TiAB Elektrohercegovina Trebinje

Republika Srpska Republic of Srpska
Univerzitet u Istočnom Sarajevu University of Eastern Sarajevo

Fakultet poslovne ekonomije Faculty of Business Economics
Bijeljina Bijeljina
SEMINARSKI RAD
PREDMET: TEORIJA I ANALIZA BILANSA
TEMA: ANALIZA OCENE KREDITNOG BONITETA

PREDUZEĆA''ELEKTROHERCEGOVINA'' A.D. TREBINJE
ZA PERIOD OD 2020. DO 2022. GODINE
THE TITLE:ANALYSIS OF THE COMPANY CREDIT
RATING FOR THE PERIOD FROM 2020. TO 2022.
Mentor: Student:
Prof. dr Vitomir Starčević Mirjana Pajić
Broj indeksa: 46/21
Bijeljina, januar 2024. godina

2
SADRŽAJ
UVOD.........................................................................................................................................3
Sažeti bilans stanja preduzeća „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje...........................................4
Sažeti bilans uspjeha preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje.........................................6
1. OCENA KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA "ELEKTROHERCEGOVINA" A.D.
TREBINJE PO TRADICIONALNOM POSTUPKU..............................................................11
1.1. Finansijski položaj preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje...............................12
1.1.1. Finansijska ravnoteža..............................................................................................12
1.1.2 Likvidnost................................................................................................................16
Redukovana likvidnost:....................................................................................................17
1.1.3. Solventnost..............................................................................................................20
1.1.4. Zaduženost..............................................................................................................21
1.1.5. Adekvatnost kapitala...............................................................................................24
1.2. Imovinski položaj preduzeća "Eektrohercegovina" a.d. Trebinje..................................27
1.2.1. Struktura imovine....................................................................................................27
1.2.2. Stanje i efikasnost imovine.....................................................................................30
1.2.3. Koeficijent obrta.....................................................................................................31
1.3.1.Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda........................................................34
1.3.2. Struktura prihoda i rashoda.........................................................................................39
1.3.3. Profitabilnost preduzeća..............................................................................................43
1.3.4. Rizikostvarenjafinansijskogrezultata..........................................................................44
1.3.5. Rentabilnost................................................................................................................49
1.4. Rekapitulacija finansijskih pokazatelja ocjene kreditnog boniteta po tradicionalnom
postupku preduzeća „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje....................................................51
2. NOVIJE METODE ANALIZE OCENE KREDITNOG BONITETA
PREDUZEĆA„ELEKTROHERCEGOVINA“ A.D. TREBINJE- „Z-skor“ i „ZETA“.......54
3. ANALIZA NETO NOVČANOG TOKAPREDUZEĆA "ELEKTROHERCEGOVINA"
A.D. TREBINJE.......................................................................................................................57
4. ZAKLJUČAK............................................................................................................62
5. LITERATURA...........................................................................................................64
3
UVOD
U okviru ovog seminarskog rada, čija je tema Analiza kreditnog boniteta preduzeća
„Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, izvršiće se ispitivanje kreditnog boniteta datog
preduzeća, odnosno ocena finansijskog, imovinskog i prinosnog položaja preduzeća
„Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje.
Bonitet preduzeća je zapravo sposobnost preduzeća da plaća obaveze. Bonitet preduzeća se

ocenjuje na osnovu prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja. Ova ocena se, po pravilu,
daje na osnovu bar tri uzastopna bilansa s ciljem da se uoče tendencije promena prinosnog,
imovinskog i finansijskog položaja.(Tuševljak i Rodić, 2003.)
U uslovima identifikovanja lošeg kreditnog boniteta neophodno je razvijati strategiju izlaska

iz krize radi ostvarenja dobrog boniteta. U tom slučaju bi morali da projektujemo bilans stanja
i uspeha za budući period, na onoliko godina koliko je neophodno za ostvarenje dobrog
boniteta.
Preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje je osnovano 1949. godine. Preduzeće

"Elektro-Hercegovina" a.d. Trebinje je preduzeće regionalnog tipa i svoju delatnost obavlja na
području jugoistočnog dela Republike Srpske. Osnovna delatnost preduzeća je distribucija i
prodaja električne energije krajnjim korisnicima, u distributivnoj mreži na svim naponskim
nivoima, kao i pružanje usluga trećim licima vezano za prodaju električne energije.
Preduzeće prosečno godišnje isporuči potrošačima oko 202GWh (gigavatsati) električne

energije, što čini oko 6% od ukupne distributivne potrošnje u Republici Srpskoj, snadbeva
električnom energijom ukupno oko 30000 potrošača od toga 28000 u kategoriji domaćinstava
i 2000 potrošača u kategoriji velepotrošnje i ostale potrošnje.
(https://www.elektrohercegovina.com/)
U prvom delu seminarskog rada ćemo analizirati finansijski položaj preduzeća. Drugi deo
analize, se odnosi na Z – skor“ analizu. U trećem delu analize, obradićemo neto novčani tok
preduzeća "Elektrohercegovina"a.d. Trebinje.
4
Sažeti bilans stanja preduzeća „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA 001 55.687.334 54.210.470 53.138.974
I Nematerijalna ulaganja 002 842.133 1.601.913 1.513.220
II Nekretnine, postrojenja, oprema i investicione
008 54.065.958 51.913.619 51.532.336
nekretnine
III Biološka sredstva i sredstva kulture 015 2.320 2.320 -
IV Dugoročni finansijski plasmani 021 139.911 114.691 93.418
V Odložena poreska sredstva 030 637.012 577.927 409.459
B. TEKUĆA IMOVINA 031 6.126.504 4.922.391 4.414.547
I Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog
032 1.876.864 2.175.480 1.936.040
poslovanja namijenjena prodaji
II Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina 039 4.249.640 2.746.911 2.478.507
1. Kratkoročna potraživanja 040 3.843.304 2.358.285 2.048.704
2. Kratkoročni finansijski plasmani 047 30.045 30.045 30.045
3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 056 313.338 381.300 281.300
4. Porez na dodatu vrijednost 059 - - -
5. Aktivna vremenska razgraničenja 060 62.953 18.458 18.458
III Odložena poreska sredstva 061 - - -
V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 063 - - -
G. POSLOVNA AKTIVA 064 61.813.838 59.132.861 57.962.980
D. VANBILANSNA AKTIVA 065 - - -
Đ. UKUPNA AKTIVA 066 61.813.838 59.132.861 57.962.980
PASIVA
A. KAPITAL 101 46.832.463 43.509.815 43.710.948
I Osnovni kapital 102 20.048.466 20.048.466 20.048.466
1. Akcijski kapital 103 20.048.466 20.048.466 20.048.466
2. Udjeli društva sa ograničenom odgovornošću 104 - - -
3. Zadružni udjeli 105 - - -
4. Ulozi 106 - - -
5. Državni kapital 107 - - -
6. Ostali osnovni kapital 108 - - -
II Upisani neuplaćeni kapital 109 - - -
III Emisiona premija 110 - - -
IV Rezerve 112 5.634.819 5.634.819 5.619.666
V Revalorizacione rezerve 116 12.332.148 12.554.325 11.362.694
VI Nerealizovani dobici po osnovu finansijskih sredstava
117 - - -
raspoloživih za prodaju
VII Nerealizovani gubici po osnovu finansijskih sredstava
118 - - -
raspoloživih za prodaju
VIII Neraspoređeni dobitak 119 11.687.375 5.272.205 6.680.122
IX Gubitak do visine kapitala 123 (2.870.345) - -
B. DUGOROČNA REZERVISANJA 126 3.621.107 7.385.401 6.604.367
V. OBAVEZE 135 11.360.268 8.237.645 7.617.610
I Dugoročne obaveze 136 2.513.228 1.975.002 2.156.892
II Kratkoročne obaveze 144 8.847.040 6.262.643 5.460.718
1. Pasivna vremenska razgraničenja 162 111.240 165.750 112.462
G. POSLOVNA PASIVA 164 61.813.838 59.133.861 57.962.980
D. VANBILANSNA PASIVA 165 - - -
Đ. UKUPNA PASIVA 166 61.813.838 59.122.869 57.962.980
5
Pojam bilansa stanja. U formalnom smislu bilans se uvek iskazuje u obliku pregleda u kome
se iskazuje stanje neke pojave posmatrane sa dva različita aspekta, obeležja. Treba imati u
vidu da bilans kao rezultat pojave postoji uvek, čak i onda kada to nije iskazano u formalnom,
bilansnom pogledu.
U računovodstvu bilans se koristi za iskazivanje stanja i rezultata preduzeća, posmatrano
preko novčanih jedinica kao opšteg svodnog merila računovodstvenog iskazivanja poslovnih
događaja. Računovodstvo tradicionalno koristi – bilans stanja i bilans uspeha. U osnovi bilans
uspeha vuče koren iz bilansa stanja. Dakle, on je samo izvod bilansa stanja, pa se upravo zato
često u literaturi i praksi kaže samo “bilans” pri čemu se misli na bilans stanja. (Malešević i
Starčević, 2010)
Sadržina bilansa stanja. Bilans stanja na jednoj strani iskazuje imovinu a na drugoj
strani iskazuje kapital i obaveze i budući da je to jedna ista pojava posmatrana sa dva različita
gledišta – jednom sa stanovništva imovine a drugi put sa stanovništva porekla imovine,
razumljivo je da mora postojati ravnoteža (jednakost) između imovine i kapitala uvećanog za
obaveze. Otuda bilans stanja ima dve strane – aktivu koja iskazuje vrstu imovine i pasivu
koja iskazuje kapital i obaveze.
Jednakost aktive (imovine) i pasive (kapitala i obaveza) znači da je svaka obaveza preduzeća
prema poveriocima, pokrivena imovinom na strani aktive. Činjenica da je aktiva jednaka
pasivi, ukupne obaveze preduzeća nisu pokrivene imovinom jedino ako je na starni aktive
iskazan gubitak veći od sopstvenog kapitala, jer je u tom slučaju imovina manja od obaveza.
Bilans stanja u sažetoj (uprošćenoj) formi dvostranog pregleda izgleda ovako:
Aktiva Pasiva
A. STALNA IMOVINA (I+II+III) A. KAPITAL (I+II)
I. Nematerijalna ulaganja I. Osnovni kapital

II. Osnovna sredstva II. Rezervni capital
III. Dugoročni finansijski plasmani
B. OBAVEZE (I+II)
B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III)
I. Dugoročne obaveze
I. Zalihe II. Kratkoročne obaveze
II. Kratkoročna potraživanja i plasmani
III. Gotovina i gotovinski ekvivalenti
C. AKTIVA (A+B) C. PASIVA (A+B)
Bilans stanja u sažetoj (uprošćenoj) formi jednostranog pregleda izgleda ovako:
A. STALNA IMOVINA (I+II+III)

I. Nematerijalna ulaganja
II. Osnovna sredstva
III. Duguročni finansijski plasmani
B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III)

I. Zalihe
II. Kratkoročna potraživanja i plasmani
III. Gotovina i gotovinski ekvivalenti
6
C. AKTIVA (A+B)
D. KAPITAL (I+II)
I. Osnovni kapital
II. Rezervni kapital
E. OBAVEZE
I. Dugoročne obaveze
II. Kratkoročne obaveze
F. PASIVA (D+E)
Zato je nužno razlikovati:

bruto imovinu, čistu imovinu, bilansnu imovinu, imovinu preduzeća.
Bruto imovina je zbir imovinskih dijelova iskazanih na strani aktive. Ona je manja od zbira
aktive za iznos pozicija aktive koje predstavljaju korekturu pasive i za iznos pozicija aktive
koje predstavljaju korekturu pasive i za iznos pozicija pasive koje predstavljaju korekturu
aktive. Sopstveni kapital nije jednak nominalnom iznosu nego je jednak razlici između
nominalnog iznosa sopstvenog kapitala na strani pasive i iskazanog gubitka na strani aktive.
Čista imovina, ili neto imovina (često se naziva i neto aktiva) jeste razlika između bruto
imovine, očišćene pomenutim korekturama, i obaveza. Ta razlika jednaka je sopstevnom
kapitalu.
Bilansna imovinajednaka je bruto imovini preduzeća.
Imovina preduzeća jednaka je bruto imovini uvećanoj za latentne rezerve i umanjenoj za

skrivene gubitke.(Malešević i Starčević, 2010)
Sažeti bilans uspjeha preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje

- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

I Poslovni prihodi 201 22.933.360 18.379.204 16.716.184
1. Prihodi od prodaje robe 202 17.938.146 5.729.610 -
2. Prihodi od prodaje učinaka 206 44.331.913 11.606.699 15.694.142
3. Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe i učinaka 210 510.682 458.826
4. Povećanje vrijednosti zaliha učinaka 211 - - -
5. Smanjenje vrijednosti zaliha učinaka 212 - - -
6. Povećanje vrijednosti investicionih nekretnina i bioloških
213 - - -
sredstava koja se ne amortizuju
7. Smanjenje vrijednosti investicionih nekretnina i bioloških
214 - - -
sredstava koja se ne amortizuju
8. Ostali poslovni prihodi 215 152.619 584.069 871.169
II Poslovni rashodi 216 26.163.498 18.064.708 16.962.454
1. Nabavna vrijednost prodate robe 217 7.792.162 2.634.770 268.275
2. Troškovi materijala 218 946.312 724.095 496.960
3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 219 9.324.338 8.301.168 9.135.766
4. Troškovi proizvodnih usluga 222 723.073 487.938 532.998
5. Troškovi amortizacije i rezervisanja 223 4.136.036 4.613.268 4.556.339
7
5.1.Troškovi amortizacije 224 4.035.828 4.219.116 4.526.979

5.2. Troškovi rezervisanja 225 100.208 394.151 29.360
6. Nematerijalni troškovi 226 3.080.511 1.170.236 1.197.958
7. Troškovi poreza 227 108.299 96.099 50.452
8. Troškovi doprinosa 228 52.767 37.135 32.029
B. POSLOVNI DOBITAK 229 - 314.496 -
V. POSLOVNI GUBITAK 230 (3.230.138) - (246.270)
G. FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI
I Finansijski prihodi 231 165.978 123.736 90.586
II Finansijski rashodi 238 143.952 187.470 161.929
1. Rashodi kamata 240 143.947 183.714 160.557
D. DOBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 244 - 250.762 -
Đ. GUBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI 245 (3.208.112) - 317.613
E. OSTALI PRIHODI I RASHODI
I Ostali prihodi 246 342.644 435.124 474.613
II Ostali rashodi 257 440.563 286.347 119.163
Ž. DOBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA
268 - 148.777 354.841
I RASHODA
Z. GUBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I
269 (97.919) - -
RASHODA
I. PRIHOD I RASHOD OD USKLAĐIVANJA
VRIJEDNOSTI IMOVINE
I Prihodi od usklađivanja vrijednosti imovine 270 163.269 25.500 -
II Rashodi od usklađivanja vrijednosti imovine 280 27.731 101.786 30.526
J. DOBITAK PO OSNOVU USKLAĐIVANJA
290 135.538 - -
VRIJEDNOSTI IMOVINE
K. GUBITAK PO OSNOVU USKLAĐIVANJA
291 - 76.286 30.526
VRIJEDNOSTI IMOVINE
L. PRIHODI PO OSNOVU PROMJENE
RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA I ISPRAVKE 292 8.561 347 191
GREŠAKA IZ RANIJIH GODINA
LJ. RASHODI PO OSNOVU PROMJENE
RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA I ISPRAVKE 293 - 258 871
GREŠAKA IZ RANIJIH GODINA
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
M. DOBITAK I GUBITAK PRIJE OPOREZIVANJA
I Dobitak prije oporezivanja 294 - 323.242 6.022
II Gubitak prije oporezivanja 295 (3.161.932) - -
N. TEKUĆI I ODLOŽENI POREZ NA DOBIT
NJ. NETO DOBITAK I NETO GUBITAK PERIODA
1. Neto dobitak tekuće godine 299 - 104.873 201.133
2. Neto gubitak tekuće godine 300 (2.870.345) - -
UKUPNI PRIHODI 301 23.613.812 18.963.911 17.280.965
UKUPNI RASHODI 302 26.775.744 18.640.669 17.274.943
Pojam bilansa uspeha. U osnovi bilans uspeha vuče koren iz bilansa stanja; dakle, on je
samo izvod bilansa stanja, pa se upravo zato često u literaturi i praksi kaže samo bilans pri
čemu se misli na bilans stanja. Bilans uspeha je u osnovi analitički račun sopstvenog kapitala
preduzeća u kome se iskazuje povećanje (prihodi) i smanjenje (rashodi) sopstvenog kapitala.
(Malešević i Starčević, 2010)
Osnovni cilj sastavljanja bilansa uspeha sastoji se u izračunavanju ostvarenog periodičnog

rezultata. U tu svrhu u bilansu uspeha prikazuju se prihodi i rashodi jednog preduzeća nastali
u određenom vremenskom periodu. Dakle, sadržinu bilansa uspeha čine prihodi i rashodi. Za
8
prihode se može reći da su pozitivan tok vrednosti, a za rashode da su negativan tok

vrednostiu preduzeću.
U Okviru za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja prihodi i rashodi su definisani na

sljedeći način:
Prihodi su povećanja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva

ili povećanja sredstava odnosno smanjenja obaveza, što dovodi do povećanja
sopstvenog kapitala, izuzev onih koja su povezana sa doprinosima učesnika u kapitalu.
Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku odliva

ili smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza, što dovodi do smanjenja sopstvenog
kapitala, izuzev onih koja su povezana sa raspodelom učesnicima u kapitalu.
(Bosiočić, Lalić i Radović, 2017)
Razlika prihoda i rashoda predstavlja finansijski rezultat, i to tako da se taj rezultat može
iskazivati kao:
Prihodi (P) > Rashodi (R) ═> Dobitak (D)

Prihodi (P) < Rashodi (R) ═> Gubitak (G)
Prihodi (P) = Rashodi (R) ═> Neutralan finansijski rezultat
Sadržaj bilansa uspeha. Bilans uspeha ili račun dobitka – gubitka, kako se često naziva u
literaturi je pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata kao razlike među njima
ostvarenih u konvencijalno utvrđenom obračunskom periodu. Bilans uspeha može da bude u
formi dvostranog ili u formi jednostranog pregleda. (Malešević i Starčević, 2010)
Sadržina bilansa uspeha zavisi po kom metodu je sačinjen. Ako je bilans uspeha sačinjen po
metodu prodatih učinaka na rashodnoj starni iskazuju se:
- poslovni rashodi,
- finansijski rashodi i
- neposlovni i vanredni rashodi,
a na prihodnoj strani iskazuju se

- poslovni prihodi,
- finansijski prihodi i
- neposlovni i vanredni prihodi.
Poslovni rashodi su u stvari troškovi sadržani u prodatim učincima (proizvodima,uslugama).

