља дана од како је он пробио линију
фронта, а веза са њим се изгубила. Стална киша
и магла онемогућује летење. Других вести не
може ни да буде јер се радио још раније поква-
рио. Пало је наређење да се веза са коњичким
корпусом успостави по сваку цену. Података о
томе где се коњица налазила није било. Решено
је да се тражи по њеним траговима. Фића је
одређен са једним другим пилотом, капетаном
Едвином Битте да изврши тај задатак. При нис-
кој облачности и слабој кишици лети Сопфич
на 100 м у непријатељску земљу. Већ је 80 ки-
лометара далеко од фронта, а нема никаквих
видних знакова наше коњице или њеног ранијег
НН, 11. јул 1959.
пролаза.
Младићи се договарају и Фића се спушта ја првих година такмичења. Систему такмиче-
на погодну ливаду. Од сељака сазнаје да је ко- ња касније се прикључују и екипе из околних
њица била пре 6 дана и прошла још даље ка места. Играло се на шљаци, у вечерњим сатима,
северу. Узлетели су поново и опет се спустили под светлошћу сијалица, а дрвене трибине на
на 50 километара даље. Тако су према исказима Ровчету биле су препуне навијача. У почетку
сељака пратили наши пилоти коњички корпус се играло без голмана, а посебна атракција биле
по непознатом њима путу. Ево већ и бензина су утакмице „три корнера пенал“.
нема за повратак, а треба да лете још даље у Први турнир малог фудбала – три корнера
позадину бољшевика. На деветом спуштању, пенал одигран је од 4. до 7. јула 1959. Учешће
коњички корпус био је ипак пронађен. Другог је узело око шездесет екипа. Финале су одигра-
дана са мешавином петролеума, шпиритуса и ле екипе Глумца и Фелша. Екипа Глумца била је
етера, покупљеног по свима дућанима градића, састављена од играча Локомотиве: Миоковића,
Фића се вратио у своју ескадрилу и на тај начин Исмаиловића, Ристића, Драговића, Совровића и
извршио и технички и морално најтежи зада- Тодоровића. За Фелш су играли центархалф
так. Даље се већ веза редовно одржавала. Кад је Радничког Мирко Грбић, бек Локомотиве Гој-
била на два дана прекинута услед слабог вре- ко Ђорђевић и још неки активни и бивши фуд-
мена, опет ју је Фића успоставио, спуштајући балери. Победник је била екипа Глумца.
се ради информације на бољшевичком зем- Други турнир у малом фудбалу одиграо се
љишту. На овим спуштањима њему су се деша- августа 1959. са мало измењеним правилима:
вали различити случајеви и опасни и забавни, о између осталог, уведен је и голман. Било је
којима вреди да се код њега лично распитате пријављено тридесетак екипа. Мали фудбал су
при сусрету.“ том приликом заиграли и познати нишки спор-
Лит.: Аноним, Двадесет пет година рада у ваздухопловству тисти, и то не само фудбалери. Тако је екипа
Филипа Баранова Фиће, Наша крила, бр. 455 од 18. новембра 1939, Сантоса играла у саставу: Пеки и Паки Мичић,
стр. 5; Бранислав Тикић, Спортско ваздухопловство у Нишу 1927–
2004, Зборник НМ Ниш, бр. 22, стр. 214; А. Д. Вељковић, Руска
Бацковић, Озимић, Буквић, Милетић, Стани-
емиграција у Нишу, мастер рад, Универзитет у Београду, Филоло- сављевић. За Ринг су наступали: Лозановић,
шки факултет, Београд 2014, стр. 48 и 49. (Б. Т.) Келава, Шаровић, Љуба Стефановић, Челик
Станковић, Бошко Станковић. Колумбија је
ПОЧЕЦИ МАЛОГ НОГОМЕТА. Мали наступала у саставу: Драган Ивановић Кљака,
фудбал се у Нишу први пут заиграо давне 1959. Керим Исмаиловић, Аца Петровић, Мића Дра-
у популарном Ровчету. Утакмице нишких еки- говић, а за Манчестер је играо Совровић. За
па побуђивале су велико интересовање Нишли- Ветеране су играли Влада Печенчић, Атанац-

- 542 -

Екипа Бубња, која је испала у полуфиналу другог турнира у
малом фудбалу. Слева, горњи ред: Мића Ђурић Доз, Ранко
Цветковић, Томица Цветковић, Миодраг Цветковић Шока;
доњи ред: Милорад Миладиновић Соле и „бубањски
Шекуларац“ Данило Јовановић Данилче.
ковић, Мина Станковић, Јован Савић Цана,
Ивко Глишовић, а за екипу Глумац Драгојевић,
Керим Исмаиловић, Ристић, Совровић, Кљака
Ивановић.
Извори: Народне новине, Ниш, лето 1959. (А. Б. Ф.)
ПРВА КОШАРКАШКА ЛОПТА У
НИШУ. Крајем педесетих година прошлог ве-
ка стигне на адресу Стевана Балова (фудбалера
Радничког) једна пошиљка из САД, а у њој два
дивна поклона од његовог доброг пријатеља
Сије Јовановића (кошаркаш, играо у САД): јед-
на права кошаркашка лопта (није на шнирање
као оне старе) и једна сингл плоча Луја
Армстронга Сачме – џез. Стеван задржи плочу,
а кошаркашку лопту поклони проф. Керковићу,
који је предавао на Вишој педагошкој школи.
(Н. Ц.)
ПРВА ЛОЖА НА ГРАДСКОМ СТА-
ДИОНУ. Шездесетих година на западној три-
бини градског стадиона појавила се прва ложа.
Лазар Цанић – Лаза Кец, некадашњи нишки
атлетичар и фудбалер, иначе рођени брат ле-
гендарног капитена ФК Раднички Ниш Брани-
слава Цанића Бепца, алфа и омега стадиона, на
- 543 -
Нишки спорт у занимљивостима…
Лазар Цанић у ложи на Градском стадиону.
приложеном снимку врши генералну пробу ло-
же са новим столицама. (А. Б. Ф.)
ПРВА МЕЂУНАРОДНА УТАКМИЦА У
ВЕЛИКОМ РУКОМЕТУ. На Градском стади-
ону у Нишу 20. маја 1956. одржана је утакмица
између репрезентација Југославије и Швајцар-
ске. Ниш је у то време био бастион рукомета и
указана му је част да угости другу репрезента-
цију по рангу у свету. Организациони комитет,
састављен од спортских радника из Ниша и
представника РСЈ, учинио је све што је потре-
бно да оправда указано поверење. Између оста-
лог, организовани су специјални возови за на-
вијаче из Књажевца, Алексинца, Светозарева,
Пирота, Лесковца, Крушевца, Приштине и
Скопља.
Швајцарци су у Нишу свечано дочекани:
на Железничкој станици у Нишу приређен је
дочек уз учешће војног оркестра. Репрезента-
тивцима Швајцарске указане су све почасти.
Све време њиховог боравка симултани прево-
дилац био је Борислав Т. Филиповић, наставник
немачког и српског језика.
Репрезентацију Југославије сачињавали су
Маленић, Корбар, Ристић, Тамбић, Томљено-
Поздрављање двеју екипа пред утакмицу са Швајцарском.

вић, Лајшић, Џодан, Патић, Милојевић, Ану-
шић и Доленц, а у другом полувремену бранио
је Нишлија Драгиша Митић. Судио је Шваб из
Аустрије. Југославија је победила са 14:9 (8:2),
а Нишлије Милојевић и Лајшић одушевили су
присутне на стадиону. Утакмицу је посматрало
преко 8.000 гледалаца. Швајцарци су исте вече-
ри отпутовали, а испраћени су, такође, војном
музиком и уз највеће почасти.
Лит.: Миладин Илић Мајстор, Рукомет 1949–1999, стр. 129–
131. (А. Б. Ф.)
ПРВА МЕЂУНАРОДНА ФУДБАЛСКА
УТАКМИЦА У НИШУ. Фудбалска репрезен-
тација Будимпеште гостовала је у Нишу 17. де-
цембра 1931. и том приликом победила репре-
зентацију Ниша са 5:2. Мађарска екипа била је,
у ствари, малтене цео репрезентативни састав
Мађарске, која је у то време важила за једну од
најбољих селекција у Европи. Тих дана Мађари
су се налазили на тријумфалној турнеји: пре
Ниша победили су репрезентације Букурешта
(5:3) и Атине (4:2), а након Ниша и репрезента-
цију Београда. Пораз репрезентације Ниша био
је, дакле, очекиван, али су резултат који су
Нишлије постигле, а поготово игра, били изне-
нађење и за саме мађарске асове. Била је то, на
неки начин, права сензација, а за љубитеље
фудбала у Нишу – радостан догађај.
Утакмица је одиграна на игралишту нишке
Победе, са почетком у 14:15 ч., а судио је
Бошко Јовановић. Читаве ноћи уочи утакмице
падао је густ снег, тако да је дан освануо са де-
белим снежним прекривачем. Због тога су цело
преподне пред сусрет чланови подсавеза и
управа многих нишких клубова пожртвовано
радили на чишћењу терена и успели да га до
подне оспособе за игру. И поред хладног зим-
ског времена, на утакмицу је дошло преко 4.000
гледалаца, што је била рекордна посета. Цене
улазница кретале су се од 5 до 20 динара, а тог
дана цена је била 30 динара. Приход је износио
16.000 динара, од чега је 12.000 исплаћено
Мађарима.
Прво полувреме завршено је резултатом
2:0 за госте (15. и 30. минут). Домаћи преко Да-
нића у 47. минуту смањују на 1:2. У даљем току
игре гости постижу трећи гол, а у 70. минуту
Костић из пенала смањује на 2:3. Потом гости
постижу још два гола за коначни резултат 5:2
за репрезентацију Будимпеште.
За репрезентацију Ниша играли су: Раја
Костић (Железничар), Кобац Живковић (Побе-
да), Лазић (Победа), Радић (Победа), Живојин
Николић (Победа), Петровић (Југославија),
Антић (Победа), Стаменковић (Победа), Шкоф
(Железничар), Дејко Поповић (Победа), Мио-
- 544 -
Нишки спорт у занимљивостима…
драг Данић Манас (Раднички), Бранислав Ку-
јунџић Бале (Југославија) и Драгомир Златано-
вић Златан (Југославија).
Нишке новине у броју од 19. децембра
1931. писале су: „Тим Будимпеште дао је игру
каква се у Нишу није видела, али је и репрезен-
тација Ниша у игри са репрезентацијом фуд-
балског центра у Европи – репрезентацијом
Пеште показала много смисла за фудбал вишег
стила и постигла лепом игром сјајан резултат.
После утакмице, вођа тима Будимпеште Жал-
дош изјавио је да су домаћи били бољи тим у
другом полувремену и да би 4:3 био реалнији
резултат“.
Извори: Политика, Београд, 18. 12. 1931; Народне новине,
Ниш, јануар 1959;
Лит.: Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић 1918–1968, Ниш
1969. (А. Б. Ф.)
НН, 31. јул 1954.
ПРВА ФУДБАЛСКА ЛОПТА У НИШУ.
По избијању Првог светског рата, донео ју је из
Београда гимназијалац Владета Симић (в.), по-
тоњи чувени професор Универзитета у Београ-
ду. Половну лопту марке Матадор, мађарске
производње, купио је у Земуну за један сребрни
динар и донео је у Ниш 1914, непосредно по
објављивању рата. Настанио се на Црном путу
(насеље од железничке пруге Ниш – Београд и
кафане Стара Дрина до Железничко-
индустријске школе), тако да је овај део града
први у Нишу у коме се заиграла лопта.
Након ослобођења у Првом светском рату,
у пролеће 1919. Владета Симић враћа се у Ниш
и са својим друговима организује прву „међу-
народну“ утакмицу са енглеским војницима
који су логоровали на Градском пољу иза Твр-
ђаве. Утакмица је одиграна 19. априла 1919. и
завршена нерешеним резултатом 2:2, без обзи-
ра на то што су енглески војници играли у вој-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Народне новине, 1973.

- 545 -
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
ничким цокулама, а Нишлије били боси. За
нишки тим играли су, по сећању проф. др Вла-
дете Симића, извесни Буцко, Сибин, Миодраг
Лазић, Жика Ђорђевић, Милија Хаџић и др.
Извори: Голаћи равни Енглезима, Народне новине, Ниш, 30.
април, 1,2. и 3. мај 1982.; www.vet.bg.ac.rs; податке пружила Дани-
јела Стевановић, референт за радне односе на Факултету ветери-
нарске медицине у Београду;
Лит.: Оснивање Секције за историју медицине СЛД Сребри-
ца Кнежевић, Тимочки медицински гласник, 2004, вол. 29, суппл. 1;
Знамените личности ветеринарске медицине Србије, стр. 21–23;
Ђорђе Стаменковић, ФК Раднички Ниш 1923–1973, Градина, Ниш,
1977, стр. 17. (Б. Т.)
ПРВЕ НОЋНЕ ФУДБАЛСКЕ УТАК-
МИЦЕ У НИШУ. Прва ноћна утакмица под
електричним осветљењем у Нишу одржана је
на први дан великог хришћанског празника Ду-
хова (Педесетница, Тројица – слава Великог
Саборног храма у Нишу) 20. јуна 1932. на игра-
лишту СК Победа у нишком Чаиру између
првог тима београдског БСК и Победе из Ниша.
Завршена је нерешеним резутатом 1:1 (полу-
време 1:1). Другу ноћну утакмицу у Нишу
састав БСК из Београда одиграо је у продужет-
ку исте вечери на истом игралишту са екипом
нишке Југославије, а утакмица је завршена ре-
зултатом 0:2 за БСК (полувреме 0:0). То је у-
једно била и прва одиграна ноћна фудбалска
утакмица под електричним осветљењем у
Србији, а друга у ондашњој Краљевини Југо-
славији. Пре тога, у ондашњој Краљевини Југо-
славији, прва ноћна утакмица под електричним
осветљењем одиграна је у Загребу између фуд-
балских екипа Загреба и Мадрида из Шпаније.
За ову ноћну и електричну сензацију у Нишу,
која се одиграла пре прве ноћне фудбалске у-
такмице под електричним осветљењем у Београ-
ду (22. јуна 1932, између ондашњег првака Па-
риза Расинг клуб д Франс и првака Београда Ју-
гославије) најзаслужнији су били играчи и упра-
ва нишког СК Победа, који су морали да реша-
вају и техничке и финансијске проблеме инста-
лирања и употребе електричног осветљења.
Импровизована електрична мрежа са сијалицама
била је развучена преко целог игралишта и, на-
кон ове две узастопне ноћне утакмице, поново
уклоњена.
Нишке новине, 28. фебруар 1932.
- 546 -
На Градском стадиону Чаир у Нишу прва
ноћна утакмица под наменски изграђеним е-
лектричним осветљењем одиграна је 15. авгу-
ста 1982. између ФК Раднички (Ниш) и ФК
Слобода (Тузла). Систем електричног освет-
љења са четири наменски изграђена висока ме-
тална стуба добио је употребну дозволу 1983.
године.
Најстарији стадион, тј. фудбалско игра-
лиште у Нишу, игралиште ФК Железничар –
„игралиште поред пруге“ у Чаиру добило је
наменски изграђено електрично осветљење на
металним стубовима почетком деведесетих го-
дина ХХ века.
Лит.: Нишке новине, јун 1932 – Невиђено у Београду – обич-
но у Нишу, стр. 5; Политика, 17. јун 1932, стр. 9; Политика, бр.
8690, 22. јун 1932, стр.11 и 12. (Б. Т.)
ПРВИ ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ПРЕНОС ФУД-
БАЛСКЕ УТАКМИЦЕ ИЗ НИША. Другог
децембра 1962. одиграна је првенствена утак-
мица између Фудбалског клуба Раднички из
Ниша и Фудбалског клуба Партизан из Бео-
града. У то време Партизан је био првак држа-
ве. Нишки прволигаш пружио је достојанствен
отпор шампиону и у већем делу је био потпуно
равноправан противник, али је, захваљујући
грубој грешци одбрамбеног играча Радета
Цветковића и спретности репрезентативног на-
падача Милана Галића, изгубио овај меч резул-
татом 1:0. На Градском стадиону у Чаиру било
је присутно 20.000 гледалаца, а љубитељи фуд-
бала широм земље имали су по први пут при-
лику да гледају један фудбалски меч из Ниша у
директном ТВ преносу. (А. Б. Ф.)
Одбојкаши ОК Ниш који су сезоне 2014/15. после пуних 38
година остварили пласман у Супер лигу Србије.
ПРВОЛИГАШИ – НАКОН 38 ГОДИНА.
После пуних 38 година, ОК Ниш, у такмичар-
ској сезони 2014/15, доноси љубитељима одбој-
ке у Нишу највиши ранг такмичења, пласман у
Супер лигу Србије. Овај велики успех оствари-
ли су искључиво нишки играчи: Предраг

Пржић (капитен), Немања Опачић, Милан Ми-
јалковић, Милан Стојковић, Александар Пеј-
чић, Станко Нечевски, Милан Костадиновић.
Они су изнели највећи терет освајања првог
места у Првој лиги Србије. Ту су и: Душан Јо-
вић, Ђорђе Јаковљевић, Александар Илић, Ни-
кола Ждраљевић, Александар Грујић, Бојан
Склепић, Димитри Тошић, Иван Ристић, Миша
Стаменковић, Андреј Ракић, Лука Ђуровић,
тренер екипе Саша Стефановић и помоћни тре-
нер Данијел Николић. За овај успех нишких
одбојкаша изузетан допринос дали су: председ-
ник клуба Дејан Јовановић, директор клуба Је-
лена Жарић Koвaчевић и спортски директор
Небојша Ивковић. (Ж. Р.)
ПРОТИВ БОКСА! Павле Лаловић Лале
био је јединствена појава у нишком спорту –
боксер феноменалне технике, конобар, песник.
Песме је почео да пише док је боксовао. Обја-
вио је збирке песама Не буди свој крај и Сру-
шени анђели, а написао је и једно прозно дело –
роман о чувеном нишком молеру и боему Авди
Зекићу – Авда Зекић, шпански глумац из Лај-
пцига. Са чувеним нишким куваром и колегом
Петком Јованчићем објавио је више књига из
области кулинарства и угоститељства. Био је у
дугогодишњем браку са познатом интерпрета-
торком кафанске и народне музике Ремзом Ла-
ловић.
Седамдесетих година XX века, у познатој
емисији Кино око, телевизија се бавила про-
блемом боксерског спорта, а у жижи емисије
било је питање хуманизације бокса. Лаловић је
том приликом изазвао гнев саговорника изја-
вивши да бокс треба да буде искључиво спорт
„изузетно талентованих, ванредно припремље-
них и још боље заштићених бораца“, јер у про-
тивном такмичари могу лако да окончају кари-
јеру са менталним или душевним поремећаји-
ма. Остали учесници полемике, са свега неко-
лико изузетака, обрушили су се фронтално на
боксера – песника као на „јеретика“ и човека
који малтене мрзи бокс – спорт коме је посве-
тио младост!
Лит.: Павле Лаловић Лале, боксер, келнер, песник, УК Бранко
Миљковић Ниш и Ремза Лаловић, Ниш 2007. (Ред.)
РЕКОРДНА ФУДБАЛСКА ПОСЕТА
НА ГРАДСКОМ СТАДИОНУ У НИШУ.
Откако се у Нишу игра фудбал, ни на једној
утакмици није било више гледалаца као 19.
августа 1959. Била је среда, а на стадиону више
од 25.000 гледалаца, међу којима и преко 5.000
градитеља Ауто-пута Братство и јединство,
који су одушевљено поздравили тада петостру-
ког шампиона Југославије, београдску Црвену
- 547 -
Нишки спорт у занимљивостима…
звезду. Фудбалски клуб Раднички тада је био
члан Друге савезне лиге. Кишовито и облачно
време претходних дана није ни најмање омело
љубитеље фудбала из Ниша и околних места
да, макар и на једној пријатељској утакмици,
виде Беару, Костића, Шекуларца, Дурковића и
остале мајсторе фудбала. Догодило се што до-
тад није, на благајнама стадиона пре утакмице
писало је „распродато“.
Тимови су наступили у следећим састави-
ма: Црвена звезда: Беара – Дурковић (Стојано-
вић), Зековић – Тасић, Спајић, Борозан – Ми-
лошевић, Маравић (Топлак), Рудински, Костић
(Стипић) – Шекуларац; Раднички: Буквић –
Младеновић (Стебих), Богдановић – Зубановић,
Грбић, Јоцић – Цветковић, Совровић, Павле
Мичић, Станисављевић, Петар Мичић.
Екипа Црвене звезде на препуном Градском стадиону.
Утакмица се завршила резултатом 7:1 у
корист Црвене звезде. Голове на овој утакмици
постигли су: Костић у 32, 42. и 62, Рудински у
34. и 45, Топлак у 46. и Шекуларац у 27. мину-
ту, а за нишки Раднички стрелац јединог гола
био је Петар Мичић у 90. минуту.
Утакмица за памћење одиграна је у изван-
редној атмосфери. Пошто су трибине биле дуп-
ке пуне, гледаоци су испунили атлетску стазу и
били готово на самој аут линији. Без инцидена-
та су прескакали ограду у жељи да се приближе
својим љубимцима. Треба рећи да је рекорд по
броју присутних гледаоца постављен у тренут-
ку када још увек није била изграђена јужна
трибина градског стадиона. Многе велике еки-
пе гостовале су у Нишу после ове утакмице,
али ни на једној, до дана данашњег, није био
присутан толики број заљубљеника у фудбал-
ску игру. (А. Б. Ф.)
РАЧЕТОВ СУВИ ЛИСТ. Ранко Стојано-
вић, фудбалер Железничара, био је упркос та-
наној грађи, изузетан стрелац. Један од најбо-
љих на друголигашким теренима. Многи су се
отворено чудили одакле му таква јачина и пре-
цизност шута. На једном тренерском семинару
био је замољен да ода тајну једног од својих
специјалних шутева, такозваног „сувог листа“.
Енциклопедија Ниша – СПОРТ

Реч је о ударцу после којег лопта добија заиста наредни меч. Долазили су са Бубња, Палилуле,
чудну путању, која је често варала голмане. А Јагодин мале, Стамбол капије. (Н. Ц.)
популарни Раче, како је и сам био велики ше-
рет, одговори да се „суви лист изводи само у
јесен, кад опада лишће, па се лист стави на лоп-
ту и – једноставно изведе шут“! Наравно, многи
су се само насмејали, али има и сведока да су
неки учесници семинара скупљали лишће по
чаирском парку! (Е. Ц.)

