Легенда о потопу

Библија – Стари завет

Прва књига Мојсијева

Књижевни род – епика

Књижевна врста – легенда, мит, текст из Библије, Старог завета, Прве књиге Мојсијеве
Тема: Прича о пропасти света и обнови новог живота
Мотиви: Мотив казне, греха, зла, умирања, нестајања, али и нове наде, оптимизма,
Божије праведности, мотив мира, спокоја, савеза Бога и људи, што се огледа и кроз
мноштво симбола – голуб, маслинова гранчица, дуга.
Ликови: Бог, Ноје са породиом, његови синови: Шим, Јафет и Хам, читав свет у који се
настанио грех, зло и неморал
Тематско – композиционе целине –
1. Грех људи, Ноје и објављивање потопа – Бог уочава да се међу људима накупило
велико зло па бива разочаран својом најзначајнијом креацијом – човеком. Међу
свим тим неправедним и злим људима – живео је и један поштен – Ноје. Бог му
саопштава да ће цео свет осим њега истребити и каже му да за себе и своју
породицу сагради један ковчег, узме храну како би преживели, док ће се у истом
том ковчегу налазити и по пар од сваке врсте животиња, како би, упркос потопу,
свет ипак опстао
2. Настанак потопа - Потоп је описан са доста појединости које се односе на дуго
време његовог трајања и велике размере његовог уништења. Употреба хиперболе
стога је оправдана, јер је намера била да се људи опомену и застраше овом
легендом – Ноје има шестсто година, а вода је за петнаест лаката надвисила и
највише брдо које је покрила, потоп је трајао четрдесет дана, а вода је опадала сто
педесет дана итд.
3. Крај потопа - Прво што је Ноје учинио након завршетка потопа и изласка из
ковчега, било је да начини жртву богу . Жрветни обреди постоје у разним
културама одвајкада, а њихова улога је да умире и задовоље силе или божанства
којима су намењена. Са том намером ће и Ноје принети жртву Јахвеу.

4. Савез Бога и човека симболично остварен кроз дугу - Бог ће Ноју и његовој
породици упутити благослов који говори и о њиховој улози на свету. Бог ће им
поручити: „Рађајте се, множите се и напуните земљу!“ Бог на овај начин јасно
исказује љубав према својој творевини – човеку. Он обећава да више неће
 кажњавати људи на овај начин и да више неће пуштати дажд на земљу. Као знак
вечног завета између њега и људи, бог ће кроз облаке пустити дугу. Сваки пут када
се навуку облаци и људима запрети киша, дуга ће подсећати на вечни завет између
Бога и људи.

Стилске фигуре – Епитети, хипербола у опису потопа и Нојевих година живота – све је
преувеличано како би се људи што више застрашили и уплашили од казне која следи,
симболи: Ковчег – симбол заштите, ограђености од света, врата са стране- Симболика
врата је- постоји само један улаз и само један пут ка спасењу, онај који одлучи да пође
тим путем биће спашен.
Гавран је у књижевности и уметности одувек имао негативно симболичко значење,
најчешће се с потопом сматра доносиоцем лоших вести, што одговара и његовј улози у
библијској „Легенди о потопу“ – он се враћа и тиме несумњиво говори да се вода није
повукла. У Епу о Гигламешу гавран доноси вести о крају потопа. Иначе, у Епу о Гигламешу
обрађена је библијска легенда о потопу – то је само варијанта овог мита. Голубица –
симбол мира, добрих, срећних вести.
Маслинова гранчица, данас, представља општеприхваћени симбол мира. То значење
потиче управо од ове библијске легенде, јер се она тумачи као знак мира који је
супротстављен између Бога и људи.
Дуга – симбол завета и обећања Бога које је дао Ноју након потопа да никад више неће
потопити људски род због учињеног греха. Док год буде дуге на небу, она ће Бога
подсећати на обећање дато човеку. Дуга је и симбол савеза између Бога и човека.

Облици приповедања – Приповедање у 3.лицу једнине, дијалог, описи – дескрипције

Идеја / поука:
Само ће праведан и честит човек на крају добити награду какву заслужује од Бога.
Грех, неморал и злоба ће увек бити адекватно кажњени јер је поштење увек вредније, оно
доноси мир, спас и избављење.
Колико год да се чинило да је зла у свету много више, увек ће постојати макар онај један,
праведан и честит човек, коме ће награда за такав карактер, ако ништа друго, бити чист
образ, мир и спокој јер ће знати да за себе, а што је још важније и за своје ближње, није
завредио за живота казну и грижу савести, која би га прогонила док год је жив.