FINANSIJSKI POSREDNICI

Finansijski posrednici su finansijske institucije putem kojih štediše mogu indirektno (posredno) da ponude sredstva onima koji traže zajam.
Finansijski posrednici povezuju štediše i domaćinstva ili preduzeća kojima žele da pozajme novčana sredstva. Dva najvažnija finansijska posrednika su:
banke i investicioni fondovi.

BANKE
Setimo se primera koji smo objašnjavali na početku ove oblasti – završio/la si ekonomski fakultet i želiš da otvoriš firmu za pružanje računovodstvenih usluga.
Da bi to uradio, potrebna su ti određena novčana sredstva da opremiš radni prostor (računari, štampači, softver, telefon, internet konekcija, kancelarijski
nameštaj i materijal....). Budući da tek započinješ posao, bilo bi ti teško da prikupiš novčana sredstva koja ti nedostaju na tržištu obveznica ili akcija. Naime,
većina kupaca obveznica i akcija više voli da ih kupi od velikih kompanija nego od malih preduzeća, naročito od onih koji tek započinju poslovanje. Zbog toga
ćeš najlakše doći do potrebnog novca tako što ćeš uzeti zajam od banke koja se nalazi u tvom mestu.
Na putu od kuće do škole ili kada šetaš po gradu nailaziš na veliki broj banaka. Verovatno, bar jedan tvoj ili roditelj nekog od tvojih drugova iz škole radi u
nekoj od banaka. Zbog toga su te finansijske institucije dobro poznate velikom broju ljudi.
Banke su finansijske institucije koje primaju depozite od onih koji žele da štede, a te depozite koriste za odobravanje kredita onima koji žele da dobiju zajam.
Depoziti su novčana sredstva koja klijenti banaka, najčešće stanovništvo, drže na svojim računima u bankama i na ta sredstva dobijaju određenu kamatu.
Banke plaćanju deponentima (ulagačima, odnosno štedišama) kamatu na njihove depozite, a zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene
zajmove. Razlika između više kamate koju banka naplaćuje zajmoprimcima i niže kamate koju banka plaća štedišama služi bankama da pokriju troškove
poslovanja i da ostvare određeni profit.

INVESTICIONI FONDOVI
Pretposatvimo da imaš 100.000 dinara koje bi želeo da uložiš u kupovinu akcija ili obveznica kako bi ostvario neki dohodak od dividende ili kamate. Prilikom
odabira akcija ili obveznica možeš da se rukovodiš čistom srećom – da nasumično odabereš akcije jednog preduzeća, npr. „NIS“ Srbija, i da svih 100.000 rsd
uložiš u njihovu kupovinu (npr. kupiš 100 akcija po 1.000 rsd). Naravno, u tom slučaju si izložen veoma velikom riziku – ukoliko to preduzeće bude loše
poslovalo, nećeš ostvariti nikakav dohodak. Međutim, možeš da pratiš berzanske izveštaje koji se objavljuju u novinama ili na berzanskim internet stranicama
i da pokušaš racionalno, na osnovu svog ekonomskog iskustva i znanja, da uložiš novac u akcije ili obveznice većeg broja različitih preduzeća (koja posluju u
različitim privrednim sektorima). Tako, npr. svojih 100.000 rsd možeš da uložiš u 20 akcija „Tigra“ Pirot, 20 akcija „NIS“ Beograd, 20 akcija „Energoprojekta“
Beograd i u 40 državnih obveznica Republike Srbije (pod pretpostavkom da svaka pojedinačna akcija i obveznica vrede 100 rsd).
Skup akcija i obveznica različitih preduzeća i raznih državnih obveznica u koje je neko uložio svoj novac naziva se portfolio. U ovom slučaju tvoj rizik je
mnogo manji – jer ako „NIS“ bude loše poslovao ove godine, možda će „Tigar“ i „Energoprojekt“ ostvariti profit. Takođe, imaš i kamatu na obveznice. Znači,
jedan tvoj veliki rizik po osnovu ulaganja u akcije samo jednog preduzeća raspoređen je (kaže se diversifikovan) na veći broj manjih rizika.
Kupci obveznica i akcija bi u stvari trebalo da se ponašaju u skladu sa čuvenom izrekom: „Ne stavljaj sva jaja u istu korpu“.
Međutim, da bi sam izvršio diversifikaciju, potrebno ti je dosta vremena, iskustva i znanja iz ekonomije. Zbog toga bi ti bilo lakše kada bi neko drugi, uz
određenu nadoknadu, za tebe procenjivao razvoj i perspektive kompanija čije se akcije kupuju. To je upravo posao investicionih fondova. U razvijenim
zemljama investicioni fond je sve više zastupljeni finansijski posrednik.
Investicioni fond je finansijska institucija koja prodaje akcije širokoj javnosti i tako dobijen novac koristi da kupi portfolio (skup) raznih vrsta akcija i obveznica,
ili i jednih i drugih.
Naime, investicioni fond omogućava ljudima koji poseduju malu sumu novca da na jednostavan način diversifikuju svoja ulaganja. Dakle, umesto da uložiš
svojih 100.000 rsd u kupovinu akcija samo jednog preduzeća ili da sam procenjuješ poslovanje ili perspektive preduzeća čije bi akcije kupio, za svoj novac
možeš da kupiš akcije investicionog fonda. Investicioni fond će onda tvoj i novac svih drugih akcionara koji su kupili njegove akcije uložiti u kupovinu velikog
broja različitih akcija i/ili obveznica i na taj način za tebe diversifikovati rizik uz određenu nadoknadu.
Videli smo da je jedna od prednosti investicionih fondova u tome što olakšavaju diversifikaciju, odnosno raspoređivanje rizika. Druga prednost je u tome što
običnim ljudima, koji nisu finansijski stručnjaci, omogućavaju pristup veštinama profesionalnog upravljanja novcem. Stručnjaci koji su zaposleni u
investicionim fondovima prate poslovanje, razvoj i perspektivu svakog preduzeća čijim se akcijama trguje na berzama i kupuju akcije onih kompanija za koje
procene da imaju izglede da ostvare profit, a akcije onih preduzeća za koja smatraju da će u budućnosti ostvariti gubitak prodaju. Na taj način bi tvoja i
ušteđevina ostalih akcionara investicionog fonda trebalo da bude uložena u one akcije za koje profesionalni finansijski stručnjaci smatraju da mogu da
donesu najveći dohodak.