САВА ШАМБРК И НАВИЈАЧИ (ПРИ-

ЈАТЕЉИ). Сава Здравковић Шамбрк, скроман,
вољен и поштован, узвраћао је свим нишким
екипама. Био је духовит, врцаве памети и нада-
све шармантан. Увесељавао је људе на стадио-
нима, у халама, на позорницама. То је чинио и
када није било тренутака за то. Умео је да по-
И даме воле фудбал: чланска карта НСК Цар Константин
могне играчима, публици, екипи. Спорт је био на име Наталије Марковић. [А. Б. Ф.]
део њега, волео је младост. Ево зашто је био
уметник живота: САКРИВЕНИ ДО ПРЕСЕЉЕЊА. У лето
Играли смо дерби утакмицу у Сокоба- 1967. фудбалери нишког Радничког Драган
њу. Стадион пун. Ја играм десног бека. На- Холцер и Мирослав Вардић били су звезде пре-
падамо ми, лопта набачена на пенал, а цен- лазног рока. Црвена звезда се пошто-пото на-
тархалф је главом избацује на тридесет ме- мерачила да их доведе у своје редове, уз помоћ
тара од гола. Ја истрчавам и хватам стра- и политичких структура, али је сплитски Хајдук
шан волеј. Лопта иде у ракље. Голман се давао Нишлијама далеко веће обештећење.
испружи ко ластавица и избаци је у корнер. Пошто су у нишком клубу ипак гледали своје
Цео стадион аплаудира. Не зна се шта је интересе, секретар Радничког Александар Се-
лепше, шут или одбрана. Ја полако притрча- ратлић тајно је склонио двојицу фудбалера.
вам голману. Сви очекују да му честитам. Ја Холцер и Вардић су били закључани у хотелу
прилазим и ударам му шамар тако страшно Парк, а да притом нико није знао где се налазе.
да су га сви чули. Голман ме у чуду пита: Тек када су се страсти смириле, а Хајдук испла-
„Што ме бре, Шамбрк, удари?“ А ја му ка- тио огромно обештећење, Холцер и Вардић су
жем: „Па где се то брани, мајке ти га!“ се преселили у Сплит. (Д. М.)
Послала ме мама (жена) на пијац да јој
купим први парадајз. Купим ја и бициклом
се враћам кући. Возим као Лауди без руке.
У бистро код Путника Шурда, Гица и Ди-
келе пију. Ја их поздрављам уздигнутих
руку, кад ме удари зглобни аутобус. Расту-
ри ме. Ја лежим код Амбасадора, бицикла
код Поште, а лева ципела ми код Хотела
Ниш. Читао сам ја да у таквим ситуацијама,
кад ти ципела оде више од 30 метара, не
можеш да преживиш, а моја отишла више
од 100 метара. Лежим ја тако, не смем да се
мрднем. Долази Хитна помоћ. Докторка ме
пипа и пита: „Чико, је л' вам треба помоћ?“ Први тим Радничког 1962/63. Слева: Грбић, Кнежевић,
Совровић, Радивојевић, Драшковић, Јовановски, Балов,
„Треба, али финансијска.“ Јеремић, Јоцић, Димоски, Николић.
Слични њему, у нечему бољи, у нечему го-
ри, његови пајтоси били су, да их поменемо: др САМО ЈЕ АЦА НИКОЛИЋ НИШЛИЈА!
Паја, др Кишка, Прпа, Рички, Кајкан, Пусла, И врапци на грани знали су састав тима који је
Дрци, проф. Никола, Бора, Боги, Миша, Гавра, увео Раднички у Прву савезну лигу 1962. и
Уго, Влајче, Шорбан... Било је и оних који су пронео славу клуба. Из тог састава само је Аца
годинама долазили на све тренинге и утакмице. Николић био из Ниша. Миодраг Кнежевић до-
Кише, снегови, ветрови – за њих нису били шао је из Алексинца, Дмитар Јовановски из
проблем. Увек су били тихи и са зебњом чекали Македоније, као и Илија Димоски (Прилеп),

- 548 -

Мирко Грбић из Неготина, Добросав Јоцић из
Беле Паланке, Стеван Балов из Јагодине, Сте-
ван Остојић из Суботице, Радован Радивојевић
из Новог Сада, Витомир Совровић из Београда,
а Миодраг Јеремић из Лесковца. (А. Б. Ф.)
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ ГРАДСКОГ
СТАДИОНА У НИШУ. Ниш је коначно добио
стадион 24. септембра 1953. Почело је скромно:
године 1952. Фискултурни савез Србије доде-
лио је два милиона динара за изградњу стадио-
на. Архитекта Данчевић пројектовао је модеран
спортски објекат са свим уређајима и могућ-
ношћу за етапно грађење. Почетком 1953. фор-
миран је и одбор за изградњу стадиона. Иници-
јатива је било превише, а средстава мало. Ра-
зумним располагањем средствима и заинтере-
сованошћу, у првом реду, радних колектива
отклоњене су тешкоће и градња је напредовала.
Изграђен је терен, у то време, по најсавремени-
јим принципима дренаже, лакоатлетска стаза,
два терена за тенис, свлачионице, санитарни
објекти, купатила, ограда терена.
Отварању је присуствовало преко 15.000
гледалаца. Изведен је богат спортски програм и
може се рећи да је то била права спортска реви-
ја града и смотра квалитета и масовности
спортског живота и спортских достигнућа.
Први су на терен изашли фудбалски пионирски
Дефиле гимнастичара на отварању Градског стадиона. У
првом плану, прва здесна.: Љиљана Патарић.
Избацивање лопте из авиона пред утакмицу Раднички –
Динамо.
- 549 -
Нишки спорт у занимљивостима…
тимови Радничког и Железничара из Ниша. По-
бедио је тим Радничког са 1:0. Затим су на ред
дошли рукометаши: одиграна је утакмица
између рукометне екипе Железничара и репре-
зентације Ниша. Победила је репрезентација
града резултатом 5:4. Пред свечано отварање
стадиона одиграна је и пријатељска утакмица
између чланова подсавезне лиге, старих
нишких ривала Железничара и Синђелића. По-
бедио је, заслужено, Синђелић, резултатом 2:0.
После ове утакмице стадион је свечано
отворен. Спортисти и спортски радници Ниша
продефиловали су по новом зеленом терену.
Стадион је отворио и о његовом значају гово-
рио председник Одбора за изградњу стадиона,
друг Миодраг Величковић Гаша. Потом су чла-
нови ДТВ Партизан Ниш I извели вежбе. У ме-
ђувремену одржане су и лакоатлетске трке на
100 м, 1500 м и штафета 4 х 100 м. Нешто после
16 часова бачена је из авиона лопта којом је
одиграна фудбалска утакмица између нишких
тимова Раднички и Динамо. Победио је, заслу-
жено, Динамо са 3:2. Нишлије, а и хиљаде људи
из околних места, тог 24. септембра 1953. биле
су одушевљене својим стадионом.
Извор: Народне новине, 26. септембар 1953.
Лит.: Миладин Илић, Олгица Гатарић, Владислав Гатарић,
Атлетски клуб Железничар Ниш, Ниш, 1998. (А. Б. Ф.)
СЕДАМ ПУТА – НЕРЕШЕНО. Вечити
дербији, утакмице Црвене звезде и Партизана,
увек су биле резервисане за судије са највећим
ауторитетом. Зато је Нишлија Миливоје Гугу-
ловић чак седам пута делио правду у дуелима
ових ривала, и свих седам сусрета завршено је
нерешеним резултатом!
– Читаве седмице уочи великог дербија те-
лефон ми звони у вечерњим сатима. Зову једни,
зову други, траже моју наклоност. А ја нисам
желео да попустим, желео сам да после утак-
мице нема незадовољних. Тако сам и водио у-
такмицу, с намером да нема победника. – знао
је да отвори душу сјајни арбитар по завршетку
судијске каријере. (Д. М.)
СПOРТСКИ ВАГОН – ХОТЕЛ. После
два сусрета са имењаком из Београда – први
сусрет у Београду 8:3 за Београђане, а у реван-
шу 8:1 за нишку екипу, и победом над месним
ривалом Динамом са 13:1 и 11:1, рукометаши
Железничара пласирали су се за финални део
првенства железничара. По програму је било
предвиђено да се ово првенство одржи 10. и 11.
септембра 1949. Био је то велики успех нишких
рукометаша. За овај изузетан спортски резултат
синдикалци нишког железничког чвора, уз
сагласност ЖТП Београд, за кратко време су
један расходовани вагон преуредили и изгради-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
Мија Стојадиновић, секретар, и чланови ФК Железничар
испред луксузног вагона.
ли „хотел“ за своје спортисте. Био је то једин-
ствен пример у Југославији да екипа има овакве
услове за путовање.
У вагону је било 25 двовисинских кревета
са постељином, затим кухиња са трпезаријом,
санитарни чвор са купатилом и четири туша.
Вагон је грејан класичном фуруном на чврсто
гориво а био је и агрегат за струју, каже Милу-
тин Урбанчић, познати спортски радник из
Ниша који је имао ту срећу да као дечак са ру-
кометашима путује у Зрењанин, а касније и са
фудбалерима на утакмицу у Смедереву.
Формирањем Савезне рукометне лиге кра-
јем 1949. нишки рукометаши су, после квали-
фикационих сусрета са екипом Енотност из
Љубљане, остварили право да се у њој такмиче.
Сада се показује од колике је користи вагон –
хотел за одлазак на утакмице. Путовало се у
Загреб, Сарајево, Љубљану, Панчево, Суботицу
и друга места широм тадашње Југославије. По
пристизању у место одигравања утакмице, нај-
чешће дан раније, вагон би био пребачен на
споредни колосек у станици где су спортисти
спавали и хранили се. Сутрадан, по одигравању
утакмице, вагон би био прикључен композици-
ји воза који је ишао за Ниш.
Слободно време рукометаши су претежно
користили за спремање испита, с обзиром на то
да су већина били ученици и студенти. Играо се
шах, домине и карте, каже Владимир Арсеније-
вић Мушки, један од рукометаша који су про-
нели славу нишког рукомета, а он лично истр-
гао од заборава многе догађаје из нишког ру-
комета.
Железнички спортисти путовали су овим
вагоном док железница није модернизована па
су двоосовински вагони искључени из употре-
бе. Заузврат, синдикалци железнице су спорти-
стима из породице Железничар увек обезбеђи-
вали посебне вагоне са „лукс“ првом класом,
који су такође били удобни за дуга путовања и
одмор спортиста. (М. У., П. В.)
- 550 -
СТОЛЕ И НИНО. Браћа Стојан – Столе и
Синиша – Нино Станковић Нишлије су које
годинама живе у Аустралији, шампиони у так-
мичењима ветерана у атлетици, а познати су и
по многим донаторским и добротворним акци-
јама и помоћи Србији и Србима широм света.
Иако живе далеко од свог родног града, годи-
нама су непрекидно уз ФК Цар Константин,
који, захваљујући њиховој огромној финансиј-
ској подршци, годинама успева да опстане и
покаже запажене спортске резултате. Спортски
радници са Бубња и Скупштина ФК Цар Кон-
стантин изабрали су Столета и Нина за поча-
сног председника и потпредседника Клуба, а
школа фудбала Клуба носи њихово име.
Стојан (Стојмен) Станковић Столе. Фуд-
балер, фудбалски тренер, атлетичар ветеран.
(Требишње код Врања, 16. фебруар 1926 – ).
Завршио ОШ Краљ Петар II и Трговачку ака-
демију у Нишу. До одласка у Немачку са сво-
јим братом Нином (1955) ради у Косову Пољу
и Нишу као чиновник Железнице.
Као талентован фудбалер поникао је у
подмлатку Цара Константина из Ниша. На-
ступао је за ФК Бубањ / Слога и Железничар из
Косова Поља. Одликовао се изузетном брзином
и голгетерским способностима. Остаће заувек
забележено и упамћено да је уз Миту Цветко-
вића Бристолца једини фудбалер који је играо
под сва три имена клуба са Бубња (Цар Кон-
стантин, Бубањ, Слога) у периоду 1943–1954.
У Немачкој такође успешно игра фудбал,
али се након тешке повреде колена посвећује
тренерском позиву. Године 1967. са супругом,
Немицом Кети, и братом Нином одлази у Аус-
тралију, где наставља са тренерским позивом и
успешно се бави приватним предузимаштвом.
У просторијама ФК Цар Константин, слева: Боривоје
Живковић, бивши председник Клуба, др Андреја Б.
Филиповић, члан Управе, Синиша Станковић Нино, Радисав
Јовановић Гибац, Стојан Станковић Столе и Мирослав
Јанковић Мика, атлетичар и фудбалер.

Године 1987. на првенству ветерана у атле-
тици у Мелбурну сусреће се са легендама југо-
словенске атлетике Франом Михалићем, Дивја-
ком и Милошевићем, који су га убедили да се у
седмој деценији живота посвети атлетици. Са
братом Нином наступа на ветеранским атлет-
ским такмичењима широм света. Такмичи се у
појединачним и вишебојским дисциплинама;
најбољи је у спринту на 100, 200 и 400 м, а за-
пажене резултате постиже и у скоку у даљ, тро-
скоку, али и у бацачким дисциплинама. Као
атлетичари ветерани Столе и Нино окитили су
се са преко 800 медаља. „Златни Стен“, како су
га прозвали у Аустралији, проглашен је за
„краља Мастерса“, а јапанска Хонда, која је
преко десет година била његов спонзор, про-
гласила га је амбасадором фирме.
Столе је успешан и као песник. У Аустра-
лији је објавио неколико збирки песама за децу
и одрасле.
Синиша (Стојмен) Станковић Нино.
Атлетичар ветеран. (Ниш, 2. октобар 1932 – ).
Завршио ОШ Краљ Петар II у Нишу, након
чега је постао мајстор за дрво – трахслер. Кас-
није у Аустралији постаје масер и физиотера-
пеут. Као изузетно талентован за музику биће
миљеник многих који су имали прилике да чују
његову песму.
Као атлетичар ветеран Нино је био посебно
успешан на дугим пругама – маратон, ходање
на 30 км, истакао се и у бацачким дисциплина-
ма, а постизао је запажене резултате и у плива-
њу.
Извори: Вечерње новости, 10. септембар 1998, Миле Ристо-
вић, Младић у седмој деценији; Вечерње новости, 1998, Свуда
прођи, кући дођи.
Лит.: Монографија ОШ Краљ Петар I у Нишу – 80 година
постојања, Ниш, 2013. (А. Б. Ф.)
Овако се некада излазило на терен: прво би једна екипа иза-
шла и поздравила публику, а потом и друга. На слици: тим
СК Србија на игралишту Железничара, време окупације у
Другом светском рату. [А. Б. Ф.]
ТАКМИЧАР У ТРИ СПОРТА. Познато
је да су се многи нишки спортисти огледали у,
рецимо, два спорта, али ретко ко је био успе-
- 551 -
Нишки спорт у занимљивостима…
шан у три! Међу њима је познати нишки спорт-
ски новинар Едо Црналић. Почео је са фудба-
лом, у Радничком био капитен пионирске и
омладинске екипе, носио и дрес омладинске
репрезентације Србије, стигао и у први тим
„Реала са Нишаве“, а затим пет година бранио
боје Железничара. Рано је окончао каријеру и
посветио се спортском новинарству. Тада је
(1978) почео да игра тенис. Убрзо је почео да
постиже успехе на рекреативним турнирима,
али је у једној сезони наступао и за другу екипу
Радничког у Српској лиги. Уз играње на турни-
рима посветио се и тренерском позиву и 1994.
стекао диплому професионалног тренера поз-
нате Ван дер Мерове академије са Флориде (УС
ПТР). Са 52 године почео је да се активно бави
и куглањем као члан српсколигаша Мераклије.
Девет година заредом наступао је у финалима
појединачног првенства Ниша, а освојио је по-
беднички трофеј у Купу цара Константина
(дисциплина „спринт“).У сезони 2014/15. при-
ступио је суперлигашу Ниш-Путу. На Купу
Европе у Вараждину остварио је врхунски ре-
зултат (584 оборена чуња) и допринео пласману
у осмину финала Лиге шампиона Европе. У ме-
чу са немачким Ротвајсом из Цербста, вишес-
труким победником Светског купа, Црналић је
оборио сјајних 607 чуњева и тако и у трећем
спорту показао врхунски домет. (Ред.)
Голман Кнежевић интервенише испред Владете Вељовића
(бели дрес). Детаљ са утакмице Левски – Раднички (2:0), 1968,
стадион Левског у Софији. Снимио Јован Шурдиловић.
ТАКМИЧЕЊЕ У СКИЈАЊУ – УСРЕД
ЦЕНТРА. Изузетно „блага“ зима године 1954,
када је, по причању оних који је памте, снег
допирао до прозора, погодовала је развоју ски-
јашког спорта и у Србији и у самом граду Ни-
шу, тако да се, поред Првенства Србије у алп-
ским и нордијским дисциплинама и Зонског
првенства Србије у скијашком трчању, одржало
и Првенство Ниша у трчању. Старт трке био је
код Народног позоришта, одакле се траса кре-
Енциклопедија Ниша – СПОРТ
тала Победином улицом, преко Палилулске
рампе и Цркве Светог Николе до Габровца, па
натраг до Апеловца, преко Чаира до Народног
позоришта, где је био и циљ. У трци је победио
Тома Миленковић, испред Лазара Цанића и
Нине Станковића. (М. М.)
ТРЕНИНЗИ У ПОНОЋ. Поред многих
спортова, и куглање у Нишу доживљава про-
цват после Другог светског рата захваљујући, у
првом реду, официрима који су у Ниш дошли
из далматинских градова, Херцеговине, Лике,
где се куглање играло знатно раније и било
„спорт број два“. Куглашки клуб Ниш основан
је 20. априла 1957, а први весник овог спорта
био је Јуре Косовић, који постаје и први пред-
седник клуба. Клуб убрзо добија и секретара,
Радивоја Вучковића. Куглаши су тада тренира-
ли у куглани Дома ЈНА (садашњи хотел Парк).
За њих је било резервисано време од 22 до 24 ч.
сваког радног дана, а недељом од 12 до 18 ч, са
паузама онда када би у Нишу гостовао који
познатији фудбалски клуб, или кад би се одр-
жавао бокс-меч. Заволеле су Нишлије куглашки
спорт, тако да је крајем педесетих година клуб
имао 450 чланова и био најмасовнији у Србији.
Био је то први мешовити клуб официра и циви-
ла. Крајем 1958. куглана је била срушена, и док
се чекало усељење у нови Дом ЈНА, нишки
куглаши су наставили своју активност играјући
боћање, спорт сличан куглању. Тих дана испред
Дома ЈНА био је прави вашар од цивила и офи-
цира који су желели да куглају. Само су нају-
порнији могли да дођу на ред и обарају чуњеве.
Душан Бинић – други слева, угоститељски радник; Данило
Грубишић – трећи слева, бивши официр ЈНА, пензионер;
Љубиша Младеновић Бајке – пети слева, радник Скупштине
општине Ниш; Радивој Вучковић – седми слева, новинар
МИН-а; ту су још и Винко Ристовић – бивши официр ЈНА, и
Владо Скендер. Први и осми слева су симпатизери клуба.
- 552 -
Без обзира на велико интересовање, никада ни-
је долазило до конфликтних ситуација између
цивила и официра. Тада се „продубљивало
братство и јединство“, сећа се Радивој Вучко-
вић, један од оснивача клуба.
Извор: Народне новине, 18. септембар 1982. (М. У.)
ХОЛЦЕР И ПОЗИЦИЈА. Фудбалер Дра-
ган Холцер, који се афирмисао у ФК Раднички
Ниш, светску славу стекао је захваљујући ле-
гендарном нишком тренеру Мирославу Ивку
Глишовићу. Холцер је играчку каријеру почео
као десно крило, али када је тренер Глишовић
због повреде Мирка Грбића био принуђен да
тражи новог центархалфа за утакмицу са Хајду-
ком у Сплиту, одлучио се управо за Холцера.
Раднички је ту утакмицу добио са 1:0, а Холцер
био најбољи играч на терену. Тако је сјајни
играч добио улогу у којој се прославио. (Д. М.)
ЦАР КОНСТАНТИН, Трећи подмладак.
Фудбал, као најважнија споредна ствар на све-
ту, побуђивао је пажњу не само играча под-
млатка и старијих фудбалера, већ је било, у
време окупације, и дечака од десетак година
старости. Звали су их „малишанима“ или, зва-
нично, Трећим подмлатком. Из постојеће доку-
ментације, записа и фотографија, такве тимове
имали су СК Победа, Цар Константин, Хајдук
и Грађански из Ниш, а можда се може наћи у
неким изворима и исти узраст неких других
нишких фудбалских клубова. (А. Б. Ф.)
Малишани СК Цар Константин на игралишту Железничара
у време окупације. Сасвим десно на слици је тренер пионира
Добросав Марковић Фари. Међу њима су многи касније
познати фудбалери Ниша и широм Србије: Мића Динић –
Белић, Цајца Јагодић, Радисав Јовановић Гибац, Блашко
Ранчић, Слободан Цветановић, Лане Здравковић, Димитрије
Мита Цветковић, Ранко Цветковић, Драгутин Момчиловић
Гута, Светозар Петровић Тоза.
УМЕСТО ЕПИЛОГА.
У лето 2012. Редакција Енциклопедије Ниша – Спорт у првобитном, ужем саставу (проф. др
Мирољуб Стојановић, редактор тома Енциклопедије Ниша – Култура, проф. др Ненад Живановић,
редактор тома о спорту, проф. др Звездан Савић, др Небојша Ранђеловић, Ненад Стојиљковић,
Едо Црналић и Душан Марковић, чланови Редакционог одбора и Милена Момировић, лектор)
окупила се на првом званичном састанку. На том састанку разговарало се о плановима везаним за
израду Енциклопедије Ниша – Спорт: израда азбучника, подела Енциклопедије на области и
организовање сарадника, предвиђено је да се све активности интензивирају од септембра 2012.
Предвиђени рок за завршетак рада на Енциклопедији био је – (невероватних) шест месеци.
Тако испланиран темпо из (највише) материјалних околности брзо је напуштен, а рад на
Енциклопедији стагнирао је готово годину и по дана. Испоставиће се да је за коначни садржај
Енциклопедије, који је пред читаоцима, ово одлагање било вишеструко корисно: у текст Енцикло-
педије укључени су и бројни мање познати детаљи из спортске историје Ниша, било је довољно
времена да се све чињенице испитају и подвргну детаљној контроли (што је, рецимо, довело до
тога да се датум отварања Градског стадиона помери читаву деценију унатраг), а у израду Енци-
клопедије укључило се преко шездесет сарадника. И оно најбитније – међу тим сарадницима
нашле су се и праве легенде нишког спорта, које су својим неизмерним знањем и искуством
допринели да ова књига добије свој коначан облик. (М. М.)

Редакција и сарадници Енциклопедије Ниша – Спорт у холу Универзитета у Нишу, 11. децембар 2014. Слева, први ред: Ивана
Манић, Андреја Б. Филиповић, проф. др Ненад Живановић, Ранко Ђенић, Зоран Марјановић, Петар Видановић; други ред:
др Зоран Миладиновић, Видосав Петровић, Милена Момировић, Едо Црналић, проф. др Звездан Савић; трећи ред: Бранислав
Тикић, Немања Нешић, Саша Димитријевић, проф. др Недељко Богдановић, Милутин Урбанчић и др Дејан Миленковић.