Rahodi finansiranja su, u stvari, kamate na obaveze. Neposlovni i vanredni rashodi su rashodi
koji su nastali nezavisno od redovog poslovanja, javljaju se povremeno. Poslovni prihodi su
prihodi od prodaje učinaka. Finansijski prihodi su prihodi od kamata na potraživanja.
Neposlovni i vanredni prihodi su prihodi koji su nastali, takođe, nezavisno od redovnog
poslovanja i oni se javljaju povremeno. Bilans uspeha u vidu jednostranog pregleda, u sažetoj
formi izgleda ovako:(Malešević i Starčević, 2010)
A. UKUPAN PRIHOD (I+II+III)

I. Poslovni prihodi
II. Finansijski prihodi
III. Neposlovni i vanredni prihodi
B. UKUPAN RASHOD (I+II+III)
I. Poslovni rashodi
9
II. Finansijski rashodi

III. Neposlovni i vanredni rashodi
C. DOBITAK (A-B)
D. GUBITAK (B-A)
Bilans uspeha sačinjen po metodu ukupnih troškova polazi od troškova koji su nastali u
obračunskom periodu (troškovi perioda). Upravo zato u bilans uspeha se uključuje i razlika
između krajnjih i početnih zaliha nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih
proizvoda., koja se iskazuje kroz smanjenje zaliha (ako su krajnje zalihe manje od početnih) i
kroz povećanje zaliha (ako su krajnje zalihe veće od početnih).
Ovo smanjenje ili povećanje zaliha u bilans uspeha može se uključiti alternativno – ili na
rashodnu ili na prihodnu starnu. Ako se smanjenje, odnosno povećanje zaliha uključuje na
rashodnu starnu, bilans uspeha, u vidu dvostranog pregleda u sažetoj (uprošćenoj) formi
izgleda ovako:
RASHODI PRIHODI
I Poslovni rashodi I Poslovni prihodi
1. Troškovi tekućeg perioda
2. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka
II Finansjiski prihodi
3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka
III Neposlovni i vanredni prihodi
II Finansijski rashodi
III Neposlovni i vanredni rashodi
A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)
B. DOBITAK B. GUBITAK
Ovde su poslovni rashodi dobijeni računskim putem, ako je ostvareno smanjenje zaliha –
poslovni rashodi su jednaki troškovima tekućeg perioda plus troškovima prethodnog periodan
sadržani u smanjenim zalihama; ako je ostvareno povećanje zaliha poslovni rashodi su
jednaki troškovima tekućeg perioda umanjenim za troškove sadržane u povećanim zalihama.
Ako se smanjenje, odnosno povećanje zaliha uključuje na prihodnoj strani, bilans uspeha, u
vidu dvostranog pregleda u sažetoj formi,izgleda ovako:
RASHODI PRIHODI
I Poslovni rashodi I Poslovni prihodi
1. Troškovi tekućeg perioda 1. Prihodi od prodaje
2. Smanjenje vrednosti zaliha
učinaka
II Finansijski rashodi 3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka
III Neposlovni i vanredni rashodi II Finansjiski prihodi
III Neposlovni i vanredni prihodi
A. UKUPNI RASHODI (I+II+III) A. UKUPNI PRIHODI (I+II+III)
B. DOBITAK B. GUBITAK
Ovde se poslovni prihod utvrđuje računski; ako je ostvareno povećanje zaliha poslovni prihod
je ravan zbiru prihoda od prodaje i povećanja zaliha, suportno, ako je ostvareno smanjenje
zaliha poslovni prihod je ravan prihodima od prodaje umanjenim za smanjenje zaliha.
(Malešević i Starčević, 2010).
10
Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha. Povezanost se odvija se odvija u dva procesa:
- U procesu nastanka prihoda i rashoda i

- U procesu bilansiranja.
- U procesu nastanka prihoda i rashoda u toku obračunskog perioda povezanost bilansa stanja
i bilansa uspjeha predstavljeno je slikom 1, a ona pokazuje:
a) da rashodi nastaju ili smanjenjem imovine (kanal 1), uz uslov da to smanjenje imovine nije
izazvalo smanjenje obaveza, ili povećanjem obaveza (kanal 2), uz uslov da to povećanje
obaveza nije izazvalo povećanje imovine.
b) da prihodi nastaju povećanjem imovine (kanal 3), uz uslov da to povećanje imovine nije
nastalo povećanjem obaveza, ili smanjenjem obaveza (kanal 4), uz uslov da to smanjenje nije
prouzrokovano smanjenjem imovine.
Slika 1. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha
Bilans stanja i bilans uspjeha postoje u svakom trenutku, oni su do momenta bilansiranja
formalno nevidljivi, spojeni u jedan bilans a stvarno iskazani na knjigovodstvenim računima.
Otuda se i kaže da je knjigovodstveni bilans u pokretu. Bilans u pokretu grafički izgleda:
U momentu bilansiranja dolazi do razdvajanja knjigovodstvenih računa na račune stanja i

račune uspjeha. Tada dolazi do bilansne neravnoteže i u bilansu stanja i u bilansu uspjeha
zbog finansijskog rezultata. Da bi se uspostavila bilansna ravnoteža finansijski rezultat
iskazuje se na manjoj strani bilansa uspjeha i uključuje u bilans stanja, ali uvijek na suprotnu
stranu, i to je suština povezivanja ova dva bilansa u momentu bilansiranja. (Malešević i
Starčević, 2010)
Svrha bilansa.Bilans iskazuje imovinu (sredstva) preduzeća, izvore njenog finansiranja i

finansijski rezultat. Razuđenost strukture sadržaja kako bilansa stanja tako i bilansa uspjeha
ima za svrhu analitičko ispitivanje i ocjenjivanje (vrednovanje) određenih odnosa koje bilans
predmetno (sadržajno) iskazuje na određeni dan.
Za poslovno odlučivanje neophodna je analiza bilansa koja je jedan od najstarijih oblika

mikroekonomske analize. Ovaj vid analize se uvrežio i danas evaluirao u analitički metod
kojim se dolazi do saznanja (na bazi bilansa) o profitnom, imovinskom i finansijskom
položaju privrednog subjekta.
Poslovnom analizom se kreiraju i selektuju neophodne finansijske i nefinansijske poslovne

informacije za potrebe odlučivanja i upravljanja. Otuda se u naučnoj literaturi i praksi
susrećemo sa poslovnom analizom (businsess analysis). (Malešević i Starčević, 2010)
11
1. OCENA KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA

"ELEKTROHERCEGOVINA" A.D. TREBINJE PO TRADICIONALNOM
POSTUPKU
Ocena boniteta se često poistovećuje sa ocenom kreditne sposobnosti i likvidnosti, te se kao

takva svodi na uži koncept boniteta, odnosno finansijski ili kreditni bonitet. (Božić, 1998)
Bonitet preduzeća je kvаlitаtivni i kvаntitаtivni izrаz pоslоvne spоsоbnоsti prеduzеćа i

sigurnоsti njеgоvоg privrеđivаnjа. On obuhvata svе kаrаktеristikе prеduzеćа. U tom
kontekstu, mоžе sе rеći dа bonitet preduzeća prеdstаvljа sintеtizоvаnu оcеnu о: finаnsiјskој
stаbilnоsti, likvidnоsti, sоlvеntnоsti, аdеkvаtnоsti i strukturi kаpitаlа, imоvinskој situаciјi,
prоfitаbilnоsti, riziku оstvаrеnjа finаnsiјskоg rеzultаtа, rеntаbilnоsti i оrgаnizоvаnоsti. Ta
ocena izvodi se na osnovu оrgаnizаciоnе i vlаsničkе strukturе prеduzеća i računovodstvenih
podataka koji su objelodanjeni u finаnsiјskоm izvеštајu оdrеđеnоg vrеmеnskоg pеriоdа.
Nа оsnоvu pоrеđеnjа pоdаtаkа, bоnitеt sе mоžе оcjеniti pоzitivnim (dоbrim), аkо је prinоs
pоzitivаn i bоlji оd prоsеkа grаnе, zаdоvоljаvајućim, аkо је prinоs pоzitivаn, u sličnоm
prоsеku grаnе, i nеzаdоvоljаvајućim (lоšim), аkо је prinоs nеgаtivаn, а оstаli pоdаci su
slаbiјi оd prоsеkа grаnе.
Bonitet preduzeća može da obuhvati ocjenu mogućnosti realizacije i sigurnosti plasmana u

preduzeće, stepen naplativosti njegovih potraživanja, njegovu kreditnu sposobnost. Na bonitet
preduzeća značajan uticaj imaju kvalitet i realnost razvojnih programa, stepen iskorišćenja
kapaciteta, nivo produktivnosti rada, kvalitet investicionih programa. Pored toga,
organizaciona struktura preduzeća ima veliki značaj pri oceni boniteta preduzeća.
Determinisanje boniteta predpostavlja neke normalne tržišne uslove privređivanja i normalan

privredni ambijent. U uslovima tržišnih poremećaja i privrednih nestabilnosti potrebno je naći
nove principe i kriterijume na bazi kojih je moguće vršiti vrednovanje u skladu sa izmenjenim
okolnostima. U užem smislu bonitet izražava kreditnu sposobnost i likvidnost preduzeća, a u
širem smislu njegovu ukupnu poziciju, organizacionu, kadrovsku, materijalnu i finansijsku
konstituciju, poziciju na tržištu, poslovnu reputaciju, razvojne programe i poslovnu
perspektivu, a samim tim i kreditnu sposobnost i likvidnost.
Na osnovu tradicionalnog modela ocene kreditnog boniteta, ocena boniteta izvodi se na

osnovu pokazatelja o:
- finansijskom položaju – poslovna aktivnost

- imovinskom položaju – imovinska struktura
- prinosnom položaju - uspešnosti
- upravljanju i
- tržišnoj vrednosti akcija.(Rodić, Andrić, Vukelić, i Lakićević, 2011)
Ocena boniteta u užem smislu zasniva se na analizi finansijskih izvještaja preduzeća i pripada
tradicionalnom modelu ocjene kreditnog boniteta preduzeća. U okviru ove analize uglavnom
se ocjenjuje imovinski, prinosni i finansijski položajpreduzeća. Ipak, danas su prisutnii
savremeni modeli ocjene među kojima je najpoznatijiAltman Z - score. Najšireshvatanje
12
boniteta preduzeća temelji se na otkrivanju slabih i jakih strana preduzeća (na osnovu analize
podataka iz finansijskih izvještaja), korišćenjem modela ocjene kreditnog boniteta.
1.1. Finansijski položaj preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje
1.1.1. Finansijska ravnoteža

- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
1. Kratkoročna potraživanja 040 3.843.304 2.358.285 2.048.704

2. Kratkoročni finansijski plasmani 047 30.045 30.045 30.045
3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 056 313.338 343.473 381.300
4. Porez na dodatu vrijednost 059 - - -
5. Aktivna vremenska razgraničenja 060 62.953 15.108 18.458
I KRATKOROČNO VEZANA SREDSTVA (1 do 5) 4.249.640 2.746.911 2.472.507
6. Kratkoročne obaveze 144 8.847.040 6.262.643 5.460.718

II KRATKOROČNI IZVORI FINANSIRANJA (6) 8.847.040 6.262.643 5.460.718
KRATKOROČNA FINANASIJSKA RAVNOTEŽA

0,480 0,439 0,453
(I/II)
REFERENTNA VRIJEDNOST - Kratkoročna 1,000 1,000
1,000
finansijska ravnoteža (Veće ili jednako od ...)
7. Stalna imovina 001 55.687334 54.210.470 53.138.974

8. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog
032 1.876.864 2.175.480 1.936.040
poslovanja namenjena prodaji
III DUGOROČNO VEZANA IMOVINA (7+8) 57.564.198 56.385.950 55.075.014
9. Kapital 101 46.832.463 43.509.815 43.710.948

10. Dugoročna rezervisanja 126 3.621.107 7.385.401 6.604.367
11. Dugoročne obaveze 136 2.513.228 1.975.002 2.460.718
IV TRAJNI I DUGOROČNI KAPITAL (9 do 11) 52.966.798 52.870.218 52.776.033
DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA

1,087 1,066 1,044
(III/IV)
REFERENTNA VRIJEDNOST - Dugoročna 1,000 1,000 1,000
finansijska ravnoteža (Manje ili jednako od ...)
101,
12. Trajni i dugoročni kapital 52.966.798 52.870.218 52.776.033
126,136
13. Stalna imovina 001 55.687.334 54.210.470 53.138.974
14. Neto obrtni kapital (12–13) (2.711.536) (1.340.252) (47.861.007)
15. Zalihe, stalna sredstva i sredstva obustavljenog
032 1.876.864 2.175.480 1.936.040
poslovanja namijenjena prodaji
STOPA POKRIVENOSTI ZALIHA (14/15*100) (144,47%) (61,61%) (2472,11%)
REFERENTNA VRIJEDNOST - Stopa pokrivenosti
100,00% 100,00% 100,00%
zaliha (Veće ili jednako od ...)
Finansijski položaj je određen stanjem finasijske ravnoteže, zaduženosti, solventnosti i
održavanjem finansijske ravnoteže.
Pri tome treba razlikovati:

 dobar finansijski položaj
 prihvatljiv finansijski položaj
 loš finansijski položaj.
13
Finansijski položaj je dobar ukoliko finansijska ravnoteža obezbjeđuje sigurnost u održavanju

likvidnosti, ako je zaduženost takva da obezbjeđuje punu nezavisnost preduzeća i dobru
sigurnost njegovih povjerilaca, ako je solventno, ako preduzeće pri stabilnoj novčanoj jedinici
iz finansijskog rezultata značajnije uvećava sopstveni kapital, a u uslovima inflacije iz efekta
revalorizacije i finansijskog rezultata uvećava realnu vrijednost sopstvenog kapitala.
Finansijski položaj je prihvatljiv ukoliko finansijska ravnoteža omogućava održavanje

likvidnosti (bez sigurnosti), ako je zaduženost takva da preduzeću obezbjeđuje relativnu
nezavisnost i relativnu sigurnost njegovih povjerilaca, ako je solventno, ako u uslovima
stabilne novčane jedinice umjereno uvećava sopstveni kapital a u uslovima inflacije iz efekata
revalorizacije i finansijskog rezultata održava realnu vrijednost sopstvenog kapitala.
Finansijski položaj je loš ukoliko finansijska ravnoteža ne omogućava održavanje likvidnosti,

ako zaduženost ne obezbjeđuje nezavisnost preduzeća i sigurnost njegovih povjerilaca, ako je
solventnost kritična, ako pri stabilnoj novčanoj jedinici ne uvećava iz finansijskog rezultata
sopstveni kapital, a u uslovima inflacije iz efekta revalorizacije i finansijskog rezultata ne
održava realnu vrijednost sopstvenog kapitala.
Pod finansijskom ravnotežom podrazumijeva se da sredstva po obimu i vremenu za koje su

vezana (neunovčiva) odgovaraju obimu i vremenu raspoloživosti izvora finansiranja. Analiza
kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže odnosi se na bilans stanja. Analiza kratkoročne
i dugoročne ravnoteže zahtijeva da se oficijelni (propisani) bilans stanja prilagodi analizi
kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže. To praktično znači da na strani aktive sredstva
moraju da budu razgraničena po roku vezanosti u dve grupe - likvidna i kratkoročno vezana
sredstva i dugoročno vezana sredstva, a na strani pasive izvori finansiranja, takođe, moraju da
budu razgraničeni po roku raspoloživosti - kratkoročni izvori finansiranja i trajni i dugoročni
izvori finansiranja.
Radi se o dvije jednačine finansijske ravnoteže:

- kratkoročne finansijske ravnoteže, gdje se lijeva strana sastoji od likvidnih i kratkoročno
vezanih sredstava a desna obuhvata dospjele obaveze i obaveze koje dospijevaju u kratkom
roku
- dugoročne finansijske ravnoteže, gdje lijeva stana obuhvata sredstva koja su dugoročno
vezana a desna strana trajne i dugoročne izvore finansiranja. (Tuševljak i Rodić, 2003.)
Kratkoročna finansijska ravnoteža
Kratkoročna finansijska ravnoteža se utvrđuje odnosom likvidnih i kratkoročnovezanih

sredstava, s jedne, i kratkoročnih obaveza, s druge strane. Referentna vrijednost kratkoročne
finansijske ravnoteže govori da bi koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže trebao da
bude veći ili jednak jedan. (Tuševljak i Rodić, 2003)
Posmatrano preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje ni u jednoj od tri posmatrane

godine ne ostvaruje kratkoročnu finansijsku ravnotežu, jer su koeficijenti u sve tri posmatrane
godine manji od jedan. Najviši koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže je bio u 2020.
godini i iznosio je 0,480, ali je bio nedovoljan kako bi se preduzeće nalazilo u kratkoročnoj
finansijskoj ravnoteži. U 2021. i 2022. godini koeficijenti kratkoročne finansijske ravnoteže
iznosili su, redom, 0,439 i 0,453. To znači da je iznos kratkoročnih izvora finansiranja viši od
iznosa kratkoročno vezanih sredstava, te zbog toga se ne ostvaruje kratkoročna finansijska
ravnoteža. Kratkoročna finansijska ravnoteža bi bila ostvarena u slučajevima kada su
14
kratkoročno vezana sredstva veća od kratkoročnih izvora finansiranja ili pak u graničnom
slučaju kada bi kratkoročno vezana sredstva bila jednaka kratkoročnim izvorima finansiranja.
U 2022. godinidolazidodrastičnog smanjenja kratkoročnih potraživanja dok su aktivna

vremenska razgraničenja zadržala tendenciju pada kroz posmatrane 3 godine. Kratkoročne
obaveze su 2021. godine i 2022. godine bile gotovo izjednačene dok su 2020. godine bile
veće što je imalo evidentan uticaj na podatak da je te godine koeficijent kratkoročne
finansijske ravnoteže bio najviši.
1.2
0.8
Koeficijent kratkoročne finansi-

0.6 jske ravnoteže
0.48 0.43900000000000 0.453

1 Referentna vrednost
0.4
0.2
0
2020 2021 2022
Grafik 1. Koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže
Iz grafika 1. uočava se da je koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže u periodu

između 2020. i 2021. godine imao tendenciju pada dok u periodu između 2021. i 2022. godine
koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže imao tendenciju blagog rasta.
10000000
9000000
8000000
7000000
6000000
5000000 Kratkoročno vezana sredstva

Kratkoročni izvori finansiranja
4000000
3000000
2000000
1000000
0
2020 2021 2022
Grafik 2: Odnos kratkoročno vezanih sredstava i kratkoročnih izvora finansrianja
Na osnovu grafika 2. može se konstatovati da kratkoročna finansijska ravnoteža pomerena ka

kratkoročnim izvorima finansiranja i da je preduzeće "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje
nelikvidno u posmatrane tri godine.
15
Dugoročna finansijska ravnoteža. Analiza dugoročne finansijske ravnoteže zasniva se na

upoređenju dugoročno vezanih sredstava, s jedne, i trajnog kapitala, dugoročnih obaveza i
dugoročnog rezervisanja, s druge strane. (Tuševljak i Rodić, 2003). Na osnovu referentne
vrijednosti dugoročna finansijska ravnoteža se ostvaruje kada je koeficijent dugoročne
finansijske ravnoteže manji ili jednak jedan. Ako je ovaj odnos 1, to znači da su dugoročno
vezana sredstva pokrivena trajnim i dugoročnim kapitalom, dugoročno vezana sredstva na
jednoj i trajni i dugoročni kapital na drugoj strani su uravnoteženi, dugoročno finansijska
ravnoteža je uspostavljena a time su stvoreni uslovi za održavanje likvidnosti u oblasti
dugoročnog finansiranja. Ako je odnos manji od jedan, to znači da su dugoročno vezana
sredstva manja od trajnog i dugoročnog kapitala, dugoročna finansijska ravnoteža je
pomerena ka izvorima pa time i sigurnost u održavanju likvidnosti u oblasti dugoročnog
finansiranja. Ta sigurnost dolazi otuda što je dio trajnog i dugoročnog kapitala koji je
iznad,koji premašuje dugoročno vezana sredstva upotrebljen za finansiranje kratkoročno
vezanih sredstava, i taj iznos će biti vremenski duže raspoloživ nego što je vrijeme
mobilizacije kratkoročno vezanih sredstava u gotovinu. (Malešević i Starčević, 2010)
Posmatrano preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje ni u jednoj od tri posmatrane
godine ne ostvaruje dugoročnu finansijsku ravnotežu, jer su koeficijenti u sve tri posmatrane
godine veći od jedan. Najviši koeficijent dugoročne finansijske ravnoteže bio je u 2020.
godini i iznosio je 1,087međutim ne nalazi se u referentnom intervalu, kao ni koeficijenti
dugoročne finansijske ravnoteže u 2021. i 2022. godine koji su iznosili, redom, 1,066i 1,044.
1.1
1.087
1.08
1.066
1.06
1.044
1.04
Koeficijent dugoročne finansijske

1.02 ravnoteže
Referentna vrednost
1
0.98
0.96
0.94
2020 2021 2022
Grafik 3: Koeficijent dugoročne finansijske ravnoteže

Iz grafika 3. uočava se daje koeficijent dugoročne finansijske ravnoteže u periodu između
2020. i 2021. godine imao tendenciju pada dok je od 2021. do 2022. godine imao tendenciju
padašto nije dobar pokazatelj.
58000000
57000000
56000000
55000000
54000000 Dugoročno vezana imovina

Trajni dugoročni kapital
53000000
52000000
51000000
50000000
2020 2021 2022
Grafik 4: Odnos dugoročno vezane imovine i trajnog i dugoročnog kapitala

