Univerzitet u Nišu

Fakultet zaštite na radu u Nišu

dr Vladimir Stanković, docent

ELEKTROTEHNIKA
Skraćeni izvod predavanja
2018.
Prednosti
Mnogobrojni su razlozi za široku primenu naizmeničnih struja. Neki od
najvažnijih su:
• Izuzetno jednostavna transformacija veličine napona (povećanje i smanjenje) –
ekonomičan prenos električne energije na velike daljine.
• Jednostavno generisanje Teslinog obrtnog magnetnog polja, osnove za
konstruisanje izuzetno jeftinih i pouzdanih električnih motora.
• Daleko manja cena i lakše održavanje električnih generatora i motora.
• Manji utrošak materijala i manji gubici u prenosu električne energije, posebno
kada se radi o polifaznim sistemima.
• Korišćenje visokofrekventnih naizmeničnih struja za prenos informacija
(telefonija, radio i televizija), radionavigaciju i lokaciju, za zagrevanje, u
elektromedicini,..
Osnovni pojmovi
• Naizmenične struje i naponi su vremenski promenjive veličine kod kojih se tokom
vremena menja bilo intenzitet, bilo smer, ili istovremeno i intenzitet i smer.
• Značajno mesto među vremenski promenjivim strujama i naponima zauzimaju
periodične struje i naponi.
• Periodičnim veličinama se nazivaju veličine čije se vrednosti, na istovetan način,
ponavljaju posle tačno određenog vremenskog intervala.
• Taj vremenski interval naziva se perioda, T, i predstavlja vreme trajanja jednog
punog ciklusa.
• Ako sa a(t ) označimo trenutnu vrednost veličine, tj. vrednost periodične veličine
u bilo kom trenutku, njena najopštija matematička interpretacija bi bila

a(t ) = a(t  kT ), k = 0,1,2,...

Prostoperiodične veličine
• Pod prostoperiodičnim veličinama podrazumevamo veličine koje se menjaju po
prostoperiodičnom zakonu, tj. po sinusnom ili kosinusnom zakonu.
• Uobičajeni naziv za ove veličine u elektrotehnici je naizmenične veličine.
• Tako razlikujemo naizmeničnu elektromotornu silu, naizmeničnu struju i
naizmenični napon.
• U najopštijem slučaju, prostoperiodičnu veličinu definišemo sledećim izrazom
a(t ) = a = Am cos  = Am cos(ωt  )

Osnovni elementi ove prostoperiodične veličine su:

a - trenutna vrednost
Am - amplituda ili maksimalna vrednost
 = ωt   - ukupna faza
 - početna faza ili početni fazni stav
ω = 2  f - kružna učestanost ili kružna frekvencija
f = 1/ T - učestanost ili frekvencija
T - perioda
Prostoperiodične veličine
Shodno prethodnom izrazu, za naizmeničnu elektromotornu silu, struju i napon,
možemo pisati
e = Em cos(ωt  e )
i = I m cos(ωt  i )
u = U m cos(ωt  u )
gde sa e , i , u početne faze ili početni fazni stavovi naizmenične elektromotorne
sile, struje i napona, respektivno.
Fazna razlika dve prostoperiodične veličine, predstavlja razliku njihovih ukupnih
faza u bilo kom trenutku,  =1 −  2 .
Ako imamo dve prostoperiodične veličine iste učestanosti
a1 = Am1 cos(ωt + 1 ) i a2 = Am2 cos(ωt +  2 ), njihova fazna razlika  je
 =1 −  2 = ωt + 1 − ( ωt +  2 ) = 1 −  2 , predstavlja razliku njihovih početnih
faza. Ukoliko je   0 , kaže se da a1 prednjači u odnosu na a2 za  , odnosno
da a2 kasni u odnosu na a1 za  .
Srednja vrednost naizmenične struje
Srednja vrednost periodične veličine, Asr jednaka je onoj stalnoj veličini koja u toku
jedne periode omeđuje sa vremenskom osom istu površinu kao i periodična veličina.
T T
1
Na osnovu ovoga je AsrT =  adt odnosno Asr =  adt .
0 T0
Za slučaj kada su pozitivna i negativna poluperioda prostoperiodične veličine
identične, srednja vrednost je jednaka nuli.
Određivanje srednje vrednosti naizmenične struje je važno iz praktičnih razloga za
određivanje protekle količine elektriciteta.
Srednja vrednost promenjive struje u nekom vremenskom
intervalu, od 0 do t je
t
1
I sr =  idt .
t0

Za periodične struje interval vremena je jedna perioda t = T pa je onda

T T
1 1
I sr =  idt =  I m cosωt dt .
T0 T0
Srednja vrednost naizmenične struje
Imajući u vidu da je srednja vrednost u toku jedne periode jednaka nuli za slučaj
kada su pozitivna i negativna poluperioda identične, ona se definiše na poluperiodi
T /4 T /4
2 2 2Im ωT
T −T/4 T −T/4
I sr = i dt = I m cosω t dt = 2sin
ωT 4
2I T 2π 2
kako je ω = 2  f I sr = m 2sin = Im
T 2π 4 π

2 2
Analogno ovome je i Esr = Em odnosno U sr = U m .
π π
Efektivna vrednost naizmenične struje
Vrednost naizmenične struje se stalno menja, u svakom trenutku je druga vrednost.
O jačini struje u bilo kom trenutku u praksi nema smisla govoriti.
Efektivna vrednost naizmenične struje jednaka je vrednosti stalne (jednosmerne)
struje koja u istom vremenskom intervalu razvije na istom otporniku istu količinu
toplote tj. obavi isti rad.
T T

Ukupan rad naizmenične struje u toku jedne periode je  =  dt

2
pdt R i
0 0 T

i nakon izjednačavanja sa radom jednosmerne struje, dobija se RI 2T = R  i 2 dt

T 0
1 2
odnosno I = 
T0
i dt . Neka je i = I m cosωt zamenom u prethodni izraz

T T
1 2 1 1T I
I=  =  ωt dt I = Im = m.
2
i dt I m cos
T0 T0 T 2 2
T T
1 2 U 1 2 Em
Takođe, U = 
T0
u dt U= m
2
E= 
T0
e dt E=
2
Idealni naponski i strujni generator
• Napon generatora jednak je elektromotornoj sili nezavisno od jačine struje
generatora u ( t ) = e ( t ) .
• Ako je elektromotorna sila prostoperiodična funkcija vremena
e ( t ) = Em cos(ωt + e ) i napon je u ( t ) = U m cos(ωt + )
odnosno U m = Em ,  = e .