- 553 -
ИЗВОРИ ИЛУСТРАТИВНОГ МАТЕРИЈАЛА

Коришћена пригодна и научна издања:

Александар М. Станојевић, Нишлије а нису калфе, Ниш, 2007.
Бобан Станковић, Радован Радивојевић, Томислав Сантрач, ФК Раднички Ниш 1962-2000, Ниш,
2001.
Драган Спасић, Педесет година Џудо клуба Ниш, Ниш, 2012.
Ђорђе Стаменковић, ФК Раднички Ниш 1923–1973, Ниш, 1977.
Ђорђе Стаменковић, ФК Синђелић 1918–1968, Ниш, 1972.
Историја Ниша, трећа књига, Ниш, 1983.
Јубилеј Боксерског клуба Раднички Ниш 1947–1957, Ниш, 1957
Миладин Илић, Бициклизам у Нишу 1900–1970, Ниш, 1998.
Миладин Илић, Гимнастика у Нишу 1897–1997, Ниш, 1998.
Миладин Илић, Железничар Ниш 1928–1995, Ниш, 1995.
Миладин Илић, Рукомет 1949–1999, Ниш, 2000.
Миладин Илић, Олгица Гатарић, Владислав Гатарић, Атлетски клуб Железничар Ниш, Ниш, 1998.
Н. Озимић, С. Миленковић, С. Станковић, 50 година Спортског савеза Ниша, Ниш, 2009.
Тихомир Нешић, Ремза Лаловић, Павле Лаловић Лале – боксер, келнер, песник, Ниш, 2007.

Интернет извори:
http://abrasevicnis.wix.com/kudabrasevicnis
http://bcnis.weebly.com/galerija.html бејзбол клуб
http://casopisi.junis.ni.ac.rs/index.php/FUPhysEdSport
http://jugmedia.info/2012/03/11/nezniji-pol-vest-za-volanom/
http://mediolanum39.weebly.com/sr-stadioncair.html
http://naissub.com/otvoreno-prvenstvo-srbije-u-ronjenju-na-dah-naissub-apnea-cup-2014/
http://nisava.org.rs/foto-album.html#thumb
http://niskaodbojka.blogspot.com/2014_12_01_archive.html
http://perpetualcheck.com/show/player.php?lan=sr&id=000381
http://samoodbrana.com/galerija/
http://sccair.rs/category/kuglana/
http://serbia-locations.rs/locations-srb/location.php?ID=281
http://skekonomist.org.rs/igracisah.html
http://sportholic4ever.blogspot.com/2011/06/niski-halfmarathon.html
http://sr.wikipedia.org/srЈелашничка_клисура#/media/File:Јелашничка_клисура_алпинизам.jpg
http://sr.wikipedia.org/wiki/Streli%C4%8Darski_klub_Ni%C5%A1#/media/File:Centralno_evropski_kup
2013.JPG
http://staraplanina-babinzub.info/9-fis-evrobalkan-kup-konstantin-2013/
http://staraplanina-babinzub.info/9-fis-evrobalkan-kup-konstantin-2013/
http://tazivkovic.co.rs/vladimir-arandelovic/
http://vebodo.org/gallery/photos/
http://wikimapia.org/11769321/sr/ОДМАРАЛИШТЕ-СИЋЕВО#/photo/698793
http://wikimapia.org/13623889/sr/Тениски-терени-Костић
http://www.63padobranska.com/galerija/ekipa-nebeske-vidre/
http://www.aiki.rs/index_taka.htm
http://www.amadeus.org.rs/
http://www.b92.net/sport/tenis/vesti.php?yyyy=2011&mm=08&dd=06&nav_id=530304
http://www.balkan-handball.com/wp-content/uploads/2013/04/radnicki_nis.jpg
http://www.besplatansport.com/adresar-sportskih-klubova/klubovi-element-vatra/borilacke-
vestine/karate-klub-omladinac-nis.html
http://www.fksampion.com/sampion-2009/
http://www.fsn.org.rs/klub1.php?id=10
http://www.fsn.org.rs/klubovi
http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Do-Casnog-krsta-u-bazenu.sr.html
http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Montevideo-i-Nislije-doneli-12-tona-pomoci.sr.html
http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Na-utakmici-pobedila-humanost.sr.html
http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Student-ekonomije-niski-Bogojavljenski-vitez.sr.html

- 555 -
http://www.juznevesti.com/Kultura/65-godina-Folklornog-drustva-Teodora.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Kajakasice-Medicinara-odlicne-na-prvoj-proveri.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Karatisti-iz-Nisa-na-Balkanskom-prvenstvu.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Deset-medalja-za-deset-kik-boksera-KBK-Nis.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Katarina-Bisercic-najbolji-sportista-Nisa.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Katarina-Bisercic-najbolji-sportista-Nisa.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Masinac-osvojio-Naisus-kup.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Nikola-Milosevic-najbolji-sportista-Nisa.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Niski-strelac-osvojio-duplu-krunu.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Nislija-oborio-6-rekorda-u-dizanju-tegova.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Odbojkasi-Nisa-posle-5-setova-slavili-u-Novom-Sadu.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Odrzana-Izborna-skupstina-Masinca.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Strelicari-Nisa-najbolji-u-Srbiji.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Uspesi-niskih-plivaca-sa-invaliditetom.sr.html
http://www.juznevesti.com/Sport/Zeleznicar-u-Beogradu-na-ispitu.sr.html
http://www.kbs-naisus.com/index.php/galerija/slike/category/31-naisus-ampion-dravnog-i-regionalnog-
prvenstva
http://www.lola.org.rs/galerija.htm?category_id=59
http://www.lunis.rs/photogallery.php
http://www.masinskanis.com/
http://www.mic.org.rs/wp-content/uploads/2011/12/teniski-klub-radnicki-1.jpg
http://www.nadji.info/rs/deciji-centar-nis-9-brigade-nis/ve80133/
http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:505990-Nis-Vise-kvadrata-nego-lekara
http://www.okdesetka.com/index.php/galerija-slika/41-takmiarske-selekcije/93-selekcije-20092010
http://www.panoramio.com/photo/32244074
http://www.panoramio.com/photo/45314759
http://www.panoramio.com/photo/51091976
http://www.panoramio.com/photo/52317749
http://www.pknis2005.org.rs/
http://www.rkzeleznicarnis.com/
http://www.rkzeleznicarnis.com/sediste.php
http://www.rts.rs/page/sport/sr/story/129/Ostali+sportovi/795318/Juniori+blistali.html
http://www.safari.rs/
http://www.savezgluvihsrbije.org.rs/aktivnosti/sportsko-rekreativne_aktivnosti/sportska_takmicenja.html
http://www.skc-nis.com/index.php?option=com_content&view=article&id=138:monografija-50-godina-
ora-&catid=90:monografija-50-godina-ora-&lang=en
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=117833581&postcount=4248
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=94022072&postcount=2582
http://www.srbijafudbal.net/sindjelic_nis.htm
http://www.stampedo.net/wp-content/uploads/Sajt-02-Selekcije.jpg
http://www.trcanje.rs/trke/15-niski-polumaraton/ нишки маратон
http://www.visitnis.com/gabrovacki-manastir.html
http://www.vknais.org.rs/index.php?view=category&catid=27&option=com_joomgallery
http://www.zrknaisa.org.rs/
http://yugopapir.blogspot.com/2014/09/los-aneles-1984-utisci-osvajaca-medalja.html
http://zakrstcasni.org/zkc/wp-content/uploads/2013/06/Cegar.jpg
https://fiskultura.wordpress.com/2015/01/12/међушколско-првенство-у-стоном-тенис-2/
https://kalafatnis.wordpress.com/2010/02/18/atos-krov-svete-gore/
https://picasaweb.google.com/ussnis/DANSTUDENATA2014
https://www.facebook.com/bjjfamilyy Лутадор
https://www.facebook.com/dragan.milenkovic.somi/timeline
https://www.facebook.com/fk.proleter.mezgraja
https://www.facebook.com/fkcrvenazastava.hum
https://www.facebook.com/FkPalilulacNisNovaStranica
https://www.facebook.com/groups/491810867501297/
https://www.facebook.com/groups/50752617088/photos/ - коска
https://www.facebook.com/izvornagrupa.medijananis

- 556 -
https://www.facebook.com/JudoKinezis
https://www.facebook.com/judoklubvuk
https://www.facebook.com/judoklubvuk
https://www.facebook.com/judonis?ref=profile
https://www.facebook.com/KKNis
https://www.facebook.com/KMFKalcaMemoris
https://www.facebook.com/konstantin.nis
https://www.facebook.com/kud.mladostnis/photos_all
https://www.facebook.com/kud.niskabanja
https://www.facebook.com/kudzkonstantin
https://www.facebook.com/NibakNish/timeline
https://www.facebook.com/oidjukadinicnis
https://www.facebook.com/oipsbjadran
https://www.facebook.com/oivozd
https://www.facebook.com/pages/%C5%BDenski-omladinski-rukometni-klubNI%C5%A0KA-
BANjA/303870210322
https://www.facebook.com/pages/Aikido-Klub-Bu%C5%A1ido-Ni%C5%A1/109976349085913
https://www.facebook.com/pages/Atletski-klub-Niski-Maraton/192164798025
https://www.facebook.com/pages/FK-Proleter-Donja-Vre%C5%BEina/390815707640429
https://www.facebook.com/pages/Karate-do-klub-Ki/495972977081834
https://www.facebook.com/pages/KK-N-A-I-S-U-S-basketball-club/194968403864461
https://www.facebook.com/pages/KMF-Akademac/132498618690?sk=timeline
https://www.facebook.com/pages/KMF-Kopernikus-Vidre/233207000120308
https://www.facebook.com/pages/KMF-Niš-92/298072860205455
https://www.facebook.com/pages/KMF-VIK-Naissus/353101148119790
https://www.facebook.com/pages/KMF-Winter-sport-Nis/801814749870810
https://www.facebook.com/pages/KPD-BAZEN-NAJBOLJI-U-SRBIJI/144178075592628
https://www.facebook.com/pages/KPD-BAZEN-NAJBOLJI-U-SRBIJI/144178075592628?sk=timeline
https://www.facebook.com/pages/OK-MILLENNIUM-NI%C5%A0/171610455992
https://www.facebook.com/pages/Paraglajding-klub-Albatros-Ni%C5%A1-Paragliding-club-Albatros-
Nis/154901597907078
https://www.facebook.com/pages/Planinarsko-alpinisticki-klub-MOSOR-Nis/173231716440
https://www.facebook.com/pages/RK-Gusar/170170382994267
https://www.facebook.com/pages/Savez-za-rekreativni-sport-Ni%C5%A1a/1395077497428196
https://www.facebook.com/pages/Sportski-Bilijar-Klub-Balabu%C5%A1ka-Ni%C5%A1/303085534178
https://www.facebook.com/pages/Taekwondo-club-Ramin-Nis/64284327000
https://www.facebook.com/pages/Taekwondo-club-Tabu-Nis/188333981208904
https://www.facebook.com/pdsuvaplanina.nis
https://www.facebook.com/radnickitrupale1936
https://www.facebook.com/Ragbi13KlubNis
https://www.facebook.com/savezizvidjaca.gradanisa
https://www.facebook.com/TeniskaAkademijaZivkovic
https://www.facebook.com/teniskiklub.svetisava/photos
https://www.facebook.com/zfk.radnicki.9
https://www.kupindo.com/Militarija/22520635_SFRJ-ZREN-1949-Za-republiku-napred-znacka

- 557 -
ИНДЕКС ИМЕНА

А Анђелковић Драги 63, 279

Анђелковић Душан 81, 198
Абадић Димитрије 35
Анђелковић Звонко 368
Абрамовић Тамара 494
Анђелковић Зоран 115
Авдић С. 333
Анђелковић Јован 21, 341, 396, 517
Аврамовић Бојан 340, 375
Анђелковић Љубиша 267
Аврамовић Живота 320
Анђелковић Небојша 241, 347
Агатоновић Агатон 421, 422
Анђелковић Ненад 258
Аговић Лидија 67, 252
Анђелковић Првослав 335, 390
Адамовић Милена 268
Анђелковић Радомир 208
Азири Шемен 337
Анђелковић Сента 46
Ајдаревић Есат 337
Антић 177, 476, 499, 545
Ајдаревић Рејза 337
Антић Андрија 199
Ајдаревић Фејза 336
Антић Божидар 37
Акопјан 504
Антић Воја 64
Аксић Јефта 337
Антић Војислава 111
Аксић Миодраг 109
Антић Горан 144
Алагић Страхиња 174
Антић Димитрије 188
Александру 450
Антић Добринка 64
Алексић 58
Антић Ђорђе 64, 112, 175, 354, 389
Алексић Александра 252, 253, 390
Антић Катарина 272
Алексић Драгана 18, 68, 69
Антић Коле 175
Алексић Живорад 86
Антић Марко 21, 60, 109, 486
Алексић Зорица 42
Антић Милан 198
Алексић Лазар 19
Антић Милица 496
Алексић Мирослав 19, 340, 341
Антић Мирослав 541
Алексић Сунчица 272
Антић Павле 86
Алитовић Александра 105
Антић Радмила 103
Алић Иван 211, 330, 336, 337
Антић Слободан 21, 151, 444, 480,
Алић Саша 211, 336, 337
541 Антић Слободан Анта 72
Алишановић Сали 337
Антић Стојан 108
Амамовић Злата 111
Антић Татјана 46
Амедовић Снежана 268
Антонијевић Маша 458
Амзић Осман 19, 336, 388
Антонијевић Михајло 22, 83, 254
Анастасијевић Миодраг 108
Антонијевић Слободан 144, 488
Анатолије 356
Антуновић Мића 254
Андоновић Андон 19, 379
Анушић 545
Андоновић Попић Маријола 19
Апел Јован 36, 165
Андрејевић А. 36
Апостоловић 41
Андрејевић Драгослав 487, 523
Апостоловић Миодраг 404
Андрејевић Михајло 309
Аранђеловић Александар 105
Андрејевић Радивоје 20, 41
Аранђеловић Анђелија 256
Андрејевић Славољуб 111
Аранђеловић Божидар 46, 489
Андрејевић Стеван 20, 444, 478, 522
Аранђеловић Бранка 22, 254
Андрејић Ивана 254
Аранђеловић Бранко 398
Андрић Милан 165
Аранђеловић Владимир 22, 339
Андрић Миомир 459
Аранђеловић Верица 66
Андрић Слободанка 141
Аранђеловић Живојин 153, 449
Андрић Стојан 533
Аранђеловић Зоран 74, 87, 260
Анђелковић 293
Аранђеловић Ивица 488
Анђелковић Бане 397 Аранђеловић Милан 259
Анђелковић Блашко 293 Аранђеловић Панта 359
Анђелковић Бранислав 76, 267 Аранђеловић Пера 63
Анђелковић Верица 272 Арацки Зоран 366, 398
Анђелковић Горан 268, 337 Аризанов Славче 294
Анђелковић Дарко 198

- 559 -
Арменулић Радмило 459 Белић Мића 174, 529, 552
Арнаутовић Миодраг 513 Белић Сава 487
Арнаутовић Срђан 206 Белов Владимир 290, 330
Арсенијевић Владимир 22, 23, 409, 550 Белодедић Миодраг 233
Арсенијевић Миодраг 23, 379 Белубеков Артемије 488
Арсенијевић Миодраг 23, 114, 420 Бенеш Марјан 192
Арсић Игор 405 Бераха Боривоје 492
Арсић Катарина 254 Бесонова Ана 18
Арсовић Андреа 452 Бешлић Радован 337
Арсовић Јелена 23, 231 Бигић Марко 263
Арузоновић 272 Бижић Зоран 33
Асановић Адем 24, 336, 388 Бижић Милош 34, 105, 428
Асановић Небојша 337 Бижић Светозар 58
Атанасијевић Драган 450 Бизјак Смиља 26
Атанасијевић Миодраг 388 Бинић Драгиша 341
Атанасковић Александар 64 Бинић Душан 552
Атанасовски 178 Бирач Стево 496
Атанацковић 542 Бисерчић Катарина 229, 386, 452
Атанацковић Аца 501 Бите Едвин 542
Аћимовић Ивана 274 Бићанин Александар 258
Ахметовић З. 171 Бјегојевић 175
Аџић Слободан 30, 284, 299, 389 Бјелица Братимир 83
Благојевић 175, 258
Б Благојевић Братислав 358
Благојевић Димитрије 72
Бабић Влада 63 Благојевић Жарко 144
Бабић Стојан 294
Благојевић Жика 72
Бадњар Милосав 115 Благојевић Зоран 39, 80, 115, 200, 267, 370
Бајатовић Зоран 497
Благојевић Зорана 39, 80
Бајер Зоран 240 Благојевић Иван 319
Бајин Љубица 331
Благојевић Љубомир 280
Бајић 518, 521 Благојевић Марко 240
Бајовић Иван 427
Благојевић Растко 263
Балов Стеван 31, 340, 530, 543, 548 Благојевић Слађана 453
Банић Александар 67
Благојевић Сотир 410
Банић Милан 514 Благојевић Сретен 374
Банковић Зоран 31, 144, 233, 341, 444
Благојевић Томислав 111
Банковић Славиша 268 Блатник Александар 233
Баранов Филип 32, 541
Блохин 295
Барнабаш Бене 276 Бобек 533
Барнет Винстон 331
Бобић Михајло 315
Бартошић Јована 241 Богданић Владимир 39
Барчић Даут 32, 336,
Богдановић 547
Баста Милорад 143, 510 Богдановић Александар 36
Баста Спасоје 337
Богдановић Братислав 109
Батањач Александар 349 Богдановић Драган 34, 366
Бахтијаревић Јане 32, 192, 336, 388
Богдановић Душко 430
Бацковић Никола 534 Богдановић Зоран 208
Башић 525
Богдановић Љиљана 320
Башић Драгана 453 Богдановић Љубиша 104
Бегановић Санид 58, 340, 532
Богдановић Милан 533
Беговић Џафер 41 Богдановић Миле 328, 449
Бедерник 535
Богдановић Милош 110, 388, 424
Бекавац Мирослав 104, 155, 194, 326 Богдановић Мирјана 156
Бекенбауер 84, 295, 533
Богдановић Момчило 267
Белић 192 Богдановић Ратко 234
Белић Витомир 487
Богоев Митко 40
Белић Димитрије 33, 487, 489, 536, 537

- 560 -
Богојевић Боривоје 89, 393 Бубањ Саша 47
Богојевић Киме 179 Будимир Миливоје 25
Богојевић Мирко 46 Буђевац А. 399
Богосављевић Зоран 78 Буквић Ранко 48, 112, 525, 530, 542, 547
Богујевац 207 Букиш Данило 398
Богуновић Жаркo 78 Букорац Душан 367
Богуновић Марија 162 Булајић Душан 112, 354, 515, 529
Божидарац Слободан 448 Булатовић Драгиша 349
Божиновић Душан 371 Булић Драган 420
Божић Рале 267 Булић Миодраг 323
Божић Сара 40, 164 Буна 370
Божовић Божидар 444 Буразор Мирко 48, 92, 153, 194, 290, 328, 448
Божовић Милан 109 Бурић Никола 67, 252
Бојаџић Риста 157 Бурмазовић Ђокица 42
Бојић А. 66 Бурсаћ 177
Бојић Боривоје 37 Бусић Јосип 79
Бојић Ивана 40 Бушић Ј. 424
Бојковић Микица 371
Бојковић Наташа 313 В
Бојковић Слободан 41, 387, 388, 503
Вавић Боривоје 487, 489,
Бојовић Бојан 110, 274
Бојовић Велимир 274, 276 Вагенхалс Ј. 215
Вагнер Јосип 335, 337
Бојовић Зоран 41, 58, 340
Бокић Небојша 41, 114, 258 Вајленд Вилијам 278
Вајс Мирко 279
Болутка Коста 533
Бољовић 161 Вакин Роде 376
Вакић Бранислав 49, 336
Боричић Зоран 43, 143, 258, 388
Боричић Петар 43 Валожић Божидар 379, 380
Валок Марко 512
Борки Наташа 453
Боцић 429 Валчић 447
Валчић Војкан 447
Бошковић Драгослав 43
Бошковић Лазар 44, 132, 254 Ваљаревић Матеја 188
Ваљаревић Михајло 63
Бошковић Милан 456
Бошковић Раде 337 Ван дер Мер 551
Ван Вели Лук 345
Брајдић Далибор 44, 114
Брајовић Петар 383, 398 Вандеровић Драгослав 107, 205
Варајић Жарко 363
Бранковић 267
Бранковић Дејан 488 Вардић Мирослав 49, 341, 513
Варјачић В. 397
Бранковић З. 285
Бранковић Милентије 44, 188, 389 Варон Моша 360, 458
Василијић Марко 318
Бранковић Мирјана 175
Бранковић Сретен 144 Васиљевић Станимир 389
Васић Иван 488
Бранковић Шера 285, 537
Брант Вили 533 Васић Ненад 50, 339
Васић Предраг 232
Братић Милован 44, 115, 164
Брвић Аладин 337 Васић Слободан 267
Васић Сретен 123, 344
Брвић Џемаил 336
Брђовић Дејан 325 Васковић Јелена 372
Васковић Никола 531
Бркић 41
Бркић Љубодраг 45, 257, 280, 354, 390, 453 Васовић Драган 341
Велбицка Тамара 356
Брковић Љубиша 424
Брковић Мића 206 Велдић Вера 175
Велимировић 179
Брковић Небојша 45, 178
Бродник Ј. 67 Велимировић Марина 50, 216, 385, 387, 389, 454
Величковић 177, 267
Броз Јосип 291, 394, 425, 533
Броћић Љубиша 499 Величковић Александар 349
Величковић Ана 474
Бубањ Радослав 47, 108, 389
Величковић Верица 474