16
Grafik 4. prikazuje kakav je odnos dugoročno vezane imovine i trajnog i dugoročnog kapitala
tokom posmatranog perioda, na osnovu čega uočavamo da je dugoročno vezana imovina
znatno veća od trajnog i dugoročnog kapitala, što je loše za preduzeće "Elektrohercegovina"
a.d. Trebinje.
Stopapokrivenostizaliha.Stopa pokrivenosti zaliha se dobija kada se u odnos stave neto

obrtni kapital (trajni i dugoročni kapital – stalna imovina i upisani neuplaćeni kapital) i zalihe.
Stopa pokrivenosti zaliha se izražava u procentima. Referentna vrijednost je 100%. Da bi
preduzeće moglo da ostvari sigurnost za održavanje likvidnosti u oblasti dugoročnog
finansiranja treba da ima stopu pokrivenosti zaliha veću od 100%.
Kakva je situaciju kod analiziranog preduzeća možemo konstatovati uz pomoć grafičkog

prikaza na sledeći način:
Stopa pokrivenosti zaliha

000%
2020 2021 2022
-500%
-1,000%
Stopa pokrivenosti zaliha
-1,500%
-2,000%
-2,500%
-3,000%
Grafik 5: Stopa pokrivenosti zaliha

Grafikon 5 pokazuje da preduzeće "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje ostvaruje stopu
pokrivenosti zaliha ispod 100% , što rezultira da ne postoje realni uslovi za održavanje
permanentne likvidnosti jer preduzeće dio stalnih sredstava finansira iz kratkoročnih izvora.
Nakon jako lošeg rezultata 2020. godine, stopa likvidnosti je krenula uzlaznom putanjom do
2021. godine ali se situacija zatim drastično pogoršala u 2022. godini.
1.1.2 Likvidnost
Reč likvidnost potičke od latinske riječi liquidus koja u bukvalnom prevodu znači tečan. U
literaturi likvidnost ima dvostruko značenje – prvo, sposobnost nekog nenovčanog oblika
sredstava da se transformiše u novac (gotovinu) i, drugo, sposobnost dužnika da plati dospele
obaveze. Kada se govori o sposobnosti nenovčanog oblika sredstava da se transformiše u
gotovinu, misli se na stepen likvidnosti pojedinih nenovčanih oblika sredstava, pri čemu
stepen likvidnosti označava brzinu, odnosno vrijeme u kome se nenovčani oblici sredstava
pretvaraju u novac, odnosno gotovinu, jer je gotovina (u blagajni i na depozitnom računu po
viđenju u banci) neosporno likvidna (tečna). Likvidnost u smislu sposobnosti preduzeća da o
roku dospeća plati dospele obaveze shvata se često i kao relativna likvidnost jer proističe iz
relacije likvidnih sredstava (novac i surogati novca koji se odmah mogu disponirati za
izmirenje obaveza ili, pak istog dana konvertovati u novac) i dospelih obaveza za plaćanje, pri
čemu je preduzeće likvidno ako su likvidna sredstva jednaka ili veća od dospjelih obaveza za
plaćanje. (TuševljakiRodić, 2003)
17
Pokazatelj likvidnosti: Već iz same definicije likvidnosti preduzeća, jasno se kristališe njeno
analitičko iskazivanje, u vidu odnosa:
Likvidna imovina
Kratkoročne obaveze
Likvidnu imovinu sačinjavaju:

- gotovina u blagajnii na depozitnim računima po viđenju i oročenim depozitima do godinu
dana, u domicilnoj novčanoj jedinici
- valute – inostrana novčana sredstva
- hartije od vrijednosti unovčive do godinu dana
- kratkoročna (promptna) potraživanja sa rokom naplate do godinu dana
- zalihe
- aktivna vremenska razgraničenja
Kratkoročni izvori finansiranja ili, bolje rečeno, kratkoročne obaveze koje dospevaju za
naplatu do godine dana su:
- obaveze prema dobavljačima
- obaveze prema državi – porezi i drugo
- obaveze prema radnicima – plate odnosno zarade
- obaveze po dospjelim otplatama kratkoročnih dugova – kredita
- pasivna vremenska razgraničenja i plaćanje poreza na dodatnu vrijednost
Stepeni gradiranja likvidne imovine su određeni brzinom (sposobnošću) njenog konvertovanja

u novčani oblik. Ta gradiranja su:
- Prvi stepen likvidne imovine čine: novčana sredstva (gotovina plus valute), i hartije od
vrijednosti odmah unovčive
- Drugi stepen likvidne imovine kumulativno izražen čine: novčana sredstva, hartije od
vrijednosti, plus kratkoročna potraživanja (bez sumnjivih i spornih)
- Treći stepen likvidne imovine čine kumulativno sva obrtna sredstva, ili: novčana sredstva
plus hartije od vrijednosti plus kratkoročna potraživanja plus zalihe (kurentne) plus aktivna
vremenska razgraničenja.(Malešević i Starčević, 2010).
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
Tekuća likvidnost: 0,692 0,786 0,808

Obrtna sredstva/
031/144
Kratkoročne obaveze
REFERENTNA VRIJEDNOST (Veće ili jednako od ...) 2,000 2,000 2,000
Redukovana likvidnost: 0,470 0,431 0,445

gotovina + kratkoročna potraživanja / (056+040)/
kratkoročne obaveze 144
REFERENTNA VRIJEDNOST (Veće ili jednako od …) 1,000 1,000 1,000
Trenutna likvidnost: 0,035 0,055 0,070

gotovina /
056/144
kratkoročne obaveze
REFERENTNA VRIJEDNOST (Veće ili jednako od …) 1,000 1,000 1,000
18
Likvidnost potraživanja (broj dana naplate): 63 50 48

Potraživanja x 365 / (040*365)/
Prihodi od prodaje (202+206)
Tekuća likvodnosti. Koeficijent tekuće likvidnosti, sreće se u literaturi i pod nazivom

„koeficijent opšte likvidnosti“. Utvrđuje se iz odnosa obrtnih sredstava i kratkoročnih
obaveza. Zahteva se da koeficijent tekuće likvidnosti iznosi najmanje dva (referentna
vrednosti).
Opšta ili tekuća likvidnost pokazuje pokrivenost kratkoročnih obaveza obrtnom imovinom.
Da bi preduzeće moglo ispuniti ovaj uslov, odnos između ukupnih obrtnih sredstava i
kratkoročnih obaveza trebao bi biti 2 : 1(Tuševljak i Rodić, 2003.)
Preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje u sve tri posmatrane godine nije ostvarilo
tekuću likvidnost. Najviši koeficijent tekuće likvidnosti je bio u 2022. godini i iznosio je
0,808, dok su koeficijenti tekuće likvidnosti u 2021. i 2022. godini iznosili, redom, 0,069,
0,0,786 te se ni oni ne nalaze u referentnom intervalu, to jeste koefcijenti su manji od dva, pa
se prema ovome može zaključiti da kratkoročne obaveze preduzeća nisu pokrivene obrnom
imovinom.
1.2
0.8 0.786 0.808
0.692
0.6 Tekuća likvidnost
Referentna vrednost
0.4
0.2
0
2020 2021 2022
Grafik 6: Koeficijent tekuće likvidnosti

Izgrafika 8. uočava se da je koeficijent tekuće likvidnosti u periodu od 2020. do 2021. godine
imao nedovoljnu tendenciju rasta dok je od 2021. do 2022. godine imao
izraženutendencijurasta.Tekuća imovina se kroz posmatrani period konstantno smanjivala
štojeloš pokazateljdoksukratkoročne obaveze 2022. godine bile osetno manje nego 2020. i
2021.
Redukovanalikvidnost. Ova analiza temelji se na ispitivanju srazmjere odnosa na relaciji:

kratkoročno raspoloživa likvidna imovina – dospjele kratkoročne obaveze. Dati odnos
srazmjere je utemeljen na pravilu „acid test“, odnosno 1:1, što odgovara primanju kratkoročne
finansijske ravnoteže.(Malešević i Starčević, 2010).
Ako je koeficijent ubrzane likvidnosti jedan ili veći od jedan, ocjenjuje se da će preduzeće biti
likvidno. Ako je koeficijent ubrzane likvidnosti jedan uz uslov da preduzeće nema sezonskih
zaliha, onda dugoročno vezana sredstva jednaka su dugoročnim (sopstvenim i pozajmljenim)
izvorima finansiranja, odnosno tada je koeficijent finansijske stabilnosti (odnos dugoročno
vezanih sredstava i dugoročnog sopstvenog i pozajmljenog kapitala) takođe jedan. Ako je
koeficijent ubrzane likvidnosti veći od jedan uz uslov da preduzeće nema sezonskih zaliha,
odnos dugoročno vezanih sredstava i dugoročnih izvora finansiranja pomjeren je u korist
dugoročnih izvora finansiranja a koeficijent finansijske stabilnosti je manji od jedan.
(TuševljakiRodić, 2003.)
19
Prema referentnoj vrijednosti koeficijent redukovane likvidnosti bi trebao biti veći ili jednak
jedan. Ukoliko je koeficijent redukovane likvidnosti jednak jedan smatra se da će preduzeće
biti likvidno, a ukoliko je koeficijent redukovane likvidnosti veći od jedan znači da će
preduzeće biti likvidno i da će raspolagati likvidnom rezervom.
Kod preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje koeficijent efektivne ili redukovane

likvodnosti je manji od 1 što ukazuje da je preduzeće nelikvidno.
1.2
0.8
0.6 Redukovana likvidnost

Referentna vrednost
0.47 0.445
0.431
0.4
0.2
0
2020 2021 2022
Grafik 7: Koeficijent redukovane likvidnosti

Na osnovu narednog grafika možemo uočiti da preduzeće ne pokazuje nikakve znakove za
uspostavljanje likvidnosti, jer je nakon blage tendnecija pada iz 2020. u 2021. godinu došlo do
rasta u 2022. godini.
Trenutna likvidnost. Trenutna likvidnost se ocenjuje na određeni dan iz odnosa likvidnih

sredstava provog stepena (gotovina + unovčive hartije od vrednosti) i obaveza dospjelih za
plaćanje. Gotovina i gotovinski ekvivalenti odmah unovčivi imaju sami po sebi visok stepen
likvidnosti. Njihovo veće učešće u kratkoročno raspoloživoj likvidnoj imovini pruža i veću i
bržu likvidnost.
Nije za očekivati da će preduzeće težiti raspolaganju kratkoročnom likvidnom imovinom u

gotovini i novčanim ekvivalentima (odmah unovčivim) da izmiruje potpuno dospele
kratkoročne obaveze, čak i onda ako se ima u vidu savremena tehnologija plaćanja gdje je sve
manje prisutan gotov novac.
Ako je koeficijent trenutne likvidnosti 1, preduzeće je na dan mjerenja likvidnosti

likvidno,može isplatiti obaveze dospele za plaćanje, pri čemu ne raspolaže likvidnom
rezervom. Ako je koeficijent trenutne likvidnosti veći od jedan, peduzeće je na dan mjerenja
likvidnosti takođe likvidno a uz to raspolaže i likvidnom rezervom u toliko većom što je
koeficijent veći od jedan.
U apsolutnom iznosu likvidna rezerva je ravna razlici između likvidnih sredstava prvog
stepena i dospelih obaveza za plaćanje, ali to opet ne garantuje da će preduzeće biti likvidno i
sutra i narednih dana. Naravno, ako je koeficijent trenutne likvidnosti manji od jedan,
preduzeće je nelikvndno na dan merenja likvidnosti jer ne može isplatiti obaveze dospele za
plaćanje.(Tuševljak i Rodić, 2003.)
20
1.2
0.8
0.6 Trenutna likvidnost

Referentna vrednost
0.4
0.2
0.055 0.07
0.035
0
2020 2021 2022
Grafik 7: Koeficijent trenutne likvidnosti

U primeru konkretnog preeduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje koeficijent trenutne
likvidnosti je znatno manji od 1, što ukazuje na to da preduzeće nema dovoljno gotovine i
gotovinskih ekvivalenata za održavanje trenutne prema normi 1:1 ali nema ni mogućnosti
održavanja trenutne likvidnosti prema normi 0,5:1.
Prosečan broj dana naplate potraživanja. Prosečanbrojdananaplatepotraživanjase dobija

kada se u odnos stave potraživanja, koja se množe sa brojem dana u godini (365), i prihodi od
prodaje. Na osnovu ovog odnosa dolazi se do informacije o tome kojoj brzinom preduzeće
naplaćuje svoja potraživanja i dolazi do sredstava neophodnih za održavanje likvidnosti.
Preduzeće je u povoljnijem položaju ukoliko je prosječan broj dana naplate potraživanja niži.
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, najviši prosjčan broj dana

naplate potraživanja bio je u 2020. godine i iznosio je 60 dana, a u 2021. i 2022. godini
prosječni brojevi dana naplate potraživanja iznosili su, redom, 50 i 48, pa se iz priloženog
može zaključiti da je preduzeće bilo u najnepovoljnijoj situaciji 2020. godine (kada je
prosječan broj dana naplate potraživanja bio najviši), a u najpovoljnijoj situaciji 2022. godine
(kada je prosječan broj dana naplate potraživanja bio najniži).
Prisutne su neznatne oscilacije u posmatranom periodu što dovodi do konstantnosti ovog

pokazatelja.
1.1.3. Solventnost
Solventnost označava sposobnost preduzeća da plati sve obaveze (dugove) ne o roku njihovog
dospjeća za plaćanje, već kad tad, makar iz stečajne odnosno likvidne mase. Nelikvidnost
preduzeća znači da preduzeće nije sposobno da plati dospjele obaveze, a insolventno
preduzeće znači da nije sposobno da plati dugove ni iz stečajne odnosno likvidacione mase,
jer je stečajna (likvidaciona) masa manja od ukupnih dugova.
Solventnost se mjeri odnosom poslovne imovine (poslovna imovina je manja od poslovne

aktive za iznos gubitka) i ukupnih dugova (obaveza). Nema pravila koliki taj odnos treba da
bude da bi se preduzeće smatralo solventnim.
Naravno, ako je odnos poslovne imovine i ukunih dugova manji od jedan preduzeće je
insolventno, jer ono, kada bi unovčilo svu imovinu po vrijednostima iskazanim u bilansu
(knjigovodstvena vrijednost imovine), ne može da plati ukupne dugove u visini razlike
između ukupnih dugova i poslovne imovine.(TuševljakiRodić, 2003.)
21
Sa druge strane, insolventnost je kada su ukupna sredstva manja od ukupnih izvora.

Sanacija je postupak kojim bi trebalo otkloniti insolventnost. Sanacioni program je niz mera,
koje su realne, jasne i precizne, radi otklanjanja insolventnosti.
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
1. Poslovna imovina 062-061 61.813.838 59.132.862 57.962.980

2. Dugovi 126+135 14.981.375 15.623.046 14.221.977
KOEFICIJENT SOLVENTNOSTI (1/2) 4,126 3,785 4,076

REFERENTNA VRIJEDNOST (Veće od ...) 1,000 1,000 1,000
Posmatrano preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje je u sve tri posmatrane godine bilo
solventno, jer su u sve tri posmatrane godine koeficijenti solventnosti bili viši od referentne
vrijednosti, odnosno koeficijenti solventnosti su bili viši od jedan. Najviši koeficijent
solventnosti je bio u 2020. godini i iznosio je 4,126, dok su koeficijenti u 2021. i 2022. godini
iznosili, redom, 3,785 i 4,076. Obzirom da su koeficijenti solventnosti znatno viši od jedan,
smatra se da će preduzeće i u narednim godinama biti sposobno da izmiruje svoje obaveze,
odnosno da su dugovi u potpunosti pokriveni poslovnom imovinom i nakon izmirenja ostaje
dio sredstava.
4.5
4.12599999999998 4.076
4
3.785
3.5
2.5
Koeficijent solventnosti
1.5
0.5
0
2020 2021 2022
Grafik 8: Koeficijent solventnosti

Iz grafika 8. se može vidjeti da je koeficijent solventnosti imao prvo tendenciju pada da bi u
periodu od 2021. do 2022. godine porastao na 4,076.
1.1.4. Zaduženost
Zaduženost preduzeća se ocjenjuje preko strukture pasive bilansa stanja posmatrane sa

stanovništva vlasništva. Struktura pasive utiče na sigurnost,rentabilnost i autonomiju dužnika.
Sigurnost kao suprotnost rizika sa stanovišta sopstvenog i pozajmljenog kapitala ima

dvostruku implikaciju – sa stanovišta povjerilaca i sa stanovišta dužnika.Sa stanovišta
povjerilaca sigurnost u smislu povraćaja,naplate njihovih potraživanja, ne o roku, nego kad
tad,makar iz likvidacione mase utoliko je veća što je struktura pasive više pomjerena ka
sopstvenom kapitalu dužnika.
Sa stanovišta dužnika veća je sigurnost da će se ostvariti pozitivan finansijski rezultat,

odnosno manji je rizik ostvarenja gubitka, što je struktura pasive više pomjerena ka
sopstvenom kapitalu.
22
Rentabilnost sopstvenog kapitala je utoliko manja što je struktura pasive više pomjerena ka
pozajmljenom kapitalu, što znači da je interes dužnika da je struktura pasive više pomjerena
ka sopstvenom kapitalu. (Malešević i Starčević, 2010)
Autonomija dužnika, u smislu nezavisnosti vođenja poslovne politike, ugrožava se tim više
što je struktura pasive pomjerena ka pozajmljenom kapitalu.Ovo je zato što je tada rizik
povjerilaca veći u smislu naplate njihovih potraživanja koji oni,naravno,žele smanjiti utičući
na poslovnu politiku dužnika,usmeravajući je u pravcu koji smanjuje njihove razlike. Takva
poslovna politika je najčešće u suprotnosti sa interesom dužnika. S obzirom na izloženo
postavlja se pitanje, koja je struktura pasive, sa stanovništva vlasništva prihvatljiva za
preduzeće. Po tradicionalnom finansijskom pravilu prihvatljiva struktura za preduzeće je ako
sopstveni kapital iznosi 50% a pozajmljeni kapital, takođe, 50% zbira pasive.(Tuševljak i
Rodić, 2003.)
- u KM -
2018. 2019. 2020.
POZICIJA AOP
Iznos % Iznos % Iznos %
1. Kapital 101 46.832.463 75,76% 43.509.815 73,58% 43.710.948 75,45%

2. Dugovi 126+135 14.981.375 24,24% 15.623.046 26,42% 14.221.977 24,55%
PASIVA (1 + 2) 61.813,838 100,00 59.132.861 100,00 61.813.838 100,00

REFERENTNA VRIJEDNOST -
Kapital / Dugovi: 50 : 50
Posmatrano preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje ima sljedeću strukturu pasive:
- u 2020. godini odnos sopstvenog kapitala i dugova iznosio je 75,76% : 24,24% u korist
sopstvenog kapitala
sopstvenog kapitala i ujedno je učešće kapitala bilo najviše u ovoj godini u odnosu na sve tri
posmatrane godine
sopstvenog kapitala.
2020
024%
Kapital
Dug
076%
Grafik 9: Procentualni odnos kapitala i dugova u 2020. godini

23
2021
026%
Kapital
Dug
074%

2022
025%
Kapital
Dug
075%
Možemo to predstaviti i jednim grafikom:
080% 076% 075%

074%
070%
060%
050%
040%
Kapital
Dug
030% 026%
024% 025%
020%
010%
000%
2020 2021 2022
Grafik 12: Kumulativni prikaz procentualnog odnosa kapitala i duga u periodu 2020. do 2022. godina
24
1.1.5. Adekvatnost kapitala
Kapitalom se smatra novac raspoloživ u roku dužem od godinu dana. Subjekti koji traže
kapital su, u stvari, preduzetnici koji ulažu pribavljeni kapital u rast i razvoj svojih firmi, s
ciljem postizanja maksimalnog dobitka, povećanja konkurentne sposobnosti i s tim u vezi
osvajanja i proširivanja tržista.
Kapital potiče iz tri izvora:

- odložene potrošnje, tačnije, štednje
- transformacijom mobilisanog novca u kapital u bankama
- pribavljenog kapitala iz inostranstva.
Kapital (lat. capitalis – glavni, caput – glava) u ekonomiji predstavlja vrijednost (u formi
novca, imovine ili ljudskih resursa) koja se ulaže u proizvodnju ili neku drugu ekonomsku
djelatnost sa osnovnom namjenom da se uveća, odnosno da donese dobit. Kapital se može
ulagati u proizvodni ili neproizvodni sektor. Međutim, njegova osnovna namjena je uvijek
ista, a to je uvećanje osnovne vrijednosti ili proizvodnja drugih dobara. Imajući u vidu da
kapital nije prirodno dobro, on se mora proizvesti ili pozajmiti.
Kapital obuhvata: osnovni kapital, upisani neuplaćeni kapital, emisionu premiju, rezerve,
revalorizacione rezerve, nerealizovani dobici i gubici po osnovu finansijskih sredstava
raspoloživih za prodaju, neraspoređeni dobitak i gubitak do visine kapitala. Osnovni kapital
obuhvata akcijski kapita, udjele društva sa ograničenom odgovornošću, zadružneudjele,
uloge, državni kapital i ostali osnovni kapital.
Osnovni kapitalobuhvata akcijski kapital akcionarskog društva, koji se iskazuje u
nominalnoj vrijednosti.Emisiona premija ili Ažio predstavlja razliku između prodajne i
nominalne vrednosti akcija. Rezerveobuhvataju zakonske rezerve (rezerve koje se formiraju u
skladu sa zakonom), statutarne i druge rezerve (rezerve koje se formiraju u skladu sa statutom
i drugim aktima preduzeća).Revalorizacione rezerve obuhvata rezerve koje se koriste za
usaglašavanje knjigovodstvene i fer vrijednosti stalnih sredstava, kapitala i
obaveza.Neraspoređeni dobitak obuhvata neraspoređeni dobitak ranijih godina i tekuće
godine.
Otuda je osnovna funkcija tržišta kapitala okupljanje onih subjekata koji nude kapital i
subjekata koji traže kapital.(Tuševljak i Rodić, 2003.)
Kakva je poželjna struktura sopstvenog kapitala. Preduzeće je entitet (pravni i ekonomski)

odvojeno od vlasnika kapitala. Otuda preduzeću ne odgovara učešće u neto dobitku vlasnika
kapitala jer je to za preduzeće izdatak i to izdatak veći od isplaćenog iznosa učešća u neto
dobitku vlasniku kapitala za iznos poreza na dobitak koji otpada na to učešće u neto dobitku.
Na drugoj strani, preduzeće po osnovu rezervnog kapitala, zadržanog neraspoređenog dobitka
i emisione premije nema nikakvog izdatka. Otuda je u interesu preduzeća kao entiteta
odvojenog od vlasnika da u odnosu na osnovni kapital ove vrste kapitala bude što više.
- u KM -
2020. 2021. 2022.
POZICIJA AOP
I OSNOVNI KAPITAL (1 do
102 20.048.466 38,13 20.048.466 46,08 20.048.466 45,87
6)
1. Akcijski kapital 103 20.048.466 38,13 20.048.466 46,08 20.048.466 45,87
2. Udeli društva sa ograničenom
104 - - - - - -
odgovornošću
25
3. Zadružni udeli 105 - - - - - -

4. Ulozi 106 - - - - - -
5. Državni kapital 107 - - - - - -
6. Ostali osnovni kapital 108 - - - - - -
II UPISANI NEUPLAĆENI
109 - - - - - -
KAPITAL
III EMISIONA PREMIJA 110 - - - - - -
IV REZERVE 112 5.634.819 10,72% 5.634.819 12,95% 5.619.666 12,86%
V REVALORIZACIONE
116 12.332.148 23,46% 12.554.325 28,85% 11.362.94 25,99%
REZERVE
VI NEREALIZOVANI
DOBICI PO OSNOVU
FINANSIJSKIH
117 - - - - - -
SREDSTAVA
RASPOLOŽIVIH ZA
PRODAJU
VII NEREALIZOVANI
GUBICI PO OSNOVU
FINANSIJSKIH
118 - - - - - -
SREDSTAVA
RASPOLOŽIVIH ZA
PRODAJU
VIII NERASPOREĐENI
119 11.687.375 22,10% 5.373.205 12,12% 6.680.122 15,28%
DOBITAK
IX GUBITAK DO VISINE
123 (2.870.345) 5,46% - - - -
KAPITALA
KAPITAL (I do IX) 52.832.4463 100,00 43.509.815 100,00 43.710.948 100,00
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje na osnovu podataka iz sve tri

posmatrane godine zaključuje se sljedeće:
- u 2020. godini najviše učešće u ukupnom kapitalu ima akcijski kapital koji iznosi 38,13%
od iznosa ukupnog kapitala, zatim revalorizacione rezerve koje iznose 23,46% od iznosa
ukupnog kapitala, zatim neraspoređeni dobitak koji iznosi 22,10% od iznosa ukupnog
kapitala i na kraju rezerve koje iznose 10,72% od iznosa ukupnog kapitala.
od iznosa ukupnog kapitala, zatim revalorizacione rezerve koje iznose 28,85od iznosa
ukupnog kapitala, zatimrezervekoje iznosi 12,95% od iznosa ukupnog kapitala i na kraju
neraspoređeni dobitak koji iznose 12,12% od iznosa ukupnog kapitala.
od iznosa ukupnog kapitala, zatim revalorizacione rezerve koje iznose 25,99% od iznosa
ukupnog kapitala, zatim neraspoređeni dobitak koji iznosi 15,28% od iznosa ukupnog
kapitala i na kraju rezerve koje iznose 12,86% od iznosa ukupnog kapitala.
A A A
kc kc kc
U U U
000%
005%
010%
015%
020%
025%
030%
035%
040%
045%
000%
005%
010%
015%
020%
025%
030%
035%
040%
045%
050%
000%
005%
010%
015%
020%
025%
030%
035%
040%
045%
050%
p ijs pi ijs p ijs
is ki sa ki is ki
an ka ka an ka
ni
in p pi in p
eu it ne ta eu it
al al
p
up l p
38%
la
46%
46%
la la
će će će
n ni n
ik ik
ap ka ap
it
pi Em it
Em al Em ta al
l is
0%
0%
is
0%
is io
io io
n n
a
na a
p pr p
re re
m em m
ija ija ija
0%
0%
0%
R R
ev R
Re Re ev R
ez va al ez
al
o er lo ze
rv o er
ri ve ri ri ve
za za e za
11%
ci
13%
13%
ci
o
ci o
n
on n
e e e
re re
N ze N
re
ze N ze
er er er rv
rv rv
ea e ea e
ea e
liz
23%
liz liz o
29%
26%
o ov va
va
n an n
2020
2021 id
2022
N
id
N
id N o
o er b
b
er er ob
ea ic
ea ic
i
ea ic
i i
0%
liz
0%
0%
liz o
liz
o ov va
N
va
N N n
n
an
er ig er ig er ig
u as u
as
b
as ub p b
p ic o ic
i
o ic
po
i i re
0%
re re đ
0%
0%
đ G en
G G đe
u
en u
b
ub ni b id
it
id it o
o
do
ita ak b
ak b k bi d it
d it o
Grafik 13: Struktura kapitala za 2020. godinu
ta ak
o ak do
k

vi
22%
vi vi si
12%
15%
si si n
n e
e
ne
ka
ka ka p
p pi it
it ta al
al a
a la
0%
0%
0%
2020
2021
2022
26
27
1.2. Imovinski položaj preduzeća "Eektrohercegovina" a.d. Trebinje
1.2.1. Struktura imovine
Strukturа pоslоvnе imоvinе prеduzеćа obuhvata: nеuplаćеni upisаni kаpitаl, invеsticiоni

kаpitаl, оpеrаtivnu imоvinu i gubitаk. Kada se ocjenuje njena povoljnost posmatra se
dеlаtnоst prеduzеćа, finаnsiјska pоziciјa i uslоvi privrеđivаnjа u оkružеnju. Strukturu
opеrаtivne imоvine prеduzеćа čini fiksnа imоvinа i оbrtnа imоvinа. Оcеnа pоgоdnоsti
strukturе оpеrаtivnе imоvinе zаvisi оd prirоdе djеlаtnоsti i prеduzеćа kојu оdrеđuје tеhnička
оprеmljеnоst i kоеficiјеntа оbrtа ukupnih оbrtnih srеdstаvа.
Važnost ekonomskih koristi u kontekstu imovine naglašena je kroz same definicije prihoda i
rashoda koji nastaju kao posledica obavljanja djelatnosti preduzeća. S jedne strane prihodi su
povećanje, a s druge strane rashodi su smanjenje ekonomskih koristi što sveukupno utiče na
promjenu vlastitih izvora finansiranja a za to je presudna adekvatna struktura imovine koja je
usmjerena ka generisanju budućih ekonomskih koristi. Nastanak prihoda neizostavan je s
aspekta koncepta vremenske neograničenosti poslovanja. Prihodi rezultiraju novčanim
prilivima neophodnim za podmirenje obaveza. U tom smislu, ukoliko se imovina ne koristi za
stvaranje budućih ekonomskih koristi, to rezultira samo nastankom negativne komponente,
rashoda, što zapravo utiče na smanjenje vlastitih izvora finansiranja. Takav razvoj situacije se
negativnoodražavana ukupnu strukturu izvora finansiranja, nepostojanost priliva za
podmirenje obveza koje vode ka nelikvidnosti i insolventnosti. (Tuševljak i Rodić, 2003.)
Imovinski položaj preduzeća čini aktiva. Analiza imovinskog položaja obuhvata:

- analiza strukture (struktura ukupne aktive, struktura poslovne aktive i struktura operativne
aktive)
- analiza fiksne imovine(osnovnih sredstava u okviru koje je: struktura fiksne imovine,
dotrajalost fiksne imovine, tehnička opremljenost i iskorišćenje kapaciteta)
- analiza obrtne imovine(u okviru koje je: struktura obrtne imovine i brzina obrtaja)
- analiza obrta poslovne imovine i roka povraćaja
- analiza investiranog kapitala(strukutura i prinos).(Tuševljak i Rodić, 2003.)
- u KM -
2020. 2021. 2022.
POZICIJA
AKTIVA
A. STALNA IMOVINA 55.687.334 90,08 54.210.470 91,68 53.138.974 91,68
I Nematerijalna ulaganja 842.133 1,35 1.601.913 2,71 1.513.220 2,61
II Nekretnine, postrojenja, oprema i
54.065.958 87,47 51.913.619 87,79 51.532.336 88,91
investicione nekretnine
III Biološka sredstva i sredstva kulture 2.320 0,003 2.320 0,003 - -
IV Dugoročni finansijski plasmani 139.911 0,23 114.691 0,19 93.418 0,16
V Odložena poreska sredstva 637.012 1,03 577.927 0,98 409.459 0,71
B. TEKUĆA IMOVINA 6.126.504 9,92 4.922.391 8,32 4.414.547 7,62
I Zalihe, stalna sredstva i sredstva
obustavljenog poslovanja namijenjena 1.876.864 3,04 2.175.480 3,68 1.936.040 3,34
prodaji
II Kratkoročna potraživanja, plasmani i
4.249.640 6,87 2.746.911 44,65 2.478.507 4,28
gotovina
1. Kratkoročna potraživanja 3.843.304 6,22 2.358.285 3,99 2.048.704 3,53
2. Kratkoročni finansijski plasmani 30.045 0,05 30.045 0,05 30.045 0,05
3. Gotovinski ekvivalenti i gotovina 313.338 0,50 381.300 0,58 281.300 0,66
28
4. Porez na dodatu vrijednost - - - - - -

5. Aktivna vremenska razgraničenja 62.953 0,10 18.458 0,03 18.458 0,03
III Odložena poreska sredstva - - - - - -
V. GUBITAK IZNAD VISINE
- - - - - -
KAPITALA
G. POSLOVNA AKTIVA 61.813.838 100,00 59.132.861 100,00 57.962.980 100,00
D. VANBILANSNA AKTIVA - - - - -
Đ. UKUPNA AKTIVA 61.813.838 100,00 59.132.861 100,00 57.962.980 100,00
PASIVA
A. KAPITAL 46.832.463 75,76 43.509.815 73,58 43.710.948 75,41
I Osnovni kapital 20.048.466 32,43 20.048.466 33,90 20.048.466 34,59
1. Akcijski kapital 20.048.466 32,43 20.048.466 33,90 20.048.466 34,59
2. Udjeli društva sa ograničenom
- - - - - -
odgovornošću
3. Zadružni udjeli - - - - - -
4. Ulozi - - - - - -
5. Državni kapital - - - - - -
6. Ostali osnovni kapital - - - - - -
II Upisani neuplaćeni kapital - - - - - -
III Emisiona premija - - - - - -
IV Rezerve 5.634.819 9,12 5.634.819 9,53 5.619.666 9,70
V Revalorizacione rezerve 12.332.148 19,95 12.554.325 21,23 11.362.694 19,60
VI Nerealizovani dobici po osnovu
finansijskih sredstava raspoloživih za - - - - - -
prodaju
VII Nerealizovani gubici po osnovu
finansijskih sredstava raspoloživih za - - - - - -
prodaju
VIII Neraspoređeni dobitak 11.687.375 18,91 5.272.205 8,92 6.680.122 11,52
IX Gubitak do visine kapitala (2.870.345) - - - - -
B. DUGOROČNA REZERVISANJA 3.621.107 5,86 7.385.401 14,49 6.604.367 11,39
%V. OBAVEZE 11.360.268 18,38 8.237.645 13,93 7.617.610 13,14
I Dugoročne obaveze 2.513.228 4,07 1.975.002 3,34 2.156.892 3,72
II Kratkoročne obaveze 8.847.040 14,31 6.262.643 10,59 5.460.718 9,42
1. Pasivna vremenska razgraničenja 111.240 0,18 165.750 0,28 112.462 0,19
G. POSLOVNA PASIVA 61.813.838 100,00 59.133.861 100,00 57.962.980 100,00
D. VANBILANSNA PASIVA - - - - - -
Đ. UKUPNA PASIVA 61.813.838 100,00 59.122.869 100,00 57.962.980 100,00
Aktiva analiziranog preduzeća je u potpunosti sačinjena od poslovne aktive. U preduzeću

"Elektorherceegovina" a.d. Trebinje učešće stalne imovine u ukupnoj aktivi se kreće između
90% i 91%, dok se ostatak odnosi na tekuću imovinu. Generalno posmatrano, preduzeće nema
dobro raspoređenu strukturu imovine, jer većinski dio čini stalna imovina koja se dodatno
povećava iz godine u godinu a za svako preduzeće je bolje da struktura imovine bude
pomjerena u korist obrtne imovine, jer se ona može brže transformisati u novac nego stalna
imovina.
U tekućoj imovini su najviše zastupljena kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina, s tim

da se njihovo učešće tokom posmatranog perioda smanjuje. Učešće zaliha nije veliko u
strukturi tekuće imovine, iznosi između 9% i 7%.
Pasivu ovog preduzeća čini poslovna pasiva. Preduzeće "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje se
većinski dio finansira iz sopstvenih sredstava te tako, sopstveni kapital čini preko 75%
ukupne pasive bilansa stanja. Ostatak pasive čine obaveze i dugoročna rezervisanja, pri čemu
obaveze čine između 18% i 7% tokom posmatranog perioda, što je veće od učešća dugoročnih
rezervisanja koja čine oko 11% strukture pasive.
29
2020
010%
2021
Stalna imovina
008%
Tekuća imovina
Stalna imovina
Tekuća imovina
090%
092%
2022
008%
Stalna imovina
Tekuća imovina
092%
Grafik 16: Struktura aktive tokom posmatranog perioda
2020
018%
Kapital
006% Dugoročna rezervisanja
Dugoročna rezervisanja
2021
076%
014%
Kapital
012%
Obaveze
074%
30
2022
013%
Kapital
011%
075%
Grafik 17: Struktura pasive tokom posmatranog perioda
1.2.2. Stanje i efikasnost imovine
Efikasnost imovine se dobija iz odnosa ukupnih prihoda i prosječne poslovne imovine.

Prosečna poslovna imovina se dobija tako što se iz bilansa stanja saberu iznosi iz tekuće i
prethodne godine i podijele sa brojem 2. Koeficijent efikasnosti imovine pokazuje koliko se
ukupnog prihoda ostavari na 1 KM prosečne poslovne imovine. Prema referentnoj vrednosti
koeficijent efikasnosti imovine mora biti veći od nule.
Ukupan prihod
Efikasnost imovine=
Prosečna poslovnaimovina
Poslovna imovina + Poslovna imovina

prethodne godine tekuće godine
Prosečna poslovna imovina=
2
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
1. Ukupan prihod 301 23.613.812 18.963.911 17.280.965

2. Prosječna poslovna imovina (064-063)/2 62.162.123,50 60.473.349,50 58.547.920,50
3. EFIKASNOST IMOVINE (1/2) 0,380 0,314 0,295

U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, u sve tri posmatrane godine,

preduzeće ostvaruje efikasnost jer su koeficijenti efikasnosti imovine viši od referentne
vrednosti, odnosno viši od nule. Najviši koeficijent efikasnosti imovine je bio u 2020. godini i
iznosio je 0,380, dok su u 2021. i 2022. godini koeficijenti efikasnosti imovine iznosili,
redom, 0,314 i 0,295.
31
Koeficijent efikasnosti imovine

0.4 0.38000000000000
1
0.35
0.31400000000000
0.3 1 0.295
0.25
Koeficijent efikasnosti imovine
0.2
0.15
0.1
0.05
0
2020 2021 2022
Grafik 18: Koeficijent efikasnosti imovine
Dolazi do pada iz godine u godinu. U 2020 godini kofeicijent efikasnosti iznosio je 0,380 a
zatim je iz godine u godinu padao, sledećim redosledom u 2021 iznosio je 0,314, a u 2022
0,295.
1.2.3. Koeficijent obrta
Obrt obrtne imovine iskazuje brzinu obrta koja se izražava koeficijentom obrta i/ili brojem
dana trajanja jednog obrta. Koeficijent obrta (K) se izračunava na sledeći način:
Ukupan prihod od prodaje

Koeficijent obrta obrtne imovine=
Obrtna imovina + Obrtna imovina
po bilansu stanja po zaključnom bilansu
2
Prosečna obrtna imovina izračunava se na sljedeći način:
Obrtna imovina + Obrtna imovina

prethodnog perioda tekućeg perioda
Prosečna obrtnaimovina=
2
Dani vezivanja (obrtne imovine, zaliha ili potraživanja) se izračunavaju na sljedeći način:
Broj kalendarskih danau periodu za koji se meri obrt

Dani vezivanja=
Koeficijent obrta
Koeficijent obrta iskazuje koliko se puta obrtna imovina “obrnula” u periodu za koji se meri
obrt, a broj dana trajanja obrta iskazuje koliko je dana trajao jedan obrt. Što je koeficijent
obrta viši (a broj dana obrta manji) efikasnost imovine je veća i obrnuto. (Starčević, 2010)
32
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
1. Prihodi od prodaje 202,206 22.270.059 23.065.919 15.995.888

2. Prosječna obrtna imovina 031/2 6.479.358,5 5.524.447,5 4.668.469
3. Prosječne zalihe 032/2 1.836.737 2.026.172 2.055.760
4. Prosječna potraživanja 040/2 4.247.142 3.100.794,5 2.203.494,5
5a. Koeficijent obrta obrtne imovine (1/2) 3,437 4,175 3,426

5b. Dani vezivanja obrtne imovine 106 87 107
6a. Koeficijent obrta zaliha (1/3) 12,125 11,384 7,781

6b. Dani vezivanja zaliha 30 32 47
7a. Koeficijent obrta potraživanja (1/4) 5,246 7,439 7,950

7b. Dani vezivanja potraživanja 70 49 46
Koeficijent obrta obrtne imovine dobija se tako što se u odnos stave prihodi od prodaje
(koja se dobija zbirom prihoda od prodaje robe i prihoda od prodaje učinaka) i prosečna
obrtna imovina(koja se dobija kada se zbir iznosa obrtne imovine iz prethodne godine i iznosa
obrtne imovine iz tekuće godine podeli sa dva).
Broj dana vezivanja obrtne imovine se dobija kada se u odnos stavi broj dana za koje se meri
obrt (u primjeru posmatranog preduzeća taj broj dana iznosi 365 jer se posmatranje vrši za
konkretnu godinu) i koeficijent obrta obrtne imovine.
Na osnovu dobijenih rezultata vidljivo je da je koeficijent obrta obrtne imovine prvo imao
tendenciju rasta iz 2020 u 2021,nakon čega dolazi do opadanja s tim da je koeficijent obrta u
2021. Godini imao najveću vednosti iznosio je 4,175.
To znači da je na 1KM ukupno angažovanih obrtnih sredstava ostvareno 4,175KM prihoda od
realizacije, dok je broj trajanja jednog obrta iznosio približno 87 dana.
Koeficijent obrta obrtne imovine

4.5
3.5
2.5 Koeficijent obrta obrtne imovine
1.5
0.5
0
2020 2021 2022
33
Dani vezivanja obrtne imovine

