AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA

-Odsek za poslovne studije Leskovac-

PRISTUPNI RAD
Predmet: Projektni menadžment i timski rad

Tema: ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA i NAJČEŠĆI UZROCI

NEUSPEHA

Mentor: dr Jelena Krstić Srudent: Kristina Ristić

243M/22-01
Menadžment e-biznisa

Leskovac, januar, 2023. Godine

 1

Sadržaj

Uvod .............................................................................................................................................................. 1

1. Definicija projekta ................................................................................................................................. 2

2. Procesi upravljanja projekta .................................................................................................................. 2
3. Procesi upravljanja životnim ciklusom projekta .................................................................................... 4
4. Zivotni ciklus projekta ........................................................................................................................... 6
5. Modeli životnog ciklusa projekta .......................................................................................................... 6
6. Faze životnog ciklusa projekta .............................................................................................................. 7
7. Karakteristike životnog ciklusa projekta .............................................................................................10
8. Inicijalizacija projekta .........................................................................................................................11
9. Planiranje projekta ...............................................................................................................................13
10. Realizacija projekta .........................................................................................................................14
11. Zatvaranje projekta ..........................................................................................................................15
12. Projekat “Vredno je zajedno” u prodajnim objektima .....................................................................17

Zaključak .....................................................................................................................................................18
Literatura......................................................................................................................................................19
 2

Uvod

Upravljanje projektom je jedan od načina poslovanja koji je sve više zastupljen u preduzećima.
Upravljanje projektom je takav način poslovanja da je orijentisan ka kupcima i izvršavanju
poslova. Kako bi poslovanje bilo uspešno, kao i upravljanje projektom potrebno je da se definišu
svi delovi tog projekta. Projekat ima sve clemente poslovnog procesa i predstavlja poduhvat koji
se odvija u budučnosti sa potencijalnim rizikom i neizvesnošću. Projekat sadrži konačne ciljeve
koje treba postići, ograničeno raspoloživom vremenu, resursima i budžetu, maksimalnoj
posvećenosti u analizama i planiranju, predanosti u izvršenju, tačnosti i objektivnosti u kontoli i
pravovremenost u završetku. Svaki projekat, od ideje do konačnog završetka prolazi kroz određeni
broj različitih faza. Ovaj vremenski period, u kome se kroz određeni broj faza i veliki broj
aktivnosti, projekat dovodi do završetka, naziva se životni ciklus projekta. Životni ciklus projekta
predstavlja niz faza kroz koje projekat prolazi od inicijacije do zatvaranja. U zavisnosti od načina
na koji se projektom upravlja i na koji se projekat sprovodi, životni ciklus može imati drugačije
oblike. Upravo je to i tema ovog pristupnog rada.
 3

1. Definicija projekta1

Projekat je jednokratan i celovit process međusobno povezanih aktivnosti čije je trajanje

vremenski ograničeno, a ispunjenje, odnosno realizacija, povezana sa korišćenjem brojnih resursa
i visokim rizikom, zbog čega zahteva saradnju različitih stručnjaka odn. timski rad za ocenjivanje
valjanosti i posebno organizovanje. Porjekat je pored toga i poseban i jedinstven, zbog različitih
ciljeva, obima, rokova, troškova, potrebnih kadrova, i dr. Projekat je ciljno usmeren, sa određenim
početkom i zahteva organizaciju izvođenja za vreme svog trajanja sve dok se ne postigne konačni
zadati cilj.2
Prema ISO standardu, projekat je jedinstven proces, sastavljen od niza koordiniranih i
kontrolisanih aktivnosti, sa datumom početka i završetka, preuzet kako bi ostvario rezultat u skladu
sa specifičnim zahtevima unutar vremenskih, troškovnih i resursnih ograničenja. Kada govorimo
o specifičnostima projekta uopšteno se može reći da:
• projekat podrazumeva privremenu organizaciju, formiranu u toku životnog ciklusa;
• projekat u određenim slučajevima predstavlja deo veće projektne strukture;
• cilj projekta se može postizati ili definisati u toku napredovanja projekta;
• rezultat projekta ponekad zahteva formiranje jedne ili više projektnih jedinica;
• odnosi između projektnih aktivnosti mogu biti veoma složeni.

2. Procesi upravljanja projekta 3

Upravljanje projektom jednostavnije je ponekad zbog manje kompleksnosti projekta, a ponekad

veoma teško zbog rizika koji se u njemu pojavljuju. Upravljanje projektom označava primenu
znanja, veština, alata i tehnika na projektnim aktivnostima kako bi se ispunili zahtevi i ciljevi
projekta. Voditelj projekta treba voditi brigu o upravljanju ljudskim resursima, proizvođačima,
komunikacijom u projektu, procesima nabavke i sličnim aktivnostima u želji da se njegov projekat
izvede na vreme i sa željenim isporukama. Upravljanje projektom, takođe obuhvata tri velike grupe
procesa: uspostavljanje, izvršenje ili upravljanje, kao i zatvaranje projekta.
Optimizacija i prilagođavanje trougla resursa vreme-novac-obim koje voditelj drži „optimalnim“
čine projekat uspešnim u trenutku njegove kompletnosti. Trougao je vrlo jednostavan za
razumevanje, a ujedno je i najbolja odbrana voditelja kada se tokom odvijanja projekta na njega
„obruše“ razni zahtevi za promenama. Matematički gledano na početku se dogovori konstantna
površina trokugla, tj. fiksirane su stranice trougla. Bilo koje pomeranje stranice trougla obavezno