- 561 -
Величковић Д. 285 Веселиновић Стева 323
Величковић Добривоје 272 Веселић Живко 360
Величковић Драгослав 510 Виал Марија Лујза 71
Величковић Иван Видак Љиљана 111
Величковић Игор 268 Видаковић Радета 337
Величковић Маја 392 Видаковић Ружица 275
Величковић Марија 473 Видановић Душица 64
Величковић Марко 268 Видановић Миодраг 271
Величковић Милан 143 Видановић Наташа 52, 327
Величковић Миодраг 401, 549 Видановић Небојша 258, 493
Величковић Мира 64 Видановић Петар 52, 387
Величковић Мирко 521 Виденовић 178
Величковић Петар 253 Виденовић Племенка 272
Величковић Саша 50, 252, Виденовић Радомир 104
Величковић Слободан 472, 487, 489 Виденовић Славко 52
Величковски Нејковић Маја 51, 313 Видојковић Драган 397
Вељковић 41, 112 Видојковић Драгослав 280
Вељковић Александра 254 Видојковић Предраг 532
Вељковић Б. 483 Видосављевић Јован 58
Вељковић Богољуб 63, 246 Витас Урош 473
Вељковић Бранко 86, 487 Витић А. 112
Вељковић Бранче 488 Влајковић Славољуб 159, 169
Вељковић Влада 46 Влас Валери 275
Вељковић Владимир 466 Влатковић Предраг 54, 286, 455
Вељковић Власта 541 Војдановски Борис 143, 334
Вељковић Војислав 37 Војиновић Миодраг 21
Вељковић Драган 384, 398 Војиновић Мирослав 54, 340, 443, 523
Вељковић Ивана 453 Волков 207
Вељковић Марко 252 Воте 541
Вељковић Микица 489 Воштинић Предраг 496
Вељковић Милутин 523 Вракела Славиша 449
Вељковић Мирослав 319 Вранић Горан 55, 339
Вељковић Мома 42, 337 Вранић Душан 338
Вељковић Н. 67 Врачар Ненад 55
Вељковић Најдан 179 Врачаревић Љубомир 19, 381, 464
Вељковић Наташа 252 Врачевић Томислав 259
Вељковић Петра 89, 263 Вребац 48
Вељковић Радосав 42 Вуга Бранислав 109
Вељковић С. 67 Вујаклија Петар 153, 449
Вељковић Славица 252 Вујанић Драгана 55, 118
Вељковић Слободан 487 Вујановић Ђорђе 280
Вељковић Станимир 453 Вујачић Зоран 337
Вељковић Чеда 86 Вујачић Радомир 144, 293
Вељковић Чедомир 335, 388 Вујић Света 293
Вељовић Владетa 51, 208, 358, 390, 480, 497, 551 Вујовић Веселин 428
Венг Ричард 305 Вујовић Владимир 42, 337
Вереци Ж. 227 Вујошевић 208
Веселиновић 335 Вујошевић Душан 369
Веселиновић Бата 358 Вукадиновић Ана 266
Веселиновић Биљана 190 Вукадиновић Бора 418
Веселиновић Бисерка 272 Вукадиновић Боривоје 56, 517
Веселиновић Жељко 454 Вукадиновић Зорица 46
Веселиновић Живкo 19, 51, 187, 336 Вукадиновић Љубинка 272
Веселиновић Иван 267 Вукадиновић Марко 488
Веселиновић Јанко 51 Вукадиновић Милош 268
Веселиновић Љубинко 191 Вукадиновић Миомир 488
Веселиновић Србољуб 267 Вукадиновић Стеван 268

- 562 -
Вукајловић Милан 265, 449 Г
Вуканац Марко 206
Габрасиласин Габразијел 275
Вук-Арачић Миливоје 25
Вукас Бернард 485 Гавранчић 49
Гавриловић 108, 179, 370
Вукашиновић Марија 112
Вукашиновић Милојко 397 Гавриловић Бобан 31
Гавриловић Зоран 424
Вукић 504
Вукић Љубодраг 319 Гавриловић Љубиша 110, 391
Гавриловић Стојан 58, 340, 444
Вукићевић Веља 408
Вукићевић Ратко 477 Гајић Борко 259
Гајић Зоран 114, 325, 424
Вукичевић Александар 267
Вукмировић Војкан 156, 198, 265 Гајић Иван 59
Галић Милан 546
Вуковић Веско 325
Вуковић Драгомир 321 Ганић 115
Гаринча 529
Вуковић Зора 266
Вуковић Зоран 41 Гарсија Карлос 290
Гатарић Владислав 26, 59, 108, 136, 142, 420
Вуковић Милан 219
Вукојевић 179 Гатарић Олгица 60, 136
Гаћиновић 175
Вукосавић Миодраг 271
Вукота Младен 328 Гацев Алекса 114
Гашевић Јован 144
Вукотић Драгомир 452
Вукотић Петар 337 Гашевић Милутин 270, 331
Гаши 192
Вуксановић Вуксан 337
Вуксановић Душан 493 Гвозденовић Ивана 268
Гвозденовић Хранислав 396
Вуксановић Милица 494
Вукчевић Рајко 337 Гегић Абдулах 247
Гејо Драган 60, 467
Вулић Зоран 337
Вуловић Иванка 396 Гејо Слободан 61, 259, 390
Гејо Сташа 61, 233, 259, 391
Вуловић Миа 453
Вучевић Никола 250 Гејо Уго 58
Гелер Е. 228
Вучетић Катарина 390
Вучић Ивана 156 Гелер Јефим 503
Генчић Јелена 459
Вучић Љубиша 488
Вучковић Бобан 76 Геркман Јоже 311
Германов Едвард 494, 505
Вучковић Братислав 56, 232, 293, 420
Вучковић Владан 313, 504 Гершак Савина 459
Гец Александар 174
Вучковић Војислав 504
Вучковић Горан 18, 76, 252, 253, 298 Гечевић Златко 266
Гиевска Данче 331
Вучковић Драгослав 321
Вучковић Зоран 267 Гијевски Миливоје 398
Гирић Нинослав 114, 170
Вучковић Зорица 272
Вучковић М. 483 Главички Драгутин 73
Глигоријевић Мирјана 66
Вучковић Милорад 449
Вучковић Милош 370 Глигоријевић Чедомир 167
Глигорић Светозар 503
Вучковић Раде 319
Вучковић Раде К. 395, 398 Глишић Божана 272
Глишић Божица 272
Вучковић Радивој 551, 552
Вучковић Радивоје 270 Глишић Дамњанка 272
Глишић Дејан 294
Вучковић Србислав 89, 389
Вучковић Срђан 211, 336 Глишић Немања 268
Глишовић Желимир 406
Вучковић Стојан 56, 349, 390, 425, 503
Вучковић Часлав 56 Глишовић Мирјана 275
Глишовић Мирослав Ивко 55, 69, 208, 247, 340,
Вучовић Душан 504
Вушковић Мирко 265, 449 389, 390, 498, 499, 522, 523, 525, 537, 541, 543, 552
Гогић Синиша 294

- 563 -
Годунко Наталија 18 Д
Гођић 175
Дабић 143
Гојковић Б. 475
Гојковић Божидар Буда 25, 70, 205, 324, 383 Давидов Добривоје 323
Давидов Марсел 323
Гојковић Боривоје 71, 84
Голдштајн Давид 458 Давидовић Александар 80, 313
Давидовић Гордана 388
Голдштајн Жак 372
Голић 160 Давидовић Љиљана 407
Давидовић Љубодраг 390
Голубовић Ана 73, 489
Голубовић Баја 144 Давидоски Дејан 111
Дакић Ненад 258
Голубовић Веселин 341
Голубовић Зоран 73, 336 Даков Георги 110
Даковић Јована 372
Голубовић Маринко 388, 454
Голубовић Светислав 36, 236 Даковић Марко 405
Даковић Мирјана 399, 405
Голубовић Стојан 371
Гопчевић Зоран 251 Дамјановић Војкан 374
Дамјановић Зоран 374
Гоцић Александар 337
Гоцић Саша 31 Дамјановић Новица 26
Дамјановић Славко 374
Грабо Есад 531
Гранић Ненад 104 Дамјановић Шишко 174
Дамњановић 364
Грбић Мирко 74, 340, 530, 542, 547, 548, 552
Грбовић Предраг 260 Дамњановић Сања 80
Данекова Силвија 276
Грбовић Сузана 88, 260, 262
Гривеј Никола 109 Данић Миодраг 73, 545
Даниченко Сергеј 330
Грмашкоски Срђан 497
Грнчаров Атанас 536 Даничић 476
Данчевић Десимир 401, 548
Гроздановић 293
Гроздановић Владимир 74, 147, 283, 386, 388, Данчетовић Емилија 80, 458
Дашић Ђорђе 398
391, 439, 452
Гроздановић Владислав 144 Дворнић Жарко 39
Дебељак Јосип 73
Гроздановић Добрица 75, 113, 143
Гроздановић Зоран 64 Девић Борислав 274
Девић Драгослав 328
Гроздановић Јелица 42
Гроздановић Лазар 242, 325 Дединац Ђорђе 374
Дедић Јасмина 178
Гроздановић Лана 263
Гроздановић Лука 266 Дејановић Бранислав 294
Дејић Славиша 398
Гроздановић Марија 268
Гроздановић Петра 263 Декић Јефтимије 373
Делибашић Зоран 144
Гроздановић Радомир 220
Гроздановић Световид 42, 64, 111 Дељанин Родољуб 78, 81, 390
Демшар 175
Грубић Часлав 76, 114, 137, 170, 231, 385, 388,
390, 392, 433 Денић 73, 487
Денић Гојко 413
Грубишић Данило 551
Грујић Слободан 451 Денић Денча 81
Денић Драган 46
Грчић Миомир 47, 77
Грчић Петар 487 Денић Милан 487
Денчић Радомир 294, 481
Грчић Светислав 487
Губеревац Димитрије Микица 114, 196, 525 Десић 537
Дивота Божа 348
Гугуловић Миливоје 77, 522, 549
Гутман Лудвиг 299 Дивчић Драган 82, 398
Дикарић Драган 375
Гушић 354
Гушић Марија 170 Дикић 205
Дикић Дарко 269
Гушић Миодраг 257, 281
Гушић Слободан 335 Дикић Зоран 25
Дикић Иван 322

- 564 -
Дикић Часлав 104 Динић Миодраг Бели 449
Димитријевић 175, 258, 370 Динић Михајло 87, 112, 175
Димитријевић Анђа 203 Динић Ненад 449
Димитријевић Божа 293 Динић Новица 374
Димитријевић Божидар 292 Динић Петар 73, 396
Димитријевић Бран. 43 Динић Предраг 338, 391
Димитријевић Велибор 39, 83, 284, 354, 385 Динић Славица 352
Димитријевић Витомир 84 Динић Славољуб 87
Димитријевић Влада 424 Динић Слободан 88, 108, 260, 274, 389, 392
Димитријевић Владимир Динић Сретен 66
Димитријевић Воја 323 Динић Тома 143
Димитријевић Вукадин 312 Динчић Наталија 26
Димитријевић Д. 354 Динчић Часлав 481
Димитријевић Дејан 480, 504 Дисић Ненад 246
Димитријевић Драган 334, 444 Добрашиновић 290
Димитријевић Драгана 313, 504 Додић Петар 109
Димитријевић Душан 257, 258, 487 Дојчиновић Драгољуб 466
Димитријевић Зоран 267, 500, 521 Дојчиновић Зоран 26, 109
Димитријевић Иван 347 Дојчиновски Кирил 363, 536
Димитријевић Милена 285 Докман Никола 258
Димитријевић Мирко 487 Докнић Станко 337
Димитријевић Мирослав 285, 523 Доленц 545
Димитријевић Момчило 37 Долић Никола 258, 342
Димитријевић Н. 354 Домазет Драган 153, 448
Димитријевић Новица 257 Драгановић Срба 70
Димитријевић Оливера 453 Драгин Јоца 174
Димитријевић Петар 108 Драгић Бранислав 467
Димитријевић Радиша 144 Драгићевић Рајко 203
Димитријевић Радован 84, 246, 377, 408, 495 Драговић 542
Димитријевић Рајко 72 Драговић Невена 60
Димитријевић Саша 527, 532 Драгојевић 115, 543
Димитријевић Светозар 112 Драгојевић Мића 104, 203, 448
Димитријевић Слободан Гале 320 Драгојловић Мића 449
Димитријевић Слободан Грга 85 Драгољевић Огњен 89, 262
Димитров Стева 285 Драготоју Јорана 276
Димитровски Петар 143, 388 Драпшин Сава 123
Димић Бора 376 Драшковић 548
Димић Воја 157 Драшковић Зоран 489
Димкић Живорад 385 Драшковић Ратко 331
Димковски Никола 124, 254, 338 Дрезгић Миодраг 531
Димовски Дарко 254 Дрезгић Мирослав 260
Димоски Илија 85, 208, 340, 530, 536, 548 Дрезгић Никола 262
Димоски Милан 144 Дрезгић Томислав 531
Динић Божидар 236, 517 Држајић Васа 103, 115, 143
Динић Бојан 270 Дризић Милош 58, 89, 144, 340, 532
Динић Владан 86 Дризић Петар 450
Динић Владимир 86, 88, 389 Дринић Анка 351
Динић Дејан 321 Дрљачић Андреја 36
Динић Добрила 26 Дрљачић Ђорђе 36
Динић Душан 517 Дробњак Иван 405
Динић Живојин 318 Дубљевић 179
Динић Југослав 46 Дугалић Раде 473
Динић Љубиша 389 Дујковић Ратомир 536
Динић Милутин 37 Дукић Александар 111
Динић Миодраг 153, 203, 289, 328, 409, 529, 552 Дулић Рељa 451
Динић Миодраг (Драгољуб) 86 Дурковић 530, 547
Динић Миодраг Миле (Петар) 73, 86, 395

- 565 -
Ђ Ђорђевић Матеја 486
Ђорђевић Милан 78, 95, 284, 390
Ђајић Рајко 330
Ђорђевић Милан Митин 537
Ђапић Вукосава 59, 90, 109, 142 Ђорђевић Милка 59, 96, 108, 295
Ђенић Момчило 98, 153, 194, 448
Ђорђевић Миљана 453, 494
Ђенић Петар 90, 341 Ђорђевић Миодраг Цурка 418
Ђенић Ранко 48, 91, 150, 153, 194, 276, 290, 328,
Ђорђевић Миодраг Шупља 144
448, 450 Ђорђевић Мирољуб 83
Ђенић Ратко 179
Ђорђевић Мирослав 96, 114
Ђерђа Јосип 363 Ђорђевић Михаило 97, 390
Ђокић Велибор 396
Ђорђевић Нада 102
Ђокић Драг. 46 Ђорђевић Надица 453
Ђокић Маша 263
Ђорђевић Небојша 72
Ђокић Милан 162, 441 Ђорђевић Невена 331
Ђокић Милорад 111
Ђорђевић Ненад 255
Ђоковић Новак 227, 339 Ђорђевић Олга 26
Ђорђевић 24, 73, 160, 267, 293
Ђорђевић Петар 123, 337
Ђорђевић А. 112 Ђорђевић Раде 21, 489
Ђорђевић Александар 104, 337, 390, 338
Ђорђевић Радисав 46
Ђорђевић Александар 527 Ђорђевић Радомир 254
Ђорђевић Александра 92, 118
Ђорђевић Радослав 390
Ђорђевић Анка 64, 89, 92, 209, 388, 394 Ђорђевић Рајко 175, 220, 386, 389
Ђорђевић Биљана 268
Ђорђевић Сава 97, 114, 170, 258, 334
Ђорђевић Бошко 144 Ђорђевић Светлана 112
Ђорђевић Бранимир 92, 339, 459, 488
Ђорђевић Сибин 370
Ђорђевић Бранислав 93, 340 Ђорђевић Станимир 232
Ђорђевић Бранко 64
Ђорђевић Татјана 46
Ђорђевић В. 67 Ђорђевић Томислав 294
Ђорђевић Весна 46
Ђорђевић Топлица 497
Ђорђевић Владимир 93, 179, 256, 337 Ђорђевић Трајко 63
Ђорђевић Воја 514
Ђорђевић Чане 499
Ђорђевић Војислав 64, 93 Ђоревић Срба 108
Ђорђевић Вук 391
Ђорић Александар 239
Ђорђевић Гојко 86, 413, 542 Ђорић Војислав 286
Ђорђевић Горан 342
Ђорић Драган 46
Ђорђевић Горан (Божидар) 94 Ђорић Душан 488
Ђорђевић Горан (Милутин) 94
Ђорић Љубиша 243
Ђорђевић Д. 475 Ђорић Милован 153
Ђорђевић Десанка 321
Ђосић Јован 267
Ђорђевић Димитрије 368 Ђукић Жељко 98, 269, 313, 387, 390
Ђорђевић Драган 94, 114, 254, 254, 451, 459, 481
Ђукић Јован 60, 98, 109
Ђорђевић Драгана 449, 494 Ђукић Маја 98, 109
Ђорђевић Драги 486
Ђукић Небојша 46, 366
Ђорђевић Драгослав 53, 339, 459 Ђукић Сандра 98, 269
Ђорђевић Дуле 268
Ђукић Светомир 283
Ђорђевић Душан 115, 157, 253, 371 Ђукић Стеван 269
Ђорђевић Ђорђе 254, 383
Ђулизибарић Милутин 323
Ђорђевић Живојин 489 Ђулизибарић Михајло 107, 205, 215
Ђорђевић Жика 546
Ђулић Е. 75
Ђорђевић Златко 95 Ђурашковић Г. 66
Ђорђевић Зоран 488
Ђурашковић Ратомир 67, 99, 388, 488, 514
Ђорђевић Иван 294, 390 Ђурашковић Светлана 99
Ђорђевић Ивана 453
Ђурђановић Мирослав 320
Ђорђевић Ивица 336 Ђурђевић Далибор 437
Ђорђевић Јела 64
Ђурђевић Добривоје 489
Ђорђевић Крста 449 Ђурђевић Слободан 423
Ђорђевић Лазар 46
Ђурић Владимир 99
Ђорђевић Марјан 488

- 566 -
Ђурић Драгомир 487 Живковић Александар 118, 159, 284
Ђурић Зоран 196 Живковић Александра 92, 112, 118
Ђурић Миланче 70, 298 Живковић Ана 118, 460
Ђурић Миодраг 487, 543 Живковић Ана 351
Ђурић Мирјана 60, 100, 109 Живковић Биљана 66
Ђурић Радмила 100, 244 Живковић Бобан 114, 119
Ђурић Слободанка 327 Живковић Божидар 46, 523
Ђурица М. 143 Живковић Боривоје 489, 523, 550
Ђуричић Иван 266 Живковић Бранимир 119, 313, 384, 398
Ђуричић Љиљана 453 Живковић Бранко 157
Ђурковић Новак 101 Живковић Владимир 109, 240, 486
Ђуровић Живојин 370 Живковић Владислав 449
Ђуровић Зоран 481 Живковић Војкан 119
Ђуровић Марко 269 Живковић Гордана 272
Ђуровски Бошко 233 Живковић Дејан 108, 119, 241
Живковић Добрица 120
Е Живковић Драган 267, 339
Живковић Драгослав 113, 120
Ејхингер Драго 294
Живковић Драгослава 174
Ендо Јукио 515 Живковић Драгутин 324
Ерменц Јосип 107, 464
Живковић Живота 260
Ерчић Е. 143 Живковић Живче 293
Живковић Зоран 96, 98, 113, 118, 120, 124, 137,
Ж 143, 196, 216, 283, 334, 387, 428, 444
Жагмештар Златко 363 Живковић Зоран 153, 449
Жалдош 545 Живковић Ивана 496
Жарић Миодраг 418 Живковић Кобац 545
Ждраљевић Бранислав 113 Живковић Крста 371
Ждраљевић Предраг 109 Живковић Лазар 338
Жеравица Ранко 178, 289, 369 Живковић Љубиша 486
Жерјал Јован 188 Живковић Марко 105
Живадиновић Драган 116, 330, 336, 429 Живковић Марко 121, 339
Живадиновић Кристина 253 Живковић Милосав 320
Живадиновић Славољуб 115, 267 Живковић Миодраг 72, 541
Живановић Данијел 109 Живковић Мирослав 114
Живановић Дарко 276 Живковић Невенка 272
Живановић Душан 358 Живковић Неша 294
Живановић Ив. 43 Живковић Никола 60, 121, 339, 457, 458, 459
Живановић Ивана 117, 190, 263 Живковић Петар 78, 86, 354, 388
Живановић Маја 321 Живковић Сава 541
Живановић Ненад 117, 134, 260, 365, 397 Живковић Светислав 103, 122, 523
Живановић Предраг 118, 262 Живковић Синиша 111
Живић Веки 144 Живковић Сретен 220
Живић Горан 240 Живковић Стеван 254, 338, 386
Живић Драган 269, 313, 349 Живковић Томислав 66
Живић Драган 337, 338 Живковић Урош 254
Живић Драгана 55, 118, 178 Живојиновић Велимир Масука 515
Живић Марко 452 Живојиновић Мирослав 240
Живић Миодраг 449 Живојиновић Слободан 184, 338
Живић Мишко 453 Жикић Дејан 456
Живић Слободан 335 Жикић Ратољуб 489, 505
Живић Срба 486 Жирардо Ани 513
Живић Томислав 66, 515 Жирић Татјана 103
Живић Христина 109, 295 Жугић Весна 122
Живковић 112, 258, 476 Жуњанин Радослав 337
Живковић Александар 368 Жупац 499
Живковић Александар 111, 118, 170