120
100
80
Dani vezivanja obrtne imovine
60
40
20
0
2020 2021 2022
Grafik 19: Koeficijent obrta i dani vezivanja obrtne imovine
Iz grafika 19. može se uočiti da se koeficijent obrta obrtne imovine kreće inverzno u odnosu
na broj dana vezivanja obrtne imovine. Do manjeg koeficijenta obrta obrtne imovine u 2022.
godine dolazi usljed smanjenja kako prihoda od prodaje tako i pros ječne imovine u odnosu na
prve dve godine u kojima je dolazilo do umerenih oscilacija u ovom segmentu.
Koeficijent obrta zaliha dobija se tako što se u odnos stave prihodi od prodaje i prosečne
zalihe (koje se dobijaju kada se zbir iznosa zaliha iz prethodne godine i iznosa zaliha iz tekuće
godine podijeli sa dva). Tendencija pada prisutna u posmatranom periodu dovodi do toga da
su se zalihe preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje u 2020. obrnule približno 21,8 puta,
u 2021. 11,3 puta a 2022. godini 7,7 put.
Koeficijent obrta zaliha

14
12
10
8 Koeficijent obrta zaliha
0
2020 2021 2022
Dani vezivanja zaliha

50
45
40
35
30
Dani vezivanja zaliha
25
20
15
10
5
0
2020 2021 2022
Grafik 20: Koeficijent obrta i dani vezivanja zaliha

34
Koeficijent obrta potraživanja dobija se tako što se u odnos stave prihodi od prodaje i
prosječna potraživanja(koja se dobiju kada se zbir iznosa potraživanja iz prethodne godine i
iznosa potraživanja iz tekuće godine podeli sa dva).
Vrednost koeficijenta obrta potraživanjajeu 2020. iznosila 5,246, zatimu 2021. 7,439 da bi
2022. Godine porasla na 7,950. Vrednost koeficijenta od 5,246 pokazuje da su se potraživanja
od kupaca prosječno godišnje naplaćivala 5,246 puta dok je prosječan periodna plate
potraživanja od kupaca iznosio oko 70 dana, to znači da je od momenta prodaje robe na kredit
kupcima do trenutka naplate potraživanja prolazilo u proseku 70 dana.
Koeficijent obrta potraživanja

9
5 Koeficijent obrta potraživanja
0
2020 2021 2022
Dani vezivanja potraživanja

80
70
60
50
Dani vezivanja potraživanja
40
30
20
10
0
2020 2021 2022
Grafik 21: Koeficijent obrta i dani vezivanja potraživanja
1.3.1.Struktura poslovnih prihoda i poslovnih rashoda
Pored toga što je važno da prihod od prodaje dominira u poslovnom prihodu, ni manje je
bitno na kom tržištu je ostvaren prihod od prodaje – na domaćem ili stranom tržištu. Što
preduzeće ostvaruje više prihoda na stranom tržištu to su njegovi učinci konkurentniji jer je na
stranom tržištu konkurencija jača nego na domaćem tržištu.
35
- u KM -
2020. 2021. 2022.
POZICIJA
Struktura poslovnih prihoda:

1. Prihodi od prodaje robe 17.938.146 78,22 5.729.619 31,17 - -
2. Prihodi od prodaje učinaka 4.331.913 18,89 11.606.699 63,15 150.873 0,90
3. Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe i
510.682 2,23 458.826 2,50 15.694.142 93,89
ucinaka
4. Povećanje vrijednosti zaliha učinaka - - - - - -
5. Smanjenje vrijednosti zaliha učinaka - - - - - -
6. Ostali poslovni prihodi 152.619 0,66 584.069 3,18 871.169 5,21
I Poslovni prihodi (1 do 6) 22.933.360 100,00 18.379.204 100,00 16.716.184 100,00
Struktura poslovnih rashoda:

1. Nabavna vrijednost prodate robe 7.792.162 29,78 2.634.770 14,59 268.275 1,65
2. Troškovi materijala 946.312 3,62 724.095 4,00 496.960 3,05
3.Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični
9.324.338 35,64 8.301.168 45,95 9.135.766 56,15
rashodi
4. Troškovi proizvodnih usluga 723.073 2,76 487.938 2,70 532.998 3,28
5. Troškovi amortizacije i rezervisanja 4.136.036 15,81 4.613.267 25,54 4.556.339 28,00
6. Nematerijalni troškovi 3.080.511 11,78 1.170.236 6,48 1.197.958 7,36
7. Troškovi poreza 108.299 0,41 96.099 0,53 50.452 0,31
8. Troškovi doprinosa 52.767 0,20 37.135 0,21 32.029 0,20
II Poslovni rashodi (1 do 8) 26.163.498 100,00 18.064.708 100,00 16.270.777 100,00
III REZULTAT POSLOVNIH AKTIVNOSTI

(3.230.138) 314.496 445.407
(I - II)
REFERENTNA VRIJEDNOST –
0,- 0,- 0,-
Rezultat poslovnih aktivnosti (Veće od ...)
IV ODNOS POSL. PRIHODA I RASHODA (I /

87,65% 101,74 102,74
II)
REFERENTNA VRIJEDNOST –
100,00% 100,00% 100,00%
Odnos poslovnih prihoda i rashoda (Veće od ...)
V RELATIVNA RAZLIKA POSL. PRIHODA

(12.35%) 1,74 2,74
I RASHODA ((I/II x100%)-100%)
REFERENTNA VRIJEDNOST – Relativna
0,00% 0,00% 0,00%
razlika poslovnih prihoda i rashoda (Veće od ...)
U slučaju preduzeća "Elektrohercegovina"a.d. Trebinje poslovni prihodi enormno osciliraju u

toku posmatranog perioda, pri čemu najmanju vrednost imaju u 2022. godini u iznosu od
16.716.184a najveću vrednost dostižu u 2020. godini u iznosu od 22.933.360.2021. godine
poslovni prihod je iznosio 18.379.204.
36
Struktura poslovnih prihoda u 2020. god.

2.230 .660
18.890
Prihodi od prodaje robe
Prihodi od prodaje učinaka
Prihodi od aktiviranja ili potrošnje
robe i učinaka
Ostali poslovni prihodi
78.220
Grafik 22: Struktura poslovnih prihoda u 2020. godini

2.500 3.180
Prihodi od prodaje robe

31.170
robe i učinaka
63.150
5.210 .900

robe i učinaka
93.890

U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, u okviru posmatranog
periodaza, najviši iznos poslovnih rashoda zabilježen je u 2020. godini i njihov iznos je
22.933.360, dok su u preostale dve godine, odnosno u 2021. i 2022. godini, zabilježeni
sljedeći iznosi poslovnih rashoda 18.064.708 (za 2021. godinu) i 16.270.777(za 2022. godinu)
Strukturu poslovnog rashoda preduzeća “Elektrohercegovina” a.d. Trebinje možemo grafički

predstaviti:
37
1. Nabavna vrijednost prodate robe

Struktura poslovnih rashoda u 2020. god.
.410 .200
2. Troškovi materijala
11.780 3.Troškovi zarada, naknada zarada i ostali

lični rashodi
29.780
4. Troškovi proizvodnih usluga
15.810
5. Troškovi amortizacije i rezervisanja
6. Nematerijalni troškovi
2.760
3.620 7. Troškovi poreza
35.640 8. Troškovi doprinosa
Grafik 25: Struktura poslovnih rashoda u 2020. godini
Struktura poslovnih rashoda u 2021. god. 1. Nabavna vrijednost prodate robe

.530 .210
6.480
14.590 3.Troškovi zarada, naknada zarada i
ostali lični rashodi
4.000

25.540
5. Troškovi amortizacije i
rezervisanja
7. Troškovi poreza
2.700
45.950
8. Troškovi doprinosa

1. Nabavna vrijednost prodate robe
Struktura poslovnih rashoda u 2022. god.
.310 .200 1.650 3.050
7.360
3.Troškovi zarada, naknada zarada i
ostali lični rashodi
28.000 5. Troškovi amortizacije i

rezervisanja
56.150
7. Troškovi poreza
3.280 8. Troškovi doprinosa
Rezultat poslovnih aktivnosti se dobija iz razlike poslovnih prihoda i poslovnih rashoda.

Referentna vrednost govori da bi rezultat poslovnih aktivnosti trebao biti viši od nule.
38
U preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje u 2021.i 2022. godini ostvaren je pozitivan

rezultat poslovnih aktivnosti u iznosu od 314.496 i 445.407jer su poslovni prihodi viši od
poslovnih rashoda. U 2020. godini preduzeće je ostvarilo negativan rezultat poslovnih
aktivnosti, odnosno gubitak, u iznosu od 3.230.088 jer su u tom periodu poslovni rashodi viši
od poslovnih prihoda.
30000000.000
25000000.000
20000000.000
15000000.000 Poslovni prihodi

Poslovni rashodi
10000000.000 Rezultat poslovnih aktivnosti
5000000.000
-
2020 2021 2021
(5000000.000)
Grafik 28: Rezultat poslovnih aktivnosti u periodu od 2020. do 2022. godine
Odnos poslovnih prihoda i rashoda se dobija kada se u odnos stave poslovni prihodi i poslovni
rashodi. Prema referentnoj vrednosti odnos poslovnih prihoda i rashoda trebao bi da bude viši
od 100,00%.
Ako je odnos poslovnih prihoda i rashoda niži od 100% to znači da je preduzeće ostvarilo
negativan finansijski rezultat iz poslovnih aktivnosti. U tom slučaju su poslovni rashodi viši
od poslovnih prihoda. Ako je odnos poslovnih prihoda i rashoda viši od 100% to znači da je
preduzeće ostvarilo pozitivan finansijski rezultat iz poslovnih aktivnosti. U tom slučaju
poslovni prihodi su viši od poslovnih rashoda.
Odnos poslovnih prihoda i rashoda ima tendenciju rasta u posmatranom periodu.

U 2020. Godini procenat odnosa poslovnih prihoda I rashoda I znosioje 87,65%,u 2021.
Godini ovaj procenat iznosio je101,74%,dok je u 2022. Godini iznosio 102,744%. Na osnovu
prethodno navedenih podataka može se zaključiti da su u 2020. godini poslovni prihodi bili
manji od poslovnih rashoda, odnosno ostvaren je negativan finansijski rezultat, dok su u 2021.
i 2022. godini poslovni rashodi bili niži od poslovnih prihoda, odnosno ostvaren je pozitivan
finansijski rezultat.
105
100
95
Odnos poslovnih prihoda i
rashoda
85
80
2020 2021 2022
Grafik 29: Odnos poslovnih prihoda i rashoda

39
Relativna razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda dobija se iz razlike odnosa

poslovnihprihoda i poslovnih rashoda i vrednosti100%. Referentna vrednost govori da bi
relativna razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda trebala biti viša od 0,00%.
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, najviši iznos relativne razlike

poslovnih prihoda i poslovnih rashoda zabilježen je u 2020. godini i iznosio je -12,35%i to je
zapravo jedina godina u posmatranom periodu u kojoj je ostvaren ngativan rezultat. U 2021.
godini relativna razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda iznosila je 1,74%, dok je u
2022. godini relativna razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda iznosila 2,74%, što dalje
implicira da su poslovni rashodi bili niži od poslovnih prihoda.
Relativna razlika poslovnih prihoda i poslovnih

rashoda
4.000
2.000
-
2020 2021 2022
(2.000) Relativna razlika poslovnih
prihoda i poslovnih rashoda
(4.000)
(6.000)
(8.000)
(10.000)
(12.000)
(14.000)
Grafik 30: Relativna razlika poslovnih prihoda i poslovnih rashoda

Za posmatrano preduzeće nije dobro što ostvaruje gubitak iz poslovnih aktivnosti u 2020
godini, jer preduzeće je osnovano da obavlja te aktivnosti te je perspektiva takvog preduzeća
loša.
1.3.2. Struktura prihoda i rashoda

- u KM -
2020. 2021. 2022.
POZICIJA AOP
1. Poslovni prihodi 201 22.933.360 97,12 18.379.204 96,92 16.716.184 96,73

2. Finansijski prihodi 231 165.978 0,70 123.736 0,65 90.586 0,52
3. Ostali prihodi 246 342.644 1,45 435.124 2,29 474.613 2,75
I PRIHODI REDOVNIH
23.441.982 18.938.064 17.281.383
AKTIVNOSTI (1+2+3)
4. Vanredni prihodi 292 8.561 0,04 347 0,01 191 0,01
5. Revalorizacioni prihodi 270 0,69 25.500 0,13 - -
II UKUPNI PRIHODI (I+4+5) 23.613.812 100,00 18.963.911 100,00 17.281.574 100,00
6. Poslovni rashodi 216 26.163.498 97,71 18.064.708 96,91 16.962.54 98,19

7. Finansijski rashodi 238 143.952 0,54 187.470 1,00 161.929 0,94
8. Ostali rashodi 257 440.563 1,65 286.347 1,54 119.163 0,69
III RASHODI REDOVNIH
26.748.013 18.538.525 17.243.546
AKTIVNOSTI (6+7+8)
9. Vanredni rashodi 293 - - 358 0,01 871 0,01
10. Rashodi revalorizacije i
280 27.731 0,10 101.786 0,55 39.526 0,18
priznavanja imparitetnih gubitaka
IV UKUPNI RASHODI
23.775.744 100,00 18.640.669 100,00 17.274.934 100,00
(III+9+10)
40
Učešće poslovnog prihoda u ukupnom prihodu.Struktura ukupnog prihoda pokazuje po

osnovu čega i koliko je ostvareno prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo
opterećenje pojedinim vrstama rashoda i udio finansijskog rezultata u ukupnom prihodu.
Struktura rasporeda ukupnog prihoda zapravo pokazuje opterećenje ukupnog prihoda

pojedinim vrstama rashoda. Poslovni rashodi najviše terete ukupan prihod. Opterećenje
ukupnog prihoda rashodima finansiranja uslovljeno je vlasničkom strukturom pasive i
visinom kamatnih stopa. Visoko opterećenje ukupnog prihoda neposlovnim i vanrednim
rashodima ukazuje na neurednost poslovanja preduzeća, što se manifestuje preko manjkova i
naknadno utvrđenih troškova iz prethodne godine, i na slabu brigu o kreditnom bonitetu
dužnika, što se manifestuje preko otpisa potraživanja.
Tipično preduzeće treba da ima dominantan udio poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnom
prihodu. Razlog tome je: preduzeću je osnova da proizvodi ili da pruža usluge i stoga prihodi
od prodaje proizvoda, robe i usluga moraju dominirati u ukupnom prihodu.
Razlog tome je: preduzeću je osnova da proizvodi ili da pruža usluge i stoga prihodi od
prodaje proizvoda, robe i usluga moraju dominirati u ukupnom prihodu.
Ako posmatramo slučaj preduzeća “Elektorhercegovina” a.d. Trebinje ima dominantan udio
poslovnih prihoda u ukupnom koji je viši od poželjnog (preko 90%). Iz tabele se vidi da je
udio poslovnih prihoda u ukupnim u 2020. iznosio 97,12%,u 2020. opada na 96,92%, zatim
2022. mali pad na 96,73%.
Učešće finansijskog prihoda u ukupnom prihodu. Preduzeće treba da ima relativno mali
udio prihoda finansiranja u ukupnom prihodu zbog toga što preduzeće nije osnovano radi
prikupljanja i plasiranja kapitala i novca, što je delatnost banaka. Relativno visok udio prihoda
od finansiranja u ukupnom prihodu imaju preduzeća sa visokom finansijskom snagom, što im
omogućuje investiranje u druga preduzeća ili banke (dugoročni finansijski plasmani) ili
kratkoročno pozajmljivanje finansijskih sredstava (kratkoročni finansijski plasmani) i to je
uslovljeno visinom kamatnih stopa i visinom prinosa na uloženi kapital u druga preduzeća i
banke. Takođe, razlog visokog udjela finansijskih prihoda u ukupnom prihodu može da bude i
relativno visoka prodaja na robni kredit.
Finansijskiprihodiuukupnimprihodimapreduzeća “Elektrohercegovina” a.d. Trebinjeu 2020.

godiniiznose0,70%,u 2021. godinitajudiosesmanjiona0,65%anarednegodine, 2022. sesmanjio
iiznosioje0,52%.
Učešće ostalog prihoda u ukupnom prihodu. Ostali prihodi u 2020. godini čine 1,45%
ukupnog prihoda, u 2021. godini taj udio se povećao na2,29% a u 2022. godini 2,75%.
Učešće vanrednih prihoda u ukupnom prihodu.Vanredni prihodi su su u 2020. godini imali

udio od 0,04%u ukupnim prihodima da bi u 2021. i 2022. godini imali minimalnih, redom,
0,01 i 0,01 %
Revalorizacioni prihodi iznosili su imali sledeci udeo,redom, 2020. 2021., 0,69% 0,13% i u
2022. god. ih nije bilo.
41
Struktura ukupnih prihoda u 2020. god

1.45
0.690000000000001
0.700000000000001
0.04
1. Poslovni prihodi
2. Finansijski prihodi
3. Ostali prihodi
4. Vanredni prihodi
5. Revalorizacioni prihodi
97.12
Grafik 31: Struktura ukupnih prihoda u 2020. godini
Struktura ukupnih prihoda u 2021. god.

2.29
0.650000000000002
0.13 0.01
1. Poslovni prihodi
3. Ostali prihodi
4. Vanredni prihodi
5. Revalorizacioni prihodi
96.92
Struktura ukupnih prihoda u 2022. god.

0.52
0.01 2.75
1. Poslovni prihodi
3. Ostali prihodi
4. Vanredni prihodi
96.73

42
Struktura ukupnog rashoda.Struktura ukupnog rashoda pokazuje na osnovu čega i koliko je

ostvareno ukupnih rashoda. U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje
najviši iznos ukupnih rashoda zabilježen je u 2020. godini koji su iznosili 26.775.744, a u
2021. i 2022. godini ukupni prihodi iznosili su, redom, 18.649.669 i 17.274.93.
Učešćeposlovnograshodauukupnomrashodu.Poslovni rashodi nastaju kao posljedica

obavljanja glavne djelatnosti preduzeća. U posmatranom preduzeću, poslovni rashodi imaju
dominantan udio u strukturi ukupnog rashoda. U 2020. Godini poslovi rashodis u činili
97,71%ukupnih rashoda, naredne godine se taj udio smanjio na 96,91%, a posljednje
posmatrane godine, 2022. iznosio je 98,19%.
Učešće finansijskog rashoda u ukupnom rashodu. Finansijki rashodi ili rashodi

finansiranja nastaju uglavnom kao posljedica korišćenja tuđeg novca. Visina rashoda
finansiranja uslovljena je vlasničkom strukturom pasive i visinom kamatnih stopa. Kod
tipičnog preduzeća to opterećenje ne bi trebalo da pređe jednocifreni procenat.
Preduzeće “Elektrohercegovina” a.d. Trebinje ima jako nisko učešće finansijskih rashoda, u
2020. godini 0,54%, 2021. godine 1,00% i 2022. 0,94%.
Učešće ostalog rashoda u ukupnom rashodu. Ostali rashodi u 2020. godini čine 1,65%
ukupnog rashoda, u 2021. godini taj udio iznosi 1,54% a u 2022. godini 0,69%.
Učešće vanrednih rashoda u ukupnom rashodu. Vanredni rashodi u 2020. godini nije bilo,
u 2021. godine taj udio iznosi manje od 0,01 dok u 2022. godini iznose takodje manje od
0,01..
Rashodi revalorizacije 2020. godini čine 0,10% ukupnog rashoda, u 2021. godini taj udio
iznosi 0,55% a u 2022. godini 0,18%.
Struktura poslovnih rashoda u 2020.god.

Poslovni rashodi
.540 1.650 .100

Finansijski rashodi
Ostali rashodi
Rashodi revalorizacije i priz-

navanja imparitetnih gubitaka
97.710
Grafik 34: Struktura ukupnih rashoda u 2020. godini

43
Struktura poslovnih rashoda u 2021.god. Poslovni rashodi

1.540 .550
1.000
.010
Finansijski rashodi
Ostali rashodi
Vanredni rashodi
Rashodi revalorizacije i
priznavanja imparitetnih
gubitaka
96.910
Struktura poslovnih rashoda u 2022.god.