• Struja u priključnicama generatora jednaka je struji generatora nezavisno od

napona i ( t ) = ig ( t ) .
• Ako je struja idealnog strujnog generatora prostoperiodična funkcija vremena
ig ( t ) = I gm cos(ωt + g ) i struja je i ( t ) = I m cos(ωt + )
odnosno I gm = I m , g = .
Pasivni elementi

• U kolima jednosmerne struje kao pasivni element pojavljivao se samo otpornik.

• Kalem i kondenzator su nakon završetka prelaznog režima predstavljali kratak

spoj, odnosno prekid u kolu.

• U slučaju naizmenične struje, u kalemu se indukuje kontraelektromotorna sila

(pojavljuje se napon na njemu) ne predstavlja kratki spoj.

• Naizmenična struja vrši naizmenično punjenje i pražnjenje kondenzatora

održava se struja u grani i on nije prekid.
Otpornik
Ako otpornik otpornosti R, priključimo na generator naizmeničnog napona u, kroz
njega će proticati struja i = I m cos(ωt + i ) što će dovesti do pojave pada napona na
otporniku.

Napon na krajevima otpornika u tom slučaju će biti:

uR = Ri = RI m cos(ωt + i ) = U mR cos(ωt + u ).

Amplituda napona: U mR = RI m

Početni fazni stav: u = i

Napon na otporniku i struja kroz njega su u fazi.

Otpornik – trenutna snaga
Neka je otpornik priključen na napon uR = U mR cosωt . Kako je struja kroz otpornik u fazi sa
naponom, kroz otpornik će proticati struja i = I m cos ωt .
Trenutna snaga na otporniku je:
1
p = uR i = U mR I m cos 2 ωt = U mR I m (1 + cos 2ωt )
2
Kod otpornika snaga je uvek p  0 , što znači da se na njemu tokom cele periode vrši rad.
Ovaj rad je proporcionalan površini koju čine dijagram trenutne snage i vremenska osa
(šrafirana oblast na slici).
Ovaj rad na otporniku se u potpunosti transformiše u toplotu i ne
može se vratiti izvoru.
Otpornik nazivamo aktivnim ili termogenim elementom
(potrošačem, prijemnikom).
1
Trenutna snaga osciluje sa učestanošću 2ω i amplitudom U mR I m .
2
Trenutna snaga u toku jedne periode dva puta dostiže
maksimum - kada je trenutna vrednost napona, odnosno struje
maksimalna.
Kada je trenutna vrednost napona, odnosno struje jednaka nuli i
trenutna vrednost snage je nula.
T 2 2
1 1 1 1 1 U U
Srednja snaga P = Psr =  p dt = U mR I m P = U mR I m = RI m = 2 m R
= U R I = RI =
2 R
T0 2 2 2 2 R R
Kalem
Kada kroz kalem induktivnosti L protiče struja i = I m cos(ωt + i ) u njemu se indukuje
kontraelektromotorna sila, shodno Faradejevom zakonu
d di
ei = − = − L
dt dt
di d
uL = −ei = L = L  I m cos(ωt + i ) = −ωLI m sin(ωt + i ) =
dt dt
π
=ωLI m cos(ωt + i + ) = U m cos(ωt + u )
2
Amplituda napona: U mL =ωLI m = X L I m

Početni fazni stav: u = i +  / 2

Napon na kalemu fazno prednjači u odnosu na struju kroz njega za  / 2 .

X L =ωLI m Po prirodi je otpornost i naziva se prividna otpornost ili reaktansa kalema.

Kalem – trenutna snaga
Neka je kalem priključen na napon uL = U mL cosωt . Struja kroz njega fazno kasni za  / 2.
Trenutna snaga na kalemu je:
π 1
p = uL i = U mL I m cosωt cos(ωt − ) = U mL I m cosωt sin ωt = U mL I m sin 2ωt
2 2
• Rad tokom prve četvrtine periode je pozitivan (šrafiranu oblast
grafika) - generator vrši rad.
• Ovaj rad se pretvara u energiju magnetnog polja kalema.
• Tokom druge četvrtine, rad je negativan na kalemu - energija
magnetnog polja kalema se vraća generatoru. Kalem se ponaša
kao izvor, a generator kao potrošač.
• Ukupan rad generatora jednak je nuli.
• Energija samo šeta između generatora i kalema.

Kako je ukupan rad jednak nuli i srednja snaga je jednaka nuli.

T T
1 U I
P =  pdt = mL m  sin 2ωtdt = 0
T0 2T 0
Kondenzator
Napon na oblogama kondenzatora, predstavlja odnos količine naelektrisanja na
oblogama kondenzatora i njegove kapacitivnosti C
q 1 I
uc = =  idt = m sin(ωt + i ) =
C C ωC
Im π
= cos(ωt + i − ) = U mC cos(ωt + u )
ωC 2

1
Amplituda napona: U mC = Im = X C Im
ωC

Početni fazni stav: u = i −  / 2

Napon na kondenzatoru fazno kasni u odnosu na struju kroz njega za  / 2 .

1
XC = Prividna otpornost ili reaktansa kondenzatora.
ωC
Kondenzator – trenutna snaga
Neka je kondenzator priključen na napon uC = U mC cosωt . Struja kroz njega fazno
prednjači za  / 2.
Trenutna snaga na kalemu je:
π 1
p = uC i = U mC I m cosωt cos(ωt + ) = − U mC I m sin 2ωt
2 2

• Kao i kod kalema, tokom jedne četvrtine periode izvor

puni kondenzator i vrši rad.
• U toku druge četvrtine peride kondenzator vraća
energiju nazad izvoru i ponaša se kao izvor, a generator
kao potrošač.