1 dr Radoslav Avlijaš, dr Goran Avlijaš, 2018. God. “Upravljanje projektom”, Beograd, str. 11
2 Chatfield, C & Johnson, T : „Microsoft Office Project 2016 Step by Step”, Microsoft Press, 2016. god.
3 Prof. dr.sc. Sven Gotovac Upravljanje projektima, Fakultet elektrotehnike, strojarstva i brodogradnje, Split, 2010.,

str. 7-8.
 4

pomera i druge stranice kako bi površina ostala konstantna. Dakle, ako se želi smanjiti vreme
trajanja, moraće se smanjiti i obim ili povećati cena.

Slika br. 1:Trougao upravljanja projekta4

Upravljanje projektima je primena znanja, veština, alata i tehnika na projektne aktivnosti ispuniti
zahteve projekta. Upravljanje projektom ostvaruje se kroz odgovarajuću aplikaciju i integracija
logički grupisanih procesa upravljanja projektima koji se sastoje od pet grupa procesa.
Upravljanje projektom obično uključuje:
• Identifikacija zahteva,
• Rešavanje različitih potreba, zabrinutosti i očekivanja stejkholdera u sklopu projekta
planirano i sprovedeno,
Uravnoteženje konkurentskih projektnih ograničenja uključujući, ali ne ograničavajući se na:
• Obim,
• Kvaliteta,
• Raspored,
• Budžet,
• Resursi
• Rizik

4 http://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/4/2_D_Letic_Uvod%20u%20upravljanje%20projektima.pdf
 5

Određeni projekat uticaće na ograničenja na koja se voditelj projekta mora fokusirati. Odnos među
ovim faktorima je takav da ako se neki faktor promeni, barem jedan, drugi faktor će verovatno biti
pogođena. Na primer, ako se raspored skrati, često je potrebno povećati budžet za dodavanje
dodatna sredstva za završavanje iste količine posla u kraćem vremenu. Ako povećanje budžeta nije
moguća, obim ili kvalitet mogu se smanjiti za isporuku proizvoda u manje vremena za isti budžet.
Učesnici projekta mogu imati različite ideje o tome koji su faktori najvažniji, što stvara još veći
izazov. Promena projekta mogu stvoriti dodatne rizike. Projektni tim mora biti u stanju proceniti
stanje i uravnotežiti zahteve kako bi projekat bio uspešan. Zbog mogućnosti promene plana
upravljanja projektom je iterativan i prolazi kroz progresivno razrada tokom celog životnog ciklusa
projekta. Progresivna razrada uključuje stalno poboljšanje i navodeći plan s obzirom na to da
postaju dostupne detaljnije i specifičnije informacije i tačnije procene. Progresivna razrada
omogućuje timu za upravljanje projektom da upravlja detaljnije, projekat se razvija.

3. Procesi upravljanja životnim ciklusom projekta 5

Životni ciklus projekta čine sve aktivnosti unutar jedne strukture projekta. Proces upravljanja
životnim cliklusom projekta sastoji se od 5 procesnih grupa:
a) Pokretanje
b) Planiranje
c) Izvršenje
d) Nadzor i kontrola
e) Završna faza
Može doći do modifikacije određenih parametara, pa se iz tog razloga plan upravljanja projekta
može ponavljati nekoliko puta u celosti ili dinamično. Oni se odnose na funkcionalne aktivnosti
kod razvoja proizvoda, proizvodnje ili usluga. Projekti se od tekućih aktivnosti razlikuju po
datumu završetka projekta. Učesnici u njemu se rukovode tekućim aktivnostima i mogu takođe
upravljati projektom. Za njegovo dobro upravljanje jako je bitno da se utvrde svi zahtevi, postave
jasni ciljevi, kao i ostvarenje tih ciljeva, uspostaviti ravnotežu između konfliktnih zahteva i
prilagoditi specifikacije i planove.
PMBOK, definiše projekat kao ''jednokratan poduhvat preduzet sa ciljem da se izradi jedinstven
proizvod i pruži jedinstvena usluga". Suštinski, projekat je svojevrstan model privremenog
karaktera. Poznato je da se može realizovati za nekoliko časova ili dana, ali može trajati i nekoliko
godina. Projekat je definisan svojim početkom i krajem, obično vremenski ograničenim budžetom
i rokom isporuke preduzetih da se stvore specifični ciljevi i zadaci.6
Projekat je takav posao da ima svoj početak i kraj. Parametri projekta su: vreme, obim posla,
izvršenje i cena i oni su međusobno povezani. Usled te povezanosti nije moguće napraviti uštedu

5 Prof. dr. sc. Ljudevit Krpan, 2021. God., “Upravljanje i vrednovanje projekata”, Koprivnica, str. 19
6 http://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/4/2_D_Letic_Uvod%20u%20upravljanje%20projektima.pdf
 6

recimo u vremenu, a da se to ne odrazi na cenu. Takođe, obim posla i način izvršenja posla obrnuto
proporcionalno utiču na cenu projekta. Da bi odredili sve parametre, potrebno je da prođu kroz
određene faze sa jasno definisanim ulaznim i izlaznim elementima.