- 567 -
З И
Зајић Милан 305
Зајић Слободан 285
Закић Жарко 114
Зарубица Русомир 497
Захаријевски Зоран 252
Здравковић Бранислав 294
Здравковић Братислав 531
Здравковић Вељко 263
Здравковић Владимир 374
Здравковић Војкан 281
Здравковић Горан 53
Здравковић Драгољуб 260
Здравковић Зоран 104, 448
Здравковић Јовица 26, 108, 123
Здравковић Лане 552
Здравковић Маријан 321
Здравковић Милош 342
Здравковић Мирољуб 123
Здравковић Момчило 449
Здравковић Олгица 252
Здравковић П. 285
Здравковић Сава Шамбрк 547
Здравковић Томислав 144
Зекић Авда 546
Зекић Иван 232
Зекић Мухарем 193, 294, 537
Зековић 547
Зечевић Маја 256
Зечевић Таса 452
Златановић 354, 476
Златановић Александар 342
Златановић Борислав 285
Златановић Драгомир 545
Златановић Душан 342
Златановић Милоје 337
Златановић Никола 342
Златановић Новица 109
Златановић Чедомир 257, 280
Златић Александар 420
Златковић Веселин 89, 263
Златковић Даница 66
Златковић Ђорђе 404
Златковић Зоран 294, 368
Златковић Миле 337
Златковић Михајло 86
Злоковић Ђорђе 388
Зорић Миле 270
Зорић Наташа 339
Зотовић М. 398
Зубановић 547
Зубановић Мирослав 294
Зубановић Радослав 144
Зувић Никола 163
- 568 -
Ибрелић Хилда 356
Иванишевић Горан 50, 339
Иванковић Цвјетан 384
Ивановић 272
Ивановић Владимир 31
Ивановић Драган 30, 294, 340, 418
Ивановић Иван 448, 539
Ивановић Накица 153
Ивановић Новица 108
Ивановић Срба 533
Ивановић Србобран 487
Иванчевић Вида 279
Иванчик Дарко 268, 391
Иветић Снежана 266
Ивић Божидар 336
Ивковић Владимир 313
Ивковић Душан Дуда 369
Ивковић Душица 272
Ивковић Ивана 250
Ивковић Мића 109
Ивковић Надица 420
Игић Дина 372
Игић Зоран 45
Игић Јовица 267
Игић Љубиша 358
Игић Н. 112, 355
Игић Наташа 125, 453
Игњатова Лили 18
Игњатовић Александар 46
Игњатовић Аца 488
Игњатовић Бобан 318
Игњатовић Братислав 55, 125
Игњатовић Вера 284
Игњатовић Вукашин 337
Игњатовић Драгослав 280
Игњатовић Ивана 125, 447
Игњатовић Ивана 274
Игњатовић Јована 254
Игњатовић Јоска 401
Игњатовић М. 475
Игњатовић Милан 156
Игњатовић Мина 69, 109
Игњатовић Миња 69
Игњатовић Михајло 328, 449
Игњатовић Никодије 46
Игрошанац Драгослав 418
Игрошанац Љубомир 276, 448
Илић 179
Илић Александар 109, 131
Илић Александар 268
Илић Александра 256
Илић Ана 372
Илић Божидар 488
Илић Бранислав 78 Јаковљевић Веселин 132, 138, 255, 391
Илић Витомир 337 Јаковљевић Горан 138
Илић Владимир 132, 398 Јаковљевић Зоран 138
Илић Војислав 132, 255 Јаковљевић Иван 338
Илић Гаврило 253 Јаковљевић Љубомир 139, 475
Илић Гордана 132, 218, 454 Јаковљевић Митар 250, 381
Илић Градимир 396, 398 Јаковљевић Слободан 139
Илић Д. 515 Јакуби Доналд 109
Илић Дамјан 269 Јакшић Ненад 341
Илић Данијела 132, 385, 390, 454 Јалић 112
Илић Драган 67, 132, 252 Јамамото Нобуаки 443
Илић Драгана 133, 268 Јандрић Ивана 268
Илић Драгољуб 91, 133, 144 Јанев 112
Илић Драгомир 153, 293 Јанићијевић Мирољуб 76, 79, 139, 244, 460
Илић Душко 270 Јаничијевић Мирела 272
Илић Живота 360 Јанковић 108, 178
Илић Зоран 46, 133, 269, 313, 531 Јанковић Андреј 141
Илић Иван 133 Јанковић Бобан 488
Илић Илија 269 Јанковић Божа 165
Илић Јован 133, 421 Јанковић Бранислав 36
Илић Љубинка 64 Јанковић Будимир
Илић Марко 256 Јанковић Владимир 18, 76, 298
Илић Миладин 27, 60, 64, 112, 134, 167, 175, 209, Јанковић Војислав 294
354, 358, 382, 384, 386, 394, 396, 412, 419 Јанковић Горан 391
Илић Миле 293 Јанковић Дарко 374
Илић Милорад 294 Јанковић Димитрије 447
Илић Миодраг 388 Јанковић Драгица 140, 267, 442, 500
Илић Мирјана 26 Јанковић Душан 175
Илић Небојша 25 Јанковић Ђорђе 140, 141, 142
Илић Негослав 374 Јанковић Живојин 36
Илић Ненад 31 Јанковић Живота 140, 141, 142, 379, 421
Илић Озрен 320 Јанковић Зоран 203, 208, 488
Илић Петра 263 Јанковић Јанко 267, 500
Илић С. 515 Јанковић Јанко (Живота) 141
Илић Сара 269 Јанковић Јанко Ц. 34
Илић Саша 67, 252, 388, 514 Јанковић Јелена 171
Илић Славко 153, 328, 448 Јанковић Катарина
Илић Слободан 136, 269, 313 Јанковић Љ. 143
Илић Сретен 180 Јанковић Љубомир 335
Илић Х. 66 Јанковић Марина 60, 110
Илић Хаџи Саша 136 Јанковић Марко (Владислав) 142
Имамовић Ахмет 497 Јанковић Марко (Ђорђе) 59, 90, 108, 141, 142,
Ипатов Александар 305 284, 386, 390
Исаковић 103 Јанковић Миле 144, 287
Исаковић Душан 293 Јанковић Милорад 143, 341, 538
Исаковић Живојин 293, 320, 533, 534 Јанковић Миодраг 239
Исаковић Јован 293 Јанковић Мирослав 550
Исмаил Мухамед 303 Јанковић Р. 66
Исмаиловић Керим 86, 542 Јанковић Раде 373
Ицић Благоје 293 Јанковић Ранко 143, 175, 487
Ицић Томислав 374 Јанковић Родољуб 318, 319, 322
Јанковић Светислав
Ј Јанковић Славиша 253
Јанковић Слободанка 141
Јагличић Урош 138, 270
Јанковић Стојан 36
Јагодић Милош 337 Јанковић Тодор 24
Јагодић Цајца 87, 552
Јанковић Чедомир 381
Јаковљевић 25, 160, 258, 370

- 569 -
Јанојлић Мирослав 449 Јовановић Верољуб 366
Јанса Властимил 503 Јовановић Влада 262
Јанчић Светомир 487 Јовановић Владан 449, 451
Јанчић Николић Маријана 319 Јовановић Војкан 449, 451
Јањић Братислав 193, 339, 384, 398, 459, Јовановић Вукица 319
Јањић Емилија 285 Јовановић Гаврило 25, 146, 529
Јањић Зоран 26, 109 Јовановић Горан 488
Јањић Љиљана 453 Јовановић Гордана 285
Јањић Мирјана 460 Јовановић Дане 144
Јањушевић 178 Јовановић Данило 242, 257, 281, 453
Јарамаз Стево 319 Јовановић Данило Данилче 488, 543
Јасић Владимир 338 Јовановић Данило Дача 146
Јаћимовић Снежана 472 Јовановић Димитрије 86
Јачевић Слободан 67, 515 Јовановић Добрица 341
Јашаревић Зоран 212, 336 Јовановић Досе 488
Јевремовић Драгиша 497 Јовановић Драган 114, 147, 157, 203
Јевтић Биљана 319 Јовановић Драгана 258
Јевтић Драган 514 Јовановић Драги 328
Јевтић Драгош 188 Јовановић Драгиша 497
Јевтић Оливера 276 Јовановић Драгољуб 26
Јевтић Слободан 458 Јовановић Драгослав 267, 388, 533
Јевтовић Богољуб (Богдан) 422 Јовановић Душан 42, 73, 268
Јевтовић Братислав 144, 366, 384 Јовановић Душица 46
Јежић Здравко 283 Јовановић Ђ. 220
Јездић Владимир 267 Јовановић Ђока 447
Јеленковић Татјана 69 Јовановић Ђокица 281
Јелић Марко 503 Јовановић Ђорђе 263
Јелић Мира 356 Јовановић Живојин 396, 487
Јелчић Никола 531 Јовановић Зоран 49
Јенић Зоран 374 Јовановић Зоран 28, 146, 148, 235, 391
Јеремић Дракче 259 Јовановић Ива 293
Јеремић Душан 388 Јовановић Иван 175, 193, 366, 384, 388, 398, 420
Јеремић Маргита 111 Јовановић Иван (Јован) 147
Јеремић Милорад 145, 340, 530, 548 Јовановић Иван (Светислав) 147
Јеркан Милорад 88, 145, 155, 390, 453 Јовановић Ивана 365
Јерков Новак 457 Јовановић Илија 373
Јефтић 41 Јовановић Ирена 390, 497
Јефтић Јова 497 Јовановић Ј. 67
Јефтовић Братислав 398 Јовановић Јеленко 493
Јечменић Милан 420 Јовановић Јован 148, 253, 391, 493
Јечменица Татјана 450 Јовановић Јовица 115
Јовановић 112, 207, 335, 370 Јовановић Каролина 50, 148, 339, 458
Јовановић А. Јовановић Константин 371
Јовановић Александар 281, 418 Јовановић Коста 62, 112, 354, 377
Јовановић Анђица 272 Јовановић Лазар 28, 146, 148, 236
Јовановић Аћим 153, 276, 447 Јовановић Лајка 144
Јовановић Аца 368 Јовановић Љубица 42
Јовановић Б. 483 Јовановић Љубиша 398, 449
Јовановић Богосав 319 Јовановић Љубиша Брица 293
Јовановић Бојан 198 Јовановић Љубиша Буби 294
Јовановић Борис 276, 383, 447 Јовановић Љубодраг 149, 193, 384
Јовановић Бошко 544 Јовановић Љубомир 72
Јовановић Брана 42 Јовановић М. 67, 483, 515
Јовановић Бранка 241 Јовановић Марко 256, 488
Јовановић Бранко 63, 493 Јовановић Микан 153, 449
Јовановић Братислав 341, 488 Јовановић Милан Миланче 293
Јовановић Велибор 398 Јовановић Милан Стронгмен 149, 255, 390

- 570 -
Јовановић Миле 175, 276, 451 Јовић Стефан 151, 385
Јовановић Милена 449 Јовић Томислав 418
Јовановић Милосав 271 Јовичић Горан 109
Јовановић Милош 449 Јововић Гордана 272
Јовановић Миљојка 331, 496 Јововић Мирјана 272
Јовановић Миодраг 337, 374, 390, 449 Јововић Никола 57, 151, 517
Јовановић Миомир 208 Јовчевски Владо 496
Јовановић Мирјана 150, 466 Јокановић 325
Јовановић Мирослав 86 Јоксимовић Владимир 60, 109, 152
Јовановић Н. 483 Јоксимовић Дина 152, 218
Јовановић Наташа 268 Јоксимовић Марко 270
Јовановић Никола 150, 276, 383, 390, 447 Јоксимовић Предраг 488
Јовановић Перица 294 Јоксимовић Станимир 21, 153, 390, 481
Јовановић Петар 92, 150, 154, 194, 276, 449, 505 Јолић Живорад 523
Јовановић Раде 108 Јонић Велибор 25
Јовановић Радисав 21, 87, 150, 239, 480, 550, 552 Јонџић Угљеша 76, 298
Јовановић Радојица 293 Јорга Владимир 362
Јовановић Родољуб 337 Јордановић Новица 368
Јовановић Саша 342 Јордановић Предраг 314
Јовановић Светислав 114, 151, 241, 385 Јордачевић Слободан 109, 282
Јовановић Светлана 266 Јоровић Ивана 122
Јовановић Сија 543 Јоселијани Н. 227
Јовановић Славко 86 Јосић Милан 106, 156, 180, 246, 391
Јовановић Слободан 17, 76, 244 Јосифовић Божица 272
Јовановић Слободан Дане 285 Јосифовић Слободан 109
Јовановић Слободан Фаца 318 Јотић Радивоје 488
Јовановић Спира 107 Јоћимовић Бојан 301
Јовановић Стојан 205 Јоцић 112, 525, 530
Јовановић Тома 294 Јоцић Анђелка 109
Јовановић Трајко 63 Јоцић Горан 488
Јовановићева 272 Јоцић Добросав 156, 340, 547, 548
Јовановски 530 Јоцић Драгослав 387
Јовановски Александар 144 Јоцић Душан 109, 156, 193, 366, 384, 398
Јовановски Бојана 171 Јоцић Зоран 108
Јовановски Димитар 151 Јоцић Зорица 285
Јовановски Дмитар 144, 548 Јоцић Љ. 285
Јовановски Иван 17 Јоцић Миодраг 157, 203, 420
Јовановски Митар 513 Јоцић Радиша 449
Јованчић 107 Јоцић Роса 372
Јованчић Божидар 487 Јоцић Слободан 338
Јованчић Боривоје 487 Јукић Милосав 454
Јованчић Мирољуб 259 Јурчић Д. 451
Јованчић Петко 546
Јоветић Мирјана 331, 496 К
Јовић 51, 179, 258
Јовић Александар 268 Кабадајић Мир. 396
Кабадајић Ратко 158, 388, 397
Јовић Бранко 336
Јовић Братислав 488 Кадријевић Трајче 337
Казе Таиђи 81, 83
Јовић Виолета 318
Јовић Горан 76 Кајгановић Миодраг 269
Калановић Драгомир 338, 459
Јовић Десанка 103
Јовић Драган 108, 319 Калембер 175
Калининченко Ирина 241
Јовић Душко 42
Јовић Јована 69 Калоперовић Тома 499
Капелан Богдан 155, 194
Јовић Милан 268
Јовић Николина 122 Капешић Срђан 438
Капријати Џенифер 182
Јовић Сава 198
Карабатић Бранко 114, 159, 170

- 571 -
Карабатић Никола 160, 284 Ковачев Трајче 444
Карађорђевић Александар I 360, 376, 408 Ковачевић Бранислав 349
Карађорђевић Ђорђе 495 Ковачевић Иван 330
Карађорђевић Павле 425 Ковачевић Љубица 388, 399, 404
Карађорђевић Петар I 27, 245 Ковачевић Милан 504
Карађорђевић Петар II 360, 425 Ковачевић Милица 263
Каракашевић Миливоје 450 Ковачевић Милош 273
Караклајић Рајко 62, 377 Ковачевић Младен 108
Каралић 334 Ковачевић Ненад 232
Карапанџић Сава 536 Ковачевић Петар 251
Карас Вацлав 482 Ковачевић Радомир 267
Караташев Васил 330 Ковачевић Саша 26
Карлсон 49 Ковић Борика 510
Карпинска Ана 174 Ковић Катарина 266
Карпински 448 Ковић Синиша 497
Карпов Анатолиј 220 Кожар Миша 293
Касајић Дражен 256, 263 Козлица Радослав 36
Каучунковић Ђорђе 444 Козомара Ђурађ 167
Качавенда Дарко 244 Којић Андрија 370
Качар Тадија 192, 330 Којић Петар 425
Качунковић Ђорђе 536 Коковић 272
Кашња Златимир 281 Коковић Драгана 272
Кваранта Микеле 48, 505 Коктић 476
Кекелевић А. 483 Колумбо Јосип 477
Кекеловић Аца 293 Комадинић Стефан 398
Келава Томислав 24, 49, 160, 283, 335, 364, 391, Комленовић Мирјана 453
542 Комљеновић Наташа 372
Келер Франц 28 Конфорти Иво 175
Келета Младен 398 Коперец Славица 241
Керковић Александар 89, 108, 161, 167, 175, 200, Копривица Милета 493
388, 396, 543 Кораћ Радослав 168
Керковић Бисенија 89, 161 Кораћевић Слободан 109, 169
Керковић Милан 162, 385 Корбар 543
Кесић Димитрије 37, 111 Корица Дане 222
Кесић Милан 46 Королија Бранислав 340
Кеча Манојло 162, 390, 442, 452 Корпа Иштван 92, 450
Кикинђанин Предраг 251 Коруновић Душан 169, 339, 459
Кимбу Андреј 330 Косановић 450
Кинтерос Мигел 503 Косовић Јуре 270, 551
Китановић Душан 37, 110 Костадиновић Милош 169
Китановић Часлав 497 Костадиновић Немања 169
Китић Благоје 337 Костадиновић Новица 144
Китић Миодраг 203 Костадиновић Петар 267
Китић Мирјана 384, 398 Костадиновић Саша 337
Китић Оливера 164, 440, 453 Костадиновић Урош 163, 170
Китић Павле 449 Костић 26, 174, 530, 547
Китић Светлана 143 Костић Александра 268
Китић Цветко 164, 388 Костић Биљана 171, 458, 461
Кнежевић Драган 488 Костић Бора 503
Кнежевић Душан 17 Костић Бранко 267
Кнежевић Љиљана 241, 386 Костић Василије 98
Кнежевић Миодраг 165, 208, 340, 388, 479, 513, Костић Вукослав 390
523, 529, 530, 538, 548, 551 Костић Душан 113, 170
Кнежевић Предраг 113, 118, 165, 170 Костић Ђорђе 170, 171, 339, 458, 461
Кобал Иван 335 Костић Здравко 330
Коблишка Слободан 167, 526, 534 Костић Ивица 267, 500
Кованџић Милић 271 Костић Јовица 349

- 572 -
Костић Константин 488 Крзнец 328
Костић Лазар 71 Кривокапић Бојан 232
Костић Љубинка 174 Кривокапић Владан 294
Костић Марија 170 Кривокапић Горан 240, 251
Костић Марија 262 Кривокапић Филиповић Милијана 178, 181
Костић Милан 438 Кризманић 174
Костић Миодраг 450 Кричак Данијела 494
Костић Миомир 368 Криштоф Антон 482
Костић Наталија 120, 170, 171, 278, 458 Кројф Јохан 84, 295
Костић Небојша 313 Крпан Светлана 453
Костић Никола 339, 457 Крстевски Павле 497
Костић Олгица 111 Крстић 112, 170, 179
Костић Оливер 246 Крстић Александар
Костић Радмила 397 Крстић Аца 53, 181, 486, 489
Костић Радомир 45, 108, 171, 257, 280, 281, 354, Крстић Бобан 144
388, 390, 453 Крстић Богосав 293
Костић Радослав 70 Крстић Владимир 50, 182, 339, 458
Костић Раја 544 Крстић Глигорије 337
Костић Светислав 374 Крстић Градимир 28, 239
Костић Синиша 504 Крстић Драган 114
Костић Срђан 232 Крстић Душан 372
Костић Сретен 27 Крстић Ђорђе 37
Костић Тодор 170, 172, 200, 338 Крстић Жана 178, 182, 217
Котлајић Мирчета 144, 294 Крстић Иван 182, 481
Котуровић Бранка 279 Крстић Ивана 319
Коутек Богдан 63 Крстић Илија 322
Коцијан Густав 533 Крстић Јована 254
Коцић 355 Крстић Љупче 46
Коцић Александар 37 Крстић Милојко 449
Коцић Бобан 365 Крстић Мирољуб 111, 391
Коцић Вукослав 172, 444 Крстић Младен 250, 494
Коцић Горан 260 Крстић Момир 374
Коцић Драган 276, 328 Крстић Никола 487
Коцић З. 285 Крстић Перица 182, 197, 242, 389
Коцић Ј. 59 Крстић Радивоје 371
Коцић Јадранка 172, 352 Крстић Радомир 183
Коцић Јелена 60, 109, 173 Крстић Родољуб 26
Коцић Милан 67 Крстић Славиша 46
Коцић Милош 41, 123, 173, 337, 344 Крстић Срђан 260
Коцић Миодраг 103 Крстић Срећко 80, 268
Коцић Мирослав 269 Крстић Стеван 25
Коцић Радослав 368 Крстић Урош 486
Коцић Рака 338 Крстић Хрунислав 271
Коцић Сандра 198 Крстић Часлав 144, 167
Коцић Светислав 86 Крстоношић Мирко 30, 350
Коцић Слободан 48, 154, 448 Куглер Драган 453
Кочиш Ђура 290 Кузмановић Александар 184
Коџо Ђуро 275 Кузмановић Андрија 232
Кравсчук Александар 365 Кузмановић Саша 111
Крајналић 246 Кујунџић Бранислав 544
Крајшк 49 Кулиговски Виктор 504
Краљ Ивица 144, 180 Кулић Синиша 337
Краљић Војислав 180 Кулић Слободан 267
Краљић Војкан 114 Куљача Никола 184, 386
Крањц Златко 175, 181, 355 Куљкин Виктор 184, 339, 389
Крапински Андрија 449 Купљеник Виктор 388, 424

- 573 -
Куртић Ештреф 320 Лимановић Шериф 337
Кусовац 444 Линг Кси Мен 338
Куцов 49, 207 Линка 161
Ловић Дарко 250
Л Ловић Небојша 258
Ловре Небојша 486
Лабудовић Миливоје 290
Ложајић Слободан 56
Лазаревић 108, 293, 354 Лозановић Милибор 187, 335, 390, 430, 542
Лазаревић Брана 37
Лолић Алекса 358
Лазаревић В. 66 Лонгиновић 205
Лазаревић Војин 536
Лонгиновић Зоран 25, 108
Лазаревић Вук 375 Лонгиновић Радмило 464
Лазаревић Горан 257, 280
Лончар Бранислав 75, 442
Лазаревић Ђорђе 107 Лукерић Ј. 67
Лазаревић Зоран 267
Лукић Благоје 337
Лазаревић Зорица 267 Лукић Живојин 139
Лазаревић Јова 199
Лукић Игор 504
Лазаревић Љубиша 70 Лукић Милинка 272
Лазаревић Маја 185, 199
Лукић Предраг 399
Лазаревић Милан 454 Луковић Бојан 269
Лазаревић Миљан 488
Луковић Владан 305
Лазаревић Мирољуб 335 Лутанен 49
Лазаревић Оља 185, 199
Лучић Урош 60
Лазаревић Часлав 488
Лазетић Бранка 268
Љ
Лазетић Саша 268
Лазетић Славољуб 185, 267, 390, 420 Љубенковић 488
Лазић 175, 476, 544 Љубисављевић Бојана 452
Лазић Братислав 185 Љубисављевић Ивана 260
Лазић Јоцко 26, 60, 108, 185, 282 Љубисављевић Мирослав 319, 335
Лазић М. Љубић Слободан 488
Лазић Марина 269, 313 Љубомировић Света 364
Лазић Миодраг 370, 546 Љумовић Јелица 111
Лазић Озрен 341
Лазовић Радојица 110 М
Лајшић Милорад 97, 112, 176, 186, 355, 373, 386,
390, 544 Маврић Сафет 259
Магдаленић Радован 374
Лакићевић Миодраг 489
Лаконић Андрија 337 Мадић 177
Мадић Благоје 388
Лаловић Душан 335
Лаловић Павле 51, 186, 187, 511, 546 Мадић Јован 262
Мађар Андраш 44, 114, 189
Лаловић Ремза 546
Ламбев Станислав 275 Мађар Андрија 189
Мађареви 108
Лапчевић Иван 114, 187, 284, 385
Латаревић Растко 268 Мажић Милорад 437
Мајсторовић Душан 105
Латинчић Ненад 259
Лачковић 258 Мајцен Бошко 112, 354
Максимовић Бранимир 189, 269, 313
Левић Зоран 336
Лековић Спира 292 Максимовић Горан 302
Максимовић Ивана 452
Лемић Ђуро 497
Лемић Никола 163 Максимовић Сузана 189, 269, 312, 385, 389, 442,
503
Лепојевић Гојко 467
Лепојевић Слободан 453 Максимовић Томислав 144
Маленић 48
Лепре 161
Лескошек Грегор 453 Малешев 530
Мали Карло 370, 475
Лесов Јордан 290
Лешевић Живојин 320 Маличевић Нерсад 212, 336
Маљевић Марио 494
Лилић Сузана 187, 345