Ukupan rad tokom jedne periode jednak je nuli i srednja snaga je jednaka nuli.
T T
1 U I
P =  pdt = mC m  sin 2 ( ωt + i ) dt = 0
T0 2T 0
Redno RLC kolo
Neka su na red vezani otpornik otpornosti R, kalem induktivnosti L i kondenzator
kapacitivnosti C i neka protiče struja i = I m cosωt . Jednačina dinamičke ravnoteže za
ovakvo kolo je di q
u − Ri − L − = 0
dt C
1
u = uR + uL + uC = RI m cosωt − ωLI m sin ωt + I m sin ωt =
ωC
1
= RI m cos ωt − (ωL − ) I m sin ωt
ωC
Kako je u = U m cos(ωt + u ) = U m cosωt cos u − U m sin ωt sin u
1
U m cos u = RI m U m sin u = (ωL − )Im
ωC

Iz prethodnih izraza veoma lako možemo dobiti izraze za amplitudu struje i ugao:

Im =
Um ωL − 1/ ωC
 = arctg
R 2 + (ωL − 1/ ωC ) 2 R
Redno RLC kolo
Količnik amplituda (kao i efektivnih vrednosti) napona i struje je po prirodi otpornost i naziva
se impedansa. Označava se sa Z
Um U
Omov zakon: Z= = = R 2 + (ωL − 1/ ωC ) 2 = R 2 + ( X L − X C ) 2 = R 2 + X 2
Im I

Iz ugla  možemo lako odrediti karakter impendanse. Kako je

ωL − 1/ ωC X − XC X
 = arc tg = arc tg L = arc tg
R R R
Kada je X > 0, argument impendanse je pozitivan ( 0     / 2 ) pa napon prednjači u odnosu
na struju – impedansa je induktivnog karaktera.
Kada je X < 0, argument impendanse je negativan ( − / 2    0 ) pa napon kasni u odnosu na
struju – impedansa je kapacitivnog karaktera.

Veza između impedanse Z, otpornosti R (rezistansa) i reaktanse X:

R = Z cos 
Trougao impedanse
X = Z sin 
Paralelno RLC kolo
Neka su paralelno vezani otpornik otpornosti R, kalem induktivnosti L i kondenzator
kapacitivnosti C i neka je napon u = U m cosωt .
Ukupna struja i ove paralelne veze biće:
i = iR + iL + iC = I mR cosωt + I mL cos(ωt − π / 2) + I mC cos(ωt + π / 2)

I mR = U m / R = GU m G = 1/ R
Amplitude I mL = U m / ωL = BLU m BL = 1/ ωL = 1/ X L
I mC = ωCU m = BCU m BC = ωC = 1/ X C
gde je G provodnost ili konduktansa, BL i BC susceptanse kalema i kondenzatora. Tada
i = I m cos(ωt + i ) = I m cos ωt cos i − I m sin ωt sin i = I m cos i = GU m
 1 
= GU m cos ωt −  C − U m sin ωt I m sin i = (ωC −
1
)U m
  L  ωL
Iz prethodnih izraza veoma lako možemo dobiti izraze za amplitudu struje i ugao:
ωC − 1/ ωL
I m = U m G + (ωC − 1/ ωL)
2 2
i = arctg
G
Paralelno RLC kolo
Količnik amplituda (kao i efektivnih vrednosti) struje i napona je po prirodi provodnost i
naziva se admitansa. Označava se sa Y
Im I
Omov zakon Y= = = G 2 + (ωC − 1/ ωL) 2 = G 2 + ( BC − BL ) 2 = G 2 + B 2
Um U

Iz ugla Y možemo lako odrediti karakter admitanse. Kako je

ωC − 1/ ωL B − BL B
Y = arc tg = arc tg C = arc tg
G G G
Kada je B > 0, argument admitanse je pozitivan ( 0  Y   / 2 ) pa struja prednjači u odnosu na
napon – admitansa je kapacitivnog karaktera.
Kada je B < 0, argument admitanse je negativan ( − / 2  Y  0 ) pa struja kasni u odnosu na
napon – admitansa je kapacitivnog karaktera.

Veza između admitanse Y, konduktanse G i susceptanse B:

G = Y cos Y
Trougao admitanse
B = Y sin Y
Aktivna, reaktivna i prividna snaga
Neka je impedansa Z argumenta  priključena na napon u = U m cosωt , struja će biti
pomerena za ugao  u odnosu na napon.
Trenutna snaga je: p = u i = U m I m cosωt cos(ωt − ).
Nakon smene:
U I U I U I
p = m m [cos  cos(2ωt − )] = m m cos (1 + cos 2ωt ) + m m sin  sin 2ωt .
2 2 2
Kako je: Um = Z Im Z cos  = R Z sin  = X

1 1
p = R I m2 (1 + cos 2ωt ) + X I m2 sin 2ωt
2 2
Prvi član u izraz predstavlja trenutnu snagu koja vrši aktivni rad na otpornosti impendanse.
Srednja vrednost ovog sabirka je jednaka konstantnom članu RI m2 / 2 i naziva se aktivna snaga
1 1
P = RI m2 = U m I m cos  = UI cos .
2 2
Srednja vrednost drugog sabirka u poslednjem izrazu za snagu predstavlja reaktivnu snagu i
definiše se kao 1 1
Q = XI m2 = U m I m sin  = UI sin .
2 2
Iako je po dimenziji reaktivna snaga ista kao i aktivna snaga, njena jedinica je voltamper
reaktivni i obeležava sa VAr.
Aktivna, reaktivna i prividna snaga
Možemo uočiti da izrazi za aktivnu i reaktivnu snagu predstavljaju katete pravouglog trougla
1 1 1
Trougao snage P 2 + Q 2 = ( U m I m cos )2 + ( U m I m sin ) 2 = U m2 I m2 .
2 2 4
Hipotenuza ovog trougla je takođe snaga i naziva se prividna snaga
1
S = P 2 + Q 2 = U m I m = UI .
2
Prividna snaga je proizvod napona i struje, međutim da bi se razlikovala
P = S cos  od aktivne i reaktivne snage, njena jedinica je voltamper VA.
Q = S sin 
Odnos aktivne i prividne snage naziva se faktor snage. Kod prostoperiodičnih struja ovaj
odnos je kosinus ugla između napona i struje
cos = P / S
• Faktor snage kreće se u opsegu od nule, kod čisto reaktivnih opterećenja, pa do jedinice kod
čisto otpornih opterećenja.
• Faktor snage je veoma značajan u energetici.
• Električni uređaji treba da imaju što veći faktor snage - za istu snagu uzimaju iz mreže
manju struju.
• Faktor snage određuje kolikom prividnom snagom (strujom) potrošač opterećuje generator i
napojne vodove da bi se na njemu razvila određena aktivna snaga.
Vektorsko predstavljanje prostoperiodičnih veličina

