Деоба и класификација појмова

Од сваке науке се очекује да систематски уреди област свог истраживања, а то значи да логичком
деобом таксономски организује појмове у родове и врсте. За успешну деобу, а потом и класификацију
појмова потребно је веома добро познавање одређене области, као и јасн представа о томе за шта оне
треба да послуже.
Цитирани текст нам говори да не постоји никакво унапред
Таксономија (грч. tassein – сврстати; nomos –
дато правило које обезбеђује да се изаберу најрелевантније закон) је дисциплина у свакој од наука која на

особине као принципи поделе. У извесном смислу, свака
деоба или класификација је вештачка и њен успех често
почива на природном дару истраживача. Чак и при добром
основу сличности и разлика категоризује и
разврстава таксономске јединице, најчешће у
хијерархијски структурисане појмове род –
врста. Таква таксономија приказује се у облику

познавању области у којој се деоба и класификација врше, па
и тамо где изгледа да оне само прате природне особине,
највећу тешкоћу задају прелазни облици. Сетимо се само
Јунгове поделе типова личности на екстроверте и интроверте
и како је тешко себе или своје пријатеље сместити у неки од
структуре стабла, на чијем врху је коренски чвор
за све објекате дате области, док су у ниже
чворове смештене потподеле.
У почетку се термин таксономија користио
само за науку о класификацији живих
организама, а данас се односи и на
класификацију било чега, као и на принципе те

њих, јер већина нас припада заправо амбивертном класификације.

(мешовитом) типу.
Логичка подела или деоба (дивизија) је поступак у коме се
логичка целина (појам) дели по свом обиму, односно род се дели на врсте, врсте даље на подврсте,
све до индивидуалних (сингуларних) појмова, док се помоћу класификације (лат. classis – разред)
одређује место неког појма у одређеној области у односу на појмове који су му координирани и
надређени.
 §

Средњовековна илустрација Порфиријевог стабла: деоба појма супстаницја.

Класичан пример деобе и класификације представља такозвано Порфиријево дрво, чији приказ је дат у
илустрацији. Ако Порфиријево дрво посматрамо почев од највишег појма, добијамо низ подела,
потподела и паралелних подела које завршавају индивидуалним појмовима. Њих даље не можемо
делити, јер у свом обиму имају само један елемент, саме себе. Ако, пак, дрво посматрамо почев од
индивидуалних појмова, добијамо низ појмова који су сви на неки начин подређени појму
супстанција (лат. substantia – суштина, оно што лежи у основи), једном од кључних метафизичких
појмова за промишљање постојања у западној филозофској традицији.

Структура и врсте деобе

Појам који делимо називамо деобена целина, појмове које деобом добијамо чланови деобе, а да би
деоба била ваљана, принцип деобе треба да је нека особина којом се могу окарактерисати сви
припадници његовог обима. На пример, заједничка особина свих ученика је да похађају неку школу, па
у зависности од тога који ниво школе похађају, све ученике можемо поделити на основце,
средњошколце и студенте.
Сваки појам (осим индивидуалних) можемо да поделимо на бар два врсна појма тако што ћемо наћи
пар контрадикторно-координираних појмова којима је он надређен. Подела на два члана назива се
дихотомија, трихотомија је подела на три члана, тетратомија на четири итд. Колико ће деоба имати
чланова зависи од појма који делимо и примењеног принципа деобе.
Такође, у зависности од циља деобе,
један појам можемо да делимо према
више различитих принципа, и тако
добијамо паралелне деобе. На пример,
језике делимо на живе и изумрле (на
основу тога да ли постоје живи
говорници тих језика), на природне и
вештачке (по томе да ли су настали
спонтано или су их људи створили с
неким циљем), на оне које се говоре у
Европи, који се говоре у Азији, Африци
итд. (по географском принципу), на
афроазијске, алтајске, индоевропске, синотибетанске итд. (ово су називи породица језика, а принцип
поделе је заједнички предак – прајезик).
Када смо појмове по обиму делили на неквантификоване и квантификоване, а затим ове друге на
универзалне, партикуларне и сингуларне, спровели смо ту потподелу: даље дељење појма који је у
претходној подели био члан деобе, на основу новог принципа поделе. Класификација врста у
биологији одличан је пример низа потподела, потпотподела итд.
Правила деобе
1. Деоба треба да буде адекватна (исцрпна), што значи да обим деобене целине и збир обима чланова
деобе треба да се поклапају. Као и дефиниција, неваљана деоба може бити преширока или преуска.
Уколико све кичмењаке поделимо на рибе, водоземаце, гмизавце и птице, направили смо преуску
деобу (изоставили смо сисаре), јер је у збиру обим чланова мањи од обима деобене целине.
2. Друго правило захтева да ваљана деоба мора бити јединствена, што значи да треба да се држи
једног принципа поделе (популарно речено, да не брка бабе и жабе). Ако сва жива бића поделимо на
еукариоте, бактерије, археје, гљиве и протисте направили смо збркану деобу. Наиме, помешали смо
два принципа у истом кораку деобе: поделу на домене (еукариоте, бактерије, археје) и поделу на
царства, у коју осим гљива и протиста спадају архебактерије, еубактерије, биљке и животиње.
3. Осим збрке у погледу принципа, у претходној подели прекршили смо још једно правило: да
координирани појмови које добијамо деобом морају да имају јасно разграничене обиме, односно да
се њихови обими не смеју преклапати. Погрешна је подела птица на селице, птице станарице и
грабљивице, јер су неке грабљивице селице, а неке станарице.
4. Постепеност је још један захтев који се поставља пред ваљану деобу. То значи да појам треба да
делимо на најближе врсте, а да га у класификацији сврстамо под најближи род. У супротном је подела
скоковита.
5. Деобом појма у резултату добијамо врсте тог појма, што се не сме бркати са партицијом, физичком
поделом саме ствари на коју се појам односи. Поделом појма аутомобил треба да добијемо врсте
аутомобила (путнички и теретни) или различите класе и типове аутомобила, а не физичке делове
предмета аутомобил (шасију, каросерију, точкове, мотор итд.). Да би се ова неретка збрка избегла,
довољно је резултат спроведене деобе проверити питањем да ли смо добили врсте нечега или делове
нечега. Делови године су месеци (јануар, фебруар итд.), док су врсте године, према различитим
принципима поделе: гладна година, кишна година, 1985. година.