- 574 -
Маљоку Максут 337 Марјановић Миодраг 459
Мамковић Влада 155 Марјановић Миомир 191, 392
Мандил Исак 20 Марјановић Ненад 263
Мандић Никола 373 Марјановић Симеон 489
Маниташевић Зоран 189, 365 Марјановић Славица 192, 233
Манић Ивана 117, 190 Марјановић Славољуб 192, 220, 269, 304, 312,
Манић Миљан 258 385, 503
Манић Миодраг 276, 328, 448 Марјановић Слободан 389
Манић Никола 337 Маркишић 177
Манов Наташа 252 Марковић 115
Манојловић Драган 293 Марковић Александар 270
Манојловић Душан 320 Марковић Аца 293
Манојловић Љубиша 398 Марковић Бисенија 161
Манојловић Ненад 190, 251, 385 Марковић Божидар 487
Манчић Бранислав 336 Марковић Бојана 453
Манчић Војислав 90, 104, 155 Марковић Бранимир 454
Манчић Д. 67 Марковић Братислав 390
Манчић Драган 459 Марковић В. 448
Манчић Света 497 Марковић Вера 285
Манчић Станимир 243 Марковић Весна 110, 192, 453
Маријановић Божидар 319 Марковић Владислав 450, 460
Маријановић Христина 319 Марковић Војислав 64
Маринић Алојз 107 Марковић Дарко 193, 270
Маринковић 103 Марковић Добривоје Бобан 144, 193, 294, 536,
Маринковић Бојан 60, 109 541
Маринковић Братислав 425 Марковић Добросав Фари 112, 490, 493, 552
Маринковић Владимир 180 Марковић Драган 104, 262, 281
Маринковић Гордана 214, 331 Марковић Душан 193, 286, 366, 384, 397, 398
Маринковић Дарко 258 Марковић Зоран 146, 150, 155, 194, 199, 266, 392,
Маринковић Дејан 190, 339, 457, 458 448
Маринковић Ж. 282 Марковић Милош 475, 477
Маринковић Иван 199, 268 Марковић Миодраг 123
Маринковић Мирослав 330 Марковић Мирослав 497
Маринковић Небојша 26 Марковић Наталија 548
Маринковић Петар 487 Марковић Ненад 183, 184, 194, 270
Маринковић Радмила 318 Марковић Предраг 108, 114
Мариновић Драги 241 Марковић Раде 75, 484
Марић 160, 207 Марковић Радош 105, 429
Марић Алиса 313 Марковић Саша 105, 144, 429
Марић Енвер 295, 526 Марковић Саша (Благоје) 195
Марић Јован 41, 337 Марковић Саша (Јовица) 195
Марјановић Александар 174 Марковић Светолик 334
Марјановић Аца 209 Марковић Слободан 90
Марјановић Бошко 372 Марковић Трифун 371
Марјановић Владимир 365 Марковић Чедомир 81, 195, 198, 276, 284, 301,
Марјановић Владица 144 312, 373, 450
Марјановић Дејан 53, 109 Марковић Чедомир – Чеда Ћуре 376
Марјановић Драган 31 Мартиновић Зоран 444
Марјановић Драгослав 190 Мартиновић Милан 270
Марјановић Живорад 144 Мартиновић Милорад 336
Марјановић Зоран 191, 260, 366, 374, 384, 398 Мартиновић Радослав 497
Марјановић Јелена 262 Марчета Стеван 25
Марјановић Јован 191, 398 Маслаковић Гаврило 196, 251, 260, 265
Марјановић Лидија 212 Маслаковић Јелена 262
Марјановић Љубиша 488 Маслаковић Милица 260
Марјановић Марко 263 Матвејчук Игор 330
Марјановић Милош 76 Матејевић Драган 208, 488

- 575 -
Матејевић Ратомир 486, 537 Милановић Небојша 488
Матејевић Светомир 486 Милановић Славиша 144
Матејић Вићентије 337 Милановић Славко 425
Матејић Владимир 267 Милат Слободан 144
Матејић Влајко 452 Милатовић Новак 290
Матејић Зорица 66 Милачић Бранислав 388
Матејић Мирјана 285 Милачић Бранко 206, 454
Матејић Младен 258 Милачић Раде 42
Матејић Никола 268 Миленковић 58, 103, 178, 272
Матешић Сандра 331 Миленковић Александар 206, 211
Матић Благоје 396 Миленковић Александар 312
Маћешић Томислав 79 Миленковић Бојан 144, 207
Махмутовић 49 Миленковић Бранислав 267
Мацур Мирко 24, 49, 197, 336 Миленковић Бранислава 267
Машковић Трипко 337 Миленковић Данијел 17
Машуловић Немања 242 Миленковић Дејан
Медвед 499 Миленковић Драган 26, 192, 207, 336
Медвед Братислав 114 Миленковић Живојин 46
Медведев Александар 262 Миленковић Жикица 86
Медведев Татјана 262 Миленковић Звездан 456
Меднис Едмар 503 Миленковић Зоран 340, 480, 538
Мелић 530 Миленковић Зоран (Милан) 207
Мељников 33 Миленковић Зоран (Светозар) 208
Меметовић Салија 336 Миленковић Зоран (Слободан) 208
Менковић Горан 46 Миленковић Јован 271
Менковић Јана 474 Миленковић Јовица 203
Мештер Ђула 325 Миленковић Љубиша 489
Мештровић Стипе 86 Миленковић Маја 268, 390
Мидић Дуња 351 Миленковић Марко 269
Мијаиловић Олга 156 Миленковић Милена 268
Мијајловић Љубиша 53 Миленковић Милош 198
Мијајловић Радић 108, 203 Миленковић Миодраг 167, 206, 209, 211
Мијалковић Божидар 59, 108, 204, 389 Миленковић Мита
Мијалковић Бранка 285 Миленковић Миша 294
Мијалковић Десанка 174 Миленковић Нина 266
Мијатов Вељко 174 Миленковић Раде 339
Мијатовић Павле 34 Миленковић Ратко 210
Мијатовић Чедомиљ 316 Миленковић Светозар 368
Мијић 325 Миленковић Славица 391
Микић Ненад 204 Миленковић Славољуб 267, 480
Миладиновић 103 Миленковић Славче 208
Миладиновић Владан 159, 169 Миленковић Сретен 110
Миладиновић Владимир 262 Миленковић Стефан 210
Миладиновић Звонко 315 Миленковић Томислав 37, 111, 206, 210, 372, 391,
Миладиновић Игор 204, 269, 312, 503 513, 551
Миладиновић Јордан 322 Миленовић 115
Миладиновић Марко 263 Миленовић Божидар 88, 200, 211, 386, 391, 525
Миладиновић Миладин 58 Миленовић Нинко 211, 337
Миладиновић Миливоје 65, 108, 112, 205, 384, Миленовић Радмилo 18
386, 398, 538 Милентијевић Мића 449
Миладиновић Милорад 108, 397, 488, 543 Милер Бруно 430
Миладиновић Пера 293 Милетић 542
Миладиновић Ратко 313 Милетић Зоран 159, 199, 212, 259
Миланов Валентина 268 Милетић Јовица 46
Милановић 258 Милетић Коста 71
Милановић Горан 481 Милетић Марија 269
Милановић Драгица 272 Милетић Небојша 338

- 576 -
Милетић Оливера 496
Милетић Славица 212, 387
Милетић Славољуб 111
Милетић Слободан Жућа 213
Милетић Слободан Слободанче 294
Милетић Тамара 269
Миливојевић Бранислав 213, 523
Миливојевић Драган 258
Миливојевић Зоран 19, 46
Миливојевић Миленко 422
Миливојевић Милисав 335
Миливојевић Мирослав 213, 489
Миливојевић Хранислав 83
Милинковић Александар 214, 270
Милинковић Саша 86
Милинковић Сергије 424
Милић 499
Милић Бобан 293
Милић Владан 242
Милић Драган 339
Милић Ивана 250
Милић Милован 214
Милић Миомир 67
Милић Младен 36
Милић Надежда 64
Милић Наташа 331
Милић Саша 240
Милић Светлана 26, 64
Милић Србољуб 419
Милићевић 316, 525
Милићевић Вања 81, 156, 198, 265
Милићевић Влада 166
Милићевић Добрица 384
Милићевић Драг. 246, 377
Милићевић М. 340
Милићевић Мирољуб 340
Милићевић Никола 108
Милићевић Светлана 268
Милкић Дарко 302
Миловановић Андрија 452
Миловановић Б. 475
Миловановић Божа 323
Миловановић Верица 453
Миловановић Драгомир 20
Миловановић Злата 103
Миловановић Зоран 276
Миловановић Милан 31
Миловановић Миланка 103
Миловановић Мома 338
Миловановић Момчило 313
Миловановић Петар 513
Миловановић Радивоје 107, 215, 463
Миловановић Радомир 215, 419
Миловановић Србољуб 105
Миловановић Томислав 376
Милојевић 544
Милојевић Александар 215
- 577 -
Милојевић Влада 493
Милојевић Добривоје 449
Милојевић И. 112
Милојевић Марина 50, 216, 387
Милојевић Миле 196
Милојевић Милоје 64, 112, 209, 216, 354, 388, 460
Милојевић Мирко 64, 97, 112, 175, 209, 217, 354,
386, 391, 394, 529
Милојевић Тома 493
Милојковић Бојан 391
Милојковић Брале 236
Милојковић Даријан 269
Милојковић Ирена 268, 389. 442
Милојковић Лалица 331
Милојковић Мирољуб 73
Милојковић Најдан 254
Милојковић Сандра 266
Милојковић Славиша 217, 460
Милосављевић 41, 335, 447
Милосављевић Бранимир 109, 217, 391
Милосављевић Драган 19
Милосављевић Душан 503, 538
Милосављевић Жана 182, 199, 217
Милосављевић Завиша 481
Милосављевић Иван 78
Милосављевић Лале 56, 276
Милосављевић Милица 254
Милосављевић Милош 342
Милосављевић Милутин 337
Милосављевић Мирослав 177, 189, 218, 384, 388
Милосављевић Мирослав
Милосављевић Оливер 374
Милосављевић Радмило 251
Милосављевић Сара 372
Милосављевић Слободан 114, 218
Милошевић 267, 354, 547, 550
Милошевић Александар 31
Милошевић Бебула 208
Милошевић Бисерка 111
Милошевић Благоје 481
Милошевић Борко 339
Милошевић Босиљка 111
Милошевић Бранислав 259
Милошевић Бранко 25
Милошевић Веселинка 388
Милошевић Весна 218, 241, 283, 309, 356, 385,
389, 446
Милошевић Горан 251
Милошевић Гордана 132, 218
Милошевић Градимир 374
Милошевић Дарко 339
Милошевић Дина 60, 152, 218, 458
Милошевић Драгана 105
Милошевић Душан 283
Милошевић Ђорђе 267, 339, 390, 459
Милошевић Маја 162
Милошевић Марко 255
Милошевић Милан 488 Митић Градимир 374
Милошевић Миливоје 130 Митић Д. 398
Милошевић Милојко 36 Митић Драган 267, 454
Милошевић Милорад 397 Митић Драгиша 97, 222, 544
Милошевић Миркo 374 Митић Драгутин 70, 453
Милошевић Мома 257 Митић Дракче 42, 337, 344
Милошевић Никола 163, 218, 386, 390 Митић Душан 454
Милошевић Слађана 331 Митић Живота 328
Милтојевић Бранислав 397 Митић Жика 337
Милутиновић Бојан 60, 108, 218 Митић Зоран 444
Милутиновић Бранислава Митић Иван 244, 338
Милутиновић Братислав 293 Митић Јеремија 108
Милутиновић Горан 114 Митић Јована 269
Милутиновић Дејан 258 Митић Југослав 144
Милутиновић Зоран 349 Митић Љубомир 112
Милутиновић Љубиша 108 Митић Милица 263
Милутиновић Милорад 71 Митић Мирољуб 232
Милутиновић Милош 71 Митић Мирослав 496
Миљанић Данило 256 Митић Невена 157, 222, 327, 331
Миљанић Миљан 52, 294, 499 Митић Петар 489
Миљановић Миљана 453 Митић Радомир 83, 254
Миљковић Бранко 256 Митић Рајко 533, 538
Миљковић Драгослав 219, 420, 434, 460 Митић Светислав 157
Миљковић Иван 167, 219, 258, 284, 385, 442 Митић Светлана 386
Миљковић Марија 256 Митић Славиша 111
Миљковић Мирослав 164, 269 Митић Слободан Митке 26, 108, 222, 388
Миљковић Мирослав (Драгослав) 220 Митић Слободан Пасуљко 294
Миљковић Мирослав (Чедомир) 220 Митић Сузана 268
Миљковић Михаило 269 Митић Татјана 62, 109, 222
Миљковић Никола 144 Митић Тома 489
Миљковић Нинослав 46 Митић Христифор 64
Миљковић Петар 73, 275 Митошевић Душан 58, 144, , 223, 444, 523
Миљковић Славиша 105 Митревски 46
Минић Максим 497 Митрић Зденко 169
Минчић Звонимир 388 Митровић 58
Минчић Тања 262 Митровић Анамариа 223
Миоковић Александар 208, 221, 542 Митровић Благоје 208
Мирковић Божидар 37 Митровић Владимир 36
Мирковић Бојан 258, 342 Митровић Војкан 224, 251, 365, 420
Мирковић Зоран 337 Митровић Данијела 224, 390, 434
Мирковић Љиљана 179 Митровић Драган 114, 267, 341, 390, 488
Мирковић Љубиша 72, 368 Митровић Драгослав 480
Мирковић Стефан 268 Митровић Жика 541
Мирчић Стевица 338 Митровић Миодраг 187
Митев Јанев 267 Митровић Миодраг 224
Митић 177 Митровић Наталија 74, 263
Митић Александар 63, 141 Митровић Негослав 64, 514
Митић Александар 315 Митровић Олгица 285
Митић Биљана 112 Митровић Петар 337
Митић Бобан 156 Митровић Предраг 236
Митић Богдан 243, 390 Митровић Слободан 331
Митић Богољуб 112, 354 Мићић Синиша 244
Митић Бранимир 112, 354 Мићовић Борислав 41
Митић Весна 272 Мићовић Војислав 337
Митић Владан 268 Мићовић Зоран 301
Митић Војислав 221, 338, 389, 459, 497 Михаиловић Власта 372
Митић Вукашин 342, 349, 357 Михаиловић Ђорђе (Зоран) 225

- 578 -
Михаиловић Ђорђе (Никола) 225, 379 Младеновић Јелена 23, 231
Михаиловић Зоран (Ђорђе) 225, 226 Младеновић Јелена 263
Михаиловић Зоран (Ђорђе) 225, 226, 339, 458 Младеновић Љубиша 551
Михаиловић Љубомир 226 Младеновић Маја 115
Михаиловић Милан 225, 226, 227, 339, 343, 457, Младеновић Марија 263
458 Младеновић Милица 351
Михајленко Никола 531 Младеновић Милош 43, 75, 113, 170, 196, 218,
Михајловић Бети 454 231, 294, 303, 389, 433, 435
Михајловић Власта 279 Младеновић Милош 354
Михајловић Дејан 496 Младеновић Небојша 144
Михајловић Добривоје 62, 381 Младеновић Ненад 115, 267, 353
Михајловић Драган 28 Младеновић Радиша 390
Михајловић Драгољуб 220, 227, 286, 312, 349, Младеновић С. 483
388, 503 Младеновић Славица 179
Михајловић Душан 198, 266 Младеновић Славко 376
Михајловић Душан Чекрк 228, 293 Младеновић Слободан 114, 231
Михајловић Ђока 515 Младеновић Срђан 231
Михајловић Жика 37 Младеновић Стефан 305
Михајловић Зоран 46, 488 Мојсиловић Бранко 290
Михајловић Иван Чекрк 228, 293 Моловић Рајко 36
Михајловић Лидија 228, 284, 302, 385, 387, 390, Момчиловић Горан 274
442, 452 Момчиловић Драгутин 552
Михајловић М. 483 Момчиловић Иван 286
Михајловић Миодраг 448 Момчиловић Трајан 108, 386, 388
Михајловић Михајло 229 Моравац Небојша 196
Михајловић Момчило 228, 292 Мостић Петар 165
Михајловић Петар 86 Мрдаковић Миљан 284, 480
Михајловић Предраг 366 Мркић Саша 151, 233, 239
Михајловић Радмила 534 Мршић Јовица 496
Михајловић Светозар 267, 362 Музафаров Андреј 258
Михајловић Славица 366 Мујановић Разија 363
Михајловић Станоје 104, 448 Мумџијан Александар 37
Михајловић Тома 358 Мураус Виктор 108, 464
Михајловић Томислав 418 Мусић Исмаил 336
Мицић Добрила 102 Мустафић 51
Мицић Небојша 260 Мустафић Енвер 337, 363
Мичић Живојин 46 Мустафић Сашувар 336
Мичић Павле 147, 229, 386, 391, 478, 498, 526, Мушински Јарослав 275
531, 539, 542, 547
Мичић Петар 230, 386, 391, 479, 498, 521, 525, Н
526, 531, 535, 542, 547
Мишић Душан 109 Надаревић Мустафа 459
Најдановић 176
Мишић Милован 374
Мишић Саша 104 Најдановић Драгослав 92, 104, 150, 154, 194, 276,
389, 391, 448, 451
Мишколц 336
Младеновић 208, 547 Најдановић Томислав 337
Настасијевић Драган 395
Младеновић Александар 60, 256
Младеновић Ален 294 Наумовић Јован 72
Наумовић Љ. 424
Младеновић Боривоје 67
Младеновић Веља 497 Нацков Александар 488
Неjковић 81
Младеновић Гмитар 389
Младеновић Добривоје 319 Недељковић Анђела 351
Недељковић Аца 86
Младеновић Драган 114, 223, 260, 283, 341, 389
Младеновић Драган Киле 46, 488 Недељковић Б. 397
Недељковић Горан 114, 244
Младеновић Драган Муса 170, 230
Младеновић Зоран 267 Недељковић Игор 110, 245
Недељковић Милан 493
Младеновић Ивица 444
Недељковић Сава 103

- 579 -
Недељковићева 272 Николић Живојин 544
Недељковски 511 Николић Зага 64
Нејић Драган 245, 453 Николић Зоран 46, 488
Ненадић Перо 280 Николић Иванка 267
Ненадов Гојко 79 Николић Ивица 53
Ненадовић А. 215 Николић Јордан 459
Ненадовић Алекса 107 Николић Јулијана 178
Ненадовић Јаков 85, 167, 245, 377 Николић К. 398
Ненковић Душан 58, 143, 208, 246, 247, 340, 362, Николић Лазар 184, 270
389, 531 Николић М. 475
Нерубацки Никола 64 Николић Мика 323
Несторовић Слободан 246, 384, 398 Николић Мила 269
Нешић 175, 258, 448 Николић Мима 155, 276
Нешић Антоније 58 Николић Миодраг 247, 366, 384, 388, 398
Нешић Бранислав 337 Николић Миодраг – Дени Кеј 488
Нешић Драгиша 488 Николић Миодраг – Мија Манге 293
Нешић Желимир 108, 486 Николић Мирјана 351, 352
Нешић Јована 474 Николић Мића 293
Нешић Марија 256 Николић Мишко 293
Нешић Милисав 487 Николић Мома 258
Нешић Саша 488 Николић Н. 276
Нешић Славиша 533 Николић Ненад 248, 446
Нешић Словенка 153, 290, 328, 381, 448 Николић Никола 339
Нешић Срђан 374 Николић Нинослав 268
Нешић Тихомир 538 Николић Петар 46
Нешовић Бранко 499 Николић Предраг 339
Никезић Драган 358 Николић Раде 376, 486
Никезић Драгица 386 Николић Радомир 267
Никезић Милисав 386, 452 Николић Ратко 63, 67, 209, 248, 251, 388, 394, 514
Никодијевић 178 Николић Света 375
Никодијевић Милан 318 Николић Светлана 266
Николић Александар 247, 340, 375, 530, 548 Николић Славко 144, 248
Николић Александар 70 Николић Славољуб 249, 294, 340, 444, 480
Николић Александра 496 Николић Славољуб 536
Николић Аца 174 Николић Слађана 331
Николић Б. 394 Николић Слободан 46
Николић Биљана 262 Николић Срба 275
Николић Бобан 103 Николић Страхиња 494
Николић Божидар 157, 271 Николић Чеда 157
Николић Бранислав 103 Николић Шипа 449
Николић Бранко 103, 247, 493 Николовска Александра 331
Николић Будимка 64 Нинковић Сретен 275
Николић Вера 212, 275 Ничић Зоран 259
Николић Владислав 103, 247, 340, 481 Ничић Илија 249, 283, 387, 391, 452, 527
Николић Војислав 541 Новаковић 281
Николић Горан 108 Новаковић Василије 64, 279
Николић Гордана 64 Новаковић Драгољуб 276
Николић Дивна 390 Новаковић Жана 89
Николић Драган 338 Новаковић Љубица 26
Николић Драгана 320 Новатовски Василиј 330
Николић Драги 58 Новковић Иван 31
Николић Драгољуб 487 Новковић Славољуб 398, 493
Николић Драгомир 376 Нововић Бора 239
Николић Душан 73, 319 Новчић Томислав 504
Николић Душан 376 Нуркић Мирсад 115, 164, 267, 277, 370, 500
Николић Ђорђе 111 Нуркић Филип 163, 277

- 580 -
Њ Павловић Владан 338, 388
Павловић Владан млађи 338
Његован Љуба 220
Павловић Владимир 206
Његомир Марија 103 Павловић Дејан 79, 266, 288
О Павловић Драгослав 113, 242, 288
Павловић Зоран 488
Обадов Славко 267 Павловић Илија 109, 486
Облак 355 Павловић Љубомир 114, 167, 289, 290, 386
Обрадовић Аца 510 Павловић Милутин 92, 147, 177, 289, 463
Обрадовић Вукашин 254 Павловић Миодраг 86, 104, 155, 194, 265, 276,
Обрадовић Драгољуб 108, 278, 320 289, 328, 448, 459
Обрадовић Зоран 48 Павловић Миодраг Мими 294
Обрадовић Милован 278, 340, 443, 531 Павловић Ненад 290
Обрадовић Небојша 251 Павловић Ненад Певац 488
Обрадовић Ратко 183 Павловић Пајо 113, 290
Обрадовић Саша 457 Павловић Радивоје 388, 529
Обреновић Александар 256 Павловић Радмила 102
Обреновић Милан 256, 316, 535 Павловић Радован 235
Обреновић Михаило 416 Павловић Радуле 452
Огњановић Бојана 198, 278 Павловић Раша 442
Огњановић Зоран 339, 460 Павловић Светлана 99
Огњановић Раде 530 Павловић Слободан 284, 290, 330, 336, 385, 429
Огњеновић Перица 233 Павловић Томислав 541
Озимић Љубомир 86, 281, 522, 542 Павловић Чедомир 64, 290, 373, 388
Озимић Небојша 282 Паисева Елизабет 18
Озимић Томислав 280, 281 Пајазити Ћамил 337
Окичић Томислав 251, 269, 282 Пајић Радомир 472
Омеровић 364 Пајовић Игор 111
Омеровић Хасан 338 Палатинуш Е. 450
Опачић 112 Палигорић Мика 360
Опачић Небојша 257 Палигорић Михајло 450
Опачић Немања 242 Палинкашев Весна 178
Орлић Горан 46 Паљај Пашко 330
Орлић Димитрије 286 Паљић Ђура 337
Орлић Ђорђе 286, 335 Панајотовић Александар 294, 340, 443
Орлић Сава 287 Панић Грга 294
Осмајлић Звонко 115 Панић Звонимир 203
Османагић Душан 276, 451 Панић Зоран 295
Османовић Драган 83 Панић Небојша 59, 108, 295
Османовић Марина 268 Пантелић Драган 232, 283, 295, 341, 385, 389, 443,
Османовић Небојша 489 478, 481, 525, 526
Остојић Горан 328 Пантелић Милан 420
Остојић Предраг 488 Пантелић Милун 358, 390
Остојић Стеван 287, 340, 387, 391, 479, 510, 526, Пантелић Миодраг 413
530, 538, 548 Пантелић Саша 112, 296, 358, 486
Отовић Видак 336 Пантелић Стојичевић Душица 414
Пантић Дано 115
П Пантић Љиљана 296, 351, 388, 473
Павић Бранислав 110 Пантић Михаило 200, 260, 262, 285, 297, 314, 373,
Павић Ивица 335 386, 388, 390, 396, 519, 538
Павков Богдан 337 Пантић Михајло 87, 89
Павлин Јоже 236, 239 Пантић Светлана 453
Павличић Рајко 112, 496 Пантовић Радован 338
Павлов Георги 79 Панчић Милена 321
Павлов Р. 451 Панчић Миодраг 258
Павловић 73, 170, 267 Парезановић Синиша 489
Павловић Весна 259, 288 Парлов Мате 430