Tabela br. 1: Upravljanje projektom7

PROJEKTNI CIKLUS

Operativni nivo
Sakuplja znanja o
tome kako se nešto
sprovodi

1.
2. PROGRAM 4. FINANSIRANJE

Izrada strategije: Sporazum

Detaljne analize situacije u datom sektoru - Odluka o finansiranju

- Identifikacija
osnovnih problema,
potreba, trendova

2. IDENTIFIKACIJA 5. REALIZACIJA

Studija opravdanosti: Izveštaj o realizaciji

- Analize zainteresovanih strana, ciljnih - Praćenje

grupa, mogućih rešenja - Korekcije

3. PRIPREMA 6. OCENJIVANJE

Predlog projekta Izveštaj

- Planovi projekta - Izbor kriterijuma

- Planovi resursa - Izbor pokazatelja
- Dinamika realizacije

7 Šmigić M. Program Upravljanja projektima - Više od upravljanja rizicima, Upravljanje projektima str.13
 7

4. Zivotni ciklus projekta8

Kao što sam rekla životni ciklus projekta ima svoj početak i kraj. Životni ciklus projekta se jako
često poredi sa roditeljstvom, odn. životnim ciklusom kako roditelji odgajaju svoju decu. Deca se
rađaju kao bebe i tada izazivaju veliko uzbuđenje. Roditelji u početku ne znaju o njima gotovo
ništa, ali kako deca rastu roditelji ih prate, proučavaju i zadovoljavaju njihove potrebe. Tokom
vremena roditelji konstantno ulažu svoj trud i novac u razvoj dece, sve dok deca ne odrastu i
postanu ljudi, čime se njihov posao završava. Projekti nastaju i razvijaju se na sličan način. Najpre
određena individua ili grupa ljudi dolazi do ideje za projekat i aktivno se zalaže za njegovu
realizaciju. Nakon što se odobri, projekat napreduje kroz određeni broj faza, sve do ispunjenja
projektnih ciljeva, odnosno završetka i zatvaranja projekta. Svi projekti podeljeni su u faze i
nebitno da li su veći ili manji, složeni ili jednostavni, imaju sličnu strukturu životnog ciklusa. Svaki
projekat u najmanju ruku mora da ima početnu fazu, srednju fazu ili više njih i završnu fazu. Broj
faza u projektu zavisi od složenosti projekta, kao i privredne delatnosti kojoj projekat pripada. Sve
faze koje obuhvata određeni projekat, povezane u jednu celinu, nazivaju se životnim ciklusom
projekta. Kraj svake od faza omogućava projektnom rukovodiocu, investitoru i drugim
stejkholderima da odluče da li projekat treba da se nastavi i pređe u sledeću fazu. Da bi projekat
napredovao u sledeću fazu, proizvodi i rezultati prethodne faze moraju biti provereni i odobreni.
Kada se određena faza završi, rezultat rada se prenosi u sledeću fazu. Iako kraj jedne faze obično
označava i početak sledeće, kompletiranje jedne faze ne mora uvek značiti i ulazak u sledeću fazu.

5. Modeli životnog ciklusa projekta

Možemo izdvojiti dva osnovna modela životnog ciklusa. To su

a) Tradicionalni (vodopad) model – waterfall
Tradicionalni model životnog ciklusa projekta podrazumeva da se sve faze projekta sprovode
sekvencijalno i bez preklapanja. Sekvencionalnost koja je zastupljena u ovom modelu utiče na
njegovu rigidnost i krutost. Obzirom da se svi funkcionalni zahtevi definišu na početku projekta,
ovaj model ne predviđa eventualni nastanak zahteva za izmenama što je, zbog vrlo dinamičnog
okruženja u današnjem upravljanju projektima, očekivana pojava. Zbog toga kažemo da je ovaj
model rigidan i da je njegov glavni nedostatak vrlo visok nivo rizika na samom početku projekta,
kao i visoki troškovi eventualnih zahteva za promenama kasnije u toku projekta.