Poslovni rashodi
.940 .010
.180
.690 Finansijski rashodi
Ostali rashodi
Vanredni rashodi
Rashodi revalorizacije i priznavanja

imparitetnih gubitaka
98.190
1.3.3. Profitabilnost preduzeća
Profitabilnost predstavlja jedan od najznačajnijih izraza kvaliteta ekonomije

poslovanja svakog preduzeća. Koeficijent profitabilnosti dobija se iz odnosa neto dobitaka
(gubitaka) i ukupnog prihoda. Referentna vrijednost koeficijenta profitabilnosti je veća od 0.
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
1. Dobitak (Gubitak) prije oporezivanja 293,294 (3.161.932) 323.242 6.022

2. Tekući i odloženi porez na dobit 295 - - -
3. Ukupni neto dobitak (gubitak) u obračunskom periodu 298,299 (2.870.345) 104.873 201.133
4. Ukupan prihod 300 23.613.812 18.963.911 17.280.965
KOEFICIJENT PROFITABILNOSTI PREDUZEĆA (3/4) (0,122) 0,005 0,012

44
Posmatrano preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje je imalo najviši koeficijent

profitabilnosti u 2022. godini koji je iznosio 0,012, što je indikator veoma slabe
profitabilnosti, dok su u 2020. i 2021. godini koeficijenti profitabilnosti iznosili, redom -0,122
i 0,005 .
Koeicijent profitabilnosti
0.02
0
2020 2021 2022
-0.02
-0.04
Koeicijent profitabilnosti
-0.06
-0.08
-0.1
-0.12
-0.14
Grafik 37: Koeficijent profitabilnosti preduzeća
U 2020. godini preduzeće upada u veliku krizu profitabilnosti koja dovodi do toga da je u toj
godini zabilježen negativan koeficijent. U 2021. godini iznos je pozitivan kao i u 2022.
godini.
1.3.4. Rizik ostvarenja finansijskog rezultata
U analizi rizika ostvarenja finansijskog rezultata ne uključuju se revalorizacioni dobici i

gubici, neposlovni i vanredni prihodi i rashodi zbog toga što su oni privremeni i povremeni i
kao takvi ne mogu biti dugoročan osnov ostvarenja finansijskog rezultata. Drugim rečima, u
ovu analizu se uključuju poslovni prihodi i rashodi i finansijski prihodi i rashodi, odnosno
finansijski rezultat iz redovnog poslovanja. Rashodi (troškovi) se raščlanjuju na varijabilne i
fiksne.
Saglasno prethodno rečenom, podaci posmatranog preduzeća, predviđeni za analizu rizika

ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti, su: (Tuševljak i Rodić, 2003.)
- Marža pokrića, koja predstavlja razliku između poslovnih prihoda i varijabilnih rashoda.
Marža pokrića treba da pokrije i varijabilne i fiskne rashode.
- Poslovni finansijski rezultat (poslovni dobitak), koji predstavlja razliku između marže
pokrića i fiksnih i pretežno fiksnih rashoda.
- Bruto dobit koja predstavlja razliku između poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja
- Neto dobit koja predstavlja razliku između bruto dobiti i poreza i doprinosa iz bruto dobiti.
S tim u vezi utvrđeni su:
- faktor poslovnog rizika
- faktor finansijskog rizika i
- faktor ukupnog rizika.
Faktor poslovnog rizika (poslovni leveridž) utvrđuje se iz odnosa marže pokrića i

poslovnog rezultata, a u osnovi on pokazuje koliko se puta brže menja poslovni rezultat nego
što se menja marža pokrića. Pošto se poslovni rezultat, pri smanjenju marže pokrića brže
menja, za preduzeće je bolje što je faktor poslovnog rizika niži.
45
Faktor finansijskog rizika (finansijskog leveridža) utvrđuje se iz odnosa poslovnog

rezultata i bruto finansijskog rezultata, a pokazuje koliko se puta brže menja bruto finansijski
rezultat kad se poslovni rezutat promeni za jedan procenat. Nastaje usled dejstva finansijskih
rashoda koji prouzrokuju finansijski rizik. Kada se fiksni finansijski rashodi povećavaju u
odnosu na dati nivo poslovnog dobitka povećava se i faktor finansijskog leveridža. Kada
poslovni dobitak nije dovoljan da nadoknadi rashode na ime kamate, faktor finansijskog
leveridža je negativan. Ako preduzeće ostvari poslovni gubitak, onda faktor finansijskog
leveridža ne djeluje, te ga nije moguće utvrditi.Što se god bruto finansijski rezultat brže
mijenja od poslovnog rezultata veći je rizik smanjenja bruto finansijskog rezultata na nulu pa i
ispod nule. Upravo zato je u interesu preduzeća da faktor finansijskog rizika bude što niži.
Faktor ukupnog rizika ravan je umnošku faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog
rizika i pokazuje koliko se puta brže mijenja bruto finansijski rezultat pri svakoj promjeni
marže pokrića. U interesu preduzeća je da faktor ukupnog rizika bude što manji. Ako
preduzeće uspije da smanji faktor poslovnog i finansijskog rizika, automatski će smanjiti i
faktor ukupnog rizika. Faktor ukupnog rizika se često sreće u literaturi i pod nazivom složeni
faktor rizika. U čemu je ta složenost? Upravo u tome što njegova visina zavisi od faktora
poslovnog i finansijskog rizika. Ako je preduzeće kapitalno intenzivno (visoka ulaganja u
osnovna sredstva), ono ne može smanjiti visoke troškove po osnovu amortizacije, što znači da
će i faktor poslovnog rizika biti visok. U takvim okolnostima jedini je način, ceteris paribus,
da se finansijska struktura pasive pomjeri u korist sopstvenog kapitala, što znači da preduzeće
treba što više da se finansira iz sopstvenog kapitala, na taj način rashodi finansiranja će biti
manji, faktor finansijskog rizika će biti niži, što znači da će, pri datom faktoru poslovnog
rizika, faktor ukupnog rizika biti niži.(Tuševljak i Rodić, 2003.)
- u KM -
Iznos
POZICIJA
2020. 2021. 2022.
1. Poslovni prihodi 22.933.369 18.379.204 16.716.184

2. Varijabilni rashodi 7.377.613 5.916.737 5.836.778
3. Marža pokrića (1 - 2) 15.555.756 12.462.467 10.879.406
4. Fiksni i pretežno fiksni rashodi 18.785.885 12.147.971 10.433.999
5. Rashodi kamata 143.947 183.714 160.557
6. Poslovni rezultat (3 - 4) (3.230.129) 314.496 445.407
7. Bruto finansijski rezultat (6 - 5) (3.374.076) 130.782 284.850
8. FAKTORI RIZIKA :
8.1. Poslovnog (3/6) (4,816) 39,633 34,892
8.2. Finansijskog (6/7) 0,957 2,404 1,569
8.3. Ukupnog (8.1. * 8.2.) (4,610) 95,117 54,437
9. Koeficijent marže pokrića (3/1) 0,678 0,684 0,651

10. Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog
27.695.448,08 17.864.663 16.052.306
poslovnog dobitka (4/9)
11. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog
(20,76%) 2,80% 3,97%
dobitka ((1–10)/1)*100
12. Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka
27.907.664,68 18.134.830 16.299.316
redovne aktivnosti (4+5)/9
13. Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka
(21,69%) 1,33% 2,49%
redovne aktivnosti ((1–12)/1)*100
- Varijabilni rashodi se dobijaju kao zbir: troškova amortizacije i rezervisanja, nematerijalnih

troškova, troškova poreza i troškova doprinosa
46
- Fiksni troškovi se dobijaju kao zbir: nabavne vrijednosti prodate robe, troškova materijala,
troškova zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda i troškova proizvodnih usluga
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, na osnovu dobijenih podataka

iz bilansa uspjeha, može se zaključiti sljedeće:
Najviši koeficijent faktora poslovnog rizika bio je u 2021. godini i iznosio je 39,63, a u
2020. i 2022. godini faktori poslovnog rizika iznosili su, redom,-4,82 i 34,63. Razlog zbog
koga je faktor poslovnog rizika negativan u 2020. godini jeste taj što je poslovni rezultat u
posmatranoj godini negativan, što bi značilo da svaka promena marže pokrića za 1% izaziva
promjenu poslovnog rezultata za 4,816. Svako preduzeće teži tome da faktor poslovnog rizika
bude što niži.
Najviši koeficijent faktora finansijskog rizika bio je u 2021. godini i iznosio je 2,40, dok su
u 2020. i 2022. godini faktori finansijskog rizika iznosili, redom,1,05 i 1,56. Iako je u
interesu preduzeća da faktor finansijskog rizika bude što je moguće niži, za posmatrano
preduzeće se ne može reći da u 2020. i 2022. godini nije bilo u finansijskom riziku jer se
pozitivan koeficijent dobija kao količnik dvije negativne veličine, a za 2021. godinu se može
reći da se preduzeće nalazi u povoljnoj situaciji.
Najviši koeficijent faktora ukupnog rizika bio je u 2021. godini i iznosio je 95,11, a u 2020.
i 2022. godini faktori ukupnog rizika iznosili su, redom, -5,06 i 54,43. S obzirom na to da se
faktor ukupnog rizika dobija kao proizvod faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog
rizika, bilo je očekivano da će koeficijent ukupnog rizika i 2020. godini biti negativna veličina
jer su faktori poslovnog rizika u toj godini bila negativna veličina.
120
100
80
60 Faktor poslovnog rizika

Faktor finansijskog rizika
40 Faktor ukupnog rizika
20
0
2020 2021 2022
-20
Grafik 38: Rizici ostvarenja finansijskog rezultata

Koeficijent marže pokrića dobija se kada se u odnos stave marža pokrićai poslovni rashodi.
Koeficijent marže pokrića pokazuje da li preduzeće ostvaruje dovoljno prihoda da se pokriju
varijabilni rashodi, a da pri tome ostvari i profit (dobit).
Što je veći taj koeficijent marže pokrića, preduzeće je u boljoj poziciji. Marža pokrića treba da
pokrije varijabilne troškove a da bi bila baš dobra onda treba da pokrije sve troškove.
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje najviši koeficijent marže

pokrića bio je u 2020 i 2021. godini kada je iznosio je 0,68, odnosno iznos marže pokrića je
47
bio viši u odnosu na iznos fiksnih i pretežno fiksnih rashoda, odnosno ostvaren je pozitivan
poslovni rezultat. U 2022. godini koeficijent marže pokrića iznosio je 0,65.
Koeficijent marže pokrića

0.685
0.68
0.675
0.67
0.665
Koeficijent marže pokrića
0.66
0.655
0.65
0.645
0.64
0.635
2020 2021 2022
Grafik 39: Koeficijent marže pokrića

Na osnovu grafika 39 uočava se da je koeficijent marže pokrića u posmatranom periodu imao
tendenciju pada. Marža pokrića je uspela da pokrije varijabilne troškove ali ne i troškove u
njihovom ukuponom iznosu.
Donja tačka rentabilnosti jeste ona tačka u kojoj se prihodi izjednačavaju sa rashodima, što
znači da je u toj tački finansijski rezultat neutralan (ravan nuli).Potreban poslovni prihod za
ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka dobija se tako što se u odnos stave fiksi i pretežno
fiksni rashodi i koeficijent marže pokrića.
Potreban poslovni prihod za ostvarenje

neutralnog poslovnog dobitka
30000000
25000000
20000000 Potreban poslovni prihod za

ostvarenje neutralnog
poslovnog dobitka
15000000
10000000
5000000
0
2020 2021 2022
Grafik 39: Potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka
Stopa elastičnosti za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka dobija se kao količnik razlike
poslovnih prihoda i prihoda potrebnih za ostvarenje neutralnog poslovnog dobitka i
poslovnoih prihoda i na kraju se dobijeni količnik pomnoži sa 100.
Stopa elastičnosti za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata pokazuje za koliko se

procenata poslovni prihod može da smanji da bi poslovni rezultat pao na nulu. Naravno, što je
elastičnost ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata viša, manja je vjerovatnoća da će
preduzeće ostvariti negativan poslovni rezultat (poslovni gubitak).Negativna stopa elastičnosti
48
ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata u suštini pokazuje za koliko je procenata ostvareni

poslovni prihod niži od poslovnog prihoda koji odbacuje neutralan poslovni rezultat.
(Tuševljak i Rodić, 2003.)
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje najviši iznos stope elastičnosti

ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata bio je u 2022. godini i iznosio je 3,97%, dok su u
2020. i 2021. godini stope elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata iznosile,
redom, -20,46%i 2,89%. Na osnovu podataka za tri posmatrane godine može se zaključiti da
je najmanja vjerovatnoća da će preduzeće ostvariti negativan poslovni rezultat u 2022. godini
jer je tada stepen elastičnosti bio najviši.
Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog

poslovnog dobitka
10
5 3.97
2.8
0
Stopa elastičnosti ostvarenja neu-
2020 2021 2022 tralnog poslovnog dobitka
-5
-10
-15
-20
-20.46
-25
Grafik 40: Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog poslovnog dobitka

U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje najviši iznos prihoda koji je
potreban za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti zabilježen je u 2020. godini i
iznosi 27.907.664,68, dok su u 2021. i 2022. godini najviši iznosi prihoda koji je potreban za
ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti iznosili, redom, 18.134.830 i 16.299.316.
Potreban prihod za ostvarenje neutralnog

dobitka redovne aktivnosti
30000000.000
25000000.000
20000000.000 Potreban prihod za ostvarenje

neutralnog dobitka redovne ak-
tivnosti
15000000.000
10000000.000
5000000.000
.000
2020 2021 2022
Grafik 41: Potreban prihod za ostvarenje neutralnog dobitka redovne aktivnosti

49
Stopa elatičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti dobija se kao količnik
razlike poslovnih prihoda i prihoda potrebnih za ostvarenje neutralnog dobitka redovne
aktivnosti i poslovnih prihoda, zatim se dobijeni količnik pomnoži sa 100 jer se stopa
elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti izražava u procentima.
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje najviši iznos stope elastičnosti
ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti bio je u 2022. godini i iznosio je 2,493%,
dok su u 2020. i 2021. godini stope elastičnosti ostvarenja neutralnog doitka redovne
aktivnosti iznosile, redom, -21,386%i 1,329%.
Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog

dobitka redovne aktivnosti
5
0
2020 2021 2022
Stopa elastičnosti ostvarenja neu-
-5 tralnog dobitka redovne ak-
tivnosti
-10
-15
-20
-25
Grafik 42: Stopa elastičnosti ostvarenja neutralnog dobitka redovne aktivnosti

1.3.5. Rentabilnost
“Moć zarađivanja predstavlja najbolji indikator… rentabilnosti. Ovaj indikator pokazuje

stepen sposobnosti datog ulaganja… da odbaci neki prinos od svoje upotrebe.” Merenje i
analiza rentabilnosti vrši se sa stanovišta ukupnog kapitala, sopstvenog kapitala i finansijskog
rezultata iz finansiranja. Rentabilnost je:
- preduslov rasta i razvoja preduzeća
- izraz ekonomske i društvene odgovornosti preduzeća
- izraz zarađivačke sposobnosti preduzeća
Rentabilnost preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje možemo uočiti iz naredne tabele:

- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
1. Neto dobitak / (gubitak) 299/300 (2.870.345) 323.242 6.022

2. Rashodi kamata 240 143.947 183.714 160.557
3. NETO PRINOS NA UKUPAN KAPITAL (1+2) (2.726.398) 506.956 166.579
4. Prosječan sopstveni kapital 102/2 20.048.466 20.048.466 20.048.466
5. Prosječan ukupan kapital 101/2 48.414.292,5 45.171.139 43.610.381,5
6. Prosječan investirani kapital (101+126+136)/2 54.783.719 60.473.349,5 58.532.893
7. Rentabilnost sopstvenog kapitala (1/4)*100 (14,31%) 1,61 0,03

REFERENTNA VRIJEDNOST (Veće od ...) 0,00% 0,00% 0,00%
8. Rentabilnost ukupnog kapitala (3/5)*100 (5,63%) 1,12 0,38

9. Rentabilnost investiranog kapitala (3/6)x100 (4,98%) 0,08 0,28

50
Rentabilnost sopstvenog kapitala. Rentabilnost sopstvenog kapitala se dobija iz odnosa neto

dobitka ili gubitka i prosječnog sopstvenog kapitala.Referentna vrijednost govori da bi
rentabilnost sopstvenog kapitala trebala biti viša od 0%. Ovu stopu bitno određuju: visina
neto dobitka, politika oporezivanja dobiti i visina sopstvenog
kapitala.Upreduzeću“Elektrohercegovina” a.d. Trebinje koeficijent rentabilnosti sopstvenog
kapitala za 2020. godinuiznosi-14,31%,za 2021. Godinu iznosi1,61%iza 2020.
godinuiznosi0,03%.Iz prethodno navedenog može se zaključiti da je preduzeće rentabilno u
drugoj i trećoj godini ali da u prvoj ostvaruje iznenađujuce loš rezultat. Razlog za to je sto je
te godine ostvaren neto gubitak u iznosu od 2.870.345 za razliku od druge dvije kada je
ostvaren dobitak. Iz tog razloga koeficijent rentabilnosti je negativan jer je jedan od činilaca
negativan broj. To dovodi do ekstremnog pada krive koeficijenta rentabilnosti sopstvenog
kapitala.
Koeficijent rentabilnost sopstvenog kapitala

200%
150%
100% Koeficijent rentabilnost

sopstvenog kapitala
050%
000%
2020 2021 2022
-050%
Grafik 43: Koeficijent rentabilnost sopstvenog kapitala
Rentabilnost ukupnog kapitala. Rentabilnost ukupnog kapitala dobija se iz odnosa neto

dobitka ili gubitka I prosječnog ukupnog kapitala. U posmatranom preduzeću koeficijent
rentabilnosti ukupnog kapitala za 2020. Godinu iznosio je -5,63%,za 2021. Godinu iznosi
1,12%iza 2022. Godinu iznosi 0,38%.
Koeficijent rentabilnost ukupnog kapitala
120%
100%
080%
Koeficijent rentabilnost ukupnog
060% kapitala
040%
020%
000%
2020 2021 2022
-020%
Grafik 44: Koeficijent rentabilnost ukupnog kapitala
Rentabilnost investiranog kapitala. Rentabilnost investiranog kapitala se dobija iz odnosa

neto prinosa na ukupan kapital i prosječnog investiranog kapitala. U ovom preduzeću
koeficijent rentabilnosti investiranog kapitala za 2030. godinu iznosio je -4,98% , u 2021.
godini iznosio je 0,08% i za 2022. godinu iznosio je 0,28%.
51
Koeficijent rentabilnost investiranog kapitala

030%
025%
020%
015% Koeficijent rentabilnost investi-

ranog kapitala
010%
005%
000%
2020 2021 2022
-005%
-010%
Grafik 45: Koeficijent rentabilnost investiranog kapitala
1.4. Rekapitulacija finansijskih pokazatelja ocjene kreditnog boniteta po tradicionalnom

postupku preduzeća „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje
OPIS 2020. 2021. 2022.
I Finansijska ravnoteža
1. Kratkoročna finansijska ravnoteža 0,480 0,439 0,453
2. Dugoročna finansijska ravnoteža 1,087 1,066 1,044
II LIKVIDNOST
1. Tekuća likvidnost 0,692 0,786 0,808
2. Redukovana likvidnost 0,470 0,431 0,445
3. Trenutna likvidnost 0,035 0,055 0,070
4. Prosječan broj dana naplate potraživanja 63 50 48
III SOLVENTNOST 4,126 3,785 4,076
IV ZADUŽENOST
1. Kapital 75,76% 73,58% 75,45%
2. Dugovi 24,24% 26,42% 24,55%
V STANJE I EFIKASNOST IMOVINE 0,380 0,314 0,295
VI KOEFICIJENT OBRTA
1. Koeficijent obrta obrtne imovine 3,437 4,175 3,426
2. Dani vezivanja obrtne imovine 106 87 107
3. Koeficijent obrta zaliha 12,125 11,384 7,781
4. Dani vezivanja zaliha 30 32 47
5. Koeficijent obrta potraživanja 5,246 7,439 7,905
6. Dani vezivanja potraživanja 70 49 46
VII PROFITABILNOST (0,122) 0,005 0,012
VIII RIZIK OSTVARENJA FINANSIJSKOG
REZULTATA
1. Faktor poslovnog rizika (4,816) 39,633 34,892
2. Faktor finansijskog rizika 0,957 2,404 1,569
3. Faktor ukupnog rizika (4,610) 95,117 54,437
4. Koeficijent marže pokrića 0,678 0,684
IX RENTABILNOST
1. Rentabilnost sopstvenog kapitala (14,31%) 1,61% 0,03%
2. Rentabilnost ukupnog kapitala (5,63%) 1,12% 0,38%
3. Rentabilnost investiranog kapitala (4,98%) 0,08% 0,28%
Kratkoročna finansijska ravnoteža.Preduzeće "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje tokom
sve tri posmatrane godine ne ostvaruje kratkoročnu finansijsku ravnotežu, samim tim što je
koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže manji od referentne vrijednosti (od 1). U 2020.
52
godini koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže bio je najveći u posmatrane tri godine,
iznosio je 0,480 ali nedovoljno visok da bismo mogli konstatovati pozitivan ishod. U 2021. i
2022. godini su zabilježeni koeficijenti niži u odnosu na 2020. godinu a iznosili su,
redom,0,439 i 0,453što znači da je kratkoročna finansijska ravnoteža pomerena ka
kratkoročnim obavezama zbog čega je preduzeće nelikvidno.
Dugoročna finansijska ravnotežanije ostvarena ni u jednoj od posmatranih godina, odnosno

dugoročno vezana imovina je, u sve tri posmatrane godine, bila viša od trajnog i dugoročnog
kapitala. Koeficijenti dugoročne finansijske ravnoteže u 2020, 2021. i 2022. godini su iznosili,
redom, 1,087, 1,066 i 1,044 no da bi se ostvarila dugoročna finansijska ravnoteža neophodno
je da koeficijenti dugoročne finansijske ravnoteže budu manji ili jednaki jedan (jer tako nalaže
referentna vrijednost), a taj uslov nije ispunjen.
Ako posmatramo likvidnosti, kroz preduzeće su se analizirale tri vrste likvidnosti.
Koeficijenti tekuće likvidnosti u 2020, 2021. i 2022. godini su iznosili, redom,0,692,0,786i