- 581 -
Патић 544 Петковић Дејан 305, 341, 385, 479, 480
Пауновић Јордан 533 Петковић Деспот 371
Пауновић Марко 72 Петковић Драган 46, 305
Пауновић Милош 252, 386 Петковић Драгољуб 66, 251, 306, 389, 420, 514
Пауновић Радмила 389 Петковић Драгослав 179, 307, 454
Пауновић Станко 475 Петковић Душан 242
Пауновић Стефан 254 Петковић Ђорђе 83
Певац Саво 331 Петковић Жарко 114, 258, 307
Пејин А. 531 Петковић Живојин 488
Пејић Александра 301 Петковић Живорад 396
Пејић Драгомир 471 Петковић Жика 46
Пејић Завиша 144 Петковић Зоран 193, 307, 366, 384, 386, 398
Пејић Јелена 268 Петковић Зоран Баџа 488
Пејић Милисав 243, 301, 390 Петковић Зоран Заре 322
Пејић Николина 69 Петковић Илија 91
Пејић Оливера 301 Петковић Јосип 113, 231
Пејић Синиша 268 Петковић Јосиф 307, 308
Пејић Србијанка 301 Петковић Милан 308, 366
Пејић Тамара 301, 385, 390, 452 Петковић Миле 276, 328, 449
Пејовић Данило 206 Петковић Миодраг 308
Пејовић Радомир 280 Петковић Мирко 360, 372, 396, 458
Пејчева Симона 18 Петковић Ноце 541
Пејчић 112 Петковић Ратомир 505
Пејчић Јована 170 Петковић Розита 252, 308
Пејчић Мила 42 Петковић Славољуб 367
Пејчић Миодраг 320 Петковић Сузана 46
Пејчић Радиша 104 Петковић Тамара 252
Пејчић Славољуб 495 Петковић Христивој 78
Пековић Иван 198 Петрић 364
Пеле 84, 533 Петров Јаков 356
Пенков Влада 303 Петров Катарина 309
Перић 334 Петрова Марија 18
Перић Александар 293 Петровић 103, 112, 364, 525, 544
Перић Богомир 376 Петровић Аца 294, 542
Перић Веља 293 Петровић Биљана 105, 252, 390
Перић Драган 303 Петровић Богољуб 488
Перић Љубиша 294 Петровић Божидар 86, 488
Перић Мирјана 397 Петровић Бојан 262
Перић Споменка 102 Петровић Бојана 241, 309, 324, 356, 385, 442
Перишић Зоран 386 Петровић Боне 258
Перкућин Гордана 450 Петровић Боривоје 28, 236
Перовић 63 Петровић Босанка 285
Перовић Ана 60 Петровић Бранко 271
Перовић Горан 258 Петровић Братислав 342
Перуничић 179 Петровић Велибор 236, 391
Перуновић 207 Петровић Вељко 256
Перуновић Богдан 276, 328, 398 Петровић Весна 218, 309, 446
Перуновић Љубивоје 269, 303, 349, 389, 425, 503 Петровић Владимир 72, 337, 368
Перуновић Миодраг 49 Петровић Власта 293
Перуновић Миодраг 269, 304 Петровић Властимир 234
Перуновић Слађана 276 Петровић Горан 114, 262
Петковић 170, 178, 372 Петровић Д. 450
Петковић Александар 156, 266 Петровић Данило 321
Петковић Биљана 260 Петровић Дејан 111
Петковић Бранимир 486 Петровић Деспот 280
Петковић Бранислав 488, 497 Петровић Драган 105, 109, 309, 339, 459
Петковић Гордана 505 Петровић Драган Јоги 144

- 582 -
Петровић Драгиња 64 Пешић Александра 494
Петровић Драгослав 487 Пешић Владан 493
Петровић Дракче 358 Пешић Душан 233
Петровић Душан 175, 281 Пешић Евица 64
Петровић Ђорђе 334, 383 Пешић Иван 260
Петровић Ж. 475 Пешић Младен 102, 263
Петровић Жарко 268, 325, 449 Пешић Петар 220
Петровић Жељко 275 Пешић Саша 294
Петровић Живорад 397 Пешић Светозар 114, 231, 311, 444, 494
Петровић Ивана 60, 109, 310 Пешић Слободан 111
Петровић Ивица 46 Пешић Снежана 312
Петровић Јелена 109 Пешић Томислав 522, 523
Петровић Јован 272 Пивк Богдан 337, 364
Петровић Јована 372 Пиноза Алберт 35
Петровић Јовица 72, 368 Пинтеровић Миле 328, 449
Петровић Кристина 78, 310 Писић Нада 353
Петровић Ксенија 157 Пјетишковски 430
Петровић Љиљана 102 Плавшић Горица 453
Петровић Љуба 144, 487 Племић Слободан 143
Петровић Љубисав 337 Пљакић Радојко 271
Петровић Љубомир 241 Пњка Лаза 293
Петровић Љупко 133 Погачар Роман 461
Петровић М. 475 Погачник Тони 195
Петровић Миленце 285 Подбевшек 175
Петровић Милисав 26, 60, 108, 310, 486 Подгурска Катарина 255
Петровић Милован 78, 271, 310 Подовац Небојша 521
Петровић Миљан 76 Појужина Драгана 50, 339
Петровић Миљко 319 Покрајац 334
Петровић Миодраг 157 Пољак 504
Петровић Миодраг – Мика Црни 486 Пољак Марта 451
Петровић Миодраг Палаш 374 Пондиловић Вељко 158
Петровић Миодраг Шеби 248 Попесков Душан 206
Петровић Мирко 241, 373 Попић Ђорђе 20
Петровић Михајло 403 Попић Маријола 19
Петровић Момчило 496 Попић Предраг 109
Петровић Моника 268 Попић Светозар 334
Петровић Никодије 24 Поповић 144, 334, 530
Петровић Никола 83 Поповић Александар 26, 108, 322, 324, 452, 538
Петровић Николија 486 Поповић Александар 452
Петровић Радован 311 Поповић Биљана 250
Петровић Раде 259, 454 Поповић Бојан 60
Петровић Радомир 311, 339 Поповић Бојана 284, 309, 324
Петровић Сандра 268 Поповић Боривоје 27
Петровић Саша 144 Поповић Вања 398
Петровић Светислав 104 Поповић Влада 175
Петровић Светозар 552 Поповић Владимир 280, 325, 391, 544
Петровић Сима 488 Поповић Владица 530
Петровић Славиша 42 Поповић Властимир 476
Петровић Славољуб 267 Поповић Драгана 175
Петровић Слободан 280, 294, 496 Поповић Драгољуб 64
Петровић Тихомир 167, 209, 338, 480 Поповић Драгослав 64
Петровић Чедомир 246 Поповић Душан 153, 194, 325, 448
Петровска Розита 67, 308, 311 Поповић Душан 34
Петронијевић Зоран 269, 313 Поповић Живко 27, 326, 538
Пецарски Бранко 276, 290, 328, 448 Поповић Звонко 269
Печенчић Влада 542 Поповић Иван 41, 163, 326
Пешић Александар 473 Поповић Лука 41

- 583 -
Поповић Љубиша 447 Путниковић Мирјана 178
Поповић М. 475 Пушник Роландо 114, 290, 331, 385, 390
Поповић Милан 158
Поповић Миодраг 323, 326 Р
Поповић Мирослав 337
Поповић Михајло 27, 108, 208, 388, 327 Рабреновић Душан 330
Рагуш Томислав 143
Поповић Натан 535
Поповић Наташа 52, 178, 327 Радека Радмило 26, 538
Раденковић 112, 177
Поповић Небојша 174
Поповић Невена 179, 222, 327 Раденковић Брана 42
Раденковић Даница 332
Поповић Никола 286
Поповић Оливер 313 Раденковић Драган 332
Раденковић Драгослав 37
Поповић П. 475
Поповић Перица 323 Раденковић Миодраг 371
Раденковић Мирко 397
Поповић Петар 109
Поповић Петар 469 Раденковић Олга 103
Радивојевић 144
Поповић Предраг 28, 236, 239
Поповић Саша 327 Радивојевић Миљан 494
Радивојевић Миодраг 114, 332
Поповић Светозар 322
Поповић Слободан 349 Радивојевић Мирка 175
Радивојевић Радован 332, 340, 517, 530, 548
Поповић Илић Татјана 331
Потић Боривоје 387 Радисављевић Александар 523
Радисављевић Јован 159
Потић Зоран 318, 319, 327
Потић Милан 252, 389 Радисављевић Раде 340
Радић 476, 544
Поштар Неша 318
Прапорчетовић Јован 165 Радић Борислав 268, 389
Радић Вера 356
Првуловић 103
Првуловић Јованка 112 Радић Зоран 333, 502
Радић Миодраг 389, 392
Првуловић Никола 60, 109, 328
Првуловић Славољуб 26 Радић Огњен 267, 333
Радичевић 112
Предић Урош 292
Предојев Верица 274 Радичевић Жарко 269, 333, 338, 349, 388, 503
Радичевић Иван 75, 114, 143, 334, 388
Прелевић 176, 355
Прелевић Александар 231 Радловић Драган 337
Радовановић 103
Прелевић Бошко 89, 329, 334, 390
Прелевић Петар 329, 334 Радовановић Адам 338
Радовановић Б. 36
Прерадовић 41
Прибак Немања 114, 329, 386 Радовановић Бранислав 281
Радовановић Весна 122, 343, 454
Прибишковић Драгољуб 208, 379, 381
Прљинчевић 530 Радовановић Ђорђе 35
Радовановић Иван 339, 343, 457, 458
Продановић Никола 266
Пројевић Зоран 497 Радовановић Марко 241
Радовановић Раде 27, 108, 343
Прокић 144
Прокић Војислав 73 Радовановић Слађана 179
Радовић Дејан 103, 488
Прокић Синиша 114, 329
Проле Крста 98 Радовић Душко 510
Радовић Крста 26, 107, 174, 209, 343, 390, 464, 538
Протић Бора 252
Протић Предраг 144, 330, 366, 384, 398, 481 Радовић Сања 250
Радоичић 144
Пртора Марија 268
Пртора Петар 268 Радоја Ђорђе 220
Радојевић Дејан 495
Пужић Небојша 53
Пузовић 207 Радојевић Радисав 286
Радојевић Рака 269
Пусеп Наталија 74, 331
Путиновић Леополд 371 Радојичић Александар 232
Радојковић 476
Путник Добривоје 321
Путниковић Душан 63 Радојковић Братислав 313
Радојковић Ненад 339
Радојковић Радисав 203

- 584 -
Радојчић 144, 293 Рамић Васа 497
Радојчић Владимир 163, 344, 390 Рамић Омер 268, 347
Радоњић 258 Рамон Круз 331
Радоњић Крунослав 86 Рангелов Весна 486
Радоњић Миодраг Мија 37, 386 Рангелов Ина 60, 109, 347
Радоњић Предраг 488 Ранђеловић 112, 354
Радосављевић 58 Ранђеловић Бисерка 42
Радосављевић Д. 67 Ранђеловић Борко 46, 489
Радосављевић Драган 340, 344 Ранђеловић Весна 453
Радосављевић Душан 49, 337, 344 Ранђеловић Драган 267
Радосављевић Зоран 124 Ранђеловић Иван 480
Радосављевић Игор 239 Ранђеловић Југослав 257, 280
Радосављевић Марија 496 Ранђеловић Небојша
Радосављевић Милан 67, 252, 345 Ранђеловић Никола 108
Радошевић 104 Ранђеловић Новица 243, 347
Радошевић Ђорђе 398 Ранђеловић Павле 267
Радуловић Божидар 27 Ранђеловић Предраг 250
Радуловић Марко 268 Ранђеловић Ранко 376
Радуловић Никола 26 Ранђеловић Сава 347
Радуловић Никола 250 Ранђеловић Саша 504
Радуловић Новак 254 Ранђеловић Славољуб 375
Радуловић Рената 268 Ранђеловић Србислава 42
Радуловић Светлана 260 Ранђеловић Т. 276
Радуловић Срђан 254, 345 Ранковић Братислав 366
Рађеновић Горан 284 Ранковић Радомир 123
Рађо Изет 55, 115 Ранчић Благоје 87
Раичевић Горан 274 Ранчић Блашко 552
Раичевић Ивица 46, 269, 345, 349 Ранчић Доротеа 69
Рајковић Аца 294 Ранчић Саша 259
Рајковић Бобан 282 Раткић Данило 254
Рајковић Братислав 232 Ратковић Драган 157, 180, 347
Рајковић Градислав Рашевић Татјана 521
Рајковић Драгољуб 281, 453 Рашић 170, 272, 281
Рајковић Живојин 376 Рашић Бранислав 371
Рајковић Љубиша 69, 151, 239, 341, 345, 375, 388, Рашић Васа 497
478, 480 Рашић Драган 203, 270, 496
Рајковић Мирослав 108 Рашић Милан 242, 284, 348
Рајковић Радослав 376 Рашић Небојша 114, 348
Рајковић Саша 241 Рашић Никола Коле 165
Рајковић Станиша 357 Рашић Озрен 398
Рајковић Сузана 187, 345 Рашковић Олга 111
Рајковић Тома 175 Рашовић Вук 362
Рајковић Томислав 375 Рељин Татић Милена 351, 353
Рајковић Хранислав 232 Рељић Милан 64
Ракетић Љубиша 268 Ремзи Алф 522
Ракић Драган 374 Ривелињо 84
Ракић Љубиша Мома 65, 167, 412 Ризман Џон 338
Ракић Милан 103 Ринчић Братислав 233, 340, 349, 480
Ракић Миодраг 385 Ринчић Ненад 258
Ракић Мирјана 103 Ристић 73, 112, 177, 258, 529, 542, 543
Ракић Тодор 104 Ристић (Манастирац) 73
Раковић Александар 108, 226, 250, 284, 345, 385, Ристић Александар 259
390 Ристић Бисерка 156
Раковић Љубомир 108, 486 Ристић Божидар 27
Ракојевић Никола 153 Ристић Бојана 262
Ракоњац Александра 268 Ристић Братислав 290
Рамин Мухамед Реза Али Јегане 346 Ристић Верослава 328

- 585 -
Ристић Вида 267 Саватић Сандра 256
Ристић Вукашин 46 Савић 112
Ристић Драган 64 Савић Бранислава 496
Ристић Драган 418 Савић Бранко 337
Ристић Драгомир Драган 28, 30, 349, 355 Савић Владан 337
Ристић Душан 422 Савић Војислав 337
Ристић Ђорђе 104, 183 Савић Жика 541
Ристић Зоран 46, 262 Савић Звездан 262, 362
Ристић Ивица 67, 252 Савић Звонко 285
Ристић Игор 489 Савић Јелена 362
Ристић Ирена 256 Савић Јован 543
Ристић Јелена 256 Савић Милена 352
Ристић Јована 474 Савић Милош 541
Ристић Милован 437 Савић Миљан 60, 109, 362
Ристић Миљана 458 Савић Миодраг 340, 362
Ристић Миодраг 72 Савић Момчило 337
Ристић Младен 342 Савић Небојша 79
Ристић Момчило 342 Савић Немања 255
Ристић Радивоје 112, 354 Савић Радмила 42
Ристић Радомир 65 Савић Радован 37, 111
Ристић Радослав 262, 350 Савић Синиша 367
Ристић С. 515 Савић Слободан 330, 337, 362
Ристић Саша 262 Савић Срђан 318
Ристић Светлана 390 Савић Стеван 232
Ристић Славица 356 Савић Тома 489
Ристић Слободан 66, 388 Савић Часлав 488, 541
Ристић Снежана 272 Савићевић Радмила 319
Ристић Срђан 46 Салопек Емануела 284
Ристић Теодора 458 Самаран Хуан Антонио 132
Ристовић Винко 551 Самардаковић Слободан 31
Рњаковић Микош 206 Самарџић Милан 385
Рогановић Радмила 102 Сандић Марија 453
Роквић Миле 115, 353 Сантрач Томислав 363, 384, 398
Роквић Ненад 56 Сарић Славко 337
Роксандић Властимир 337, 344, 511 Сарић Стојан 236, 239
Рољ Петар 269, 349, 353, 390, 503 Сасана Тошики 66
Романовић 143 Саћиповић Бекташ 51, 335, 363
Романски Александар 330 Сафин 260
Рондовић Десимир 109, 343, 353 Светозаревић 325
Роџерс Јан 504 Светозаревић Дејан 258
Рубељ Миленко 49, 192 Светозаревић Драган 258
Руварац Мате 72 Светозаревић Ивица 267
Рудић Александар 389 Светозаревић Милан 244
Рудолф Вилма 529 Светозаревић Чеља 276
Ружић Жељко 257, 280, 354 Сејраван Јасер 503
Рујевић Братислав 39, 285, 354 Секулић 103
Русевски 207 Секулић Александар 110
Русић Раде 109 Секуловић Симовић Мојсије 365, 379
Руски 175 Селеш Моника 489
Рушевић Пантелије 66 Селимовић Реџа 337
Ршумовић Јелена 453 Сератлић Александар 548
Сератлић Петар 113, 367, 388, 390, 415
С Сибин 546
Сибиновић Часлав 293
Сабо Тунде 276
Сивачек Јована 366
Сабо Шандор 276 Сикирица Јозо 267
Сабољевић Петар 276, 449
Симијоновић Милош 214, 270, 368
Саватић Сава 292

- 586 -
Симић Александaр 480 Спасић Марија 352
Симић Владетa 368, 370, 474, 544 Спасић Мики 373
Симић Данијела 351 Спасић Милан 255
Симић Димитрије 412 Спасић Милоје 541
Симић Живан 123 Спасић Миодраг 321
Симић Марко 398 Спасић Небојша 258
Симић Милан 267 Спасић Хранислав 285
Симић Милица 427 Спасић Цветко 489
Симић Новица 385, 442 Спасојевић Милан 283
Симић Остоја 31 Спиридоновић Тихомир 267, 500
Симић Светозар 123, 330 Средојевић Раде 330
Симић Томислав 157, 369 Сретић Небојша 294
Симовић 178 Ставел Милан 263
Симовић Драгољуб 203, 334 Ставел Мирна 263
Симоновић Бобан 268 Ставрић Марјан 268
Симоновић Димитрије 112, 175, 354, 370, 386, Стајић Братислав 464
388, 404, 412 Стамболић Душан 447
Симоновић Драгомир 449 Стаменковић 73, 177, 544
Симоновић Љуба 323 Стаменковић Бобан 269
Симоновић Милош 268 Стаменковић Витомир 321
Симоновић Мирослав 340, 444 Стаменковић Владимир 250, 425
Симоновић Никола 73 Стаменковић Драган 203
Симоновић Синиша 114, 258 Стаменковић Драгољуб 293
Симоновић Станко 115, 267, 370, 500 Стаменковић Ђорђе 404, 426
Синадиновић Анђелко 392 Стаменковић Звонко 260
Синаковић Немања 390 Стаменковић Зоран 269, 294, 313, 449
Скакавац Здравко 269 Стаменковић Ј. 475
Скендер Александар 280 Стаменковић Јелена 253
Скендер Владо 551 Стаменковић Јован 398
Скитња Саво 34, 105, 428 Стаменковић Марко 109
Сковран Олга 161, 328 Стаменковић Милош
Сколари Фелипе 153 Стаменковић Миодраг 488
Скочајић Миодраг 24 Стаменковић Мића 276
Славковић 103 Стаменковић Ненад 268, 426
Славковић Небојша 472 Стаменковић Петар 337
Слијепчевић Ивана 74 Стаменковић Радмила 102, 111
Смиљанић Соња 263 Стаменковић Славољуб 66, 92, 103, 272, 388
Смиљковић Бојан 250 Стаменковић Стеван 163, 268, 427
Смиљковић Десимир 323 Стаменковић Стефан 268
Собољев Србијанка 42 Стаменковић Стојан 541
Совровић Витомир 340, 375, 387, 525, 530, 542, Стаменковић Томислав 337
543, 547, 548 Стаменовић Петар 427
Соколов 504 Стаменчић Радован 281
Солдатовић Светислав 396 Станимировић Милена 262
Соргић 160 Станимировић Миодраг Мија 143, 203, 360
Сотировић 144 Станимировић Саша 294
Сотировски Драгана 521 Станисављевић 547
Спајић 547 Станисављевић Милијана 319
Спајић Милорад 73 Станисављевић С. 285
Спасић Владимир 339 Станић 170
Спасић Драган 111, 267, 381, 390, 456, 500 Станић Душко 278
Спасић Ђура 383 Станић Милош 114, 428
Спасић Живка 318 Станић Сретен 62, 377, 428
Спасић Златко 79 Станишић Властимир 330
Спасић Иван 489 Станишић Стојан 109
Спасић Лидија 453 Станков Горан 336
Спасић Љиљана 153, 290, 328, 381, 388, 448 Станковић 41, 73, 108, 175, 179, 370, 525