Проблем категорија
Кад дефинишемо појам троугао, подвешћемо га под појам геометријска фигура у равни, који је
његов родни појам. Ако даље дефинишемо појам геометријска фигура у равни, њега ћемо подвести
под родни појам геометријска фигура, затим овај последњи под фигура и тако даље. Тај низ се не
може бесконачно продужавати, већ застаје код највиших појмова, оних који немају свој родни појам.
Аристотел их је назвао категорије, и у истоименом логичком спису набројао следећих десет:
супстанција, квантитет, квалитет, релација, место, време, положај, имâње, радња и трпљење.
Тиме је установио комплетну појмовну мапу унутар које се хијерархијски организује све о чему
можемо мислити и смислено говорити.
Наиме, сваки појам се у крајњој линији може сврстати

Трпљење:
Акција
Стање:
Положај:
Време:
Место:
Однос:
Квалитет:
Квантитет:
„Супстанца
високог
изводи
УУсвојој
Трпљење:Спадолинија
Акција(делање):
Стање:Спадолини
Положај:Спадолини
Време:Спадолини
Место:Спадолини
Однос:Спадолини
Квалитет:Спадолини
Квантитет:Спадолини
„Супстанца(штаство):
високогиталијанског
изводифункцију
својојшаљивој
под неку од категорија као најопштијих родних

(делање):Спадолини
Спадолиније

Спадолиније
Спадолиније
Спадолиниживи

функцијукатегорија
шаљивојИсторији
италијанскогполитичара
Спадолиниседи.

Спадолиније
појмова, а исказује се одговарајућом врстом речи:

Спадолинијачешу.”

Спадолиније
(штаство):Спадолини
коњ и човек одређују супстанцију или „суштаство”

категоријауујезику
Историјигрчке
Спадолинисе
јеуутамном

јеууСенату.
јевиши
живиууХХ
седи.

вишиод

политичараСпадолинија.
јеисторичар.
онога о чему мислимо (дају одговор на питање „шта је

Спадолиније
јетежи
тамномоделу.

Сенату.
чешу.”

историчар.
тежиод
ХХвеку.

одФанфанија,

грчкефилозофије,
то?”, у језику су то именице, супстантиви); седам

сечеше.

веку.

језикуиимишљењу
Фанфанија,аанижи

од100
оделу.
чеше.

100кг.

филозофије,Лучано
Спадолинија.
јеСпадолини.
стопа одређују квантитет нечега (одговар на питање

Спадолини.
кг.

мишљењуузевши
„колико је то?”, у језику бројеви); бео и писмен

нижиод
квалитет („какво је то?”, придеви), двоструко и пола

Лучаноде
узевшиза
одКраксија.
релацију („према чему?”, предлози, придеви), на

Краксија.

деКрешенцо
запример
Крешенцо
тргу и у Ликеју место („где?”, прилог за место), јуче и

пример
прошле године време („када?”, прилог за време),
лежи положај, наоружан и обувен имâње
(поседовање или стање), сече и пали радњу и бива спаљиван и бива сечен трпљење (изражени
глаголима и глаголским придевима). Категорије су основни родови јер се не могу извести једне из
других, нити се могу дефинисати посредством неког још општијег (апстрактнијег) појма, али своје
значење добијају тек из узајамног односа.

Вежбе и задаци:
1. Одредите у којим примерима је реч о деоби појма, а у којима о партицији.
а) Гљиве се деле на јестиве и нејестиве.
б) Ручак се састоји од супе, главног јела и салате.
в) Позориште се дели на хол, степениште, бину, гледалиште и гардеробу.
2. Како називамо појам који нисмо у стању да дефинишемо, а како онај који не умемо да поделимо?
3. Да ли се следеће деобе исправне, а ако нису, одредите које правило је прекршено. Направите
ваљане деобе тих појмова.
а) Биљке се деле на јестиве, нејестиве и отровне.
б) Сатови се деле на ручне, зидне, црквене, стоне, златне и пешчане.
в) Појмови се деле на реалне, психичке и идеалне.
4. По ком принципу је Мендељејев извршио класификацију хемијских елемената?