8 dr Radoslav Avlijaš, dr Goran Avlijaš, 2018. God. “Upravljanje projektom”, Beograd, str. 16
 8

b) Iterativni model životnog ciklusa projekta

Iteracije u kontekstu projekta mogu da se odnose na tehniku izrade i dostavljanja postepenih
komponenata poslovne funkcionalnosti, razvoj proizvoda ili process dizajna. Iterativni model
životnog ciklusa projekta podrazumeva postojanje više iteracija u okviru istog projekta, pri čemu
svaka iteracija rezultira opipljivom isporukom koju je moguće dostaviti podnosiocu zahteva tj.
klijentu. U okviru svake iteracije sprovode se sve potrebne aktivnosti na projektu. Više iteracija se
ponavlja da bi se stvorio potpuno integrisani proizvod.
Osnovna ideja ovog modela je da se razvije sistem kroz ponovljene cikluse (iterativne) i u manjim
vremenskim periodima, omogućavajući projektnim akterima da iskoriste ono što je naučeno tokom
razvoja ranijih faza životnog ciklusa.
Prednosti iterativnog modela su:
• mogućnost dostavljanja dela proizvoda klijentu (što dovodi do bržeg povraćaja investicije),
• mogućnost bržeg identifikovanja grešaka i nelogičnosti,
• alokacija rizika ravnomerno kroz različite iteracije projekta.
Sama procedura se sastoji od pokretanja koraka, koraka iteracije, i kontrolne liste projekta. Cilj
ove početne implementacije je da se stvori proizvod na koji korisnik može da reaguje. To bi trebalo
da ponudi uzorak ključnih aspekata problema I da obezbedi rešenje koje je dovoljno jednostavno
za razumevanje i laku implementaciju. Da bi vodili proces ponavljanja, lista upravljanja
projektima je stvorena da sadrži evidenciju o svim zadacima koje treba izvršiti dok se kontrolna
lista stalno revidira kao rezultat faze analize koja se zasniva na povratnim informacijama o
korisnicima. Postoje četiri faze iterativnog modela i svaka od faza može biti podeljena na jednu ili
više iteracija. Faze su sledeće:
• početak – identifikuje obim projekta, uslove (funkcionalne i nefunkcionalne) i rizike na
visokom nivou, ali dovoljno detaljno da se posao može proceniti
• konstrukcija – podrazumeva konstrukciju radne arhitekture
• izrada – realizacija radne arhitekture koja ublažava rizike i ispunjava nefunkcionalne
zahteve
• tranzicija – prilagođavanje radne arhitekture projektnom okruženju.

6. Faze životnog ciklusa projekta9

Projekat delimo na životne faze kako bismo njime lakše mogli upravljati, zato unapred moramo
biti svesni kako su problemi realni i mogući. U savršenom svetu, projektni će menadžer uraditi sav
potreban posao pojedine faze pre nego što krene dalje. Kako svet nije savršen, tako i projektni
uspeh često zahteva fleksibilan pristup koji odgovara stvarnoj životnoj i poslovnoj situaciji. Tako
će projektni menadžer često raditi na dve ili više podfaza u isto vreme, ne bi li obavio posao unutar
9 dr Radoslav Avlijaš, dr Goran Avlijaš, 2018. God. “Upravljanje projektom”, Beograd, str. 17
 9

postavljenih rokova. Rad na sledećoj fazi, pre nego je završila prethodna, često povećava rizik
umnožavanje poslova, odnosno mogućnosti da će se ponovno morati obaviti već obavljen posao,
što može dovesti do kašnjenja i povećanje potrošnje resursa. Ako je takva taktika nužna, projektni
menadžer mora upoznati sve relevantne ljude s njom i mogućim troškovima koji iz tog proističu.
10

Životni ciklus projekta najčešće se deli na faze prema vrsti poslova koji se obavljaju na projektu u
vremenskom periodu od njegovog početka do završetka. Tradicionalni životni ciklus projekta
može se podeliti na sledeće četiri faze:
a) Konceptualizacija projekta
Faza konceptualizacije je početna faza projekta u kojoj se utvrđuju osnovne aktivnosti za
definisanje projekta, identifikovanje potreba i mogućnosti i određivanje alternativa i definisanje
organizacije projekta.
b) Planiranje projekta
Faza planiranja predstavlja fazu definisanja projekta i projektne dokumentacije u kojoj se definišu
svi osnovni i pomoćni planovi projekta (plan aktivnosti, vremenski plan, plan troškova, itd.).
c) Realizacija projekta
Faza realizacije je uvek najduža faza u kojoj se projekat izvršava, odnosno dovodi do završetka.
d) Zatvaranje projekta
Završna ili konačna faza podrazumeva završavanje preostalih projektnih aktivnosti, ostvarenje
ciljeva projekta i zatvaranje dokumentacije.