Vektorski metod nam omogućava da na jednostavan način dođemo do vrednosti za amplitudu i

fazu u trenutku t=0.
U stvarnosti ne postoji vektor napona i struje već samo trenutne vrednosti.
Neka je dat vektor A intenziteta Am koji zaklapa ugao  sa x osom i čija je napadna tačka u
koordinatnom početku. Neka u trenutku t=0 počne da rotira stalnom ugaonom brzinom ω.
Ugao koji u bilo kom trenutku zaklapa sa x osom je  = t +  a njegova
projekcija na x osu je ax = Am cos ( t +  ) .
Ovaj izraz odgovara trenutnoj vrednosti prostoperiodične veličine
a = Am cos ( t +  )

Trenutna vrednost prostoperiodične veličine a, amplitude Am , kružne

učestanosti ω i početnog faznog stava  jednaka je projekciji na x osu
vektora A intenziteta Am koji u trenutku t=0 zaklapa ugao  sa x osom
i koji se obrće stalnom ugaonom brzinom ω.

Ovakav vektor se naziva vektorski predstavnik prostoperiodične veličine – fazor i obeležava A .

Apscisna osa → fazna osa.
Kompleksni predstavnici

Da bismo zadržali jednostavnost vektorskog rešavanja kola, uvodi se kompleksni

račun.
Svaki vektor možemo predstaviti jednim kompleksnim brojem u kompleksnoj ravni.
Intenzitet vektora u tom slučaju predstavlja moduo, dok ugao koji vektor zaklapa sa
realnom osom, argument tog kompleksnog broja.
Ugao koji vektor zaklapa sa realnom osom se neprestano menja imajući u vidu da on
obrće ugaonom brzinom ω → menja se i argument kompleksnog broja → kompleksni
broj moramo posmatrati kao vremenski zavistan.
Kompleksni predstavnici

Neka je dat kompleksni broj A ( t ) = Am e j( t + ) = Am cos ( t +  ) + jsin ( t +  )

Realni deo ovog kompleksnog broja jednak je projekciji obrtnog

vektora na x osu
Re{ A(t )} = Am cos(ωt + ) = ax
odnosno trenutnoj vrednosti prostoperiodične veličine
a = Am cos(ωt + )
Lako je zaključiti da se trenutna vrednost prostoperiodične veličine može posmatrati
kao kompleksni broj, čiji je moduo jednak amplitudi te veličine, a argument njenoj
ukupnoj fazi
a = Re{ A(t )} = Re{ Ame j(ωt + ) } = Am cos(ωt + )
Osnovne operacije sa kompleksnim brojevima
Kompleksni broj z = a + jb =  ( cos  + jsin  ) =  e j

Moduo  = a 2 + b2
b
Argument  = arc tg , a  0
a

Sabiranje i oduzimanje z1  z2 = ( a1 + jb1 )  ( a2 + jb2 ) = ( a1  a2 ) + j( b1  b2 )

z1  z2 = ( a1 + jb1 )  ( a2 + jb2 ) = ( a1a2 − b1b2 ) + j( a1b2 + a2b1 )

Proizvod j ( 1 +2 )
z1  z2 = 12e
z1 ( a1 + jb1 ) ( a1 + jb1 )( a2 − jb2 )
= =
z2 ( a2 + jb2 ) ( a2 + jb2 )( a2 − jb2 )
Količnik
=
( a1a2 + b1b2 ) + j( a2b1 − a1b2 ) = 1 e j(  − )
1 2

a +b
2
2
2
2 2

z* = a − jb =  ( cos  − jsin  ) =  e- j
Konjugovano kompleksni
broj
Sabiranje i oduzimanje z + z * = ( a + jb ) + ( a − jb ) = 2a
konjugovanih z − z * = ( a + jb ) − ( a − jb ) = 2jb
Kompleksno predstavljanje struje i napona
Predstavljanje trenutne vrednosti prostoperiodične veličine u kompleksni oblik možemo
iskoristiti za prikaz struje i napona na pasivnim elementima, otporniku, kalemu i kondenzatoru,
u komleksnom obliku.
Neka kroz pasivne elemente protiče struja i = I m cos(ωt + i ). Njen kopleksni oblik je
I (t ) = I me j(ωt +i ) .
Kako je napon na otporniku u fazi sa strujom koja kroz njega protiče
U R (t ) = RI (t ) = RI me j(ωt +i ) = U mRe j(ωt +u )
U mR = RI m u = i
dI (t ) d
Za kalem U L (t ) = L = L ( I me j(ωt +i ) ) = jωL I me j(ωt +i ) = jωL I (t ) = j X L I (t )
dt dt
U L (t ) = jωLI me j(ωt +i ) = ωLI me jπ/2e j(ωt +i ) = U mLe j(ωt +u ) U mL = ωLI m = X L I m u = i + π / 2
1 1 1
C C
j(ωt +i )
Za kondenzator U C (t ) = I (t )d t = I m e dt = − j I (t ) = − jX C I (t )
ωC
1 1
U C (t ) = − j I m e j(ωt +i ) = I m e-jπ/2e j(ωt +i ) = U mC e j(ωt +u )
ωC ωC
1
U mC = Im u = i − π / 2
ωC
Kompleksna impedansa
U (t ) = U R (t ) + U L (t ) + U C (t ) = RI (t ) + j(ωL − 1/ ωC ) I (t )

Omov zakon
U (t )
Z= = R + j(ωL − 1/ ωC ) = R + j(X L − X C ) = R + jX = Ze jZ
I (t )

Moduo i argument kompleksne impendanse su

Z = R 2 + (ωL − 1/ ωC )2 = R 2 + (X L − X C )2 = R 2 + X 2

ωL − 1/ ωC X − XC X
Z =  = arctg = arctg L = arctg
R R R

jU (t ) U m e j(ωt +u ) U m j(u −i )