- 587 -
Станковић Абе 499 Станковић Ненад 298
Станковић Адам 503 Станковић Нина 551
Станковић Александар 486, 525 Станковић Обр. 472
Станковић Ана 266 Станковић Паја 511, 522, 539, 552
Станковић Андрија 34, 105, 428 Станковић Ранко 167, 452
Станковић Аца 537 Станковић Ратко 433
Станковић Божа 337 Станковић Сава 293
Станковић Божидар Бошко 51, 207, 330, 335, 387, Станковић Синиша 550
429, 542 Станковић Слободан 36
Станковић Божидар Кајда 404 Станковић Снежана 496
Станковић Бојан 269 Станковић Срета 24
Станковић Борис 487 Станковић Сретен 123, 285, 315
Станковић Бранислав 268 Станковић Стеван 268
Станковић Бранко 287, 487 Станковић Стојан 489, 550
Станковић Братислав 115 Станковић Трифун 78
Станковић В. 67 Станковић Хранислав 267
Станковић Војислав 429 Станојевић 499
Станковић Вукадин 493 Станојевић Баки 144
Станковић Горан 366 Станојевић Владимир 114, 342, 433, 435
Станковић Д. 108 Станојевић Владимир 46
Станковић Дарко 269 Станојевић Власта 358, 433
Станковић Дејан 319, 464 Станојевић Гордана 272
Станковић Драган 177, 294, 389, 488 Станојевић Градимир 46
Станковић Драган Ричко 144 Станојевић Данијела 224, 434
Станковић Драган Специјалац 375 Станојевић Димитрије 421, 434
Станковић Драгиша 33, 51, 336, 430, 538, 542 Станојевић Драган 144
Станковић Драгослав 368 Станојевић Зоран 488
Станковић Душан 388, 404, 503 Станојевић Сузана 198, 385, 434
Станковић Душица 331 Станојевић Тодор 489
Станковић Живојин 276, 449 Станчић Јована 266
Станковић Живорад 384, 398 Станчић Марко 198
Станковић Звонимир 430 Статас Захарије 415
Станковић Звонко 46 Стачев Бобан 268
Станковић Зоран 337, 385 Стевановић Весна 275
Станковић И. 58 Стевановић Горан 114, 435
Станковић Иван 72, 340, 493 Стевановић Димитрије
Станковић Јелена 274 Стевановић Добрица 294
Станковић Јелица 285 Стевановић Драгиша 83
Станковић Јован 368 Стевановић Иван 497
Станковић Јурица 263, 430 Стевановић Љуборад 340, 435, 488
Станковић Катарина 430 Стевановић Милан 246, 356, 377, 408, 435, 471,
Станковић М. 483 495
Станковић Марија 110, 268 Стевановић Миле 260
Станковић Мијодраг 454 Стевановић Миодраг 375
Станковић Мил. 398 Стевановић Наташа 389
Станковић Милан 258, 342 Стевановић Небојша 18
Станковић Милан Чекрк 72 Стевановић Нина 372
Станковић Миле 144 Стевановић Рушка 354, 436
Станковић Милорад 86, 431, 484 Стевановић Светозар 374
Станковић Мина 208, 543 Стевановић Теодора 263
Станковић Миодраг 389, 432, 481 Стевић Ружица 267, 388, 392, 500
Станковић Мирољуб 349 Стевчић Миодраг Мика 123, 337, 344
Станковић Мишел 338 Степановић Богољуб 437, 481
Станковић Небојша 96, 390 Степановић Гидра 285
Станковић Немања 153, 449, 481 Степановић Жарко 266
Станковић Немања (Небојша) 432 Степановић Миле 397
Станковић Немања (Тихомир) 432 Стефанов 258

- 588 -
Стефанов Петко 275 Стојановић 41, 115, 179, 370, 499, 530, 547
Стефановић 177, 335 Стојановић А. 333
Стефановић Александар 143, 318 Стојановић Александра 372
Стефановић Бобан 321 Стојановић Анђела 474
Стефановић Божидар 505 Стојановић Бојан 481
Стефановић Бојан 114, 437 Стојановић Бонта 86
Стефановић Будимир 352 Стојановић Бора 489
Стефановић Ванда 279 Стојановић Бошко 541
Стефановић Дејан 274 Стојановић Братислав 232, 262
Стефановић Димитрије 388, 497 Стојановић Велимир 46
Стефановић Драган 389 Стојановић Весна 263
Стефановић Зага 63 Стојановић Власта 424
Стефановић Зорица 112 Стојановић Воја 541
Стефановић Јордан 294 Стојановић Војислав 157, 541
Стефановић Катица 395 Стојановић Вучко 488
Стефановић Љиљана 112, 272 Стојановић Горан 144
Стефановић Љубисав Љуба 335, 337, 386, 437, Стојановић Гордана 439, 463
535, 542 Стојановић Д. 144
Стефановић Мија 174 Стојановић Дејан 198, 266
Стефановић Милан 268 Стојановић Добривоје 518
Стефановић Милена 352 Стојановић Драган 144, 262, 270, 541
Стефановић Милутин 74 Стојановић Драгана 384, 398
Стефановић Миња 352 Стојановић Драги 360, 418
Стефановић Миодраг 437, 444 Стојановић Драгиша 349, 498
Стефановић Ненад 123 Стојановић Драгољуб 203
Стефановић Петар 266 Стојановић Драгомир 338
Стефановић Ратко 279 Стојановић Жикица 86
Стефановић Саша 321, 497 Стојановић Звонимир 459
Стефановић Славољуб Стојановић Звонко 339
Стефановић Шуле 449 Стојановић Зоран 37, 77, 109, 111
Стефанус Ешету 275 Стојановић Ирена 262
Стипанчић А. 450 Стојановић Јасмина 272
Стипић Никола 530, 547 Стојановић Јован 236
Стоилковић Радисав 258, 342 Стојановић Јовица 488
Стоиљковић 267 Стојановић Јулијана 388
Стоиљковић Војислав 379, 438, 539 Стојановић Коста 395
Стоиљковић Горан 438 Стојановић Крста 35, 236, 488
Стоиљковић Градимир 374 Стојановић Љубинка 42
Стоиљковић Душан 78, 438 Стојановић Љубисав 145
Стоиљковић Зоран 390 Стојановић Љубица 398
Стоиљковић Миле 489 Стојановић Маја 263
Стоиљковић Миодраг 21, 294, 489 Стојановић Марија 111
Стоиљковић Слободан 115 Стојановић Милан 109, 488
Стоиљковић Стоиљко 397 Стојановић Милисав 388
Стоицев Милена 274, 439 Стојановић Милица 105, 250
Стоичић Хранислав 271 Стојановић Мими 541
Стоичков Виктор 79 Стојановић Миодраг 259, 488
Стојадиновић 176, 276, 355 Стојановић Миомир 56
Стојадиновић Јован 236 Стојановић Мирјана 260, 384
Стојадиновић Мија 549 Стојановић Мирко 73
Стојадиновић Милан 312 Стојановић Мирослав 31, 75, 283, 388, 391, 439,
Стојадиновић Милован 281 452
Стојадиновић Миодраг 260 Стојановић Мирослав 271
Стојадиновић Предраг 388 Стојановић Миче 541
Стојадиновић Тихомир 167, 418 Стојановић Миша 46
Стојадиновић Ч. 112 Стојановић Мишел 337
Стојадиновић Чедомир 369, 412 Стојановић Небојша 374, 440

- 589 -
Стојановић Никола 31 Стојковић 41
Стојановић Оливера 164, 356, 392, 440 Стојковић Александар 541
Стојановић Р. 103 Стојковић Братислав 144, 391
Стојановић Радисав 452 Стојковић Васа 174
Стојановић Радомир 368 Стојковић Деско 541
Стојановић Радосав 42 Стојковић Добривоје 144
Стојановић Ранка 112 Стојковић Драган 498
Стојановић Ранко 440, 547 Стојковић Драган Пикси 58, 91, 94, 151, 167, 283,
Стојановић Ратко 36 341, 344, 385, 389, 445, 479, 480, 541
Стојановић С. 103 Стојковић Драгана 254
Стојановић Саша 151, 541 Стојковић Душан 248, 446
Стојановић Светлана 285 Стојковић Зора 356, 446
Стојановић Сибин 103, 144 Стојковић Зоран 105
Стојановић Сима 487 Стојковић Зорица 392
Стојановић Славољуб 86, 104 Стојковић Иван 110
Стојановић Слободан 111, 258 Стојковић Ивана 56, 80, 115, 125, 385, 447
Стојановић Слободанка 285 Стојковић Јеврем 42
Стојановић Сорле 259 Стојковић Јованка 285
Стојановић Срђан 274 Стојковић Љубиша 388, 447, 453
Стојановић Стефан 76, 268 Стојковић Марија 225
Стојановић Стојан 86 Стојковић Миливоје 425
Стојановић Т. 171 Стојковић Мирјана 178
Стојановић Тихомир 339 Стојковић Никола 488
Стојановић Топлица 262, 281 Стојковић Предраг 323
Стојановић Чедомир 26, 37, 108, 123, 387, 412, Стојковић Светислав 294
418 Стојковић Слободан 341
Стојанчић Перица 328 Стојменов Васил 336
Стојиљковић 44, 233 Стојменовић Невенка 268
Стојиљковић Владимир 162, 390, 441 Стојмировић Љубомир 396
Стојиљковић Горан 114, 275, 341, 441 Стојчић Хранислав 272, 449
Стојиљковић Дејан 104, 180 Стојшић Радмила 450
Стојиљковић Драгица 140, 442 Столић Ивана 453
Стојиљковић Душан 78 Столић Соња 275
Стојиљковић Зоран 114, 229, 302, 385, 390, 452 Стошић Александар 37, 111
Стојиљковић Зоран Ћоса 341 Стошић Божидар 260, 374
Стојиљковић Зоран (Драгољуб) 442 Стошић Борислав 319
Стојиљковић Зоран (Петар) 442 Стошић Владан 258
Стојиљковић Марија 105 Стошић Дејан 366
Стојиљковић Милан 445 Стошић Драган 111
Стојиљковић Миле 384 Стошић Зоран 144
Стојиљковић Миодраг 267, 340, 388, 481, 500 Стошић Милан 339, 451, 457
Стојиљковић Миодраг (Јован) 443 Стошић Мица 532
Стојиљковић Миодраг (Цветко) 443 Страхинић Светислав 203
Стојиљковић Никола 473 Стрелчев Владимир 260
Стојиљковић Саша 144 Ступљанин Иван 488
Стојиљковић Светислав Суботић Ана 275
Стојиљковић Слађан 232
Стојиљковић Слободан 389, 444 Т
Стојиљковић Станиша 334
Стојиљковић Чедомир 445 Тадић Борис 265
Тадић Димитрије 63
Стојимировић 525
Стојић Радуле 460 Тадић Зорица 178, 392, 454, 456
Таипи Рамиз 275
Стојичевић Пантелић Душица 414
Стојичић Александар 259 Талевић С. 483
Тамарат Легесе 276
Стојичић Андријана 295
Стојичић Дејан 488 Тамбић 543
Танчић Гере 46
Стојичић Иван 338
Танчић Јохан 537

- 590 -
Танчић Марко 198 Тодоровић Јовица 398
Тарана Сава 430 Тодоровић Катарина 338
Тариташ Срећко 179, 384, 388, 398, 404, 457 Тодоровић Марија 64
Тасић 176, 547 Тодоровић Миле 337
Тасић Бобан 159 Тодоровић Мирољуб 302
Тасић Војислав 78 Тодоровић Михаило 62
Тасић Димитрије 63 Тодоровић Младен 486
Тасић Димитрије 170, 278 Тодоровић Недељко 46
Тасић Зоран 257, 281, 354 Тодоровић Немања 78
Тасић Иван 266, 494 Тодоровић Ненад 305
Тасић Јовица 388 Тодоровић Новица 64
Тасић Лазар 499 Тодоровић Радмила 319
Тасић Љубиша 339, 457 Тодоровић Слободан Влацке 488
Тасић Љубомир Тодоровић Слободан Олаф 421, 462
Тасић Мирослав 164 Тодоровић Томислав 144, 366, 384, 390, 398, 462
Тасић Никола 489 Тодоровски Велимир 293, 341, 525
Тасић Сергеј 486 Токић Горан 397
Тасић Славољуб 449 Токухисо Такаши 84
Тасић Слободанка 272 Толић Б. 475
Тасић Срђан 254 Томашевић Драгутин 283
Тасић Стефан 160 Томин Јасна 353
Тасов Маја 115 Томић 160, 219, 530
Татар Сејфи 49 Томић Ана 366
Татар-Николић 73 Томић Гордана 439, 463
Татић Добривоје 36 Томић Драган 108, 486
Татић Милета 37 Томић Драгиша 257, 280, 354, 392
Татић Милица 64 Томић Живојин 123
Татић Немања 391 Томић Здравко 269, 313
Таушановић Хранислав 530, 538 Томић Иван 293
Ташић Иван 367 Томић Малиша 46
Тврдић Рато 363 Томић Милица 339
Темелковски Илија 113 Томић Миодраг 339, 459, 463, 527
Теодосић Радоица 63 Томић Новак 531
Теофиловић Драгослав 78 Томић Радован 258
Тепавчевић Драгутин 103, 493 Томић Саша 81, 449
Терзић 174 Томић Тамара 122
Терзић Дара 353 Томљеновић 543
Тешић Андреа 156 Томовић Драган 144
Тивјаков Сергеј 345 Тонић Братислав 398
Тикић Драгослав 373 Топић Света 449
Тикић Душан 72 Торе Еугенио 503
Тикић Ђорђе 72 Торњански Драгомир 383
Тимофејев Никола 537 Тот 49
Тишлер Милан 72 Тофовски 536
Ткалчић 160 Тошић Блашко 513, 530
Тодић Саша 294 Тошић Бранислав 46
Тодоровић 542 Тошић Владимир 48
Тодоровић Биљана 171, 461 Тошић Војислав 541
Тодоровић Богдан 389 Тошић Драги 541
Тодоровић Бојан 305 Тошић Мирољуб 67, 252
Тодоровић Горан 461 Тошић Мирослав 269, 503
Тодоровић Данијела 339, 389, 461 Тошић П. 285
Тодоровић Даринка 26, 64 Тошић Сима 46
Тодоровић Драгиша Гарка 374 Тошић Слађана 255, 372
Тодоровић Драгиша Драган 319 Тошић Цене 541
Тодоровић Зиси 25, 63, 209, 381 Травар Љиљана 64
Тодоровић Зоран 497 Трајковић Владимир 107, 215, 463

- 591 -
Трајковић Захарије 522 Ферлеж Иван 262
Трајковић Јордан 174 Ферлеж Мартин 262, 373
Трајковић Предраг 109, 503 Филипов Наталија 372
Трандафиловић Савка 112 Филиповић
Трбојевић Мића 77 Филиповић Андрејa 473, 523, 550
Трбојевић Петар 284, 464 Филиповић Б. 285
Трингов Георги 503 Филиповић Биљана 241
Трифковић Марко 408 Филиповић Бобан 321
Трифунац Зоран 337 Филиповић Богдан 123
Трифунов Татјана 275 Филиповић Борислав 473, 543
Трифуновић Дејан 270 Филиповић Добрила 111
Тричковић Андреа 162 Филиповић Драган 498
Тричковић Властимир 123 Филиповић Зоран 123
Трпковић Анђела 427 Филиповић Миодраг 42, 396
Трпковић Војислав 371 Филиповић Немања 255
Трпковић Драгиша 371 Филиповић Ненад 250
Трпковић Милена 255 Филиповић Станимир 293
Тубић 115 Филиповић Станислав 285
Тумбас Павле 530 Филиповић Тихомир 46
Тутуновић Светозар 165 Фолгић Душан 421
Тучев 335 Франко Јуре 363

Ћ Х
Ћермило Љубинка 360 Халбрајнер Славољуб 41
Ћермило Раде 371, 475, 479 Халиловић Слободан 103, 340, 392, 444, 484
Ћирић Бранислав 46 Хансен Ерик 305
Ћирић Драгиша 46 Харангозо Вилим 448
Ћирић Јован 276 Харпантидис Никола 109
Ћирић Мирјана 150, 454, 466 Харфман Себастијан 335
Ћирић Мирослав 368 Хаџи Здравковић Иван 319
Ћирић Надежда 389 Хаџи Нешић Драгољуб 35
Ћирић Никола 494 Хаџи Танчић Југослав 104, 467, 484
Ћирић Ратомир 368 Хаџић Вили 204, 484
Ћирић Сузана 274 Хаџић Милија 546
Ћирица Бојана 494 Хаџић Стеван 408
Ћосић 179 Хашани 49
Ћосић Јадранка 60, 454 Хениг Анита 26
Ћосић Мирослав 366 Хераковић Ненад 232
Ћосић Раде 232 Херман Златко 318, 320
Ћургуз Н. 156, 194 Херодек Катарина 255
Ћурић Славољуб 26 Херодек Тибор 251
Ћурћић Љубодраг 111 Хладни Тома 49
Ћурчић Драган 244, 466 Холцер Драган 69, 118, 196, 208, 341, 388, 444,
479, 480, 485, 548, 552
У Холцер Елизабета 450
Хорват 334
Угреновић Милош 336
Хорват Бранко 338
Узелац Милка 179 Хорват Зоран 456
Узуновић Војислав 467, 488
Хорват Хрвојe 75
Узуновић Славољуб 321, 467 Хофман Фрања 428
Урбанчић Милутин 35, 86, 335, 388, 469, 488, 549
Христов Станко 53
Урошевић Љубиша 459 Хрњак Бранко 293
Хрубеш 531
Ф Хулак 504
Фабри 450 Хуњет Зоран 254, 485
Фелкер М. 108

- 592 -
Ц Цветковић Радомир 340
Цветковић Ранко 87, 487, 490, 536, 543, 552
Цакић Миодраг 292
Цветковић Томислав 487, 543
Цанић Александар 531 Цветковић Христина 459
Цанић Бранислав 486, 498, 510, 543
Цветковић Чедомир 487, 537
Цанић Лазар 25, 372, 412, 486, 543, 551 Цекић Драгиша 492, 537
Цвејин Божидар 37
Цекић Јовица 280
Цветановић Бранислав 376 Цекић Љубиша 281
Цветановић Будимир 337
Цекић Милан 342
Цветановић Владица 285 Цекић Слободанка 46
Цветановић М. 67
Цемовић Велимир 396
Цветановић Милорад 376 Ценић Бранислав 46
Цветановић Слободан 87, 552
Ценић Лазар 338
Цветичанин 192 Ценић Марија 60, 263, 492, 520
Цветков Александар 339
Ценић Слободан 46
Цветковић 73, 258, 547 Цимбаљевић Пуниша 334, 444
Цветковић Александар 457, 458
Цинцаревић Сара 141
Цветковић Александар 486 Цолић Радмило 104
Цветковић Александра 105
Цонић Видојко 103, 492, 537, 541
Цветковић Ана 73, 457, 489 Цонић Нинослав 144
Цветковић Батица 72
Црналић Бојан 170, 339, 457, 494
Цветковић Бранимир 396 Црналић Едо 193, 203, 270, 366, 384, 398, 460,
Цветковић Братислав 267
494, 551
Цветковић Велибор 285, 460 Црналић Ибро 389
Цветковић Виолета 156, 266
Црнић 179
Цветковић Вита 179 Црнковић Томислав 536
Цветковић Владимир 371
Цветковић Д. 285, 340 Ч
Цветковић Дејан 244, 252
Цветковић Димитрије 87, 489, 536, 550, 552 Чабраја Стеван 35
Цветковић Драгиша 246, 312, 383, 421 Чабрило Горан 43
Цветковић Драгољуб 240, 489 Чабрић Ратко 208
Цветковић Драгомир 203 Чавдаревић Милорад 62, 377, 495
Цветковић Душан 63, 377, 533 Чајковски Златко 431
Цветковић Душан 72 Чанак Мирко 336
Цветковић Жарко 267 Чворо Милан 109, 496
Цветковић Живојин 73 Челебић Вељко 497
Цветковић Зоран 79, 198, 373 Челесковић Риста 285
Цветковић Ј. 285 Челик Јован 41
Цветковић Јеленко 392 Чемерикић Кокан 144, 525
Цветковић Јовица 374 Черкез Наталија 275
Цветковић Љубиша 532, 534 Чивљак Алесандро 263
Цветковић Маја 69 Чивљак Марјан 263
Цветковић Марко 256, 263, 490 Чичевић Бранислав 230, 341, 498, 525
Цветковић Матеја 163, 490 Човран Снежана 263
Цветковић Милан 337 Чокалтеа Виктор 504
Цветковић Милорад 335 Чолаковић Зоран 86, 144, 499
Цветковић Мина 427 Чолаковић Иван 460
Цветковић Миодраг 251, 424, 489, 543 Чолаковић Јаковетић Мара 356
Цветковић Ненад Неша 208, 239, 341, 480, 487, Чолић Јован 390
491, 517, 536, 537 Чоловић Марко 109, 499
Цветковић Ненад Цвеле 199, 267, 491 Чоловић Миљко 267
Цветковић Новица 72 Чоловић Мирко 266
Цветковић Олга 431 Чоловић Михајло 199, 266
Цветковић Паун 357, 491 Чољушкина Ирина 504
Цветковић Раде 546 Чоп 530
Цветковић Радисав 103 Чохаџић Риста 419
Цветковић Радован 46 Чохаџић Синиша 339

- 593 -
Чукаловић Томислав 177 Шекуларац Драгослав 530, 533, 547
Чукић 258 Шепа Горан 495
Чукић Братислав 109, 486 Шепељева Светлана 275
Шеповић Славко 79, 115, 267
Џ Шербеџија Раде 459
Шимандли Дејан 198
Џајић Драган 287, 446, 533, 536 Шимицу Кенђи 504
Џајић Рајко 49 Шипоклијев Константин 108
Џафербеговић Ахмед 42 Шкоф 544
Џепина Лука 41 Шкртић Петар 387
Џодан 544 Шмелцеровић Горан 111
Џунић М. 67 Шмит Герд 532
Џунић Миодраг 104, 500 Шојић 535
Џунић Сара 105 Шолаја Милан 109
Шољанин Јасмина 331
Ш Шотра Љубомир 337
Шабановић Јонуз 336 Шоштар Александар 284, 505
Шакотић Драган 267 Шпановић Зоран 17
Шалек 161 Шпелетић Јосип 25
Шантек 499 Штрал Љубица 26
Шаранац Димитрије 31 Штрикер Неша 293
Шарар Златко 49 Штруцељ 279
Шарац Александра 263 Штука 259
Шаренац Драган 267, 502 Шћепановић Милијана 260
Шарић Бранислав 330 Шуклета Милан 77
Шарковић Славица 272 Шуклетовић Душан 60, 108, 392, 506
Шаровић Сретен 335, 542 Шукљевић Славољуб 37
Шарчевић Желимир 109 Шулић Владимир 252
Шарчевић Свемир 114 Шуловић Горданa 473
Шаховић Драгутин 503, 504 Шупић Владимир 280
Шего Илија 335 Шурбек Д. 450
Шекарић Јасна 167 Шућур Јелена 250

- 594 -
ОБЈАВЉИВАЊЕ ОВЕ КЊИГЕ ПОМОГЛИ СУ:

Српско соколско спортско друштво

Свети деспот Стефан Лазаревић Ниш

и појединци:

Душан Живковић Цветко Китић

Миломирка и Божидар Живковић Ранко Ђенић
Стево Најман Небојша Ранђеловић
Александар Илић Душан Марковић
Жељко Јанковић Славољуб Узуновић
Иван Николић Марко Радовановић
Миодраг Томић Живојин Станисављевић
Драган Радивојевић Драгомир Драган М. Ристић
Драгана Цанић Љубиша Рајковић
Милош Радић Милован Обрадовић
Дејан Станковић Чекрк Братислав Ринчић
Србислав П. Ђорђевић Милан Димитријевић
Новица Ранђеловић Зоран Живковић
Мирослав Б. Ђурђановић Миодраг Миленковић
Светлана Ђурашковић Ненад Живановић
Јелена Ђурашковић Бранислав Тикић
Небојша Ђурашковић