Tabela br. 2: Faze životnog ciklusa projekta 11

10
http://www.efos.unios.hr/poslovni-informacijski-sustavi/wp-content/uploads/sites/216/2013/04/6.-PROJEKTNI-
MENAD%C5%BDMENT.pdf
11Šmigić M. Program Upravljanja projektima - Više od upravljanja rizicima, Upravljanje
projektima str.12
 10

OSNOVNE FAZE PROJEKTA

Inicijatori usaglašavanju viziju

Preciziranje svrhe i ciljeva projekta

Aktivnosti i resursi usaglašani, određeni prioriteti

Projektni plan odobren od svih zainteresovanih strana

Ostvaruje se plan i tim void ka ostvarenju ciljeva

Praćenje napretka i promena plana po potrebi

Projekat se završava uspešno, na vreme, u okviru budžeta

 11

7. Karakteristike životnog ciklusa projekta 12

U praksi često dolazi do preklapanja određenih faza projekta u cilju skraćenja vremenskog
rasporeda projekta. Ovo znači da naredna faza projekta otpočinje pre nego što se završi i odobri
određena faza ili više faza koje joj prethode. Ova tehnika se koristi kako bi se skratilo ukupno
vreme potrebno za realizaciju projekta. Većina projekata izvršava se u skladu sa životnim ciklusom
projekta, a kao rezultat toga mogu da se izvedu neke njihove zajedničke karakteristike:
✓ Početnu fazu, odnosno fazu iniciranja, karakterišu obično niski troškovi i mali broj ljudi u
projektnom timu. Kako se projekat razvija, troškovi i broj ljudi koji radi na projektu se
drastično povećava. Na kraju, u fazi zatvaranja projekta ove brojke se ponovo smanjuju.
✓ Uspeh projekta je najmanje izvestan na njegovom početku. Kako projekat napreduje, iz
faze u fazu životnog ciklusa, šanse za uspešan ishod se povećavaju.
✓ Rizik je najveći na početku projekta i uglavnom opada kako se projekat bliži kraju.
✓ Takođe, najveći uticaj na projekat i karakteristike konačnog proizvoda stejkholderi imaju
u prvim fazama životnog ciklusa projekta, a kako projekat odmiče njihov uticaj sve više
opada.

8. Inicijalizacija projekta13

Prvi korak u realizaciji ovog projekta je da pokrene potrebu za njegovu realizaciju. Pokretanje
projekta, faza projekta u kojoj nastaje ideja i potreba da se započne projekat i u ovoj fazi definiše
i odobri projekat. Pokretanje projekta, kao prve faze projekta ima ulogu otkrivanja i definisanja
problema na ostalim fazama projekta koje bi trebalo da se reše. Inicijativa za pokretanje projekta
može se izvršiti i od vrha ka dnu u organizacionoj strukturi i kroz svedočenja potreba u planiranju
i organizacionih dokumenata, koja takođe prolaze kroz kompletne faze i procedure pokretanja
projekata. Projekat može inicirati bilo koje organizacione jedinice, interesnu grupu ili pojedinca
kroz organizacionu strukturu u okviru i prema kriterijumima za iniciranje projekata. Neophodno
je da se predloženi projekti objasne kao jedinstveno ulaganje od ideje do realizacije o nekoj potrebi
koju treba da zadovoljimo ili problem koji projekta rešava.
Inicijacija se često izvodi i pre nego što projekat zaista počne, a veliku ulogu ima sponzor projekta
ili određeni eksterni resurs koji priprema projekat. Primećujem da mnogi projekti obično
„preskaču“ ovaj process, ponekad žure u planiranju projekta, s obzirom da već ima dosta vremena
da se utvrde osnovni elementi u planiranju. To je standardna početnička greška koja je obično
skupa. Drugi problem je što krajnji Korisnik retko želi da plati značajno vreme provedeno u ovoj

12 dr Radoslav Avlijaš, dr Goran Avlijaš, 2018. God. “Upravljanje projektom”, Beograd, str. 18
13 Prof. dr. sc. Ljudevit Krpan, 2021. God., “Upravljanje i vrednovanje projekata”, Koprivnica, str. 27
 12

fazi, naravno, jedino na šta gleda je isporuka projekta i često postoji pritisak da se što ranije pređe
na fazu implementacije projekta, opet, skupa greška.14

Slika br. 1: Iniciranje grupnih procesa u projektu 15

Pokretanje faza iniciranja projekta i upravljanja njime treba da sadrži plan koji obuhvata sledeće
oblasti:16
• Analiziranje poslovnih potreba /zahteva u merljivim ciljevima (kvalitativne, kvantitivne
prirode).
• Preispitivanje tekućeg poslovanja.
• Finansijska analiza troškova i koristi, uključujući raspoloživi budžet.
• Analiza aktera, uvažavajući zahteve korisnika, kao i podršku osoblja koje je angažovano
na projektu.
• Projekat čarter uključuje rasporede zadataka, troškove verifikacije rezultata i sl.

