Митолошке народне лирске песме певају о митским бићима (змајевима, вилама), појавама из природе

(муњама и громовима) и небеским телима (Месецу, Сунцу, звездама) којима се приписују човекове особине
и тајанствени утицај на људску судбину.Најстарија су врста лирских песама. У митолошким песмама мешају
се паганска и хришћанска веровања.
Лирски осмерац – осмерац је стих од осам слогова, с паузом (цезуром) иза четвртог слога. Карактеристичан
је за лирску народну поезију. „Град| гра | ди | ла // б’је | ла| ви | ла|”
1. | 2. | 3. | 4. пауза 5. | 6.| 7 .| 8.|
Стилске фигуре у песми:
епитет – стилска фигура којом се на сликовит персонификација – стилска фигура којом се
начин истиче значајна особина бића, предмета неживим стварима, појавама и апстрактним
или радње: бјела вила, врата сва од злата, врата појмовима, преко радње коју врше, дају особине
од бисера, врата од шкерлета, суха злата, мила и својства живих бића: Вила зида град, жени сина
сестра (драга, вољена; умиљата) и удаје кћер. Муња и гром се надигравају.

Митолошке народне лирске песме певају о митским бићима (змајевима, вилама), појавама из природе
(муњама и громовима) и небеским телима (Месецу, Сунцу, звездама) којима се приписују човекове особине
и тајанствени утицај на људску судбину.Најстарија су врста лирских песама. У митолошким песмама мешају
се паганска и хришћанска веровања.
Лирски осмерац – осмерац је стих од осам слогова, с паузом (цезуром) иза четвртог слога. Карактеристичан
је за лирску народну поезију. „Град| гра | ди | ла // б’је | ла| ви | ла|”
1. | 2. | 3. | 4. пауза 5. | 6.| 7 .| 8.|
Стилске фигуре у песми:
епитет – стилска фигура којом се на сликовит персонификација – стилска фигура којом се
начин истиче значајна особина бића, предмета неживим стварима, појавама и апстрактним
или радње: бјела вила, врата сва од злата, врата појмовима, преко радње коју врше, дају особине
од бисера, врата од шкерлета, суха злата, мила и својства живих бића: Вила зида град, жени сина
сестра (драга, вољена; умиљата) и удаје кћер. Муња и гром се надигравају.

Митолошке народне лирске песме певају о митским бићима (змајевима, вилама), појавама из природе
(муњама и громовима) и небеским телима (Месецу, Сунцу, звездама) којима се приписују човекове особине
и тајанствени утицај на људску судбину.Најстарија су врста лирских песама. У митолошким песмама мешају
се паганска и хришћанска веровања.
Лирски осмерац – осмерац је стих од осам слогова, с паузом (цезуром) иза четвртог слога. Карактеристичан
је за лирску народну поезију. „Град| гра | ди | ла // б’је | ла| ви | ла|”
1. | 2. | 3. | 4. пауза 5. | 6.| 7 .| 8.|
Стилске фигуре у песми:
епитет – стилска фигура којом се на сликовит персонификација – стилска фигура којом се
начин истиче значајна особина бића, предмета неживим стварима, појавама и апстрактним
или радње: бјела вила, врата сва од злата, врата појмовима, преко радње коју врше, дају особине
од бисера, врата од шкерлета, суха злата, мила и својства живих бића: Вила зида град, жени сина
сестра (драга, вољена; умиљата) и удаје кћер. Муња и гром се надигравају.
Вилла окружает город

Город был построен белой виллой Вила зида град

Ни на небе, ни на земле,
Град градила б'jела вила
Но на облачной ветке;
Ни на небу ни на земљу,
Он строит трое ворот в город:
Но на грану од облака;
Одна дверь вся из золота,
На град гради тpoje врата:
Вторые врата из жемчуга,
Jедна врата сва од злата,
Третья алая дверь.
Друга врата од бисера,
Что двери из сухого золота,
Tpeha врата од шкерлета.
На них сказочный сын женщины;
Што су врата суха злата,
Что жемчужные врата,
На њих вила сина жени;
Дочь феи выходит за них замуж;
Что такое алая дверь, Што су врата од бисера,

На них фея сидит одна, На њих вила кћep удава;

Она сидит одна и смотрит, Што су врата од шкерлета,

Молния играет с громом, На њих вила сама сjеди,

Дорогая сестра, есть два брата, Сама сjеди, погледуjе,

И невеста с двумя свояками; Ђе се муњa с громом игра,

Молния грома переиграла, Мила сестра су два брата,

Дорогая сестра обоих братьев, А невjеста с два ђевepa;

А у невесты есть два зятя. Муња грома надиграла,
Мила сестра оба брата,
А невјеста два ђевера.