Z = Ze = = = e
I (t ) I m e j(ωt +i ) Im

Um U
Z= =  = u − i
Im I
Kompleksna admitansa
Neka je data paralelna veza otpornika, kalema i kondenzatora. Ukupna struja je
1 1 
I (t ) = I R (t ) + I L (t ) + IC (t ) =  + j(ωC − )  U (t ) = G + j(BC − BL ) U (t ) = G + jB U (t )
R ωL 
I (t ) 1 1
Omov zakon Y= = + j(ωC − ) = G + j(BC − BL ) = G + jB = Ye jY
U (t ) R ωL

Moduo i argument kompleksne admitanse su

Y = (1/ R)2 + (ωC − 1/ ωL) 2 = G 2 + (BC − BL ) 2 = G 2 + B 2

ωC − 1/ ωL B − BL B
Y = arctg = arctg C = arctg
1/ R G G
jY I (t ) I me j(ωt +i ) I m j(i −u )
Y = Ye = = j(ωt +u )
= e
U (t ) U me Um

Im I
Y= = Y = i − u
Um U
Veza impedansa - admitansa
Kako su kompleksna impedansa i admitansa
U (t ) I (t )
Z = Ze j = Y = Ye jY =
I (t ) U (t )
Očigledno je Z = 1/ Y i Y = 1/ Z odnosno Y = 1/ Z i Y = −

Takođe je Z = R + j X i Y = G + j B odnosno
R
G= 2
R + X2
1 1 R X
Y= = = 2 − j = G + jB B=− 2
X
Z R + jX R + X 2
R +X
2 2
R + X2

G
R=
G2 + B2
1 1 G B
Z= = = 2 − j = R + jX X =−
B
Y G + jB G + B 2
G +B
2 2
G2 + B2
Vremenski nezavisni kompleksni predstavnici
Svaki od vremenski zavisnih kompleksnih predstavnika može se napisati kao
Ak ( t ) = Amk e (
j t + k )
= Amk e jt e jk = Ak e jt gde je
Ak = Amk e jk = Amk ( cos  k + jsin k )
Kompleksni broj kojim je određena amplituda i početni fazni stav prostoperiodične
veličine ak .
Kompleksni broj, Ak , naziva se vremenski nezavisnim kompleksnim predstavnikom
prostoperiodične veličine ak (ili samo kompleksni predstavnik).
Trenutne vrednosti ↔ kompleksni predstavnici

e ( t ) = Em cos(ωt + e )  E = Em e je
u ( t ) = U m cos(ωt + u )  U = U m e ju
i ( t ) = I m cos(ωt + i )  I = I m e ji

za otpornik: UR = R I = I / G I R = GU = U / R
za kalem: U L = j X L I = j I / BL I L = − j BL U = − jU / X L
za kondenzator: U C = − j X C I = − j I / BC IC = j BC U = jU / X C
za impedansu: UZ = Z I = I / Y I Z =U / Z = Y U

Neka je data prostoperiodična veličina a ( t ) = Am cos( t + ) i neka je dat vremenski

zavisna kompleksna veličina A ( t ) = Am e j( t + ) = Am cos ( t +  ) + jsin ( t +  )

Pokazali smo da je a = Re{ A(t )} = Re{ Ame j(ωt + ) } = Am cos(ωt + ).

Trenutne vrednosti ↔ kompleksni predstavnici

Povratak iz kompleksnog oblika na trenutnu vrednost:

A = Am e j  e jt  A ( t ) = Ae jt

 a = Re{ A(t )} = Re{ Ame j e jωt } = Re{ Ame j(ωt + ) } = Am cos(ωt + )

Am = Re2{ A} + Im2{ A}
 = arctg( Im{ A} / Re{ A})

Kompleksni predstavnici mogu da se definišu i preko efektivnih vrednosti

Ak = Ak e jk = Ak ( cos  k + jsin k )

Ak ( t ) = Ak e jt = Ak e (
j t + k )
= Ak e jt e jk

 a = Re{ 2 A(t )} = Re{ 2 Ae j(ωt + ) } = 2 A cos(ωt + ) = Am cos(ωt + )

Trenutne vrednosti ↔ kompleksni predstavnici
Neka je data trenutna vrednost napona kao:
    
u ( t ) = 6sin  t +  = 6cos  t + −  (V)
 6  6 2
Maksimalna vrednost: Efektivna vrednost:
U 6
U m = 6 (V) U eff = U = m = = 3 2 (V)
2 2
  2    2 
= − =− =− = − =− =−
6 2 6 3 6 2 6 3


( )


( )
−j −j 3
U = 6 e (V) = 3 1 − j 3 V
3 U = 3 2 e 3
(V) = 2−j 6 V
2

(
U = 3 1− j 3 V ) U= ( 3
2
)
2−j 6 V

(3 ) ( )
2 2
U m = 3 + (3 3) = 6
2 2
U= 2/2 + 3 6/2 =3 2

 −3 3    −3 3  
 = arctg   = −  = arctg   = −
 3  3  3  3
     
u = 6cos  t −  (V) u = 2  3 2 cos  t −  = 6cos  t −  (V)
 3  3  3
Osnovni pojmovi i zakoni
U U
Omov zakon Z= , U = Z I, I =
I Z
Omov zakon
I=
 E
za prosto kolo
Z
Složena grana U AB = A − B =  Z I −  E

I Kirhofov
zakon
I =0

II Kirhofov
zakon
 Z I = E ili U = 0
N N
1 1
Redna veza Z e =  Z n ili =
n =1 Ye n=1 Y n
N N
1 1
Paralelna veza = ili Ye =  Y n
Z e n=1 Z n n =1
Kompleksna snaga
Iz trougla impedanse: R = Z cos  i X = Z sin 
Z = R + j X = Z cos  + j Z sin   I m2 / 2 = I / 2
2

1 1 1
S= Z I = Z I I * = U I * = P + jQ
2
Kompleksna snaga
2 2 2
( I * - konjugovana vrednost kompleksne struje)