9. Planiranje projekta17

Planiranje predstavlja okvirni predlog za sprovođenje aktivnosti projekta. Pod planiranjem se

podrazumeva postupak u kojem se predviđaju događaji i aktivnosti za buduće poduhvate, a zatim
na osnovu poznatih podataka i pozadine i skupa tehnologija i organizacije rada obavlja svoju vezu,
određivanje veličine, raspoređivanja i kontrole izvršenja. Uspeh planiranja pre svega zavisi od
učesnika u projektu. Ljudi koji su odgovorni za planiranje projekta moraju identifikovati ciljeve i
učesnike u realizaciji projekta.
Projekat planiranje kao drugi fazni projekat ima zadatak da definiše strategiju i načine rešavanja
problema koji su definisani u prethodnoj fazi, ali i detaljoj razraditi i opisu obima projekta. U
osnovnoj izradi potrebno je:

14 https://www.mirakul.hr/wp-content/uploads/2018/09/Inicijacija-projekta.pdf
15 http://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/4/2_D_Letic_Uvod%20u%20upravljanje%20projektima.pdf
16 Nathan, P. Jones, E. G, 2003., PMP - CERTIFICATION FOR DUMMIES. Str. 63
17 Prof. dr. sc. Ljudevit Krpan, 2021. God., “Upravljanje i vrednovanje projekata”, Koprivnica, str. 29
 13

✓ identifikovani problem razmatra na opštem nivou,

✓ izraditi i delite problem na podprobleme,
✓ definisati strategiju za rešavanje problema,
✓ odrediti redosled aktivnosti i vreme potrebno za realizaciju projekta,
✓ odrediti finansijske aspekte projekta, finansijske mogućnosti i troškove projekta
✓ zaključak o opravdanosti projekta.
Ako je projekat isplativ i realno finansijski mogući, prelazi na detaljima planiranja projektnih
aktivnosti, kao što je procena troškova, definisanje očekivanih kvaliteta rezultata projekta, učesnici
i sredstvima komunikacije u projektu, definisanje strategije nabavke i ugovaranje roha, usluga i
radova u okviru projekta i definisanje upravljanja sa svim promenama i rizicima u iniciranju
projekta.
Planiranjem se formira projektni tim, i pravi se document “projektni plan”. Svaki plan mora biti
pun, jasan, dinamičan, legitiman i realan. Mora odgovoriti na nekoliko ključnih pitanja, takozvana
"5W”. Šta, Zašto, Kada, Ko i Gde treba da se uradi. Plan projekta treba da sadrži najmanje sljedeće
elemente u zavisnosti od marke i tipa projekta:
✓ detaljan opis i objašnjenje projekta kroz očekivani jedinstveni ishod projekta, proizvoda ili
rezultata, definisati kvalitet očekivanih rezultata projekta
✓ dinamički plan projekta za realizaciju aktivnosti i terminologija plana upravljanja
projektima,
✓ studija izvodljivosti
✓ tehničko-tehnološka analiza,
✓ analiza organizacione integracije,
✓ plan nabavke i ugovaranje,
✓ identifikacija rizika i mehanizmi kontrole u upravljanju projektima, itd
U pripremi "Plana projekta" moraju da se koriste odgovarajuće metode planiranja, primena
različitih metoda planiranja, zbog različitih karakteristika, zavisno od vrste i složenosti projekta,
kao i učesnika u projektu.
Ciljevi:18
✓ Definisanje problema
✓ Identifikacija korisnika
✓ Definisanje ciljeva i namera projekta
Aktivnosti:
✓ Obim osnovnih aktivnosti i zadataka
✓ Procena napora i trajanja
✓ Procena potrebnih resursa
✓ Priprema za alternative

18Biljana Marković, Miloš Milovančević, Dejan Jeremić, 2015, god, “Upravljanje razvojnim projektom”, Istočno
Sarajevo, str. 21
 14

Osnovne veštine:
✓ Analiza zadataka
✓ Planiranje
✓ Analiza troškova
Alati:
✓ Work Breakdown Structure (WBS)
✓ Popis veština

10. Realizacija projekta19

Realizacija projekta je treća projektna faza, a može se podeliti u dve podfaze:

1) izvođenje ili realizacija projekta i
2) uvođenje projekta.
U podfazi izvođenja ili realizacije projekta projekat se realizuje i provodi prema u prethodnoj
fazi utvrđenim pravilima, poštuju se dogovoreni rokovi i troškovi. Prilikom realizacije projekta
može doći i do određenih odstupanja od zacrtanog projekta iz prethodne faze. Do tih odstupanja
obično dolazi zbog promene uslova u kojima se projekat realizuje, ali i često i zbog neadekvatnog
i lošeg plana projekta iz prethodne faze. Druga podfaza realizacije projekta je uvođenje rezultata
dobivenih projektom u postojeći sastav.
Ciljevi:
✓ Formiranje tima
✓ Razvijanje opšteg plana
Aktivnosti
✓ Definisanje termin plana
✓ Kreiranje kritičnog puta
✓ Motivisanje tima
✓ Dodeljivanje zadataka izvršiocima
✓ Razjašnjavanje očekivanja korisnika projekta
Osnovne veštine
✓ Analiza procesa
✓ Izgradnja tima
✓ Dogovaranje

19Biljana Marković, Miloš Milovančević, Dejan Jeremić, 2015, god, “Upravljanje razvojnim projektom”, Istočno
Sarajevo, str. 22
 15

