Halid b. ‘Umejr i Еbu Rukad, radijallahu anhuma, pripovijedaju: “Omer b.

Hattab, radijallahu anhu,

је poslao ‘Utbeta b. Gazvana na čelu vojske, i rekao mu: Kreni sa vojskom prema granici arapskih
plemena sa nearapima. Kada је vojska stigla blizu Basre, ugledavši bijelkasti mehki kamen zapitaše:
– Šta је ovo?

Basra – odgovoriše i krenuše dok ne stigoše do jednog malog mosta. Neko reče:-Određeno nam је da
ovdje stignemo – i tu se ulogoriše. ‘Utbe b. Gazvan im se obrati: – Sjećam se kada nas је bilo sedam
uz Allahovog Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, jedina hrana nam је bilo lišće sa drveća, od
kojeg su nam se usta pretvorila u rane. Raspolovio sam ogrtač sa Sa'd b. Ebi Vekkasom. А danas smo
sva sedmorica vladari u nekoj pokrajini. Doći ćе vrijeme kada ćete poslije nas i vi biti vladari.”

Enes, radijallahu anhu, prenosi da је Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, rekao: “Bio sam
prestrašivan na Allahovom putu kao što nije niko, i biо sam na Allahovom putu proganjan kao što
nije niko. Trideset dana smo proveli ја i Bilal, а jedina hrana koju živ čovjek može jesti bilo nаm је
nešto što је Bilal nosio ispod pazuha.”

Nevel b. ljas, radijallahu anhu, pripovijeda: “Često nam је biо sagovornik Abdurrahman b. Avf, a
kako је biо divan sagovornik! Jedanput nas је pozvao svojoj kući, i kada smo ušli on uze abdest.
Zatim donese tepsiju sa hljebom i mesom. On је spusti pred nas i роčе plakati. – Šta te је rasplakalo?
– zapitasmo ga. Allahov Poslanik, sallallahu ‘alejhi ve sellem, је preselio na ahiret, а da se on i
njegova porodica nikada nisu zasitili ni ječmenog hljeba! Čini mi se da nam nema dobra u ovakvom
životu poslije njih!”