Kako je P = ReS i Q = ImS , prividna snaga jednaka je modulu kompleksne snage

S = P 2 + Q 2 = Re2 S + Im2 S = S

Za idealne generatore: Zbir kompleksnih snaga svih generatora u jednom kolu

1
SE = E I *
1 jednak je zbiru kompleksnih snaga svih potrošača
SJ = U J J *
2 2
S generatora =  Spotrošača
Za generator:
1 Važi:
S g = U g I *g
2
P generatora =  Ppotrošača Q generatora =  Qpotrošača
Prilagođenje prijemnika na generator
• Prilagođenje prijemnika na generator predstavlja nalaženje uslova pri kojima prijemnik
može maksimalno da optereti generator aktivnom snagom.
• Za prijemnik se kaže da je prilagođen na generator u slučaju kada se na njemu razvija
maksimalna aktivna snaga.
• Uslov koji mora da zadovolji impedansa prijemnika naziva se uslov prilagođenja.
Neka je na generator elektromotorne sile E i unutrašnje impedanse Z i priključen prijemnik
impedanse Z p. E E
I= =
Zi + Z p ( Ri + R p ) + j( X i + X p )
Na otpornosti prijemnika razvija se snaga
2
1 1 E Rp
P = Rp I =
2

2 2 ( Ri + R p ) 2 + ( X i + X p ) 2

P( R p , X p ) P( R p , X p ) Rešenja izvoda su

Maksimalna snaga se dobija iz =0 i =0
R p X p Rp = Ri , X p = − X i

Maksimalna snaga na prijemniku U slučaju prilagođenja po snazi aktivna snaga

E 2 Rp E2 prijemnika jednaka je polovini aktivne snage generatora.
Pmax = = Druga polovina snage generatora transformisala se u
( Ri + R p ) 2 4 Ri
Džulove gubitke na njegovoj unutrašnjoj impedansi.
Rezonantno kolo
Kod redne veze dva ili više reaktivnih elemenata može da nastupi poseban slučaj koji je
poznat kao naponska rezonansa. Tada je njihova ekvivalentna impedansa jednaka nuli.
Ako posmatramo rednu vezu otpornika, kalema i kondenzatora, impedansa ovakvog kola je
U U
Z = R + (ωL − 1/ ωC )
2 2 I= =
Z R 2 + (ωL − 1/ ωC ) 2
Za određenu vrednost kružne učestanosti  , može da nastupi poseban slučaj kada je reaktansa
kalema jednaka reaktansi kondenzatora L = 1/ C , pa je ukupna reaktansa kola jednaka nuli
X = 0 a impedansa kola samo otpornosti Z = R.
U tom slučaju kroz kolo protiče maksimalna struja I 0 = I max = U / R i u fazi je sa naponom.
Naponi na kondenzatoru i kalemu su jednaki po vrednosti, a suprotni po fazi. Poništavaju se i
ne utiču na struju kroz kolo. U tom slučaju se kaze da je u kolu nastupila rezonansa.
Struja kroz kolo u rezonansi je velika, pa naponi na reaktivnim elementima mogu da dostignu
visoke vrednosti, ne retko više desetina ili stotina puta veće od priključenog napona, zbog
čega se ova pojava često naziva naponska rezonansa.
Rezonantno kolo
Iz uslova jednakosti reaktansi kalema i kondenzatora L = 1/ C nalazi se kružna rezonantna
učestanost  = 0

0 L = 1/ 0C  0 = 1/ LC odnosno f 0 = 1/ 2 LC

Ova učestanost se još naziva sopstvena ili prirodna učestanost rezonantnog kola.
Da bi u kolu nastupila rezonansa generator mora da ima učestanost jednaku sopstvenoj
učestanosti rezonantnog kola f = f 0
ω L 1
U R = I0 R = U U L = UC = 0 U = U
R ω0 RC
Odnos napona na jednom od reaktivnih elemenata i priključenog napona pri rezonansi naziva
se faktorom dobrote rezonantnog kola i obeležava slovom Q

U L U C ω0 L 1
Q= = = =
U U R ω0 RC
Kako su gubici kod kalema mnogo veći nego kod kondenzatora, često se govori o faktoru
dobrote kalema umesto celog rezonantnog kola.
Maksimalna vrednost struje u rezonantnom kolu, pri stalnom priključenom naponu, zavisiće
od otpornosti R, odnosno od faktora dobrote kola Q.
Rezonantno kolo
Promene struje u rezonantnom kolu u funkciji učestanosti nazivaju se krive rezonanse ili
rezonantne krive.
Za analizu, daleko je pogodnije koristiti univerzalne krive rezonanse.
Kod univerzalnih kriva rezonanse normalizovanje se vrši prema struji u rezonansi.

Odnos napona na jednom od reaktivnih elemenata i priključenog napona pri rezonansi naziva
se faktorom dobrote rezonantnog kola i obeležava slovom Q
I U R R R
= = =
I0 Z U Z R 2 + ( ωL − 1/ ωC )
2

Reaktansa kola Razdešenost

rezonantnog kola
ω 1   ω ω0 
ωL − 1/ ωC = ω0 L  −  = ω 0 
L −  = ω0 Ls ω ω0
ω
 0 ω 0 ωLC   0 ω
ω s= −
ω0 ω
Rezonantno kolo
Konačno odnos struja je

I R R 1
= = =
I0 R 2 + ( ω0 Ls ) R 1 + ( ω0 L / R ) s 2 1 + Q2s2
2 2

ω ω0 ω2 − ω0 2 (ω+ω0 )(ω − ω0 )
s= − = =
ω0 ω ωω0 ωω0

Odstupanje od rezonantne
ω = ω0 , ω+ω0  2ω0 , ωω0  ω02 , ω − ω0  ω
učestanosti - disonanca

Kada je ω = ω0  disonanca je 0, kolo je u rezonansi pa je odnos struja

I 1
=
I0 1 + (2Qω/ω0 )2

Što je faktor dobrote kola veći kriva rezonanse je oštrija.

Rezonantno kolo – propusni opseg
Najvažnijih karakteristika rezonantnog kola jeste propusni opseg koji se označava sa 2ω.
Propusni opseg rezonantnog kola je spektar učestanosti oko rezonantne učestanosti pri kojima
struja u kolu ne opadne na vrednost manju od 0.707 I 0 ili I 0 / 2 , pri čemu je I 0 struja kroz
kolo u rezonansi.

