05.02.2024.

PRAVO ZAPOSLENOG NA NAKNADU

TROŠKOVA PREVOZA

Zakon o radu

član 118 stav 1 tačka 1)

Pravo na isplatu troškova prevoza nije uslovljeno podnošenjem zahteva i dokaza da je

zaposleni stvarno snosio ove troškove, pa zaposleni, koji na rad dolazi prema rasporedu
koji omogućava da putuje od mesta porodičnog života do mesta rada, ima pravo na
njihovu naknadu u visini cene prevoza karte u javnom saobraćaju.

Iz obrazloženja:

"Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje na ime naknade štete zbog neisplaćenih
putnih troškova oko dolaska i povratka sa posla za traženi period, jer je zaključio da je centar
životnih aktivnosti tužilje u K...., gde živi i stanuje i ostvaruje sva prava u tom mestu, pravo na
zdravstveno osiguranje i da tu njena deca pohađaju školu, a da je radno angažovana kod
tuženog u G....., putuje privatnim prevozom i plaća prevoznu kartu, da je tuženi u obavezi da
tužilji isplati troškove prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, sa zakonskom
zateznom kamatom.
Međutim, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje,
zato što je smatrao da je na tužilji teret dokazivanja činjenica od kojih zavisi njeno pravo na
isplatu naknade troškova prevoza, a da tužilja u toku postupka nije dostavila dokaze gde
ostvaruje biračko pravo i zdravstveno osiguranje, kao i da nije dokazala da je centar njenih
životnih aktivnosti zaista u K...., niti da je pojedinim danima u mesecu tokom spornog perioda
putovala od K... do G....., niti da je prijavila promenu mesta življenja tuženom kao svom
poslodavcu.
Vrhovni kasacioni sud je našao da se osnovano revizijom tužilje ukazuje daje pobijana
drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.
Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05... 75/14)
je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom
o radu i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako
poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Odredbom stava 3. ovog člana (posle Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o radu "Službeni glasnik RS" broj 75/14) je propisano da,
promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu, ne može da utiče na
uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku
zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca. Članom 104. Posebnog kolektivnog
ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija ("Službeni glasnik RS" br.
36/10... 37/14) i članom 102. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je
osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, ("Službeni
glasnik RS" 1/15) predviđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i
odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Prema citiranim odredbama, pravo na isplatu troškova prevoza nije uslovljeno podnošenjem
zahteva i dokaza da je zaposleni stvarno snosio ove troškove, te je tuženi u obavezi da tužilji
naknadi štetu zbog neisplaćenih putnih troškova u međugradskom saobraćaju za traženi
period, zbog čega je preinačena drugostepena presuda i potvrđena prvostepena presuda.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, da je sticaj životnih aktivnosti tužilje u K...., a da je u
Paragraf Lex. Strana 1
 05.02.2024.

spornom periodu bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu u G.... i da do svog radnog
mesta koje je na većoj udaljenosti od 100 kilometara putovala privatnim prevozom i plaćala
cenu karte u jednom pravcu u visini od 1.200,00 dinara, i na rad dolazila prema rasporedu koji
je omogućavao da putuje od mesta porodičnog života do mesta rada, to za osnovanost
tužbenog zahteva tužilje nisu od značaja činjenice koje je tuženi isticao i drugostepeni sud
prihvatio kao razlog za ocenu o neosnovanosti tužbenog zahteva."

(Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 240/2022 od 4.5.2022. godine)

Paragraf Lex. Strana 2