✓ Zapošljavanje, najam
✓ Komunikacija
Alati
✓ Alati za planiranje (CPM, PERT, GANT)

11. Zatvaranje projekta20

Proveravanje i primena projekta je završna projektna faza u kojoj se prate rezultati dobiveni
projektom, ali i njegovim uvođenjem u sastav kako bi se uklonili eventualni nedostaci
nastali ili nepažnjom kroz prethodne tri faze ili zastarevanjem projekta. Uovoj fazi projekat
“živi” pa se neprestano prate njegovi učinci i po potrebi ispravljaju greške ili se pokreće
novi projekat ako se zaključi da je stari zastario.
Ciljevi u poslednjoj fazi su sl:
✓ Finalizacija projekta
✓ Odeređivanje sledećeg koraka
Aktivnosti u ovoj fazi su.
✓ Ocena izvršenja
✓ Zatvaranje projekta
✓ Analiza učinjenog sa članovima tima
✓ Kreiranje plana nastavka rada
✓ Pregled ostvarenog sa korisnicima rezultata projekata
Osnovne veštine
✓ Praćenje toka
✓ Planiranje
✓ Komunikacija
Alati
✓ Alati za ocenu projekta
Za efikasno planiranje i upravljanje životnim ciklusom projekata primenjuje se metoda “Project
management life – cycle” (PML). PML – upravljanje životnim ciklusom projekta je metoda koja
pokazuje kako efikasno planirati i upravljati razvojnim projektima, usklađenu sa potrebama timova
u pristupu izrade rešenja projekata, tzv. “skrojenih po meri”.

20Biljana Marković, Miloš Milovančević, Dejan Jeremić, 2015, god, “Upravljanje razvojnim projektom”, Istočno
Sarajevo, str. 23
 16

U primeni navedene metode cilj je osigurati:

✓ Efikasno planiranje i upravljanje projektima
✓ Ukupno izvršenje svih navedenih aktivnosti
✓ Uključenost svih članova tima u osiguranju:
1) Ulaznih podataka projekta ili projektne faze (inputi)
2) Povratne veze (feedback, controling)
✓ Jasno definisan željeni output svakog člana tima,
✓ Jasno definisane odgovornosti svakog člana tima.
Takav pristup omogućava uključivanje više osoba različitog profesionalnog profila u projektni tim
uz usklađivanje različitosti pristupa i usmeravanje kreativne energije ka definisanim ishodima
projektnih faza, te izbegavanje potencijalnih ekstremnih situacija.

12. Projekat “Vredno je zajedno” u prodajnim objektima21

Nagradna igra “Vredno je zajedno” je projekat koji se razvija na teritoriji Srbije. Vredno je sve
ono što nam znači. Ma koliko bilo veliko, malo, bitno ili nebitno.
Porodica, prijatelji, nedeljni ručak, prva jutarnja kafa, omiljeni keks...Vrednosti su vredne zato što
ih volimo. Kad su nam zajedničke, onda kažemo i da su prave! Zato je pokrenut veliki projekat
pod nazivom VREDNO JE ZAJEDNO! Od sada, svakog dana, Vaši omiljeni brendovi biće za Vas
zajedno u Roda, Mercator I Idea prodavnicama. Zato što je vredno da smo svi zajedno.
“Vredno je zajedno” na pravi način oslikava partnerstvo. Sa jedne strane, potrošaču je ponuđeno
ono što najviše voli, a to je najširi asotiman brendova, a sa druge strane, omogućava partnerima
još veću dostupnost na policama i promociju svojih brendova kroz definisanu marketinšku
platformu. Na taj način se daje dodatni prostor za razvoj, kako pojedinačnih brendova, kompanija,
a samim tim i privrede, odnosno zajednice u kojoj živimo i poslujemo.
Strateško opredeljenje ovog projekta jeste saradnja sa domaćim kompanijama. Takav pristup je
odgovoran prema domaćim partnerima, domaćoj ekonomiji, potrošačima, i da je generalno
odgovorno prema zajednici u celini. Ukusi moga kraja, kao autentičan koncept domaćih proizvoda,
brend su sa najviše osvojenih Čuvarkuća. Kada je ta tema u pitanju, Mercator-S, na primer, za više
od 13.000 proizvoda na policama pouzdano može da kaže da su stvarani u Srbiji. Tome u prilog
ide i podatak da Mercator-S 97% vrednosti prometa realizuje u saradnji sa domaćim
proizvođačima i dobavljačima. Kada je, na primer, u pitanju sveže meso, ono je 100% domaćeg
porekla u svim IDEA, Roda i Mercator prodavnicama.
Već osam godina se posluje uz pomoć Super Kartice, koji je najveći loyalty program u Srbiji.
Super Karticu koriste više od million korisnika, i zaista mogu da kažem da je jedan takav program
značajan i za kupce i za trgovce. Za trgovce, jer mogu bolje razumeti potrebe svakog potrošača, a