Odnos I / I 0 je tako odabran da snaga pri učestanosti na granici

propusnog opsega opadne na polovinu od snage pri rezonansi, P = I 2 R

Kako je već rečeno, propusni opseg tj. kriva rezonanse je šira ukoliko je faktor dobrote manji.
Između širine propusnog opsega i faktora dobrote rezonantnog kola postoji bliska veza.
Iz odnosa I / I 0 = 1/ 2 sledi da je 2Qω/ω0 = 1
Za širinu propusnog opsega dobijamo
ω0
2ω =
Q
Što je faktor dobrote kola veći propusni opseg kola je manji pa se kaže da je kolo selektivnije.
Realni pasivni elementi - kalem
Kod realnih kalemova i kondenzatora figurišu izvesni parametri koje nije moguće zanemariti
kao kod idealnih kalemova i kondenzatora.
Žica od koje se izrađuje kalem ima izvesnu otpornost koja se ne može zanemariti u odnosu na
reaktansu kalema, pogotovu na nižim učestanostima.
U ekvivalentnoj šemi kalema ova parazitna otpornost se vezuje na red sa kalemom.

Kod idealnog kalema napon u odnosu na struju prednjači za  / 2 .

Kod realnog kalema (dijagram) prednjači za neki manji ugao π / 2 − δ .
Mera kvaliteta kalema definiše se kao tangens ugla δ, tj. kao odnos aktivne i reaktivne
komponente napona ove redne veze
U R 1
tgδ = R = =
U L ωL Q
Ukoliko je tangens gubitaka manji kalem je kvalitetniji jer su manji Džulovi gubici u njemu.
Realni pasivni elementi - kondenzator
Kod realnog kondenzatora ma kako bio kvalitetan dielektrik, on poseduje izvesnu otpornost
koja je naročito izražena pri visokim učestanostima.
Ovi gubici u dielektriku kondenzatora definišu se kao parazitna otpornost i u ekvivalentnoj
šemi kondenzatora predstavljaju se otpornikom koji se vezuje paralelno kondenzatoru.

Kod realnog kondenzatora, po analogiji sa kalemom, struja će prednjačiti u odnosu na napon

za ugao π / 2 − δ .
Mera kvaliteta kondenzatora definiše se kao tangens ugla δ, tj. kao odnos aktivne i reaktivne
komponente struje (struje kroz otpornik i struje kroz idealni kondenzator).
IR 1 1
tgδ = = =
I C ωRC Q
Za kvalitetan dielektrik u kondenzatoru tangens ugla gubitaka je veoma mali pa je
tgδ  δ
Antirezonantno ili zaptivno kolo
Paralelna veza kalema i kondenzatora obrazuje antirezonantno kolo ili zaptivno kolo.
Ovo kolo odlikuje se potpuno različitim karakteristikama u odnosu na rezonantno kolo.

Z L ZC L/C L/C
Z= = =j
Z L + Z C j(ωL − 1/ ωC ) 1/ ωC − ωL

Impedansa ove veze ima samo reaktansu, tj. zavisi samo od reaktanse kalema i kondenzatora.
Za određenu učestanost izvora reaktanse kalema i kondenzatora postaju jednake, ωL = 1/ ωC ,
pa je ukupna reaktansa kola, a samim tim i impedansa beskonačno velika.

Ova pojava je potpuno suprotna nego kod rezonantnog kola gde je impedansa bila jednaka
nuli, zato ovu pojavu nazivamo antirezonansa.
U slučaju antirezonanse struja ne protiče kroz kolo pa se ovo kolo zove još i zaptivno kolo.
Za učestanosti manje od antirezonantne kolo se ponaša kao kalem jer je reaktansa pozitivna,
dok za učestanosti veće od antirezonantne, reaktansa je negativna pa se kolo ponaša kao
kondenzator.
Polifazni sistem
Do sada smo razmatrali generatore koji su bili izvori samo jedne elektromotorne sile
i koji imaju samo dva pristupna kraja.
Takvi generatori se nazivaju monofazni ili jednofazni generatori.
Poznato je da se prostoperiodična elektromotorna sila indukuje u navojku (kalemu)
koji se obrće u homogenom magnetnom polju.
Skup više električnih kola sa elektromotornim silama istih učestanosti koje su fazno
pomerene jedna u odnosu na drugu, naziva se polifazni ili višefazni sistem.
Generatori koji imaju više pristupnih krajeva nazivaju se polifazni ili višefazni
generatori.
Svaki od pristupnih krajeva generatora u datom trenutku nalazi se na različitom
potencijalu o odnosu na neku referentnu tačku.
Trofazni sistem
U energetici se koristi trofazni sistem kao predstavnik polifaznog sistema.
Ovakav sistem omogućava ekonomičan prenos električne energije i veoma jednostavno
generisanje obrtnog magnetnog polja – osnove za rad najvećeg broja elektromotora.

Tri potrošača određene snage se napajaju sa tri generatora.

Potrebno je ukupno šest provodnika određenog poprečnog preseka.
Tri povratna provodnika (zaokružena na slici) se mogu spojiti u jedan.
U slučaju jednosmerne struje, kroz povratni provodnik bi proticala struja koja je jednaka
zbiru struja kroz sva tri potrošača – potreban je provodnik većeg poprečnog preseka.
Isto važi i za efektivne vrednosti naizmeničnih struja ukoliko su elektromotorne sile sva tri
generatora bile u fazi i impedanse potrošača međusobno jednake.
Trofazni sistem
Ako su elektromotorne sile generatora međusobno fazno pomerene i struje će biti fazno
pomerene.
Kroz povratni provodnik protiče struja čija je efektivna vrednost manja od zbira efektivnih
vrednosti pojedinih struja – mogućnost smanjenja poprečnog preseka povratnog provodnika.
Ako su elektromotorne sile sva tri generatora jednakih efektivnih vrednosti i međusobno
fazno pomerene za 2 / 3 , kao i da su sve impedanse međusobno jednake, struja kroz
povratni provodnik je jednaka nuli.
Povratni provodnik nije potreban i može se izbaciti.
Za prenos iste snage potrebna su, umesto šest, samo tri provodnika.
Trofazni sistem možemo posmatrati kao skup tri elektromotorne sile istih efektivnih vrednosti
i učestanosti, a fazno pomerenih jedne u odnosu na drugu za 2 / 3.
Ovaj sistem se može dobiti pomoću tri identična namotaja međusobno učvršćenih i
pomerenih u prostoru za 2 / 3.
Trofazni sistem
Kada se ovakav sistem obrće u homogenom magnetnom polju stalnom ugaonom brzinom ω
u namotajima će se indukovati elektromotorne sile
e1 = Em cosωt
e2 = Em cos(ωt − 2π / 3)
e3 = Em cos(ωt − 4π / 3)