0,808 ali preduzeće nije ostvarilo tekuću likvidnost jer je koeficijent tekuće likvidnosti bio
niži od referentne vrijednosti (koja govori da koeficijent tekuće likvidnosti treba biti viši ili
jednak dva), odnosno kratkoročne obaveze nisu pokrivene obrtnim sredstvima (tekućom
imovinom).
Koeficijenti redukovane likvidnosti u 2020, 2021. i 2022. godini su iznosili, redom, 0,470,
0,431 i 0,445 ali preduzeće nije ostvarilo redukovanu likvidnost jer je koeficijent redukovane
likvidnosti bio niži od referentne vrijednosti (koja govori da koeficijent redukovane
likvidnosti treba biti viši ili jednak jedan), odnosno kratkoročne obaveze nisu pokrivene
likvidnom imovinom.
Koeficijenti trenutne likvidnosti u 2020, 2021. i 2022. godini su iznosili, redom, 0,035,
0,055 i 0,070 ali preduzeće nije ostvarilo trenutnu likvidnost jer je koeficijent trenutne
likvidnosti bio niži od referentne vrijednosti (koja govori da koeficijent tekuće likvidnosti
treba biti viši ili jednak dva), odnosno kratkoročne obaveze nisu pokrivene likvidnom
imovinom.Preduzećenemadovoljnogotovineigotovinskihekvivalenatazaodržavanjetrenutnepre
manormi 1:1 alinemanimogućnostiodržavanjatrenutnelikvidnostipremanormi 0,5:1.
Solventnost: Koeficijenti solventnosti u 2020, 2021. i 2022. godini su iznosili, redom, 4.126,
3,785 i 4,076. Pošto su koeficijenti u sve tri posmatrane godine bili viši od referentne
vrijednosti (koja govori da koeficijent solventnosti mora biti viši od jedan) preduzeće je u sve
tri posmatrane godine bilo solventnoodnosnomoglojedaizmirisvojedugoveizposlovneaktive.
Zaduženost: Kapital i dugovi su u 2020, 2021. i 2022. godini, redom, imali sljedeće odnose:
75,75% : 24,24%,73,58% : 26,42% i75,45% : 24,55%Na osnovu ovoga dolazi se do
zaključka da je struktura pasive pomjerena ka sopstvenom kapitalu i ostvarena je sigurnost i
sa stanovišta povjerilaca i sa stanovišta dužnika.
Stanje i efikasnost imovine: Koeficijenti efikasnosti imovine u 2020, 2021. i 2022. godini
iznose, redom, 0,380, 0,314 i 0,295. Pošto su koeficijetni efikasnosti imovine viši od
referentne vrijednosti (koja govori da koeficijenti efikasnosti imovine moraju biti viši od nule)
preduzeće ostvaruje efikasnost imovine s tim da je ona najvećau 2020. godini.
Na osnovu dobijenih rezultata vidljivo je da je koeficijent obrta obrtne imovine imao prvo
rastuću pa onda opadajuću tendenciju tokom posmatranog perioda s tim da je u 2021. Imao
53
najveću vrijednost I iznosio je 4,175. 2020. i 2022. godine koeficijent obrta obrtne imovine je
iznosio, redom, 3,437 i 3,428.
Zalihe preduzeća "Elektrohercegovina"a.d. Trebinje se u 2020. obrnule približno 12,1 puta,

2021. približno 11,3 puta, a 2020. Približno 7,7 puta. Imajući u vidu da su koeficijent obrta
zaliha i dani vezivanja zaliha u inverznom odnosu, imamo da se uz rast koeficijenta obrta
zaliha dani vezivanja zaliha smanjuju i obrnuto, tako je broj dana vezivanja zaliha u 2020.
godini iznosio približno 26 , u 2021. približno 32 i u 2022. približno 47.
Vrijednost koeficijenta obrta potraživanja se sa 5,246 koliko je iznosio 2020. godine povećava
na 7,439 u 2021. godini da bi porastao na 7,905 u 2020. godini.
Preduzeće “Elektrohercegovina” a.d. Trebinjejeprofitabilnou 2021. i 2022. godini, s tim da je

ta profitabilnost jako niska I iznosi, redom, 0,005i 0,012 dok 2020. Godine dolazi do
negativnog rezultata koji iznosi -0,122 što ukazuje da te godine profitabilnost nije ostvarena.
Rizik ostvarenja finansijskog rezultata: Koeficijenti faktora poslovnog rizika u 2020,

2021. i 20222.godini iznose, redom, -4,816, 39,633 i 34,89. Razlog zbog kog je poslovni rizik
u minusu je zbog toga što je marža pokrića niža od fiksnih i pretežno fiksnih rahoda, čime se
stvara negativan poslovni rezultat.Cilj svakog preduzeća je da ovaj rizik bude što niži.
Koeficijenti faktora finansijskog rizika u 2020, 2021. i 2022. godini iznose, redom, 0,957,
2,40 i 1,56. S obzirom da su poslovni rezultat i bruto finanijski rezultat negativni, matematički
gledano, ukoliko se u odnos stavljaju dvije negativne veličine, rezultat je pozitivan.
Koeficijenti faktora ukupnog rizika u 2020, 2021. i 2022. godini iznose, redom, -4,610,
95,11 i 54,43. Uzimajući u obzir da se ovaj faktor dobija množenjem faktora poslovnogrizika
i finansijskog rizika, bilo je očekivano da će u 2020. godini biti negativan.
U preduzeću “Elektrohercegovina” a.d. Trebinje koeficijent rentabilnosti sopstvenog kapitala

za 2020. Godinu iznosi -14,31%, za 2021. Godinu iznosi 1,63%i za 2022. Godinu iznosi
0,03.U posmatranom preduzeću koeficijent rentabilnosti ukupnog kapitalaza 2020. Godinu
iznosio je 5,63%, za 2021. Godinu iznosi 1,12%i za 2022. Godinu iznosi 0,38%. U ovom
preduzeću koeficijent rentabilnosti investiranog kapitala za 2020. Godinu iznosio je -4,98% ,
u 2021.godini iznosio je 0,08% i za 2020. Godinu iznosio je 0,28%.Iz prethodno navedenog
možese zaključiti da je preduzeće rentabilno u druge dvije posmatrane godine dok u prvoj
dolazi do negativnih koeficijenat rentabilnosti sopstvenog kapitala I rentabilnosti investiranog
kapitala.
54
2. NOVIJE METODE ANALIZE OCENE KREDITNOG BONITETA

PREDUZEĆA„ELEKTROHERCEGOVINA“ A.D. TREBINJE- „Z-skor“ i
„ZETA“
Pri analizi prinosnog položaja vrši se vremensko i prostorno upoređivanje. Vremensko

upoređivanje prikazuje razvoj, napredovanje preduzeća u ostvarenju prinosnog položaja, dok
je prostorno upoređenje važno radi ocjene kako preduzeće stoji u odnosu na konkurenciju.
Primjera radi, kada se analiza vrši radi ocjene mogućnosti opstanka preduzeća poželjnije je
analizirati ostvarenje finansijskog rezultata za nekoliko uzastopnih godina. To omogućava
otkrivanje ne samo kada se javljaju nepoželjne tendencije u kretanju finansijskog rezultata već
i otkrivanje kada su se javili uzroci takvog kretanja finansijskog rezultata i razvoja, otkrivanje
intenziteta tih uzroka, slabe li ili jačaju. Nasuprot tome, kod redovnih analiza, koje se
sačinjavaju radi polaganja računa, dovoljno je vremensko upoređivanje dva uzastopna
obračunska perioda.
Ako se prostorno upoređivanje vrši sa svim konkurentnim preduzećima analiziranog

preduzeća, analiza će pokazati postiže li ono bolje ili lošije finansijske rezultate od proseka
svih konkurentnih preduzeća, a to je opet važno saznanje za vođenje poslovne politike s
ciljem da preduzeće bude natprosečno, jer mu samo to pruža šansu da u konkurenciji opstane
na tržištu. Ako se upoređivanje vrši sa najboljim konkurentnim preduzećima predmet je
analize, naravno, i njegov bilans uspeha, a ako se upoređivanje vrši sa svim konkurentnim
preduzećima predmet je analize i njihov zbirni bilans uspeha. (Rodić, Andrić, Vukelić i.
Lakićević, 2011)
Pri tome se postavlja problem izbora uporednog preduzeća, tj. preduzeća sa kojim će se vršiti
upoređivanje. Taj problem se može rešiti na dva načina – da se za uporedno preduzeće uzme
najbolje konkurentno preduzeće čime će se analizom pokazati približava li se ili zaostaje
preduzeće u odnosu na najbolje konkurentno preduzeće ili pak da se za upoređivanje vrši sa
svim konkurentnim domaćim preduzećima u cilju saznanja ima li ono bolji ili lošiji prinosni
položaj od proseka svih konkurentnih preduzeća.
Analizu prinosnog položaja čine:

- analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda
- analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda
- analiza strukture finansijskog rezultata
- analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti
- analiza finansijske moći i
- analiza rentabilnosti
EdwardAltman je koristio višestruku diskriminacionu analizu za predviđanje bankrotstva

firmi, koristeći pri tom različite finansijske pokazatelje. On je od 22 finansijska pokazatelja
odabrao 5 koji su po njemu najbolji za predviđanje bankrotstva. Na bazi tih 5 pokazatelja
formulisao je tzv. Z model, koji je sa određenom vjerovatnoćom mogao predvidjeti stečaj
preduzeća za vremenski period od 1 - 5 godina.
Formula za izračunavanje „Z“skora:
Z skor = 1,2X1 + 1,4X2 + 3,3X3 + 0,6X4 + 1,0X5
Pri čemu je:

55
X1 – odnos obrtnog fonda (kapitala) i ukupnih sredstava (ukupna aktiva),
X2 – odnos neraspoređenog dobitka (akumulirane zadržane zarade) i ukupnih sredstava,
X3 – odnos dobitka (zarade) pre odbitka kamata i poreza (bruto dobitka, dobitka pre
oporezivanja i finansijski rashodi) i ukupnih sredstava,
X4 – odnos tržišne vrednosti kapitala i ukupnih obaveza,
X5 – odnos prihoda od prodaje i ukupnih sredstava.
Dobijene vrednosti „Z“ skora se tumače na sledeći način:
1. Ako je Z - score ≥ 2,99 preduzeće ima dobre kreditne performanse i njegovo

poslovanje se ocejnjuje kao zdravo tj. postoji jaka platežna sposobnost i zarađivačka
moć. Takođe rizik je sveden na minimum što daje sigurnost investitorima da mogu
ulagati svoja sredstva u dotično preduzeće.
2. Ako je između 2,99 i 1,81 preduzeće ima minimalne kreditne performanse i njegovo
poslovanje se ocjenjuje kao rizično. Donja granična vrijednost iznosi 1,81 što znači da će
preduzeća čiji je Z-skor ispod te granice bankrotirati dok je gornja granična vrijednost
2,99 iznad koje preduzeća neće bankrotirati
3. Ako je Z - score < 1,81 preduzeće nema kreditne performanse tj. njegovo poslovanje
je pred bankrotstvom.To pokazuje investitorima da ne ulažu u dato preduzeće jer
preduzeće ne posjeduje željene performanse i prisutan je rizik ulaganja (Altmanov
model).
R.
OPIS 2020. 2021. 2022.
br.
1. Neto obrtni kapital (2.711.536) (1.340.252) (47.861.007)

2. Ukupna aktiva 61.813.838 59.132.861 57.962.980
X1 (1/2) (0,439) (0,022) (0,825)
3. Zadržana dobit 11.687.375 5.272.205 6.680.122
4. Ukupna aktiva 61.813.838 59.132.861 57.962.980
X2 (3/4) 0,189 0,089 0,115
5. Dobit prije kamata i poreza (EBIT) (3.161.932) 323.241 6.022
6. Ukupna aktiva 61.813.838 59.132.861 57.962.980
X3 (5/6) (0,051) 0,005 0,001
7. Tržišna vrijednost kapitala (Sopstveni kapital) 20.048.466 20.048.466 20.048.466
8. Ukupne obaveze 11.360.268 8.237.645 7.617.610
X4 (7/8) 1,765 2,433 2,631
9. Prihodi od prodaje - 22.270.059 23.065.919 15.995.888
10. Ukupna aktiva 61.813.838 59.132.861 57.962.980
X5 (9/10) 0,360 0,390 0,275
'' Z '' Z= 1,2Х1+ 1,4Х2 + 3,3Х3 + 0,6Х4 + 1,0Х5 1,140 2,017 1,027
ZET Z= 0,012Х1 + 0,014Х2 + 0,033Х3 + 0,006Х4 + 0,999Х5
0,366 0,375 0,440
A
"Z-skor" konkretnog preduzeća za posmatrani period iznosi:

56
Z= 1,2Х1+ 1,4Х2 + 3,3Х3 + 0,6Х4 + 1,0Х5

Z2020= 1,140
Z2021= 2,017
Z2022= 1,027
U 2020. i 2021. Godini se vrijednosti "Z-skora" nalazeispod 2,99, tako da se može reći da se
preduzeće u tim periodima nalazi u sivom području odnosno poslovanje se ocjenjuje kao
kritično. Zaključujemo da preduzeće posjeduje određene performanse ali ipak je prisutan rizik
ulaganja od strane investitora.
Preduzeće "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje se prema kriterijumima "Z-skora" u 2022.

nalazilo u zoni bankrota jer je vrijednost 1,140 niža od 1,81.
ZETA analiza (engl. ZETA analysis), model ocjenjivanja kreditne sposobnosti, boniteta,
zajmoprimca. Model su sedamdesetih godina razvili Altman, Haldeman i Narayana za
procjenu rizika bankrota industrijskih poduzeća. Model ZETA se izračunava na sledeći način:
Z= 0,012Х1 + 0,014Х2 + 0,033Х3 + 0,006Х4 + 0,999Х5
Model ZETA posjeduje znatno strože kriterijume procjene boniteta preuzeća i prema njemu
preduzeće se nalazi u jako lošoj situaciji.
U posmatranom preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje zabilježene su sljedeće

vrijednosti ZETA, koje su u 2020,2021. i 2022. godine iznosile, redom 0,366, 0,375 i 0,440.
Ove vrijednosti ZETA investitorima govore da ne ulažu u dato preduzeće jer ono ne posjeduje
željene performanse i da je prisutan rizik ulaganja.
57
3. ANALIZA NETO NOVČANOG TOKAPREDUZEĆA

"ELEKTROHERCEGOVINA" A.D. TREBINJE
- u KM -
Iznos
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTINOSTI

I Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (502 do 504) 501 27.946.937 22.076.664 17.994.184
1. Prilivi od kupaca i primljeni avansi 502 27.811.168 21.918.575 17.902.188
2. Prilivi od premija, subvencija, dotacija i sl. 503 - - -
3. Ostali prilivi iz poslovnih aktivnosti 504 135.769 158.089 91.996
II Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (506 do 510) 505 28.193.844 18.151.604 13.385.169
1. Odlivi po osnovu isplata dobavljačima i dati avansi 506 15.219.657 7.069.449 3.845.812
2. Odlivi po osnovu isplata zarada, naknada zarada i ost. ličnih
507 10.597.094 8.718.668 8.970.805
rashoda
3. Odlivi po osnovu plaćenih kamata 508 96.845 93.380 128.180
4. Odlivi po osnovu poreza na dobit 509 196.945 - 4.936
5. Ostali odlivi iz poslovnih aktivnosti 510 2.083.303 2.270.107 2.353.210
III Neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti (501-505) 511 - 3.925.060 2.609.015
IV Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (505-501) 512 246.907 - -
B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA
I Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja (514 do 519) 513 28.972 30.033 18.827
1. Prilivi po osnovu kratkoročnih finansijskih plasmana 514 - - -
2. Prilivi po osonovu prodaje akcija i udjela 515 - - -
3. Prilivi po osnovu prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina,
516 - - -
postrojenja, opreme, investicionih nekretnina i bioloških sredstava
4. Prilivi po osnovu kamata 517 14.795 15.239 4.586
5. Prilivi od dividendi i učešća u dobitnku 518 - - -
6. Prilivi po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana 519 14.177 14.794 14.241
II Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja (521 do 524) 520 673.319 2.685.637 2.789.670
1. Odlivi po osnovu kratkoročnih finansijskih plasmana 521 - - -
2. Odlivi po osnovu kupovine akcija i udjela 522 - - -
3. Odlivi po osnovu kupovine nematerijalnih ulaganja, nekretnina,
523 673.319 2.685.637 1.943.470
postrojenja, opreme, investicionih nekretnina i bioloških sredstava
4. Odlivi po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana 524 - - -
III Neto prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja (513-520) 525 - - -
IV Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja (520-513) 526 644.347 2.655.604 2.770.843
V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA
I Priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (528 do 531) 527 2.900.000 1.500.000 2.750.000
1. Prilivi po osnovu povećanja osnovnog kapitala 528 - - -
2. Prilivi po osnovu dugoročnih kredita 529 1.500.000 1.500.000 2.750.000
3. Prilivi po osnovu kratkoročnih kredita 530 1.400.000 - -
4. Prilivi po osnovu ostalih kratkoročnih i dugoročnih obaveza 531 - - -
II Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja (533 do 538) 532 1.975.563 2.739.321 2.550.345
1. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija i udjela 533 - - -
2. Odlivi po osnovu dugoročnih kredita 534 575.563 2.739.321 2.547.427
3. Odlivi po osnovu kratkoročnih kredita 535 1.400.000 - -
4. Odlivi po osnovu finansijskog lizinga 536 - - -
5. Odlivi po osnovu isplaćenih dividendi 537 - - -
6. Odlivi po osnovu ostalih dugoročnih i kratkoročnih obaveza 538 - - -
III Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (527-532) 539 924.437 - 199.655
IV Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja (532-527) 540 - 1.239.321 -
G. UKUPNI PRILIVI GOTOVINE (501+513+527) 541 30.875.909 23.606.697 20.763.011
D. UKUPNI ODLIVI GOTOVINE (505+520+532) 542 30.842.726 23.567.562 20.725.184
Đ. NETO PRILIV GOTOVINE (541-542) 543 33.183 30.135 37.827
E. NETO ODLIV GOTOVINE (542-541) 544 - - -
58
POZICIJA AOP
2020. 2021. 2022.
Ž. GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA 545 280.155 313.338 343.473
Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU
546 - - -
PRERAČUNA GOTOVINE
I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU
547 - - -
PRERAČUNA GOTOVINE
J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA
548
(545+543-544+546-547) 313.338 343.473 381.300
Neophodnost analize novčanih tokova u preduzeću proizilazi iz činjenice da su gotovinski

tokovi efikasan instrument za sagledavanje operativnih, finansijskih i investicionih
mogućnosti preduzeća. Stečene informacije predstavljaju osnov za procenjivanje prinosnih
mogućnosti preduzeća, sposobnost izmirivanja dospelih obaveza, finansiranje kapitalnih
ulaganja, dividendi i otkupa sopstvenih akcija. U skladu sa tim, analizom novčanih tokova
obezbeđuje se kvalitetna informaciona podrška procjenama izvedenim po osnovu informacija
iz bilansa stanja i uspjeha.
Bilans tokova gotovine iskazuje po osnovu čega je ostvaren priliv gotovine i po osnovu čega
je ostvaren odliv gotovine i naravno saldo (stanje) gotovine. Bilans tokova gotovine
segmentiran je u tri dijela:
- gotovinski tok iz operativne aktivnosti