21 https://www.nedeljnik.rs/vredno-je-zajedno/
 17

za kupce jer imaju razne pogodnosti, od povrata novca, preko posebnih uslova plaćanja, do
personalizovane ponude.
Činjenica je da se poverenje kupaca teško stiče i da je potrebno konstantno ulaganje, i to ne samo
materijalno. Zato benefiti u svakom momentu moraju biti konkretni, relevantni i dobro i jasno
iskomunicirani.
Konkretno, potrošaču, kroz sve navedene projekte u svakom trenutku je ponuđen kvalitetan
proizvod, kroz fokus na domaće i lokalno, kao što je 100% domaće meso ili brend Ukusi moga
kraja, najširi asortiman brendova kroz “Vredno je zajedno” projekat i sve to u različitim formatima
prodavnica za sve potrebe, od male svakodnevne do porodične ili premijum kupovine kroz sva tri
Brenda Idea, Roda i Mercator, i na kraju da sve to mogu uz Super Karticu kupiti po povoljnijim
cenama i još dobiti novac nazad.
Slika br. 2: Vredno je zajedno 22

22 https://www.google.com/search?q=vredno+je+zajedno&rlz=1C1GCEA_enRS940RS940&sxsrf=AJOqlzXhZspRL-
ivimxRx4dNRodo9n5p9w:1675583822998&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=2ahUKEwj1rb6U9P38AhXBpYsKHa
Z-DNkQ_AUoAXoECAEQAw&biw=1229&bih=577&dpr=1.56#imgrc=VJatSIQ-i9z3PM
 18

Zaključak

Životni ciklus projekta predstavlja period u kome se projekat kroz određeni broj faza i aktivnosti
dovodi do završetka. Analiza životnog ciklusa projekta omogućuje da se celokupan proces
realizacije jednog projekta raščlani na manje delove kako bi se pronašle i odredile najbolje
mogućnosti za realizaciju celokupnog procesa upravljanja projektom.
Kroz četiri faze životnog ciklusa projekta potrebno je uvesti monitoring, evaluaciju i kontrolu da
bi sve faze funkcionisale u najboljem redu. Sagledavanje životnog ciklusa projekta pomaže da se
odredi:
• Kakve je sve radne aktivnosti potrebno obaviti u svakoj od faza.
• Ko treba da učestvuje/obavi aktivnost u nekoj od faza.
Završetak neke od faza projekta obično se koristi za pregled postignutih rezultata i dotadašnjeg
toka projektnih aktivnosti, u vidu:
• Provere, da li projekat zadovoljava kriterijume za prelazak na sledeću fazu.
• Otkrivanja i korigovanja grešaka u izvođenju projektnih aktivnosti.
Iz svega ovoga možemo izvesti zaključak da je za izvršenje projekta neophodno poštovati
proceduru da bi projekat bio uspešan. Svemu tome doprinosi upravo životni ciklus projekta.
 19

Literatura

1) dr Radoslav Avlijaš, dr Goran Avlijaš, 2018. God. “Upravljanje projektom”, Beograd,

2) Chatfield, C & Johnson, T., 2016., „Microsoft Office Project 2016 Step by Step”, Microsoft
Press
3) Prof. dr.sc. Sven Gotovac, 2010, Upravljanje projektima, Fakultet elektrotehnike,
strojarstva i brodogradnje, Split
4) Prof. dr. sc. Ljudevit Krpan, 2021. God., “Upravljanje i vrednovanje projekata”,
Koprivnica,
5) Šmigić M. Program Upravljanja projektima - Više od upravljanja rizicima, Upravljanje
projektima
6) Nathan, P. Jones, E. G, 2003., PMP - CERTIFICATION FOR DUMMIES.
7) Biljana Marković, Miloš Milovančević, Dejan Jeremić, 2015, god, “Upravljanje razvojnim
projektom”, Istočno Sarajevo

Izvori
Pristup svim linkovima je 01.02.2023.
1) http://www.tfzr.uns.ac.rs/Content/files/4/2_D_Letic_Uvod%20u%20upravljanje%20proje
ktima.pdf
2) http://www.efos.unios.hr/poslovni-informacijski-sustavi/wp-
content/uploads/sites/216/2013/04/6.-PROJEKTNI-MENAD%C5%BDMENT.pdf
3) https://www.mirakul.hr/wp-content/uploads/2018/09/Inicijacija-projekta.pdf
4) https://www.nedeljnik.rs/vredno-je-zajedno/
5) https://www.google.com/search?q=vredno+je+zajedno&rlz=1C1GCEA_enRS940RS940
&sxsrf=AJOqlzXhZspRL-
ivimxRx4dNRodo9n5p9w:1675583822998&source=lnms&tbm=isch&sa=X&ved=2ahU
KEwj1rb6U9P38AhXBpYsKHaZ-
DNkQ_AUoAXoECAEQAw&biw=1229&bih=577&dpr=1.56#imgrc=VJatSIQ-i9z3PM