Slika 1 Slika 2 Slika 3

Svaki od ovih namotaja predstavlja poseban monofazni generator, kroz koje protiču struje
istog intenziteta međusobno fazno pomerene za 2 / 3.
Trofazni sistem
Trofazni sistem je prikazan kao spoj tri posebna generatora (slika 1).
Ako se povratni vodovi sva tri generatora spoje u jedan zajednički, kroz povratni ili neutralni
vod proticaće struja i0 = i1 + i2 + i3 .
Kod potpuno simetričnog opterećenja gde su sve impendanse prijemnika jednake ova struja je
jednaka nuli, što se vidi sa fazorskog dijagrama (slika 3).
Kod ovakvog sistema povratni provodnik nije potreban što uprošćava sistem i umesto
šestožičnog imamo trožični sistem.
Namotaji trofaznog generatora mogu da se vežu na određene načine zbog pogodnosti i
ekonomičnosti u eksploataciji.
Ako su krajevi namotaja generatora spojeni u jednu tačku koja se naziva zvezdište ili nulta
tačka, takva veza se naziva veza u zvezdu.
Drugi način vezivanja namotaja generatora jeste vezivanje u trougao.
Trofazni sistem – veza u zvezdu
Kod veze u zvezdu, zvezdište se obično uzemljuje i sa njega se može, ali i ne mora voditi
nulti vod.
Provodnici koji se vode sa preostalih krajeva generatora nazivaju se fazni provodnici ili faze.

Napon između bilo kog faznog i nultog provodnika jednak je

naponu na odgovarajućem generatoru i naziva se fazni napon, U f .
Napon između bila koja dva fazna provodnika naziva se linijski
napon, U l .
Analogno ovome, struja koja protiče kroz namotaj generatora
naziva se faznom strujom, I f , a struja kroz bilo koji od faznih
provodnika linijskom strujom, I l .
Linijska struja jednaka je faznoj struji.
Sa fazorskog dijagrama takođe možemo uočiti da je linijski napon 3
puta veći od faznog, pa na osnovu ovoga možemo izvesti sledeći
zaključak za vezu u zvezdu

Il = I f Ul = 3U f
Trofazni sistem – veza u trougao
Kod vezivanja u trougao namotaji generatora vezuju se redno, početak prve za kraj druge
faze, početak druge za kraj treće i početak treće za kraj prve faze.
Ako nema spoljašnjeg opterećenja struja kroz ovako zatvoreno kolo neće teći jer je zbir
elektromotornih sila jednak nuli, E1 + E2 + E3 = 0.

Kod veze u trougao linijski napon je jednak faznom naponu, a linijska struja je 3 puta veća
od fazne struje.
Ul = U f Il = 3 I f
Trofazni sistem
Kako potrošač koji se vezuje na trofazni sistem vidi samo linijske napone, kod veze
generatora u zvezdu sa nultim provodnikom na trofazni sistem se mogu priključivati i
monofazni potrošači.
Oni se priključuju između jedne od faza i nultog provodnika.
Tipični primer jeste većina uređaja u domaćinstvu.
Uobičajeno je da se ovakav niskonaponski trofazni sistem obeležava kao 3x380/220V, pri
čemu je linijski napon 380V, a fazni napon 220V.
Kako se trofazni potrošač sastoji iz tri impendanse, on se može vezati i u zvezdu i u trougao
kako je prikazano
Trofazni sistem - snaga
Bez obzira da li se radi o vezi u zvezdu ili trougao, ukupna kompleksna snaga trofaznog
sistema jednaka je zbiru snaga na pojedinim impedansama.
Kod veze u zvezdu za simetrični potrošač, prividna snaga na jednoj impedansi je
U
S = U f I f = l Il .
3
Kod veze u trougao prividna snaga na jednoj impedansi je
I
S = U f I f = Ul l .
3
Kao što vidimo, bez obzira na način povezivanja ukupna prividna snaga trofaznog simetričnog
potrošača je
S = 3 S1 = 3U f I f = 3 U l I l
pri čemu su aktivna i reaktivna snaga

P = 3 P1 = 3 U l I l cos  Q = 3Q1 = 3 U l I l sin 

Za slučaj nesimetričnog potrošača ovi izrazi ne važe.

Obrtno magnetno polje
Obrtno magnetno polje je magnetno polje kod koga se vektor magnetne indukcije obrće
stalnom ugaonom brzinom ω – Teslino obrtno polje.
Kroz prostorno pomerene namotaje se propuštaju vremenski pomerene prostoperiodične
struje.
Najčešće korišćeno je trofazno obrtno magnetno polje.

Data su tri navojka međusobno prostorno pomerena za 2 / 3 i kroz koje protiču

prostoperiodične struje fazno pomerene za 2 / 3.
i1 = I m cosωt
i2 = I m cos(ωt − 2π / 3)
i3 = I m cos(ωt + 2π / 3)

Svaka od ovih struja stvara prostoperiodično magnetno polje koje je u

fazi sa njom
B1 = Bm cosωt
B2 = Bm cos(ωt − 2π / 3)
B3 = Bm cos(ωt + 2π / 3)
Obrtno magnetno polje
Nakon sabiranja vektora B, projekcije na x i y osu rezultujućeg vektora su
Bx = B1 + ( B2 + B3 ) cos ( 2 / 3)
By = ( B2 − B3 ) sin (2π / 3)

Zamenom trenutne vrednosti magnetne indukcije u prethodna dva izraza dobija se

3 3
Bx = Bm cos t By = Bm sin t
2 2
Intenzitet rezultujućeg vektora je
3
B = Bx2 + By2 = Bm
2
i zaklapa sa x osom ugao
By sin t
 = arc tg = arc tg = t
Bx cos t
što znači da se vektor magnetne indukcije obrće stalnom ugaonom brzinom ω.
Ukoliko se zamene mesta dveju faza promeniće se i smer obrtanja vektora B.
Kako strujna kontura u magnetnom polju teži da zauzme položaj u kome se njen vektor
površine poklapa sa vektorom magnetne indukcije, obrtno magnetno polje se koristi za
pokretanje električnih motora.