- gotovinski tok iz investicione aktivnosti
- gotovinski tok iz finansijske aktivnosti
Gotovniski tok operativne aktivnosti.Iznos gotovniskih tokova koji nastaju iz operativnih

aktivnosti je ključni indikator obima do koga su operacije preduzeća proizvele dovoljno
gotovinskih tokova da se isplate zajmovi, održi operativna sposobnost preduzeća, isplate
dividende i učine nova ulaganja, bez pribjegavanja spoljnim izvorima finansiranja. Gotovinski
tokovi iz operativne aktivnosti proizilaze iz glavnih aktivnosti preduzeća, koje proizvode
prihod. Primjeri gotovinskih tokova iz operativne aktivnosti su: gotovina primljena od prodaje
dobara i činjena usluga, gotovinski primici od intelektualnih i drugih imovinskih prava,
honorara, provizije i ostalog prihoda (premije, regresi, subvencije), gotovinske isplate
dobavljačima dobara i usluga, gotovinske isplate zaposlenima i za njihov račun (isplata poreza
i doprinosa), gotovinski primici i gotovinski izdaci osiguravajućeg društva za premije i
naknade štete, rente i ostala primanja po polisi, gotovinske isplate i povraćaji poreza na prihod
i gotovinski primici i isplate iz ugovora, držanih za svrhe poslovanja i trgovanja.
Gotovinski tok investicione aktivnosti. Odvojeno objelodanjivanje gotovinskih tokova

nastalih iz aktivnosti investiranja, značajno je pošto gotovinski tokovi predstavljaju obim do
koga su troškovi učinjeni za resurse namjenjene da proizvedu budući prihod i gotovinske
tokove. Primjeri gotovinskih tokova koji nastaju iz aktivnosti investiranja:gotovinske isplate
da se pribavi zemljište i građevinski objekti, postrojenja i oprema, neopipljiva stalna imovina i
ostala stalna imovina, gotovinski primici od prodaje zemljišta i građevinskih objekata,
postrojenja i opreme, neopipljive stalne imovine i ostale stalne imovine, gotovinske isplate da
se pribavi akcijski kapital ili instrumenti zaduživanja drugih preduzeća i interesi u
zajedničkim poduhvatima, gotovinski primici od prodaje akcijskog kapitala ili instrumenata
zaduživanja drugih preduzeća i interesa u zajedničkim poduhvatima, gotovinski avansi i
zajmovi učinjeni drugim strankama, gotovinske isplate za terminske ugovore, ugovore o
kupovini unaprijed, ugovore sa izborom prava kupovine i prodaje i ugovore o razmjeni, odim
kada su ugovori držani za svrhe poslovanja ili trgovanja, ili su isplate razvrstane kao aktivnost
59
finansiranja i gotovinski primici od terminskih ugovora, ugovora o kupovini unaprijed,

ugovora sa izborom prava kupovine i prodaje i ugovora o razmjeni, osim kada su ugovori
držani za svrhe poslovanja ili trgovanja, ili su primici razvrstani kao aktivnosti finansiranja.
Gotovinski tok iz finansijske aktivnosti.Odvojeno objelodanjivanje gotovinskih tokova

nastalih iz aktivnosti finansiranja značajno je zato što je korisno za predskazivanje polaganja
prava na buduće gotovinske tokove od strane pribavljača kapitala preduzeća. Primjeri
gotovinskih tokova nastalih iz aktivnosti finansiranja: ukupni iznosi gotovine od emitovanja
akcija ili drugih instrumenata akcijskog kapitala, gotovinske isplate sopstvenicima da bi se
pribavile ili otkupile akcije preduzeća, ukupni iznosi gotovine od emitovanja obveznica,
zajmova, mjenica, bonova, hipoteka i ostalih kratkoročnih ili dugoročnih uzajmljivanja,
gotovinske otplate uzajmljenih iznosa i gotovinske isplate od strane zakupaca za smanjenje
neizmirene obaveze koja se odnosi na finansijski lizing.(TuševljakiRodić, 2003.)
Preduzeće “Elektrohercegovina” a.d. Trebinje ima priliv gotovine iz poslovne aktivnosti
2020. Godine iznosu od 27.946.937, priliv za 2021. Godinu iznosi 22.076.664, dok za 2022.
Godinu iznosi17.994.184KM.
Odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti za 2020. Godinu iznosi28.193.844, za 2021. Godinu
iznosi18.151.604, aza 2022. Godinu iznosi13.385.169.
Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti za 2020. Godinu ga nije bilo. Za 2021. Godinu
iznosi3.925.060, a u 2022. Godini iznosi 2.609.015. Shodno tome, u 2020.godini se
pojavljujeneto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti u iznosu od 246.907.
4500000
4000000 3925060
3500000
3000000
2609015
2500000
Neto priliv gotovine iz poslovne
aktivnosti
2000000
Neto odlivi gotovine iz poslovne
aktivnosti
1500000
1000000
500000
0
2020 2021 2022
-500000 -246907
Grafik 46: Tok gotovine iz poslovne aktivnosti
Priliv gotovine iz aktivnosti investiranja za 2020. godinu iznosi 28.972, za 2021. godinu
iznosi 30.033 i za 2022. godinu iznosi18.827.
Odliv gotovine iz aktivnosti investiranja u 2020. godini iznosi673.319, u 2021. godini
2.685.637a u 2022. Godini1.943.470.
Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja za posmatrano preduzeće u 2020. godini iznosi
644.347, za 2021. godinu iznosi 2.655.604, a za 2022. godinu iznosi2.770.843.
60
Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja

3000000.000
2500000.000
2000000.000
Neto odliv gotovine iz aktivnosti
investiranja
1500000.000
1000000.000
500000.000
.000
2020 2021 2022
Grafik 47: Tok gotovine iz aktivnosti investiranja
Preduzeće “Elektrohercegovina” a.d Trebinje, kao što je prikazano na grafiku, ima odliv
gotovine po osnovu aktivnosti investiranja u sve tri posmatrane godine. Međutim to ne mora
da znači da je to jako loš pokazatelj, čak suprotno,taj odliv je namijenjen da proizvede budući
prihod i gotovinske tokove. Najveći deo odliva gotovine po osnovu kupovine nematerijalnih
ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, investicionih nekretnina i bioloških sredstava.
Priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja u posmatranom perduzeću je u 2020. godini

iznosio2.900.000, u 2021. godini je porastao na 1.500.000. da bi u 2022. godini
iznosio2.750.000.
Odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja u 2020. godini je ostvaren i iznosi1.975.563, u 2021.
godini taj odliv je iznosio 2.739.321a u 2022. godini2.550.345.
Posmatrano preduzeće “Elektrohercegovina” a.d Trebinje je ostvarilo neto priliv gotovine iz
aktivnosti finansiranja u sve tri posmatrane godine, koji je u 2020. godini iznosio924.437, u
2021. godini bio je neto odliv i iznosio je 1.329.321, da bi 2022. godine neto prilv iznosio
199.655.
1500000.000
1000000.000 924437
500000.000
199655
Neto priliv gotovine iz aktivnosti
finansiranja
.000
Neto odliv gotovine iz aktivnosti
2020 2021 2022 finansiranja
-500000.000
-1000000.000
-1329321.000
-1500000.000
Grafik 48: Tok gotovine iz aktivnosti finansiranja
Ukupni prilivi gotovine za 2020. godinu30.875.909, za 2021. godinu iznose 23.606.697i za

2022. godinu iznose20.763.011.
Ukupni odlivi gotovine za 2020. godinu iznos 30.842.726, za 2021. godinu iznose
23.576.562, a za 2022. godinu iznose20.725.184.
U 2020. godini je ostvaren neto priliv gotovine u iznosu od33.183,naredne godine, 2021.
priliv gotovine koji iznosi 30.135, a 2022. godine ponovo priliv gotovine u iznosu od37.827.
61
35000000.000 30875909.000
30842726.000
30000000.000
23606697.000
20763011.000
25000000.000 23576562.000
20725184.000
20000000.000
Ukupni prilivi
15000000.000 Ukupni odlivi
10000000.000
5000000.000
.000
2020 2021 2022
Grafik 49: Ukupni prilivi i ukupni odlivi
Neto priliv gotovine

40000.000 37827.000
35000.000 33183.000
30135.000
30000.000
25000.000
Neto priliv gotovine
20000.000
15000.000
10000.000
5000.000
.000
2020 2021 2022
Grafik 50: Neto priliv gotovine

Iz grafika 50. uočava se da su neto prilivi gotovine ostvareni u 2020, 2021. i 2022. godini iz
razloga što je u tim godinama iznos ukupnih priliva gotovine bio viši od iznosa ukupnih
odliva gotovine,odnosno neto odliva nije ni bilo, što se najbolje uočava iz grafika 50.
Gotovina na početku obračunskog perioda za 2020. godinu iznosi280.155, za 2021. godinu
iznosi 313.338, a za 2022. godinu iznosi343.473.
Gotovina na kraju obračunskog perioda za 2020 godinu iznosi313.338, za 2021. godinu

iznosi343.473, a za 2022. godinu iznosi381.300.
Kretanje gotovine na kraju obračunskog perioda možemo prikazati grafički:
450000
400000
381300
350000 343473 343473
313338 313338
300000
280155
250000 Gotovina na početku obračunskog
perioda
200000 Gotovina na kraju obračunskog
perioda
150000
100000
50000
0
2020 2021 2022
Grafik 51: Iznosi gotovine na početku i kraju obračunskog perioda u posmatranim godinama
62
4. ZAKLJUČAK
U prvom delu seminarskog rada analizirali smo finansijski položaj preduzeća i utvrdili da
preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, tokom sve tri posmatrane godine nije ostvarilo
kratkoročnu finansijsku ravnotežu,adugoročnu finansijsku ravnotežu nešto malo iznad
referentne vrednosti, kao i dastopa pokrivenosti zaliha u 2020., 2021.n i 2022. godini nije bila
na zadovoljavajućem nivou. Preduzeće nije bilo likvidno, s tim da nijedna likvidnost nije bila
ostvarena u analiziranim godinama. Dani naplate potraživanja, u posmatranom periodu,
gotovo nikako nisu oscilirali te se razlika u posmatranom periodu svodi na najviše četiri dana.
Posmatrano preduzeće je u sve tri godine posmatranja bilo solventno. Što se tiče zaduženosti,
može se zaključiti da je odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala pomeeren u korist
sopstvenog kapitala, što pokazuje da posmatrano preduzeće nije prezaduženo.
Nakon toga dolazi dio koji se odnosi na analizu imovinskog položaja, ukazuje na to da
struktura imovine posmatranog preduzeća, u posmatranom periodu, nije na zadovoljavajućem
nivou, jer je struktura imovine pomjerena u korist stalne imovine, što nije povoljno, jer je
tekuća imovina likvidnija, odnosno brže se transformiše u likvidna sredstva. Efikasnost
imovine je, u sva tri obračunska perioda, na zadovoljavajućem nivou.
U preduzeću „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje, primetno je da ne dolazi do značajnih
oscilacija brzine obrta obrtne imovine, zaliha i potraživanja, u dinamici. U posmatranom
periodu od 2020. do 2022. godine preduzeće ima zadovoljavajuće koeficijente obrta obrtne
imovine, koji su zadržali svoju konstantnost. Koeficijenti obrta zaliha su veliki s obzirom na
to da je u pitanju preduzeće koje se bavi distribucijom elektične energije, koja posmatrano sa
aspekta zaliha predstavlja jedan od najboljih proizvoda jer sve što se proizvede odmah ide u
potrošnju. Koeficijenti obrta potraživanja se iz godine u godinu prvo minimalno smanjio.
Sledeća analiza odnosi se na analizu prinosnog položaja. Posmatrano preduzeće ostvaruje
negativan rezultat u 2020.. godini iz poslovnih aktivnosti, što predstavlja jako loš pokazatelj,
ali je 2021. i 2022. godine taj rezultat je bio pozitivan. U strukturi ukupnih prihoda, najveći
udio u ukupnim prihodima imaju poslovni prihodi, a u okviru njih prihodi od prodaje robe. U
strukturi ukupnih rashoda najveći udio imaju poslovni rashodi, a u okviru njih nabavna
vrednost prodate robe i troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi. Preduzeće je
profitabilno u sve tri posmatrane godine gde je stopa profitabilnosti na jako niskom nivou.Što
se tiče rizika ostvarenja finansijskog rezultata, preduzeće nije uspelo da ostvari dovoljan
poslovni prihod koji bi obezbijedio pozitivan poslovni rezultat i bruto finansijski
rezultat.Marža pokrića je uspela da pokrije varijabilne troškove ali ne i troškove u njihovom
ukupnom iznosu. Preduzeće je i rentabilno u 2021. i 2022. godini sa koeficijentima
rentabilnosti na jako niskom nivou, međutim pozitivan rezultat se nije imao i u 2020. godini.
Drugi deo analize, se odnosi na Z – skor“ analizu, gde nam dobijena vrijednosta parametara
„Z“, govori da preduzeće „Elektrodistribucija“ a.d. Trebinje poseduje određene performanse.
Situacija u 2020. godini je znatno gora jer se tada preduzeće nalazilo u zoni bankrota.
„ZETA“ analiza koja ima strožije kriterijume, ukazuje da su performanse preduzeća izuzetno
loše, te da je poslovanje preduzeća izloženo visokom riziku, što daje investitorima, koji su
voljni da ulažu u preduzeće, negativan signal.
63
Treći deo analize je neto novčani tok preduzeća "Elektrohercegovina"a.d. Trebinje.

Analizom neto novčanog toka je utvrđeno da je preduzeće u 2021. i 2022. godini imalo veći
priliv gotovine u odnosu na odliv, a u 2020. je bila suprotna situacija.
Na kraju, može se zaključiti da je, s obzirom na to da je većina pokazatelja ocene kreditnog

boniteta preduzeća loša, narušen kreditni bonitet analiziranog preduzeća.
Preduzeće je solventno, poslovna aktiva mu je duplo veća od duga, što bi trebalo da daje
sigurnost poveriocima da će naplatiti svoja potraživanja i ima adekvatnu strukturu kapitala.
Međutim, preduzeće nije likvidno, ima narušenu finansijsku ravnotežu,ostvaruje gubitak iz
redovne aktivnosti, ima jako nisku profitabilnost i probleme u novčanim tokovima.
Ovaj zaključak je potvrđen „Z – skore“ i „ZETA“ analizom i izveštajem o novčanim

tokovima.
64
5. LITERATURA
Knjige:
[1] Božić, Radomir. Finansiranje preduzeća i finansijsko tržište. Priština: Institut za

ekonomska istraživanja 1998.
[2] J. Rodić, M. Andrić, G. Vukelić, M. Lakićević, Analiza finansijskih izveštaja, Subotica
2011. Godina
[3] Malešević, Đ.; Starčević , V.; Poslovna analiza, Bijeljina 2010.
[4] Srđan Lalić; Rajko Radović; Nataša Bosiočić, Računovodstvo primarni izvor informacija,
Bijeljina 2017.
[5] Tuševljak, S.; Rodić, J.; Finansije preduzeća, Beograd 2003.
Internet izvori:
Preuzeto 07. januara sa Web sajtova:

https://fakulteti.me/wp-content/uploads/2021/07/Analiza_finansijskih_izvestaja_knjiga.pdf
https://www.elektrohercegovina.com/index.php/home-page-2/osnovne-informacije

TiAB Elektrohercegovina Trebinje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TiAB Elektrohercegovina Trebinje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Republika Srpska Republic of Srpska

Univerzitet u Istočnom Sarajevu University of Eastern Sarajevo

PREDMET: TEORIJA I ANALIZA BILANSA

TEMA: ANALIZA OCENE KREDITNOG BONITETA

Bijeljina, januar 2024. godina

Bonitet preduzeća je zapravo sposobnost preduzeća da plaća obaveze. Bonitet preduzeća se

U uslovima identifikovanja lošeg kreditnog boniteta neophodno je razvijati strategiju izlaska

Preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje je osnovano 1949. godine. Preduzeće

Preduzeće prosečno godišnje isporuči potrošačima oko 202GWh (gigavatsati) električne

Sažeti bilans stanja preduzeća „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje

Bilans stanja u sažetoj (uprošćenoj) formi dvostranog pregleda izgleda ovako:

I. Nematerijalna ulaganja I. Osnovni kapital

Bilans stanja u sažetoj (uprošćenoj) formi jednostranog pregleda izgleda ovako:

A. STALNA IMOVINA (I+II+III)

B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III)

Zato je nužno razlikovati:

Bilansna imovinajednaka je bruto imovini preduzeća.

Imovina preduzeća jednaka je bruto imovini uvećanoj za latentne rezerve i umanjenoj za

Sažeti bilans uspjeha preduzeća "Elektrohercegovina" a.d. Trebinje

A. POSLOVNI PRIHODI I RASHODI

5.1.Troškovi amortizacije 224 4.035.828 4.219.116 4.526.979

Osnovni cilj sastavljanja bilansa uspeha sastoji se u izračunavanju ostvarenog periodičnog

prihode se može reći da su pozitivan tok vrednosti, a za rashode da su negativan tok

U Okviru za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja prihodi i rashodi su definisani na

Prihodi su povećanja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva

Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku odliva

Prihodi (P) > Rashodi (R) ═> Dobitak (D)

a na prihodnoj strani iskazuju se

Poslovni rashodi su u stvari troškovi sadržani u prodatim učincima (proizvodima,uslugama).

A. UKUPAN PRIHOD (I+II+III)

II. Finansijski rashodi

- U procesu nastanka prihoda i rashoda i

Slika 1. Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha

U momentu bilansiranja dolazi do razdvajanja knjigovodstvenih računa na račune stanja i

Svrha bilansa.Bilans iskazuje imovinu (sredstva) preduzeća, izvore njenog finansiranja i

Za poslovno odlučivanje neophodna je analiza bilansa koja je jedan od najstarijih oblika

Poslovnom analizom se kreiraju i selektuju neophodne finansijske i nefinansijske poslovne

1. OCENA KREDITNOG BONITETA PREDUZEĆA

Ocena boniteta se često poistovećuje sa ocenom kreditne sposobnosti i likvidnosti, te se kao

Bonitet preduzeća je kvаlitаtivni i kvаntitаtivni izrаz pоslоvne spоsоbnоsti prеduzеćа i

Bonitet preduzeća može da obuhvati ocjenu mogućnosti realizacije i sigurnosti plasmana u

Determinisanje boniteta predpostavlja neke normalne tržišne uslove privređivanja i normalan

Na osnovu tradicionalnog modela ocene kreditnog boniteta, ocena boniteta izvodi se na

- finansijskom položaju – poslovna aktivnost

1.1.1. Finansijska ravnoteža

1. Kratkoročna potraživanja 040 3.843.304 2.358.285 2.048.704

6. Kratkoročne obaveze 144 8.847.040 6.262.643 5.460.718

KRATKOROČNA FINANASIJSKA RAVNOTEŽA

7. Stalna imovina 001 55.687334 54.210.470 53.138.974

9. Kapital 101 46.832.463 43.509.815 43.710.948

DUGOROČNA FINANSIJSKA RAVNOTEŽA

Pri tome treba razlikovati:

Finansijski položaj je dobar ukoliko finansijska ravnoteža obezbjeđuje sigurnost u održavanju

Finansijski položaj je prihvatljiv ukoliko finansijska ravnoteža omogućava održavanje

Finansijski položaj je loš ukoliko finansijska ravnoteža ne omogućava održavanje likvidnosti,

Pod finansijskom ravnotežom podrazumijeva se da sredstva po obimu i vremenu za koje su

Radi se o dvije jednačine finansijske ravnoteže:

Kratkoročna finansijska ravnoteža

Kratkoročna finansijska ravnoteža se utvrđuje odnosom likvidnih i kratkoročnovezanih

Posmatrano preduzeće „Elektrohercegovina“ a.d. Trebinje ni u jednoj od tri posmatrane

U 2022. godinidolazidodrastičnog smanjenja kratkoročnih potraživanja dok su aktivna

Koeficijent kratkoročne finansi-

0.48 0.43900000000000 0.453

Grafik 1. Koeficijent kratkoročne finansijske ravnoteže